Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment

Fakultet računarskih nauka

Banja Luka

Android operativni sistem

seminarski rad

Student: Belmin Hambo, RN-1-336/21

Kolegij: Operativni sistemi
Nastavnik: doc. dr. sc. Mahir Zajmović
Akademska godina: 2021/2022

Sarajevo, januar, 2022.

Sadržaj
1. Uvod ........................................................................................................................ 3
1.1. PROBLEM, PREDMET I OBJEKT
ISTRAŽIVANJA......................................................................................................... 3
2. Historija androida
....................................................................................................................................... 4
Android danas ..............................................................................................................6
Zastupljenost operativnih sistema za mobilne uređaje…………………..………..6

3. ARHITEKTURA ANDROIDA………………………………………………..…7

3.1 LIBRARIES…………………………………….……………………………….9

3.2 ANDROID RUNTIME (ART)...............................................................................9

3.3 APLIKACIJE……………………………………………………………………..9
3.4 LINUX KERNEL ………………………………………………………….…..…9
4 Verzije android operativnog sistema…………………………………………..…..9
4.1 Android 1.0…………………………………………………………………….…..9
4.2 Android 1.5 Kapkejk (Cupcake)..........................................................................10
4.3 Android 1.6 Donut……………………………………………………………….10
4.4 Android 2.0 i 2.1 Ekler (Eclair)............................................................................10
4.5 Android 2.2 Froyo………………………………………………………………..10
4.6 Android 2.3 Gingerbread………………………………………………………..11
4.7 Android 3.0 do 3.2 Hanikomb (Honeycomb).......................................................11
4.8 Android 4.0 Ice Cream Sandwich……………………………………………….11
4.9 Android 4.1 do 4.3 Jelly Bean…………………………………...……………….11
4.10 Android 4.4 Kitkat (KitKat)................................................................................12
4.11 Android 5.0 Lollipop…………………………………………………………….13
4.12 Android 6.0 Marshmallow…………………………………...………………….13
4.13 Android 7.0 Nougat………………………………………….…………………..13
4.14 Android 8.0 Oreo ………………………………………………………………..13
4.15 Android 9 Pie…………………………………………………………………….14
4.16 Android 10………………………………………………………………………..14
5 Zaključak………………………………………………………………………….…16
6 Izvori ………………………………………………………………………………....17
1. UVOD

1.1. PROBLEM, PREDMET I OBJEKT ISTRAŽIVANJA

Predmet ovog seminarskog rada je android operativni sistem. To je, ustvari, operativni sistem
za mobilne telefone razvijen od strane kompanije Google. Zasnovan na Linux kernel
operativnom sistemu, prvenstveno je namjenjen za mobilne uređaje kao što su „pametni“
telefoni i tableti, odnosno za uređaje sa touchscreen tehnologijom. Osim mobilnih uređaja,
android može biti operativni sistem za laptop računare, pametne satove, televizore. Nakon što
se pojavio na tržištu, android je za vrlo kratko vrijeme je postigao izuzetan uspjeh. Jedan od
razloga uspjeha ovog operativnog sistema je njegovo konstantno poboljšavanje kroz izdavanje
novih verzija, koje omogućuju nove funkcije i brži pristup internetu. Drugi razlog možemo
naći u jakoj saradnji tvoraca androida sa proizvođačima mobilnih uređaja u svrhu kreiranja što
boljeg operativnog sistema. Također, bitna razlika između androida i ostalih operativnih
sistema za mobilne uređaje je njegova open source filozofija. Ona omogućava niz
modifikacija samog sistema u cilju prilagođavanja potrebama, kako od strane korisnika tako i
od strane proizvođača mobilnih uređaja.

