Koreni

::. KORENI .
::
19. May, 2011.
::. Skenirano
BEZ KORENA NE STOJE NI STABLO NI ČOVEK
Otvoreno pismo Ministru vera i dijaspore, Rekvijem za Srbiju

gospodinu Srećkoviću!
NVO vladavina
Dole Vlada!
U prošlom broju Korena
Polovinom januara, ove 2011. objavljen je intervju Nikole
::. Navigacija ::. Štampana izdanja
godine, voditelj TV Avala Janića, predsednika Srpskog
postavio Vam je pitanje: "Da li saveza iz Švedske, na temu
je ikada u javnosti ili na nekim osnivanja Regionalne
zatvorenim krugovima bilo komisije za utvrđivanje zločina na prostorima bivše
reči o, recimo, nezadovoljstvu Jugoslavije (REKOM). Tamo je gospodin Janić
vašim radom?", na šta ste vi kao iz topa odgovorili: precizno naveo razloge zbog kojih se jednoj
"Ja za tako nešto nisam čuo, ali građani su pre svega takvoj "multietničkoj komisiji" nikako ne može verovati
ti koji treba da ocene." da će zadatak oko utvrđivanja istine o stradanjima u
17.5.2011. Opširnije... poslednjem "balkanskom" ratu uraditi savesno i
nepristrasno.
17.5.2011. Opširnije...
Sinišin utkani duh!
Jedna životna priča General Božidar Delić, poslanik Radikala

tvrdi za Korene:
Na dobrotvornoj gala-večeri,
na kojoj su se prikupljala Penzionisali su me
sredstva za školu za decu sa mimo zakona!
::. Obaveštenje! posebnim potrebama, otac
jednog od učenika podelio je Razgovor sa generalom
Svake srede novi sa prisutnima priču koju neće Božidarom Delićem,
tekstovi... zaboraviti niko ko je tada bio prisutan tom događaju. poslanikom Srpske radikalne
17.5.2011. Opširnije... stranke u Republičkoj
skupštini, vodjen je i na temu
::. Dokumenti njegovog prelaska u Srpsku naprednu stranku, a
Miodrаg Lintа, predsednik Koаlicije potom i povratka u matičnu. Bez dlake na jeziku,
Klanje Srba u Sarajevu udruženjа izbeglica gospodin Delić, pričao je o problemima sa kojima se
sretao u obe stranke, o tome, kako je kao general
Odnos prаvа i dobio priznanja i od Amerikanaca, a potom,
potrebа zа izbegle i penzionisan po političkoj osnovi, u najboljim
prognаne Srbe iz godinama i punoj radnoj snazi.
::. Pročitajte
Hrvаtske 17.5.2011. Opširnije...
· General Božidar Delić
smatra, da zbog
Nedаvni nаpisi u novinаmа i izbora, Šešelj još
mnoge nedoumice u vezi sа Na liniji sa dijasporom uvek čami u zatvoru:
mogućnostimа povrаtkа
· Povodom održavanja
imovine, stаnаrskih i grаđаnskih prаvа Srbа Zašto ćuti srpska "Skupštine dijaspore i
prognаnih i izbeglih sа teritorije Republike Hrvаtske, vlast? Srba u regionu"
bili su povod zа rаzgovor sа gospodinom Miodrаgom
· EU sad i nikad
Lintom, predsednikom Koаlicije udruženjа izbeglicа u Iako bi smo to voleli, i svim
· Najbolja sportistkinja
republici Srbiji. Pitаnje prаvosuđа i temeljnih ličnih silama se trudimo da Srbija Srbije, Zorana
prаvа nezаobilаznа je stаvkа u procesu približаvаnjа postane država mira i Arunović, uvek se
i ulаskа Hrvаtske u Evropsku uniju, i nаčin nа koji će blagostanja, daleko smo, vraća u svoj grad
ovo pitаnje biti rešeno bi trebаlo dа i zа Srbiju bude suviše daleko od toga. Kako · Poštovani čitaoci,
podjednаko vаžno. sada živimo blagostanja, verovatno, neće biti za · Čekajući besplatno
17.5.2011. Opširnije... sledećih dvadesetak godina, dok o pravom miru ne lečenje pacijenti
možemo ni da pričamo. mogu i da umru
17.5.2011. Opširnije... · Ja pa ja do japaizma
Budućnost medija nelegitimnog delegata
iz Slovenije
Procvat novog, propast Beograd je bar na tren odisao kulturom · Referendum(i) u
tradicionalnog Republici Srpskoj
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2[5/19/2011 7:40:31 AM]

::. KORENI .::
Noć muzeja · Nemačka priprema

Duh otvorenosti, tolerancije i zakon o priznavanju
fakultetskih dipl.
uvažavanja različitosti, Beograd je grad sa najboljim
stečenih u
karakteristike su svakog modernog provodom u svetu, i to ne kažemo inostranstvu
društva, a nezavisno i slobodno mi Beograđani, već su to odlučili
· Jedina frekvencija u
novinarstvo – njegov osnovni ljudi koji su ga pohodili i pohode ga Beogradu na kojoj se
preduslov. Sloboda medija podrazumeva apsolutnu godinama. Međutim, nije sve u priča o pravoslavlju
nezavisnost medija, istinitost, objektivnost i moralnost. splavovima, kafanama, dobroj hrani · Đoković trijumfom na
17.5.2011. Opširnije... i đuskanju do zore. Ima nešto i u kulturi ovoga grada. Srbijan openu
Doduše, jednom godišnje, ali i taj jedan jedini put nastavio pobednički
kada na ulice izmile stotine hiljada građana niz
Libija, drugo poluvreme prestonice, taj put je Beograd grad lepote, grad · Umesto priče o
istorije, grad u kome vredi živeti. đurđevdanu
Gadafija 17.5.2011. Opširnije... · Obama Bin Laden
proglašavaju ratnim · Matica i rasejanje,
zločincem 14-ta emisija na TV
REKOM-istina ili prevara koja će svu Kopernikusu
Rat u Libiji se zahuktava, krivicu ratnih dešavanja prebaciti na · Nikola Todorović,
Srbe delegat Skupštine
libijskog predsednika
dijaspore i Srba u
Moamera el Gadafija će regionu za Sloveniju
proglasiti ratnim zločincem, i Kome dajemo
potpise? · Bingo!!!!!
prema rečima ministra inostranih poslova Franka Srećković!!!!!
Fratinija, Međunarodni krivični sud će vrlo verovatno
Ovih dana širom Srbije · Prof dr Dragana
izdati poternicu i nalog za hapšenje pukovnika Jovanović o korupciji i
volonteri nevladine
Gadafija i pojedinih pripadnika njegovog režima, problemima u
možda i članova njegove porodice. organizacije REKOM
zdravstvu
skupljaju potpise, ne bi li
17.5.2011. Opširnije... · SNS karusel
njihova organizacija zvanično
opravdala 2 miliona evra, uložena u svoje osnivanje. · Još malo pa srpska
realnost ...
Da li je cifra od 2 miliona evra dovoljna za prodaju
srpskog obraza, za činjenicu da će nam pored · Zamke političkih
projekata
Haškog suda presuditi i bez suđenja, domaći sudovi.
10.5.2011. Opširnije...
::. Pesma nedelje
Kažu mi da si još uvek

sama
::. Stih nedelje
Starinska molitva za
Emiliju
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2[5/19/2011 7:40:31 AM]

::. KORENI .:: - Beograd je bar na tren odisao kulturom
19. May, 2011.
::. Skenirano
Beograd je bar na tren odisao kulturom
Noć muzeja
Beograd je grad sa najboljim provodom u svetu, i to ne kažemo mi Beograđani, već su to odlučili ljudi koji su
ga pohodili i pohode ga godinama. Međutim, nije sve u splavovima, kafanama, dobroj hrani i đuskanju do
zore. Ima nešto i u kulturi ovoga grada. Doduše, jednom godišnje, ali i taj jedan jedini put kada na ulice
izmile stotine hiljada građana prestonice, taj put je Beograd grad lepote, grad istorije, grad u kome vredi
::. Navigacija živeti.
Ove godine taj jedini put kada je Beograd pozvao Beograđane da se udruženim snagama prikažemo svetu kao
jezgro kulture bio je 14. maj od 18 časova do 02 po ponoći. Bila je to Noć muzeja u našem gradu i u gradovima
širom Srbije. Nemoguće je bilo obići 65 ponuđenih destinacija, ali oni najuporniji su obišli bar polovinu. Grupica od
nas četiri-pet za uživanje spremnih devojaka, krećemo u svoju pomalo skraćenu Noć muzeja. Mi nismo toliko
optimistične u pogledu mogućnosti obilaska svih označenih tačaka na karti koju držimo u rukama. Bićemo skromne,
obićićemo nekih desetak.
Pošavši ulicom Gavrila Principa prvo na šta nailazimo je Manakova kuća i u njoj postavka "Pismom i razglednicom
kroz vjekove". Zanimljivo, vrlo neobično, može se reći, dok čitate prevode pisama majki zabrinutih za zdravlje svojih
sinova pomoraca. Razglednice sa kraja 19. i početka 20. veka, pisma sa pečatima italijanskih grofova, markice sa
likom kralja Aleksandra. Istorija u jednom parčetu papira. Dobro, ne baš u jednom parčetu papira, ali istorija u
slikama pomorskih kapetana, u ronilačkom odelu, istorija u kuburi i novcu. Na žalost, izložbeni prostor je mali, a
ljudi sve više dolaze, tako da je mogućnost razgledanja ograničena. Iz Manakove kuće, našeg prvog ovovečernjeg
muzeja krećemo ka Konaku kneginje Ljubice.
Usput, dok razgledamo ovaj naš lepi grad, komentarišemo kako ga u stvari malo poznajemo. Čoveku bi trebao
::. Obaveštenje!
jedan dobar godišnji odmor da prođe Beogradom i da ga uistinu upozna. Idući ka Konaku nailazimo na radionicu
Visoke škole SPC. Unutra sve bukvalno vri, ali koliko vri toliko je mirno, jer je profesor vrlo strog po našem
Svake srede novi
tekstovi... skromnom mišljenju, a učenici spremni da izađu u susret, nama pomalo napornim, novinarima. Vrlo su strpljivi dok
nam pokazuju kako da uradimo sopstvene grafike sa linoleumske podloge. Ne obraćamo pažnju što se prljamo,
uzimamo boje, prelazimo valjkom preko njih, zatim preko linoleuma. Koliko su oni strpljivi dok nam pokazuju, toliko
::. Dokumenti smo mi nestrpljivi da vidimo produkt svoga "napornog" rada. Sa rukama do lakata prljavim od boje uzimamo svoje
grafike, oduševljene umećem premazivanja linoleuma, a da se nismo ni zapitale ko je taj linoleum izrezbario. Sa
Klanje Srba u Sarajevu svojim umetničkim delima, krećemo u Konak kneginje Ljubice, sagrađen u prvoj polovini 19. veka, a po nalogu
kneza Miloša Obrenovića. Konak je bio predviđen za stanovanje njegove porodice, kneginje i sinova Mihaila i
Milana. Često je menjao svoju namenu, a sada je u sastavu Muzeja grada Beograda. Postavka "Graditelj reči i
dela" nas baš i nije oduševila, pa se brzom brzinom upućujemo ka Nebojšinoj kuli, ne bi li smo videle to čudo od
tehnike na čije je otvaranje dolazio i grčki predsednik. Naše oduševljenje je kratko trajalo. Red i gužva su toliki da
nam se nije isplatilo da čekamo, videćemo kulu drugi put. Ma i nema veze, ima još mnogo toga da se vidi. Pored
crkve sv. Petke penjemo se na Kalemegdan, ka Vojnom muzeju.
Na Kalemegdanu jedva može da se prođe od gužve. Čitave porodice čekaju u redovima da vide kako se prave
šeširi na izložbi šešira, mlađi u suprotnom redu su nestrpljivi da im oslikaju lica "bodi art" tehnikom. Sa topova i
tenkova majke pokušavaju da svuku nestašne dečake, jedan otac uporno doziva sina:
"Nebojša, Nebojša, nemoj tamo, vrati se!" A, Nebojša ne obraća pažnju, smeje se i beži sve dalje.
Mi nastavljamo svojim putem pravo u hladne kazamate Kalemegdana. Ušavši u jednu od zloglasnih ćelija, obuhvata
nas jeza, hladno je, hladnije je bar deset stepeni nego napolju. Dok gledamo izložbu stolica, taburea i fotelja pitamo
se "Bože, dal je moguće, da su ovde zatvarali ljude, bose, gladne, da ne vide dana". Čini mi se da nas je ta
hladnoća i blagi osećaj straha isterala napolje u nove redove. Kao i sve redoznale žene stajemo baš u najveći red,
tu je sigurno nešto zanimljivo. Pored nas prolaze reke mladih ljudi i prosto se čudimo da ne gledaju meč Novaka
Đokovića ili Evrosong, ne igraju igrice na kompjuteru, nisu u kladionicama, oni hitaju u muzeje, hitaju ka kulturi. Do
ove večeri nezamislivo. Naše čuđenje i ćaskanje prekida ljubazni redar koji nam traži karte:

"Pa vi ste novinari, zašto ste čekali u redu?" - šokirano nas je upitao.
"Zato što smo mi kulturne, strpljive, mlade dame, a ovo je noć kulture" - odgovaramo mu kroz osmeh i ulazimo da
vidimo kako to majstor od parčeta čoje pravi šešir. Unutra za loncem punim vode, koji stoji na zagrejenom mini
šporetu stoji brka sa koka-kolom u ruci. Smejemo se, eto spoja starog sa novim, u jednoj ruci šešir iz 18. u drugoj
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2457[5/19/2011 7:59:57 AM]

::. KORENI .:: - Beograd je bar na tren odisao kulturom
limenka iz 20 veka, večeras izgleda sve može da se spoji. Ne treba ni pominjati da su se žene lepile za izložene
modele, stavljale ih na glavu i slikale se. Nikome ne smeta ni gužva ni nesnosna vrućina u malom prostoru, svi se
skupljaju, pomeraju da naprave mesta, da svako vidi ono što ga interesuje. Eeeee... moji Srbi, zašto smo takvi
samo jedno veče, zašto to ne radimo svaki dan?
Vreme leti, već je pola deset, a mi smo, što bi se reklo, tek

počele. Ubrzavamo ritam i krupnim koracima idemo ka
Etnografrskom muzeju, ulice su zatvorene za saobraćaj, jedva
prolazimo jedni pored drugih, čak se i sudaram sa ženom koja
žuri ka Kalemegdanu. Na Studenstskom trgu krkljanac,
Etnografski muzej je okupiran. U njemu je jedna od
najzanimljivijih izložbi "Maskenbali koji oslobađaju". Ulazak je
prilično otežan, začepljenje je na prvom nivou, jer su prelepi
mladići i devojke u srpskim gradskim nošnjama sa maskama
na očima, započeli folklorni program. Tiskaju se bake sa
unucima, tiskaju se mame i tate, tiskaju se momci i devojke,
svi oduševljeni, tiskamo se i mi, ne bi smo li videle svu tu
lepotu srpske mladosti. Mnogi zadivljeni igrama i pesmom i
nisu otišli na drugi i treći sprat da vide maske, dovoljno im je
bilo što su videli ove graciozne mlade ljude. Celokupna
Nećeš vaskrsnuti maršale postavka Etnografskog muzeja je jednom rečju -
veličanstvena i ne može se obići za dvadeset minuta, koliko
smo mi proveli unutra. Ako želite da doživite i proživite Srbiju
kakva je nekada bila, morate ovom muzeju posvetiti bar 3-4 sata.
Kako mi nismo imale toliko vremena krenule smo prečicom, preko parka na Studentskom trgu, do Francuske ulice i
Doma vojske, na izložbu slika Mome Kapora. I tu čovek ostane bez daha. Zapitate se da li je bio bolji pisac ili slikar,
da li je moguće da je jedan čovek toliko dobar u svemu što radi? U njegovim slikama osećate vreme, osećate
rađanje, rast, oseća se reč, ona neizgovorena. O njemu i ne treba puno pričati, treba gledati ili čitati njegova dela,
treba uživati u lepoti koju nam je ostavio.
Ostavljamo Momu Kapora i upućujemo se do još jednog "velikana", do "najvećeg sina naših naroda i narodnosti"
Josipa Broza Tita. I još jedno iznenađenje. "Kuća cveća", kuća srpske nesreće još uvek privlači ogromnu pažnju, u
šta smo se uverili došavši do punog parkinga, na kome smo jedva našli mesto za našeg skromnog juga. Ispred i
iza nas parkirani besni mercedesi, bemvei, citroeni, to su sve nekadašnji Titovi pioniri došli da mu se poklone i da
mu zahvale za udoban život koji im je pružio. Lagano, kao nekada u redu dva i dva kako su nas učitelji vodili da
odamo počast "najvećem", krećemo i mi polupanim stepenicama, ogledalu sadašnjeg nemara. A "Kuća cveća"
puna. Nagrnuli mladići i devojke kao nekada za 25.maj. Jedva dođosmo do groba, ali ne da se poklonimo, već da
se slikamo na mestu gde je navodno sahranjen kontraverzni vođa, koga su mase obožavale, protiv koga se nije
smelo ništa reći, čelična pesnica koja je izgleda najčeličnija bila u Srbiji i Srbima. Na izlasku čeka nas "Knjiga
utisaka". Stojimo, čekamo da upišemo koliko smo ogorčeni haosom koji je iza sebe ostavio, ali neko nas je već
pretekao. U knjizi, ćirilicom, čitko napisano stoji:
"Malopre, baš došli smo sa Ravne Gore, pa ti prenosimo pozdrave svih onih čije si roditelje sahranio, a porodice
unesrećio. Daće Bog da te uskoro vratimo tamo odakle si došao... Hristos voskrese! Ali ti nećeš, maršale...
Nastade opšti smeh, zaboravismo šta smo htele da napišemo, ma dovoljno je rečeno, idemo mi kući da sumiramo
utiske.
Zorica Dragojević
17.5.2011.
Postavite na Prilagođeno za štampanje

::. KORENI .:: - Budućnost medija
19. May, 2011.
::. Skenirano
Budućnost medija
Procvat novog, propast tradicionalnog
Duh otvorenosti, tolerancije i uvažavanja različitosti, karakteristike su svakog modernog društva, a nezavisno
i slobodno novinarstvo – njegov osnovni preduslov. Sloboda medija podrazumeva apsolutnu nezavisnost
medija, istinitost, objektivnost i moralnost.
::. Navigacija
Internet teži da postane glavni izvor informisanja, što i te kako utiče na tradicionalne medije,
naročito štampane, koji beleže pad tiraža kao i prihoda od oglašavanja. Jasno je, dakle, da će opstanak medija
zavisiti od njihove sposobnosti da se prilagode razvoju informacionih tehnologija. Zahvaljujući ekspanziji modernih
medija poput interneta, televizije, radija i štampe ljudi su danas zatrpani sa čak 100.500 reči dnevno, odnosno sa 23
reči u sekundi, tvrde naučnici sa Univerziteta u San Dijegu koji su nedavno obavili istraživanje o tome koliko je za
ljudski mozak štetno neprestano pretpravanje informacijama.
Istraživanjem je utvrđeno da svakodnevno bombardovanje ljudskog mozga svakojakim informacijama ima veoma
stresan učinak, piše britanski dnevnik "Dejli Telegraf". Naučnici tvrde da zbog potrebe za obradom svih tih
informacija koje neprestano pristižu ljudi postaju otuđeniji, te pate od poremećaja koncentracije. "Jedna stvar je
jasna, naša pažnja je "rastrgana" na manje intervale i to, verovatno, nije dobro za neko dublje razmišljanje", izjavio
je Rodžer Bon, naučnik koji je učestvovao u studiji, a preneo je radio Slobodna Evropa.
"Čovečanstvo je danas obasuto brojnim informacijama koje se moraju obraditi. Imamo generaciju ljudi koji najveći
deo svog vremena provode ispred kompjutera, ili im je u rukama mobilni telefon, ili Blekberi. I zbog toga, što su ljudi
toliko zauzeti obradom informacija koje dolaze iz svih smerova, izgubili su sposobnost da razmišljaju i osećaju",
izjavio je Edvard Halovel, psihijatar iz Njujorka i dodao da ljudi postaju sve otuđeniji jedni od drugih. Stručnjaci
veruju da bi ljudski mozak mogao da počne da se razvija na posve drugačiji način zbog pretrpanosti informacijama.
::. Obaveštenje!
Studijom je otkriveno, da količina reči koja svakodnevno dolazi do prosečnog čoveka, zauzima 34 GB prostora,
Svake srede novi
tekstovi... odnosno onoliko koliko je potrebno da se za sedam dana pretrpa memorija laptopa. Pod tim informacijama se
smatra čitanje elektronske pošte, tekstualnih poruka, vesti, ali i sve ono što čovek čuje na radiju ili televiziji.
"Dokazano je da mozak raste i razvija se u zavisnosti od toga koliko se koristi. Upravo zbog toga što ljudi moraju
::. Dokumenti svakodnevno da obrađuju veliku količinu informacija moguće je da dođe do razvijanja novih nervnih ćelija", istakao
je profesor Kolin Blekmor sa Univerziteta u Oksfordu.
Klanje Srba u Sarajevu
Brzi jedu spore
Ne jedu veliki male, već brzi spore - suština je tehnološke i

informatičke tranzicije sa kojom se globalno suočavaju mediji. Internet
je najuverljiviji dokaz te tvrdnje, i potvrda da reputacija nekog medija ne
znači automatski i pobedu na medijskom tržištu. Zvuči kao
proročanstvo, ali svi se slažu s konstatacijom da štampani i elektronski
mediji neće propasti zbog nedostatka novca, već zbog toga što ignorišu
činjenicu da je internet suštinski promenio svet u kome živimo, i to pre
svega u oblasti informisanja. set_font_size(); Ova tehnološka promena
načina informisanja redefiniše i ulogu urednika, pošto internet
omogućuje korisnicima da sami budu urednici sadržaja koji ih istinski
zanimaju, da gledaju i čitaju ono što ih zanima, onoliko dugo i u vreme
koje sami odaberu. Internet dovodi u pitanje i serviranje zvanične istine
u udarnom dnevniku javnog servisa, ili praktičnu primenu maksime da
ono što nije objavljeno u novinama, kao da se nije ni dogodilo. Kakve to
promene sa sobom nosi, nije teško zaključiti: vreme kontrolisanog
informisanja, svemoćnih urednika koji odlučuju o tome šta ide, a šta ne
ide u etar ili novine, vreme moćnih korporacija koje putem finansijskih
poluga moći kontrolišu menadžment i urednike mejnstrim medija,
neminovno odlazi u nepovrat. Biti brz u shvatanju te promene, za
medije znači, pre svega, promeniti shvatanje sopstvene uloge.
Top novinarstvo
Većina tradicionalnih medija - štampa, radio, TV - već uveliko svoje
sadržaje predstavljaju i kroz internet izdanja, uglavnom, besplatno.

