Najnovije

U trci modeli u skladu sa megatrendom agroindustrije

Ulicama Čuruga plesali John Deere četvorotočkaši

Zrno koje zahteva rad, ali donosi zaradu

Cenu zrna kroji tržište

Nagrađene i inovacije koje doprinose bezbednom radu i zdravlju

Novi broj

Naslovi 2721

Naša nova knjiga Poljoprivrednikov poljoprivredni kalendar 2021.

Home Poljoprivreda Biljna proizvodnja

EFIKASNI BIOSTIMULATORI
Datum kreiranja četvrtak, 03 avgust 2017 14:13

* U tehnologiju proizvodnje se uključuju razna specijalna organska i organomineralna đubriva, biostimulatorne

supstance koje poboljšavaju fiziološke sisteme odbrane, moderni sistemi za navodnjavanje, protivgradne mreže i niz
mera integralne tj. racionalne zaštite zasnovane na stalnom praćenju stanja useva i pojavi štetnih organizama

Po podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), glavne

manifestacije globalnog zagrevanja su podizanje temperature i njena velika variranja, češća
pojava suše. Takođe i mnogo češća pojava ekstremnih vremenskih prilika (oluja, poplava i
dr.), što se na svetskom nivou negativno odražava na sigurnost proizvodnje hrane. I u
zemljama kao što je naša, gde ekstremi još uvek nisu tako izraženi, evidentne su teškoće i
problemi u biljnoj proizvodnji, što je dovelo do pokušaja da im se što bolje prilagodimo,
uvođenjem novih tehnologija i preparata u proizvodnju.

Posle ekstremne suše 2012. godine više se obraća pažnja na izbor hibrida kukuruza kako bi
se smanjio rizik od pogoršanja procesa oplodnje i nalivanja zrna, a važnost izbora sorte i
hibrida se povećava i kod svih gajenih biljnih vrsta. U tehnologiju proizvodnje se uključuju
razna specijalna organska i organomineralna đubriva, biostimulatorne supstance koje
poboljšavaju fiziološke sisteme odbrane, moderni sistemi za navodnjavanje, protivgradne
mreže i niz mera integralne tj. racionalne zaštite zasnovane na stalnom praćenju stanja
useva i pojavi štetnih organizama. Veliki problem je što visoke temperature prate suša, jako
UV zračenje i česte vremenske nepogode praćene gradom. Kada do toga dođe, biljkama koje
već trpe ozbiljan stres može naglo da se pogorša stanje. Da bi znali kako pomoći biljkama
važno je razumeti prirodu ovih stresova.

Visoke temperature

Koji procesi se dešavaju u biljkama izloženim visokoj temperaturi i suši? Dugo izlaganje biljaka ekstremno visokim
temperaturama može da izazove propadanje - denaturaciju proteina ćelijske membrane (i deaktivaciju enzima), što slabi
membranu koja je glavna barijera tj. zaštita ćelije. Kada membrana oslabi povećava se njena propusnost, remeti vodni režim i
biljke počinju da odaju više vode nego što je usvajaju. To izaziva slabljenje turgora koji drži čvrstoću tkiva i biljke venu. Biljka se
brani zatvaranjem stoma kako bi sačuvala vodu, ali ako su stome zatvorene nema usvajanja ugljendioksida, a to zaustavlja i
procese fotosinteze i rasta. Umesto da fotosintezom proizvodi hranu (šećere) i raste, biljka miruje i troši zalihe hrane i vode. Da bi
se sačuvala, povlači vodu iz plodova i listova u stablo, pa dolazi do venjenja, smežuravanja plodova i sl. Stanje se posebno
pogoršava na ekstremno visokim temperaturama, a to su one veće od 35 stepeni, kada počinju procesi naglog propadanja. Biljke
se brane, a najnovija istraživanja pokazuju da je u toj odbrani glavna sinteza tzv. heat-responsive proteina tj. proteina toplotnog
šoka. Raznovrsnost ovih proteina je velika pa je npr. utvrđeno da se u biljkama trave (Poa pratensis) u uslovima toplotnog šoka
sintetiše 37 vrsta ovih proteina u listovima, a 28 u korenu. Proteini toplotnog šoka regulišu procese kretanja i čuvanja energije za
preživljavanje biljaka. Dužina i jačina stresa i otpornost biljaka su ključne za preživljavanje. Biljke u slobodnoj prirodi su
prepuštene same sebi i razvile su niz odbrambenih mehanizama.

Postavlja se pitanje šta može pomoći gajenim biljkama? Izbor otpornih sorti, dobra agrotehnika kojom se čuva voda u zemljištu,
mulčiranje, borba protiv korova ("kradu" vodu gajenim biljkama), optimalna gustina sklopa, navodnjavanje, zasenjivanje, i slične
mere ekonomisanja vodom su veoma važne. Svaka od njih može po malo da poboljša stanje useva i zasada, a više malih
poboljšanja (ili pogoršanja) su ključni za prinos. Tu se otvara mesto za dva nova preparata, biostimulatore Epin ekstra® i
Cirkon®.