1.5. STRUKTURA RADA

Prvi dio seminarskog rada tretira opšte činjenice i historijat androida, dok je u drugom dijelu
akcenat na njegovom razvoju koje se ogleda u hronološki prikazanim verzijama sistema.

slika 1.
izvor:
https://docs.google.com/document/d/16FqKem2j27nc0fY-idFZXb0ghBcxXX_r0xVOFweeSI
A/edit

2. Historija androida

Android je danas najpopularniji operativni sistem za mobilne uređaje koji koristi većina
brendova kao što su Samsung,Nokia,Leonovo,BlackBerry,Huawei,Microsoft… Međutim,
njegov uspjeh nije došao preko noći.
Većina proizvođača mobilnih telefona imala je svoje nezavisne operativne sisteme koje je
samostalno razvijala kada je kompanija Google, te 2007. godine prezentovala svoj Android
OS.
Na samom početku Android je bio autsajder sa malim brojem aplikacija i partnera koji su ga
usvojili. Tržištem je, prilično suvereno, vladao Symbian OS dok je Apple-ov iOS tek bio
projekt koji obećava.

U toj postavci, niko nije ni sanjao da će Android, samo nekoliko godina kasnije, ostaviti
konkurenciju u prašini.

A sve je počelo 2003. godine kada su Andy Rubin, Rich Miner, Nick Sears i Chris White
osnovali Android Inc. Ovaj četverac se nameračio da ostvari jednu jasnu ideju – napraviti
pametnije mobilne uređaje koji su svesni lokacije i želja svojih korisnika.

Sam rad kompanije bio je obavijen velom tajne. Jedino što se moglo čuti jeste da je 2005.
bankrotirala, nakon čega ju je kupio Google i zadužio je da kreira operativni sistem za
mobilne telefone.

Objavljivanje vijesti

Tog 5. novembra 2007. kada je Android operativni sistem predstavljen javnosti, Andy Rubin
ga je opisao sljedećim riječima:

“Android je prva zaista otvorena platforma za mobilne uređaje. Uključuje operativni sistem,
korisnički interfejs i aplikacije i sav ovaj softver će raditi na mobilnom telefonu, ali bez
prepreka koje nose autorska prava, što je do sada kočilo inovacije u mobilnoj industriji…
Kroz duboko partnerstvo sa operaterima, proizvođačima uređaja, programerima i drugima,
nadamo se stvaranju otvorenog ekosistema za svijet mobilnih uređaja kroz stvaranje
standarda, mobilnu platformu otvorenog softvera”.

Iako je start bio spor, godinu dana kasnije pojavio se prvi mobilni telefon sa Android
operativnim sistemom. Bio je to HTC Dream.
 slika 2

izvor:
https://docs.google.com/document/d/16FqKem2j27nc0fY-idFZXb0ghBcxXX_r0xVOFweeSI
A/edit#

Ipak se okreće

Od tog trenutka Android se zavrtio svijetom. Ono što ga je činilo privlačnim za proizvođače
bila je činjenica da je bio besplatan za korištenje, a to je značilo ogromnu uštedu. Google se
pobrinuo za softver, a proizvođači su imali samo da obezbede hardver.

Prva verzija Androida bila je nazvana Cupcake. Uslijedile su verzije Donut, Éclair (koji je
donio brojna poboljšanja Google-ovoj mobilnoj platformi), zatim je 2010. pušten Froyo koji
je, po prvi put uveo multitasking u svijet mobilnih telefona, što je predstavljalo revoluciju.

U periodu 2009. – 2011. godina sve veći broj brendova je usvojio Android i popularizovao
ga, čineći da osvaja sve veći udio na tržištu. Veliku ulogu ovde je odigrao Samsung svojim
modelom Galaxy S koji je, naravno, radio na Androidu i omogućio ovom brendu da 2012.
pretekne Nokia brend u dominaciji tržištem (inače danas Nokia telefoni radne na Androidu).

Android danas

Danas, gdje god da se okrenete, vidjet ćete ljude koji koriste mobilne uređaje, a najveći dio
njih radi na Androidu. Da različite su marke telefona i tableta, ali skoro sve pokreće
Google-ov operativni sistem.

Prema posljednjim statistikama, 85% tržišta pripada Androidu, dok je Apple-ov udio tek
12%. Da, toliko veliki je postao Android, isti onaj koji je nekada bio potpuni autsajder čija je
budućnost bila potpuno neizvjesna.