Imajući to u vidu, logično je pitanje: da li je ekonomski opravdan opstanak klasičnih medija. Štampani mediji su,
inače, više izloženi uticaju interneta o čemu svedoči podatak da na jednog čitaoca dnevnih novina dolazi više od
deset čitalaca internet izdanja tih medija. Štampani mediji su zbog toga prinuđeni da pronalaze nove načine
poslovanja na tržištu, utoliko pre, što je, na globalnom nivou posmatrano, klasičan model naplate štampanih oglasa i
prodaje tiraža doživeo krah. U jeku najveće ekonomske krize u poslednjih 50 godina, mediji se susreću i sa
istorijskom tehnološkom tranzicijom koja ih, možda, ugrožava čak i više od globalne recesije.
Prema najnovijim podacima, u Srbiji je u Registar javnih glasila upisano oko 940 medija, među kojima je 70 internet
izdanja. Preciznije, registrovan je 531 štampani medij, više od 200 radio stanica i više od stotinu televizija, od kojih
većina svoje prezentacije ima i na globalnoj mreži. Ako se uporedi broj glasila i sajtova sa "rs" domenom
(registrovano je oko 58.000), onda se dolazi do podatka da je u Srbiji čak 60 puta više internet stranica nego
medija. Ilustrativan je i podatak da je u odnosu na 2008. godinu tiraž prodatih dnevnih listova 2010. godine pao za
gotovo 13 odsto, a zabeležen je i pad, za oko 21 odsto, tiraža nedeljnih i dvonedeljnih izdanja. Takođe i broj oglasa
objavljenih u štampi tokom prošle godine bio je u proseku niži za 30 do 50 odsto u odnosu na 2008.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, računar u Srbiji poseduje oko 50 odsto domaćinstava, dok više
od trećine ima i pristup internetu. Četvrtina internet korisnika u Srbiji koristi ovaj novi medij za gledanje veb
televizije, dok oko 42 odsto njih na internetu čita i dnevnu štampu.
Jasno je, dakle, da će od sposobnosti tradicionalnih medija da se prilagode novim uslovima na tržištu zavisiti njihov
opstanak. Neminovno je, međutim, da se pojedini mediji koji ne budu mogli da izdrže pritisak interneta, ugase.
Činjenica je, takođe, da će razvoj informacionih tehnologija prouzrokovati pojavu sve većeg broja veb medija, što će
značiti i više posla za novinare. Negativna strana ovog trenda jeste pad kvaliteta sadržaja kao posledica
hiperprodukcije i "tabloidizacije", koja podrazumeva kraće, bombastičnije, senzacionalnije sadržaje.
Još jedan trend. Na Zapadu dnevne novine sve više počinju da liče na nedeljnike i ne bave se pukim
informisanjem, time što grafičkim redizajnom ostavljaju više prostora za stavove i dublja istraživanja. Ko god da je u
tu promenu ušao kvalitetno zabeležio je rast tiraža. Trebalo bi, takođe, znati da internet štampanim medijima
olakšava identifikaciju ciljne grupe kojoj bi trebalo da se obraćaju, u nastojanju da povećaju tiraž.
Izumire "klasični" žurnalizam?
Novinarstvo danas, slično igraču koji sledi loptu na fudbalskom terenu, bacakajući se tamo - amo, teško odoleva
protivniku koji vuče njegov dres. Pod različitim pritiscima i suprotstavljenim interesima, proživljava krizu identiteta za
koju uticaj ekonomskih i komercijalnih razloga možda i nije od presudne važnosti. Kriza žurnalizma ne sastoji se
samo u broju novinskih primeraka koji se prodaju (ili ne prodaju), kao ni u broju onih koji slušaju (ili ne slušaju) radio
ili gledaju (ili ne gledaju) i televiziju. Pitanje koje ga naročito zabrinjava i muči je, da li još uvek zna da pronađe jake
razloge koji su ga načinili jednim od esencijalnih elemenata u životu otvorenog društva, ili mu, pak, tehnološka
evolucija i raznorazne strategije kontrole nad proizvodnjom informacije, polako oduzimaju genetski identitet.
Očigledno, trenutna situacija štampanih medija, opterećena zabrinjavajućim elementima, za koje je "zaslužna" kako
globalna finansijska kriza tako i (nelojalna?) konkurencija koja stiže sa Interneta, nije optimistička. Ima li još nade za
žurnalizam, ili će ga slobodni protok informacija na Internetu uz svojevrsnu lavinu blogova, uključujući i intervencije
tzv. spin doktora, sahraniti na virtuelnoj teritoriji gdje samo privid slavne prošlosti preživljava - pitanje je koje kao
Damoklov mač lebdi nad tradicionalnim informativnim prostorom.
Niko ne poseduje čarobnu formulu sa spas "klasičnog" novinarstva, i očigledno da ga na putovanju u budućnost
očekuju brojne nepoznanice i moguće stranputice, što svakako nije prvi put u istoriji novinarskog zanata. U tom
smislu, možda vredi pomena da i u Gutenbergovom vremenu, sa pronalaskom štampe, nisu svi srednjovekovni
prepisivači cmizdrili. Prilkom nedavnog susreta novinara (koji je u Madridu organizovao španski dnevnik "Mundo"),
pod nazivom "Novinarstvo u 21. veku", govorilo se o budućnosti novinarske profesije nakon tehnološke revolucije,
uz nezaobilazno pitanje koje muči medijske profesionalce: "ako ljudi očekuju da imaju besplatan pristup vestima i
komentarima, ko će nas platiti?". Kao i o "ulozi medija u nacionalnoj raspravi". U ovom poslednjem slučaju, pitanje
na koje se tražio odgovor glasilo je: da li uvodničari, komentatori i kolumnisti još uvek nešto znače ili su njihove reči
lagane kao i argumenti koje često dodiruju, "prosjačeći" pažnju čitalaca?
Na ovo pitanje pokušava da odgovori poznati italijanski novinar i pisac bestselera Bepe Severnjini (proglašen
najboljim evropskim novinarem u Briselu 2004), prisutan na susretu u Madridu. U svom matičnom listu "Korijere
dela sera" on piše da će novinarska profesija ostati važna ukoliko: uspe da izađe iz autoreferencijalnog kruga koji
su stvorili mediji, politika, biznis i upravni organi; uspe da preživi pred naletom "oružja" koje služi da odvrati
masovnu pažnju (loša reklama, ružna televizija, nezanimljiv radio, trač); uspe da iskoristi instrumente "novog
žurnalizma" iz sedamdestih godina prošlog veka (ritam, ukus, boju, originalnost i ironiju) kombinujući ih sa
najnovijim instrumentima. Ako informacija pođe sa tvitera da bi zatim bila lansirana na radiju, objašnjena u
novinama, prodiskutovana na Internetu i ilustrovana putem videa, onda, izvesna nada postoji", zaključuje Severnjini.
Bez obzira na teluričke potrese sektora, postoje izvesni nagoveštaji da, iako na nesigurnom terenu, utakmica još
uvek nije izgubljena.
Tako je minulog decembra u Milanu, na skupštini "Rcs Mediagroup", najvažnije italijanske izdavačke grupe (koja
objedinjuje dnevne listove, periodične časopise, brojne izdavačke kuće; kontroliše nekoliko radio, veb i televizijskih
emitera), na kraju "strašne" godine, ipak, izražen oprezni optimizam. Iako je opunomoćeni (delegirani) upravnik ove
izdavačke korporacije, Antonelo Perikone, naglasio da će "i 2011. biti teška godina jer na tržištu postoji žestoka
konkurencija", predsednik Pjergaetano Marketi je podsetio da "budućnost ima staro srce. Budućnost nas vodi ka

novim sistemima izražavanja, novim medijima i novim formama komunikacije. Ali ono novo što će doći neće moći
nikada, ni za trenutak, da, tražeći prečice, zagadi nezavisnost i kvalitet informacije".
Direktor dnevnika "Korijere dela sera", Feručo de Bortoli, takođe je akcentovao značaj kvaliteta i nezavisnosti
objasnivši da "u momentu jake političke polarizacije nezavisnost predstavlja jednu od glavnih vrednosti lista".
A u Americi, gde novinska industrija još uvek ne uspeva da prebrodi tešku krizu, ratoborni medijski magnat Rupert
Mardok (pored brojnih televizijskih stanica i kinematografskih studija, kontroliše čak 86 novina), u žestokoj kampanji
protiv Internet kolosa Gugl kojeg okrivljuje za krizu novina, takođe tvrdi da će novine koje se ne prilagode digitalnoj
realnosti propasti i da ne treba kriviti tehnologiju za neuspeh. Ipak, on poručuje da je budućnost novinarstva, više
nego ikad, obećavajuća - jedino ograničena izdavačima i producentima koji ne žele da se bore za čitaoce i
gledaoce, ili vlašću, koja, ukoliko je direktno uključena u komercijalni žurnalizam, obeshrabruje svakoga kome je
stalo do slobode govora "Budućnost novinarstva pripada hrabrima. Ono što je najvažnije je da novinska industrija
treba da ostane slobodna, nezavisna – i konkurentna", zaključuje Mardok.
Verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da navedena razmišljanja i predlozi nisu potpuno novi, odnosno da su
slični idejama koje je pre više od jednog veka, 1904. godine poznati američki izdavač i novinar (mađarskog porekla)
Džozef Pulicer izložio u eseju "O novinarstvu".
Mada je, i u njegovom vremenu, žurnalizam često morao da odmerava svoje snage sa uslovljavanjima koja su
stizala iz centara moći, i sa pretenzijama za uzdizanjem interesa koji su bili daleko od plemenitih, Pulicer je govorio
da novinar treba da se pokori samo razlozima istine, bez potčinjavanja i uslužnosti.
Konstatujući da će demokratije uvek imati demagoge spremne da napajaju sujetu, pospešuju strasti i naglašavaju
trenutna osećanja, Pulicer je isticao da demokratsko društvo ima potrebu za ljudima koji su u stanju da plivaju protiv
struje (uzvodno), obelodane počinjene greške i insistiraju na neugodnim problemima.
U današnje vreme, kada cirkulacija vesti dostiže skoro nezamisliv ritam, paradoksalno rizikujući da se preobrati u
dezinformaciju, potreba za kvalitetnim i nezavisnim novinarstvom (u borbi za opštu dobrobit) postaje još urgentnija.
U tom smislu i Pulicerovu lekciju vredi (ponovo) pročitati imajući na umu da će novine, ukoliko ostanu zanimljive i
korisne, zadržati stare, a možda dobiti i nove čitaoce. Uostalom, čitati "papirnu" ili Internet verziju i nije tako važno.
Ubeđen da je umetnost (veštine) pisanja fundamentalna u novinarstvu, Pulicer je smatrao da novinarstvo, iako
efemerno i ne uvek uzvišeno dnevno književno stvaralaštvo, treba da bude kvalitetno imajući u vidu da je
namenjeno milionima čitalaca, naglašavajući da "ubediti i pridobiti solidarnu podršku velike inertne mase, koju mi
zovemo publikom, predstavlja delikatan i težak zadatak. Ako štampa izvrši ovaj zadatak sa inteligencijom,
ozbiljnošću i hrabrošću, snaga javnog mišljenja će doprineti pravednosti u vladi, transparentnosti u politici i višoj
moralnosti u poslovima i društvenom životu nacije".
Novinarstvo – profesija koja će o(p)stati
Na jednom banketu novinara u Londonu Bernadr Šo je povukao razliku između naučnika i novinara: "Naučnik zna
sve više o sve manje stvari (produbljuje znanje); novinar sve manje o sve više stvari (proširuje znanje) i na kraju
kaže Šo ’’jedan i drugi ne znaju ništa’’. Naravno, takav je Bernard Šo. Ali ima, rekli bismo, neke istine u tome.
Svakako da je površnost mana. Ali u novinarstvu se bez nje ne može. Novinar ne sme da se pravi naučnik i kad bi
to mogao. Ako bi naučnici pravili novine, novine ne bi imale čitalaca. U novinarstvu mora da je sve jasno i prosto. A
teže je komplikovanu stvar uprostiti nego prostu stvar komplikovati.
Kao i u svim ostalim stvarnim tekovinama civilizacije, progresa i kulture, i u novinama se osvedočava ista: teško ih
je stvarati zbog toga što treba da budu savršeno jednostavne, da bi jednostavno, kao vazduh ili voda, doprle do
čoveka. Do savremenog čoveka kome više nisu potrebni samo vazduh, voda i hleb.
Često se šalimo, ali mi novinari tako i mislimo - novinarstvo je profesija "slatke gorčine". Za nas je novinarstvo
neodvojivo od romantike, prolaznosti i umiranja. Kao onaj cvet "dan i noć", novinski tekst svake noći umire, ali se
svakog dana i rađa. Ničeg prolaznijeg, ali i ničeg trajnijeg od njega nema. Kao kob nekog večnog Sizifa, i on je
večno prisutan. Stalna prolaznost dođe kao neka ukletost, stalna prisutnost, besmrtnost. Novinarstvo je, stvarno,
večno traženje, nemir i lutanje, istovremeno i sudaranje i pamćenje, jer ako to nije, onda nije ništa.
Za novinarstvo može da se kaže da je primenjena umetnost: važi onoliko koliko se prima onih kojima je namenjeno.
Ili, kako je zapisao velikan novinarskog zanata Egon Ervin Kiš: "Ništa ne može više da zapanji od istine... ničeg
fantastičnijeg od stvarnosti i ničeg seznacionalnijeg u svetu od vremena u kojem živimo". Rečju – od novinara se
očekuje da hrabro, odgovorno, objektivno, nepotkupljivo i neposlušno posreduje istinu koja će nadilaziti naše kobne
raskole, naše provincijalizme i atavizme, naše nacionalizme, regionalizme, seperatizme..
Prvi i odlučujući kvalitet novinarskog rada jeste zanos, nesagorivo oduševljenje u radu. Tehnička baza novinarstva
danas je u svetu postigla neverovatna ostvarenja. Na sajtovima možete pronaći sve i svaštva i napraviti novine
kakve želite. No, to možete vi, ali i svako drugi, pa gde je tu onda unikatnost, lični pečat? Dakle, nikakva tehnika,
internet, sajtovi... još nije uspela da zemeni srce i misao oduševljenog novinarskog stvaraoca. Ono što može da
učini ta tehnika, samo su bolje mogućnosti da otkucaji srca i bujice misli brže teku do čitaoca.
U novinarstvu je sve lako sem pisanja! Pisanje je stvarno najteže! Niko ko nije sedeo pred praznom hartijom sa
obavezom da piše svaki dan, neće razumeti to svakodnevno ’’trpljenje’’. To trpljenje je mnoge novinare prerano

