XIV PREDAVANJE

Nehomogena linearna diferencijalna jednačina

Linearna nehomogena d.j. sa konstantnim koeficijentima ima oblik:

a0 y (n) (x) + a1 y (n−1) (x) + · · · + an y(x) = f (x) (1)

Opšte rešenje nehomogene jednačine (1) dato je sa

y(x) = yh (x) + yp (x)

gde je yh opšte rešenje odgovarajuće homogene jednačine a yp je partikularno rešenje

diferencijalne jednačine (1), koje se odredjuje na osnovu oblika funkcije f na desnoj
strani jednačine (1).
Napomena. Opšte rešenje nehomogene jednačine može se tražiti i metodom
varijacije konstanata.
U nekim slučajevima partikularno rešenje može se odrediti metodom neodred-
jenih koeficijenata.

1. Neka funkcija f ima oblik

f (x) = ekx Pn (x),

gde je Pn polinom stepena n i k realan broj.

a) Ako k nije koren karakteristične jednačine odgovarajuće homogene d.j., tada
partikularno rešenje ima oblik

yp (x) = ekx Qn (x),

gde je Qn polinom stepena n sa neodredjenim koeficijentima. Polinom Qn se odred-

juje na osnovu uslova da yp (x) predstavlja rešenje diferencijalne jednačine (1). Za-
(n)
menom yp , yp0 , . . . , yp u jednačini (1), odredjujemo nepoznate koeficijente polinoma
Qn .
b) Ako k predstavlja koren karakteristične jednačine homogenog dela jednačine,
tada je partikularno rešenje oblika

yp (x) = xr ekx Qn (x),

gde je r višestrukost korena k, a Qn polinom stepena n sa neodredjenim koeficijen-

tima.

2. Neka funkcija f ima oblik

f (x) = eax (Ps (x) cos bx + Qt (x) sin bx),

gde su Ps i Qt polinomi stepena s i t.

1
2

a) Ako z = a+ib nije rešenje karakteristične jednačine homogenog dela d.j., tada
partikularno rešenje ima oblik

yp (x) = eax (Rn (x) cos bx + Sn (x) sin bx),

gde su Rn i Sn polinomi stepena n = max{s, t} sa neodredjenim koeficijentima.

b) Ako z = a+ib jeste koren karakteristične jednačine za homogeni deo jednačine,
tada je partikularno rešenje oblika

yp (x) = xr eax (Rn (x) cos bx + Sn (x) sin bx),

gde je r red višestrukosti korena z.

PRIMER: Rešiti diferencijalne jednačine

a) y 00 − y 0 − 6y = 36x;
b) y 00 + 9y 0 = 3x;
c) y 00 − 6y 0 + 8y = ex ;
d) y 00 − 6y 0 + 8y = e2x ;
e) y 00 + y = sin 2x;
f) y 00 + y = sin x;
g) y 00 − 2y 0 + 2y = ex
h) y 00 − 2y 0 + 2y = ex cos x.

Neke linearne diferencijalne jednačine

Neki tipovi linearnih d.j. koje nemaju konstantne koeficijente, mogu se adekvat-
nom smenom svesti na linearne d.j. sa konstantnim koeficijentima. Neki primeri
takvih jednačina biće razmotreni u nastavku.

I) Ojlerova diferencijalna jednačina

Linearna d.j. oblika

a0 xn y (n) + a1 xn−1 y (n−1) + · · · + an y = F (x)

gde su a0 , . . . , an konstante, zove se Ojlerova diferencijalna jednačina. Ova

jednačina može se svesti na jednačinu sa konstantnim koeficijentima uvodjenjem
smene nezavisno promenljive x = et . Tada je xk = ekt a za izvode dobijamo
...
0 dy dy dt ẏ 00 ÿ − ẏ 000
y − 3ÿ + 2ẏ
y (x) = = · = t , y (x) = 2t , y (x) = ,...
dx dt dx e e e3t
PRIMER: Rešiti sledeće Ojlerove d.j.:
a) x2 y 00 + 3xy 0 + 5y = 0;
b) x3 y 000 + 4x2 y 00 + 2xy 0 − 2y = 0

Na sličan način rešava se opštiji slučaj kada je zadata jednačina

A0 (ax + b)n y (n) + A1 (ax + b)n−1 y (n−1) + · · · + An y = F (x)

 3

PRIMER: Rešiti Ojlerovu jednačinu

√
(x + 1)2 y 00 − (x + 1)y 0 + y = x + 1.

II) Diferencijalna jednačina Čebiševa

Jednačina oblika

(1) (1 − x2 )y 00 − xy 0 + n2 y = 0

zove se jednačina Čebiševa. Uvodjenjem smene

t(x) = arccos x,

dobija se x = cos t i z(t) = y(cos t), čime se jednačina (1) transformiše u oblik

zt00 + n2 z = 0.

Opšte rešenje ove jednačine je

z(t) = C1 cos nt + C2 sin nt,

što nakon vraćanja uvedene smene, daje rešenje

y(x) = C1 cos(n arccos x) + C2 sin(n arccos x).

III) Beselova diferencijalna jednačina

Jednačina  
2 00 0 1 2
x y + xy + x − y = 0,
4
zove se Beselova diferencijalna jednačina reda ν = 1/2. Ako se uvede nova nepoz-
nata funkcija z = z(x) sa
z(x)
y(x) = √ ,
x
tada se data jednačina svodi na jednačinu z 00 + z = 0, čije je opšte rešenje z(x) =
C1 cos x + C2 sin x, odnosno

cos x sin x
y(x) = C1 √ + C2 √ .
x x