Zastupljenost operativnih sistema za mobilne uređaje

Android je najzastupljeniji operativni sistem u svijetu mobilnih uređaja. Nakon njega na red
dolazi IOS operativni sistem u vlasništvu Apple Inc. -a. IOS se pojavio na tržištu nešto ranije,
tačnije u julu 2007. godine. Oba operativna sistema koriste slične interfejse i imaju puno toga
zajedničkog. Postoje razlike, a najvidljivija je ta što IOS-ov početni zaslon sadrži samo
redove ikona aplikacija, dok Android omogućava korištenje widgeta u kojima se prikazuju
automatski ažurirani podatci, kao što je prognoza vremena, e -mail itd. U vrhu zaslona oba
operativna sistema imaju traku1 koja pruža informacije o vremenu, WiFi status, prijem
signala i stanje baterije. Na Android-ovoj traci se također prikazuje broj primljenih e
-mailova, poruka, kao i podsjetnici. Još jedna bitna razlika je što je Andriod dostupan na
širokom spektru uređaja, dok je IOS zastupljen isključivo na Apple uređajima. Kako smo već
ranije pomenuli, Andriod je baziran na open source platformi i svako može preuzeti njegov
izvorni kod besplatno. To znači da svako može napraviti i distribuirati aplikacije za Android
bez bilo kakve naknade. Korisnici Androida mogu preuzimati aplikacije i izvan službenog
Google Play-a, dok to nije slučaj kod IOS-a. Korisnici IOS-a svoje aplikacije preuzimaju
isključivo u App Store-u. Kada je riječ o rivalstvu između korisnika IOS-a i Androida,
Business Insider portal2 tvrdi kako postoje samo „iPhone ljudi“ i „Android ljudi“. Android
uređaji se kreću u različitom rasponu cijena, od 150 eura, ili čak i niže, dok Apple nema
najniži tržišni segment. 80% Apple ponude u smartphone industriji pripada tzv. premium
klasi, odnosno najskupljim uređajima.

3. ARHITEKTURA ANDROIDA
Arhitektura Android operativnog sistema se može podijeliti u četiri sloja:
Aplikacijski sloj (Application layer)
Aplikacijski okvir (Application Framework)
Biblioteke (Libraries)
Linux kernel

slika 3.
izvor:
https://docs.google.com/document/d/16FqKem2j27nc0fY-idFZXb0ghBcxXX_r0xVOFweeSI
A/edit#

Aplikacijski okvir (Application Framework)

U računarskom programiranju , aplikacijskom okviru sastoji se od softverskog okvira koji

koriste programeri softvera za realizaciju standardne strukture aplikacijskog softvera .

Aplikacijski okviri postali su popularni porastom grafičkih korisnika sučelja (GUI), jer su oni
nastojali promovisati standardnu ​strukturu aplikacija. Programerima je mnogo jednostavnije
stvoriti alate za automatsko stvaranje GUI-a kada koriste standardni okvir, jer to unaprijed
definiše temeljnu strukturu koda aplikacije. Programeri obično koriste tehnike objektno
orijentiranog programiranja (OOP) za implementaciju okvira tako da jedinstveni dijelovi
aplikacije mogu jednostavno naslijediti klase koje postoje u okviru.
LIBRARIES

Biblioteke koje su napisane u C/C++ programskom jeziku: Surface Manager – biblioteka

koja nadgleda iscrtavanje grafičkog okruženja. Open GL/ES – biblioteka za hardversko
ubrzavanje 3D prikaza. SGL – 2D biblioteka zadužena za većinu aplikacija. Media
Framework – biblioteka zasnovana na OpenCORE koja podržava snimanje i reprodukciju
poznatih audio/video formata. Free Type – biblioteka za prikaz fontova. SSL (Secure Socket
Layer) – biblioteka za sigurnosnu komunikaciju putem interneta. SQLite – biblioteka za
upravljanje bazama podataka dostupna svim aplikacijama. WebKit – alat za predstavljanje
web stranica u web pretraživačima. Libc – sistemska C biblioteka prilagođena za ugrađene
dijelove zasnovane na linux operativnom sistemu

ANDROID RUNTIME (ART)

Android Runtime je je aplikacija koja služi za pokretanje aplikacija. ART je zamijenio

Dalvik na Androidu 4.4 (KitKat). Glavna razlika je to što ART koristi AOT (Ahed – of –
Time) umjesto JIT (Just – in – Time). Prednost AOT-a je u brzini procesuiranja aplikacija i
manjeg opterećenja memorije.

