EC 1990 – Pravila korišćenja Euro kodova

Uslovi da se primenjuje EC su sledeći:

- Usaglašenost objekata, osobina po pitanju nosivost, stabilnost I bezbednost od požara
- Usaglašenost osnove za utvrđivanje ugovora
- Usaglašenost po pitanju tehničkih spec I gradj. Proizvoda

Еврокод-стандарди обезбеђују уобичајена конструкцијска правила за свакодневни прорачун како

традиционалних тако и иновативних конструкција у целини или њихових елемената. Неуобичајени
начини грађења или услови прорачуна нису посебно обухваћени и пројектант ће у таквим
случајевима морати да се ослони на допунске експертске анализе.

Nacionalni aneksi : parametri dodeljeni državi u kojoj se primenjuje pravilnik

Dodatne informacije koje upićuju na način korišćenja EC-a

EN 1990 такође даје и упутства са аспектa поузданости конструкција, у погледу сигурности,

употребљивости и трајности

EN 1990 успоставља принципе и захтеве у погледу сигурности, употребљивости и трајности

конструкција, описује основе за њихов прорачун и проверу и даје упутства за одговарајуће аспекте
поузданости конструкција.

За пројектовање специјалних грађевинских објеката (на пример нуклеарних инсталација, брана итд.), могу
бити неопходне другачије одредбе оних од датих у EN 1990 до EN 1999.

Опште претпоставке EN 1990 су: — избор конструкцијског система и прорачун конструкције

спроводе лица са одговарајућим квалификацијама и искуством; — извођење радова извршава
особље са одговарајућом вештином и искуством; — адекватан надзор и контрола квалитета се
обезбеђују током извођења радова, односно у пројектантским бироима, фабрикама,
радионицама и на градилишту; — грађевински материјали и производи се користе онако како је
то утврђено у EN 1990 или у EN 1991 до EN 1999, или у релевантним стандардима за извођење,
или у референтним спецификацијама за материјале или производе; — конструкција ће бити
адекватно одржавана; — конструкција ће се користити у складу са претпоставкама из прорачуна
НАПОМЕНА Могу да постоје случајеви када наведене претпоставке захтевају допуну.

Pravila I principi:

У зависности од карактера појединих тачака у EN 1990 прави се разлика између принципа и

правила за примену. (2) Принципи обухватају: — опште ставове и дефиниције за које нема
алтернативе, као и — захтеве и аналитичке моделе за које се алтернатива не допушта, осим
уколико то није посебно наведено. (3) Принципи су означени словом П иза броја става. (4)
Правила за примену су општеприхваћена правила која одговарају принципима и испуњавају
њихове захтеве. (5) Допуштено је коришћење алтернативних правила за пројектовање, различитих
од правила за примену датих у EN 1990 за грађевинске објекте, под условом да је показано да су
алтернативна правила у сагласности са релевантним принципима и да су барем еквивалентна у
погледу сигурности, употребљивости и трајности конструкције које се очекују коришћењем
еврокодова. НАПОМЕНА Ако алтернативно правило за пројектовање замени неко правило за примену,
онда се не може тврдити да је резултујући прорачун потпуно сагласан са EN 1990, иако ће прорачун остати
сагласан са принципима EN 1990. Када се EN 1990 користи у погледу неког својства наведеног у Прилогу З
стандарда за производ или у ETAG∗), употреба алтернативног правила за пројектовање не може да буде
прихватљива за означавање знаком CE. (6) У EN 1990 правила за примену су идентификована бројем у
загради, нпр. као ова тачка.

Termini I oznake :
Pogledati SRPS EN 1990 1 Odeljak 1.5
Principi proračuna prema graničnim stanjima
граничних стања носивости
граничних стања употребљивости

Прорачунске ситуације
-сталне прорачунске ситуације које се односе на услове нормалне експлоатације;
— повремене прорачунске ситуације које се односе на привремене услове применљиве на
конструкцију, на пример током извођења или поправке;
— инцидентне прорачунске ситуације које се односе на изузетне услове применљиве на
конструкцију или њену изложеност, на пример пожар, експлозија, удар, или последице
локализованог лома;
— сеизмичке прорачунске ситуације које се односе на услове применљиве на конструкцију онда
када је она изложена сеизмичким догађајима.

Гранична стања носивости

Стања која претходе рушењу конструкције, а због једноставности се разматрају уместо самог
рушења, могу да се третирају као гранична стања носивости.
Следећа гранична стања носивости морају да се докажу онда када су релевантна: — губитак
равнотеже конструкције или било којег њеног дела разматраног као круто тело; — лом услед
превелике деформације, трансформације конструкције или било којег њеног дела у механизам,
кидање, губитак стабилности конструкције, или било којег њеног дела, укључујући ослонце и
темеље; — лом услед замора или других утицаја зависних од времена.

Гранична стања употребљивости

Доказ граничних стања употребљивости треба да се заснива на критеријумима који се односе на
следеће аспекте: a) деформације које утичу на: — изглед, — комфор корисника, или —
функционисање конструкције (укључујући функционисање машина или опреме), или, пак, које
изазивају оштећења завршних обрада или неконструкцијских елемената; б) вибрације које —
изазивају непријатност људи, или — ограничавају функционалност конструкције; в) оштећење које
ће вероватно неповољно да утиче на — изглед, — трајност, или — функционисање конструкције.
НАПОМЕНА Додатне одредбе које се односе на критеријуме употребљивости дате су у релевантним EN 1992
до EN 1999.