odvelo na onaj svet, jer je poznato da je vek novinara najkraći. Jer, ništa se dobro ne može napisati, ako se ne
napiše "iz stomaka".
Ukazuje se naročito na razliku između novinara i književnika. Književnik piše za večnost: novinar za dan – i to iz
dana u dan. Književnik živi da bi pisao. Novinar živi od pisanja. U književnosti je glavno ko piše; u novinarstvu nije
važan pisac – već pisano. Što se pisac manje vidi, veću važnost dobija pisano. Umeti pisati ni o čemu – to je zanat.
Taj zanat se nauči u novinarstvu. U novinarstvu je često važno iz napisanog pročitati nepisano. Jer, novinar živi od
pisanja, pisalo mu se, ne pisalo – piše. Nas novinare i našu profesiju uvek su cenili i uvažavali najviše oni koji znaju
kakva je to muka pisati. Ivo Andrić je govorio: "Uvek sam se divio novinarima – najviše zbog brzine kojom umeju da
pišu. Lično veoma teško pišem – ponekad se mučim i dva i tri sata oko jedne rečenice da bi u njoj svaka reč
"legla"...
U novinarstvu napreduje onaj koji može da piše sve. Ako ne može, ide u književnike. Novinar mora da piše
zanimljivo, jer samo veliki pisci imaju pravo da pišu dosadno. Ima književnika koji napišu knjigu u kojoj, vrednog
pisanja, nema ništa. Ali, napisati knjigu ipak je nešto - ostane se književnik celog života. Novinar koji prestaje da
piše, nije više novinar, a niko ga ne priznaje za pisca: ide u korpu zajedno sa novinama. Zbog toga novinar ima
razloga da zavidi književniku. Književnik bira šta će da piše, novinar piše što mu novinarstvo nalaže.
Najveće u novinarstvu je biti reporter sa lica mesta. Dobra reportaža je najveći domet novinarstva! Ne opisna, nego
ona koja čitaocu otkriva nešto novo, koja prodire dublje. Nije, na primer, bitno koliko neodoljiva građevina Empajer
stejt bilding u Njujorku ima prozora, spratova, koliko je dugo građena... Bitno je zašto je građena u vreme najveće
ekonomske krize u Americi, zašto je taj prkos u nebo otišao uvis u trenutku najvećeg osećanja čovekove
izgubljenosti. Pravog reportera uvek privlače, nazovimo ih, emotivno filozofsko-sociološke teme, pozadina stvari, ne
ono što se vidi golim okom! Najpotrebnije u novinarskom pozivu je sposobnost razmišljanja i hrabrost mišljenja, a
najveća mana ili najveća opasnost za novinarstvo je konformizam, poltronstvo, politikantstvo, ziheraštvo... A najveća
vrlina mu je da bude žustrije i brže od društva u celini. Svako, o onom što se dešava danas, može imati mišljenje
tek sutra. Novinar već danas mora imati mišljenje o ovom danas! Ne samo da je to suština ovog poziva, nego je to
i zakon života. Najbolji novinar nikada ne može biti – i najposlušniji novinar. Ko želi takvog novinara, nema pravo da
se žali na dosadne, biltenske novine. Ova profesija nudi samo dve prave nagrade, makoliko one izgledale
nauhvatljive: jedna je ugled kod čitalaca, druga je ugled kod kolega. Za novinare koji pišu to su jedini pravi
kriterijumi. Za njih je veći kompliment kad ih pohvali čitalac nego urednik. Jer, urednici se menjaju, a čitaoci i
novinari ostaju.
Na medije se dižu mnogi povici. Upućuju se prigovori. Sa novinarskog stanovišta za medije je dobro kad ima da im
se prigovori. Jer, ono je u svojoj biti kritično. Pri tome, kad neko predstavlja stvarnu vrednost i nosi je u sebi, kritika
se odbija od njega kao od stene. Štaviše, kroz kritiku se verifikuje njegova vrednost. U staroj Srbiji najviše
kritikovan, napadan, karikiran političar bio je Nikola Pašić, a ušao je u istoriju kao veliki državnik i političar svoga
vremena.
Kad god društvo, odnosno njegovi politički reprezententi energično, pa još orkestrirano, "udare" po novinama i
novinarima, to podseća na vremešnu frajlu koja, kad ujutru na svom licu bez šminke vidi novu boru, ljuta razbija
ogledalo. Naravno, nije cela istina u ovoj metafori, ali sredstva javnog informisanja su manje-više verna slika i
prilika onoga što se realno zbiva, a u meri u kojoj to nisu, po pravilu je više reč o ulepšavanju nego nagrđivanju
naše stvarnosti. Naravno, ako se lupa u prazno – tekst zveči...
Glavni problem u javnim glasilima najčešće su oni kojima nije osnovni cilj da budu dobri novinari, već da se i sami
dočepaju političkih pozicija. Takvi budno motre da se ne bi uznemiravala javnost, jer to ne bi bilo po volji onih od
kojih zavisi i njihova promocija. Zašto ljude uznemiravati kad su se, kako bi rekao David Štrbac, "od neke silne
miline umrtvili pa jedva dišu".
Često smo vrlo nepravedni prema omaškama u novinama, prema propustima novinara. Zaboravlja se da jedan
novinar ili jedne novine imaju po desetine, ili stotine hiljada kritičara (već prema tiražima). No, kritičari su u
neuporedivoj prednosti – kritikuju u miru ono što se stvara u grču i nemiru.
I, kada o svemu razmislimo, novinarska profesija je – više gorčina i muka, nego zadovoljstvo i sjaj! Ipak, kada bih
se ponovo rodili, opet bih većina sadašnjih - bili novinari!
Jer, zašto pisanje za novine? Zašto pristajemo na sate provedene u zgrčenom položaju nad papirima kada je lakše,
a povremeno i lepše, prepustiti se matici prazne glave zagledane u nebo, i bez najmanje želje za analiziranjem puta
koji vodi do krajnjeg odredišta? Verujemo da se pisanjem svako bori sa svojom životnom ranom. Stoga nije retkost
da celokupno delo pisaca biva obeleženo jednim ključnim motivom. Kao da je sve stvoreno samo zato da bi se
otrov od ujeda života izbacio napolje.
Pisanje je, dakle, kao neki vid vremenske prognoze – ne možemo uticati na to da li će sijati sunce ili padati kiša.
Najviše što se može je – obući se slojevito. I poneti kišobran.
Dragan Pejić
17.5.2011.

::. KORENI .:: - General Božidar Delić, poslanik Radikala tvrdi za Korene:
19. May, 2011.
::. Skenirano
General Božidar Delić, poslanik Radikala tvrdi za Korene:
Penzionisali su me mimo zakona!
Razgovor sa generalom Božidarom Delićem, poslanikom Srpske radikalne stranke u Republičkoj

skupštini, vodjen je i na temu njegovog prelaska u Srpsku naprednu stranku, a potom i povratka u
matičnu. Bez dlake na jeziku, gospodin Delić, pričao je o problemima sa kojima se sretao u obe
stranke, o tome, kako je kao general dobio priznanja i od Amerikanaca, a potom, penzionisan po
::. Navigacija političkoj osnovi, u najboljim godinama i punoj radnoj snazi.
Vi ste jedan od retkih generala koji je opstao u političkim vodama, a da niste imali ni jednu
aferu, makar i nameštenu?
- Prvo što moram da kažem je da sam ja borac. Bio sam borac u sva tri rata, iako nisam morao da budem ni u
jednom. Nalazio sam se u to vreme u Vojnoj akademiji, obučavao studente i mogao da presedim u Beogradu, dok
moje kolege ratuju. Kao dobrovoljac sam otišao na ratište u Hrvatsku, tražio sam vezu u vojsci, i preko veze sam
otišao na ratište. Jednostavno nisam mogao da sedim, dok moje kolege negde ratuju, brane sopstveni narod.
Nakon toga sam otišao u Hercegovinu, gde sam se sa torbama u rukama javio i rekao "Ja sam dobrovoljac, mogu
da budem vojnik, komandir voda ili čete, i komandir bataljona". I postao sam načelnik štaba jedne brigade u
Republici Srpskoj. A, pravo sam bio vojnik 1998. i 1999. godine na Kosovu i Metohiji, jer sam se tamo i rodio. Zbog
svega toga što sam radio, bio sam u Hagu gde imam najduži staž kao svedok, 96 dana. Mnogi su se smejali i
govorili mi da će me na kraju zadržati tamo. Sve što sam radio, radio sam apsolutno profesionalno i časno. Čitao
sam izjave Hrvata dostavljene Hagu, vezane za dubrovačko ratište, gde mene pominju u svakoj izjavi. Ali, nijedan
od tih Hrvata nije napisao o meni ništa loše. Napisali su da sam profesionalac, da sam radio apsolutno
profesionalno, ni jednu primedbu nisu imali na moj rad. Isto tako u Republici Srpskoj, gde sam radio sa raznim
međunarodnim organizacijama, nisu imali ni jednu primedbu na moj rad. U periodu 1998 - 1999. na Kosovu i
::. Obaveštenje!
Metohiji bila je Diplomatska posmatračka misija, koju je praktično zamenio OEBS. Vrlo su interesantne u Hagu
izjave ključnih svedoka o meni, generala Derentijeviča i pukovnika Kroslanda, kao i generala Mišela Mazovljeva koji
Svake srede novi
tekstovi... je bio komandant Prvog centra u Prizrenu, koji je rekao za mene: "Pukovnik Delić je vrhunski profesionalac, koji u
svojim rukama čvrsto drži svoju brigadu." General Derentijevič kaže "Na Kosovu i Metohiji sam sreo jednog
profesionalca, a to je pukovnik Delić." Tamo se desio Račak, i nekoliko puta pre toga su pokušani razni scenariji u
::. Dokumenti mojoj zoni, ali nisu uspeli. Jednostavno smo radili vrhunski, a imali smo i određene procene i predviđanja, i nismo
dali mogućnost da neki događaj, a bilo ih je dosta, proglase genocidom kao što je to bilo u Račku.
Klanje Srba u Sarajevu
Nakon rata, radili ste u Generalštabu vojske SCG, i izveli čuvenu vojnu vežbu sa vojskom
Rumunije...
Posle rata sam bio komandant Beogradskog korpusa, pa onda u Generalštabu na dužnostima koje su izuzetno
značajne za vojsku. Te 2004. godine, pre penzionisanja, izveo sam najveću vežbu u poslednjih tridesetak godina sa
vojskom Rumunije koja je ocenjena sa odličnom ocenom. Komentar Engleza je bio odličan. Rekao je da je njegova
najveća primedba na tu našu vežbu, to što smo je izveli sa vojskom Rumunije, koja nije naš nivo. Rumuni su tada
već bili u NATO paktu, jer su primeljeni 1.aprila, 2004. godine, a vežba je bila 29. maja iste godine. Rekao je da su
samo vojska Amerike, Velike Britanije i Nemačke na Zapadu u nivou naše vojske, i da mi samo sa njima možemo
da izvodimo takve vežbe. Amerikanac mi je tada rekao "Imam primedbu gospodine generale, jer ste postavili suviše
visoke standarde koje će teško biti moguće dostići u bućnosti." Posle te vežbe sam odbio da budem unapređen u
veći čin, tražio sam da umesto mene bude unapređen moj zamenik. To se i desilo. Odjedanput se na politički način
prekida moja vojnička karijera, u decembru 2004. godine. Ja sam i to razumeo. Čak nisam hteo da se bunim zbog
toga. Ali pripremajući se za suđenje Miloševiću, kancelarija Zdenka Tomanovića je insistirala da se pokrene
postupak vezan za moje prevremeno penzionisanje. Ovih dana izgleda će to doživeti epilog. Pozvan sam u
Ministarstvo jer je prvo Vrhovni sud, pa Upravni sud poništio ukaze predsednika Tadića, koji me je nezakonito
penzionisao. Dva puta do sada. Ovih dana bi trebalo da budem penzionisan i treći put.
I onda ste, po penzionisanju, počeli da se bavite politikom...
Dok sam mogao, kao vojnik, borio sam se vojnički za svoju otadžbinu. Imao sam samo 47 godina i bio u punoj
snazi, imao neverovatno iskustvo, kada su me penzionisali. Zašto da sedim kod kuće? Srpska radikalna stranka je
po prirodi stvari bila stranka u koju sam želeo da uđem. Na kraju krajeva, oni su bili ti koji su mi u određenim
momentima, posebno u pripremama za Hag, i pomogli. Bio sam jako dobro prihvaćen u toj stranci i danas smatram
da je, gledajući ljude koji se bave politikom, svaki vojnik i oficir toliko osposobljen, da svaki može da sedne u
skupštinsku klupu. Ja sam tu da zastupam interese veterana, i onih koji nisu više u vojsci, ali isto tako da zastupam

i stavove moje stranke kao patriotske i državotvorne stranke kada je u pitanju odbrana.
Zbog čega ste otišli u SNS, pa se vratili Radikalnoj stranci, i da li se Naprednjaci plaše
povratka doktora Vojislava Šešelja u Srbiju?
I gospodina Tomislava Nikolića, i gospodina Aleksandra Vučića stvorio je Vojislav Šešelj, uvodeći ih u politiku,
praktično trasirajući njihov put kao političara. Tamo gde ih je ostavio gospodin Šešelj, oni su na tom niovu i ostali.
Nisu napredovali dalje. Ja sam, što se tiče Srpske radikalne stranke, od kada sam došao 2006. godine, odmah

imao svoje mesto. Bio sam poštovan u svakom delu stranke i brzo došao do najvećih pozicija. Istina, trudio sam se
da sve svoje vreme i resurse pružim stranci. Dešavalo se da od 60 dana, ja 58 provedem na putu, jer je to bilo
važno za stranku. I danas mislim, da ako je nešto važno za stranku, ja ću sve svoje vreme i mogućnosti usmeriti da
radim u njenom interesu. Ne smatram da sam nezamenljiv, već da treba da se stvaraju uslovi da mladi ljudi dođu
na prava mesta. Uvek se zalažem za to da kvalitetni mladi ljudi zamenjuju nas koji bi smo im bili samo podrška. Do
raskola sa Srpskom radikalnom strankom je došlo iznenada. Sve je vezano za SSP. Od toga vremena, septembra
2008. godine, ja i dalje razmišljam da li sam pogrešio. Sada sam siguran da jesam. Odnosno, da sam jedan
događaj koji je vezan za SSP, smatrao glavnim razlogom za razlaz. Pošto je Tomislav Nikolić u tom slučaju bio u
pravu, pružio sam mu podršku, a danas sve više razmišljam da je to samo bio povod, a da je negde drugde i
negde ranije, to već bilo na nekom nivou dogovoreno. Možda ne u Srbiji, nego na nekom drugom mestu. Nešto što
me konkretno pogodilo te noći, kada je bio taj poslednji sastanak i kada je došlo do razlaza, je to što su se neki od
osnivača stranke smejali kada sam ja, kao čovek koji nije dugo član, predložio da ne dozvolimo da dođe do
razbijanja. Ja sam tražio da i jedan i drugi akter, i Šešelj i Nikolić, odustanu od svojih reči i stavova za dobrobit
stranke. Oni koji su tu od osnivanja stranke, smejali su se kad su to čuli. Rekli su tada "Svršenome poslu mane
nema". To je mene pogodilo i ogorčilo pa sam otišao na ovu stranu. Kada sam otišao u SNS, bila je to dobra priča.
U smislu da je to patriotska stranka, poštenih ljudi koja će sprovoditi ideologiju kao ideologiju Srpske radikalne
stranke. Možda će biti malo mekša u nekim stavovima, ali nesporno patriotska, desnog centra i poštenih ljudi. Taj
epitet je stranka mogla da ima nekih pola godine. Ja sam dobio mnogo zaduženja na terenu, putovao sam, ali već
posle godinu dana sam video da je došlo do skretanja sa prvobitne politike. Bila su to sve veća i veća skretanja,
ali ja nisam ćutao, obavio sam mnogo razgovora sa Nikolićem i Vučićem, vezano za statut i za program, zašto toga
nema. Jasne su mi sada mnoge stvari. Zašto toga nema, zašto je slaba bila situacija na terenu, zašto se stranka
mnogo brže ne organizuje. Sada će biti i tri godine, a stranka neće završiti svoju organizaciju na terenu. Najgore je
što je bilo dosta odluka koje su se donosile na takvom nivou, da ja kao treći, četvrti član predsedništva nisam ni
znao kako. Saznavao sam iz novina odluke vrha stranke. Došlo je među nama i do malog sukoba povodom slučaja
Mladić. Gospodin Nikolić je izneo neko svoje mišljenje, sa kojim se ja nisam slagao, ali ga nisam osporio. Izneo
sam svoj stav koji njima nije bio po volji pa su pokušali da mi namentu da je stav predsednika obavezujući. Za
mene je obavezujući statut, program i programska platforma. Ako o nečemu nismo zauzeli stav, onda me to ne
obavezuje. Gospodin Nikolić ima pravo da iznosi mišljenje kao predsednik stranke, ali oko toga je dignuta
bespotrebno velika prašina. Rekao sam da sam ja isto bio pre pet godina, isto danas, a isto ću misliti i na dalje o
gospodinu Mladiću. Ja sam general, on je general, zna se kakvi moramo da budemo. Najviše sam zamerio što se to
predsedništvo retko sastaje. Nekad na dva ili na tri meseca. A kad se sastane, odluke su apsolutno nevažne.
Raspravljamo o nekoj bezveznoj odluci. Recimo, podele nam pismo u kome su oni napisali Tadiću nešto vezano za
izbore. A ne raspravljamo o koalicijama. Ko je doneo odluku da sa Velimirom Ilićem uđemo u koaliciju i pod kojim
uslovima? Kažu deset poslaničkih mandata, dva minstarska mesta itd. Ko je doneo odluku, samo njih dvojica? Pa
nisu oni stranka. To treba da raspravlja predsedništvo, to su ključne stvari. Ko je doneo odluku da uđu u koaliciju sa
Vulinom? Ko je doneo odluku da uđu u koaliciju sa Karićem? Sve se završava između njih dvojice, često rade ono
što im padne na pamet, a onda se pokrivaju predsedništvom za neke bezvezne odluke.
Šta mislite o štrajku gospodina Nikolića, šta je

time postigao?
U vrhu stranke se mnogo vodi računa o makretingu i sve je

reklama. Sve je predstava i sve je gluma. Hteli su da pokažu,
i tačno se pokazuje kako su gospodin Nikolić i gospodin Tadić
nepomirljive priče, dve potpuno različite priče. A u stvari to je,
apsolutno ista, Briselska priča. Ne mogu čak da kažem da su
lice i naličje, jer nema među njima toliko razlike da bi bili lice i
naličje. Oni su odraz u ogledalu. Ali kada bi to danas shvatili
građani Srbije, to bi bilo itekako otrežnjenje pred predstojeće
izbore. To treba da se pokaže ili desi tek posle izbora, da se
napravi ta koalicija.
Kako mislite da će proći Srpska radikalna stranka

na izborima?
Srpska radikalna stranka je jedina koja ima ideologiju i

program. Međutim, upravo po zahtevu gospodina Šešelja,
imamo tim u koji je uključeno 20 do 30 poslanika, a onda
Delić i Nikolić nekadašnji koalicioni partneri preko njih i određen broj ljudi od struke i nauke po različitim
oblastima. Radimo probna rešenja za predstojeće izbore.
Možda ćemo nastupiti pod sloganom "Rešenja za Srbiju".
Angažovali smo stručnjake, razgovaramo sa velikim brojem ljudi iz različitih oblasti koji nam iznose svoje stavove i
probleme, i to uključujemo u program. Iz toga će se napraviti različiti programi za građane, na 40-ak strana, a
delićemo građanima i flajere, gde će od svih problema biti izdvojene ključne stvari. Ozbiljno radimo na tome, ali
kada krene kampanja građani Srbije će dobiti viđenje rešenja krize i situacije u Srbiji, onako kako to vidi Srpska

radikalna stranka.
Sanja Pavlović
17.5.2011.

::. KORENI .:: - Libija, drugo poluvreme
19. May, 2011.
::. Skenirano
Libija, drugo poluvreme
Gadafija proglašavaju ratnim zločincem
Rat u Libiji se zahuktava, libijskog predsednika Moamera el Gadafija će proglasiti ratnim zločincem, i
prema rečima ministra inostranih poslova Franka Fratinija, Međunarodni krivični sud će vrlo verovatno
izdati poternicu i nalog za hapšenje pukovnika Gadafija i pojedinih pripadnika njegovog režima, možda i
članova njegove porodice.
::. Navigacija
"Jasno je da će međunarodna zajednica, nakon izdavanja naloga za hapšenje, imati zakonsku obavezu da goni
Gadafija, kao što je bilo u slučaju bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića i nekadašnjeg vojnog lidera
bosanskih Srba Ratka Mladića", rekao je Fratini u jednom intervjuu. Dakle, svako ko se usudi da brani svoju
teritoriju od napada bilo spolja ili iznutra, smatra se zločincem jer izlaže svoj narod nehumanom postupanju. "Meni
niko ne može da zabrani da branim svoju zemlju", rekao je Gadafi u jednom TV obraćanju naciji, čime je šokirao
zapadni, "demokratski" svet.
Deo NATO snaga, Italijani, Francuzi, Britanci i SAD bombarduju Libiju i centre u kojima se nalaze snage lojalne
svom pukovniku. Namera im je da razruše celu infrastrukturu zemlje i da libijski narod ostave bez putnih
komunikacija, vode i struje. U svojim ratnim izveštajima sa terena NATO generali se hvale da su uništili veliki broj
borbenih vozila Gadafijeve vojske. To znači da se i u Libiji koristi municija sa osiromašenim uranom, što učesnice
agresije na Libiju licemerno prećutkuju. Uostalom, nisu oni ugroženi, njih nije briga za domoroce čak i ako ratuju za
njihove ciljeve, kao što je to slučaj sa pobunjenim plemenima na istoku Libije.
Osiromašeni uran je nus produkat iz nuklearnih centrala i fabrika u kojim se proizvodi atomsko naoružanje. To je
metal koji u sebi sadrži uglavnom uran 238, ali pored tog izotopa u njemu se nalazi mali sadržaj urana 235, kao i
plutonijuma koji je veoma štetan po sav živi svet. Metalni uran gori već na temperaturi od 700 ºС. Kad uranski
::. Obaveštenje!
metak udari u čvrstu podlogu, metalni oklop vozila ili stenu, dolazi do paljenja urana u metku i do rasprskavanja oko
70% metala u sitne, mikronske čestice, koje su veoma opasne ukoliko se udahnu. Čestice raspršenog
Svake srede novi
tekstovi... osiromašenog urana imaju dimenzije dimnih čestica, manje od 5 mikrometara, tako da su veoma lake i pokretljive.
Dugo ostaju na tlu koje je pogođeno ovom municijom i podižu se u vis pri svakom uznemiravanju površine, vetrom
ili hodom. U pustinjskim uslovima u kojima nema čestih kiša da spiraju čestice, one se dugo zadržavju u pesku i
::. Dokumenti svako malo jače strujanje vazduha ih uzburka i šalje na različite visine i udaljenosti.
Klanje Srba u Sarajevu Šta će se desiti kada dune pustinjski olujni vetar - harmatan i zavitla daleko u visine sitne čestice peska pomešane
sa mikronskim česticama osiromašenog urana? Vetar će ih podići do kišnih oblaka iznad Mediterana, a ovi će svoj
tovar da istresu i vidu kišnih kapi na teritoriju Italije, Grčke, celog Balkana, pa i na nas. Više puta su nas pohodile
crvene kiše,
u stvari kišne kapljice iz mediteranskih oblaka u kojima su bile čestice saharskog peska, tako da je verovatnoća da
se ponove "crvene" kiše velika, ali ovog puta će u kapima biti pored čestica peska i čestice osiromašenog urana!
Paljenja libijskih naftnih postrojenja i rezervoara sa gorivom,

takođe imaju štetne posledice po prirodu cele južne Evrope, a
zbog strujanja vetrova i dalje, na sever. Ogromni požari sa
crnim, gustim dimom ugrožavaju prirodu ne samo Libije, već i
okolnih zemalja, ali i Evrope. Sagorevanjem nafte nastaju
produkti nepotpunog sagorevanja, kancerogena jedinjenja
dioksini, različiti ciklični ugljovodonici, takođe kancerogeni,
ogromne količine ugljendioksida, sumpordioksida, otrovnog
cijanovodonika i tone čađi i drugih čvrstih čestica. Posle
požara oblaci dima mogu da dostignu dužinu više desetina
kilometara i nošeni vazdušnim strujanjem da dospeju do obala
Italije i Grčke. Oni sadrže kisele okside od kojih, kad dospeju
u kišne oblake, nastaju kisele kiše. Priroda nije ograničena

međama, atmosfera je pokretna, ranjiva i podložna
promenama koje se dešavaju na zemlji, sve je povezano
Da li je ratni zločinac ? univerzalnim zakonima koji vladaju na planeti.
Samozvani gospodari planete koji sebe nazivaju krstašima

protiv terorističkog zla, žele da unište narode čije resurse žele da opljačkaju, a sve pod geslom "borbe za ljudska

::. KORENI .:: - Libija, drugo poluvreme
prava" i "demokratiju" i svet bez ratova. Novi gospodari sveta negiraju postojanje suverenih i nezavisnih država,
priznaju jedino "teritorije" važne za njihove interese na koje šalju svoje korporativne okupatorske vojske, u cilju
disciplinovanja njenog stanovništva.
Sveto trojstvo novog svetskog poretka je vlast-novac-prestiž. Davne 1983. predsednik Ronald Regan je na samitu u
Virdžiniji rekao: "Svetskoj ekonomiji je preko potreban zajednički monetarni standard što je ubedljivo najneutralnije
sredstvo za inflatorno usmeravanje. Ali sve to se neće ostvariti pomoću valute samo jedne suverene zemlje, već
jedino putem svetskog novca". Do danas je "svetski novac" na istočnoj hemisferi bio dolar, a na zapadnoj evro.
Međutim kako je kriza sa Vol Strita brzo došla do Evrope, nepredvidiva inflatorna kretanja prete da ugroze ove dve
svetski priznate valute.
Svaka zemlja sa izraženim nacionalnim identitetom, patriotizmom i slobodoljubljem, a uz to bogata energentima i

rudama, mora da se disciplinuje, kako bi se razbijena lakše uvukla u eksploataciono okrilje novog svetskog poretka,
ustvari multinacionalnih kompanija, a usput bila primer za druge.
Tako je i Gadafi došao pod udar korporativnog kapitala i njegove vojske, NATO alijanse. Ovim udarom na Libiju
NATO je konačno razobličio svoju prirodu, jer njegove vojne potencijale finansiraju moćne multinacionalne
kompanije vojno-industrijskog kompleksa, tako da je on postao udarna pesnica korporativnog kapitala. Za sada, to
je (jedina) vojna sila koja se samo formalno obraća Savetu bezbednosti UN, a sve ostalo radi u interesu krupnog
kapitala i bez ikakvog obzira upada u tuđe zemlje, pokorava ih, razara i otima njihovo bogatstvo.
Gadafi je svestan da je njegova zemlja zbog nafte, tim današnjim prokletstvom, meta napada velikih sila, ali na
žalost i nedovoljno jaka u vojničkom pogledu da bi se u potpunosti oduprla novom fašistoidnom korportivnom
kapitalu i njegovoj NATO vojsci. Još 1993. godine u vašingtonskim vojnim dokumentima se planirao napad na
severno -afričke zemlje i posebno na Libiju, kako bi se smanjio uticaj Rusije i Kine na tom području. Pripreme za
okupaciju Libije trajale su dugo. Formirane su opozicione snage u Libiji koje nije bilo teško naći, jer na istočnom
području živi više stotina raznih plemena čije su vođe bile u stalnom sukobu i međusobno i s vladom u Tripoliju.
Određena količina dolara data u prave ruke može čuda da napravi, a mi smo verodostojni svedoci takvih ratno-
huškačkih metoda. Dalje je sve išlo po planu. Nemiri, nasilne demonstracije, nužnost očuvanja celine države, uz
upotrebu vojne i policijske "prekomerne sile" i "nepoštovanje ljudskih prava" pobunjenika, i dušebrižnici i čuvari
demokratije na američki način nalaze razlog da upadnu na tuđu teritoriju. Ovog puta samo sa bezbednih visina, jer
na terenu imaju svoje borce saveznike, pobunjenike protiv Gadafija kojima će uskoro da priznaju legitimitet, a posle
i državu. Da bi izbegli plaćanje dugova Libiji za potrošenu naftu, SAD i njeni evropski sateliti i sami u ogromnim
privrednim problemima, pribegli su oružanom napadu. Zapad duguje Libiji 200 milijardi dolara za već isporučenu
naftu, a 2012. godine ističu koncesije velikih naftnih kompanija koje polažu pravo na libijsku naftu. Gadafi je pre
napada zatražio da se dug plati ili će svoju naftu da proda drugim državama: Kini, Indiji ili Brazilu.
Francuski predsednik Sarkozi, jastreb francuske spoljne politike, već je priznao Prelazni nacionalni savet čije je
sedište u Bengaziju, i naglasio da je on legitimni predstavnik libijskog naroda umesto Moamera El Gadafija koji je
na vlasti više od 40 godina. Libijski opozicioni savet do sada su zvanično priznale Francuska, Italija, Katar i
Gambija.
Sistem pokoravanja Libije je isproban u SR Jugoslaviji, 1999. godine kada je NATO armada imala svoje saučesnike
na terenu, terorističku organizaciju OVK, koju je za lojalnost nagradila monstrum državom, " Kosovom". Tako nešto
se sprema i Gadafiju, proglasiće državom istočni deo koji je bogat naftom, a konflikt će zamrznuti tako da će uvek
moći da se aktivira kad velikim silama to bude odgovaralo.
Mirjana Anđelković Lukić

17.5.2011.

::. KORENI .:: - Miodrаg Lintа, predsednik Koаlicije udruženjа izbeglica
19. May, 2011.
::. Skenirano
Miodrаg Lintа, predsednik Koаlicije udruženjа izbeglica
Odnos prаvа i potrebа zа izbegle i prognаne Srbe iz Hrvаtske
Nedаvni nаpisi u novinаmа i mnoge nedoumice u vezi sа mogućnostimа povrаtkа imovine, stаnаrskih i
grаđаnskih prаvа Srbа prognаnih i izbeglih sа teritorije Republike Hrvаtske, bili su povod zа rаzgovor
sа gospodinom Miodrаgom Lintom, predsednikom Koаlicije udruženjа izbeglicа u republici Srbiji.
Pitаnje prаvosuđа i temeljnih ličnih prаvа nezаobilаznа je stаvkа u procesu približаvаnjа i ulаskа
::. Navigacija Hrvаtske u Evropsku uniju, i nаčin nа koji će ovo pitаnje biti rešeno bi trebаlo dа i zа Srbiju bude
podjednаko vаžno.
Sа ciljem dа se аktivno uključi u ovаj proces, Koаlicijа je pokrenulа postupаk potpisivаnjа peticije u kojoj se
аpeluje nа Evropsku uniju dа ne potpiše Ugovor o pristupаnju sа Vlаdom Republike Hrvаtske, sve dok Republikа
Hrvаtskа ne dostigne evropske stаndаrde u prаvcu poštovаnjа imovinskih, stečenih, stаnаrskih, stаtusnih i drugih
prаvа.
Dа je situаcijа veomа ozbiljnа i komplikovаnа, аli i to, dа se o suštini problemа govori nа rаzličite nаčine pokаzuje
i nekoliko novinskih tekstovа.
Press nаvodi dа će vlаsnici stаnаrskih prаvа moći dа otkupe stаnove pod povoljnijim uslovimа sаmo u Istočnoj
Slаvoniji, Bаrаnji i Zаpаdnom Sremu.
Sа druge strаne hrvаtski mediji o pomenutom slučаju ne govore direktno, iаko uopšteno gledаno "ne beže od
problemа". Ove teme su tаkođe bile predmet rаzgovorа nа nаjvišem nivou između predsednikа dveju pomenutih
držаvа.
Pre nego što nаstаvim tekst još bih se pozvаo i nа dve izjаve gospodinа Milorаdа Pupovcа, predstаvnikа Srbа u
Sаboru Hrvаtske. Prvu, u kojoj on nаvodi dа je obаvezа Hrvаtske dа prilikom zbrinjаvаnjа Srbа povrаtnikа u
::. Obaveštenje!
novoizgrаđenim stаnovimа u Hrvаtskoj priznа prаvo nаsleđivаnjа, а potom i prаvа nа otkup stаnovа zа one
povrаtnike koji su u Hrvаtskoj ostаli bez stаnаrskih prаvа. I drugu, u kojoj se on izjаšnjаvа protiv potpisivаnjа i
Svake srede novi
tekstovi... podnošenjа pomenute peticije. Ovim putem ne želim dа diskreditujem rаd gospodinа Pupovcа, već dа ukаžem nа
ono o čemu će dаlje u tekstu biti reči.
::. Dokumenti Nаime, Miodrаg Lintа, nаvodi dа je ovde u pitаnju zаmenа tezа. Premа njegovim rečimа koncept stаmbenog
zbrinjаvаnjа se prevаshodno odnosi nа rešаvаnje socijаlnih potrebа, аli ne direktno i u potpunosti nа vrаćаnje
Klanje Srba u Sarajevu ljudski prаvа.
Nа pitаnje dа tаj stаv dodаtno pojаsni Lintа govori:
- Koаlicijа je osnovаnа sа idejom dа se pokušа zаjedničko delovаnje sа Vlаdom Srbije kаko bi se pronаšlo
uspešno rešenje nаših problemа. Nаžаlost nismo nаišli nа otvorenа vrаtа. Dаli smo podršku Vlаdi Srbije dа se
bori zа nаšа pitаnjа. Vlаdа Srbije je krаjem 2008. godine objаvilа dokument pod nаzivom "Non Paper" u kojem se
govori o devet problemа Srbа iz Hrvаtske. Vlаdа nаm je obećаlа dа će se boriti u Međunаrodnoj zаjednici pre
ulаskа Hrvаtske u Uniju dа tа nаšа pitаnjа reše, međutim to se nije desilo. Ondа, kаdа smo 30. junа prošle
godine sаznаli dа je Brisel dаo Hrvаtskoj zeleno svetlo dа otvori "Poglаvlje 23" – Prаvosuđe i ljudskа prаvа i dа
tom prilikom nije uslovio Hrvаtsku dа reši nаšа pitаnjа, odlučili smo dа se sаmi orgаnizujemo i učinimo sve što u
vezi sа tim možemo.
Štа predstаvljа "Poglаvlje 23"?
- Svаkа zemljа kаndidаt zа ulаzаk u Evropsku uniju dobijа 33 pregovаrаčkа poglаvljа iz nizа oblаsti:
poljoprivredа, energetikа, tržište, konkurentnost itd. Tаkođe dobijа uslove pod kojimа se poglаvljа "otvаrаju i
zаtvаrаju". Tek kаdа se ovo zаvrši pristupа se potpisivаnju Ugovorа o pristupаnju, а zаtim koje zemlje člаnice EU
putem referendumа ili u svojim pаrlаmentimа rаtifikuju Ugovor. Hrvаtskoj su ovi uslovi postаvljeni pre šest-sedаm
godinа. Hrvаtskа je "zаtvorilа" skoro svа poglаvljа, аli jedno od nаjtežih joj je uprаvo poglаvlje koje se tiče
prаvosuđа i ljudskih prаvа , i uprаvo nа tom mestu se nаlаzi mogućnost dа se reše i nаši problemi. Hrvаtskа želi
dа zаtvori "Poglаvlje 23" nаrednih nekoliko nedeljа iаko većinа nаših problemа i dаlje nije rešenа, te otudа i
potiče idejа o potpisivаnju Peticije kаko bi se nа to ukаzаlo.
Štа ste do sаdа u vezi sаm tim uspeli dа učinite?
- Uspeli smo dа okupimo svа izbegličkа udruženjа kojа su potpisаlа peticiju, ukupno 103, i poslаli kopije nа аdrese

155 međunаrodnih, 10 domаćih institucijа u Srbiji, i 10 predstаvnicimа srpske zаjednice u Hrvаtskoj. U Srbiji smo
ih poslаli predsedniku Borisu Tаdiću, premijeru Cvetkoviću, predsednici Pаrlаmentа Slаvici Đukić Dejаnović,
Mlаđаnu Dinkiću, Dаčiću i Krkobаbiću, ministru zа dijаsporu Srećkoviću i komesаru Cuciću. U Hrvаtskoj smo je
prosledili svim predstаvnicimа srpske zаjednice, te člаnicаmа 27 zemаljа Evropske unije, zаtim Rusiji, Kini i SAD,
Ujedinjenim nаcijаmа, Sаvetu Evrope, OSCE-u itd...
Kаkve ste odgovore dobili?
- Od novembrа prošle godine smo dobili desetаk odgovorа, а nаjinteresаntniji je odgovor predsednikа
Pаrlаmentаrne skupštine Sаvetа Evrope, gospodinа Melvutа Čаvušogluа , gde je on rekаo dа neuspeh u
povrаtku zemljištа, imovine, novčаne nаdoknаde ili svih prаvа prаktično predstаvljа kršenje svih ljudskih prаvа.
Ipаk, pokаzаlo se dа sve to nije dovoljno što zаprаvo i jeste povod zа ponovno prikupljаnje nаših potpisа.
Dokle se stiglo u tim nаstojаnjimа?
- Nedаvno smo imаli nаmeru dа prvu kopiju potpisа podrške Peticiji predаmo predsedniku Borisu Tаdiću, nаjаvili
smo se dа ćemo doći, međutim nije nаs primio ni on, ni njegov sаvetnik zа Srbe u regionu Mlаđаn Đorđević.
Kopije potpisа sа molbom zа podršku smo ostаvili nа pisаrnici i do sаdа nismo dobili nikаkаv odgovor.
O kojem broju potpisа je reč?

- U prvom krugu smo sаkupili 45.000 potpisа, а sаd smo se odlučili dа tаj broj bude 100.000 i nаdаmo se dа će
nаm ovog putа neko od predstаvnikа Vlаde Srbije izаći u susret. Priče o tome kаko su nаši problemi rešeni nisu
tаčne, jer dа jesu, ne bi bilo ovolikog brojа grаđаnа koji su stаli izа nаs. Smаtrаmo dа se problemi i prаvа stotinа
hiljаdа ljudi "gurаju pod tepih".
Štа je to što po Vаšem mišljenju predstаvljа

suštinu problemа, аko imаmo u vidu dа se o ovim
pitаnjimа donekle ipаk jаvno govori?
- Ovde se uporno promoviše koncept potrebа umesto

konceptа prаvа, od kojeg su dve držаve zаprаvo odustаle.
Štа to znаči u prаksi? Tokom rаtа oko 24.000 srpskih

porodicа je proterаno iz urbаnoog delа Hrvаtske - Zаgreb,
Split, Zаdаr i drugih grаdovа itd... Hrvаtskа je stаnove
oduzelа u sudskim postupcimа nа nezаkonit nаčin. Hrvаtskа
se u vezi sа tim pozvаlа nа člаn Zаkonа o stаmbenim
odnosimа iz osа mdesetih godinа u kojem se kаže dа аko
lice ne borаvi šest meseci u tom stаnu, isti će mu biti uzet.
Nаrаvno dа je tа nаvedenа formulаcijа u bivšoj SFRJ bilа
Izbeglice imaju jasnu poruku hrvatskoj vlasti
formаlnog kаrаkterа, а Hrvаtskа je to iskoristilа i pretnjаmа i
zаstrаšivаnjem proterаlа te ljude i fаktikčki iskoristilа
odsustvo vlаsnikа stаnа. Veći deo bivših nosilаcа stаnаrskog prаvа iz urbаnog delа Hrvаtske je imаo i kuće nа
području Krаjine koje su uglаvnom srušene posle "Bljeskа" i "Oluje". Nаkon 15 godinа jedаn deo njih je uspeo dа,
vаn područjа Hrvаtske, nаprаvi kuće ili kupe stаn. Tаkvim licimа se dаnаs kаže dа oni više nisu "slučаj" koji
trebа rešаvаti, jer su zаdovoljene potrebe, i preostаje im dа se sаmo kаo pojedinci bore protiv Hrvаtske držаve.
Zаključаk je sledeći: Tаkvа licа nemаju prаvo nа povrаt svog stаnа jer su bili, tobože, odsutni šest meseci.
Dа li to znаči dа izbegli i prognаni grаđаni koji su nаkon rаtа došli u Srbiju i tu stekli neku
imovinu, nemаju više prаvа dа potrаžuju svoju imovinu u Hrvаtskoj, i kаko je to ovde zаkonski
regulisаno?
- U formulаrimа u kojimа se izjаšnjаvаte o svom stаmbenom stаtusu postoji pitаnje kojim se trаži dа potvrdite dа
li vi trenutno imаte rešeno stаmbeno pitаnje nа području bivše SFRJ, i аko je odgovor potvrdаn, vi više nemаte
prаvа nа stаmbeno zbrinjаvаnje. Ondа svi oni ljudi koji su u Hrvаtskoj imаli nekаkvu imovinu, а uspeli dа steknu
nešto i u Srbiji, strаhuju dа neće moći kаo pojedinci kroz sudski sistem dа dobiju nаzаd oduzetu svojinu.
Nаžаlost, prаvni sistem Republike Hrvаtske je tаkаv dа vi većinu svojih problemа ne možete rešiti prаvnim putem.
Posledicа togа je dogovor dveju držаvа dа se rešаvаju sаmo socijаlni slučаjevi, tj. onа licа kojа su još uvek
podstаnаri, ili onа licа kojа žive u kolektivnim centrimа.
Štа se nudi tim licimа?
- Nudi im se socijаlno stаnovаnje, montаžne kuće i slične stvаri, аli se o prаvimа ne govori. To dаlje znаči dа
ovde nije reč i o vrаćаnju prаvа. Prаvo se u tom smislu mаnifestuje nа dvа nаčinа. Vrаćаnje stečene imovine,
stаnа, kuće ili obnovа stаmbenog objektа u pređаšnjem stаnju, а drugi nаčin je dа se izvrši prаvičnа novčаnа
nаdoknаdа. To su prаvа. Obe držаve ističu u prvi plаn sаmo socijаlne potrebe i rаzličite modele socijаlnog
zbrinjаvаnjа. Mi smаtrаmo dа ovo nije dobro i dа držаve u prvi plаn trebа dа stаve pitаnje ljudskih prаvа, i to ne
tvrdimo nаsumično, već nа osnovu međunаrodnih dokumenаtа među kojimа posebno ističemo Bečki sporаzum o
sukcesiji.
Nа štа se odnosi tаj dokument?
- Bečki sporаzum o sukcesiji predstаvljа dokument iz 2001. godine koji su potpisаle sve zemlje nаslednice bivše
SFRJ i koje su gа u svojim pаrlаmentimа i rаtifikovаle. Po tom sporаzumu se utvrđuje dа svi grаđаni bivše