APLIKACIJE

Aplikacije predstavljaju najviši sloj u skupu slojeva koji čine android operativni sistem.
Putem aplikacija korisnik ustvari i vrši interakciju sa androidom. Postoje aplikacije koje su
ugrađene u android, a neke od njih su: e-mail aplikacija, kalendar, internet pretraživač, mape,
kontakti i druge. Sve aplikacije su pisane u Java programskom jeziku.

LINUX KERNEL

Niži sloj android operativnog sistema je Linux Kernel. On u suštini nema interakciju sa
korisnicima i developerima. Njegova uloga je da pruži nivo apstrakcije između hardvera
uređaja i gornjih slojeva androida. Zasnovan na Linux verziji 2.6, kernel omogućava drajvere
za hardver kao što su ekran, Wi -Fi, zvuk, GPS.

Verzije android operativnog sistema

Android 1.0

Android je prvi put pokazao publici svoj operativni sistem 2008. sa Androidom 1.0. Verzija
koja je toliko stara da nije ni imala svoje kodno ime.
U ovoj verziji operativnog sistema stvari su bili prilično jednostavne, ali je i dalje imao neke
od Googleovih aplikacija kao Gmail, Mape, Kalendar i you tube, koji su bili integrisani u
operativni sistem.

Android 1.5 Kapkejk (Cupcake)

2009 god. Kapkejk je izašao i sa njim je počela tradicija kodnih imena operativnih sistema.
Ova verzija je predstavila nova poboljšanja interfejsu operativnog sistema. Ova verzija je po
prvi put predstavila virtualnu tastaturu, nešto što je bilo potrebno tada kad su sve više telefona
odbacivalo fizičke tastature.
Uz ovu verziju su takođe bili predstavljeni widget koji su ubrzo bili jedni od najjačih
karakteristika operativnog sistema.

Android 1.6 Donut (Donut)

Donut je izašao u jesen 2009. Ova verzija je popunila dosta rupa, uključujući mogućnost da
operativni sistem radi u varijaciji raznih veličina ekrana, faktor koji će biti kritičan u
sljedećim godinama. Takođe je imao podršku za CDMA mreže, koja bi bila ključna stvar u
velikoj popularnosti androida.
Druge karakteristike su bile kutija za brzo pretraživanje. Donut je takođe predstavio budžet za
kontrolu Bežičnog interneta, Blutut (Bluetooth), Globalni pozicioni sistem (GPS) i ostalo.

Android 2.0 i 2.1 Ekler (Eclair)

Prateći brzinu izlaženja novih verzija iz prethodnih godina, Ekler je izašao samo 6 nedelja
posle Donut. Njegova nadogradnja 2.1 se isto zvala Ekler, izašla je poslije mjesec dana.
Najveća novina u ovoj verziji je bila glasna navigacija za prijevoz i realne informacije za
stanje na putevima, nešto što niko tada nije ni razmišljao o tome. Pored navigacije, Ekler je
takođe predstavio pozadine sa animacijama kao i platformu mogućnost prijevod govora u
tekst.
Motorola Droid je bio prvi telefon sa 2.0 čim je izašao. Dok je Google smjeo da koristi
Android kao ime operativnog sistema, ime Droid je bio zaštitni znak Lucasfilm u referenci
robota u Star Wars serijalima. Motorola je morala da plati Lucasfilm da koristi Droid kao ime
svojih telefona.

Android 2.2 Froyo

Samo 4 mjeseca nakon što je 2.1 izašao, Google je predstavio 2.2 Froyo, koji je uglavnom
poboljšavao performancu uređaja.
Najveća novina koju je Frojo predstavio je sada već poznati dok u kome su se nalazile sve
aplikacije uređaja. Takođe i glasne akcije koje su omogućile da korisnici urade stvari kao da
dobiju uputstva i pravljenje bilješki tako što bi pritisnuli ikonu na uređaju i izgovorili
komadnu.
Uz Froyo je došla podrška za flash player za android pretraživač, bitna stavka zbog veličine
korisnosti fleša i aplova tada stroga ne podrška playera na njihovim uređajima.
Prvi telefon koji je nosio Googleov Nexus brend je bio Nexus one, izašao je sa 2.1 ali je brzo
te godine dobio nadogradnju na 2.2.

