BORIS DESPOT

PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU

PRIMENJENA MUZIKA

1. OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU

Zvuk je materijal (graĎa) i medijum (sredstvo kroz koje se realizuje) muzike (Hofman
1995: 18). Muzika je oblik ljudskog izražavanja u kome se čovek služi i iskazuje zvukom.
Sve ljudske zajednice, manje ili veće, imaju muziku. Ona je simbolički (nematerijalni,
duhovni) izraz naučenih obrazaca mišljenja, osećanja i delovanja neke socijalne zajednice sa
svojim vlastitim vrednostima i logikom.

1.1 ZVUK SA GLEDIŠTA OPŠTIH FIZIČKIH ZAKONA

Zvuk je, pre svega, fizička pojava u realnom fizičkom svetu koja se javlja kad doĎe do
poremećaja stacionarnog (ravnotežnog) stanja čestica neke elastične sredine. Od značaja za
muziku su zvučne pojave u vazduhu kao mediju. Pod dejstvom izvora zvuka molekuli
(čestice) vazduha osciluju u odnosu na svoj ravnotežni položaj pri atmosferskom pritisku.
Atmosferski pritisak p0 je posledica težine vazduha i predstavlja statičku komponentu
pritiska u vazduhu. Oscilacije molekula vazduha nastale radom zvučnog izvora stvaraju
slojeve sa većim i manjim pritiskom. Ove vremenske promene pritiska, prikazane na slici 1.1,
prenose se sa sloja na sloj sredine i šire se konačnom brzinom u vidu zvučnih talasa sve
dalje u prostor u kome se javlja zvučno polje. Vremenski promenljiva komponenta p(t)
pritiska u vazduhu naziva se zvučni pritisak.

Slika 1.1: Dijagram promene pritiska u vremenu pri pojavi

zvuka u vazduhu

1.2 PERCEPCIJA ZVUKA

Zvučno polje u prostoru oko slušaoca fizički deluje na čulo sluha. Čulo sluha je čovekov
sistem za komunikaciju zvukom. Ono je anatomski i fiziološki prilagoĎeno zvučnim
pojavama u vazduhu kao mediju. Čulo sluha je sposobno da oseti i da razlikuje ogroman broj
karakteristika zvuka koje potiču od zvučnog izvora, od sredine kroz koju se zvučni talasi
prostiru i od akustičkog ambijenta u prostoru oko slušaoca. Pri dejstvu zvučnog pritiska na
čulo sluha, nizom složenih procesa koji se dešavaju u uvu i centralnom nervnom sistemu
nastaje svest o onome što deluje na uvo, to jest nastaje zvučna slika. „ Zvučna slika nastaje u
svesti slušaoca, pa je kao takva pojam iz psihološkog domena ljudske svesti i nije objektivna

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVNI POJMOVI O ZVUKA • 1 OD 5

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU
kategorija...“ (Mijić 2011: 21)  nije u domenu fizičkog sveta. Pojava zvučne slike u procesu
slušanja prikazana je šematski na slici 1.2.

Slika 1.2. Blok-šema nastanka zvučne slike u procesu slušanja.

Spoljašnje uvo -‒ ušna školjka i slušni kanal; srednje uvo ‒ bubna opna,
tri slušne koščice (čekić, nakovanj i uzengij) i ovalni prozor (membrana prema
unutrašnjem uvu); unutrašnje uvo ‒ ulazni deo i kohlea (ovalni i okrugli prozor).

1.3 SUBJEKTIVNE DIMENZIJE ZVUČNE SLIKE

1.3.1 V ISINA ZVUKA
Subjektivni doživljaj visine zvuka odreĎen je učestalošću vremenskih promena zvučnog
pritiska u vazduhu. Definiše se na skali „viši-niži“, gde su rasporeĎeni svi mogući doživljaji
od najdubljeg do najvišeg. Što su promene pritiska u vremenu učestalije zvuk se subjektivno
doživljava kao „viši“, i obrnuto, zvuk se doživljava kao „niži“ kada je učestalost promena
pritiska u vremenu manja. Fizička veličina za učestalost vremenskih promena zvučnog
pritiska u vazduhu naziva se frekvencija, a jedinica je herc (Hz).

1.3.2 J AČINA ZVUKA

Doživljaj jačine zvuka zavisi od veličine vremenskih promena pritiska u zvučnom polju.
Definisan je na skali „jači-slabiji“, od najtišeg zvuka koji se može registrovati do zvukova na
takozvanoj granici neprijatnosti. Zvuk se subjektivno doživljava kao „jači“ ako su promene
pritiska u vremenu nastale radom zvučnog izvora veće. Za manje vremenske promene
pritiska u prostoru oko slušaoca doživljaj jačine zvuka se može okarakterisati kao „slabiji“
(tiši).

1.3.3 B OJA ZVUKA

Svaki izvor zvuka istovremeno vrši više oscilacija. Superponiranjem više oscilacija
dobija se složena oscilacija  složen zvuk. Subjektivni doživljaj boje složenog zvuka vezan je
za postojanje i veličinu pojedinih oscilacija. Za karakterizaciju boje zvuka koriste se
pogodni verbalni (jezički) opisi.