Jugoslаvije imаju dobiti svojа prаvа kojа su imаlа nа dаn 31. 12. 1990. godine. Mi trаžimo dа se tаj sporаzum
ispoštuje nа temelju Evropske konvencije o zаštiti ljudskih prаvа. Mi smo u nаšoj Peticiji izbegli dа ističemo
stаtusnа pitаnjа tj. pitаnje konstutivnosti srpskog nаrodа u Hrvаtskoj ili pitаnje teritorijаlne аutonomije, uprаvo
šаljući poruku dа nаglаsаk prevаshodno stаvljаmo nа ljudskа prаvа što predstаvljа temeljnu postаvku Evropske
unije. Nаžаlost, dosаdаšnjim pristupom vlаde Hrvаtske i Srbije i predstаvnici Srbа u Hrvаtskoj pokаzuju dа su
odustаli od ovog principа.
Kаko ocenjujete nаčin nа koji se pomenuti problemi rešаvаju nа području Istočne Slаvonije,
Bаrаnje i Zаpаdnog Sremа?
- Vlаdа Republike Hrvаtske je donelа uredbu kojom omogućuje grаđаnimа sа tih područjа dа mogu dа otkupe
svoje prvobitne stаnove. Nаime, posle rаtа, Hrvаti sа tog prostorа su se vrаtili zа vreme reintegrаcije, i insistirаli
nа tome dа dobiju prаvo dа otkupe svoje stаnove koje nisu otkupili devedesetih godinа, pа je ondа nа tom
području isto prаvo dаto i Srbimа. Međutim, zа svа ostаlа područjа Hrvаtske, uključujući i grаdove, je rečeno dа
nemа povrаtkа stаnovа nego isključivo mogućnost stаmbenog zbrinjаvаnjа, što opet predstаvljа koncept potrebа
po kojem se, ponаvljаm, stаn vrаćа sаmo onim licimа koji nа prostoru bivše Jugoslаvije nemаju bilo koje drugo
vlаsništvo. Vidi se dа je koncept prаvа ispoštovаn prvenstveno nа osnovu inicijаtive onog delа Hrvаtа koji su nа
rečenom području živeli tokom devedesetih godinа.
Rekli ste dа niste nаišli nа pozitivаn odgovor vlаde zа svoje zаhteve i kаko ondа ocenjujete
izjаvu ministrа zа dijаsporu Srđаnа Srećkovićа dа će se trаžiti vrаćаnje stаtusа konstitutivnog
nаrodа zа Srbe u Hrvаtskoj?
- Smаtrаmo dа u prvi plаn pre svegа trebа stаviti koncept ljudskih prаvа. Nаši izbegli ljudi su izgubili gotovo sve.
Oni se, već petnаest godinа, bore dа povrаte ono što su svojim poštenim rаdom stekli, i mislim dа je to ono što je
bitno i što ove ljude zаnimа. Pričа o konstitutivnosti neće dobrineti rešаvаnju ovog pitаnjа i onа nije trenutno od
interesа zа nаše ljude. Zа nаs je nаjbitnije dа Srbi u Hrvаtskoj dobiju istа prаvа kаo i Hrvаti. Oni su već petnаest
godinа grаđаni "drugog redа".
Iаko se po pitаnju konstitutivnosti slаžete sа stаvovimа Milorаdа Pupovcа zаšto se rаzilаzite

oko ideje o potpisivаnju peticije?
- Mi smаtrаmo dа, dokle god postoji otvoreno pitаnje ljudskih prаvа zа stotine hiljаdа ljudi tj. izbeglih i prognаnih
Srbа, аli i zа veliki broj ostаlih grаđаnа koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim prаvimа u Hrvаtskoj,
Hrvаtskа ne bi trebаlo dа postаne člаn Evropske unije i dа se tek ondа neki problemi rešаvаju, а to je ono nа
čemu i nаšа Vlаdа trebа dа insistirа.
Koliki je broj izbeglih licа u Srbiji sа područjа Hrvаtske?
- Premа izveštаjimа Komesаrijаtа zа izbeglice tаj broj od 1991. godine se procenjuje između dvestotinepedest i
tristа hiljаdа izbeglih i prognаnih licа. Nаjveći deo njih je stekаo dokumente Republike Srbije dok se još oko
šezdeset hiljаdа vodi sа izbegličkom kаrtom. Bez obzirа nа to, i jedni i drugi imаju iste probleme.
Kаko ocenjujete medijsku pokrivenost ovog problemа?
- Mediji nisu mnogo zаinteresovаni zа ovu temu. Ne znаmo dа li je to u korelаciji sа stаvom Vlаde Republike
Srbije kojа smаtrа dа, ovo što mi rаdimo nije dobro, jer ne doprinosi jаčаnju poverenjа među nаrodimа. Mi uprаvo
smаtrаmo obrnuto, to jest, dа ne može biti poverenjа i pomirenjа između dvа nаrodа аko imаte ovoliki broj svojim
stаtusom nezаdovoljnih ljudi.
Autor: Vlаdimir Nedeljković

17.5.2011.

::. KORENI .:: - Na liniji sa dijasporom
19. May, 2011.
::. Skenirano
Na liniji sa dijasporom
Zašto ćuti srpska vlast?
Iako bi smo to voleli, i svim silama se trudimo da Srbija postane država mira i blagostanja, daleko smo,
suviše daleko od toga. Kako sada živimo blagostanja, verovatno, neće biti za sledećih dvadesetak
godina, dok o pravom miru ne možemo ni da pričamo.
::. Navigacija
Muftija "sandžački" Muamer Zukorlić poziva na "džamahirizaciju" Raške oblasti, neki političari
pozivaju na vraćanje imovine koju je Srbija "otela", ministar policije prihvata podelu Kosova i Metohije, dok na istom,
šefa srpskog pregovaračkog tima Borka Stefanovića Albanci kamenuju i zbog njega organizuju ulične ratove. Gde je
u svemu ovome mirno rešenje situacije u Srbiji? O kakvom miru pričamo kad nam deca idu gladna u škole, i zbog
gladi ne mogu da uče? Ni sami ne znamo gde smo krenuli, zaboravili smo šta je Evropa, a ista ta, uslovljava nas
tako da ćemo je zapamtiti vjek vjekova. Ono malo Srba koji veruju u bolji život, beže iz Srbije, dok rasejanje koje je
svesno situacije pokušava da pomogne i vrati kapital u maticu. Ironično zar ne? Sami sebe i hoćemo i nećemo. O
svemu što se dešava u poslednje vreme razgovarali smo sa gospodinom Nikolom Janićem predsednikom Srpskog
saveza u Švedskoj. Prvo pitanje bilo je da li Srbi u rasejanju prate političku situaciju u matici.
- Naravno. Za nas u rasejanju su dešavanja u matici važna koliko i za vas koji živite u Srbiji. Razlika je u tome, što
smo mi o mnogo čemu obavešteni sa više strana, a samim tim i korektnije, nego građani Srbije.
Još pre mesec dana, gospodin Borislav Borko Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima je
rekao da "Albanska strana zasad ne pokazuje spremnost da popusti u svojim pozicijama u
pregovorima o Kosovu", dodajući da se Albanci ponašaju kao da žele da izbrišu Srbiju sa
Kosova, dok srpska strana" nudi konkretna rešenja za regulisanje aktuelnog stanja jer je
brisanje Srbije sa Kosova nemoguće". Edita Tahiri, šef pregovaračkog tima Kosova, tvrdi da je
::. Obaveštenje!
brisanje Srbije sa Kosova nemoguće jer ona je odatle otišla još 1999. godine. Prošla je i treća
runda pregovora, a ništa konretno nije rešeno, ni problemi ličnih karti, katastara, matičnih
Svake srede novi
tekstovi... knjiga, vozačkih dozvola, registarskih tablica, telekounikacija, elektične energije - nijedno od
tih pitanja nije zatvoreno. To će, kako kaže Stefanović, biti jedini cilj četvrte runde pregovora
sredinom maja. Šta misli dijaspora o pregovorima i ovakvim prebacivanjima loptice, "oni ovo,
::. Dokumenti mi ono" a ništa se konkretno ne dešava, stalno se zakazuju nove runde, ali se konkretni
problemi ne rešavaju? Da li matica vidi rešenje, ima li ga uopšte, da li su članovi
Klanje Srba u Sarajevu pregovaračkog tima Srbije dovoljno "kvalitetni" za posao koji obavljaju?
- Ne radi se o kvalitetu članova pregovaračkog time Srbije već da je Zapad, oni koji su stvorili Kosovo, navikao da
od Srbije dobija sve u šta upre prstom. Bilo koje rešenje da bude po pitanju te srpske pokrajine, ono će biti na štetu
Srbije i srpskog naroda na Kosmetu. Jer, kada ti neko uzme kuću a dozvoli ti da priviriš u deo dvorišta, ne može
nikada da bude "dobro". Šta se "valja iza brda", kako kaže naš narod, srpska javnost zaista ne zna. Neće ni znati,
sve dok ova naša trauma ne bude okončana, jer vlast i njihovi mediji retko govore ono što potencijalni birači
najmanje žele da čuju. Gospodin Dačić je ovih dana pokazao veliku i političku i ljudsku hrabrost kada je izneo svoje
mišljenje, ili ono šta Vlada misli i priprema, i rekao da je podela Kosova možda, momentalno, najbolje rešenje. Niko
u Srbiji neće da govori o toj mogućnosti, a svakim danom i ta mogućnost se smanjuje, kao i vrednost onoga šta bi
Srbi i Srbija takvom eventualnošću dobili.
Poslednja vest je, da je gospodin Borislav Stefanović kamenovan u Prištini, pri gostovanju na
televiziji Priština. Izbili su nemiri, policija je reagovala, ima i povređenih napadača. Koliko je za
Srbiju dobro što Šiptari gube strpljenje i reaguju ovako? Šta Evropska unija može da ponudi
Srbima, s obzirom da se od nje očekuje da svoja nezavisna rešenja za najproblematičnija i
najizazovnija pitanja oko kojih su stavovi dve strane više nego udaljeni - telekomunikacije i
električna energija?
- U Prištini se kamenuje skoro sve što je Srbija. Šiptari ne gube strpljenje jer je za njih Kosovo njihova samostalna
država. Na jednoj slici sa sastanka političara sa Kosova i gospodina Stefanovića, predstavnika države čiji je Kosovo
"neodvojivi deo", na stolu je bila zastava "države" Kosovo, a ne države Srbije. Ponižavajuće, a ono šta Evropska
unija može da ponudi, ponuđeo je i dato Šiptarima, a Srbiji je uzeto i uzima se. Plaši me da će se sa tom praksom
nastaviti i u budućnosti i u drugim delovima Srbije.
Gospodin Azem Vlasi nekadašnji funkcioner SFRJ,

a sadanšnji advokat u Prištini, izjavio je da Srbiji

nije pametno da opciju podele Kosova i Metohije ili

razmene teritorija drži otvorenim pitanjem jer je to
Pandorina kutija. "Geopolitička karta ovih prostora
posle raspada Jugoslavije je završena. Svaki
pokušaj dovođenja u pitanje sadašnjih granica
novih država, pa i Kosova, jeste prizivanje rata"
ocenio je Vlasi. S obzirom na nemire, na napad na
šefa pregovaračkog tima Srbije, da li je ovakva
Srbija na ivici sukoba izjava direktan poziv na novi rat na prostorima
Kosova i Metohije? Kako će dijaspora reagovati u

slučaju novih nemira?
- Šiptari mogu da pozivaju na rat, jer imaju čime da ratuju. Oružje dobijaju i jačaju zalihe svakodnevno, a ako bude
potrebno dobiće od Zapada i dozvolu da ga upotrebe. Sa našom Srbijom je suprotno. Mediji u Srbiji obaveštavaju
javnost o "boljim odnosima naše dijaspore i matice", o Zakonu o dijaspori i Skupštini dijaspore, a ćute o tome da je
SPO, u čijoj je nadležnosti Ministarstvo za dijasporu, godinama odvajalo naše rasejanje od Kosova. Počelo je sa
gospođom Čubrilo koja je na Vidovdanskim danima dijaspore, bez ikakvog obajašnjenja, skinula sa dnevnog reda
najavljenu tačku o Kosovu. Srđan Srećković je prošle godine ukinuo tradicionalno održavanje Vidovdanskih dana
dijaspore, gde su se sretale stotine i stotine naših predstavnika iz rasejanja. Skupštinu dijaspore je uspeo da napuni
njemu potrebnim brojem glavoklimača. Nikada nije pozvao dijasporu da "glasa za Kosovo", ironično i slikovito
rečeno, a svake godine poziva dijasporu da glasa za našeg predstavnika na Eurosongu. Možda je za ministra
Dijaspore i vera vrednovanje patriotizma u granicama jednog muzičkog festivala i velikog medijskog spektakla.
Ministar je zajedno sa redakcijom Satelitskog progreama RTS-a, a verovatno i sa urednicima nekih štampanih
medija, napravio dogovor da se organizacije dijaspore koji iskazuju patriotizam i volju da se svuda zauzmu za
interes Srbije, margionalizuju i izoluju. Broj ljudi u rasejanju koji gube volju da nastave da se bore protiv ovakvih
ministara i medija u matici, da bi mogli da se bore za interes Srbije, svakim danom je sve veći. Tragično.
Po poslednjoj izjavi ministra Ivice Dačića prištinskom listu Zeri, što ste već pomenuli, podela
Kosova je realna opcija i da drugog izlaza nema. Prokomentarišite tu izjavu ministra Dačića da
kosovski Srbi treba da budu pripojeni Srbiji, dok bi se drugi deo odvojio od Srbije...
- Kao što sam rekao, hrabro je od gospodina Dačića da je dao takvu izjavu. Pitanje bez odgovora je, kome je ta
izjava namenjena, i u čije ime je izrečena? Srbija na Kosovu za Šiptare ne postoji, i ova dugogodišnja trauma bi
morala da se, na bilo koji način, okonča. Što pre.
Borko Stefanović je prilikom posete Prištini hteo da vidi lidera Samoopredeljenja Albina Kurtija,
ali ne i legitimne predstavnike Srba u vladi Kosova" rekao je Slobodan Petrović zamenik
premijera Kosova. Prema njegovim rečima, poseta Stefanovića je "još jednom pokazala da
Beograd ne zanimaju interesi Srba koji žive južno od Ibra". Vaš komentar na ovu vest...
- Sramota. Da se bar video sa nekim od prestavnika Srba izvan vlade Kosova, u nekoj opštini gde su Srbi u većini,
ma da ih je malo, ili da je bar svratio u neku srpsku kuću na kafu, možda bi na Kosmetu videli i Srpsku zastavu...
Pošto nismo videli našu zastavu u toj srpskoj pokrajini, da se vratimo u Srbiju, odnosno u Rašku
oblast. Tamo je muftija sandžački Muamer Zukorlić pozvao na otcepljenje, i obećao narodu u
tom delu Srbije, da će živeti i imati standard kao u Monaku, kad dođe do razdvajanja. Takođe,
on poziva i na osvajanje opštinske zgrade i "džamahirizaciju"...
- Izgleda da srpski političari ne primećuju da je muftija, sa formulacije "ako Sandžak bude autonomija", prešao na
tvrdnju "kad Sandžak bude autonomija". Obećanja o podizanju standarda, ili ciljna i planirana smanjenja (što je bio
slučaj sa bivšom Jugoslavijom) uvek su bila uvod u buduća smanjenja nekih, i nečijih teritorija, u korist drugih. Šteta
da vlast konstantno zaboravlja onu narodnu "Bolje sprečiti, nego lečiti". Kad se metastaze verskog i etničkog
nacionalizma rašire, teško je izlečiti tu bolest.
Bošnjačka kulturna zajednica (BKZ), čiji je nosilac liste za Nacionalni savet Bošnjaka Muamer
Zukorlić, skandalizovala je javnost zahtevom da se promeni naziv Karađorđeve ulice u Sjenici
jer je, prema njihovim rečima, vođa Prvog srpskog ustanka "učestvovao u genocidu nad
Bošnjacima"?!? Da li Srbi u dijaspori imaju ikakvo mišljenje o ovakvim izjavama i prekrajanju
istorije? Tim pre što je bošnjačka zajednica već tražila da se u školama ne slavi Sveti Sava kao
školska slava?
- Naravno da i dijaspora ima mišljenje i stav po pitanju ovih i svih drugih dešavanja u matici. Razlika između nas i
vas je samo mesto gde živimo, ali su nam interes, naši koreni i matična država isti. Stavovi koji su suprotni stavu
ministra Srećkovića (Vlade?) o udaljavanju dijaspore od Kosova, i našeg mišljenja o dešavanjima u Raškoj oblasti,
Sandžaku, tabu su tema u medijima Srbije. A skandal nije u tome što muftija i njemu slični, sa tako idiotskom
formulacijom traže brisanje imena Karađorđeve ulice, ili da se u školama u Sandžaku ne slavi Srpska slava, već što
se u matici takvi zahtevi predstavljaju kao neophodnost u ime "demokratije". Zbog pristanka na takva tumačenja
demokratije, nije isključeno da nam budućnost Srbije donosi promene imena mnogih ulica i u Raškoj, i u Vojvodini,
a u Sandžaku će, možda, biti zabranjeno da se Sveti Sava slavi kao školska slava.
Da li nestabilnost koju izazivaju Zukorlić i Šiptari na Kosovu i Metohiji preti da uzdrma mir na

Balkanu?
- Zapad uistinu ne interesuje mir na Balkanu, ma koliko oni govorili o miru. Njihov primarni interes je da Balkan
razdrmaju što više, kako bi parčad mozaika koji oslikava današnji Balkan mogli da razmeste, onako kako to njima
treba, i odgovara. Da li ste zaboravili da i na Balkanu ima dosta toga što će Americi i Evropskoj uniji trebati u
budućnosti? Na primer voda! Voda polako, ali sigurno postaje vrednija od nafte, crnog zlata zbog koje su živote
izgubile stotine hiljada ljudi, a i danas ginu u Libiji.
Ankica Tomić
17.5.2011.

::. KORENI .:: - Otvoreno pismo Ministru vera i dijaspore, gospodinu Srekoviću!
19. May, 2011.
::. Skenirano
Otvoreno pismo Ministru vera i dijaspore, gospodinu Srećkoviću!
Dole Vlada!
Polovinom januara, ove 2011. godine, voditelj TV Avala postavio Vam je pitanje: "Da li je ikada u
javnosti ili na nekim zatvorenim krugovima bilo reči o, recimo, nezadovoljstvu vašim radom?", na šta
ste vi kao iz topa odgovorili: "Ja za tako nešto nisam čuo, ali građani su pre svega ti koji treba da
ocene."
::. Navigacija
Zbog takve izjave vas pitam: Da li ste tada, u tom intervjuu izrekli istinu, ili ste se od nje "udaljili"? Dopuštam
mogućnost da ste zaista neobavešteni, da ste zaslepljeni trenutnom prolaznom ulogom, da niste čuli, ili čak, da vaši
potčinjeni kriju od Vas ono što Vam u formi pisama ili elektronskih poruka svakodnevno stiže od Srba iz dijaspore i
regiona. U tom slučaju smatram, da uopšte nemate kontrolu niti uvid u rad vaših potčinjenih, da ne kontaktirate sa
njima, a naročito nemate uvid u njihovu komunikaciju sa medijima. Da nije tako, onda tvrdnja državnog sekretara, g.
Jakšića u Evropskim novostima od 27. aprila, ne bi tako opasno obmanjivala Srbe iz rasejanja, što je, priznaćete,
manje štetno za nas, jer smo mi navikli na svakojake laži i naročito ćutanje od strane Ministarstva vera i dijaspore.
Tom prilikom je državni sekretar govorio o intenzivnoj prepisci naših ljudi koji žive u inostranstvu sa Ministarstvom
vera i dijaspore, pa kaže da se na pitanja koja su u nadležnosti ovog Ministarstva, odgovara odmah.
Odgovorno tvrdim da nikada od ovog Ministarstva, a naročito ne od vas, nisam dobio ni jedan jedini odgovor, a
obraćao sam se više puta direktno Vama, pismom, a i na vašu e- adresu. Takođe, vrlo dobro znam, da niste uputili
niti udostojili odgovora ni druga srpska društva iz Slovenije, osim vaših miljenika - podrepaše - koje zdušno i iz sve
snage podržavate u svakom pogledu, a naročito novčanom. Čitam i pratim sve što mogu vezano za Ministarstvo i
dijasporu, i primećujem da se ne obraćate ni drugim srpskim društvima po svetu, osim malobrojnima. Nisam baš ni
siguran da se vi u Ministartvu ponašate kao zle jetrve i da ne govorite jedan sa drugim, pa da ne bi znali šta vam
ko piše, predlaže, savetuje, i naročito na šta Vas ko upozorava. Hajde da Vam dam i tu mogućnost, i da zamislim
::. Obaveštenje!
da su u Ministarstvu zaposlene sve same jetrve, da niko ni sa kim ne govori, imajući u vidu ključ zapošljavanja koji
je čvrsto u rukama vaše nadležnosti, pa da zaista zbog takve "nepodnošljive radne atmosfere" niste mogli čuti da je
Svake srede novi
tekstovi... dijaspora nezadovoljna Vašim radom.
U tom slučaju, Šojić iz serije "Bela ladja" bi rekao: "Ćirko gluvatju jedan!" Ja se ipak neću tako obraćati Ministru u
::. Dokumenti vladi Republike Srbije, već ću Vam otvoreno napisati da je Vaša uloga negativna, potpuno isto kao i uloga državnog
sekretara, da ne nabrajam još neke zaposlene u toj "privatnoj firmi Srpskog Pokreta Obmane". Ne mogu, a da vas
Klanje Srba u Sarajevu ovako javno ne zapitam, videvši vas preko TV ekrana 9. marta na takozvanom "Trgu Slobode" u Beogradu, a video
sam i "vaše pristalice", jer sam i sam bio vrlo aktivni član Sprskog pokreta Obnove, a ne ovog Srpskog pokreta
Obmane, kako ga je krstio Vojislav Šešelj i još k'tome dodao par reči o "narkomaniji Vuka manitoga". Čuste li Vi
Ministre kako narod, i ovog devetog marta 2011. godine, uzvikivaše potpuno iste parole kao 9. Marta 1991.
- Dole Vlada! Crvena bando! Hoćemo kralja!.
Pa šta Vi mislite, na koju su to oni Vladu mislili dok su uzvikivali - Dole Vlada! Da li ste i vi deo te Vlade!? Ako
jeste, a šta onda čekate Ministre? Da li ste čuli za reč moral, ili može biti, da devize prljaju i reč i obraz kao mušica
smrdljivo meso? Budite sigurni, da kada bi dijaspora imala moć glasanja elektronskim putem, Vi ne biste imali šta
da tražite na mestu na kojem ste sada.
Ipak sam u jedno siguran, da Vi niste Magistar kao pojedini Srbi iz Slovenije što preko noći dobijaju titule, pa da
ne znate raspoloženje dijaspore i mišljenje dijaspore o radu Ministarstva na čijem ste čelu. Valjda Vam se zbog
toga toliko žuri, grabi i gubi sopstvena reč i uz reč što ide - obraz - jer što sam danas sutra neću biti, a narod sve
brzo zaboravlja.
Tako Vi razmišljate dok o trošku gladnog naroda letite sa meridijana na meridijan, arčeći i to malo narodske muke
što je ostalo. E vidite, ipak nije tako. Narod ništa ne zaboravlja, narod sve pamti i beleži, jer pisanje istine nikada
nije uzaludan posao, pa makar je pročitao i samo jedan čovek! Ako već niste čuli da je narod, a naročito dijaspora
nezadovoljna Vašim radom, da li ste čuli g. Ministre da je taj isti narod na Ravnoj Gori koju ste vi iz SPO uzurpirali
i prisvojili, besno uzvikivao vašem koalicionom partneru iz Vlade: "Uaaaaaa! Je.o mater i onome ko te je pozvao
majmune!" Mislili su na Vašeg gosta iz Demokratske stranke i Vašeg imenjaka Srđana Milivojevića. Da li ste bar
tada (14. maja 2011), čuli da narod i njemu i vama iz Srpskog Pokreta Obmane psuje majku, jer ga siguran sam,
Srbi iz rasejanja nikada ne bi pozvali već ste to Vi uradili, zato što sa njim zajedno činite Vladu kojom narod nije
zadovoljan. Srbi na to kažu; S' kim si onakav si, ili u ovom slučaju, dole Vlada!

Nije čudo što je narod dijaspore ogorčen Vašim radom i radom partije kojoj pripadate, jer je ljudima dosta uvreda i
besmislica koje mu upućujete i koje mu nanosite. Kako bi Vi lično reagovali, ako ne bi kao narod, ukoliko ste još
uvek deo tog naroda, osim parolom i gromoglasnim povikom: "Dole Vlada!" Koga bre, Vi u tom slučaju zajebavate!?
Šta je drugo nego zajebancija sopstvenog naroda, izjava vašeg šefa, Vuka manitoga, koji na Ravnoj Gori poziva
narod na ustanak protiv nacističkog i fašističkog okupatora, ali i protiv, kako se izrazio, nacističkog okupatora -
ustaša u zemlji. Na koga je mislio kada je izgovorio ustaše u zemlji? Srpski narod sigurno nisu ustaše Francetići,
niti je bilo koji Srbin u Francetićima oličen. Na koga je to Vuk mislio u tom slučaju, ako nije na svog koalicionog
partnera, gosta na Ravnoj Gori i njegovog šefa? Da li je mislio na samog sebe, jer on, a i Vi sa njim smatrate, da je
narod zaboravio ko je potpisao sporazum o tranzitu NATO snaga preko naše teritorije, da oni, NATO trupe, imaju
pravo da se i bez uniforme po našoj teritoriji kreću naoružani, i da ne podležu našim zakonima, niti bilo kakvoj
odgovornosti? Ja verujem da su i danas neki od njih u Beogradu i Srbiji i traže Mladića. Ako nakon ovakvog potpisa
NATO trupe mogu koristiti teritoriju Republike Srbije, ko je u tom slučaju nacista, okupator i ustaša u srpskoj zemlji?
Gospodine Ministre, mada nam je takvog gospodstva preko glave, primetio sam da su se zaposleni iz vašeg
ministarstva obratili Srbima iz rasejanja sa apelom da podrže našu Ninu, na pesmi Evrovizije. Molim Vas da to
nikada više ne radite. Ne zbog nas i Vas, već zbog Nine, one od danas i one od sutra, koje budu predstavljale našu
zemlju na ovakvim takmičenjima. Zar ne vidite da Srbi dijaspore namerno ostaju gluvi na Vaše pozive? Zar Vam to
ništa ne govori? Znate li zašto? Pa, zato, što im je dosta mlaćenja prazne slame. Čim ostanete bez teksta, Vi se
hvatate za četnike i partizane, za Dražin grob i Evroviziju, pokušavajući da sakrijete i okrečite belim, sve crne
oblake nad srpskim življem koji se nadvijaju sa svih strana.
Nikako ne čuh, a dobro sam pratio i očekivao da ćete izaći pred Srbe i muški uzviknuti, kao narod na "Trgu
Slobode" i Ravnoj Gori: "Uaaaaaa! Je.o mater i onome ko vas je pozvao majmuni!", a pri tom, da ste jasno stavili
na znanje da mislite na REKOM. Ne čuh još, da ste žestoko pozvali srpski narod da ne potpisuje ništa što je u
organizaciji REKOM - a, jer je to svileni gajtan koji nam se šalje da se sami vlastitim rukama zadavimo, kako bi
fašisti i okupatori mogli opravdati dva miliona evra koje su dobili za prodaju srpskog obraza. Da li je Vaš lider mislio
na REKOM, kada je na Ravnoj Gori spomenuo ustaše u zemlji? Mislim da nije, jer da jeste, Vi bi to već potrčali da
uzviknete javno. Nije korektno sa Vaše strane da pozivate Srbe da glasaju za Ninu, a po tom Srbi iz rasejanja
namerno da bojkotuju devojku zbog revolta prema Vama. Ne budite dvolični bar prema Nini, ako ste prema nama.
Nije korektno sa Vaše strane, da ne upozorite taj isti narod, da će nam pored Haškog suda presuđivati i domaći
sudovi i bez suđenja, ukoliko uspe REKOM-u da sakupi zacrtane potpise! Zašto niste upozorili Srbe, da su REKOM
i Nataša Kandić za Srbe zamka oko vrata, kako bi se konačno celokupna krivica za ratna događanja na prostorima
bivše SFRJ svalila samo na Srbe? Zašto javno ne kažete da je sprska dijaspora godinama unazad insistirala da se
osnuje telo koje bi iznosilo dokumentovanu istinu o Srbiji i Srbima, i da je Vlada na te predloge i inicijative ostajala
gluva, kao Ćirko iz Belu lađu."Da li će možda Hrvati, Muslimani, Slovenci ili Šiptari bolje prebrojati naše žrtve od
nas samih."
Gospodine Ministre! Takvo obraćanje Srbima iz rasejanja i poziv da ne potpisuju sopstveno samoubistvo, bilo bi
mnogo korisnije za sve, pa čak i za Vas lično. Srbi ne bi naseli na provokaciju REKOM-a, Nina bi pobedila, a
možda bi i Vi bili ponovo izglasani. Ovako svi gubimo, a najviše srpski rod i država Srbija. Razmislite.
Pitao bih Vas još, šta se to dogodilo sa onim delegatima u Skupštini dijaspore i Srba u regionu, koji su u početku
svog delovanja oštro kritikovali Skupštinu i njen način rada, odnosno nerada? Kako ste, i na koji način, uspeli da ih
ućutkate i privolite da danas budu Vaši najodaniji partneri i istomišljenici. Da li Vam je poznato, da delegat iz
Slovenije ne predstavlja i Srbe iz Slovenije, da ne predstavlja ni samog sebe, jer je i u sebi izgubio bazu, a nekmoli
među Srbima, jer ga Srbi ne priznaju za svog predstavnika. Kako je moguće da ste umesto, da kažemo "legitimnih"
45. delegata, odjednom taj broj povećali na 51? O čemu se tu radi?
Zbog svega toga, Srbi Slovenije u Vama prepoznaju remetilački i rušilački faktor i uzrok nejedinstva među Srbima,
koji neprekidno potpirujete svojim podelama Srba na podobne i nepodobne, unoseći još veću razmiricu i svađu u
našim redovima. Srbi Slovenije jasno kažu, a o tome dobijam svakodnevno pisane informacije, da u Ministarstvu,
na čijem ste čelu, vide nameru orkestriranog delovanja protiv srpske nacije u Sloveniji, uz pomoć pojedinaca Srba iz
ove podalpske Republike, koji imaju i te kakve koristi i od Srbije, a da ne pričamo od Slovenije.
Čini mi se nelogično, krajnje nekorektno i nefer, sa Vaše strane, da uredno i svaki put ispunjavate ćefove Srba iz
Slovenije sa kojima ste u prijateljskim odnosima, isplaćujući im enormno visoke sume para za ništa, dok narod u
Srbiji grca u dugovima, kreditima, i firmama koje ste uništili zajedno sa Vladom u kojoj ste. O (ne)tragom nestalim
stanovima za vreme vladavine SPO-a Beogradom, više ne želim ni da govorim. Zbog toga Vam ništa ne verujem,
pa ni to da niste čuli da je dijaspora nezadovoljna Vašim radom. Potpuno mi je jasno, da takve stvari jednostavno
ne želite čuti, isto kao što ne želite čuti, ni znati za vapaj Kapetana Dragana iz australijskog zatvora, koji apeluje na
državne organe i obraća se i Vama, Ministru vera i dijaspore Srbije, sa molbom za diplomatsku i političku podršku.
Zar ne znate ko je kapetan Dragan? Zar niste čuli da čovek čami u samici, da ne viđa sunce, da mu nedostaje čak
i svežeg vazduha!? Zar niste čuli da on ne traži slobodu, nego pravdu!? Zar i za njega mislite da je ustaša u zemlji,
kako reče onaj Vaš nesrećni šef!? Šta onda mislite o Hrvatu Purdi, koga je srpska Vlada čiji ste član, tako
velikodušno pomogla, da mu ne bude suđeno za počinjeno protiv Srba.
Ministre, Vi takve stvari jednostavno ne čujete, ali zato čujete vapaj za parama Vaših miljenika iz Slovenije i odmah
na vapaj reagujete. Naravno, Vi ste svesni da rasprčkavate novac poreskih obveznika Srbije, a ne sopstveni, pa
Vas zbog toga možda i nije briga.
Evo, šta ste Vi uradili ministre Srećkoviću! Početkom aprila meseca poslali ste pare, i to ne male,već
1.750.000,00 dinara na račune pojedinih društava u Sloveniji. Poslali ste pare istim onim društvima kojima,

inače, uvek šaljete vašim tajnim kanalima, za koje bi se svojevremeno reklo - pacovskim kanalima.
Dokaz: Dokument 1.
Zašto sam to nazvao pacovskim kanalima? Kako bih mogao drugačije, kada su dobitnici "lutrije Srećković", pare
odavno potrošili, a Vi navodno, transparentno to objavljujete na spletnoj strani Ministarstva vera i dijaspore tek 13.
maja. Možda ni to ne bi bio problem da pare ne bi na koruptivan način, zloupotrebom službenog položaja, izlazile iz
ojađene Srbije trasiranom putanjom koja čini relaciju: Savetnik predsednika Tadića Mlađan Đorđević -Ministarstvo
vera i dijaspore - Savetnica, u ambasadi Republike. Srbije u Ljubljani, Aleksandra Stanković i krajnji korisnik SKC
Danilo Kiš iz Ljubljane, čiji je osnivač i član i Aleksandra Stanković savetnica u ambasadi. Da li tu ima elemenata za
krivično gonjenje? Da li je vreme da stavite prst na čelo i konačno shvatitite da se sve zna?
Ne znam da li se Predsednik Tadić šalio svojom porukom kriminalcima da će ih država Srbija goniti na svakoj
tački u svetu, i najavio još odlučniju borbu protiv svih vidova kriminala, ali da sam na njihovom
mestu, ja bih se "ozbiljno" zabrinuo.
O kojim i na koje kriminalce je mislio predsednik Tadić ne znam, ali vrlo dobro znam na koga je
mislio bivši predsednik Nadzornog odbora Saveza srpskih društava Slovenije, sada pokojni g.
Dimitrije Marković iz Celja. Pismo koje je, ovaj čestiti gospodin i Srbin Dimitrije, pisao u junu
mesecu 2007, i te kako je aktuelno i danas, a njega je koštalo tragičnog gubitka života 2008.
na smotri folklora u Dolu pri Hrastniku. Ne postoji Srbin iz Slovenije koji nije čuo za taj slučaj,
pa se iskreno nadam da ćete, bar danas, i Vi ministre to saznati.
Šta je to pisao ovaj ponositi i časni gospodin Dimitrije Marković ? Na koga je upirao prstom,
pogledajte Dokaz: Dokument 2 . Nije li on to pokazivao i upirao prste upravo na vaše prijatelje, ili se meni
to samo čini, kazaće neko drugi.
Ako ne znate ili niste čuli, rećiću Vam i ovo. Krajem prošle godine i početkom ove, zahvaljujući Ministarstvu vera i
dijaspore, kao i Ministarstvu kulture Srbije, nagradili ste SKC Danilo Kiš iz Ljubljane sa celih 2.500.000,00 dinara.
(Dva miliona i petsto hiljada dinara). Koliko je to toplih obroka za gladne Srbije? Koliko je to neisplaćenih plata
radnicima i koliko bi bilo manje nesrećne dece u Srbiji da to niste uradili? Znate li Vi koga ste uopšte nagradili, i sa
kim prijateljujete? Zar sa onima koji su se samopozvali, da zlonamerno šire lažne spiskove navodno nastradalih
Hrvata, od strane "zločinačke srpske ruke", preuzimajući fabrikovane laži iz novina http://www.bosnjaci.net , a da
se nisu pre toga ni potrudili da tačnost bošnjačkih navoda provere, pre nego što za bilo šta optuže Srbe.
Dokaz Dokument 3 . Ima li to bilo kakve veze sa REKOM-om i kakav će rezultat svega toga biti, nadam se da
Vam je sada bar malo jasnije. Sreća ja da postoje i pošteni Hrvati koji demantuju spiskove i stradanja i na taj način
staju u odbranu Srba, za razliku od Srba iz "Danila Kiša", koje vi zdušno i širokoruko protežirate i nagrađujete
milionima dinara.
Za razliku od Ministarstva vera i dijaspore, Ministarstvo kulture Srbije ispoštovalo je više uzastopnih intervencija iz
Slovenije, tako da od njih ove godine, bar po njihovim tvrdnjama, niko iz Slovenije neće dobiti ni dinara, što je
potpuno ispravno i čvrsto stanište mnogih čestitih Srba u koje posebno ubrajam Savez srpske dijaspore Slovenije sa
svojih 11. društava i više hiljada članova.
Gospodine ministre! Sve što sam u ovom pismu izrekao, nije imalo cilj napada na Vas, niti omalovažavanja Vaše
ličnosti. Pismo je nastalo zbog Vašeg upornog ćutanja i ne reagovanja na ukazivane kriminalnih radnji pojedinaca iz
srpskih organizacija Slovenije, kojima na našu žalost, kao vetar u leđa, duva i vaše Ministarstvo. Pismo je napisano
i zbog želje da konačno čujete ono što do sada očito "niste čuli" ili niste hteli da čujete. Svi navedeni problemi, i
Vaš podsmehljivi odnos prema dijaspori i Srbima u regionu od kojih živite i hranite svoju decu, naterali su osam
srpskih društava iz Slovenije, da ozbiljno razmišljaju o pismenoj prijavi protiv Ministarstva vera i dijaspore Javnom
tužilaštvu Republike Srbije, u kojoj ćemo detaljno i argumentovano izneti sve sumnje u rad Ministarstva, i tražiti da
Javno tužilaštvo ispita tokove para i način na koji pare izlaze iz Srbije, kao i način kako se te pare povratno
opravdavaju. Slična prijava je već podneta slovenačkim istražnim organima protiv Saveza Srpskih Društava
Slovenije, a uskoro će biti dopunjena zahtevom za proveru rada Srpskog kulturnog centra Danilo Kiš iz Ljubljane i
još nekih društava, vaših pulena.
Za kraj, s'obzirom na to da ste i ministar Vera, neka vam kao opomena posluže reči Nikolaja Velimirovića, kada je
govorio o opasnosti po Srpsku pravoslavnu crkvu: "Ako neko kaže, juče je bila opasnost po našu crkvu, a danas je
ta opasnost prestala, strašno se vara. To je trubač koji svira na spavanje, a mi moramo imati u ovo vreme što više
trubača koji će svirati na buđenje, na ustajanje, na pripravnost i odbranu."
Nije na odmet, da znate i to, da je jedan od osnivača Srpskog Kulturnog Centra Danilo Kiš, i trubač iz redova crkve
koji svira na spavanje, a Vi mu kao ministar Vera plaćate za sviranje povečerja i pomračenja srpskom etničkom
korpusu u Sloveniji koje se veoma brzo primačinje, ako se ne probudimo.
Evo, nadam se da ste sada čuli, pa kada Vas drugi put budu upitali nešto slično, a Vi im ministre odgovorite: "Da,
čuo sam da su Srbi iz Slovenije nezadovoljni mojim radom i radom celog Ministarstva vera i dijaspore. Toliko se
čemera i ogorčenja mojim radom i učinkom, nakupilo u Srbima iz rasejanja, da ja ovog trenutka podnosim
neopozivu ostavku."

Znajte da dijaspora potpuno opravdano viče "Dole Vlada", kao što je i Vladika Artemije - progonjen Hrista radi -
DOSTOJAN. Ja napisah, a Vi gledajte šta Vam je raditi.
Radovan B. Milić
17.5.2011.

::. KORENI .:: - Sinišin utkani duh!
19. May, 2011.
::. Skenirano
Sinišin utkani duh!
Jedna životna priča
Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu za decu sa posebnim

potrebama, otac jednog od učenika podelio je sa prisutnima priču koju neće zaboraviti niko ko je tada
bio prisutan tom događaju.
::. Navigacija
Zahvalio je školi i njenom predanom osoblju, te nastavio
"Ukoliko nije ometana spoljnim uticajima, sve što priroda stvori je savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može
naučiti sve one stvari koje mogu druga deca. Nije u stanju razumeti i napraviti sve ono što i njegovi vršnjaci. Gde je
tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?"
Svi prisutni su utihnuli. Otac je nastavio
"Verujem da se, kada telesno i mentalno invalidno dete, poput mog Siniše, dođe na svet,
prilika za iskazivanje istinske ljudske prirode sama javi i pokaže, i to u vidu načina na koji drugi ljudi tretiraju to
dete." Potom je nastavio priču. Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gdje su neki dečaci, koje je Siniša inače
poznavao, na terenu igrali fudbal. Siniša je upitao oca:
"Šta misliš, tata, da li bi me pustili da igram s njima?"
Sinišin otac je znao da većina dečaka ne bi želela da neko kao Siniša igra u njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo
dobro znao koliko bi njegovom sinu značilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni
osećaj pripadnosti i samopouzdanja, uverenje da ga društvo prihvata uprkos njegovom invaliditetu. Sinišin otac je
::. Obaveštenje!
prišao jednom od dečaka pored aut-linije i upitao (ne očekujući previše) bi li i Siniša mogao zaigrati s njima. Dečak
se u neverici okrenuo prema igralištu i rekao:
Svake srede novi
tekstovi...
"Znate šta, gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj drugog poluvremena. Pa, ..., može, nek igra za našu
ekipu, pokušat ćemo ga postaviti na poziciju levog beka."
::. Dokumenti
Siniša se malo namučio hodajući do ekipe, ali je sa širokim osmehom obukao dres svog tima. Otac ga je ozaren
Klanje Srba u Sarajevu gledao sa majušnom suzom u oku i osećajem rastuće topline u grudima. Dečaci su mogli jasno videti i osetiti sreću
ovog čoveka, ganutog oca koji radosno gleda kako je njegov sin primljen u njihov tim. Pri kraju utakmice Sinišina
ekipa je dala gol iz jedne brze kontre, ali je još uvek gubila sa dva gola razlike.
Siniša je pokrivao levu stranu terena. Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u euforičnom raspoloženju
jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom tepihu; razvukao je osmeh od uha do uha, dok mu je otac mahao
sa tribine
U samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je samo sa 4 : 3 !
Sada, s jednim golom u minusu, smešila im se prilika za

eventualno izjednačenje u dodatnom vremenu od 5 minuta. I
zaista, dosuđen je penal za Sinišin tim i dečaci su se
dogovarali ko će ga izvesti. Neko je imao ideju da puca
Siniša, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu!? Na opšte
iznenađenje - Siniši su ipak dali loptu! Svi su znali da je to
bila nemoguća misija, jer Siniša nije ni znao ni mogao ni
pravilno šutirati, a kamo li da pogodi okvir gola i da prevari
golmana. Ipak, kad je Siniša stao iza lopte, protivnički golman
je, shvativši da Sinišina ekipa svesno rizikuje poraz radi tog
jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu, odlučio baciti
se na pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu.

Siniša je uzeo zalet, zamahnuo i ... traljavo zakvačio loptu,
koja je polako krenula ka suprotnoj stativi. Utakmica bi u
I deca ometena u razvoju imaju pravo na igru ovom trenutku bila praktično rešena, jer je lopta bila spora i
većina protivničkih igrača bi je mogla sustići. Međutim, i oni

::. KORENI .:: - Sinišin utkani duh!
su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povikaše:
"Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je, stigni !!! Trči, trči, i šutni je u mrežu !!!"
Nikada pre u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao. Uspeo je, jedva, stići do nje pre nego je završila u gol-autu.
Doteturao se i širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda, zastao da vidi što će dalje. Svi povikaše:
"Šutni je, šutni je u gol !!!"
Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje snage, kao u nekom delirijumu, nekako umirio loptu,
zahvatio je unutrašnjom stranom stopala i ... i smjestio je u mrežu !!!
Muk, ... , a onda provala ... prasak - svi skočiše:
"Siniša, Siniša, bravo, Siniša !!!'
Zajapurenom i preneraženom Siniši priskočiše svi saigrači, grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja koji je spasio
svoj tim od poraza.
"Tog dana ...", završavajući svoju priču s drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu suze kotrljale niz lice, "....
dečaci obiju ekipa donijeli su komadić prave ljubavi i humanosti u ovaj svet."
Siniša nije preživeo do sledećeg leta.
Umro je još iste zime, nikada ne zaboravivši da je bio heroj, da je zbog toga njegov otac bio presretan i pamteći
kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga i plačući od sreće!
A sad, mali dodatak ovoj priči:
Svi šaljemo i prosljeđujemo stotine viceva, smešnih poruka i spotova putem e-maila, onako rutinski, bez
razmišljanja, a kada dođe do toga da pošaljemo poruke poput ove, tu oklevamo... Nasilje, vulgarnosti, bizarnosti i
česte opscenosti slobodno prolaze i kolaju 'Cyberspace'-om, ali javna rasprava o uljudnosti najčešće i ne stiže u
naše škole, ni na naša radna mesta. Šteta.
Ako Vi sada razmišljate o tome da li da prosjedite ovu poruku, najverojatnije, birate ljude u svom adresaru koji su
'prikladni' za to, dakle, one koji su "prikladni" za ovu vrstu pošte. Ali osoba koja Vam je ovo poslala veruje da svi mi
možemo uticati na to da se stvari promene. Svi imamo na desetine prilika svakog dana pomoći da se ostvari taj
'prirodni poredak stvari'. Tako mnogo, naizgled beznačajnih, susreta između dvoje ljudi stavlja nas pred izbor:
Preneti malu iskru ljubavi i humanosti na drugog ili izbeći priliku, ostavivši tako svet još malo hladnijim? Stari
mudrac je rekao da se svako društvo prosuđuje i ceni po tome kako tretira svoje najnesretnije pojedince.
Pročitavši sve ovo, Vi sada imate mogućnost izabrati jednu od tri ponuđene mogućnosti:
1.Izbrisati
2.Zadržati
3.Proslediti
Neka i u Vaš dan bude utkan Sinišin duh!!
Ovaj meil nepoznatog autorta, koji nam je stigao od nepoznatog pošiljaoca, objavljujemo uz dužno poštovanje za
čoveka, a voleli bi da znamo njegovo ime.
17.5.2011.

::. KORENI .:: - REKOM-istina ili prevara koja će svu krivicu ratnih dešavanja prebaciti na Srbe
19. May, 2011.
::. Skenirano
REKOM-istina ili prevara koja će svu krivicu ratnih dešavanja prebaciti na Srbe
Kome dajemo potpise?
Ovih dana širom Srbije volonteri nevladine organizacije REKOM skupljaju potpise, ne bi li njihova
organizacija zvanično opravdala 2 miliona evra, uložena u svoje osnivanje. Da li je cifra od 2 miliona
evra dovoljna za prodaju srpskog obraza, za činjenicu da će nam pored Haškog suda presuditi i bez
suđenja, domaći sudovi.
::. Navigacija
Koliko će organizacija koja treba da utvrdi istinu o broju stradalih na prostoru bivše SFRJ, o ratnim zločinima, o
raseljenima, biti objektivna. Da li je to samo zamka za Srbe, kako bi nam konačno stavili omču oko vrata i rekli "da
vi ste krivi, a sad zategnite kanap i presudite sebi." Zašto REKOM, ako se zna da je sprska dijaspora godinama
unazad pokušavala da se osnuje telo koje bi iznosilo dokumentovanu istinu o Srbiji i Srbima"? Zašto sada i da li će
možda Hrvati, Muslimani, Slovenci ili Šiptari bolje prebrojati naše žrtve od nas samih. Odgovore na ova pitanja dao
nam je gospodin Nikola Janić predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj.
Nekoliko godina unazad Dijaspora je predlagala osnivanje

Asocijacija za istinu o Srbiji
Asocijacije koja bi utvrđivala istinu o zločinima nad Srbima,
o nestalima, raseljenima, što nije prihvaćeno. Sada se - Već sam u nekoliko navrata napomenuo
pojavljuje REKOM, asocijacija koja se bavi istim tim da ćemo organizovati "Asocijaciju za istinu
pitanjima, zašto sada, zašto u ovom obliku, koja je razlika o Srbiji", koja će delovati nezavisno od
REKOM-a i drugih asocijacija. Ideja o toj
između REKOM-a i onoga što je Dijaspora predlagala? Asocijaciji je nastala mnogo pre ideje o
REKOM-u. Upoređivaćemo podatke koje mi
- Još pre deset godina, dok je bila država Srbije i Crne Gore, tražio sam imamo i do kojih mi dođemo, sa podacima
u tadašnjem Savetu dijaspore, čiji sam bio član, da se osnuje Komisija koje imaju druge asocijacije i REKOM.
Nadam se da će i iz REKOM-a biti
za iznošenje istine o stradanju srpskog naroda. Tadašnji zamenik
::. Obaveštenje! kooperativni i da će nam dati podatke do
ministra Svilanovića, gospodin Milan Kljajević, nije dozvolio ni da se kojih su oni došli. Želimo da se utvrdi
predlog stavi na glasanje, a ministar Goran Svilanović mi je u direktnom istina, ali prava istina, a ne istina
Svake srede novi
tekstovi... razgovoru rekao da "Mi ne možemo da pričamo da smo anđeli", mada je dirigovana od strane Amerike i Zapada. Svi
koji su zainteresovani, koji znaju činjenice i
moj stav uvek bio jasan: Nismo anđeli isto koliko nismo ni đavoli i ne bi
imaju validne podatke, dokumente,
trebalo da dozvolimo da o nama u svetu ostane stvorena slika kao o fotografije i video zapise, mogu da se jave
::. Dokumenti jedinim đavolima. Globalna istina o dešavanjima na prostoru bivše na moju mail adresu koju će pronaći u
Jugolsavije je preduslov za buduću nesmetanu komunikaciju među "Korenima" – www.koreni.net pozvao je
Klanje Srba u Sarajevu narodima, ali i za izmenu negativne slike o Srbima i Srbiji, slike koja je sve zainteresovane gospodin Nikola Janić
predsednik Srpskog Saveza u Švedskoj
dve decenije stvarana i stvorena. Od tada se još zalažemo i, kontinuirano
godinama, zahtevamo od političara matice da se opamete i shvate da je
to jedna od primarnih neophodnosti naše države i srpskog naroda. Na žalost ti zahtevi su, od političara u Srbiji,
direktno ignorisani, a srpski mediji (čast malobrojnim izuzecima) su izbegavali i odbijali da o tome upoznaju našu
javnost. Zato sam iznenađen brzim reagovanjem i bezrezervnoj podršci REKOM-u koja je došla od političkog vrha
Srbije i medija. Posebno imam problem da razumem logiku i shvatim da je gospođica Olivera Kovačević, u njenoj
emisiji "Da, možda, ne" na RTS-u, javnom servisu Srbije, potpisala podršku nečemu što ima samo predlog Statuta.
A pored drugih izrečenih primedbi, ona je tokom emisija ukazala na više nesvatljivih stavova u tom Statutu.
Uostalom, nedopustivo je da jedan novinar, koji bi morao neutralno da informiše javnost, stane na stranu nekoga ili
nečega.
Ako je REKOM nevladina organizacija zašto onda Vlade i Skupštine verifikuju mandate u
REKOM-u?
- Zato što je to preduslov da se zaključci koje donese REKOM kasnije koriste u političke svrhe, odnosno za mnogo
toga što je najmanje od koristi Srbiji.
Kako je moguće da članovi organizacije imaju

imunitete i da su zaštićeni i posle isteka mandata
u organizaciji?
- Isto kao što je i do sada mnogo nemogućeg postalo

moguće. Što su mediji mnogo nedopustivog, nelogičnog i
neprihvatljivog, modifikovali i srpskojh javnosti predstavili kao
dopustivo, logično i prihvatljivo.

Da li će REKOM biti objektivan prilikom utvrđivanja

činjenica, ako se zna kakav je reciprocitet
članova, da li je to zamka za Srbe kojih će biti
ukupno četvoro i postoji li mogućnost njihovog
preglasavanja?
Olivera Kovačević dala potpis za REKOM
- REKOM nije osmišljen zbog objektivnosti. On se stvara da
bi se dao legitimitet i težina zaključcima komisije "sastavljene
od predstavnika iz svih država i područja gde su bila ratna dejstva". Višemesečno bombardovanje Srbije i Crne
Gore od NATO Alijanse nije "rat", pa je zato "moralno" da ta regionalna komisija ne gubi vreme baveći se civilnim
žrtvama, ljudima koji su ubijeni nedozvoljenim kasetnim bombama, koje je NATO obimno koristio. Komisija će
"izbrojati" i konstatovati samo ratne zločine, ubijene i nestale u sukobima među narodima bivše Jugoslavije. Kao da
mi "nemoralni" sami ne znamo da brojimo naše žrtve, pa će članovi komisije (u kojoj su Srbi u izrazitoj manjini) biti
osobe koje poseduju visoke moralne vrednosti. A to što je moral izuzetno rastegljiv pojam, zavistan od shvatanja
moralnog tumačenja i vrednovanja pojedinca ili politike respektivnih država, to nikoga ne interesuje. Za neke je,
recimo, i moralno i neophodno bombardovanje Libije, da bi zaštitili naoružane civile (koje i sam Zapad naoružava i
naziva pobunjenicima), a da se skoro i ne pominje Sirija, gde se mesecima i svakodnevno ubija na desetine
nenaoružanih civila, koji bez oružja u rukama samo traže demokratske promene. Sada su te demokratske države,
umesto demokratskih promena, uvele sankcije protiv 13 sirijskih zvaničnika koje podrazumevaju zabranu putovanja
u zemlje EU i zamrzavanje njihove imovine u inostranstvu.Kako je saopšteno, zabranjuju se isporuke Siriji "oružja i
opreme koje bi moglo da se koristi za represiju unutar zemlje". A hoće li posle svega i kod njih biti stvoren neki novi
REKOM, kao na našim prostorima. I, naravno, da je REKOM, ovakav kako je osmišljen, od velike štete i Srbiji i
Republici Srpskoj.
Kako je moguće da članovi budu i predstavnici nepriznate države Kosovo i to njih troje, što je
isti broj kao i broj Srba?
- Ako je moguće da neki poslanici u Skupštini Republike Srbije, recimo gospodin Čedomir Jovanović, o Kosovu
(koje nije priznato kao samostalna država od većeg broja zemalja članica Ujedinjenih nacija) često govori i tretira tu
pokrajinu kao suverenu državu, ne treba da vas čudi da je sve moguće, ako to traži Amerika i Zapad? A to što će u
REKOM-u biti isti broj predstavnika sa Kosova, koliko i iz Srbije, jedino je objašnjivo pretpostavkom onih koji
stvaraju REKOM, da u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni nisu ubijani samo Srbi. U ovim bivšim republikama SFRJ su ginuli
i mnogi Šiptari, koji su devedesetih godina tamo odlazili kao dobrovoljci, da bi Hrvatima i Muslimanima pomogli u

borbi protiv Srba.
Da li je REKOM komisija ili sud, njihovi predlozi idu Sudovima, koji su dužni da podignu
optužnice protiv lica za koje je REKOM utvrdio da su počinila zločine? Da li to ima veze sa
gašenjem Haškog suda, on se gasi, a na prostoru Balkana se stvara REKOM?
- Donekle. Ali sve što ta komisija zaključi, smatraće se validnim i u mnogo čemu će imati više efekta i uticaja na
buduća dešavanja, nego neka Haška presuda. A kako i ne bi, kada je to "utvrđeno" od regionalne komisije,
sastavljene od predstavnika svih naroda, učesnika građanskog rata.
REKOM preuzima podatke od organizacija koje su ih već prikupile, koja je onda svrha njegovog
postojanja?
- Već sam u prethodnim odgovorima izneo mišljenje o tome. Činjenica da je iz EU već odobreno oko dva milona
evra, samo za pripreme i prikupljanje potpisa za podršku osnivanja Rekoma, govori sama po sebi. Sećam se da
nekim srpskim organizacijama, koje se bave prikupljanjem podataka o stradanju srpskog naroda u Bosni, nije dato
od Zapada ni za računar ili faks. Pre više godina smo iz Švesdske pomagali u nabavci tehničke opreme,
kompjutera, telefona, potrošnog materijala, pa čak i za kupovinu usisivača za prašinu, da bi oni koju su sređivali te
dokumente udisali nešto čistiji vazduh. Ali i ovde postoji pitanje, na koje nikada nema odgovora: "Šta se dešava sa
svim tim dokumentima, video zapisima i dokazima, i kakva je korist od njih, ako oni ostaju zaključani u arhivama
takvih organizacija, pa i pojedinaca? Zar nije ljudski i srpski interes da se sa tim istinama upozna svetska javnost i
da se one dostave na sva relevantna odredišta, prvenstvano u zapadnim zemljama?"
Smatrate li da je moguća manipulacija žrtvama?

Pojava sličnih ili istih svedočenja samo na obrnutim
stranama.
- Ne smatram mogućim, već sam ubeđen da će tako biti.

Muslimanska gospođa Dženana, potpredsednica udruženja
novinara Bosne, odnosno Federacije, jedna od gostiju u emisiji
"Da, možda, ne" to je besramno nagovestila kada je potrebu

REKOMA opisala rečima da će on, možda, dokazati da je u

Sarajevu bio samo jedan logor za Srbe. Možda će, sa
članovima sličnog morala, takav REKOM utvrditi (izglasati?) da
je u Sarajevu ubijeno samo destak, a ne više od 3000 srpskih
civila. Žena, dece, staraca i invalida, o čemu su pisli i
Sarajevske novine "Dani" u kojima je zaposlena pomenuta
gospođa. Možda bi REKOMU bili potrebniji predstavnici
muslimana koji bi predložili da se utvrdi koliko je od sahranjenih žrtava iz Srebrenice, onih koji su tu i ubijeni, a
koliko onih koji su mrtvi doveženi sa drugih lokacija u Bosni? Ili koliko su od sahranjenih bili civili, a koliko ratnici
Nasera Orića, koji su godinama, pre pada Srebrenice izlazili iz te zaštićene zone da bi klali srpsku nejač po okolnim
selima. Ne pokušavam da umanjim ono što se desilo u Srebrenici, ali tvrdim da je od neizmerne važnosti i za
Muslimane i za Srbe da znamo tačan broj i ubijenih i sahranjenih. Isto kako u Srebrenici, tako i u Bratuncu,
Kravicama i drugim selima u okruženju Srebrenice. I da znamo koliko ih je ubijeno u borbama prilikom proboja ka
Tuzli, koliko ih je streljano a koliko je bilo ubijenih muslimanskih civila.
Koliko mislite da je moguće da REKOM utiče na reparaciju, to je ipak državno pitanje, da li

jedna nevladina organizacija može da naredi državi da izvrši reparaciju?
- Onaj ko je naređivao da sada, taj naređuje sada i naređivaće i u buduće. Na žalost imam osećaj da se najviše
naređivalo Srbiji, a da je naša matica bez nekih ozbiljnih prigovora ili opiranja, uglavnom izvršavala ta naređenja.
Kakav je stav srpske Dijaspore po pitanju osnivanja REKOM-a?
- Ne mogu da govorim u ime sveukupnog srpskog rasejanja. Ali u mnogim razgovorima, na konferencijama i
susretima, tokom poslednje decenije, nisam sreo nekoga ko se nije složio sa kostatacijom da je globalna istina o
dešavanjima tokom građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji neophodnost za sve koji potiču sa tih prostora. Ali je,
takođe, veoma važno da naglasim da nisam čuo ni nekog ko smatra da je REKOM, ovakakv kako je zamišljen,
konstruktivan i dobar. Plašim se da će se osnivanjem REKOM-a stvoriti nov jaz među narodima iz bivše Jugoslavije.
Daću vam banalan primer, kojim se potvrđuje opravdanost bojazni svega onoga što sam naveo.
Mjesto zatvaranja - na srpskom se piše mesto, a ne mjesto.
Izvjesnost - na srpskom: izvesno
Angažirala - na srpskom angažovala
administrativno tijelo - na srpskom telo
ispita zatočenje - na srpskom ispita zatvaranje
organizirane naoružane grupe - na srpskom organizovane
određenim dijelom teritorije - na srpskom delom
da djeluju - na srpskom da deluju
Ovo je nekoliko reči samo sa jedne stranice od 142. u dokumentu kojim se opisuje REKOM (obrazloženje), a koji je
napisan na ćirilici. "ОПЋЕ ОДРЕДБЕ" i sve ostalo u celini je napisano na hrvatskoj ijekavštini. Ako i pored dva
miliona evra, nisu imali volju da potroše nekoliko stotina evra, da bi ispoštovali srpski jezik, a ne da "poštuju" ćirilicu
tako što će nam obrazložiti REKOM hrvatskim jezikom na ćirilici, onda je teško poverovati u ozbiljnost i korektnost
izjava koje smo čuli od onih koji su radili na pripremi REKOMA.
Znači, po vama, REKOM ne bi trebalo da postoji?
- Ne ovakav. Svaka država bi prvo trebalo da ima zasebno svoj "REKOM". Znači svoju organizaciju, koja će raditi
na onome na čemu treba da radi REKOM. Sa tom razlikom da se sve zemlje obavežu da tim organizacijama iz
susednih zemalja dostave tražene podatke. Kada one završe svoj posao da te izveštaje dostave svojim "komšijama"
na uvid. Potom sazvati jednu regionalnu, ili međunarodnu konferenciju, gde će se imenovati stručna komisija koja će
odbiti ili prihvatiti zaključke do kojih su došle i iznele te državne komisije.
Z.Dragojević
10.5.2011.