Android 2.3 Gingerbread

Gingerbreadje izašao u 2010 god. Svjetlo Zeleno je dugo bila boja Androidovog maskota, a
sa 2.3 verzijom postala je integrisani dio izgleda operativnog sistema. Crno i zeleno je
izlivalo svuda iz UI dok je android počeo svoj poalki pokret ka karakterističnom dizajnu. Ova
verzija je dodala podršku za NFC (NFC) za uređaje koji su imali tu mogućnost. Prvi telefon
koji je dodao Gingerbreadi NFC je bio Neksus S, koji je bio proizveden Proizveden od strane
Google i Samsung. Gingerbreadje takođe bio prvi koji je pokrenuo ideju za Selfi (engl.
selfie), tako što je dodao podršku za više kamera i video poziva preko Google talk aplikacije.

Android 3.0 do 3.2 Hanikomb (Honeycomb)

Hanikomb je izašao 2011 god. i bio je čudan period za Android. Android 3.0 je bio
ekskluziva za tablet uređaje i tokom nadogradnji na 3.1 i 3.2 verzije, ostao je tablet
ekskluziva. Ideja iza ovog sistema je bila da će ova verzija donjeti određene mogućnosti što
uređaji sa manjim ekranima nisu mogli da podrže u to vrijeme. Takođe je bio odgovor za
Apple Ipad. Čak i ako je 3.0 verzija izašla, neki tableti su i dalje izašli sa 2.X verzijom. Na
kraju je Hanikomb bila verzija koja nije bila potrebna, pošto je Gugl odlučio da većinu
integracija prebaci u svoju sljedeću verziju operativnog sistema.

Android 4.0 Ice Cream Sandwich

Ova verzija je izašla u Oktobru 2011 god. Uz ovu verziju je došlo bezbroj novih mogućnosti
za korisnike. Kombinovalo je dosta mogućnosti od hanikomb verzije za tablete i gingerbread
verzije za mobilne uređaje. Takođe je dobilo po prvi put podršku za otključavanje koristeći
prednju kameru da uslika korisnika. Ta vrsta biometriskog otključavanja je do danas dosta
više napredovala.

Android 4.1 do 4.3 Jelly Bean

U Junu 2012 god. Iѕzašla je verzija 4.1 uz nju su brzo izašle verzije 4.2 u Oktobru i 4.3 u
Julu 2013 god.
Novine u ovoj verziji operativnog sistema su bile novi način prikazivanja notifikacija, koje su
prikazivale više informacija i dodali dugmad za akcije vezane za te notifikacije. Još novina u
ovoj verziji su puna podrška za googleov web pretraživač Chrome , Google now se takođe
pokazao prvi put kao dio pretraživanja na uređaju, „Projekat puter“ je bio predstavljen da
ubrza animacije i poboljša odgovaranje ekrana, kao i podršku za HDR (engl. HDR) slike.

Android 4.4 Kitkat (KitKat)

Kit kat je izašao u Septembru 2013 god. I bila je prva verzija sistema koje koristila brend
čokoladice kao svoje ime. Prije nego što je zvanično izašao kompanija je dala male tragove
na svojoj konferenciji te godine, da će sledeće kodno ime biti Pita od limete (engl. Key Lime
Pie). Većina Google Android tima je mislila da će to biti novo ime. Ali Googleov direktor
Android globalnog partnerstva Džon Lagering (engl. John Lagering) je mislio da to ime ne bi
bilo previše popularno ime da se koristi za 4.4. Džon je kontaktirao Nestle, kreatora
čokoladice, da koriste ime za verziju 4.4. Nestle je prihvatio i čak je izbacio Kitkat
čokoladice u obliku Android maskote kao deo brend dogovora sa Googleom.
Kit Kat nije imao veliki broj novina ali je ova verzija bila optimizovana da radi na uređajima
koji su imali čak 512 MB memorije. Ovo je omogućilo da proizvođači imaju najnoviju
verziju sistema i da instaliraju na jeftinijim uređajima.
Google Nexus 5 je bio uređaj koji je izasao sa ovom verzijom sistema. Čak i ako je kitkat
izašao pre 4 godine, postoji još dosta uređaja koji koriste ovu verziju operativnog sistema.
Guglova najnovija statistika je pokazala da 15,1% uređaja koriste neku verziju 4.4 Kitkat.