Дејства и утицаји средине

Дејства морају да се класификују према својој променљивости у току времена на следећи начин:
— стална дејства G, на пример сопствена тежина конструкција, непокретна опрема и коловозни
застор, као и индиректна дејства, услед скупљања и неједнаких слегања; — променљива дејства
Q, на пример корисна оптерећења на подовима, гредама и крововима зграда, дејства ветра или
оптерећења од снега; — инцидентна дејства A, на пример експлозије, или удари возила.

Нека дејства, као што су сеизмичка дејства и оптерећења снегом, могу да се разматрају било као
инцидентна и/или као променљива дејства, у зависности од локације градилишта; видети EN 1991
и EN 1998.

Дејства воде могу да се разматрају као стална и/или променљива дејства, у зависности од
промене њиховог интензитета у току времена.

вредност за комбинације, приказана као производ ψ 0 Qk, која се користи за прорачунски доказ
граничних стања носивости и неповратних граничних стања употребљивости (видети одељак 6 и
Прилог Ц).
честа вредност, приказана као производ ψ1 Qk, која се користи за прорачунски доказ граничних
стања носивости која обухватају инцидентна дејства, као и за прорачунски доказ повратних
граничних стања употребљивости.
квазистална вредност, приказана као производ ψ 2 Qk, а коришћена за прорачунски доказ
граничних стања носивости која обухватају инцидентна дејства, као и за прорачунски доказ
повратних граничних стања употребљивости. Квазисталне вредности користе се и за прорачун
дуготрајних дејстава.

6.2 Ограничења (1) Коришћење правила за примену датих у EN 1990 ограничено је на доказе
граничних стања носивости и употребљивости конструкција које су изложене статичком
оптерећењу, укључујући случајеве у којима се динамичка дејства оцењују применом
еквивалентних квазистатичких оптерећења и динамичких коефицијената повећања, а
обухватајући оптерећења од ветра или саобраћаја. За нелинеарну анализу и замор треба
Proračunske vrednosti:

Dejstva:

Fd = γf Frep
Frep = ψFk

γ f парцијални коефицијент за дејство, којим се узима у обзир могућност неповољних одступања

вредности дејстава од репрезентативних вредности; ψ коефицијент, било да је једнак 1,00, или,
пак, ψ0 , ψ1 , или ψ2 .

П Када треба да се направи разлика између повољних и неповољних утицаја од сталних дејстава,
онда морају да се примене два различита парцијална коефицијента γ G,inf и γG,sup.

(4) За нелинеарну анализу (на пример онда када веза између дејстава и њихових утицаја није
линеарна), а у случају доминантног појединачног дејства, могу да се размотре следећа упрошћена
правила: a) када утицај од дејства расте брже од самог дејства, онда парцијални коефицијент, γ F,
треба да се примени на репрезентативну вредност дејства; б) када утицај од дејства расте спорије
од самог дејства, онда парцијални коефицијент, γ F, треба да се примени на утицај од
репрезентативне вредности дејства. НАПОМЕНА Изузев конструкција са ужадима, кабловима и
мембранама, већина конструкција или конструкцијских елемената налазе се у категорији а).

У оним случајевима, у којима су прецизније методе разрађене у релевантним стандардима од EN

1991 до EN 1999 (на пример за претходно напрегнуте конструкције), њихова примена има
предност у односу на 6.3.2(4).

Прорачунске вредности својстава материјала или производа

Χd = η Xk/ m

Uticaji

Rd = η R/ m

Прорачунски докази статичке равнотеже и носивости

гранично стање статичке равнотеже конструкције (EQU),
Ed,dst ≤ Ed,stb

Ed,dst прорачунска вредност утицаја од дестабилизујућих дејстава; Ed,stb прорачунска вредност

утицаја од стабилизујућих дејстава.
Када се разматра гранично стање кидања или превелике деформације дела, елемента, или везе
конструкције (STR и/или GEO)
Ed ≤ Rd

Ed прорачунска вредност утицаја од дејстава, као што су унутрашња сила, момент или вектор који
представља неколико унутрашњих сила или момената; Rd прорачунска вредност одговарајуће
носивости.

(4)П Када су резултати прорачунског доказа врло осетљиви на промене интензитета сталног
дејства, на различитим местима у конструкцији, онда неповољни и повољни делови тог дејства
морају да се разматрају као посебна дејства.

Комбинације дејстава за сталне или повремене прорачунске ситуације (основне комбинације)

Општи облик утицаја од дејстава треба да буде: Ed = γSd Е{γ g,jGk,j; γP P; γq,1Qk,1; γq,iψ0,iQk,i} ј ≥ 1; i > 1

Комбинација утицаја од дејстава која треба да се разматра треба да се заснива на — прорачунској

вредности доминантног променљивог дејства и — прорачунским вредностима осталих
променљивих дејстава за комбинације

Комбинације дејстава за инцидентне прорачунске ситуације

Комбинације дејстава за сеизмичке прорачунске ситуације

Гранична стања употребљивости

Ed ≤ C d
Cd гранична прорачунска вредност релевантног критеријума употребљивости,
Ed прорачунска вредност утицаја од дејстава која је утврђена у критеријуму употребљивости, а
одређена на основу релевантне комбинације.

Карактеристична комбинација:

Честа комбинација:

Квазистална комбинација:
Парцијални коефицијенти за материјале
За гранична стања употребљивости, парцијални коефицијенти γ M за својства материјала треба да
се узму да су једнаки 1,0, осим ако није другачије утврђено у EN 1992 до EN 1999

Гранична стања носивости

Гранична стања употребљивости