Uobičajeni, realni zvukovi u vazduhu su složeni zvukovi. Takozvani prost ili sinusni
zvuk, koji nastaje kada izvor zvuka vrši samo jednu oscilaciju, je idealizacija realnog zvuka i
u prirodi ne postoji. Prost ili sinusni zvuk se može generisati samo veštački.

1.3.4 POZICIJE ZVUČNIH IZVORA U ODNOSU NA SLUŠAOCA

Čulo sluha se sastoji od dva prostorno razdvojena uva postavljena sa suprotnih strana
glave. Mehanizam percepcije sa dva uva naziva se binauralno slušanje. Rad čula sluha
opisuje se osetljivošću u domenu intenziteta pobude i domenu prostornih koordinata
nailaska zvučne pobude. (Mijić 2011: 46) Zahvaljujući binauralnom slušanju čulo sluha ima
mogućnost da odredi prostorne atribute zvučnih pojava koje se definišu u koordinatnom
sistemu sa slike 1.3 odnosno prostornom koordinatnom sistemu glave u kome se odvija
BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVNI POJMOVI O ZVUKA • 2 OD 5
 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU
percepcija zvuka. To podrazumeva sposobnost da se sa izvesnom tačnošću odredi pravac iz
koga zvučni talas nailazi na glavu slušaoca. (Mijić 2011: 48-50) Mehanizam binauralnog
slušanja kod čoveka sa ušima postavljenim s bočnih strana prilagoĎen je percepciji u
horizontalnoj ravni. (Mijić 2011: 53-54)
Forma glave i njena pozicija u prostoru definišu horizontalnu, medijalnu i
frontalnu ravan, kao i pravac napred-nazad. Svaki mogući pravac i smer nailaska
zvučnog talasa na glavu slušaoca definiše se azimutom φ i elevacijom δ. Koordinatni
sistem sa slike 1.3 vezan je za glavu i kreće se zajedno s njom.

Slika 1.3. Prostorni koordinatni sistem glave u kome se odvija

percepcija zvuka

1.4 ODREĐENA I NEODREĐENA VISINA ZVUKA

Za zvukove kod kojih je učestalost (frekvencija) vremenskih promena pojedinačnih
komponenti u celobrojnom odnosu – učestalost pojedinačnih komponenti je u odnosu
1 : 2 : 3 : 4 : 5 ... ‒ kaže se da imaju odreĎenu visinu. Drugo svojstvo zvukova odreĎene
visine je da se promene zvučnog pritiska ponavljaju u izvesnim odreĎenim intervalima
vremena, to jest da su periodične. Zvukovi odreĎene visine još se nazivaju i muzički tonovi.

Kada odnos vremenskih promena pojedinačnih oscilacija nekog zvuka nije u

celobrojnom odnosu, takav zvuk, po pravilu, nema odreĎenu visinu. Zvukovi neodreĎene
visine nisu periodični; sukcesivno ponavljanje indentičnih formi vremenskih promena
pritiska se ne javlja.

1.5 MUZIČKI ZVUK

Muzički zvuk ili zvuk za muziku je i zvuk odreĎene i neodreĎene visine. „Muzika je
prvobitno za svoj materjal koristila zvuk koji je neposredno, ʼprirodnoʻ mogao biti izazvan
upotrebom čovekovog glasa, ruku, nogu, predmeta koji su ga okruživali. Procesom pravljenja
i usavršavanja muzičkih instrumenata ljudska vrsta je proizvela zvučanja koja bez njene
intervencije u fizičkoj realnosti ne bi postojala.“ (Hofman 1995: 9) Primer nekih od
instrumenata koji daju zvuk odreĎene visine su: violina, flauta, oboa, harfa i mnogi drugi.
Instrumenti koji daju zvuk neodreĎene visine su, na primer, neki instrumenti iz grupe
udaračkih instrumenata: veliki bubanj, doboš, tamburin (daire), čineli, triangl, kastanjete,
marakas (zvečke) i tako dalje.

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVNI POJMOVI O ZVUKA • 3 OD 5

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU
1.6 OSNOVNE VRSTE ZVUKA U AUDIOVIZUELNOM DELU
Zvučna slika u audiovizuelnom delu obuhvata tri osnovne kategorije zvuka, to jest vrste
izražajnih sredstava kojima se dramaturgija zvuka služi (Blaha 2008: 12):
• govor,
• muzika i
• zvučni efekti.
(Blaha 2008: 12)

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVNI POJMOVI O ZVUKA • 4 OD 5

 BORIS DESPOT
PRIMENJENA MUZIKA
OSNOVNI POJMOVI O ZVUKU

B IBLIOGRAFIJA :
 Blaha, Ivo: DRAMATURGIJA ZVUKA U AUDIO-VIZUELNOM DELU, Dom kulture
“Studentski grad, Beograd, Akademski filmski centar (2008).
 Hofman, SrĎan: OSOBENOSTI ELEKTRONSKE MUZIKE, Nota, Knjaževac (1995).
 Kurtović, Husnija Š.: OSNOVI TEHNIČKE AKUSTIKE, Naučna knjiga, Beograd (1982).
 Mijić, Miomir: AUDIO SISTEMI, Akademska misao, Beograd (2011).

BORIS DESPOT • PRIMENJENA MUZIKA • OSNOVNI POJMOVI O ZVUKA • 5 OD 5