slika 4
izvor
https://docs.google.com/document/d/16FqKem2j27nc0fY-idFZXb0ghBcxXX_r0xVOFweeSI
A/edit#

Android 5.0 Lollipop

Prvi put je izašla u jesen 2014 god. Android 5.0 je bio donio velike promjene u samom
izgledu operativnog sistema. Bila je prva verzija koja je Googleov novi jezik za dizajn, koji
je koristio svjetlo i senke za animacije i da prikaže dizajn nalik na papir za korisnički
interfejs.
Nadogradnja 5.1 je donijela male nadogradnje kao što su podrška za telefone sa dvije kartice,
HD pozive i zaštita za uređaje protiv lopova čak i poslije vraćanja na fabrička podešavanja.

Android 6.0 Marshmallow

Marshmallow je izašao u jesen 2015 godine. Uz ovu verziju google je predstavio novine kao
vertikalni meni za skrolovanje kroz aplikacije, takođe prirodnu podršku za otključavanje
uređaja preko otiska za prste, USB C (engl. USB type C) podrška, po prvi put predstavljen
način plaćanja Android pay i još dosta stvari.

Prvi uređaj koji je bio izbačen sa već ugrađenom verzijom 6.0 su bili Gugl Neksus 6P (engl.
Google Nexus 6P) i Nexus 5X (engl. Nexus 5X) mobilni uređaji, takođe i sa Piksel C (engl.
Pixel C) tabletom.

Android 7.0 Nougat

Verzija 7.0 Google operativnog sistema je izašla jeseni 2016 god. Prije imena Nugat google je
predstavio ovu verziju kao Android N. 7.0 Verzija je donijela mnogo novih mogućnosti, jedna
od njih je bila mogućnost podijeliti ekran na dva dijela tako da bi mogli da pokrenete dve
aplikacije istovremeno. Razlog je bio zbog mnogo telefona koji su posjedovali velike ekrane.
Takođe je bilo dosta promjena za ubrzavanje uređaja, kao sto je promjena na novi JIT
kompajler koji je ubrzavao dosta aplikacije, podrška za Vulkan API (engl. Vulkan API) za
brže 3D renderovanje i podrška za OEM za njihovu Day Dream virtualnu platformu.
Google je iskoristio ovu novu verziju da poguraju njihove uređaje u premium kategoriju na
tržištu. Kompanija je koristila svoje brendirane uređaje kao što su Pixel i Pixel XL , takođe uz
LG V20 , koji su bili među prvima koji su izašli sa 7.0 verzijom da se proguraju u tržištu.

Android 8.0 Oreo

U martu 2017 godine Google je predstavio njihovu novu verziju kao Android O. Čak i prije
izlaska Android 8.0 senior potpredsjednik Hiroshi Lockheimer je postavio GIF oreo na svom
twitter nalogu u Februaru te iste godine. To je bila prva indikacija za kodno ime za novu
verziju Andorid operativnog sistema.
U Avgustu, Google je je potvrdio da Oreo će biti zvanično ime 8.0 verzije. Ovo je bio drugi
put da Google koristi brendirani proizvod za kodno ime sistema. Gugl je takođe po prvi put
pokazao maskotu za oreo pred novinarima u intervju u Njujorku umesto da prvu pokažu u
Googleovom glavnom štabu kao što je bila tradicija.
Što se tiče novina u 8.0 verziji, Oreo je imao dosta vizuelnih nadogradnja kao što su novi
mod za sliku u slici, novi kanal notifikacija, Novi API za bolji menadžment šifri i podataka i
još dosta toga.