::. KORENI .:: - Rekvijem za Srbiju
19. May, 2011.
::. Skenirano
Rekvijem za Srbiju
NVO vladavina
U prošlom broju Korena objavljen je intervju Nikole Janića, predsednika Srpskog saveza iz Švedske, na
temu osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje zločina na prostorima bivše Jugoslavije (REKOM).
Tamo je gospodin Janić precizno naveo razloge zbog kojih se jednoj takvoj "multietničkoj komisiji"
nikako ne može verovati da će zadatak oko utvrđivanja istine o stradanjima u poslednjem "balkanskom"
::. Navigacija ratu uraditi savesno i nepristrasno.
Zapravo, Janić upozorava, da je nedvosmisleno jasno, da će slična "komisija" raditi protivno interesima pravde i
istine, ali i protivno interesima Srba i Republike Srbije/Srpske. Najpre, Srbi bi bili nadglasani u takvom telu, jer bi se
o "validnosti" određenih činjenica i zaključaka većinski izjašnjavalo. Naravno, REKOM bi, uz sve ostalo, hteo sebi da
pribavi legitimitet jedne međudržavne komisije, čime bi se bi se njihovi "nalazi" zapečatili kako u političkom, tako i u
"naučno-istorijskom" smislu.
Pomenuta "koalicija" za REKOM je "institucija", koja je pokrenuta još pre dosta godina i koja je finansijski podržana
od SAD i EU. Do danas se u džepove "radnika na terenu", poput Nataše Kandić, slilo više stotina hiljada evra.
Svojevremeno su se oko raspodele takvog "plena" sukobili čak i oni, koji, reklo bi se, "isto misle". Sonja Biserko,
Mirsad Tokača (i slični) istupili su iz "koalicije" tragača za "žrtvama i zločincima", jer ih je, smatrali su, Fond za
humanitarno pravo Nataše Kandić "zavrnuo" za debele pare. Dakle, takav projekat nije imao šansu za ozbiljno i
sinhronizovano delovanje sve dok Zapad nije odlučio da tu značajnije (širokogrudo) odreši kesu.
U pomenutoj "koaliciji" nalazi se, kako se tvrdi, između 1.500 i 1.600 nevladinih organizacija, udruženja, društava i
pojedinaca. Zaista, ukoliko je istinit, broj je impozantan. A svi oni koji su se uključili u "poteru" za "zločinciima"
svakako očekuju da za takav čin dobiju određenu nagradu. Bez nagrade nestaće koalicije. To dobro znaju oni
::. Obaveštenje!
krugovi na Zapadu, kojima je cilj da Srbiju svedu na Beogradski pašaluk, a potom i da je sasvim izbrišu sa mape
Evrope. Možda mnogima tvrdnja o "međunarodnoj" zaveri protiv Srbije deluje neutemeljeno, nesuvislo, paranoično,
Svake srede novi
tekstovi... pa i smešno. Ipak, ako znamo da se u ovom slučaju—kada je reč o "ratnoj istini" u vremenu od 1991-2001. godine
—u Evropi i svetu sve čini kako bi Srbi bili i ostali jedini krivci na Balkanu, tada se pomenutoj "koalicionoj" inicijativi
mora prići krajnje oprezno. Konačno, ako je Zapadna alijansa odlučila da u takav "projekat" kakav je REKOM uloži
::. Dokumenti milione maraka, tada to kod Srba mora izazvati opravdanu sumnju, da tu nisu baš čista posla. Uz to, nosilac čitavog
posla su nevladine organizacije, a "verifikator" bi trebalo da budu vlade novonastalih država na području bivše
Klanje Srba u Sarajevu Jugoslavije. Početkom maja, Nataša Kandić, direktor FHP, uputila je predsedniku Srbije pismo u kome kaže: "Stav
Koalicije je da će REKOM imati punog smisla samo kao zvanična institucija, u čijem osnivanju i radu aktivno
učestvuju sve post‐jugoslovenske zemlje. Osnivanje REKOM će biti moguće jedino ako vlade zemalja u regionu o
tome postignu saglasnost i u tom smislu donesu potrebnu političku odluku. Koalicija za REKOM veruje da prostora
za takvu regionalnu saglasnost ima". Dakle, ovde imamo neobičan presedan, da jedna nevladina organizacija (ili
koalicija NVO organizacija) traži da njen rad bude ozvaničen kao "međudržavni" i da sve to, mada finansirano iz
inostranstva, bude pod pokroviteljstvom država "Zapadnog Balkana". Štaviše, takva NVO neće biti odgovorna
vladama "zapadnobalkanskih" država, ali će njene odluke, zaključci i "istorijski" zadaci, biti obavezujući za države s
prostora bivše Jugoslavije. To jeste neviđen apsurd, ali takav apsurd svakako će podržati države iz "regiona", pre
svega Federacija BiH i Hrvatska, jer njima je jasno, da ono iza čega stoji Fond za humanitarno pravo Nataše
Kandić, nikako ne može biti usmereno protiv njihovih ključnih "nacionalnih" interesa.
Naime, jasno je da Hrvati i muslimani (odnosno njihove vlasti) nikada ne bi pristali da podrže nekakvu inicijativu
NVO, a pogotovo ne bi stali u potpunosti iza sličnih aktivnosti, da ne znaju da će "nalazi" takve "komisije" poslužiti
kao još jedan dokaz (možda ključni) kojim će se staviti tačka na relaciju agresora (Srbije) i žrtve (muslimani u BiH i
Hrvati u Hrvatskoj). Ispada da svi političari u "regionu", osim srpskih, znaju kakava je uloga koalicije REKOM.
Zanimljiv naslov je ovih dana osvanuo u Glasu Istre: Za REKOM - spremni! Muslimani iz BiH, koji su učestvovali u
kulturnoj manifestaciji Dani Sarajeva u Beogradu, hvale beograđane i način na koji su dočekani u srpskoj
prestonici, ali, uz to, nikako ne propuštaju da naglase kako su njihovi heroji Divjak, Ganić, Jurišić i slični, u Srbiji
"nevino optuženi". Isti kažu da su među srpskim kolegama pronašli dosta istomišljenika, to jeste, onih ljudi među
Srbima, koji smatraju da "muslimani nisu mogli da počine zločine, jer su se samo branili od agresora". Eto, a da li
iko može da zamisli Dane Beograda u Sarajevu, gde će se pojaviti makar jedan musliman, koji će reći da su se
Srbi u bivšoj BiH "samo branili od napada svojih komšija muslimana i Hrvata i da zato nisu mogli da počine ratne
zločine"? Odgovor na prethodno pitanje svi znamo unapred. Zaista je teško razumeti poriv i motive jednog dela
Srba, koji su spremni da se po svaku cenu dodvoravaju našoj dojučeršnjoj "braći", odobravajući i dajući im za pravo
i u onim slučajevima, kada je očigledno da nisu u pravu.

Vidimo da se oko REKOMA vrte milioni evra. Veliki je to novac i tim novcem se mnogo toga može kupiti. U Srbiji,
izgleda, i duša. Zahvaljujući novcu, Nataša Kandić postaje jača i od predsednika države i onog dela izvršne vlasti,
koju predsednik (ne)zakonito kontroliše. Prvi korak ka "legitimisanju" REKOMA već je preduzet. Sakuplja se milion
potpisa za podršku takvoj "koaliciji" širom zapadnobalkanskih zemalja. Što je u svemu posebno zanimljivo,
najverovatnije da će se najveći broj od tih milion potpisa sakupiti u Srbiji. Hrvatski političari znaju da im aktivnost
takve NVO "koalicije" ide u prilog, ali običan narod tamo toga nije svestan. Za većinu Hrvata sve što dolazi s one
strane Drine, to jeste, iz Srbije, samo je "srbočetnička" propaganda. Opet, ono što ne zna prosečan hrvatski
građanin dobro zna hrvatska vlast. Nešto povoljnija situacija za FHP Nataše Kandić je u Federaciji BiH, gde su
srpske NVO "dobrodošle". Sonja Biserko je počasni građanin Sarajeva. Tamo se, pored Nataše Kandić, osećaju

kao kod kuće Vojin Dimitrijević, Borka Pavićević, Žene u crnom, kao i čitava "Igmanska inicijativa" pokojnog
Kovačevića i mnogi drugi srpski Evroatlantiđani. Na kraju, ne treba zaboraviti da Šiptari na Kosmetu prihvataju
Natašu Kandić kao najrođeniju, te da je ona tamo veoma popularna.
U pismu koje je Nataša Kandić uputila predsedniku Srbije 4. maja ove godine, između ostalog, piše: "Koalicija za
REKOM namerava da Vam inicijativu za osnivanje REKOM uputi javno, predavanjem inicijative, Predloga Statuta
REKOM i dokumenta Milion potpisa za REKOM u periodu od 20. do 24. juna 2011. godine, nakon završene
kampanje prikupljanja potpisa, a pre Pete skupštine Koalicije za REKOM, 25. juna 2010. Molimo Vas da nas
obavestite koji je dan za Vas najpogodniji za taj događaj. Nećemo Vam oduzeti puno vremena, ali je važno da
znamo vreme susreta sa Vama". Videćemo da li će predsednik Boris Tadić izaći u susret željama jedne NVO
"direktorke". Pretpostavljamo da hoće, jer dobro zna da je takvo pismo samo potpisala Nataša Kandić, a da ono
zapravo stiže sa one adrese za koju i sâm tvrdi da ista "nema alternativu". A ako nešto nije nikada imalo niti će
ikada imati "alternativu", tada se s tim nije igrati. Zato, ne treba se čuditi naredbodavnom tonu u pismu, koje jedna
minorna "intelektualka" i šef jedne, neskriveno antisrpski orijentisane NVO družine, bez mnogo "pardona" upućuje
sirotom srpskom predsedniku. Nataša Kandić uopšte ne postavlja pitanje predsedniku da li je voljan da se pojavi na
određenom mestu i u određeno vreme, da bi promovisao ideju REKOMA, jer se to, kako možemo da vidimo iz
teksta pisma, jasno podrazumeva. Nataša piše: "Molimo Vas da nas obavestite koji je dan za Vas najpogodniji za
taj događaj. Nećemo Vam oduzeti puno vremena, ali je važno da znamo vreme susreta sa Vama". Valjda
Kandićeva smatra da je ostavila dovoljno prostora predsedniku Srbije samim tim što mu je dozvolila da bira jedan
od četiri ponuđena dana. Šta bi on još hteo? Eto, neće mu "oduzeti puno vremena". Važno je samo da se čovek s
njima "uslika". A posle neka ide kud mu je volja.
Za razliku od srpskih vlasti, koje, slično onom Svilanoviću (kojeg pominje Nikola Janić), tvrde "da nismo anđeli" i da
nema potrebe za osnivanjem Komisije za iznošenje istine o stradanju srpskog naroda, drugi nisu gubili vreme, već
su žrtve iz redova njihovog naroda često uduplavali. Ovde nije više pitanje da li neko nešto hoće ili neće, jer kada
je reč o stradanju građana jedne države i pripadnika jednog naroda, tada je vlast obavezna da sve učini da se o
tome utvrdi istina, barem onoliko koliko je to objektivno moguće. Srpske vlasti se ponašaju tako kao da je ljudski
život nekakva pokretnost (pokretna stvar), koja se može nekome "velikodušno" pokloniti. Kao da su oni bogovi,
kojima je dato na volju da li će nekome nešto oprostiti. Imamo li Srba za bacanje? Sudeći po Borisu Tadiću i drugim
srpskim Evroatlantiđanima—imamo! Gornji primer pisma, koje je Nataša Kandić, krajnje nepristojno i ultimativno
napisala i javno prosledila na adresu predsednika Srbije, jedan je od nepobitnih dokaza da je Boris Tadić "igračka"
u rukama onih "bezalternativnih", koje nesrećni srpski "vođa" sanja (ili mora da sanja) čak i kada je budan. To što
Boris Tadić skače na "noge lagane" kad god mu Atlantiđani zviznu ne bi bio toliko strašan čin, da čovek ne
predstavlja sedam miliona Srba. Tadić može da ponižava sebe koliko god hoće, ali nema pravo da kao predsednik
države ide u Srebrenicu, Vukovar i slična mesta, tamo se izvinjava i time prejudicira pravo stanje stvari, koje u datim
slučajevima (pogotovo kada je Srebrenica u pitanju) ni do danas nije nesporno utvrđeno.
I pogledajmo, umesto jednog oštrog odgovora Nataši Kandić i REKOM-u Boris Tadić za sada ćuti, jer bi takav
odgovor, u stvari, bio odgovor Evropskoj Uniji i Sjedinjenim Američkim Državama . I šta da odgovori? Najbolje je da
za sada uopšte na pismo ne reaguje. Jasno mu je da će morati da izabere jedan dan od ona četiri ponuđena, u
kome će se nasmejan pojaviti u društvu nevladinih REKOM službenika. Koalicija za REKOM ne krije ambiciju da od
nezvanične (nevladine) organizacije postane zvanična vladina institucija. Pročitajmo šta o tome kaže direktorica
Fonda za humanitarno pravo: "Stav Koalicije je, da će REKOM imati punog smisla samo kao zvanična institucija, u
čijem osnivanju i radu aktivno učestvuju sve post‐jugoslovenske zemlje. Osnivanje REKOM će biti moguće jedino
ako vlade zemalja u regionu o tome postignu saglasnost i u tom smislu donesu potrebnu političku odluku. Koalicija
za REKOM veruje da prostora za takvu regionalnu saglasnost ima". Neko će reći da u takvoj inicijativi ne postoji
ništa sporno. Ako je tako, zašto se čekalo godinama da se krene u prikupljanje 1.000.000 potpisa za REKOM? Još
u jesen 2008.godine, u Prištini je donesena odluka o onome što se pokreće danas, dve i po godine kasnije. Šta se,
sem finansija, u međuvremenu promenilo? Ništa. Dakle, čekao se samo novac. Para vrti gde burgija neće.
Opasnost za Srbiju i Srbe ovde je veoma velika, jer je, maltene, gotova stvar da će parlamenti zemalja nastalih
raspadom bivše Jugoslavije takvu inicijativu "koalicije" prihvatiti, i do osnivanja REKOM-a će ubrzo doći. A
"koalicione snage" nikada Srbiji nisu donele nikakvo dobro. U stvari, desiće se ono na šta nas predsednik Srpskog
saveza iz Švedske (Nikola Janić) upozorava. I muslimani u BiH i Hrvati su već odavno napravili spiskove njihovih
poginulih i nestalih vojnika i civila. Takvi spiskovi su pravljeni prilično nekritički, bez ozbiljne provere i tako su i
muslimani i Hrvati došli do znatno uvećanog broja onih koji su stradali od "srpskog agresora". Za Šiptare posao je
završio Fond za humanitrano pravo Nataše Kandić, koji je, po imenu i prezimenu zabeležila preko 15.000 žrtava na
Kosmetu, od čega svega nekoliko stotina Srba. Pošto je danas više nego sigurno da će se Regionalna komisija za
utvrđivanje žrtava od 1991-2001. godine zvanično osnovati, na videlo će isplivati potpuna srpska nepripremljenost i
neorganizivanost na planu evidencije žrtava. Sve strane u REKOM-u izaći će sa spremnim podacima, osim Srba,
koji će i ovaj put biti "zbunjeni" i nesposobni da odgovore izazovima vremena. Nedovoljno je reći da je takva
indolentnost srpskih vlasti nedopustiva i zločinačka prema vlastitom narodu.
Ono na čemu je pre gotovo 10 godina Nikola Janić insistirao (tražeći da se osnuje Komisija za utvrđivanje istine o

stradanju srpskog naroda) u ondašnjem Savetu dijaspore ostalo je, nažalost, neostvareno. Država Srbija ništa
zvanično u tom pravcu nije preduzela. Veliko je pitanje da li će sada iskoristiti privatne arhive koje postoje
zahvaljujući ljudima koji su izgleda slutili da bi do sličnog raspleta moglo doći.
Petar Petrović
17.5.2011.

Koreni

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Koreni

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

::. KORENI .

19. May, 2011.

Otvoreno pismo Ministru vera i dijaspore, Rekvijem za Srbiju

Jedna životna priča General Božidar Delić, poslanik Radikala

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2[5/19/2011 7:40:31 AM]

Noć muzeja · Nemačka priprema

::. Pesma nedelje

Kažu mi da si još uvek

::. Stih nedelje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&new_topic=2[5/19/2011 7:40:31 AM]

19. May, 2011.

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2457[5/19/2011 7:59:57 AM]

Vreme leti, već je pola deset, a mi smo, što bi se reklo, tek

Postavite na Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2457[5/19/2011 7:59:57 AM]

19. May, 2011.

Procvat novog, propast tradicionalnog

Brzi jedu spore

Ne jedu veliki male, već brzi spore - suština je tehnološke i

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2458[5/19/2011 7:55:28 AM]

Izumire "klasični" žurnalizam?

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2458[5/19/2011 7:55:28 AM]

Novinarstvo – profesija koja će o(p)stati

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2458[5/19/2011 7:55:28 AM]

Postavite na Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2458[5/19/2011 7:55:28 AM]

19. May, 2011.

Penzionisali su me mimo zakona!

Razgovor sa generalom Božidarom Delićem, poslanikom Srpske radikalne stranke u Republičkoj

I onda ste, po penzionisanju, počeli da se bavite politikom...

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461[5/19/2011 7:49:15 AM]

Šta mislite o štrajku gospodina Nikolića, šta je

U vrhu stranke se mnogo vodi računa o makretingu i sve je

Kako mislite da će proći Srpska radikalna stranka

Srpska radikalna stranka je jedina koja ima ideologiju i

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461[5/19/2011 7:49:15 AM]

Postavite na Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2461[5/19/2011 7:49:15 AM]

19. May, 2011.

Gadafija proglašavaju ratnim zločincem

Paljenja libijskih naftnih postrojenja i rezervoara sa gorivom,

Samozvani gospodari planete koji sebe nazivaju krstašima

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2456[5/19/2011 8:01:41 AM]

Svaka zemlja sa izraženim nacionalnim identitetom, patriotizmom i slobodoljubljem, a uz to bogata energentima i

Mirjana Anđelković Lukić

Postavite na Prilagođeno za štampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2456[5/19/2011 8:01:41 AM]

19. May, 2011.

Odnos prаvа i potrebа zа izbegle i prognаne Srbe iz Hrvаtske

Nа pitаnje dа tаj stаv dodаtno pojаsni Lintа govori:

Štа predstаvljа "Poglаvlje 23"?

Štа ste do sаdа u vezi sаm tim uspeli dа učinite?

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460[5/19/2011 7:51:23 AM]

Kаkve ste odgovore dobili?

Dokle se stiglo u tim nаstojаnjimа?

O kojem broju potpisа je reč?

Štа je to što po Vаšem mišljenju predstаvljа

- Ovde se uporno promoviše koncept potrebа umesto

Štа se nudi tim licimа?

Nа štа se odnosi tаj dokument?

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2460[5/19/2011 7:51:23 AM]

Iаko se po pitаnju konstitutivnosti slаžete sа stаvovimа Milorаdа Pupovcа zаšto se rаzilаzite

Koliki je broj izbeglih licа u Srbiji sа područjа Hrvаtske?

Kаko ocenjujete medijsku pokrivenost ovog problemа?