-namjestaj na rasklapanje

ako živite u malom stanu,poznato vam je koliko je teško urediti funkcionalan prostor uz sav neophodan
nameštaj, tako da ostane mesta i za lako kretanje kroz kuću,

Uređenje garsonjere ili malog stana u kojem živi porodica zahteva dobru organizaciju, pa se mnogi
odriču određenih komada nameštaja zbog nedostatka prostora. Međutim, praktičan nameštaj na
rasklapanje može da vas spase muka i da omogući život u funkcionalnom i udobnom domu!

Yidni kreveti,yidni stolovi ,stolovi na rasklpanje

- Održiva arhitektura. Zelena gradnja. Organska arhitektura. Vernakularna arhitektura. Ekološki dizajn.
Održivi dizajn. Obnovljiva energija u stanovanju. Štedljive građevine. Alternativni materijali. Nabrajanje
bi se nastavilo u nedogled. Iako postoji niz razlika u konceptima, jedno je zajedničko svim pomenutim
formama ove gradnje – ekološka svest o životnoj sredini prilikom izgradnje životnog prostora.

Zašto održiva arhitektura?

Još 1987.g definisan je pojam održivosti kao proces koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja
budućih generacija u realizaciji njihovih potreba. Pojam je definisan od strane Svetske komisije za
životnu sredinu i razvoj.

Od tog momenta, iako društvo postaje svesno da nema budućnosti bez održivosti, svedoci smo da sporo
napredujemo u primeni.

Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja
njene primene.

Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju

stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću
potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem.

Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura vrši na životnu sredinu, kako bi i
buduće generacije mogle da realizuju svoje potrebe.

Od samoga početka gradnje objekat vrši uticaj na životnu sredinu kroz različite aktivnosti i
procese (proizvodnja građevinskog materijala, transport, izgradnja, ugradnja materijala…) sve
ove aktivnosti mogu prouzrokovati ekološku štetu.

Takođe tokom samog procesa gradnje, gradilište proizvodi otpad i buku koji takođe imaju veliki
uticaj na životnu sredinu.

Nije zanemarljiv i uticaj koji se dešava i nakon izgradnje objekta, jer u toku ekspolatacije takođe
dolazi do posledica po ekosistem.

Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju (nije više u upotrebi ili je
sticajem okolnosti ostao ne završen i nije priveden nameni) izuzetno je visok njegov negativan
uticaj na životnu sredinu.

Zašto? Ako ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili

kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i
održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po
životnu sredinu.

Ali zato održivim pristupom/dizajnom smanjujemo potrošnju ne obnovljivih resursa,

promovišemo upotrebu obnovljivih izvora energije, trudimo se da svedemo otpad na minimum i
stvaramo zdraviji i racionalniji životni i radni prostor.
Princip održive arhitekture podrazumeva i racionalno korišćenje građevinskog zemljišta, upotrebu
ekoloških materijala, racionalnu upotrebu energije i vode, optimizaciju procesa funkcionisanja i
održavanja objekta kao i poboljšanje uslova za boravak i rad u enterijeru.

Prilazem gotov biznis plan investicionoj banci

Održiva arhitektura, nastoji da minimizira negativan uticaj na životnu sredinu objeka ta povećanjem
efi kasnosti i umerenosti u korišćenju materijala, energije i razvoja prostora. Predstavlja nove i jake
izazove u smislu aktiviranja obnovljivih resursa. Održiva arhitektura uključuje i korišćenje reciklirane ili
polovne materijale. Smanjenje u korišćenju novih materijala stvara odgovarujuće smanjenje sadržane
energije, koja se koristi za njihovu proizvodnju. Svako planiranje i projektovanje okrenuto budućnosti
mora imati odgovoran i racionalan pristup energiji i širokoj upotrebi obnovljivih izvora energije.
Prelazak na racionalno i štedljivo korišćenje prirodnih resursa i orijentacija na obnovljive izvore
energije su apsolutna nužnost, koja nalaže ozbiljnost situacije, jer je ceo svet na vlastitom i
otrežnjujućem iskustvu shvatio, da je ekološka kriza još ozbiljnija od energetske.

Upravo zbog toga moramo biti opre- deljeni da koristimo ekološki čiste i zdrave tehnologije koje štite
životnu sredinu a istovremeno obezbeđuje najviši nivo udobnosti. Solarna energija ima poseban uticaj
na arhitekturu, pošto ovaj oblik energije ima najveće i najpristupačnije resurse širom sveta. Veliki

raznovrstan broj mogućnosti tehnika i sistema njenog korišćenja otkriva najširi spektar upotrebe, od
svih poznatih izvora energije.

Integralni koncept projektovanja podrazumeva da razmišljanja o uštedi energije i zaštiti životne

sredine ne može početi tek onda kada je objekat već isplaniran i doveden do završne faze izvođačkog
projekta. On počinje znatno ranije još u fazi planiranja dovođenja prirodnih uslova u svaki gradski
blok, kroz ostvarivanje različitih zelenih (travnjaka, parkova, drvoreda ) i vodenih površina koje će da
hlade i prečišćavaju vazduh. Tako se na prirodan način amortizuje zagrevanje od asfalta, betona,
saobraćaja i sl. i mikroklima čini ugodnijom i čovekomernijom, kroz stvaranje uslova da svaki objekat
može da koristi pasivnu sunčevu energiju (odgovarajuća rastojanja između objekata,

orijentacija i slično, a da se nastavlja sa projektovanjem samog objekta i završava se održivim načinom

njegovog korišćenja