Android 9 Pie

Google je izbacio prvu verziju Androida P za razvijače softvera 7. marta 2018 god. Tada je
bio samo poznat kao Andorid P, i prvi prikaz je radio samo na Googleovim Piksel telefonima.
Beta program je počeo 8. maja 2018. i omogućio je uređajima koji ne pripadaju Google
Piksel telefonima pristup novim verzijama Androida P. Android 9 je izašao 6. avgusta pod
imenom Pie (pita). Neke od novina u prvom prikazu su Podrška za HDR i HEIF (engl. HEIF)
video format, navigacija na Google mapama u zatvorenim prostorijama, poboljšano
obezbjeđenje i zvanična podrška za isječke prednje kamere i senzora ili popularno kao noć
(engl. Notch).
Uređaji koji su tokom beta programa imali pristup beta verzijama Androida P koje je Google
izbacivao su:
● Google Pixel
● Google Pixel XL
● Google Pixel 2
● Google Pixel 2 XL
● Essential telefon
● Nokia 7 Plus
● Oppo R15 Pro
● Oneplus 6
● Sony Xperia XZ2
● Vivo V9
● Vivo X21UD
● Vivo X21
● Huawei P20
● Huawei Y9 2018
● Huawei Y7 Prime

Android 10

Prva beta verzija Androida 10 (sa kodnim imenom Q) je izašla 13. marta 2019, samo za
Google Piksel telefone. Beta program je proširen 7. maja 2019. na uređaje od 11 proizvođača.
Jedna od novina u Androidu 10 su dinamična ažuriranja sistema (engl. Dynamic System
Updates – DSU), koja omogućavaju Android "Q" uređajima da privremeno instaliraju
generičnu sliku sistema (engl. Generic System Image – GSI) i isprobaju novu verziju
Androida preko svoje trenutne verzije. Kad korisnici odluče da završe testiranje izabrane
slike sistema, mogu samo da ponovo pokrenu uređaj i vrate se u svoju normalnu verziju
Androida. Google je napravio promjenu u davanju imena verzijama Androida u budućnosti.
Gdje su prošle verzije Androida imale nazive po nekom dezertu ili slatkišu, Android 10 i
sledeće verzije će imati samo numerički naziv. Google je ovo uradio zbog toga što se Android
uređaji prodaju širom svijeta, ali neki slatkiši ili dezerti ni ne postoje u nekim delovima
svijeta. Android 10 je izašao 3. septembra 2019.
Uređaji koji su tokom beta programa imali pristup beta verzijama Androida Q koje je Google
izbacivao su:
● Google Pixel
● Google Pixel XL
● Google Pixel 2
● Google Pixel 2 XL
● Google Pixel 3
● Google Pixel 3 XL
● Google Pixel 3a
● Google Pixel 3a XL
● Essential telefon
● Nokia 8.1
● Asus Zenfone 5Z
● Huawei Mate 20 Pro
● LG G8
● Oneplus 7 Pro
● Oneplus 7
● Oneplus 6T
● Oneplus 6
● Oppo Reno
● realme 3 Pro
● Sony Xperia XZ3
● TECNO SPARK 3 Pro
● Vivo X27
● Vivo NEX S
● Vivo NEX A
● Xiaomi Mi 9
● Xiaomi Mi MIX 3 5G
Zaključak

Najbolji operativni sistem za mobilne uređaje, sa preko 1.4 biliona korisnika, jeste android
operativni sistem kao rezultat višegodišnjim ulaganjem truda i konstantnim razvojom. Stavka da
svakim novim danom broj korisnika android sistema raste za preko 1.500.00, zaključuje se da je
ovo veoma kvalitetan sistem te da ima itekako sjajnu budućnost.
Cilj od samog starta ovog sistema jeste da se prilagodi potrebama i željama samih korisnika. U 21.
Vijeku gdje su mobilni uređaji sastavni dio života i gdje se život bez istih ne može zamisliti, jasna
je uloga kvalitetnog operativnog sistema. Nadogradnja android sistema, koja je svakih 6 mjeseci,
svaki put sa vidljivim inovacijama i prednostima sa stalnim razvojem hardvera, android je
zasluženo vodeća platforma za mobilne uređaje na cijelom svijetu.
Izvori
1. https://Android (operativni sistem) — Vikipedija, slobodna enciklopedija
(wikipedia.org)/22/1/2022
2. https://Android | The platform pushing what’s possible/22/1/2022
3. https://Greenbot - Android news, tips, and reviews/22/1/2022
4. https://Market share for mobile, browsers, operating systems and search engines |
NetMarketShare/22/1/2022
5. https://promobi.rs/sve-sto-treba-da-znate-o-istoriji-android-operativnog-sistema/
/22/1/2022