Preparat Cirkon® sadrži hidroksikoričnu kiselinu i u uslovima toplotnog šoka potpomaže sintezu turgurina - hormona koji
ekonomiše vodom, a takođe i upija štetne UVB zrake, pa smanjuje oštećenja od ožegotina. Kada se temperature podignu do
kritičnih 35 stepeni glavna odbrana biljke su proteini toplotnog šoka i poželjno je uključiti i mehanizme za poboljšanje njihove
sinteze. Poznato je da sintezu ovih proteina pomažu hormoni stresa - brasinosteroidi, pa je potrebno uključiti i preprat Epin
ekstra®. Biljke u ovakvim situacijama i same luče brasinosteroide, ali unošenjem ovog preparata njihova količina se povećava i
biljka pojačava sintezu zaštitnih proteina ne bi li što bolje (tj. sa što manjim gubitkom prinosa i kvaliteta) prošla kroz ovaj stres.
Uz preparate Epin ekstra® i Cirkon® mogu se dodati aminokiselinska, huminska ili đubriva na bazi algi.

Primenom đubriva Ekofus®, dobijenog od ekstrakta alge Fukus vesiculosus iz Belog mora, biljkama se daju prirodni lako usvojivi
šećeri kao gotova hrana i vitamini, jod i aminokiseline za poboljšanje opšteg stanja i otpornosti biljaka. Takođe, ovo je alga plitkih
priobalnih voda i trpi oseke tj. povlačenje vode, pa sadrži jedinjenja kojima pomaže biljci u vodnom stresu i u ekonomisanju
vodom.

Vremenske nepogode

Jedna od posledica globalnog zagrevanja je i sve češća pojava ekstremnih vremenskih prilika, pa u periodu velikih žega često
dolazi do vremenskih nepogoda praćenih olujom i gradom. Veoma je retko da oblak nosi samo grad već je u njemu obično i kiša.
Zato ovakva oluja donese preko potrebnu vodu, ali olujni vetar i led mogu da naprave ogromne štete.

Šta se dešava s biljkama? Čak i kada grad pada kratko i kuglice budu male, ima štete. Grad ošteti listove i plodove i zeljasta stabla,
a kada je krupan i praćen olujom kida grane, uništi list i plodove i često značajno ošteti stabla, grane, pa biva ugrožen rod za
narednu godinu, a kod mladih voćaka ugrožena je sama sadnica. Biljka ovo doživljava kao ogroman stres, staje s rastom i sve
snage usmeri da se oporavi i preživi.

Rane "vrata" za patogene

Otvorene rane (ili ranice) su "vrata" za patogene koji najčešće prouzrokuju trulež, a opali plodovi na zemlji i oštećeni na stablu su
primamljivi insektima pa se i njihov broj povećava. Biljka teži da nastale rane što pre zatvori i obrazuje novi periderm, tzv.
periderm rana, koji se uglavnom sastoji od suberina (prethodnika lignina). Koliko će biljka brzo zatvoriti ranu zavisi od oštećenja
i uslova koji vladaju, pa je najbolje što je pre moguće uraditi tretman nekim od preparata na bazi bakra s preventivnim i
antisporulacionim delovanjem (bakarnioksihlorid i sl.), a potrebno je primeniti i neki od sistemičnih fungicida, pre svega iz grupe
botriticida. Takođe, ukoliko karenca dozvoljava, može se uraditi i tretman insekticidima. To je hemijska zaštita, ali ona često nije
dovoljna da se preduprede i ublaže štete. Zato je i posle grada, kao i kod svih mehaničkih oštećenja biljaka, tretman preparatom
Cirkon® veoma značajan. U ovom slučaju polifunkcionalnost hlorogene kiseline iz preparata Cirkon® se ispoljava u njenoj
transformaciji u ferulnu kiselinu (komponenta lignoceluloze - intermedijer lignina i polisaharida), a koja zatvara rane i daje
čvrstoću ćeliji. Ovaj efekat "flastera za rane" je veoma važan jer se biljka ne razvija sve dok ne zatvori rane. U tom periodu
mirovanja treba joj dati hranu, što se i u ovom slučaju najbolje postiže primenom đubriva Ekofusa® i nekih drugih prirodnih
organskih đubriva koja biljka lako usvaja. Kad se rane zatvore, obično posle dan - dva, preporuka je da se uradi tretman
preparatom Epin ekstra®. Posle ovakvog stresa, preparat kao antistresni hormon konsoliduje biljku i vraća je u stanje pre grada
tj. ukoliko je rasla vraće je u rast, a ukoliko je bila u zrenju vraća je u tu fazu. Ovom tehnologijom se ubrzavaju procesi oporavka
od grada, što nekim usevima i zasadima pruža šansu da i pored ovakvog stresa daju prinos, sačuvaju naredni rod i sl.

Treba da budemo svesni situacije sa globalnim zagrevanjem i problema koje ono donosi, a oni se mogu ublažiti jedino
planiranjem i sprovođenjem odgovarajućih mera.

Dr Dragana Marisavljević

Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd

Pretraga Traži

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Garancijski fond APV
Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede
Razvojni fond AP Vojvodine
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam
Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu
Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima