®

MLadinska knjiga
BEOGRAD
.
•
Temelj Temelj niskog bastenskog zida
Najёesci temelj је ёvrst sloj Ьеtопа па tucaпiku
Sasvim је jasno da su temelji (tucaпik пiје obavezпo korisШi ako је �Јо ispod /
/ ...

�
temelja dovoljпo ёvrsto). N1sk1 z1d mozete
kuce stari koliko i kuca koja је ./
sagraditi па ravпoj i ёistoj povrsiпi dokle /
па njima sagradena. Njihova је god ta povrsiпa ima odgovarajuci
пoseci deo i рlоёе polozeпe
funkcija da drze konstrukciju
па sloj maltera.
i da јој obezbede stabllnost
i sigurnost.

Masa _jedne tradicionalпe porodiёпe kuce

koja ima sest prostorija, оdпоsпо tri
spavace sobe, proceпjuje se па 120 tona.
Zbog toga је vazпo postaviti dobar temelj
koji се odgovarati kako toj kuci, tako
i vrsti terena па kojem је kuca sagradeпa.
Pravila песе blti ista ukoliko se kuca
gradi na trusпom podruёju ili па
rastresitom zemljistu. Do kraja XIX veka
jediпo о ёemu se vodilo raёuna bllo је da
se temelji пе postavl_ja_ju па rastresitom
gledajuci s fiпaпsijske strane. U tom sluёaju blti sigurni da se nece pojaviti nikakva
zemljistu. U to vreme роёе\е su da se
nemamo пikakvih troskova vezaпih za ostecenja.
upotrebljava_ju betoпske grede (deЬljiпe
iskopavaпje tla, kao пi za postavljaпje
23 cm). koje se i daпas koriste па
oplate. Ova ёiпјепiса ёesto се prevagnuti Postavljanje instalacija
kvalitetпom zemljistu.
н korist рlоёе od armiraпog Ьеtопа, u temelje
ёаk i kad је rеё о dovoljпo stabllnom Vec se u пeobradenu iskopaпu rupu za
Temelji/ploca
i cvrstom tlu. temelje postavljaju osnovne iпstalacije
Presudnu ulogu u daljem plaпiraпju ima
(keramiёke, metalne ili od tvrde plastike)
пosivost tla. S obzirom па ёvrstocu i
za odvodпt1 vodu i fekalije, kao i za
пosivost tla, potrebпo је postaviti samo
temelje ili i temelje i пosecu ploёu.
Gradnja temelja odvodeпje kisпice.
Pri postavljanjн tih instalac�ja potrebno је
Uloga temelja је рrепоsепје opterecenja
Gradпja temelja, odnosno postavljaпje obratiti pazпju па ispravaп pad instalacija
gradeviпskog objekta na podlogu i
рlоёе od armiranog Ьеtопа sprovodi (od l do l, 5 %).
гavnomerna raspodela tog oprerec'eпja.
se u пekoliko koraka. Kod tih instalacija vazna је i ugradnja
S obzirom па to da је ёvrstoca tla mапја
kontrolnog otvora i kontrolnog veпtila.
od ёvrstode gradeviпskih materij_ ala, kao
Кор апје Kad se postave potrebne instalacije,
podloga svakog objekta ispod пosecih
Svaki objekat mora da ima temelje koji izmedu okolпog zemljista i temelja
elemeпata grade se temelje, koji zatim
su neotpomi па niske temperature i ostale nasipa se sljtшak.
citavo optereceпje objekta ravпomemo
spoljasпje нticaje. Kako niska temperatura Sljunak spreёava prodiraпje podzemnih
raspodeljuju.
ne Ы mogla da utice па povrsinн Lemelja, voda u zid gradevine. Preko toga se
Osim toga, uloga temelja је da osiguraju
potrebno је osigurati da visiпa izmedн postavlja zastitni sloj Ьеtопа, ёiја је нloga
ёvrstocu i stabllпost kuce tokom dugog
gomje ivice temelja i dопје ivice podloge da potpuпo razdvoje temelje i р\оён od
пiza godiпa i u sluёaj_ u maпjeg роmегапја
iznosi najmaпje 80 ст. Samo tako с'еnю okolnog zemljista.
tla.
Gradevinsko izvodeпje temelja potrebпo
је p1ilagoditi vrsti tla i u obzir нzeti
mogнcu pojavu podzemпih voda.
Zidic podignut па trakastom temelju
Na pravilпo izgradeпom temelju lako је podici
Ploca
zidic, u ovom primeru пapravljeп od opeke.
Gradпja поsесе (temeljпe) рlоёе
пеорhоdпа је kad tlo пiје dovoljпo
cvrsto i пе moze da podпese optereceпje
i\i је sапю ooptereceпje objekta preveliko.
U tom slucaju, preko cele povrsiпe temelja
postavlja se рlоёа od armiraпog betona,
,
koja је deo temelja i prihvata deo
opterec'enja objekta.
Celicпi ram garaпtuje ravnomernu
podelu tereta i optereceпja koje proizvodi
objekat. Uko\iko па gradeviпskom
zemljistu ima i podzemпih voda,
preponiёuje se postavljaпje dodatne
izolacije sa straпa i s dопје straпe temelja.
Pravljeпje ploce od armiraпog Ьеtопа
naroёito је pogodпo ako kod objekta пiје
potrebпo graditi podrum. Ovakav oЬ\ik
gradnje temelja ima prednost pogotovo
Zastita od vlage
u zastitni sloj betona postavlja se cvrsta
Гolija ili Ьitumenski elementi, cija је uloga
da stite od vlage. Kod postavljanja ove
zastite treЬa paziti da ne dode do pucanja
Ш ostecenja Гolije ili Ьiшmenskih
elemenata.
S oЬzirom na vгstu i pгodiranje
podzemnil1 voda, ugraduje se i сшi zastitni
sloj (bltumenska zastita) ili Ьеlо zastitni sloj
(folija). Вitumenska zastita нoblcajena је
zastitna mera od vlage, а folija se koristi
samo kao zastita od pгitiska podzemnih
voda, odnosno cla podzemne vode ne Ьi
dospele na povrsinн.
Celiёna oplata ili armatura
Sledi postavljanje ашыtше. Ona se
u principu sastoji od celicne mreze
postavljene н betonskн masu. Pojedini
delovi mreze fiksiгaju se i medusobno
роvеzнјн zicom.
Na betonskll plocu cesto se postavlja
serklaz koji podпu betonskн рlосн dodatno
stiti od пiskih temperatшa. Тај serklaz
obraduje se па pocetku jer sadrzi armatllшe
elemente (celicnн mгеzн) povezaпe s
podnom anniraпom plocom. U nekim
slucajevima koristi se i Ьеtоп s celicпim
vlaknima, ра tada nije пеорhоdпа doclatna
armatшa. Na mesta koja su predvidena za
ugradnju vrata postavlja se нzduzna
annatшa.
OSTECEN TEMELJ
Budш':i da se ne vidi, temelj niko
ne pominje sve dok se ne pojave
napгsline na zidovima. Nije lako
odгediti L1zгok te pojave zato sto
гazlozi mogu biti mnogobrojni. lpak,
svi oni imaju istu posledicu. Nајрге
su to male napгsline, а zatim
pukotine koje se siгe ро zidovima,
nadvгatnicima, nadpгozoгnici i na
sastavcima. Najopasnije su pukotine
i гuре koje se pojavljuju ргi vгhu
gгadevine јег опе ukazuju na to da
се se гazdvojiti noseca konstгukcija.
Ovakva ostecenja obicno nastaju
ukoliko temelj nije pгilagoden tipu
Ukoliko se drvo ne
zemljista.
poseee, njegove zile
Parcijano sleganje pгouzrokuju podizanje
teгena
U slucaju pгosiгenja stambenog
ргоstога i dodavanja pгostorija na
vec postojecu gradevinu tгеЬа biti podizanje betonskih greda i pucanje
vгlo obazгiv. Мога se pгedvideti zidova.
pгosiгenje, tj. pucanje izmedu dva
Opterecenje
objekta. Ukoliko nadogгadeni objekat
nije dobro postavljen u odnosu na vec Betonske grede cije dimenzije nisu
postojeci, u odгedenim slucajevima to prilagodene terenu prouzrokuju
moze da ima za posledicll obгusavanje opterecenje temelja. lsto tako, rusenje
gгanicnog zida. Temelj koji nije noseceg zida ili Ыlо kakve promene na
pгilagoden teгenu na kome је kuca njemu predstavljaju opterecenje za
izgгadena moze za vгlo kгatko vгeme temelj koji је postavljen u skladu sa
da izazove ogromnu stetu. strukturom kuce. Svaka izmena na
kuci treba Ыti dobro razmotrena. lzbor
greda mora Ыti odgovarajuci u odnosu
na opterecenje noseceg zida. U tom
slucaju, najbolje је da potrэZite savet
majstora.

Кlizanje i nestabllnost terena

Ako temelj nije postavljen pod pгavim
'
uglom u odnosu na tlo, on onda lose
podnosi sile koje na njega deluju.
Sleganje
То onda prouzrokuje klizanje temelja.

Sta ciniti ukoliko se pojave Tereni kao sto su ilovaca, krecnjak,

naprsline па kuci
Cim se pojave pнkotiпe па fasadi,
pregradпim zidovima ili na betonskoj ploci,
obratite se odmah nadleznoj tehnickoj sluzbl
u vasoJ opstini (katastar...). Опi се va111 dati
tehnicke iпforшacije kao StO Sl\ прr., vrsta
zemljista i povezace vas s firmama koje se
bave popravkom takvih osteceпja.
pesak ili nizbrdice okarakteгisani su
kao nestabilno zemljiste. Pгilagodeni
temelji (pobijanje sipova, platforme)
osigurace dugotrajnost gradevini.
Priroda terena ne mora biti jedini uzrok
· klizanja. Voda i mгaz takode mogu
prouzrokovati ispupcenje ili sleganje
tla, sto opet za posledicu moze imati
Sleganje se javlja kao posledica
obrusavanja prirodnih ili vestackih
podzemnih supljina. Na kartama
su ucrtani majdani kamena. Majdani
su najcesce osigurani ozidanim
stubovima. Sto se tice pгirodnih
supljina, neophodno је dobro prouciti
tlo. Те supljine treba osigurati ili se
opredeliti za kopanje duЫjih temelja.

Spoljasnji zidovi
Konstrukcija zidova zavisi od
materijala od kojih su oni sagra­
deni. Spoljasnji izgled kuce koji је
u skladu s okruzenjem u kojem је
kuca napravljena nema samo
estetski znacaj. Оп osigurava za­
stitu fasade od spoljnih klimatskih
faktora. lzgled i priroda fasade
pokazuju koliko је kuca stara.
Puпi zidovi U Francuskoj su svojevreтeno
zgrade gradene od suvog kaтena (tesani
kaтen, pescar, gradevinski kaтen) bez
тaltera. Катеn se Ьirao na osnovu
regionalne arhitekture. Zbog таlе deЬljine
kaтena (od 20 ст do 30 ст) cesto sн
stavljani dvostruki zidovi. Ovo dнpliranje
bilo је neophodno kod gradenja visokih
zidova.
Medнtim, zbog nepostojanja dнzпjaka
(kaтena sa dнzот stranoт ро siriпi zida),
ovi zidovi oЬicno sн se odvajali pri vrhн.
Puna opeka koja se oЬicno Ьira zbog svoje
dugovecпosti, таnје se koristi nego
u nordijskiт zетlјата
Suplji zidovi Pocetkoт ХХ veka sнр\ја
(perforirana) opeka polako је pocela
da zатеnјнје punн opeku zbog Ьо\је
teпnicke izolacije. Zahvaljнjuci svojoj
тasi i diтenzijaтa, cigla pruza vесн
otpornost na obrusavanje, sto takode
отоgнсаvа podizanje viSe spratova
bez nosecih betonskih struktura.
Ona је secena na razlicite deЬljine
od 3 ст za pregradne zidove do
20 ст deЬljine za spoljasnje zidove.
VLAGA
Vlaga predstavlja opasпost za svaku
gradeviпu. Zid koji пе dise upija vodu iz
temelja. Voda kapilarпim putem dospeva
u zidove. Voda i mraz mogu ozbiljпo da
ostete kucu. Mraz traпsformise vodu u
zemljistu i izaziva podizaпje tereпa. Kada
dode do odmrzavaпja, slegaпje tereпa
pravi pukotiпe па zidovima. Losi spojevi
(str. 412), osteceпa oplata (str. 413) i
slaba izolacija (str. 206) mogu da
propuste vodu i da zbog toga kuca
bude puna vlage.
Sta raditi u toj situaciji?
Dok vecinu ostecenja moze da popravi
dobar "uradi sam" majstor, preventivпu
zastitu kuce od vlage ipak bi trebalo
paZljivo razmotriti. Navedeni indikatori
uputice vas па stranice ovog prirucnika
koji pojedinacno tretiraju svaki proЫem
s vlagom.
Spoljasпji zid ----+-
od opeke
Unutrasпji zid ---+--=--оЈ---+�
od Ыokova
1
Temeljпa
рlоёа __,
ј ___
!.�--�·-·----·-------·-·---·-·
Ipak, iz ekonoтskih razloga, vecina
novijih kuca sagradena је od Ыokova.
То su pravougaoni Ыokovi koji se prave
od ceтentnog тaltera, sнse se i ne реkн,
а koriste se za sve tipove zidova, поsесе
ili pregradne.
Monolitne ploce od pecene gline ili od
spar-betona iтaju dobru terтicku i
akusticnu izolaciju. Da Ьi se zid od Ыokova
ucinio sto staЬilnijim, deЬljiпa spojnice krece
se od 1 тт do 10 тт i tiтe se obezbeduje
dugotrajnost gradevine. Stavise, ovi тaterijali
preporucljivi sн s ekoloskog aspekta.
Drvo Danasnje kuce пisu napravljeпe
iskljucivo od opeke ili od Ыokova. Sve је Yise
kuca sa drvenoт nosecoт koпstrukcijoт.
Konstrukcija se sastoji od debelih talpi.
Kod ovog tipa kuca vrsi se оЫаgапје koje
отоgнсаУа protok vazduha. Spolja se па
stubove staYlja hidroizolaciona oplata koja
sluzi kao kisobraп. Spoljпa oplata fiksirana је
па letvaтa. Uпutra se teпnoizolacioпi
тaterijal postavlja izтedu stubova. Da Ьi se
izbegla koпdenzacija, нgraduje se aspirator.
Citava konstrukcija prekrivena је gipsaпiт
р\осата koje se fiksirajн па Yodicaтa.
Zavrsni radovi па zidovima
Zavrsпi radovi па spoljasпim
zidovima Na fasadaтa od SUYog kaтena
vidi se tip тaterijala koji је koriscen prilikoт
izgradnje. Zidovi od kaтena postavljeпi su
ро sisteтu ukrstenih spojeva, сiте se
obezbeduje тaksiтalna povezanost izтedн
Ыokova. Duzпjaci (kaтenje s duzoт
straпoт u pravcu sirine zida) i vezace
(kaтenje s duzoт straпom н pravcu
deЬljine zida) postavljaju se naizтeпicпo.
Malter PraYi se od сетепtа i kreca.
On spoljasnje zidove stiti od atтosferskih
padavina i povecava njihovu toplotno­
-izolacionu тос.
Кисе s drveпoт поsесот koпstrukcijom
mogн se ojacati теsаviпот zemlje i Ьiljпih
vlakaпa (оdпоsпо cerpicem, koji је mesaviпa
gline i slaтe). Drvo treba cla bude zastieeno
odgovarajuCiт sredstvoт (glazнroт, lakom
itd.), cime se obezbeduje njegova
dugotrajпost (rizik od vremenskih nepogoda
i od iпsekata koji пapadaju drvo).
Mozaik se sastoji iz kaтeпih koтadica
koji se utiskuju u malter i cesto su
prekreceni radi poboljsanja
пepropustljivosti.
Zavrsпi radovi па uпutrasпjim
zidovima u starim kucaтa krec је sluzio
za prekrivanje zidova. jos ос\ sredпjeg
veka gips se koristi za pregradпe zidoYe.
Kod starih gradevina, zidovi su Ьili
оЫаgапi paneloт, а zatiт gipsoт.
Ako pokucate na ove zidove, опi eтituju
tup zvuk. Ukoliko zelite da okacite neki
predтet па ove zidoYe, koristite fiksacije
za sнplje zidove. Gips postoji u obliku
plocica (za pгegradпe zidove) ili н
listoviтa (dнpliгanje) razlicite deЬljiпe.

�� entilacioni
ent
�
Prizemlje
Podovi ili niski podovi prave se
iznad vazdusnog prostora ili па
zemljanom nasipu. lako је prvo
resenje mnogo pogodnije za
vecinu terena, drugo је jeftinije.
lzlivanje ploca па
zemljanim nasipima
Ove ploce postavljaju se direktno na
zemlju. Danas se ovo resenje cesto
primenjuje zbog svoje ekonomicnosti.
Princip pociva na sledecoj semi: teren mora
da bude pripremljen (saЬijen) kako Ьi se
obezbedila nepropustljivost, ра tek onda
sledi izlivanje. Ovaj tip poplocavanja
zabranjen је kada su u pitanju rastrestite
vrste tla.
Kod prizemnih kuca poplocavanje se
vrsi vezivanjem s teme�jom koji ima kuca
(puna ploca). Ova ploca drzi sopstveni
teret, ali i nosece zidove. Za nosenje ovog
teskog tereta ploca mora Ьiti armirana.
Kod konstrukcija na dva ili viSe nivoa
ova ploca ne drzi nosece zidove i ne
uskladuje se sa temeljom (plivajuci pod).
U ovom slucaju izbegava se ojacavanje
ploca spoljasnjom armaturom.
Za izlivanje ploca neophodno је
pripremiti teren. U tu svrhu nanosi se sloj
sljunka ili kamencica deЬljine 20 ст Qez).
А onda se na "jez" nanosi sloj peska kako
Ьi se obezbedila nepropustljivost.
Ukoliko izlijete plocu direktno na ovaj
sloj, voda се iz zemlje, kapilamim putem,
dospeti do ploce i unistiCe је. Da Ьi se
spreeila ova pojava, izmedu tzv. jeza
i ploce postavlja se hermeticki sloj.
PROBLEMI S PODOM KOJI
SE NALAZI NA ZEMLJANOM
NASIPU
Ukoliko se kod ploca postavljeпih па
zemljaпom пasipu javi пeki proЫem,
uzrok tome је оЬiспо los izolacioпi
materijal. Saпiraпje osteceпja mozete
obaviti tako sto cete папеti tecпi izolator,
а zatim uglacati pod (str. 249).
Za razliku od vazdusпih supljiпa,
u ovom slucaju kaпalizacija је ugradeпa
u plocu. Ako пеkа cev pukпe, опdа se
javlja vlaga. Ni u ovom slucaju пе treba
odugovlaciti s popravkom.
Sta raditi u toj situaciji?
�
Najpre је potrebпo da tаспо utvrdite
mesto gde је kaпalizacija osteceпa.
Betonska U ovom slucaju budite oprezпi i pozovite
рlоёа
profesioпalпog majstora zato sto је
.·� . mozda doslo do рuсапја cevi za grejaпje,
. ·� . -. . vodu ili gas koje prolaze kroz zemlju.
Neporavпat Ьеtоп moze se popraviti
lzlivanje ploce iznad
vazdusnog prostora
папоsепјеm materijala za glacaпje cija
dеЫјiпа izпosi 1 cm.
Ovaj nacin gradenja mnogo је skuplji
nego prethodni, ali se vazdusni prostor
Kuce ciji је pod od drveta mogu Ьiti
primenjuje kod svake vrste terena
sagradeпe па ozidanom vazdusпom
prostoru.
i realizacija ne iziskuje veliki trud.
Vazdusni prostor visiпe 20 ст mora
da ima resetkaste otvore kako Ьi se
lzolacija niskih podova
omogueila veпtilacija u пjemu.
Pre nego sto se izlije ploca па zemljaпom
пasipu, postavi se ram (otprilike 1 m) od
PROBLEMI S PODOM polistireпa. Ovakvo resenje najcesce se
primeпjuje u slucaju stavljaпja izolacije
KOJI SE NALAZI IZNAD s uпutrasпje straпe.
VAZDUSNOG PROSTORA Izolacija poda koji se nalazi izпad
vazdusnog prostora obavlja se pomocu
Ukoliko је cirkulacija vazduha ispod ploca polistireпa koje se postavljaju
poda slaba, u tom slucaju moze doci izmedu armiraпih betonskih greda.
do truljenja poda zbog vlage koja se Ovaj spoj kasnije se prekriva
zadr:Zava unutar vazdusnog prostora. kompresivnom plocom.
S druge strane, suvise velika cirkulacija
vazduha mogla bi da izazove nezeljeпe
efekte ро koпstrukciju, kao sto је
slegaпje kuce. Vazdusпi prostor u kom Cementna kosuljica
resetke пisu dobro postavljeпe losa је
zastita od glodara i ostalih stetociпa.
Sta raditi u toj situaciji?
Redovпo proveravajte da li ventilacija
pravilпo fuпkcioпise. Ukoliko osetite
miris budi, zпajte da је uzrok tome losa
veпtilacija. Ako taj miris пе пestaje,
obratite se profesioпalnom majstoru koji
се uradititi dreпa:Zu. Ne odla:Zite radove.
U takvim slucajevima пеорhоdпо је pre
svega zameпiti drveni pod i tavaпjace. Za
izuzetпo ozbiljпe iпterveпcije treba pozvati
profesioпalпe majstore. Medutim, i "uradi
sam" majstor је i te kako u staпju da izvrsi
mапје popravke (str. 127-128)

Prostor izmedu
potp atosn i ca
Betonske tavanice ргаvе se kod vecih gradevina i kuca koje se nalaze па stmюш tereпu.
One se sastoje iz betonskih gгeda i betonskih ploca. Betonske ploce nalaze se izшedu
betonskih greda. lznad toga se izliva aпniгana betonska ploca deЬljine 8 сш.
Spratovi
Kod visespratnih konstrukcija
tavanica razdvaja pojedine nivoe
konstrukcije. Опа moze da bude
od drveta ili od betona.
lako iшaju istн ulogu, ova dva tipa tavanica
ne sastoje se od istih eleшenata. Tavanica
шога da ispuni odгedene, јаsпо definisane
kгiterijuшe (kao sto su пosivost, izolacija, ,
estetika, itd.) koji odreduju izboг шaterijala
od kojih се опа Ьiti sagradena. Sеш toga,
pod шоrа da ispunjava staпdaгde koji su
predvideni zakonoш. lako ste dobar "шadi
sаш" шajstor, pre пеgо sto роспеtе ovako
оЬiшпе radove, obavezпo se in[orшisite.
Drvene tavanice Kod staгih kuca
tavaпice su drzale tavaпjace postavljene
u seгklaze spoljasnjih zidova. U пеkiш
slucajeviшa te grede Ьile su podupгte
konzolaшa za nalegaпje. lznacl tavanjaca,
рос! praviш ugloш пalaze se potpatosnice,
koje шogu Ьiti ili aпkerisane u zid ili
pricvrscene za tavanjace шetalniш
spojnicaшa (gvozdeniш pijavicaшa).
Оа Ьi se cela ova konstrukcija ojacala,
izшedu potpatosnica se postavljaju precke.
One шogu Ьiti postavljene unakrsno.
Na kraju Ы se роdпе ploce fiksirale
za tavaпjace. Kod starih gradeviпa,
polpatosnice sн Ьile prekrivane шetalniш
trakaшa. Betonske tavanice prave se na
dva naciпa. Betonske gredice se pricvrscuju
za betoпske gгede. Izшedн betoпskih
gredica nalaze se polistireпske ploce
koje osigшavaju toplotnu izolaciju.
Na kraju se izliva aгшirana ploca.
Kod ovog nacina izgradnje tavanice ne
sше se пapraviti greska. Drнgi пacin jeste
da se Ыokovi od perforiraпog (spar)
betona postave izшedu greda. Na kгaju
se izlije aгшirana betoпska ploca, deЬljine
8 сш, а preko nje se stavi ceшentna
Povezivanje raspinjace i grede
pomoc':u metalne spojnice
LOMLJIVOST MEDUSPRATNIH
KONSTRUKCIJA
Tavanica neke kuce moze vrlo brzo
da se osteti. Plafon moze da popusti
ukoliko se postavi greda (prilikom
rusenja noseceg zida) koja uopste
пе odgovara konstrukciji. Postavljanje
podnih ploca па tavanjace malog
poprecnog preseka takode moze da
izazove lomljivost plafona. Ostecenje
ovih greda prilikom postavljanja kaЫova,
u odredenim slucajevima, moze da ima
katastrofalne posledice.
Sta raditi u toj situaciji?
Ako plafon popusta, dupliranje tavanjaca
moze da ојаса postojecu konstrukciju.
Takode moze da se postavi jedna ili vise
poprecnih greda. Ove radove treba da
izvode profesionalni majstori.
kosuljica koja је pogodna za sve vгste
podnih оЫоgа.
Otvori Otvori u tavnicaшa prave se zbog
stepenista, izlaza н potkrovlje ili podruш,
kao i zbog diшnjaka. Prostoг rezeгvisaп za
otvor је ogranicen gredaшa i raspinjacoш
koja је postavljena na gredн pod praviш
ugloш. Kod starih gradeviпa grede su
zleboш Ьile fiksirane za гaspinjace. Danas
se gгede шetalniш spojnicaшa pricvrscujн
za raspinjacu. lzшedu greda treba ostaviti
prostoг od 2 ш cla se ne Ы ostetila
konstrukcija.
Stepeniste
Stepeniste treba da se uklopi u
unutrasnji prostor. Опо pre svega
treba da odgovara propisanim
normama u pogledu sigurnosti,
komfora i cvrstine .
Izgled i konstrukcija stepenista treba, pre
svega, da ispune kriterijume koji se ticu
sigumosti. Starije osobe i deca su najcesce
zrtve nesigurnog stepenista. Svi elementi
koji cine Slepeniste (stepenice, ograda,
rukohvati) jasno su utvrdeni. Medutim,
vecina no1mi је utvrdena u sko1ije vreme,
sto znaci da stepeniste kod starih gradevina
ne ispunjava mnoge od tih ktiterijuma.
Stepenisni prostor
Stepenisni prosror је paralelopiped u kome
se nalaze stepenice. Zapremina ovog
prostora odreduje kolika се Ьiti visina,
sirina i duzina stepenista. u vecini slucajeva
stepeniste је s jedne stгane naslonjeno na
noseci zid, dok ga s dгuge strane drze glavni
drzaci i nosiva sipka. Stepeniste moze da se
nade i izmedu dva pregradna zida.
Tipovi stepenista i norme
Posroje cetiri tipa stepenica: jednokrake
stepenice, dvokrake s polupodestom,
dvokrake stepenice s podestom i spiralne
stepenice. Prvi tip dvokrakih stepenica
moze da ima jedan ili dva podesla,
tj. odmorista. Sve vrste stepenica moraju
da budu prave, гavnomeme i udobпe.
Dimenzije elemeпata jednog stepenika
(siriпa, duzina i visina) menjaju se
zavisno od nagiЬa. Najcesci tip stepenica
u danasnjim kucama је stepeniste
nonnalnog nagiЬa od 30° do 36°
Stepenisni krak ne sme da ima vise
od dvadeset stepeпica а da nema stepenisni
podest. Stepeniste uglavnom ima trinaest
stepenika, pri cemu taj broj ukljucuje
i podest.
. "'"
Dvokrake stepenice s podestom
Prvi tip dvokrakih stepenica ima kvadratni
podest. Ugao izmedll dva stepenisna kraka
iznosi 90°. Kod dгugog tipa dvokrakih
stepenica, podest је pravougaonog oЬlika
i ugao izmedu stepenisnih krakova iznosi
180°. Na podestnoj ploci stepenisni
krakovi mogu da budu sastavljeni jedan
uz dгugi ili razdvojeni zavisno od toga
kolika је sirina stepenisnog otvora.
Ukoliko nema stepeпisnog podesta,
krivina moze da se izvede i pomocu
takozvanih balansnih stepenika (zaokretno
stepeniste). Ovaj tip stepenista је svakako
manje opasan od jednokrakog stepenista
s mnogo stepenika. Mnogo manje
rasprostranjen tip stepenica н starim
kucama su spiralne stepenice. Опе se
sastoje od trouglastih stepenika koji
su zrakasto rasporedeni oko nosive
sipke.
 se s unutrasnje strane bocnog nosaca.
Kod starijih gradevina veza se postize
PROBLEMI SA STEPENISTEM zlebom i perom. u zleb ulazi pero koje se
Kako vreme prolazi, stepenice pocinju da skripe. Cela konstrukcija pocinje da "radi", Ыokira drvenim klinom. Prave stepenice,
stepenici se taru jedan о drugi. Lose ucvrscene stepenice mogu da izazovu ostecenja i bez cela, nazivaju se populamo mlinarske
drugih elemenata stepenista. Osteceni baluster koji se klima predstavlja veliku opasnost merdevine. Ovakve stepenice ne
za sve koji idu tim stepenistem. preporucuju se zato sto mogu da budu
U nekim krajevima, crvotocina napada drvene stepenice (kao sto napada i kostur veoma opasne, narocito za decu.
gradevine). Ovi insekti buse rupe u drvetu i iz njih izlazi strugotina.
Bezbednost па svim nivoima
lntervencije
Stepeniste koje se nalazi izmedu dva zida
Sve manje popravke koje se ticu stepenista ili balustra moze da izvede "uradi sam"
ne mora da ima zastitnu ogradu, ali zbog
majstor (str. 260-261). Kada su u pitanju popravke obraznih nosaca stepenista
bezbednosti korisnika, pre svega dece i
ili neke druge, slozenije intervencije, njih treba prepustiti profesionalcima.
starijih osoba, ono mora obavezno da ima
Prisustvo insekata iziskuje tretman odgovarajucim sredstvima za zastitu. Najbolje је
rukohvat. Medutim, ako imate dete mladeg
pozvati strucnjaka koji се konstatovati u kakvom је stanju stepeniste.
uzrasta, postavljanjem rukohvata na visini
koja odgovara detetu, izbeci cete nezgode.
Rukohvati koji se oЬicno postavljaju na
takvoj visini da sluze odrasloj osoЬi и tom
slucaju nece nicemu sluziti.
nalazi iznad njega i iznad gazista stepenika
Konstruisanje stepenista koji se nalazi ispod njega.
Stepeniste је najcesce oprem�eno
ogradom koja је fiksirana izmedu gomje
Ispod gazista se pravi zasek od otprilike
Nacin gradnje stepenista nije se mnogo i donje nosece letve. Stepenisna ograda se
35 mm i na taj nacin se stvara prepust koji
menjao kroz vekove. Masovna gradnja sastoji od pomocnih drzaca, vertikalnih
se naziva "nos" stepenika.
nametnula је standardizaciju (u pogledu elemenata и odnosu na obrazne nosace
Stepenice se za bocne nosace vezuju
velicine, proporcija), а stepenice se uvek ili od elemenata paralelnih s obraznim
uzljeЬljenjem. Gazista i cela postavljaju
moraju praviti ро meri и odnosu na nosacima i rukohvata. Rukol1vat Ьi trebalo
stepenisni otvor koji је za njih predviden postaviti na visini od 90 ст. Ograda
i pod uslovom da su postovana pravila moze Ьiti puna ili resetkasta.
konstruisanja i bezbednosti.

Bocni nosaci Кlasicno stepeniste sastoji

se od dva bocna nosaca. То su bocne
stranice koje dгZe stepenice. Donja strana
svakog bocnog nosaca pricvrscena је
(zlebom i perom) za glavni stub, dok је
gomja strana pricvrscena za stepeniSte
Zidni Ьос osac
gomjim glavnim stubom. jedan bocni ·

nosac vrlo cesto је naslonjen na zid, r= Lazni zidni Ьос · по:

dok је na drugi montirana zastitna Ugaonik

r
ograda stepenista. Celo

Gaziste
Stepenice Svaki stepenik se Ukrasna -­
sastoji iz gazista (horizontalni letvica
ZI Ь za
deo) i cela (vertikalni deo).
•

l
Baluster baluste
Celo је ugradeno ispod
gazista stepenika koji se

Bocni nosac

Rukohvat
------r----:.,.,ш
Me talna
spojnica ____ ....,..._,
Dekorativna kugla
Montiranje stepenika

Kod resetkaste ograde

razmak izmedu precki
iznosi najmanje 11 cm
oseca ___,.. (ako је rec о balustrima),
letva а najvise 18 cm (ako
su postavljene letve).
Povezivanje ovih elemenata
vrsi se pomocu zlebova i рега,
а i sama ograda fiksirana је za
glavne drzace.

Montiranje rukohvata
Leziste glavnog stuba

�--- Prva stepenica

 Kako izabrati ulazna vrata?
Ako u]azпa vгata Ьiгашо tako da опа budu L1 skladu s regioпalпiш sti]oш, пе treba
zaboraviili da опа pre svega treЬa da bнdu bezbedпa. U пеkiш opstiпaшa postavljaпje
РУС vrata је zаЬrапјепо, ра је zЬog toga пеорhоdпо da se пајрrе iпГorшisete u opstiпskiш
sluZЬaшa. Treba iшati u vidu da ako se staпdardпa vrata орrеше kvalitetпoш bravoш i
dupliш stakliшa опа се Ьiti шпоgо skuplja.

Puna i presvucena vrata

Balkonska Uпutrasпja vrata sL1 debe]a svega
i klizna vrata 35 шш, za raz1iku od staпdaгdпih
ulazпih vrata, cija је deЬljiпa
Balkoпska i klizпa vrata uglavnoш se пalaze 44 шш.
u glavпoj prostoriji u kнci (dпevnoj soЪi) UпL1trasпja vrata шogu blti kao
koja gleda па dvoriste. Sva balkoпska vrata klasicпa ili presvнceпa. Prave se od
imaju dupla stakla i нkoliko stakla пешајu шekog iJi tvrdog clrveta, sa dva, cetiri ili
zastitпi sloj, опdа se stavljaju zaluziпe sest рапеlа, koji su oblcпi i1i prelakiraпi.
ili roletпe. Ba1koпska vrata su оЬlспо Koпstгнkcija је slicпa опој kao kod
dvokrilпa, ali postoje i шodeli sa јеdпiш, н]azпih vrata.
tri iJi cetiri kгila. Mnogo skup1ja sн te1111icka vrata
Кlizпa v1-ata imajll dva pokretпa krila (рuпа ili presVl\ceпa) LI kojiшa se пalazi
koja klize ро sinaшa. Кlizпa vrata takode sloj polistireпa. Koeficijeпt izolacije kod
mogu Ьiti i cetvorokrilпa. ovog tipa vrata izпosi 1,5 W/ш2 0С.
Yrata koja obezbedнju ZVl\cпu izolacijll
пaprav]jena sн od ciliпdricпog polistireпa.
Unutrasnja vrata Koeficijeпt redukcije akнstike krece se
izmedu 26,7 i 28 dB.
Zavisпo od vasih potreba, postoje
гazlicite vrste vгata. Bilo da su pravljeпa Кlizna i harmonika vrata Kada u kuci
ili gotova, uпutrasпja vrata treba рге пеша dovo]jпo prostora, postavljaju
svega da obezbede zVl\cпu i toplotпн se i1i harшoпika ili klizпa vrata. Опа mogu
izolaciju. Paпeli mogu da Ьнdн ispuпjeпi Ьiti ос! drveta ili РУС-а. Кlizпa vrata se
i]i zastakljeпi, пjihove staпdardпe postavljajt1 па sinu ро kojoj klize i ulaze
dimenzije sн 2,04 ш х 0,73 ш, u pregradпi zid. Harmoпika vrata se
а dеЬ\јiпа im је 4 сш. postavljaju па dve sine.
Stakla па vratima Staklo se zimi
zaledi, а leti нgreje. Zbog ovih osoblпa
оЬlспо staklo је los teгmicki izolator.
Da Ьi staklo iшalo izolacioпe kvalitete,
опо шоrа da bude dupliraпo i da sadrzi
s1oj vazduha ili gasa (argoпa i]i kriptoпa).
Ovakvo staklo s ојасапоm toplotпom
izolacijom је pet puta bolji izolator od
oblcпog stakla i опо garaпtuje smanjeпje
Ьuke za 40 dB.
Svi kvaliteti koje treba da iшaju stakla
јаsпо sн utvrdeпi. Prozor i svaka stakleпa
povrsiпa treba da ima оdгеdепе ateste.
Atesti se odпose na: bezbedпost od
povгedivanja н slucajн lomljeпja stakla,
bezbednost u slнcaju pada osobe i
sigнmost od pгovala.

Vertikalпa Zleb Popreёna Gornja рорrеёпа greda z1еь Рего

greda i pero 1 greda \

/
1·1
/ ." .
Dovratnik

1 w.
\ Ј �
"" � ·-

Klinovi

Utor -
,Centralna
popreёna
greda
Sarka
/ 3

:а
""

'Ј
'i
1
,.....
Sarka

Donja
Ekser za uёvrscivanje i vijak Vertikalna greda Cepovi popreёna
greda

Elementi panelnih vrata Panelna vrata

 Vrata
Svaka vrata, Ьilo da su spoljasпja
ili uпutrasпja, imaju istu fuпkciju,
ali kvaliteti koje опа treba da
ispuпjavaju su razliciti. Spoljasпja
vrata moraju da budu otporпa па
vremeпske uslove i da stite od
provala. Uпutar kuce vrata treba
da se uklope u eпterijer i da
pregraduju zivotпi prostor. Sto se
tice izbora spoljasпih i uпutrasпjih
vrata, оп је sirok, kako u pogledu
veliciпe, tako i u pogledu obrade.
Spoljasnja vrata
Оапаs se ulazпa vrata prave od drveta,
РУС-а ili metala. Ulazпa vrata оЬiспо imaju
ceпtralпi dekorativni рапе!, dok vrata па
sluZЬeпim pгostorijama imaju samo јеdап
рапе!. Mec1utim, bez obzira od kog su
materijala пapravljeпa, svaka vrata moгaju
da ispuпjavaju iste kriterijume koji se ticu
estetike, izolacije, bezbedпosti, smera
otvaraпja i climenzija. Угаtа su пeodvojiva
od okvira i metalпog praga. Оа Ьi vгata
besprekomo dihtovala, па krila se postavlja
perifema spojпica koja sprecava guЬ!јепје
toplote.
Postavljanje vrata
Ulazпa vгata, od drveta ili metala, mogн
cla se postave па tri пасiпа. Kod dva пасiпа
vrata se postavljaju s uпutrasпje straпe zida:
polusuvo ugradivanje (stolarski dovratnik
postavlja se u ostavljeп otvor l! zidu i
UCVГSCUje U dгvene umetke) i SHVO
PROBLEMI S VRATIMA
Drveпa vrata koja se пе odГZavaju redovпo na kraju propadпu. Ukoliko se vodootporпa
spojпica osteti, vlaga pocne da prodire i unistava stolariju. Metalna vrata takode moraju
redovпo da se odГZavaju, sem ako ne zelite da se na пjih пahvata rda. ZЬog stalnih
temperaturпih oscilacija ili pomeranja nosece konstrukcije kuce, stolarija se izvija, sto moze da
Ыokira vrata. Svaki "uradi sam" majstor moze da odГZava vrata i da obavlja mапје popravke
па njima (str.190-193). S druge straпe, pomeranje vrata i vratпog dovratka zahteva dobro
poznavanje gradevinskih radova (str. 194-197). S obirom na to da se za ovu vrstu gradeviп­
skih radova placa poseban PDV, vise vam se isplati da aпgal.ujete profesionalпog majstora.
ugradivanje (postavljanje ramovskih ili PVC vrata ili vrata od staklenih
kutijastih dovratпika u zidпe otvore posle vlakana Ova vrata su oЬicno bele ЬоЈе.
gп.iЪog i fiпog malterisaпja) s izolacijom. Опа ne iziskuju poseЬno oclrzavanje. Krilo
Pre пеgо sto se pocne sa postavljaпjem se uglavnom sastoji od dva sloja РУС-а i
vгata, пајрrе se proveti u kakvom је stanju jedпog sloja izolacione репе. Na krilu ovih
otvor za vrata. Treci, нjeclno i poslednji vrata takode se moze postaviti duplo staklo.
naciп, da se postave vгata је postavljaпje
"u tunelu". U tom slнcaju dimenzije kulije Metalna vrata Metalni mocleli pruzaju
za vrata su jeclпake dimenzijama otvora bolju otpomost па atmoslerske prilike пеgо
za vrata. mocleli od drveta. То su oЬicno standarclni
Postavljanje vrata u otvore primenjuje modeli vrata, а sto se tiee пjihovog oЬ!ika
se kod kompletnog геnоviгапја postojece i Ьоја, izЬor је vгlo mali. Као i kod РУС
stolarije. 1 za Sltvo нgrac\ivanje v1-ata ljщli modela, i metalna vrata imaju sloj репе koji
se oЬicno odlucuju kacl је vec postavljeпa oЬezbeduje toplotпu izolaciju. Опа mogu
dvostruka izolacija. Tada se s оЬе straпe Ьiti zastakljena i duplim staklom.
oplate postavlja masa koja pokriva vec
postojeci izolator. Postavljanje vrata "н
шnelu" praktikuje se kada se gradi kuca. Svetlarnici i fiksni prozori
Drvena vrata Kod drvenih vrata kutija za Кlasicna нlazna vrata нopste пе propнstajн
vгata ili clovratak se sastoji iz dve vertikalne svetlost ili је pгopustaju u veoma maloj
grede i gomje роргесnе grede, koje su koliciпi. ZЬog toga је razumпo iznad vrata
povezane zleЬom i perom. Оа Ьi vrata postaviti prozor koji ргорнstа dnevnн
imala osloпac, па dovratku se naprave svetlost. Prilikom renoviranja, desava
utori. Yrata koja imajн samo dovratak i se da visina otvo1-a Ьude veca od visiпe
krilo prave se od гazlicitih vrsta drveta - samil1 vгata. U tom slucaju postavUanje
hrastovine, Ьorovine i ос! egzoticпih vrsta svetlamika izпad vrata moze da Ьнdе
drveta i zastieena su od iпsekata, Ьudi i zanim�jivo resenje.
vlage, Le im se na taj пасiп osigurava Као sto se postavlja svetlamik izпad
trajпost. Umesto centralпog panela od vrata, isto tako se u dovratak pored vrata
drveta, пeki modeli imaju dupla stakla. нgraduje vertikalni svetlamik.
Drveпi пadvratпik

Рорrеспа greda

Vertikalna spojпica

Dovratak

Usek па
Vertikalпa
dovratkL1 koji
Vertikalпa greda
oinogucava
greda
slivaпje kisпic,e
i sprecava
nјепо
zadrzavaпje
izinedu
dovratka i
vertikalne 1�
grede

Lepljiva
izolacioпa Aluininijuinski
traka, Кар prag sprecava \__ Рuпа vrata
п1iпiп1аlпе vode ulazenje vode.
deЬljine Prag �P u пa vrata
10 Пllll
L
Prozori
Prozori mogu Ьiti razlicitih
oЫika - pravougaoni, okrugli,
kvadratni ili trougaoni - i prave
se od razlicitih materijala.
Prozori se otvaraju oko vertikalne
ili horizontalne osovine.
Danas se prozoli prave na isti nacin kao
i balkonska vrata. Oni se prave od istih
matelijala kao i vrata, ра nikako ne treba
komЬinovati prozore od svetlog hrastovog
NATPROZORNICI 1 POTPORE
PROZORI U DOBROM STANJU
Оа bi vasa stolarija bila u dobrom staпju, пеорhоdпо је da је redovпo odГZavate, пaroёito
delove koji se lako ostete. Okrzaпa оЫоgа (lak, Ьоја itd.) пеmа vise пikakvu zastitпu
fuпkciju i ako se пista пе preduzme, stolarija brzo propada.
Zameпa prozora пiје posao koji moze svako da obavi, пiti posao koji covek moze sam
da uradi: пе oklevajte da potraZite pomoc. Postavljaпje prozora, takode, mozete prepustiti
profesioпalcu.
drveta sa zaluzinama ili vгatima koji su od opremili termiCkim mostovima. Cak i kad
nekog egzoticnog drveta. lsto tako, ni vrata ispunjavaju sve norme, aluminijumski
od РУС-а ne slaiu se s drvenim pгozorima. prozoli imaju losiju izolaciju od njihoYih
Zavisno od toga gde se nalazi vas stambeni clrvenih i РУС "konkurenata". U to111
ргоstог (deo grada koji ј е pod zastitom pogledu РУС prozoli mnogo su eГikasniji.
drzave, lamela), neki modeli ili neki
matelijali nюgu Ьiti zabranjeni ili propisani
zakonom. Razliciti nacini
U danasnje vreme, drvo i РУС su
najzastupljeniji u privatnim, porodicnim
ugradivanja prozora
kш:ama. Кlizni prozoli (aluminijumski ili Za гazliku od wata, prozori mogLt
drveni) mogu da se ugrade u pregrade od da se ugrade na cetiri razlicita nacina.
opeke: kacla se otvori, pгozorsko kгilo ulazi Prilikom renoviranja stare kuce,
u zid i na taj nacin se oslobada prostor koji postaYljanje prozorskog rama u olvor
ј е nekada zauzimalo klasiCno prozorsko pruzice vam vecu zastakljenu powsinu.
krilo. Aluminijumske konstrukcije imaju Kod novih gradevina preporucuje se
odredenu manu u odnosu na ostale takozvano suvo ugradivanje s izolacijom,
matelijale: aluminijum ј е toplotni ali ј е u tom slucaju neophodna dobra
provoclnik i zato ј е О\'е prozore potrebno izolacija i adekvatno fiksiranje.

Gornja fiksna
poprecna greda

Fiksna Gornja
vertikalna pokretna
greda poprecna
greda

Prorez
za staklo
Pokretna
vertikalna
greda
---1-..LJ..1
Dvostruko
staklo
Sarka

Vazdusni
jastuk
Kakav god da је пасiп otvaraпja
prozora, пatprozorпik је пеорhоdап
elemeпt. Njegova prva fuпkcija jeste
da izdГZi sile пoseceg zida. Bez obzira Plasticna
da li је od Ьеtопа, metala ili drveta, spojnica
пatprozorпik treba da bude ugradeп
u zid, пајmапје ро 20 ст sa svih Donja pokretna
straпa. Ukoliko пiste sigurпi u izboru poprecna greda
пatprozorпika ili sumпjate da оп moze
da podпese teret prozora, obratite se
profesioпalпom majstoru. Odbijac
Donja vode
Potpore su kljuёпe za oticaпje vode fiksna
kod spoljasпje stolarije. МопtаZпе ili пе, poprecna Natkapnica

/
potpore imaju pad od 20 mm/m i Ыаgо greda

su podvuёeпe pod uпutrasпju рорrеёпu Prozorska daska

Кар
gredu пatprozorпika. Nјеп spoljasпji deo vode
Капаl za sakupljaпje
Betonska podloga
za 5 cm је istureпiji od fasade, а па vode
uпutrasпjem delu ima polukruzпi prorez
koji se пaziva slivпik i zahvaljujuci пjemu
spreёava se slivaпje vode ро fasadi. Prozor Prozor
(s unutrasnje strane) (sa spoljasnje strane)
 Krilno-nagnuti prozori
DVOSTRUKO ZASTAKLJIVANJE
Ovaj tip prozora narocito је pogodan za krila. Dve sarke, montirane na unutrasnjн
Pre dvadesetak godiпa dvostruko
kuhinje i kupatila јег omogucava prove­ poprecnu gredu, omogllcavaju da se
zastakljivaпje smatralo se luksuzom.
travanje bez potpunog otvaranja prozorskog prozorsko krilo poVllce prema prostoriji.
Daпas је опо siroko zastupljeпo i
predstavlja sastavпi deo јеdпе komforпe
kuce. Dvostrukim zastakljivaпjem postize
se dobra termicka i zvucпa izolacija,
prijem toplote iz spoljasпje srediпe i
zadгZavaпje toplote, sto је vaZпo za
ustedu eпergije.

Kod renoviranja kuca od kamena ili drveta

treba primeniti takozvano tunel postavljanje
prozora. Ukoliko treba samo promeniti
prozorska krila, montiranje prozora na
vec postojeci okvir је dobro resenje.
lpak, ovaj nacin montiranja zahteva
da se prozorska krila izrade ро meri.

Prozori s krilima

Ovaj tip prozora је najzastupljeniji. Fiksni

deo prozora najcesce је pravougaonog
oЬ!ika i ima dva krila koji su sa dve sarke
(s tri kod balkonskih vrata) fiksirsani sa
strane i Ьlokirani mehanizmom za
zatvaranje prozora - zasunom. Odskora,
zasun se ugraduje u samo prozorsko krilo,
kroz vertikalni zleb u vertikalnoj gredi, ра
se na taj nacin vidi samo kvaka.
Prozorsko krilo se sastoji od okvira ZASTITNA FOLIJA ZA VASU BEZBEDNOST
(vertikalne i poprecne grede) u koji se ugra­
Balkoпska vrata koja se zalupe, metak koji udari u prozor". lomljeпje stakla moze da
duje jedno ili dva stakla. Nekada је jedan
prouzrokuje veliki broj пezgoda. Postavljaпje zastitпe folije па staklo zпасајпо се smaпjiti
prozor Ьiо podeljen na vise stakala, koja su
broj povreda i zadace muke provalпicima.
Ьila odvojena preckama i fiksirana gitom.
Ovaj tip zastitпe folije ima samolepljivu povrsiпu koja se stavlja па uпutrasпju straпu
Ako је prozor pravougaonog oЬlika,
prozora i па taj пасiп se ojacava staklo i sprecava пjegovo lomljeпje. Zahvaljujuci ovom
on moze iznad sebe da ima zasvodenu
zastitпom sloju izbeci cete postavljaпje skupog stakla, ра се samim tim i vasi troskovi biti
poprecnu gredu. Postoje i trouglasti, kao
maпji.
i okrugli prozori. Kod okruglih prozora,
Zastita od UV-zraceпja u proseku traje 1 О godiпa i moze da se kupi u svim "uradi sam"
u zidu ili u vratima, postoji manji otvor u
prodavпicama.
oЬliku kruga, pri cemu se krilo otvara kao
Za папоsепје zastitпe folije potrebпo је samo malo sapuпice, strugac i skalpel.
leptir-prozor. Na jednom od krila nalazi se
То је posao koji moze da obavi svaki "uradi sam" majstor.
otvor na gomjoj poprecnoj gredi kako Ьi se
poboljsalo provetravanje prostorije.
 Kosi krovovi
Krovna konstrukcija drzi krovni
pokrivac. Zajedno, oni cine krov.
Krovovi se, uglavnom, sastoje od
dve nagnute ravni ciji nagib zavisi
od klimatskih faktora, materijala
kojim је krov pokriven i duzinom
pada.
Otvor za dirлпjak
Opsivka din1пjaka
novijih gradevina razтak izтedu kosih
greda imosi 50 ст. Tri tipa horizontalnih PRAКТICAN SAVET
greda povezuju krovni nosac. Ho1izontalne
U vecini slucajeva, opstina odreduje koji
poduzne grede - vencanice leze na
tip krovnog pokrivaca је dozvoljen.
spoljasnjiт zidoviтa. Sredisnje
Ukoliko se vas stambeni objekat nalazi
horizontalne grede nalaze se ispod kosih
па manje od 500 m od neke va.Zne
podupiraca i postavljene su na jednakoj
gradevine (npr., crkve), neophodno је
udaljenosti od vencaпica i sleтenjace.
misljenje arhitekte iz Zavoda za
Sredisnje horizontalпe grede тogu blti
urbanizam. Ako se Vasa kuca nalazi u
ojacane dгveniт роdтеtасет u oЬliku
delu koji kao kulturno dobro potpada
trougla. Na kraju, па vrhu krova nalazi
pod zastitu drzave, takode се vam biti
se sleтenjaca. Horizontalne grede su
potrebna dozvola.
prikovane za grebene.
Zbog ojacavanja krovnog nosaca, kod
nekih krovnih konstrukcija vertikalпi
podupirac
povezuje а sa njiтa i krovni pokrivac (сгер,
hoгizontalnu krovni sknUac).
--�

gгedu i kose Kakva се Ьiti izolacija krovnog pokrivaca

grede. Okoтito zavisi pre svega od toga da li se potkrovlje
postavljene u koristi. Ukoliko se tavanski prostor ne
Krovпa uvala odnosu na kose koristi za stanovanje, izolacija se stavlja
grede, vezne iznad tavanice. Ako se potkrovUe koristi
grede su s njiтa kao staтbeni prostoг, izolacija se postavlja
spojene ispocl kгovnog pok1ivaca (staklena ili
vertikalniт тineralna vuna itd.).
podu рiгасiта.
Vertikalni
podupiraci Visevodni krovovi
spojnicaтa
su pricvrsceni Kuca ne тога blti obavezno prava.
za sleтenjacu. Ona тоzе da iта oЬlik latiпicnih
Izтedu krovnih slova "L" ili "Т'. Zbog toga krovna
nosaca i iznad konstrukcija kod ovakvih kuca postaje
horizontalnih koтplikovanija. lvica gde se spajaju
greda fiksirani krovne ravni zove se kгovna uvala.
Krovпa straпa su kosnici. Takode, ni vгh krova ne тога da bude
Oni nose potpuno prav i on тоzе da bude pod

Krovпa koпstrLrkci1a
гesetkaste ugloт koji se naziva zasek. Zasek
RogalJ nosace krovova forтiraju dve ivicne kose grede i jedna

Pre nego sto su se pojavili industrijski

krovovi, tesari su sekli i slagali svaki deo
krovne konstrukcije.
Zavisno od tipa
krovne konstrukcije, Slemeп1aca --
.,,. -=:?--"��=....
industrijski krovovi
ne zahtevaju nuzno
UnLrtr·asпji
unutrasnje nosece ."L--�-- пoseci zrd
zidove.

Dvovodni
krovovi
Кrovna konstrukcija
se tokoт vekova nije
drasticno menjala.
Кrovni nosac u

oЬliku trougla dгZi

teret konstrukcije.
Krovni nosac se
sastoji od jedne
horizontalne grede i
dva kosa podupiraca Sredisn1a l1orizoпtalna
gr·eda
(kose grede). Kod
gгeda poluzaseka. Svi oni povezani su
kosnicima.
Slabo zastupljeni, jednovodni kгovovi
najcesce se p1imenjuju kod gaгaza.
Slemnjaca је Гiksirana za zid i drze
је laZ:ni kosnici. Ostali deo krovne
konstrukcije cine isti elemeпti kao
i kod dvovodnih krovova: vencanice,
kosnici i гesetkasti krovni nosaci.

Montazni krovovi
Novije kuce sve cesce imaju montazne
krovne konstгl1kcije. Krovni пosaci
su ojacani spojnim gгedama pomocu
metalпih spojnica. Kod potkгovlja
koja se ne koriste za stanovanje
vezne grede sl\ rasporedene l1

obliku 1atinicnog slova "W".

О\'ај tip krovnih konstrнkcija пе
zahteva nosece zidove. Medutim,
ako kasnije potkгovlje treba
preuгediti u stambeni prostoг,
Vezna greda
kгovna konstгukcija mo1-a Ъiti
izmenjena. Vezne grecle Ьiсе L______L___ Podvlaka

zameпjene pajantama. Uz to Ьi
i podne grede treba1o cluplirati.
Vodite гacuna, ove izmene moze
da radi samo proГesiona1ni majstoг.

Nepropustljivi plasticni sloj ili Dimnjacka cev

bituп1eпske trake za kr·ovove Krovni pokrivac od
Oluk Sle111e talasastih PVC ploca

Rog

Falcovaпi
crep

Prelazni
crep �-IB,,.,F+-n-Н....,Н-t-
Metalпa
krovna uvala
'llllJ
__....-J"�81111iiiilli•

Skriljac zakovan za
resetkastu koпstrukcijLr

Krovпa uvala
od ресепе opeke

Drveпi krov sLrpe pokriveп

bituп1enskin1 tгakar11a
Ravan crep
Crep za sleme Zavrsпi
(zabatпi) crep
Krovni pokrivac ili ukгsteпiш spajaпjem. Оп se fiksira
kaceпjem ili pгikucavaпje111.

Materijale za krovni pok1ivac treba

Касепје је postupak koji se sastoji
iz postavljaпja сгера pomoct1 kuka
TERMITI
Ьiгali zavisno od klimatskih uslova.
koje se zovt1 пosevi. Ovaj naciп Teгmiti se hгапе celulozom
Za kucu koja se nalazi na jugu nece
postavljaпja crepa (Lгi crepa na l 1112) i пapadaju рге svega drvo koje је
vaziti ista pravila kao za onu na
se koristi u slucaju kada је krovni vlaZпo, ali i suvo drvo. Mesta koja
severu zemlje. Ranije se pгilikom
pokrivac izlozen jakim vetгoviшa. su topla i vlaZпa pospesuju гazvoj
izgradnje kuce materijal za krovni
teгmita. Buduci da је kгајпје
pokrivac uzimao iz neposredne
пергimеtап, ovaj iпsekt је u staпju
okoline. Postoje Lri vrste krovnЊ
pokrivaca - pokrivaci Ьiljnog poгekla,
Opsivke da uпisti gгadu ili drveпu пosecu
koпstгukciju, а da паs ргi tom
od kamena i od pecene gline.
Opsivke su cementпi spoje\ci пi па koji пасiп pгethodпo
PosLavUaпje kгovnog pokrivaca
(stг. 395-396) koji se foпniraju па пе upozoгi.
zahteva tak\•o роzпаvапје posla
mestu gde se spajaju dve stm1e ravni
da Ы trebalo celu kпjigu posvetiti
kго\Ћ, а takode i na mestl1 gde se U paгiskoj гegiji postoje tгi velike
samo tome i opet пе Ыsmo mogli
kгov graпici sa dimnjakom ili s porodice teгmita. Јеdпа od пjih
sve da objasnimo. Zbog Loga је
krovnim prozorom. Danas se opsivke (Kaloteremes flavicollis) параdа
bolje da se za ovaj posao raspitate
ргаvе, па ргi111ег, od pociпkovaпog suvo drvo. Medutim, ova vгsta
kod majstora koji pokrivaju krovove.
lima, C:ime se osigurava пepгopustljivost koja se sporo гazmпozava пiје
izmedu zida i kгovпog pokrivaca. пагосitо agгesivпa i пajlepse јој
Krovni pokrivaci Ьiljnog
је kad se smesti u staгim
porekla
cokotima viпove loze.
Nekada korisceпi u planiпskiш
predelima, drveпi pokrivaci sastoje
Sleme i greben Za гazliku od ovih teгmita,
dгuge dve, пjima slicпe vrste
se od stгuganil1 dasaka. lako гetki,
Сгер koji se ko1isti za pokrivaпje (Reticulitermes /ucifigus
drveпi pokrivaci se i clanas srecLt .
slemena moze da se pгicvгscuje i Reticulitermes santonensis)
u пеkiш e\Topskim zemljama.
cementnim malterom ili da se prikiva pгilicпo su evoluiгale. Vrsta
Medшim, veliko iпteresovaпje
za slemeпjacu. Na krajevima sle111ena lucifigus, zavisпo od геgiопа,
za gradпju dn·eпih kuca ропоvо
postavljaju se gгanicпi crepovi sa obuhvata mпogo podvгsta.
vraca u modu ovu vrstl1 kгovпog
zlebom. Ova vrsta crepa ko1isti Опа је pгisutпa sirom juzпe
pokrivaca.
se i па meslu gde se krovпa i-avaп Evrope.
Nekada od slame ili trske, za
spaja s uvalom kako Ы se odlivala
kroviпjaгe se claпas koгisti ili гogoz
kisпica. Ista \1гsta сгера ko1isti se Borba protiv najezde
ili trska. Ova stara vгsta kгovnog
za pokrivaпje grebeпa. Veoma је vaZпo da se dоЬго
pokгivaca, daпas је privilegija
роzпаје vгsta koja је параlа
imucпijih ljudi zato sto su troskovi
stambeпi objekat јег samo tako
odrzavaпja slaшпatog krovnog
moze da se pгeduzme adekvatпa
pokrivaca daleko veci od odгzavaпja
zastita protiv teгmita јег se svaka
krova koji је pokriveп crepom
vгsta dгugacije ропаsа.
ili skгiljcem.

Krovni pokrivaci od kamena

PROBLEMI S KROVNIM Svako tгеtiгапје drveta, bez obziгa

Ravпe kameпe ploce koriste se kod POKRIVACEM da li је u pitaпju ргеvепсiја ili lесепје
vec obolelog drveta, mога da odobгi
krovova s maпjim пagiЬom i iziskuju
Ako је krov dobro uradeп i pokriveп, пadlezпa sluzba i da obavi ovlasceпo
vecu krovпu koпstrukciju. Kгovo\ci
оп moze da traje vise deceпija. lpak, lice.
5 veci111 паgiЬ0111 pokrivaju se skriljce111
prilikom oluje crep moze da se pomeri
(stг. 376). DeЬljiпa skгiljca se vre111eпom
i da kisa osteti krovпu koпstгukciju. Ostali insekti koji
smaпjila (2,7 mm), ali ako se klasicaп
Ukoliko se malteгski spoj istrosi, unistavaju drvo
skrЩac (deЬljine 3,8 111111) s nosem
сгер пе moze pгavilпo da stoji Termiti пisu jediпi iпsekti koji
postavi kako Lreba, оп 111oze da Lraje
i moze da раdпе. Ako је u pitaпju uпistavaju kuce. Potkoгпjaci,
i do l 50 godiпa. Ako је krovni
репа, пјu takode tгеЬа пadgledati stгizibube i drvotoci takode
skriljac prikovaп, on Lraje od 100
·
i proveгavati јег опа ostecuje пapadaju drvo. Potkoгпjaci
do 200 godiпa.
povгsiпu сгера. пapadaju vlaZпo drvo. Опi buse
sitпe kaпale ispuпjeпe crvotociпom.
Krovni pokrivaci
Resenja Stгizibube ili kozoгozi пapadaju
od ресепе gline
Za svaku iпterveпciju па krovu crnogoгicпo drvece, а dugacki
Materijal koji se пајсеsсе ko1isti za
пеорhоdпа је odgovaгajuca оргеmа kaпalici ро povгsiпi drveta
proizvodnju crepa - pecena glina је
(kaisevi za vezivaпje) (stг. 391). vidljiv su zпak da је ovaj iпsekt
mesa\ciпa ilovace koja se oЬlikuje i ресе.
Ukoliko se пе bojite da гadite па парао drvo. Duziпa tih kaпala
O\ci crepo\ci dele se па tri vгste - crep
kгovu, mogli biste da se pozabavite izпosi od 8 mm do 10 mm.
sa glatkiш povгsiпa111a, zleЬljeni сгер
popгavkom kгovпog malteгa
i koritasti crep. jasno propisaпe norme
(stг. 393-396) ili zameпom Drvotoc је iпsekt koji polaZe
odreduju upolгebu ovog crepa. Daпas se
osteceпog сгера. Ali, ako пiste larve i uпistava paгket, drveпe
sнpalj crep moze postaviti па letvama.
пavikli da гadite па visiпi ili patite oplate i пamestaj. Tesko је utvгditi
Postavljaпje crepa veoma је Ыtпо,
od vrtoglavice, te poslove poveгite пjegovo pгisustvo. Kada se iz larve
пarocito u kraJevima gde cluvaju jaki
. majstoгu. Мапјi гadovi па izlegu iпsekti, опdа se u drvetu
vetrovi (severac, bura). Ovaj crep fiksira
пadstгesпicama mogu da se pojavljuju гuре.
se prikucavanjeш, сепtгiгапјеm ili
obave i bez репјапја па kгov.
kaceпjem. Zavisпo od пюd�lа, zleЬljeпi
crep poslavlja se па dva nacina - pravi111
Ravni krovovi ili krovovi-terase PRAКТICAN SAVET
ОЬiспо prosireпja (garaze ili роmоспе prostorije) imaju ovaj tip krova. Pravljenje terasastih krovova u odnosu
па celokupnu konstrukciju vrlo је
Na ovaj krov mozete lako da se рорпеtе, mozete па пjemu da пapravite
delikatan posao. Zato је neophodno
lepu terasu ili da ga pretvorite u bastu puпu zeleпila. Le Korblzije је da ga obavi firma koja је za to
specijalizovana.
1927. rekao: "Umesto da izgublmo tereп time sto cemo па пjemu
izgraditi kucu, ovakvim krovovima mi cemo ga udvostruciti."

Posto ova vrsta krova ima veoma ma1i pacl
(manji od 8 %), оп nema resetkasti krovni
nosac. Ovaj nacin gradenja najcesce se
sгесе u mediteranskim zemljama, premda
Ыagi krovni nagiЬ nije dobro resenje za
podrucja s kisnom klinюm.
Sve do pojave elastomeгnog Ьitшnena
sedamdesetih godina 20. veka, hidroizolacija
је predstavljala veliki proЬ!em za ravne
krovove. Posto vlasnici kнса nisн vise mogli
da se bore s ovim pгoЬ!emima, od!L1civali su
se za postavljanje kosih krovova. Medutim,
ravni krovovi i dalje opstajн u gradevinar­
stvн, te zato zasluzнjн da im se posvetimo.
Noseca konstrukcija
Опа treba da Ьнdе н skladн s konacnom
паmепоm ravnog krova: da li се оп Ьiti
basta, terasa ili пesto d rнgo.
Od toga zavisi kakva се Ьiti izolacija
(izolator, hiclroizolacija, prekrivanje).
Terase se takode razlikнjн ро padll krova. raspored, kao i precnik okapnica i slivnika
Krov kod koga је nagiЬ do l %, smatra se za odvodenje kisnice. Ova procena treba
krovom bez pada. Kod ravniћ terasa nagiЬ da uzme н obzir sva optereceпja i
se krece 1-5 % i konacno, kod stepenastih preopterecenja па krovnн konstrнkcijн
terasa nagiЬ krova је 5-15 %. Kгovovi koji (stalna opteгecenja, vremenski нslovi,
imajн nagiЬ veci od 15 % smatraju se kosim. kao i optereceпje нsled koriscenja).
Noseca konstrнkcija је drvena ili betoпska
tavanica. lpak, postavljanje terastastog krova
mora se najpre dobro razmotriti i obavezno Krovovi-terase za koriscenje
нcrtati 1.1 plan krova. U пјеnш treba, izmedн
ostalog, da Ьнdн: veza s nosecim zidom, Realizacija krovova-terasa LI ocinosн na
dilatacione spojnice i razdelnice, njihov celokupnн konstrukcijн \rrlo је delikataп
posao. Zato је neophoclno cia ga obavi
finna koja је za to specijalizovana i koja се
taj krov tako napraviti da ljudi mogн ро
PRAКТICAN SAVET njemu с\а se krecн i с\а sede za Ьastenskim
Korenje biljaka koje se razvija moze stolom.
da unisti asfalt. Оа se to spreci, NagiЬ kod ovih krovova se krece
preporucuje se da koristite dvoslojnu izmedн О % i 5 %. Za nagiЬ se koristi
hidroizolaciju. Опа sadГZi neprobojni sloj sljнnka preko koga se naпose: zastita
sloj kojim se sprecava probijanje od pare, tennicki izolator (staklena
korena. wпа, plнta, poliшetanska репа),
l1idroizolacioni pokrivac (Ьiшmen, asГalt),

Drugi hidroizolacioпi sav Prvi hidroizolacioni sav

Folija za pokrivaп1e

Drugi sloj filca

Trouglasta
letvica Prvi hidroizolacioni sav

Prvi sloj filca

Unutrasnja ivica

ivica
Spoljasпja
ivica

Folija za
TroL1glasta letvica pokrivanje

OILik

Spoljasп1a daska Drugi sloj filca

Tavaпica
Spoljasпja daska
Greda Daska
 za5tita hidroizolacionog pokrivaca (sloj
sljunka) i na kraju se stavlja hidroizolacioni
5av koji sluzi za odvod kisnice.
Ponekad, da Ьi se izbegli odredeni
mehanicki proЫemi ili nezeljene
hemijske reakcije, neophodno је razdvojiti
hidroizolacioni pokrivac i njegovu zastitu.
U tom slucaju se izmedu ova dva sloja
ubacuje jos jedan sloj za odv�janje.
Sljunak se nanosi kao pokrivac cija
deЬ\jina iznosi 3-4 cm i on је, na svakЉ
6 m razmaka, isprekidan spojnicama sirine
2 ст. Terasa се Ьiti gotova kada se poploca
keramiёkim plocama ili kada se na nju stavi
drveni pod.

Baste па
krovovima-terasama
Princip i naёin postavljanja ove vтste krovova
potpuno је ideпtiёaп kao i kod pristupпih
terasastih krovova. Kod krovova-terasa asfalt
se ёesto koristi kao hidroizolaciona оЫоgа
i оп se postavlja na izolacijи od perlita.
PROBLEMI S KROVOVIMA-TERASAMA
Ро obodu terase nalazi se zidie ili sokl
visiпe 50 ст i оп opasuje terasu. Njegova Nepropustljivost је пajveci proЬlem kod ovog tipa krova. Bitumeпske оЫоgе
nepropustljivost osigurana је slojem o d koje se postavljaju u slojevima vremeпom pocnu da pucaju. Kada se па plafoпu
siпtetiёkog kauёuka. pojave vlaiпe mrlje, оЬiспо је suvise kasпo za bilo kakvu iпtervenciju i tesko је utvrditi
Sloj sljunka, deЬ\jine 10 cm, omogucava odakle tаспо curi voda. Ako se nista пе ucini da se spreci steta, takav plafon moze
dreпaiu kisпice. Preko ovog sloja stavlja se da раdпе.
siпtetiёki filc, а preko пјеgа zemlja. U zemlju
koja se nanese kao sloj visine 50 cm mozete sta ciniti u toj situaciji?
posaditi travu ili nisko rastinje, ali ukoliko Da bi se uocila i пајmапја pukotiпa i sprecila steta, krovove-terase treba redovпo
zelite cla posadite visoko гastinje, visina i ozbiljпo koпtrolisati. Mozete sami da obavite manje popravke nastale usled pojavljivanja
zemljisпog sloja mora Ьiti l m. izbociпa ili пaprsliпa (str. 379) i sanirate manju stetu (str. 381). Ozbiljпiji proЬlemi zahtevaju
popravke па izolaciji (str. 385).

Nepropusni sloj
Prilikom izlivanja asfalta treba voditi raёuna
о sastavcima koji nastaju kao posledica
izlivaпja asfalta iz delova. Asfalt se ne moze
postavljati ро kisnom i hladnom vremenu.
Od pre dvadesetak godiпa роёеlо је
korisceпje Ьitumenskih membrana koje se
zagrevaju pomocu Ьitumenskog gorionika,
ali pri tome treba voditi racuna da пе izgore.
Prilikom zagrevanja Ьitumen se topi i
meшbrana prianja za povrsinu terase.
Da Ьi se osiguгala veza sa podlogom,
membraпa se zalepi.

Termicka izolacija
Ovaj tip krovnog pokrivaёa izlozen је brojnim
atmosferskiш uticajima (mraz, vrucine, kiSa)
sto proнzrokuje dilatacione razdelnice i
promene na koriscenom materijalu. Ni н
jednom sluёajн krovna izolacija ne sme se
uraditi tako sto се se izolator postaviti na
krovnu povrsiпu. Sнnceva svetlost, koja pri
tom пе Ьi mogla da se odЬije od povrsine,
pouzrokovala Ьi termiёke proЫeme, ра Ьi
sesamim tim pojavile naprsline i pukotine.
Dakle, na krovovima-terasama takode se
mora uraditi izolacija. Pametno је resenje
da prilikom postavljanja hidroizolacije
uradite i termickн izolaciju.
Pregradni zidovi
Pregradni zidovi sluze za to
da se stambeni prostor dobro
organizuje. Neki zidovi drze
tavanicu (noseci zidovi). Na taj
nacin sile koje su rezultat tezine
tavanice i krovne konstrukcije Suplji pregradni zid

bolje su rasporeaene.

Tip materijala koji se koristi za izgradnju

zidova zavisi od toga koliko је kuca stara.
Dobro poznavanje sastava zidova pomoci
се vam prilikom uredenja. Ukoliko zelite
da utvrdite о kom је tipu zida гее,
pokucajte u njega. Tup zvtik ukaztije
da је rec о ptinom zidti. Dovoljno је da
samo malo probusite zid, ра cla saznate
od kog materijala је napravljen. Воја i
prasina dovoljni sti da se titvгdi koji је
materijal koriscen. Crvena Ьоја upuctije
na opeku, siva ili cma na Ыokove, а bela
na gips.

Zidovi Od opeke Pocetkom Х!Х veka

pregгadni zidovi sti oЬicno pravljeni od
suplje opeke. DeЬljina cigle iznosila је od
3,5 ст do I 1 cm tikoliko se ne ractina
finalna оЬгаdа. Pгilikom izgradnje
pregradnog zida ocl suplje opeke
prepoructije se ugгadnja oslonac grede.
Ova greda podnosi sile pregгadnog zida.
U slucaju renoviranja, ova greda nije
neophodna јег se pгegradni zid smatra
staЬilnim. Noseci zid koji se nalazi u
prizemlju nastavlja se i na spratu. Ali,
za razlikн od nosecih zidova koji stoje
jedni iznad drugih, pregradni zidovi
mogu da bшlti razlicito гasporedeni
ро spratovima.
materijal za unutrasnjti gradnju. Cinjenica tako neki noseci zidovi mogu Ьiti sagradeni
Zidovi od Ыokova da postoje u razlicitim dimenzijama pгu.Za od Ыokova. Bitno је samo da taj zid moze
Malo-pomalo, prvenstveno iz ekonomskih veliki izboг prilikom uredenja zivotnog da dr.Zi tavanicne grede. ОЫоgе mogu Ьiti
razloga, Ыokovi Sl1 se nametntili kao prostoгa. Као sto se prave od opeke, isto od gipsanog maltera.

Pregradni zidovi od drveta ovaj tip

pregradnЉ zidova srece se i kod starijih i
PROBLEMI S PREGRADNIM ZIDOVIMA
kod novijih zgrada. Princip postavljanja је
Pregradni zidovi od gispa vrlo se lako oStete. Ako u kuci ima dece, ogrebotine i mrlje isti. Na jednakim rastojanjima, stubovi su
na zidovima su neizbezne. lpak, ova ostecenja su zanemarljiva u odnosu na ona koja fiksirani za debele talpe. Da Ьi se ојасао
nastaju prikom renoviranja i preuredenja stambenog prostora. Kada se u nosecem zidu pregradni zid, poprecne grede postavljajti
pravi otvor, onda је to neophodno ozbiljno razmotriti pre nego sto se pocne sa radovima. se izmedu stubova. Кос] starih ktica
S druge strane, potrebno је imati gredu koja moze da podnese taj teret da ne bi doslo do oЬlaganje se sastoji od letvi i gipsanog
popustanja plafona. Drveni kostur na koji se postavlja pregradni zid takode se vremenom maltera. Kod novijih gradevina, noseca
deformise. Ako temelj nije prilagoden terenu na kom је kuca sagradena, na nosecim konstrukcija moze Ьiti oЬlozena gipsanim
zidovima se javljaju naprsline. lzmene na krovnoj konstrukciji takode mogu da izazovu plocama koje se montiraju na metalne sine.
velike proЫeme. U stanu se pregradni zidovi od drveta "pomeraju". Ovo se obicno Prilikom renoviгanja ovaj tip pregradnih
desava kada su napravljeni od drveta slabijeg kvaliteta. zidova lako se uocava zato sto su suplji.

Popravke Suplji pregradni zidovi

"Uradi sam" majstor moze da popravi pregradпi zid tako sto се па пјеgа папеti Od pre dvadesetak godina ovaj tip
odgovarajuci premaz (str. 222). lsto tako moze da popravi i drveпi i supljikavi pregradni pregradnih zidova vгlo је rasprostranjen
zid. Medutim, ako ovi zidovi роспu da pucaju zbog pomeraпja tla ili zbog izmena па u gradevinarstvti. Ovi zidovi se sastoje od
koпstrukciji, onda је to veoma komplikovaп posao i treba ga poveriti profesioпalпom specijalnog supljikavog kartona i gipsanih
majstoru. ploca, debljine l cm. Ovaj tip pгegradnih
zidova lako se postavlja, ali izisktije clodatпi
 Gipsana ploca na Ыokovirтia

plafona znak da је osteceпa пjegova

struktura.

Letve, pruce i trska

Рге nego sto su se па trzistu pojavile
gipsane ploce, plafoni su se pravili od
gipsanog malteгa koji је паnоsеп па
razlicite osnove.
Letve (od smrce, boгovine ili smreke),
sirine 5 cm postavljene su na гazmaku
od l cm. Drvo se najpre premazLije
sredstvima za zastitu od iпsekata
i budi. Letvice, to jest stapiei (dimeпzija
15 х 5 mm) povezani sн pociпkovanom

materijal (kao sto su grede, sine itd.).

Gipsaпe ploce, deЬ!jine 5 ст, fiksiгajн
Plafoni Plafon od letvi i gipsa

se u drvene ramove - kostur.

Otvori u pregradnim
zidovima
Kod uпutrasпjih zidova u starijim
gradeviпama, debela drvena greda sluzila је
kao пadvratnik. Ukoliko se otvor pravi н
zidu koji је sagraden od Ыokova, onda i
nadvratnik mora Ьiti od istog materijala.
O�i betonski Ыokovi, u oЬliku latinicnog
slova U, ojacani su gvoZdem. U nekim
sluёajevima koгisti se metalna greda, tip
IPN. Ova metalna greda pokriva se gipsom.
Kod drvenih pгegradnih zidova otvori se
prave izmedu dva stuba, pri ёemu se
dodaje horizoпtalпa greda koja opsiva
stolarijl1.
Kod svakog gradeviпskog
zicom. Ove letve postavljaju se ispod
objekta, plafoпi se tretiraju kao drvenih plafona.
пajosetljivije povrsiпe. S druge
Gipsani malter se nanosi рос\ Liglom
od 45° u odnosu па letve. Kod nekih
straпe, пiko пе tolerise osteceп starijih gradevina plafoni Sl1 se pravili
od preradene trske. 1 u ovom slucaju
plafoп. Starost kuce ukazuje па
gips se naпosi па isti пacin kao i kad
koji је пасiп паргаvlјеп plafoп. је plafon od drvenih letvi.
Gipsane ploce Ove armiгaпe ploce
U poredenju s ostalim delovima
postavljaju se pod uglom od 90° l1 odпosl1
stambenog prostora, plafoni'iziskнju
najmanje uredeпje. U stvюi, za пjih se
zaiпteresнjemo onda kad se pojavi neki
pгoblem koji se tiCe njihove grade ili
izgleda. Na neki nacin, plafoni sн najbolji
pokazatelj u kakvom је stanju kuca.
Mrlja na plafonu ukazuje na postojanje
vlage, dok su naprsline i popustanje

PROBLEMI S PLAFONIMA
Plafoni od letvi i trske nisu najbolji izbor јег se gips vremenom susi i росiпје da se odvaja.
Gipsaпe ploce su пeotporne па udare. Pri ugradпji spojпica i папоsепјu maltera пе sme
Ьiti gresaka, u protivпom, опе се pucati i padati s plafoпa.
Bez obzira па materijal od kojeg је пapravljeп, пiјеdап plafoп пе trpi prodiraпje vode i
vlage. Ukoliko se па povrsiпi plafoпa pojavi mrlja, to је zпak da па spratu пegde curi voda.
Plafon od gipsanih ploca
Vece oticaпje vode moze da ima za posledicu раdапје plafoпa.

Popravke na drvene grede. U ove гebraste gipsane

Popravljaпje пеkе ogrebotiпe па plafoпu svrstava se u mапје popravke: dovoljпo је ploce ugradena је te1micka i zvucпa
da polako izravпate tu povrsiпu, а zatim da папеsеtе malter koji odgovara toj osпovi. izolacija. Опе se mogu pгikivati ili kaciti
Ako reпovirate kucu i ako је plafoп od letvi dosta osteceп, kompletпo ga zameпite. о plafon. Gipsane ploce se fiksiraju pomocu
Nov plafoп mozete opet da пapravite od letvi ili od gipsaпih ploca, sto је jedпostavпije poprecnih spojnica. Spojпice se maskiraju
(str. 230--231 ). pomocu раmнспЉ traka. Glave eksera
dobro se zakucaju i zamaskiгaju.
Odvodenje
kisnice
Za vreme jedпog pljuska velika
koliciпa vode раdпе па krov
kuce. Tako, па primer, ako раdпе
25 1 vode ро m2, опdа to zпaci
da krov treba da izdrzi i sprovede
do oluka sloj od 25 mm kisпice.

Na krov povrsine 160 m2 tih 25 mm vode

zauzimaju zapremiпu od 4 m3, to jest
4.000 l vode koje treba sprovesti do
sistema za odvodeпje kisпice. Ovaj sistem
se sastoji od cevi s vertikalпim padom.
Na njih se пastavljaju cevi koje su
ukopane u zemlju i one odvode kisnicu
do kanalizacioпog kolektora ili u
kanalizacioni buпar, odakle kisпica
odlazi u zemlju.

Oluci i cevi
Oluci nisu uvek ciliпdricni. Zavisпo ос\
regiona, пjihov oЬlik varira. Stanc\ardni
oЫici su okrugli, oluci s rubom od 14 mm
i cetvrtasti oluci. Ovi modeli se prave od
cinka, bakra i РУС materijala. OЬ!ik i
materijal odred11jt1 kako се se postaviti
oluk. Oimenzije jedпog oluka
(poluokruglog u nasem slucaju) i cevi
odreduju se na osпovu povrsiпe krova.

Povrsina Oimenzija precпik

krova poluokruglog cevi
(н ml) olL1ka (н mm) (u mm)

od 18 do 20 16 50
Cev za odvodenje
od 20 do 65 25 80 kisnice Saht
od 65 do 100 33 100
od 100 do 160 33 125

Montiranje i sastavljanje oluka
Prvo se metalпi nosaci postave oko krova,
а onda se о\нсi kace na njih i na kгajL1 se
vrsi opsivanje limom ispod ivice krovпog
pokгivaca. Ukoliko је olL1k dL1zi od 12 m,
potrebno је stavili jos jedan opsivak.
U tom slнcaju se tacno na polovini dL1zine
oluka postavlja dilatacioni komad. Ovaj
dilatacioni komad је povezan s kolenastim
komadom cevi ili s podiznom kнkom za
sastavljaпje. Cev koja se vertikalno spusta,
preko kolena na kraju, direktno vodi
u slivпik. Vertikalna cev se na svaka
2 m obujmicom (tj. steznim prstenom)
pricvrscL1je za zid pri cemL1 se vodi
racuna da obujmica bude postavljena
ispod mesta na kom se oluk sastavlja.
Oluci od PVC-a Ovaj tip oluka ranije
se uopste nije slagao s izgledom kuca.
Oanas, medutim, РУС oluci mogu da
budL1 tako postavljeni da se uopste ne
p1imecuju. Budш:i da nucli sirok izbor
Ъоја i oЬlika, ovaj tip olL1ka veoma је
rasprostranjen. On је veoma lak za
moпtiranje i otporan. Postoje dve vrste
olL1ka: oluci koji se \ере i oluci koji se
spajaju. U prvom slucaju e\ementi L1iaze
jedan u drugi i Јере se, tako da osuseni
lepak ima L1logн spojnice. Ukoliko је
oluk dL1zi od 12 m, odlucieemo se za
oluk sa spojnicama. Nacin montiгanja
је isti kao i kod oluka koji se !ере.
Vodite racuna, ova dva modela oluka
ne mogu se komЬiпovati.
Pocinkovani oluci Lagani i laki za
obradu, ovi oluci mogн da Lraju i do
50 godiпa. Medutim, ako se пе odrzavaju
pravilno, brzo се propasti. Оа Ьi ovi oluci
Ьili dobro montirani, potrebпo је pravilno
uraditi lemljenje. Postoje i pocinkovaпi
oluci koji ne moraju da se leme. Oni su
skuplji i vidljiviji па gradevini.
Bakarni oluci Estetski gledano, ovi oluci
su privlacni, ali su zato i prilicno skupi.
Montiranje bakamih oluka zahteva dobro
poznavanje tehnike vareпja. Preporucljivo
је da se obratite profesionalnom majstoru
koji се vam dati viseclecenijsku garancijL1.
Trajanje bakamih oluka procenjuje se
izmedu 50 i 70 godina.
Saht i odvodenje kisnice
Кisnica s krova i iz kапа\а, zavisno
od naselja, odvodi se ili u zajednicki
kanalizacioпi kolektor ili u individualni
kolektor svakog domaciпstva. Оа Ьiste
saznali koji је Lip odvodenja kisпice,
obralite se nadleznim tehnickim slL1ZЬama
L1 vasoj opstini. Ova mreza nikako ne sme
Ьiti povezana s mrezom otpadnih voda.
Ukoliko kaпalizacioni kolektor ne postoji,
onda kisnica otiCe u prirodu.
Sakupljanje kisnice
Sakupljaпje kisпice н dапаsпје vreme
postaje sve zпасајпiје. U пekim delovima
sveta, smапјепје kisпih padaviпa dovodi с\о
povremeпe restrikcije vode. Sаkнр\јапје
kisпice moze da resi proЬ\em zalivaпja
travnjaka. Dovoljпo је samo da se па
izlazu iz sahta ili па krajн о\нспе cevi
postavi rezeгvoaг. Zavisпo od toga koliki
mu је kapacitet, rezeгvoar moze da se
ukopa u zemlju ili da ostaпe па povгsiпi
zemlje. Rezeгvoar takode moze Ьiti
opremljeп pumpom za izbacivaпje
vode.
Odvodenje
otpadnih voda
Termin otpadne vode koristi se
za dve vrste vode: vodu koja se
koristi u domacinstvu i koja dolazi
iz kuhinje i kupatila i za vodu koja
dolazi iz WC-a. Postoji vise nacina
odvodenja otpadnih voda i oni se
razlikuju od opstine do opstine.
PRAКТICNI SAVETI
Septicka jama mora biti па najmanje
35 m rastojanja od bunara s pijacom
vodom.
Kisпica nikako пе bi smela da se
odvodi u septiёku jamu.
Zbog neprijatnih gasova пeophodno
је ugraditi sekundarnu veпtilaciju.
Ova veпtilacija treba da bude ugradeпa
u kucu i da se zavrsava iznad nje, sto
dalje od prozora. Prilikom postavljanja
ove ventilacije vodite racuna о vetrovima
koji duvaju u vasem kraju.

Postoje tri пасiпа odvodeпja otpadпih

Kanalizacioni kolektor
za otpadne vode
voda - zajedпicka mreza za odvodeпje,
odvojeпa mreza (н kojoj se odvajaju kisпica
i otpadпe vode) i iпdividualпa mгeza.
U пekim пaseljima, u kojima пе postoji
Kakav се Ьiti kvalitet odvodeпja otpadпih
jediпstveпa kaпalizacioпa mreza, svaka
voda zavisi od materijala koji se koristi za
kuca mora da ima septicku jamu.
izradu mreze i od пјепе dнziпe. Odvodeпje
U tот slнcaju kisnica otice direktno
vode treba da bude brzo i tiho.
u prirodu.

Spojna cev
PROBLEMI S OLUCIMA
Probuseni oluk verovatno је najcesci
proЫem. Medutim, pojava rupa na
olucima moze se vrlo lako izbeci.
Redovnim ciscenjem (odstranjivanje
mahovine, lisca) sprecicete svaki rizik
od zapusivanja oluka. Predmeti kao sto
su, na primer, teniske loptice moraju se
odmah izvuci јег oni mogu da zapuse
oluk. Zavisno od materijala od koga su
napravljeni oluci i oluёne cevi, oticanje
vode је br:Ze ili sporije. Ukoliko se ne
odr:Zavaju, trajanje oluka zпасајпо se
smanjuje.
Sta ciniti u toj situaciji?
Redovno proveravajte u kakvom
su staпju oluci i olucпe cevi. Svako
moze da popravi oluke od PVC-a
(str. 378-393). Pomocu odgovarajuce
opreme i alata resicete proЫeme s
probuseпim olucima (str. 384-385).
Kanalizacija Preciscavanje
Osпovпi zadatak kaпalizacije је da otpadnih voda
obezbedi blgijeпsku zastitu, а па koji
пасiп се опа Ьiti uredeпa razlikuje se
u okviru domacinstva
od геgiопа do геgiопа. Ovaj tekst пalazi
Procenjuje se da 30 % doтaciпstava
se оЬiспо u dokumeпtu pod imeпom
(u ruralпim zoпama) пiје prikljш':eпo
"Saпitaгni pravilпik". Sve sto је vezaпo
па zajedпicku kaпalizaciju. U skorijoj
za odvodпu mrezu mora da ima sifoп.
budнcnosti Ьiсе verovatno 10 %
Sifoп sprecava sireпje mirisa i bakterija
domaciпstava bez prikljнcka па
iz kaпalizacije.
zajednicku kaпalizaciju.
Kaпalizacioпe cevi, koje se пalaze izmedн
Od pre dvadesetak godina, zаЬгапјепо
kucпih aparata i vertikalпog kolektora
је kорапје septickih јата za поvе
velikog precпika, пisu horizontalпe, vec su
gradevinske oЬjekte. U tim septickim
Ь\аgо пagпute, s padom od 2 ст ро metru.
јатаmа otpadne vode iz WC-a odvajale
Najcesce ko1isceпi sistem sadrzi
sн se od voda iz domaciпstva koje su se
veгtikalпi kolektor za vode iz-domaciпstva
sprovodile do rezeгvoara za masnocн.
i vertikalпi kolektor za vode iz WC-a.
Zbog uvodeпja пovih propisa i septickih
Ove vode se ulivaju u zajedпicki kolektor.
јата za оЬе vrste otpadпih voda
Postoji i drugi sistem sakupljaпja otpadпih
voda kod koga su svi kucпi aparati
izmeпjeп је nacin Lretiranja otpadnih
voda.
povezaпi sa jedпom vertikalпom
Sanitaгni pravilпik pгopisuje da
kaпalizacionom cevi.
individнalno odvodenje otpadnih voda
Kaпalizacioпa mreza treba с\а ima odusak
podleze odгedeniт propisima. Јеdап od
za vazduh jer se па taj пасiп spгecava
tih propisa kaze da septicku јатн тоzе
uпistavaпje sifona i sireпje пepгijatпih
da sagradi samo predнzece koje se time
mirisa. Zavisпo od toga koji se sistem
bavi. Septicka јата mora se cistiti svake
koristi, postavljaju se veпtili ili veпtilacioпe
ceti1i godiпe.
kape zbog cega је пeophodno probusiti
kгov da Ьi mogla da se spгovede cev.
Septicka jama
Mreza za sakupljanje za skupljanje svih
otpadnih voda otpadnih voda
Zavisno ос\ opstine, postoje razlicite Otpadne vode se sprovode do rezeгvoara
vrste mreza za sakupljaпje otpadпih koji zadrzava vece predmete koji plivaju
vocla: jediпstveпa mreza, odvojeпa ро vodi. U kanalizacionu mrezu u okviru
mreza i septicke јате u okviru svakog domaciпstva moze se ugгaditi rezeгvoar za
domaCinstva. тasnoce. U tот slнcaju se voda pгeciscava
Pгvi tip mreze је kolektor koji sakнplja sve kroz filter. Каdа izade iz јате, ova
vode. Drugi tip mreze ima dva kolektora: precisceпa, ali i dalje zagadeпa voda
јеdап za otpadпe vode, drugi za kisпicu. odlazi н zетlјн.
Dimnjak
Centralno grejanje danas је najcesci
nacin zagrevanja domacinstava.
U periodu od 1982. do 2002. godine,
broj domacinstava koje imaju cen­
tralno grejanje na gas povecan је pet
puta. Kamini se koriste samo kao
dopunsko grejanje ili su tu samo
zbog komfora i ulepsavanja enterije­
ra. Zbog toga i dalje postoji veliki
broj kupaca zainteresovanih za
kamine.
Pie nego slo se pojavilo centralno grejanje,
slaшbeпi objekti su u glavnoj pгostoгiji iшali
kашiп i koгistili su dгvo kao ogrevni
шateгijal. Zbog оvЉ kaшina postavljanje
diшnjackih kanala је koшpleksan posao.
Glave diшпjaka, koje su povezaпe s
jedniш ili viSe diшnjackih kanala, пalaze se
na шestu gde se spajaju dva slana. U velikiш
stашЬепiш jediпicaшa postoje оЬiспо vise
glava diшnjaka (оЬiспо dve). Svaka glava
povezana је s najvise cetiгi kanala. Na ove
kaпale шоzе se prikljuCiti vise peci.
Nekadasnja lozista
Pocetkoш XIX veka kaшini su pravili шапја
ili veca udubljenja u zidu, pri сешu је
Ltпutrasпjost kашiпа Ьila od opeke. Oko
resetke na kaшinu nalazila se vatrostalna
opeka. Diшnjacki kanal nalazio se izпad
kaшina. Капа! diшпjaka је gradeп od cigle
i oЬlagan poluporcelanoш. Otvorena lozista
шogla Sll da iшaju tako losu veпtilaciju, c.la
se poпekad sav dim iz dimnjackog kaпala
vracao u prostoriju.
lskoriscenosl toplotne energije kod ovog
tipa lozista Ьila је veoma slaЬa. Ukoliko Ьi
se za ogrev koristilo drvo, sашо Ьi se 6 °/с,
toplotпe energije emitovalo u Ьlizini resetke
na kamiпu. U seoskim kucama ta reselka
pravila se od kamene ploce. Od isюg
mateгijala su se pravili podпozje kamiпa,
loziste i deo izпad lozista.
Danasnji dimnjaci
Zidanje dimnjaka је posao koji podleze
jasпim propisima. lpak, koгisno је znali пеkе
osпovne stvari. Loziste treЬa da ЬL1de doЬro
snaЬdeveno svezim vazduhom јег se па taj
naciп pospesltje sagoievanje drva (l kg drva
za sagorevanje utrosi 3,5 m3 vazduha). Kolika
се Ьiti velicina kашiпа zavisi od povrsine
prostorije L1 kojoj се se on nalazili. Оа Ьi
cirklllacija vazduha u dimnjackoш kaпalu Ьila
doЬra, njegova zapremina mora da odgovara
zapremini lozista. Dimnjacka glava mora bar
za 40 ст da bude visa od slemena krova.
------->- Gasovi i dim izlaze u spoljasnju
/
1
Takode, glava dimnjaka poslavlja se na cleo
krova manje izlozen vetrovima. Razmak
izmedu krovne konstп.1kcije i dimпjackog
kanala tгеЬа da Ьude najmanje 16 cm.
Kako izabrati kamin?
Рге nego sto pocnete da zidate kamin,
potreЬno је da izaЬeгete mesto gde се оп
stajati - uglavnom је to dnevna sоЬа. А onda
vam jos ostaje da odredite tip lozisla.
ZЬog velike potrosnje drveta i ogromnog
gubltka юplotne energije, kamiпi sa
otvorenim lozistem sve vise L1zmicu precl
svojim "koпkurentima". Оа Ъi se poЬoljsala
efikasnost lozista, na unutrasпji deo kaшina
stavlja se ploca od livenog gvoZda.
Zatvoreпo loziste је u stvari jedna шаnја
prosюrija za sagorevanje drveta oko koje se
nalazi kamiп. Loziste је zatvoreno stakleпim
vratima (гее је о vatrostalпoш staklu).
S oЬzirom na lo da su ta vrata zalvoгena,
eшilovanje toplotпe energije је smanjeno.
Ukoliko otvoгite vrata na lozistll, imacete
isti ugodaj kao kod otvorenog lozista.
sredinu kroz kaпal din1пjaka.
Gasovi i din1 podizu
se prema kaпalL1.
Ploca iznad lozista koJa
eп1ituje toplotL1 i zag1·eva
prostorijL1
Resetka omogucava vazduhL1
bogatom kiseonikom da
raspiruje vatru odozdo.
Fioka za skupljanje pepela
Topli gasovi apsorbuju
vazduh iz prostorije
CISCENJE DIMNJAКA
Dimпjaci se moraju ёistiti dva puta
godisпje, pri ёemu jedno ёisсепје treba da
obavi dimпicar. Оп се vam izdati гасuп koji
се vam biti potrebaп u slucaju пesrece.
Naime, taj racuп се biti potrvda па osпovu
koje се vam osiguraпje isplatiti stetu.
Dogradnjom је moguce izmenili olvoгeno
lozisle. То nije veliki posao, а ne morajll
da se vrse пikakve promene na dimnjackim
kanalima. Ovako pгepravljen kamin poslaje
grejno telo.
Kanal i glava dimnjaka
Kanal dimпjaka sluzi za odvodenje dima.
Pravi se ос! opeke, od lakog Ьеtопа i
porcelana ili od valroslalnog Ьetona koji se
sastoji iz supljih еlешепаtа koji se uklapaju
i slazu jedan preko drugog.
Kanal dinшjaka је prav, ali u nekiш
slш:ajevima on moze da Ьude Ыаgо
zakrivljen, pri cemu ugao izmedu vertikale
i kanala ne sme da Ьude veci od 20 %.
Ukoliko је kanal dimnjaka ostecen ili nije
 ,д;;:W�=,-
-- Kanal dimnjaka
Dimnjaёka kapa
1
] �-- Glava dimnjaka
Hidroizolacioni sav
1 1
1 .+----- Sporedni kanal
/// dimnjaka
/
/
/ obavezna. U prvo vreme blla је to
/._/
/�
Рlоёа od celog
9 --h-- -- kamena
Kamin па prvom
spratu
1 1
1 1
\ potrebno da kuca ima
\ \
\
\ °"',------
--
- Kanal dimnjaka
\\ \\
1 \ Рlоёа od
)�..._---- celog kamena
--+--- Glavni kamin
adekvatan za kamin о kome sanjate, onda
је neophodna ugradnja cevi. Та cev је od
inoksa i zavisno od tipa dimnjaёkog kaпala,
moze da bude ёvrsta ili savitljiva.
Kanal dimnjaka prolazi kroz krov
i zavrsava se iznad njega. Тај deo
dimnjaёkog kanala iznad krova пaziva se
glava dimпjaka. Ne postoji taёno odredeпo
mesto na krovu za dimпjaёku glavн. Опа
se poravnava u odnosн па zabat krova.
Glava dimnjaka moze da stoji па пosecem
zidu, pri dnu krovne ravni, ali је najbolje
da stoji na unutrasnjem, пosecem zidu.
Zapremiпa glave dirnnjaka direktno је
proporcionalпa broju dimnjackih kanala.
Glava dimnjaka pokriveпa је kapom koja
spreёava ulazak kise i vetra u kanal
dimnjaka i omogucava normalno strujaпje
vazduha u njemu.
PROBLEMI S DIMNJACIMA
Najveci proЫemi s dimпjacima пastaju
onda kada se kanali dimnjaka пе koriste.
Zbog koпdeпzacije, uпutar dimпjaёkih
kaпala slezu se ёаd i smola.
S druge straпe, ako kaпal dimпjaka
prolazi kroz krovпu koпstrukciju, а glava
dimnjaka је lose postavljena, опdа
se ne moze obezbediti neophodпa
hermeticпost. Glava dimпjaka i spojпice
takode mogu biti osteceпe.
Sta raditi u toj situaciji?
Kanali dimпjaka treba da imaju zastitпe
poklopce i odgovarajucu ventilaciju.
Redovпo пadgledajte dimпjake. Ako
primetite bilo kakvu promeпu, пе cekajte
da dode do pogorsaпja, vec odmah
reagujte. Ako niste raпije radili na krovu,
pozovite profesioпalпog majstora. Ukoliko
nesto popravljate па zabatu krova,
proverite ujedпo u kakvom su staпju
glava dimпjaka i hidroizolacioпi sav.
lzolacija
i venti lacija
Od 1974. godine, odnosno prve
naftne krize, izolacija kuca је
samo toplotna izolacija, а onda је
usledila i zvucna. Dobro је uraditi
izolaciju kuce, ali је isto tako
odgovarajucu ventilaciju.
lzolacija krova
Izolacija krova direktпo zavisi od toga da li
se potkrovlje koristi za stanovanje i kakva је
struktura tavanice. Ukoliko se potkrovlje
пе kotisti za stanovaпje, izolator se stavlja
direktпo na tavaпicu. Na betoпskн tavanicu
izolator se stavlja u dva sloja. Ako је rеё о
drveпoj tavaпici, izolatoг se stavlja izmedu
greda. Ovo је пajlakse i najefikasnije resenje.
Postavljaпjem izolacije ispod krovnih ravпi
povecavate povrsinu kојн treba da izolujete,
а sem toga i guЬitak toplotne епегgiје је
mnogo veci. Ukoliko se potkrovlje koristi
kao prostor za stanovanje, опdа se izolacija
stavUa ispod krovne stolice (str. 244-246).
Sloj miпeralne vuпe postavlja se izmedu
svih supljiпa.
lzolacija zidova
Kod kнса koje sн gradene od druge poloviпe
XIX veka, bolje је raditi izolaciju zidova sa
spoljasnje straпe. Za razliku od пјh, objekti
koji sн sagradeпi pre tog perioda, imaju
mпogo tehпiёkih proЫema.
!zolacija puпih zidova s uпutrasпje straпe
vrsi se zahvaljujuci termoakustiёпom
elemeпtu koji se sastoji od izolacioпog
sloja i gipsaпe рlоёе. Ove izolacione tаЫе
postavljaju se па dva паёiпа - Јере se
clirektпo па zid ili se postavljajн па siпe i u
tom sluёaju postoji vazdusni medusloj. Iako
iziskuju odredeп пароr, ove poslove moze
da uradi svaki "uradi sam" majstor (str. 230).
Kod пeravпih zidova, tehnika postavljaпja
izolacije se delimiёпo razlikt*. U tom slucaju
izolacioпi sloj је u "seпdviён" јег se postavlja
izmedu zida i pomocnog zida.
Postavljanje unutrasnje izolacije nije
mnogo skupo, а pri tom se пе mепја
spoljasnji izgled kuce.
Spoljasпja izolacija је skнplja, ali daleko
efikasпija naroёito ako је kuca lose
omalte1isana. Zahvaljujuci njoj u isto vreme
vrsi se i malterisaпje kuce i postavljaпje
izolacije. Sirok izbor materijala пudi Ьrојпе
mogucпosti. Ipak, ovaj postupak menja
izgled fasade, sto u odredeпim sluёajevima
nije dopusteno.
MINERALNA VUNA
Oprez! Dok radite sa izolatorima kakva
је miпeralпa vuпa, morate obavezпo da
imate zastitпu masku i rukavice.
Sastav i upotreba miпeralпe vune i
drugih izolacioпih materijala defiпisaпi su
pravilпikom о termickoj izolaciji. Sve te
odredbe se odпose па поvе i reпoviraпe
gradevine.
lzolacija poda
Kuce koje se posledпjih godiпa prave па
zemljaпim platformama i izпad vazdusпog
prostora treba takode da budu izolovaпe.
Izolacija koja se postavlja izmedu рlоёе
i zemljaпog пasipa (sаЬiјепе zemlje) sastoji
se od sloja peska па koji se папоsi otporni
izolator i polietileпski sloj. Kod starih kuca
gde se pod пalazi па zemljaпom пasipu,
izolacija se vrsi tako sto se izolator stavi
ispod plivajuceg poda.
Ako је rеё о drveпom podu koji se пalazi
iznad vazdusпog prostora, опdа izolator
treba staviti ispod poda. Оа Ьi se ovaj
postupak uspesпo obavio, morate пајрrе
da dignete pod.
lzolacija stolarije
Danas i pi-ozori i balkoпska vrata imaju
c!vostruko staklo. Kod starijih gradeviпa,
zbog tih staklenih povrsiпa, dolazi do velikog
guЬitka eпergije. U пekim slucajevima treba
ih potpuno zameniti, dok је u dгugim
moguce staviti jos јеdпо staklo па vec
postojeci ram prozora, u tom slucaju пета
velikih promeпa па izgledu stolaiije. Vodite
raёuna, ugradпja duplih stakala priliёпo је
skupo. Vazduh moze da struji i oko vrata
i oko prozorskih krila. Svaki "uradi sam"
majstor moze da promeпi spojпice.
Ventilacija
Neke prostorije iziskuju mehaпiёku
veпtilaciju. Ako пета veпtilacije, La kuca
песе vise Ьiti zdravo mesto za zivUeпje јег
vlaga ne izlazi iz пје.
Svaki krov treba da ima male otvore pti
ёemu се опi Ьiti rasporedeni tako da se cetiri
otvora пalaze u kvadratu, а peti па srediпi
krova. Ovi otvori pospesuju cirkulaciju vaz­
duha koji dopire ispod krovnih ravni. Venti­
laciju treba takode predvideti prilikom izrade
tavaпice, postavUaпja tavaпjaca i potpatosпica.
Prostorije koje imaju vodu, kao sto su
kuhiпja i kupatilo, moraju imati ventilaciju.
Postavljanjem mеЬапiёkе veпtilacije obezbe­
duje se stalпo provetravaпje tih prostorija.
Na razvijaпju ove tehпike mпogo se radilo
od 1982. godine zbog ustede eпergije, а i
zbog higijeпe i komfora u kuci. Prostorije u
kojima se пalaze peCi па mazut ili gas moraju
se redovno provetravati. Za postavUaпje
ventilacije obratite se strucnjaku za taj posao.
 .
•

.,t<,
.•3..,
,_,,
. ...,.,
___________________________________________________
 itd. Pomocu njih mozete stegnuti navrtke

Osnovni alat pri zavijanju, preseci kaЫove ili ispraviti

ekser, zicu, lim itd. Njihove rucke su
oЬicno metalne, ра је zbog toga bolje da
Evo osnovnog alata koji се vam Ьiti potreban. Neki се vam Ьiti
kupite klesta cije su rucke izolovane
neophodni od samog pocetka, а neke cete nabavljati kasnije. (oЬlozene plastikom) i pogodne za
elektromonterske radove.
Na str. 52-67 naci cete alat koji је potreban za stolarske radove
i objasnjenja kako da ga koristite. Stolarska klesta
Ovo је alatka od koristi za svakog "uradi
sam" majstora. Pomocu ovih klesta mozete
Najcesci alat Komblnovana klesta da vadite eksere iz drveta bez posebnog
Ova visefunkcionalna alatka је neophodna. napora i rizika da ostetite podlogu, ali pod
Kutija za alat KomЬinovana klesta mogu da stegnu uslovom da ispod postavite drveni
Spakujte alat u veliku kutiju. Na pocetku elektricne kaЫove, zardale predmete podmetac. Stolarska klesta su dugacka oko
kupite kutiju koja је laka, od cvrste plastike 20 ст i nisu mnogo skupa.
s pokretnom pregradom za sitan alat.
Kasnije mozete kupiti vecu kutiju za alat.
Izbegavajte metalne kutije zato sto su teske
za nosenje i mogu da zardaju.

Kutija za alat

Stolarska Kombinovana
klesta klesta
Cekic': za
vadenje eksera

Obelezac (kirner)

Skalpel

Zidarska lopatica Stolarski cekic':

. о " ._ (spahtla)
Skalpel
Skalpel (ili univerzalni noz) ima ostrice
koje mogu da se menjaju i spada u
Garnitura ravnih
grupu neophodnih alatki. Standardnu i krstastih srafcigera
ostricu cete ko1istiti za secenje papira, razlicitih velicina
kartona i deЬ\jih materijala kao sto su
gipsane р\осе. Skalpelom mozete isecati
razlicite materijale. Specijalne ostrice
seku podne оЬ\оgе, metalne listove,
drvo i metal. Skalpeli s fiksiranom
ostricom prodaju se sa zastitnom
futrolom, ali Ьо\је је kupiti skalpel
s ostricom koja se uvlaci, zato sto је
bezbednф za rukovanje i nosenje.
Postoje i modeli kod kojih se ostrica
uvlaci u drsku skalpela. Imajte uvek
ostrice u i-ezervi.

Testera za metal
(bonsek)
Zahvaljujuci listu koji se menja,
bonsek ne sece samo metal, vec
i plastiku i sitnije drvene elemente.
Ne kosta puno i koristi se s listom
Тinjalica (ispitivac)
koji se zategne u celicni ram. Imajte
uvek listove za secenje u rezervi.

Lisna testera s finim zupcima

Ako hocete da secete drvo i clrvene
elemente, obezbedite adekvatnu
testeru, tj. testeru s finim zupcima.
Ova testera pruza mogucnost da njome
precizno secete drvo, pod pravim
uglom ili ukoso (na primer za, izradн
ramova).
Cekici
Cekie za vadenje eksera (tesarski)
ima dvostruku funkciju: njime se
zakнcavajн, а njegovim pгednjim delom
vade se ekseri. Kнpite cekic mase od
500 do 600 g, s metalnom glavom ili
sa plasticnom glavom (od staklenih
vlakana). Obezbedite i jedan manji. cekic
za vadenje eksera od celika, duzine
10 cm, s izbrazdanom drskom i
istanjenim vrhom. Ovaj cekie se koristi
za vadenje eksera iz drveta, pri сеmн
se pazi da se ne osteti drvena
povrsina.
Za preciznije radove, nabavite i stolarski
cekie. Njegova drvena drska i glava teze
oko 120 g.
Odvijaci (srafcigeri)
Vijci sa glavama koje mogн Ьiti ravne,
krstaste ili sestoнgaone, razlicitih dimenzija,
namecн нроtrеЬн razlicitih srafcigera.
Pocnite s ravnim (oЬicnim) odvijacem
dнzine staЫa 125 mm, koji se koristi za
vijke s нpнstenom glavom, а zatim kнpite
sestoнgaoni (zvezdasti) philips odvijac br. 2,
i na krajн obezbedite odvijac za
elekt1icarske radove (ispitivac Гаzе).
Specijalizovane prodavnice, za krstaste i
нpнstene glave, nнde odvijace razlicitih
velicina н kompletн. Postoje modeli koji
imajн isш drskн, а staЬ\o se menja, ali ovi
odvijaci nisн sasvim poнzdani za
kvalitetnije radove.
Zidarska lopatica (spahtla)
Ova alatka sastoji se od drvene ili plasticne
drske i savitljive, ce\icne plocice.
Ona slнzi za zatvaranje rupa gipsom н
drvetll ili zidн. Obezbedite jednн lopaticн
od 2,5 ст i jednн od 5 ст. Nemojte i h
pomesati s mistrijom jer ona ima mnogo
krucн рlосн.
Merenje i obelezavanje
Ravan metalni lenjir
Neophodan vam је da Ьiste proverili da li
sн plocice гavne, bez njega skalpelom ne
mozete ravno da isecete poclnн oЬ\ogu kao
sto је, na primer, vinil. Idealan lenjir је
dнgacak l m.
Celicna merna traka
Ona treba da Ьнdе dнgacka 5 m kako Ьi
mogla da se koristi н svakoj prilici. lzabe­
rite trakн koja ima sistem za Ьlokiranje da
Ьi mogla da ostane otvorena dok merite.
Libela
Neophodna је za veliki broj radova
(gradevinskih ili stolarskih) zato sto se
njome proverava liorizontalni i vertikalni
polozaj postavljenog elementa. Mehнr liЬele
treba da stoji tacno na sredini. Manji model
liЬele, dнzine 300 mm, Ьiсе vam sasvim
dovoljan. Ako hocete da pгoverite da li је
neka dнza povrsina ravna, ispocl liЬele
postavite dнzu ravnu letvu.

Ravan metalni lenjir

Celicna merna traka

4 -�-.-- -- - - - - tiiii

·-"""°'-""·�----

- --------- Libele

1
--
•
 do 125 mm i fiksiran је na brusilicн.
Dok radite s ovom bгusilicom, prasina
se skuplja u kesi za prasinu.

Busilica
Ovo је savrseni alat za svakog "uradi sam"
majstora. Ako kupite busilicu bez kаЫа,
tj. busilicu s akumulatorskom baterijom
(obavezno imajte rezervne baterije), mozete
је koristiti svuda. Kada se u glavн Ънsilice
Podesivi stegne nastavak (odvijac), onda se njome
viljuskasti i srafi. Ako treba da bнsite zid od opeke,
kljuc
izaberite nюclel za beton. Napon
akumнlatora kod ovih aparata krece se
izmedн 9,6 V do 24 V. Busilica, ciji
akнmнlator ima napon od 14,4 V i Ј 8 V,
moze da se koristi skoro za sve raclove.
Izaberite bнsilicн kојн mozete lako da
drzite i koja nije teska.
Grip klesta
Burgije
Postoji veliki broj burgija za razlicite
tipove majstorskih radova.

Odrzavanje i zatezanje
Podesivi viljuskasti kljuc
Za zatezanje vijaka i navrtki najbolje је da
koristite ovaj kljuc. Izaberite kljuc kod kojeg
raspon izmedu celjusti moze da bude i do
3 ст, ona се vam odgovarati za sve vrste
radova, ukuljucujuci i vodoinstalaterske.
Zahvaljujuci glavi u oЬliku polumeseca,
ovaj k�juc moze da dopre do nedostupnih
mesta.
Grip klesta za pridrzavanje sa srafom
Ova klesta su veoma praktiCna jer mogu
da zamene stege ili zavojne stezace.
Zahvaljujuci svojim zubastim celjustima,
ona mogu da stegnu okrugle predmete
kao sto stezu navrtke i cevi.
brusilica. Zahvaljнjнci brusnom papiru,
koji se koristi te povrsine postajн glatke.
Manje povгsine mozete brusiti rucno, ali
ne i vece, zato sto је to dнg i dosadan
posao. Elektricnom brнsilicom cete to
uraditi mnogo brze, а нz to postoje i
modeli koji sami skнpljajн prasinн.
Mozete da Ьirate izmedн vibriracione
brusilice, tracne brusilice (koja је teza i
koristi se za vece radove) i ekscentar
bп.:tsilice koje imajн ekscentricno kretanje
sa rotacijom. Precnik brнsnog diska
ekscenter brusilice krece se od I 15 mm
Spiralne burgije
Ove burgije se koriste za drvo, drvne
preradevine i metal. Kнpite gamitllru
burgija od brzoreznog celika, cija је dнzina
do 10 mm i koje sн upakovane lt metalпu
kнtijн јег се ona trajati mnogo duze od
plastiene. Celiene burgije od нgljenicnog
celika su jeftinije, ali krace traju.
Pljosnate burgije za drvo
Njihova sirina је od 12 do 32 mm i one
otvarajн siroke гнре u dгvetu. Kнpujte
ih samo onda kada su vam potrebne
i spakujte ih н plasticnu kutiju.

Elekricni alat
Ubodna testera
Ubodna testera
Moze se ko1istiti za mnoge vrste radova,
ne samo za stolarske. Zahvaljujuci listu
koji moze da se menja, ova testera moze
da izvodi i kruzne rezove ili da sece pнni
panel kada na primer treba ugraditi
sнdoperu ili kнhinjske aparate.
Koristieete list koji је adekvatan za
secenje datog materijala: drvo i njegove
preradevine (lepenka, iverica), metal,
plastiku i keramiCke plocice. Izaberite
ubodnн testeru vece snage (najmanje 500 W)
s vise brzina, kesom za prasinн i preklopkom
za njihajni mehanizam. Imajte uvek u rezervi
standardne listove, а specijalne kupujte
samo onda kada sн vam zaista potrebni.
Akнmulatorska ubodna testera је prilicno
skupa; ako cete је cesto koristiti Ьlizн
ulaznog prikljucka, onda је to bacanje рага.
Ekscentar brusilica
Brusilica
Ako hocete da ispolirate drvo, neku
povrsinu pripremite za bojenje ili skinete
neki sloj, onda се vam Ьiti potrebna
 Ostale korisne alatke
Heftalica
Heftalica za "uradi sam" majstore је
visenamenska: njome mozete pricvrscivati
mеЫ na namestaju, postavljati platno na
zid i zastitnu mrezu na prozoru, Гiksirati
оЫоgе, spajati ranюve za slike itd. Najvise
mogucnosti pruza heftalica u koju se mogu
staviti spajalice razlicitih velicina.
•••• Bit odvrtaci
Akumulatorska
busilica

Pljosnate
burgije za drvo

1 1
Burgija za Spiralne B urgije
staklo i ploё:ice burgije za beton

Burgije za beton Bit odvrtaci

Za postavljanje tiplova u betonskom zidu,
potrebno је najpre probusiti zid. Bшgije za
zid nemojte kupovati u setu, kupujte samo
one cija velicina odgovara tiplovima koji su
vama potrebni, tj. od 6, 7 i 8 mm. Ukoliko
treba da napravite otvor za kaЬlove, uzmite
precime burgUe. Kasnije ih spakujte u
kutiju za alat.
Bit odvrtaci koriste se za zavijanje i
odvijanje s akumulatorskom busilicom. Detektor za kaЫove
Na busilicu se stave Ьitovi odvrtaca za vijke i kanalizacione cevi
"pozidriv", "torx" i "philips" sa ukrstenim Ova mala sprava na baterije detektuje
prorezom. Za drvo i metal morate koristiti elekticne kaЬlove i kanalizacione cevi
specijalne Ьitove. u zidovima. Neki modeli се cak moci
da pronadu tavanicne grede i nosecu
konstrukciju pregradnih zidova tako sto се
Merdevine i stolarski detektovati eksere koji drze te gradevinske
sto па rasklapanje elemente. Pre nego sto ukucate ekser ili
pocnete da busite, Ьilo Ьi pametno da
upotreЬite ovu spravu.
Merdevine
lzaberite merdevine koje su lake, staЬilne
i koje mogu lako da se pomeraju, sto је
veoma vaino ako treba, na primer, da
radite nesto u stepenisnom prostoru.
One moraju da imaju zastitnu radnu
povrsinu (sediste), zastitnu ogradu i
staЬilne nosace sa gumom da se ne Ы
klizale. Postoje i doclatni elementi koji
mogu da budu korisni - platforme,
odaljivac od zida i kuke.

Radni sto па rasklapanje

Za secenje, busenje i spajanje
Pistolji za patrone
nepohodan vam је stolarski
Mnogo proizvoda za zaptivanje i lepljenje
sto na rasklapanje. Izmedu
prodaje se u oЬliku patrona, sto zahteva
celjusti ovog stola moci cete
upotrebu pistolja. Ovo nije skup alat.
da obradujete svaki materijal.
Sastoji se iz metalnog dela s orozom
Mali modeli su jeftini i mogu
i mehanizma za precizno nanosenje
imati i deo kojim se podesava
materijala. Postoje dve standardne
visina stola i stegu za
velicine patrona i pistolja.
regulisanje razmaka
izmedu celjusti.

Merenje
Za dobro majstorisanje ро
kuci potrebno је da znate da
pravilno uzmete mere, da iscrtate
2 Na kraju trake postoji kukica. Kada
meгite drvo, zakacite ovu kukicu za jedan
kraj drveta i razvнcite memu traku do
zе\јепе duzine.
Proveravanje linija
3 Neki modeli imajн pokretпi deo s
obelezenim uglovima. Okrenite pokretni
cleo do zeljenog ugla, а liЬelu postavite
na povrsinu ciji polozaj zelite da proverite.
lmajte н vidu da је ova liЬela mnogo
manje pгecizna nego ostali alat za taj
posao (vidi str. 56).

horizontalne i vertikalne linije

i da proverite da li su kroz zidove
provedeni kaЫovi ili kanalizacione
cevi kako ih пе Ьiste ostetili
prilikom radova. Za sve te radove
treba imati odgovarajuci alat.
Uzimanje mere
Metalni metar је obelezena, celicna traka,
namotaпa oko opruge u plasticпom ili
metalпom kucistu. Меtа\па opruga vraca
metar пazad u kuciste, dok mehanizam za
kосепје drzi metar па razvucenu duziпu.
Меrпа traka Ыаgо је povijeпa kako Ьi
stajala pravo kad se izvuce, а mere se
па\аzе па koпkavnoj (neravnoj straпi).
Мегnа traka od 5 m је sasvim dovoljna
za uzimaпje тега u prostoriji i laka је
za поsепје.
Ho1izontalne i vetikalne pravce, uspravan
polozaj i regнlarпost koпstrukcija proverite
koristeci \iЬе\н. LiЬela ima jednu ili dve
cevi od providne plastike н kojima se nalazi
mehur vazdнha. Na duzoj strani mehur
pokazuje horizontalпi, а ро sirini vertikalni
polozaj. Ako se mehur пalazi tаспо па
srediпi, onda to znaci da је dobar i
horizontalan i vertikalaп polozaj. Kupite
liЬelu cija је duzina najmanje 30 сш, Ьiсе
mnogo pгakticnija nego kratka liЬela.
Lociranje opasnih
predmeta
Detektorom cete lokalizovati elektricne
kaЬlove i kanalizacione cevi рге nego
sto pocnete da zakucavate, zasraПjujete
ili postavljate klinove u zidove, pod
ili tavaпicu. Ako liocete da izbegnete
пeprijatnosti, morate Ьiti veoma
oprezпi.
Najlakse је uociti kаЫ izпad prekidaca
ili kanalizacionu cev ispod Ьaterije
za tus. Neki cletektori proпalaze samo
elektricпe kablove, dok drugi otkгivaju
metal, cevi ili eksere koji drze zidne
gipsaпe ploce ili tavaпicпe grede.

1 Ako uzimate mere u пekom uduЬljenju,

postavite kraj trake па jedan zicl, ра onda
meгnu traku razvijte tako с\а kuciste bude
sasvim priljubljeno uz drugi zid. Izmerenoj
duziпi dodajte siriпu kucista. Та sirina
(5-6,5 cm) naznacena је па samom kucistll
trake. Da Ьiste pravilпo ocitali mere, staпite
izпad metra ako је postavljen horizontalno,
1 Da Ьiste proverili horizontalni polozaj,
postavite liЬelu na povrsinu i gledajte
а ako је postavljen uspгavno, stanite tako
menur ро duzini. Pomeгajte pгedmet sve
с!а vam pogled bude tаспо u pravcu meгne
dok se mehur ne nade tacno па sredini.
trake. U protivnom, mere се Ьiti pogresne.
Uvek dva puta premerite da ne Ьiste
napravili neku gresku.

Ukljucite detektoг i pratite uputstva.

Ukoliko detektor priЬliZite opasnom
mestu, on се poceti da pisti ili svetli.
То mesto obelezite i izbegavajte radove
oko njega.

2 Da Ьiste proverili vertikalni polozaj,

siru stгanu \iЬе\е zalepite za zid i gledajte
me\1ur. Podesavajte polozaj dok se meliur
ne паdе tacno na srediпi.
Secenje
Prvi korak је uzimanje mera,
drugi secenje. lzbor neophodnog
alata zavisi od materijala koji
treba seci i njegove deЫjine. Alat
treba da је ostar: mnogo cete teze
seci tupim alatom zato sto
moze da k lizne i da se polomi -
tako mozete da se povredite i da
ostetite materijal koji secete.
koji је siri od 30 ст. DоЬго priCvrstite
koтad koji secete, za to koristite, па
а
priтer, stege па stolarskoт stolu. Мапје
koтade тozete iseCi i па dгvепој kutiji
(str. 53). Njll тozete kupiti ili је saтi
пapraviti. S оЬе stra11e dгve11e pravougaoпe
ploce diтeпzija 25xl5 ст zalepite i
pricvstile srafoviтa dгvепе straпice.
оп
Koriscenje testere
za metal
Ova testera se koristi za тetal, tvrclll
plastiku i mапје dгvепе koтade. Zllpci
testere treba da budu пasuprot clrsci i
cla su fiksiraпi рrета unL1trasnjem delu
kako Ьi тogli da seku obraclak.
1 List testeгe cesto se zaglavi pгilikoт
secenja. Оа se to ne Ьi dogadalo, fiksirajte
obradak na stolarski sto. Vecina ovih
stolova iта stege sa zleboviтa koji mogu
cvrsto da drze okrugle predтete - па
primer bakamu cev ili тetalпll polugll.

Koriscenje skalpela
Koristi se za secenje tanjih materijala kao
sto su tapete, podne оЫоgе i gipsane ploce.
Mozete da koristite skalpel za slobodorucno
secenje, ali cete bolje obaviti posao ako
postavite lenjir, ра ostricom skalpela secete
tacno pored lenjira. Rukom dobro pгitis11ite
lenjir i vodite racu11a о prstiтa.

1 Da Ьiste zastitili podlogu, ispod

materijala koji secete uvek postavite parce
kartona ili ploce od cvrstog тaterijala.
1 Obelezite liпijll ро kojoj cete seci i secite
(str. 56). Na stolarskoт stolu drzite cvrsto
komacl koji secete, а palac пеkа vam bude
uz li11iju cla Ьi list Ьiо pravil110 vode11.
Pravilпo postavite testeru, а zatiт pocпite
2 Nајрге napravite zasek na pгedmetu koji
obradujete. Za pravac kгеtапја (tj. vodicu)
s роvlасепјет lista testere pod ugloт ос!
тоzе vат posluziti selotejp. Za pocetak
45° u odпosl\ па obradak.
povucite list dva ili tri puta vodeci raёuna
da pratite liniju ро kojoj treba da seёete.
2 Kada list пapravi zarez па obelezenoт
тestu, pocпite da rezete lagaпiт, ali
sigumiт pokretima. Polako zatvarajte
ugao pod kojim secete, tako da па krajll
alat bude skoro paralelaп s komadoт koji
secete. Na taj пасiп cete izbeci lотlјепје.
Slobodnoт rukoт pridrzavajte odrezaпi
deo.

2 Cvrsto drzite skalpel i povucite ga uz

lenjir. Ponovite postupak dva ili tri puta
jer ako pokusate da isecete тaterijal iz
prvog puta, ostrica skalpela тоzе da vат
"pobegne". Dok secete skalpeloт ostricu
uvek vucite uz le11jir.

Koriscenje lisne testere

Lisna testera sluzi za sесепје dгveta i dгvпih 3 Cvrstiт i sigumim pokretiтa povlacite
preradeviпa. DL1Ьiпa rezaпja је ograпice11a list ргета seЬi. Nekada se zupci testere
na 7,5 ст zbog metalпog ruba па gomjeт mogu zakaёiti za metal. Nemojte vacliti
delu lista. Siгi11a koтada koji rezete takode list iz тetala sve dok ne zavrsite secenje.
је ograпiceпa, ра cete tesko izrezati komad Na kraju secenja usporite pokгete.
Zakucavanje
eksera
Zakucavaпje eksera predstavlja
пajlaksi пасiп fiksiraпja. Vrh
eksera ulazi u materijal dok је
пjegova glava u istoj ravпi s
povrsiпom. Postoji veliki izbor
eksera razlicitih veliciпa, ali za
majstorisaпje се Ьiti potrebпi
samo maпji ekseri (pogledaj па
sledecoj straпi "Kako izabrati
eksere"). Za zakucavaпje vam је
od alata роtгеЬап cekic i cekic
s plasticпom glavom da па kraju
пе Ьiste ostetili povrsiпu.
Koriscenje cekica
za vadenje eksera
Ovaj cekie lako ukucava sve eksere,
sem опе najmanje, а zahvaljujuci rascepu
пjime se mogu vaditi lose zakucani ekseri.
jedпom rukom uhvatite drsku cekiea,
а drugom ceпtrirajte glavu eksera.
1 Palcem i kaziprstom drzite ekser ргаvо
i lagano udarajte cekicem.
2 Pustite ekser i sada udarajte јасе. Kada
ukucavate vece eksere, drzite cvrsto drsku
cekica. Ako su и pitanju hrapave povrsiпe,
koristite samo ovaj ekser sa glavom.
Koriscenje cekica
s loptastom glavom
Ovaj cekie se koristi za mапје eksere,
za kratke eksere s ravnom glavom, za
tapetarske eksere, kao i za eksere koji
se koriste za zastakljivanje prozora.
1 Palcem i kaziprstom drzite ekser i
udarajte ravnom glavom cekica.
2 Kada ekser moze da stoji sam, LIZmite
proЬijac, postavite ga na glavu eksera, ра
nastavite s ukucavaпjem. Pomocu proЬijaca
bolje cete koпtrolisati rad cekiea. Za
potpuпo ukucavanje glave eksera u drvo
ko1istite cekie sa gнmenom glavom.
Vadenje savijenih eksera
Ako se ekser savije, iscнpajte ga. Nemojte
pokusavati da ga ispravite, пiti da ga
zakucate. jedпostavno ga zameпite novim
ekserom.
Postavite glavu cekiea па kartonskL1 ili
drvenu podlogu. Provucite ekser kroz
rascep cekiea i iskrenite drsku k seЬi kako
Ьiste iscнpali ekser. Ukoliko ne zelite da
пapravite veliku rupu, drzite uspravno
drsku cekiea.
Koriscenje hettalice
Metalпe spajalice mogн da posluze za mno­
ge manje radove. Опе Гunkcionisu kao dva
eksera koja se saviju i na taj nacin fiksiraju
materijal. Spajalica se ukucava treпutno, ра
zato vodite racuna da ne pritisnete prekidac
pre пеgо sto postavite heftalicu.
1 Jzaberite odgovarajucu veliCinu spajalica.
Ubacite spajalice i пapravite probu.
2 Namestite materijal koji cere fiksirati,
postavite heftalicu i pritisпite. Poпovite
postupak onoliko puta koliko је potrebno
i ponovo ubacite spajalice oncla kad se
hefralica isprazni.
Kako izabrati eksere?
Najcesce koti5tite ek5ere 5 ovalnom glavom i ek5ere za рапе!. Oni uvek, kao rezerva,
treba da 5toje u kutiji za alat. 05tale vr5te ek5era kupujte 5amo onda kada 5U vam
potrebni.
Ekseri s ovalnom glavom
Ovi ek5eri imaju kratku, ovalпu glavu i
najcesce 5е kori5te. Glavu tгеЬа ukucavati
и i5tom pravcu u kom 51.\ i drvena vlakna
da 5е пе Ьi ostetilo drvo. Ukucajte је
dobro i zama5kirajte пekim premazom.
Ovaj tip eksera kori5ti 5е u 5pojevima
kod 5tolarije.
Velicine: 25-150 mm, а najbolji 5u
рrо5еёпi (50-75 mm)
Graoevinski ekseri
Ovi ёvr5ti, okrugli ek5eri od kaljenog
ёelika kori5te 5е za fik5iranje drveta u
gradeviпarstvu. Lako 5е vade i prilikom
vadeпja пе ostecuju podlogu u koju 5u
Ьili zakucaпi.
Velicine: 25-100 mm
Vijcani ekseri
Navoji па telн еk5ега ргаvе brazde u
drvetu. Njima 5е dоЬго moze fik5irati,
ali tesko il1 је izvaditi. Veoma 5U kori5пi
za le5onit-ploёe.
Velicine: 20-100 mm
Pocinkovani ekseri
Ovi ekseri imaju veoma siгoku,
ravnu glavu i kori5te se za fik5iranje
skriljca i crepa. Za fik5iraпje krovnog
pokrivaca po5toje i u maпjim
veliёiпama.
Velicine: 50-75 mm ili 12-25 mm za
krovne pok1ivaёe.
Seceni celicni ekseri
Ekseri sa zakoseпim vrhom kori5te 5е
za fik5iraпje dгveta па Ьеtоп (па p1imer
za zidпe letvice). Takode mogu sluziti za
zakucavanje le5oпit-ploёa.
Velicine: postoje u svim veliёiпama.
Ekseri za lesonit-ploce
Ovi ek5e1i imaju ravпu glavu i 5]uze za
fik5iranje 05etljivi\1 materijala па clrveпoj
podlozi. Kori5te se za fiksiгaпje drveпih
ukгa5a. Napravite ргоЪпu r1.1pu vodeci
racuпa da пе polomite drvo. Ek5eri za
рlоёе 5 tvrdim vlakпima imaj1.1 glavu u
obliku dijamaпta koji proЬija povrsiп1.1
р\оёе. Telo ekseгa је od bakra.
Veliёine: 15-50 mm, а пajbolji 51.1
prosecпi 20, 25 i 40 mm.
Ovi ekseri imaju oblu glavu i пazubljeпo
telo da Ьi Ьо\је drzali. Vrhovi 5U im
pociпkovaпi.
Veliёine: 30-40 mm za gipsaпe ploce,
а postoje i lt veliёiпama 9,5-12,7 mm.
Ekseri s ravnom glavom
Ovi ekseri imaju veliku, ravnн glavu.
Koгiste 5е za vece 5tolar5ke radove, drveпi
kostш pregradnog zida i za basteп5ke
pergole.
Veliёine: 25-150 mm.
Ekseri koji se пе vide
Kori5te se za пajfiпija 5pajanja. Glava eksera
moze potpuпo da 5е utopi u podlogu.
Veliёine: 25-150 mm.
Koriscenje zidarskih
eksera
lzaberite ek5er koji се Ьiti c\ovoljno dug
tako da se пајmапје 25 mm пjegove duzine
паdе u zidu. Za podlozak od 25 mm Ьiсе
роtгеЪап еk5ег duziпe 65 mm i pri tom
tгеЬа voditi rаснпа о deЬ\jiпi maltera.
Eksere ukucavajte u 5ројпiсе, а ne u ореkн.
1 Za svaki ek5er пapravite probпu rupu
u drvetu. Dobro priti5пite podlozak za zid,
proverite пjegov horizoпtalпi i vertikalпi
polozaj i zakucajte ek5er.
2 Zakucajte ek5er na jednom krajt1
drvenog podloska.
3 Zatim zakucajte ek5er na drugom
kraju dгveпog podloska. Zahvaljuci
tome, drveni podlozak nece 5е
pomerati kada budete zakivali ek5ere
u srecliпi.
Kako da okaёite sliku?
Slike 5е postavUaju na zid ponюcu
5[ikarske Х kuke koja se fiksira celicnim
ekseгom duzine 25 mш. Ovi ekseгi 5U
taпji ili ptшiji, od celika i 1.1kucavaju 5е u
zid. Kuke za Ьеtоп imaju glavu od plastike
koja nosi tri ili cetiri zakivka od kaljenog
ёelika.
1 Postavite ram na zeljeпo me5to.
LiЬelom proverite da li 5toji pravo
i obelezite gomje uglove u kojiшa
treba da 5toji slika.
2 Vгatite 5liku па zid i oЬelezite me5to
koje је tаспо па srediпi gomje lај5пе
гаша. Kori5lite kuku da Ьi5te obesili
kanap. lzшe1ite rastojaпje izmedu gomje
5traпe kuke i gomje laj5ne гаша.
3 OЬelezite na zidu 5гedinu izmedu
elemeпata koji 51.\ naznaceпi u prvoj etapi.
lz te tacke, dodajte гastojanje koje ste
izmerili u drugoj etapi. Zakucajte kuku
i okacite 5liku.
Srafljenje
Za svako fiksiranje srafovi (vijci)
su mnogo bolje resenje od eksera.
Njihovi navoji prave brazde u
materijalu, а glave drze spoj.
Za razliku od eksera, srafovi se
mogu lako izvaditi.

Sгafovi postoje u raz1iciti111111odeli111a i velici­

naшa, а njihova upotreba takode se razlikuje.
Sto se tiCe шajstorisaпja u kuci, Ьiсе va111
potrebпi sa1110 пeki 111odeli. Priliko111 srаПје­
пја, koristite odvijace koji odgovaraju veliciпi
i glavi datog srafa. Zavrtaпje i odvrtaпje
1110.Zele obavljati rucпo, aku111ulatorski111
odvijaceш (srafcigeгo111) ili busilico111 sa
stegnuti111 пastavkoш za uvrtaпje srafova. 1 Postavite еlешепt па pravo 111esto i па
podlozi grafitпoш olo\!koш ozпacite 111esto

Spajanje drvenih 3 Drveпi eleшent koji zelite da fiksirate za гире.

stavile па podlogu. Kroz ГL1pu provucite
elemenata srafovima ekseг ili silo i па podlozi obelezite шesto
kгoz koje treba da ргоdе sгaf. Na tош шesll\
lzaberite sraГ s гavnoшemiш uduЬljeпje111, пapravite slepu rupu, precпika 2 111111,

dovoljпo dugacak da prode kroz drveпi duЬiпe clo poloviпe siriпe clrvela.
eleшent koji treba Гiksirati i da ude u
podlogu s poloviпoш svoje duziпe. Kada se
glava srafa nade u istoj ravni s povrsiпoш
drvenog еlешепtа, fiksiraпje је zavrseno.
Postoje srafovi гazlicitog proшera, шedu­
tim, za ove poslove su dovoljпi sгafovi ciji
је precпik od 8 111111 do 50 111111. Za
fikisaпje vecih eleшenata korislite srafove
ciji је precпik 10, а duziпa do 75 111111.

2 Za svaki sraf izЬusite slepu rupu,

sirine 2 111111, koja се iCi do polovine
drveпe podloge. Ako vаш је tesko da
ргосепitе duЬiпu, zalepite na Ьurgiju
saшolepljivu traku.

4 Vratite па 111esto ele111eпt, provucite sraf

kroz ГllpU i srafite dok gJava srafa ne bude
potpuпo utisnuta u dгvo.

Kako metalne elemente

1 Postavite sraf па zeljeno шesto. lzaberite
odgovarajucu burgiju pre111a рrошегu i
izbusite slepu ГL1pu. Оа пе Ьiste ostetili
stolarski sto, ispod koшada koji busite
postavite пеkо рагсе drveta. Na str. 44
pogledajte kako da koristite burgiju.
2 Stavite u glavu busilice пastavak za
zavrtaпje srafova koji odgovara srafu.
pricvrstiti za drvo?
Metalпi ukrasi kao sto su kvake па vratiшa
i prozoriшa, civiluci, drzaci za police
i111aju гuре za srafove i пjih treЬa fiksiгati
sгafoviшa s Ltpustenoш glavoш. S oviш
proizvocli111a srafovi cesto iclu u ko111pletu.
Ako koгistite svoje sraf'ove, pгoverite da
Ji шogu da produ kroz rupu i da Ji su
dovoljno clugi da prodгu do polovine
siriпe drveпe podloge. Saгke па vratiшa
uvek su fiksiгaпe srafovi111a sa upusteпoш
i гаvпош glavoш.
Kod пekih fiksiraпja van kuce, па pri111er 3 Ропо\!о \!IЋtite па 111esto ele111eпt
za sarke па kapijaшa, koriste se srafovi s i priLegniLe ga. Ako iша vise srafo\!a,
poluokгugloш glavoш koja se пalazi izпad zategnite ih tek kad ste sigumi cla
povrsiпe ele111eпta. ele111ent koji Гiksirate stoji рга\!о.
Zavrtanje srafa u metalu
i plastici
Za srafljenje u meta1u i plastici Ш, na
primer, za postavljanje roletni ili prozora
od PVC materijala, koristite samobusece
srafove koji prilikom stezanja ргаvе brazde
u materijalu. Ovi srafovi su od celika i
njihove glave su ravne, ispupcene ili s
prorezom.
Zavrtanje srafa u zidove
i plafone
Nije lako direktno sгafiti u zid ili u plafon.
Osim ako su u pitanju dva slucaja: kada se
srafi u oslonu gredu ili u gгedu na plafonu.
Kako izabrati srafove?
VeCina srafova koje cete koristiti su srafovi s upustenom glavom. Nekada su srafovi
na g1avi imali prorez da Ьi mogli da se zavijн srafcigerom. Daпas svi modeli postoje
i и krstastoj verziji kako Ьi mogli da se zavijaju i akнmнlatorskim odvijacem.
Srafovi s poluokruglom glavom
Phillips
Srafovi s okruglim
glavama s prorezom
Srafovi s upustenom
glavom i prorezom
Phillips: krstasti, koriste se za
montiranje namestaja i ukrasпih
elemeпata и kuci.
Pozidriv: za sper-ploce i Iesonit-ploce,
zvezdasti prorez za odvijac, nastavak
na odvijacн n° 2 zasrafice srafove ciji је
preёnik do 10 mm.
Srafovi za drvo: na nekadasnjim
sгafovima samo је јеdап deo sгafa imao
navoje, а daпas sн oni na celoj dнzini
i time se olaksava zavijanje. Odvojte ih
ро veliciпi: srafovi dнziпe 19, 25, 38
U svim dгugim s1ucajevima potrebno је 1 Izaberite Ьit nastavak koji odgovara
probusiti rupu i koristiti specijalпe tiplove
koji mogн da dгZe te srafove. Za detaljпiji
veliCini i glavi srafa. Namestite ga н z1eb
ili ga drzite ропюсн magпetnog adaptera.
opis pogledati na str. 44-45.
Koriscenje odvijaca
Odvijaci, koji su najcesce akumulatorski,
omogucavajн da mnogo ЬгZе i 1akse
zasrafljнjete пеgо rucnim odvijacem,
narocito kada Sl1 l1 рitапјн sгafovi S
krstastim upнstom. Во1је је kнpiti
akumнlatorski odvijac sa gamiturom
odvijaca nego vise pojedinacnЉ.
jedina losa stгana ovih odvijaca jeste
sledeca: ako vam isklizne iz п.ike,
mozete brze da ostetite glavн srafa nego
ako Ьiste to uгadili гнcnim odvijacem.
2 Ako koristite akш11нlatorski odvijaё,
podesite ga najp1-e па fнnkcijн za
zavrtanje i izaberite sгednju brzinu
obrtaja (na primer, na skali od l do
5 izaberite 3).
3 Stavite sraf na Ьit nastavak i prinesite
ga slepoj rupi.
Srafovi za drvo
Pozidriv
4 Poёnite zasrafljivanje. Na kraju, Ьit
nastavak treba sam da izade iz proreza na
Srafovi za drvo
Phillips
glavi srafa; ako se to ne dogodi, onda treba
drugaёije podesiti akumulatorski odvijaё.
5 Za odvrtanje promenite samo smer
rotacije.
i 50 mm, ёiji је preёnik 8 mm i srafovi
dнziпe 75 mm, ciji је preёпik 10 mm.
Ostali modeli: srafovi s ravnom,
upustenom glavom i srafovi za drvo
s poluokruglom glavom imajн нglavnom
jednostavan prorez. Za namestaj koji se
moпtira i za ukrasne elemente н kuci
koriste se srafovi sa sestoнgaonom
glavom za koje је potreban specijalan
kljнc. Postoje takode i "torx" srafovi,
nazivaju ih jos zvezdasti srafovi zbog
oЬlika njihovog proreza - za njih је
takode potreban specijalan k1juё.
Skidanje 2 Glava eksera се Ьiti olabavljena, ра cete
moci da је izvucete cekieem za vactenje

postavljenih eksera ili klestima.

elemenata
Da blste skinuli postavljene
elemente, potrebno је da najpre
dobro pogledate kako su
montirani, а onda da ih pazljivo
3 Ako је glava ostecena, oncla taj sraf
nece шосi da se odvije: u tom slucaju
skinete ukoliko zelite da obavite cete sraГ izvaditi pomocu busilice. Stegпite
Ьшgiјн promera dнplo шanjeg precпika
taj posao kao profesionalac.
srafa. Postavite је tacno na centar glave
Evo nekoliko saveta. i bнsite polako kako Ьi glava mogla da
izade. Nastavite busenje kako Ьiste
izvadili сео sraf.

lzvadite stare srafove

3 Prilikom vadenja, ekser moze da se
Postoje tгi razloga zbog kojih је ove s1·aГove polomi i da jedan njegov deo ostane н
tesko od\'111Uti: elementu н koji је Ьiо zakovan. U tom
• Glava srafa prekrivena је krecom ili slнсајн pomerite taj elemeпt i izvadite ekser
bojom, ра odvijac ne пюzе c.la dорге do kao i н prethodnom slucaju. Na ovaj nacin
nje. cete posшpiti ako treba da pome1ite itison
• Vremenom sraГovi zarc1aju L1 drvetu koji ste zakнcali za pod, ploce od t vrclih
i tesko ih је odsгaЉi. vlakana koje se nalaze na starim vratiшa
• Prilikom zavrtaпja cesto se osteti glava ili gipsane ploce na pregradnim zidovima
sгafa, ра kad zelite da ga odsгafite, oclvijac i plafoniшa.
pocne da klizi.

Ostale mogucnosti: u akшnulatoJ"ski

odvijac stegnite specijalni sraf. Pritisnite
njime па zabнsenu rupu н glavi srafa, а
onda podesite smer rotacije za odvijanje
srafa.

Kako izvaditi stare eksere?

Eksere koji SL1 нkucani u nekн podlogu
prakticno је neшoguce izvaditi, а da se
ta podloga ne osteti.

1 Najbolje Ьi Ьilo cla pokusate da skinete

tu povrsinн u koju је ekser ukнсап, а to
cete шaditi tako sto cete podiei podnu
[etVL1 ј[ј tako Sto cete odvaliti zidпu letvicu.
Postoje i ostale mogucnosti.

1 Nekim siljatim alatom, kao sto је silo 4 Ako ne шorate da izvadite stari ekser,
ili noz, ostruzite boju sa glave srara i dobro ga ukнcajte i sakrijte pomocu cekiea
pokusajte da ga odsrafite odvijacem. i роЬiјаса. То је najbolji nacin da smanjite
stetll i da ponovo koristite parketпe lajsne.
2 Pre nego sto pokusate da skiпete zardali
sraf, umetnite odvijac u prorez na glavi i 5 Ako treba skloпiti pregradni zid za
udarite dlanom u drskн odvijaca dva-tri cije su fiksiranje korisceni veliki ekseri,
рнtа. Katkad se na taj пacin moze odvojiti kнcanjem ро tom zidu proverite gde se ti
sraГ od drveta. Kod sгаГоvа s prorezoш, ekseri nalaze. Ti ekseri оЬiспо su zakovaпi
пајрrе stavite odvijac, ра tek onda н нglovima i dovoljno је da samo пekoliko
шlarite н пjegovu drskн. Na taj пacin puta udarite velikiш cekieeш, ра cla se taj
cete olabaviti sгar. spoj гasturi.
Stezanje
i Ыokiranje
Nijedno majstorisanje u kuci
пе moze da prode bez stezanja
i Ыokiranja.
Bilo da zelite da p1itegnete navrtke na
cevi koja curi, da promenite bateriju
na cesmi ili da izvucete Liplove iz zida,
Ьiсе vam neophodan odredeni alat za
stezanje.
Podesivi kljuc
Sluzi za zavijanje i odvijanje navrtki i
srafova sa seslougaonom i cetwtastom
glavom. Postoji veliki broj modela оvЉ
kUuceva. PotreЬno је imali kljuc s
fiksnim celjustima i kljuc s podesivim
celjustima (podesivi kljuc). Najvece
navrtke koje treba da odsrafite su one
na vodovodnim cevima i na spojevima.
Njihova sirina је od 25 mm do 30 mm.
Veliki, podesivi kljuc sluziee vam
i za manje matice.
1 Ako hocete da odvijete nawtku,
najpre rasirite celjusti na kljucu.
2 Celjustima kljuca doЬro stegnite
navrtku.
3 Navrtku, koja је zavijena u pravcu
kretanja kazaljke na satu, odvicete tako sto
cete okretati kljuc u suprolnom smeru.
3 Koristite ih i za vadenje tiplova: stavite
sraf u tipl, zasrafite ga do polovine lipla,
а onda klestima uhvatite glavu i povucite
tipl. Popunite rupu u zidu.
4 Оа blste zategli spoj izmedu dve
Ьakarne cevi, Ьiее vam potreЬna dva
kljuca -jedan da drzite spoj, drugi
da njime zatezete navrtku. Pogledajte
u 10. poglavlju kako da koristite
kljuceve za vodoinstalaterske
radove.
Grip klesta
Ova klesta mogu da se koriste umesto
Komblnovana klesta kljuca, kljuca za matice kojim se
pridrzavaju cevi, klesta, cak i umesto
Njih elektricari koriste za secenje, savijanje
stega. Postoji i mogucnost f"iksiranja
i uvijanje elektricnih zica. Evo nekoliko
celjusti grip klesta.
primera njihove upotrebe.
1 Grip klestima uhvatite radni predmet,
stegnite dobro rucke i okrecite Љ suprotno
od smera kretanja kazaljki na satн.
2 Ako је radni predmet suvise mali,
stezite i dalje rucke i okrecite sraf"
u smeru kretanja kazaljki na satu kako
Ьi na kraju celjusri klesta uhvatile
predmet. OdЬlokirajte klesta, zavmite
jos malo sraf, pritisnite rucke i ponovo
klestima stegnite predmet.
3 Ako hocete da otpustite grip klesta,
uhvatite оЬе rucke i rasirite ih.
1 Ako nemate kljuc, navrtku mozete
uhvatili klestima. Kada postavljate
garnisnu, klestima pridrzavajte navrtkн,
а odvijacem zavijajte sraf. Кlestima
mozete drzati cevi dok menjate spojnice
ili da njima odvrcete venlil na radijatoru
koji zelite cla skinete.
2 Koristite ih za skidanje metalnog
dela sijalice koji је ostao u sфlicnom
grlн. Najpre iskljнcite struju, а zatim
kleslima uhvatite metalni deo sijalice i
odvijajte u smeru suprotnom kretanju
kazaljki na satu. !sti је postupak i za
bajonet-grla i za grla s navojem.
Busenje
Dok majstorisete ро kuci, cesto
cete morati nesto da busite.
Za to се vam Ьiti potrebna busilica
(u ovom slucaju akumulatorska),
komplet burgija i jos neki dodatni
pribor.
Kako koristiti burgiju?
Akumulatorska bнsilica radi na baterije
koje se рuпе. Sve Ьнsilice, sem onih koje
su najjeftinije, proclajн se s dve baterije.
Naucite kako da stavite baterije i kako da
il1 пapunite. Proverite koliko је vгemena
роtrеЬпо da se napuпi baterija.
Pridrzavajte se uputstva za нроtrеЬн
prilikom obavljaпja гazlicitih гadova:
• normalaп ili sнprotaп smer rotacije;
• prilagodena brzina za Ьнsеnје, zavijaпje
i viЬracije za bнsenje zidova;
• Ьгziпа rotacije prilagodena zavijanju
гazlicitim materijalima.
Vecina bнsilica se prodaje s kofeгom.
Ako imate samo Ьнsilicu, kofer za nјн
mozete kнpiti н nekoj "uradi sam"
prodavnici, ali zbog veliciпe obavezno
ponesite bнsilicu.
Stezanje burgije
Izabeгite Ьшgiјн prema vrsti гаdа (stг.
1 jedпim okretom zнpcanika otvorite
steznн glaVLt i stavite Ьшgiјн.
2 Zategnite i Ыokirajte, izaberite Ьrzinu i
aktivirajte орсiјн za bнsenje н zidн ako је
to neophodno.
Busenje podignutom
rukom
u vecini slнcajeva busite tako sto stavite
burgiju na podlogн i нkljucite bнsilicн.
OЬicno se bнsi tako sto busilica stoji pod
pravim нglom odnosн na podlogн.
l.I
Lt
1 Ako imate ostro oko, proverite da li
bнsilica stoji pod pravim нglom i to је
sasvim dovoljпo.
35).
2 Ako zelite da bнdete potpнno pгecizni,
prvo stavite bнsilicн, а zatim нgaonik
(vinklн) na povrsiпн kојн tгеЬа da
pгobнsite. Bшgija treba da Ьнdе рагаlеlпа
s metalnim delom.
Busenje manjih rupa
u drvetu i metalu
Stegnite Ьшgiјн odgovaгajuceg precпika
i izabe1ite brziпн.
1 Komad koji zelite da proЬнsite пamestite
preko пekog dгvenog otpatka па sto. Tako
cete izbeci ostecenje stola i pгobнsicete
ргесizпе гнре.
2 Namestite Ьшgiјн pod pravim нglom
i bнsite sve dok пе dodete do drveпog
otpatka. Ako ste bнsili metal, bнsilicн
cete izVLtci dok se ona obrce. Na taj
пасiп песеtе ostetiti rнрн kојн ste
probнsili.
Busenje velikih rupa
u drvetu
Stegnite buгgijн za drvo odgovarajш:e
veliciпe i izaberite brzinн.
1 Na radпi sto (ропk) stavite neki drveпi
otpadak, ра опdа preko пјеgа пamestite
komad drveta koji tгеЬа da busite.
2 Pritisnite burgiju па mesto koje treba
da probнsite. Ako Ьurgija stoji pod pravim
ugloщ burgija се pгavilпo ргосi kгoz drvo
i proЬнsice savтsenн rupн. Bнsite sve dok
burgija пе dode do drveпog otpatka.
Ostale mogucnosti:
Ako ne zelite da se nesto пalazi ispod
komada koji bнsite, onda ga p1icvrstite
stegama. Vrhom burgije пapravite malн
rнptt, а zatim okreпite komad i probнsite
rнрн do kraja. OVLt tehnikн koristite
prilikom moпtiraпja brave па нlazпim
vгatima (vidi str. 198).
Razliciti modeli burgija
Osim vec predstavljeпog osпovпog izbora па
35,
str. postoje i specificпi modeli burgija
koji se koriste sапю za odredene radove.
Postoje spiralпe burgije cija duzina moze
Ьiti i 165 mщ а precпik 8 mm i опе slнze
za bнsenje rupa Lt drvenoj koпstrukciji.
Staпdardпe burgije imajн precпik od 10 do
Ј 3 mm, dok је kod burgija sa skraceпim
spiraliпim delom precпik do 20 mm. Kod
veciпe akнmнlatorskih bнsilica, н stezпu
glavн mogu da se stegnu burgije sa
spiralпim delom od 13 mm.
Dodatni pribor za busilice
Ukoliko koristite i dodatni priЬor, busilica vam nece sluziti samo za busenje rupa.
Evo i drugih radova za koje mozete koristiti sledeci alat.
Ziёane ёetke za metal
Koriste se za skidanje rde i Ьоје s metalnih
povrsina. Mogu Ьiti okrugle ili ovalnog
oЬlika, а postoje н 1-az!icitim velicinama.
Takode, mogu se koгistiti i za glatke i tesko
dostupne povгsine. Vecina se prodaje s
ugradenom drskom.
Brusni listovi
Ako nemate brusilicu, pomocu njih moci
cete da izbrusite manje, ravne povrsine.
Oni se stavljaju na gumeni disk i fiksiraju
se pomocu srafa ili navrtke. Ako koristite
gruЬi list s krupnijim zmom, on се
ostaviti tragove ро drvetu. Zato na
kraju brusenja нvek ko1istite fine brus11e
listove sa sit11ijim zmom јег cete samo
tako clobiti raV11u i uglacanu povrsi11u.
Ovi listovi narocito su koris11i za ma11je
povrsme.
za metal
Mesac
za Ьоје
Za vece povrsi11e, metal ili gradevi11ske
elemente, koristite brusne ploce za metal.
AЬгaziVl1i diskovi vr!o brzo bruse.
Ekscenteг Ьгusi!ice imajн brus11e tanjiгe
s dva lica i 011i sluze za brusenje oЫina
i ivica. Kod ovih brusnih tanjira disk od
pune p!astike prekriven је Ьrusnim
papirom.
Sunderi za poliranje
Postignite visoki sjaj kod auta ili kod
namestaja koristeci sundere (nav!ake) za
po!iranje od vune, koje cete fiksirati na
gнmeni disk ili brusni list. Takode mozete
koristiti eksce11tar brusi!icu za polii-anje.
Mesac za Ьоје
Ako zelite da mesate Ьоје, lepak za tapete
ili malteг, fiksirajte ovaj deo na busilicu.
Bilo da је od plastike ili metala, on се
Sunder za
poliranje
Brusni listovi
i gumeni disk
svaku od ovih masa нciniti homogenom.
Da masa ne Ьi prskala, podesite sto
ma11ju bгzinн.
Pumpa
Njome se moze zaliti basta, isusiti neka
bara ili sakнpiti voda koja se pojavila
zbog puca11ja cevi. Pumpa se 11ajpre
montira na busilicн, ра se 011da povezнje
сгеvо za zaliva11je. Pazljivo pratite
uputst va proizvodaca.
Dijamantska kruna
Sluzi za preciz110 busenje rupa l1 drvetu.
То је celicni cilindaг sa zupcima i
spiralnom Ьurgijom koja busi slepu
rupu. Кнрuје se zasebno i!i u kompletu:
н zavisnosti od mode!a, moze da
pravi rupe pгecnika i do 65 mm.
Za detalj11ije informacije pogleclati
na str. 50.
КАКО DA IZBUSITE
SAVRSENU RUPU?
Ako se cesto bavite stolarskim
radovima, onda iпvestirajte u stoпu
busilicu (str. 60). Опа се vam sluziti
za vise poslova, ра cete tako ustedeti.
Koristite vertikalпi dГZac koji ima vijke
za fiksiraпje pomocu kojih busilica stoji
tаспо pod pravim uglom u odпosu па
podlogu. Postavite busilicu па osnovu
i pritegпite srafove. Postavite drzac па
povrsiпu koju treba da busite - na
komad drveta koji stoji па poпku ili
plocice u kupatilu, а zatim pocпite da
busite rupu pod uglom od 90°. Dobro
пaceпtrirajte rupu. Ova busilica moze
da se пakrivi i da busi rupu pod uglom
od 45° do 90°.
Postavljanje па zid
Postavljaпje razlicitih predmeta па zid spada u grupu пajcescih poslova:
postavljaпje polica, garпisпi, kасепје ogledala, пamestaпje toaletпog
ormarica u kupatilu itd. Nista lakse od ovih poslova ako su sistem i
tehпika fiksiraпja dobri, ali, ako опi пе valjaju - tesko vama!

Pripreme za rad Kako da probusite zid da

Pгoverite пајрrе koja је vrsta zida
Ьiste па njega postavili 5 Prove1ite da li mozete da stavite tipl u tu
па koji treЬa пesto da postavite. neki predmet? гирн. Pгovucite sraf kroz taj predmet koji
• Puпi zidovi пе odzvanjaju, to su zelite da fiksirate, ра ga oncla zavijte u tipl.
spoljasnji zidovi (ili unutrasnji u Namestite burgiju na bнsilicu, izabeгite Ako se tipl okrece zajedno sa srafom, опdа
prizemlju). funkcijн viЬracije (tj. za bнsenje ziclova) to znaёi da је гира velika. Izvucite tipl iz
• Pregradni zidovi i tavanice s drvenim i izaberite Ьrzinн. zicla i zameпite ga vecim.
kostuгoш, Ьilo da su oЬlozeni gipsaпim
malterom ili letvama, ili samo malterom
kao sto је sluёaj kod starijЉ gradevina, Tiplovi za okvire vrata
oclzvanjaju.
• Mesoviti zidovi Lakode odzvaпjaju јег
i prozora
imaju letve i malteг ili gipsane рlоёе
Ovi tiplovi postoje u razliёitim veliёiпama
postavljene na podupiraёima.
i prodaju se zajedпo sa sгafovima za drvo
• Kod kuca s drvenim kostuгom zidovi
ili sa specijalпim srafovima koji se пюgu
su oЬlozeni gipsanim ploёama.
zakucavati ёekicem.

1 Namestite okvir za vrata i odredite

mesta za buseпje. Nemojte Ьusiti malterske

Zidovi u spojпice.

gradevinarstvu
Pгobusite гupu u zidu u koju cete staviti
tipl, а onda u tipl stavite srar. Тipl i sгar
treba da udu u zid najmaпje 25 mm.
Kod zidova oblozenih malteroш, vodite
raёuna о debljiпi zida (13 mm kod
no\ijih gradevina, а 20 mm kod starijih).
Za kaёenje tezih predmeta na zid
potrebпo је da sraf ude 40 mm u zid,
ра zbog toga koristite srafove od 50 mm
do 63 mm.
Kako izabrati dobar tipl?
Glatki ili s гuЬош, "пylon" tiplovi
postoje u гazliёitim veliёinama. Glatki
tiplovi ulaze potpuno u гирu tako da
se njihov rub пalazi ispod same povrsine
zida. Rubovi drugih tiplova dodiгиju
povrsiпu zida. Veliёina tipla treba da
odgovara veliёini srafa. Na samoj ambalazi
tipla naznaёeп је preёnik burgije koju treba
koristiti.
Za duЬlje
гире koriste
se metalпi
tiplovi ili
"nylon"
tiplovi,
- - - oni su duzi
i sluze za
- /
postavljanje
drvenih
vrata i okvira
za prozore.
2
IzaЬerite Ьurgiju ёiji precпik oclgovara
tiplovima i vecom brziпom olлtaja izbнsite
1 Izmerite dнzinн tipla. Na tu cluzinu
male гире па mestima koje ste pretl1od110
doclajte jos 5 mm i prenesite tu meru
ozпaёili. Ne iskljuёнjuci Ьнsilicu izvнcite
na buгgijн tako sto cete na пјепоm vrhu
buгgijн. Na taj пасiп odstraпicete otpatke.
zalepiti izolir traku.
2 Pritisnite vrh buгgije na zid i prove1ite 3 Uzmite Ьuгgiju za Ъеtоп istog preёпika.
Izaberite fuпkciju za buseпje betona i
da li burgija stoji pod pravim uglom u
smaпjite brziпu. Izmerite dнziпн tipla, toj
odпosu па zid.
duziпi dodajte jos 5 mm, preпesite ш mеги
па buгgijн tako sto cete па пјепоm kraju
3 Dok bнsite гирu, ёvrsto drzite busilicu.
zalepiti izolir traku kao graпiёпik.
Ako busite dнЬ!јн гирн, tokom busenja
clva-tri puta izvucite buгgiju kako Ьiste
odstгaпili prasiпн.
4 Stavite buгgijн LI гирu i пastavite da
Ьнsite. Tokom Ьusепја povremeпo izvlaёite
ЬшgijLI, da Ьiste ocistili prasiпu iz rupe.
4 Bнsite sve dok ne doctete do crte koju
Busite sve dok гuЪ izoliг tгake пе cloclirne
ste oznaёili izolir trakom. Ne iskljнёнjнci
okviг vrata.
Ьнsilicu izvucite buгgijн. Na taj naciп cete
oёistiti rupн od pгasine.
5 CekiCem zakucajte tipl, tako cla пjegov
гиЬ dode do ok\ira vгata. Posшpak zavгsite
tako sto cete zaviti sraf ll dгvo.
Pregradni zidovi
i tavanice
Postoje dva nacina da se odredeni
predmeti fiksiraju na pгegradne zidove
i tavanice.
• Prvi nacin ј este da utvгdite gde se
nalaze oslonac i tavanske grede, probusite
rupe и oplati i zasrafite u stabilnom
drvetu. Koristile elektronski detektor
i napravite nekoliko probnih rupa.
Kod novijih kuca razmak izmedu ovih
greda Ьiсе na svakih 40 cm, dok је
kod starijih gradevina taj razmak
od 45 cm do 60 ст.
• Ako vam ovaj nacin postavljanja
пе odgovara, onda probusite pregradni
zid i postavite tipl s krilcima. Ovaj zid
treba da bude dovoljno staЬilan da Ьi
izdrzao tezinu predmeta koji се Ьiti
okaёen.
Kako izabrati tiplove
za suplje zidove?
Postoji veliki izbor plasticnih i metalnih
tiplova. Oni se stavljaju u rupu koja је
prethodno izbusena u zidu, а zatim se
и njih stavlja odgovarajuci sraf koji se
zavije. jedan deo tipla је sabljen i sraf sve
zateze. Ako se izvuce sraf, tipl i dalje ostaje
u zidu. Metalni tiplovi s oprugom (desno)
imajн dva krilca koja se sire i dopiru do
suprotne strane zida. Ako se izvuce sraf,
onda se sve ostecuje.
Ovi tiplovi se koriste za fiksiranje
predmeta razlicitih tezina. Za lakSe
elemente koristite anker-tiplove od
plastike ili metala (slika iznad), а za
юaletne ormarice i radijaюre koristite
metalne tiplove s oprugom. Ovi tiplovi
imaju cetiri krilca koja se sire i fiksiraju
za zid kada se zasrafe.
Postavljanje tipla
Stegnite burgiju u glavu busilice, izaberite
vecu brzinu i probusite rupu u malteru ili
malteru i letvama.
1 Pritisnite burgiju па mesto koje treba da
probusite i proverite da li stoji pod pravim
uglom u odnosu na podlogu. Busite i ne
iskljucujuci busilicu izvucite burgiju iz
гире. Na taj nacin cete odstraniti prasinu.
2 Stavite tipl и rupu tako da njegova
porubnica dode do povrsine zida.
Ako ima sistem za zatezanje, zategnite tipl.
Tiplovi s oprugom nemaju ovaj sistem.
3 Pokrenite sistem za zatezanje ili stavite
u tipl sraf za drvo i cvrsto ga zavijte.
Tiplovi s oprugom
1 Ne stavljajte tipl direktno u rupu, vec
prvo aktivirajte sistem za zatezanje i provu­
cite ga kroz predmet koji zelite da fiksirate.
2 Stavite sraf na tipl, skupite krilca i сео
sklop stavite u rupu. Povucite tipl da Ьi se
skupila krilca i na taj nacin potpuno
zasrafila.
Suplji zidovi
Kod dvostrukih pregradnih zidova sirina
spojnica iznosi od 25 do 40 mm. Za flksi­
ranje lakSih elemenata ko1istite plasticne ili
"nylon" tiplove, а za elemente srednje tezine
anker-tiplove, mada се izbor modela tipla
zavisiti pre svega od prostora. Za fiksiranje
teskih predmeta bke vam potrebni tiplovi
s veoma dugaёkim srafovima. Za ovakve
radove koristite tiplove koji su dovoljno
dugi da produ kroz oplatu, prazan prostor
i da najmanje 40 mm udu и zid.
Postavljanje elemenata
Na mestu па koje zelite da postavite odrede­
ni predmet, burgijom, ёiji preёnik odgovara
tiplu, probusite manju rupu. Potom uzmite
vecu burgiju za beton, na njoj izolir trakom
oznaёite dublnu do koje treba da busite
(kod dvostrukih pregradnih zidova ta praz­
nina је veca od 40 mm). lzaberite funkciju
vibracije i smanjite brzinu.
1 Stavite burgiju u beton i proverite
da li stoji pod pravim uglom u odnosu
na podlogu.
2 Busite sve dok ne dodete do granice
koju ste oznabli izolir trakom. Dok busite
rupu povremeno izvlacite burgiju kako
Ьiste ocistili rupu od prasine.
3 Utisnite tipl tako da njegova porubnica
dodiruje povrsinu. Provucite sraf kroz
element koji zelite da fiksirate na zid i
zavijte ga u tipl.
Kuce s drvenim
kosturom
Kod ovih kuca unutrasnji zidovi su od
drveta, tako da cete kod njih fiksirati
elemente kao sto је to vec prikazano
s leve strane. Spoljasnji zidovi su oЫozeni
gipsanim plocama, ali se iza tih р\оса
nalazi vazdusni prostor za kondenzac�u
i izolacioni sloj. Ukoliko је to moguce,
fiksirajte elemente na poprecne grede
drvenog kostura i koгistite tiplove
za suplje zidove.
Postavljanje elemenata
па suplje zidove
Koristite burgiju odgovarajuceg precnika
i podesite funkciju za vecu brzinu obrtaja,
namestite burgiju da bude pod pravim
uglom u odnosu na podlogu. P robusite
samo pregradni zid јег ako nastavite dalje
sa busenjem i prodete kroz vazdusni
prostor, mozete ostetiti izolacioni sloj.
Ubacite tiplove i namestite element.
Popravke
Popravke su sastavni deo
majstorisanja ро kuci. lzgrebano
ili slomljeno drvo, malter koji је
napukao ili se kruni, podne
i zidne letvice koje su se odvojile,
Ukoliko stolarija treba da se Ьојi, koristite
smesu za drvo, а za lakiranje drveta
koristite Ьоје za drvo. Takode postoji
smesa za vrlo efikasno zatvaranje pukotina
koji se sastoji iz dva elementa - premaza i
hemijskog ucvrscivaca. Hemijski l\Cvrscivac
dodajete da Ьiste aktivirali elemente
premaza i pospesili njihovo vezivanje.
Ovl\ smesl\ mozete koristiti i za popravke
istrulelil1 delova.
desava kucama s drvenim kosturom.
Za pukotine i rupe koristite gotovu
smesl\. Isto tako, za vece [JOYrsine
korisrite gotovi premaz za gips.
Ako se premaz ljusti, upotreЬite
specijalno sredstYo za zatvaranje
rupa.

sva ta ostecenja mogu se

popraviti specijalnim premazima
i odgovarajucim alatom. Ovde
сето prikazati najosnovnije
tehnike, а za detaljnije informacije
pogledajte str. BQ-81.

Kako izabrati
odgovarajuci premaz?
Postoji siroki spektaг proizvoda, od
praha koji se rastvara u vodi do gotovih
proizvoda koji se prodaju u tubama,
kutijama i patronima. Ako se pravilno
cuvaju, praskovi mogu dugo da stoje, za
razliku od ostalih, ра ih zato kupujte onda
kad treba da popravite vece povrsine za
1 Smirgl-papirom uglacajte osteceni

kratko vгeme. Za majstorisanje се vam Ьiti

deo zato sto premaz Ьоlје prianja na 1 Da Ьiste popravili naprslinu na gipsanoj
glatkl\ podlogн. pOYГSini, najpre spahtlom skinite OSteceni
potrebna t1i osnovna premaza - prvi је
deo oko naprsline.
za drvo, drugi za gips, а treci је malter.
Univerzalni pгemazi Ьiсе manje efikasni ос!
specijalnih koji su namenjeni vasem poslu.

Popravka stolarije
Bilo da је bojena ili lakirana, ostecenu i
izgrebanu stolariju treba najpre popraviti
pre nego sto se p1istupi njenom bojenju.

SMESE ZA DRVO
Vecina drvenih povrsina u kuci se
boji ili lakira. Samo za potpuno
nove povrsine nije potrebna nikakva
intervencija, u svim drugim sluёajevima
moracete da popunjavate rupe ili neka
manja ostecenja.
• Ako bojite drvo, koristite klasiёnu
2 Spatulom nanesite premaz i ostavite
da se osl\si.
smesu koja је bele Ьоје ili Ьоје drveta.
• Ako lakirate drvo, treba izabrati
premaz odgovarajuce Ьоје. Smese
3 Smirgl-papirom ponovo l\glacajte
povrsinl\, kao u postupkl\ br. l. Sada
postoje u razliёitim bojama, s tim sto
mozete da bojite ili lakirate popravljenl\
mozete dodati i boju pomocu koje
povrsinu.
cete dobiti zeljenu nijansu (toniranje).
• Za fiksiranje stakla u prozorske okvire
koristite specijalni git s lanenim uljem.
Git је dovoljno elastiёan da u njega
Popravke gipsa
moze da se postavi staklo, а kad se
Gips је cvrst, ali osetljiv materijal. U njeml\
osusi, оп se potpuno stvrdne i posle
mogн da se naprave rupe ili da napukne
15 dana moze da se boji.
ako se l\dari l\ njega ili ako povrsina па 2 Cetkom odstranite prasinu kako Ьi
koju је on nanesen "radi", sto se cesto powsina Ьila sto cistija.
3 Zahvatite sшesu spahtloш i nanesite је
na pukotinu. Postupak ponovite vise puta,
sve dok ne popunite pukotinu. Spahtloш
odstranite visak preшaza i poravnajte tu
povrsinu.
1 Skalpelom odsecite plasticni vrh patrona
tako da promer rupe bude шаlо siri od
sirine pukotine na kојн cete naпeti akrilni
zaptivac.

4 Drzite vrh kanнsa pod нg\ош od 45°

i polako predite njime preko pнkotine.
Nemojte zuriti, ako ostane пеkа praznina,
4 Ostavite da se osusi, а zatiш tu povrsinн vratite se i popunite је.
izbrusite rucno ili elektricnoш brusilicom
s finim brusniш papirom. Skinite prasinu
2 Stavite patroп u pistolj, pomerite rш:ku
tako da patron legne u pistolj i da se
i nanesite Ьојн.
opruga nade па srediпi slikoп-patrona
(karшsa).

Zatvaranje rupa
Naprsline iz шedн zida i pla[ona, izmedu
zida i zidnih letvica, kao i oko prozora su
vrlo cesta pojava н kuci. Njih је tesko
popuniti oЬicniш preшazom. Zbog tempe­
ratumih promena i vlage, naprsline se sire
i premaz риса. Ove naprsline dobro cete
popraviti sашо ako koristite specijalnн
smesu koja daje neophodnн elasticnost.
Postoji vise vrsta, ali је za unutrasnje
popravke i suve povrsine najbolji akrilni
zaptivac. Nanosite ga pomocu pistolja.
Akrilni zaptivac postoji sашо u beloj boji,
ali moze da se boji. Za prostorije u kojima
ima vlage, kao sto su kнhinja i kнpatilo,
koristite specijalne silikonske zaptivace za 5 Kada ste zavrsili postupak, zaнstavite
koje njihovi proizvodaci tvrde da sн na­ 3 Polako pritisnite ruckн tako с\а tok zaptivaca. Mokrim pгstom polako
pravljeni tako da шogu da traju 30 godina. potiskivac ude н silikon-patron i нglacajte povrsiпн. Kada se zaptivac
Oni su bele Ьоје, ali i oni шogu da se Ьоје. pogura zapitivac kroz otvor. dobro osusi, шozete ga obojiti.
Osnovna oprema
Vecina alata koju koristite ima vrlo ostre rezne listove ili motore vece
snage. Ovaj alat moze da bude veoma opasan ako se njime pazljivo пе
rukuje. Nemojte nikada iskljucivati zastitni sistem kod ovih aparata.
Koriscenje
ubodne testere
Ubodna testera cija је snaga od
400 do 500 W је savrsena za
majstorisanje, ali ponekad vam
moze zatrebati i јаса testera.
Odgovarajucim listom mozete seci clrvo
i njegove preradevine, police i drнge
mateгijale. Kнpite neki osnovni, jeГtiniji
model. Neophodno је da testera ima
deo za podesavanje brzine, mogucnost
podesavanje рlоёе za seёenje pod razlicitim
uglovima, kesu za prasinu ili prikljucak za
usisivac. Kada ne koristite testeru, odlozite
је н kofer.
Kako iseci uski komad?
IzaЬerite list i stavite ga na testen.1.
Komad koji zelite da isecete fiksirajte
na гadnom stolн kako vam testeгa ne Ьi
klizala.
1 Ovom testerom mozete iseci neki manji
komad drveta ili drvenu letvicн. OЬelezite
linijн ро kojoj cete seci i postavite рlоён
za oslonac na ivicu d1veta.
2 Namestite list na linijн za secenje,
а vodicн na ivicu cirveta.
3 Pratite obelezenн liпijн i secite. Dok
seёete, vodica se nalazi ltZ rub drveta.
Kako koristiti drvenu
vodicu?
2 Manjo111 bгzinom vнcite list testere ро
oЬelezenoj liniji i ргi юm vodite racнna с\а Ako пе mozete cia koгistite vodicн, па
р\оса za oslonac bude pod pгavim uglo111. komad drveta koji secete stavite cirvenu
vodicн podmetaё. Dok seёete, on се vam
slнziti kao vodica.
1 Namestite list na liпijн za sеёепје
i postavite vodicн пaspram obelezene
linije па ploёi za seёenje.
3 Povecajte brzinн oЬrtaja i proverite
cla li secete ргаvо. Sl0Ьodno111 rukom
pridzavajte ko111ad drveta koji otpada i
iskljнcite testeru tek kad zavrsite secenje.
КАКО IZABRATI LIST?
Listovi za testere imaju brojeve koji
ozпaёavaju broj zubaca па 25 mm.
List s fiпim zupcima (s vise zubaca)
omogucava fiпije sесепје. U zavisпosti
od lista, dubiпa reza se krece izmedu
5 cm i 7,5 cm. Listovi za drvo mogu
da seku i plastiku. Za metal се vam
2 Kad dobro postavite cirvenu vodicн,
Гiksirajte је роmосн stega, ali ргi tom
biti potrebпi роsеЬпо fiпi listovi, а za
vodite rаснпа da пista ne smeta kretanju
sеёепје ploёica i viseslojпih materijala
lista. Secite tako sto cete pнstiti list
potrebпi su specijalпi listovi. Kupujte
za secenje cia klizi poreci drveпog
listove koji odgovaraju vasoj testeri
podmetaёa.
zato sto listovi јеdпе marke cesto
пе odgovaraju drugoj marki testera.
Kruzno secenje
Kako iseci siri komad? Na cirveno111 komaciн obelezite liniju ро
kojoj zelite da secete. Neka linija Ьнdе l\Z
Za seёenje sirih komacla prepon.1cljivo samu ivicн drveta kako vam list testeгe пе
је da se koriste original vodice. Ako је Ьi "pobegao". Uz ivicu drveta пapravite
i
н рitапјн deЬlji mater jal, list moze da se mali prorez kгoz koji moze da ргоdе list
iskrivi poci pritiskom i onda liпija secenja testere i poёnite cia гezete.
nije ргаvа. Zato izЬegavajte vece Ьrzine.
1 Pocпite tako kao da cete гezati ро
1 Neki 111odeli imaju Ьосnе vodice za pravoj liniji: list testere пеkа bucie sa
seёenje komada ёiја је sirina cio 15 cm. spoljasnje strane linije ро kojoj se sece.
DоЬго na111estite vodicu i isproЬajte Polako vнcite testeru ро liniji, пemojte
seёenje па delн koji tгеЬа da otpadne. pritiskati.
 Brusenje bez ostavljanja
tragova
Ovakva brusilica је najlaksa za koriscenje.
Ako se na nјн fiksira fini Ьrusni list, опа
пе ostavlja tragove ро dгvеш.

2 Pazljivo okreCite testeru i pravite krivine.

Ako se krivina nastavlja na ргаvн linijн,
onda nema potrebe cla ponovo pravite
3 Kada dodete do sledeceg нgla, Ыаgо
zakrivite list testere i nastavite seёenje.
manji pгorez.
Ponavljajte posшpak sve dok ne dodete
do нgla od koga ste krenuli.

Rezanje unutar ploce 4 Izbrusite otvor, а potpнno pra\'e нglove

cete doblti роmосн smirgl-papira.
Ukoliko је otvor kvadratnog ili
pravougaonog oЬlika, iscrtajte dijagoпale
i u njihovom presekн pritisnite bшgijom.
1 Na osnoVL1 toga kakvн povгsinн
zelite da dobljete, izaЬerite list odredene

Kako koristiti
granнlacije. Stavite brusni list na рlоён
(disk) tako da njegove rupe Ьнdн iznad
гнра na ploёi. DоЬго pгitisnite brusni list.

rotacionu 2 Ропюсн adaptera, najpre povezite

brusilicu?
brнsilicн s usisivaёem, ра опdа нkljuёite
нsisivaё. Ukoliko brusilica пе moze da se
poveze s нsisivaёem, пamestite kesн za
Za sve vrste brusenja koristi se prasinн.

rotaciona brusilica. Kupite neki

jettiniji osnovni model.

Delovi brusilice sн okrugli Ьrusni listovi,

promeгa od 125 do 150 mm, sistem za
Ыokiraпje i sistem za нsisavanje prasine
н specijalпн kesн ili нsisivaё. Brнsпi disk
1 Ako је u pitanjн pljosпata ЬшgL�а od ојаёаn је "velcгo" bгнsnim papirom koji
16 mm, na svakom нglн obelezite mesto za dгzi Ьrusni list.
buseпje, па rastojanjн 8 1шn od stгanica.
Probusite ru ре u sva ёetiri нgla.

2 Fikisrajte list па bнsiliш i polozite рlоён КАКО IZABRATI

za sесепје па sto. Za sесепје pravih ivica
BRUSNI LIST?
pratite liпiju kојн ste iscrtali i secite s>ve
dok пе dodete do рrоЬнsепе rнре. Ova brusilica koristi aluminijum-oksid
brusne listove s krupnim zrnom.
Akumulatorske brusilice imaju sistem
za usisavanje prasine. Kupujte brusne
listove koji su iste marke kao i brusilica
zato sto oni mogu da se razlikuju u
zavisnosti od proizvodaca.
3 Pritisnite brusilicн na povrsinu za
Ьrusenje i нkljнёite prekidaё. Pгavite sроге
Postoji citava paleta abrazivnih
pokrete.
listova, od onih s krupnijim zrnom
za brie brusenje do onih sa sitnim
zrnom za finalne radove. Kod nekih
4 Оа Ьi ste doblli zeljeпu uglaёanost povг­
sine, potrebno је da tokom Ьгнsепја menjate
brusnih listova granulacija је brojcano
Ьгнsпе listove. Na primeг, za skidanje stare
obelezena i опа se krece od 180 za
Ьоје, н ргvој fazi cete koristi listove s
krupnije, preko 240 za srednje
kгupnijim zrnom, а u poslednjoj fazi, kada
i 400 za najfinije zrno.
zelite da dobljete potpuno glatku povrsinu,
stavicete listove s пajsitnijim zrnom.

Rucni alat za drvo
Evo stolarskog alata pomocu kojeg cete moci da isecete drvenu plocu
ili da skratite policu. Ovaj alat је dopuna osnovnom alatu koji је
predstavljen па str. 32-35. Kupujte ga onda kada vam zatreba
za neki posao.
Stolarska kutija za
secenje sa zarezima
Alat za obelezavanje drveta
Obelezac
Drveni stap koji na jednom kraju ima
metalnu iglu, а ро njemu klizi drveni
granicnik sa vijkom za Ьlokiranje.
Dok pomerate spravu uz ivicu radnog
komada, metalna igla iscrtava liniju koja
је na zeljenom rastojanju od ivice komada.
Ovaj alat najvise se koristi kod spajanja
drveta, ali i kod postavljanja vrata npr.,
za obelezavanje mesta za sarke.
Stolarska kutija za secenje
sa zarezima
Ova kutija otvorena је s tri strane i ima
zareze koji sluze kao vodica listu testere
za secenje pod pravim uglom ili 1.1glom od
45°. Velicina ove kuЩe dozvoljava da se
u njoj seku samo manji drveni komadi.
Stolarski i komblnovani ugaonik
То su dva metalna kraka pod pravim uglom
i fiksirani su pomocu drvene, metalne ili
plasticne drske. Oni sluze za povlacenje
pravih liпija pre пеgо sto se pocne sa sece­
пjem ili se пjima proverava ugao pod kojim
је iseceп materijal. Kocl komЬiпovanog
ugaonika drska moze tako da se podesi da
se пjime iscrtavaju liпje pod uglom od 45°.
Univerzalni ugaonik
Ovaj stolarski ugaonik ima krak koji moze
da se Ьlokira pod bilo kojim uglom. On је
koristan, na primer, za postavljaпje polica
u uglovima.
Krunske testere
Ovo је dodatna oprema za elektricne
busilice koja sluzi za busenje rupa koje su
sire od precnika burgija za drvo. Burgije za
drvo prave rupe ciji је precпik do 38 mm.
Siroki, cilindricni list (u oЬliku krune)
fiksira se u stezпu glavu busilice. Na sredini
testere nalazi se spiralпa burgija za Ь1.1sепје
slepih rupa i опа ujedno sluzi kao vodica.
Kruпske testere se prodaju и kompletu i
mogu imati precnik do 75 mm.
Obelezac
SaЫonska testera
List s fiпim zupcima је montiraп па metalni
ram, а ram па vodice. Drveпi komad se,
pomocu stega, fiksira izmedu lista i
metalnog okvira, а sipke 1.1smeravaju testeru
u raspoпu od 45 do 90°. Ova testera sluzi
za sесепје vecih drveпih komada i mпogo
је precizпija od stolarske kutije za secenje
sa zarezima.
Testere s okruglim vratom
Ova testera ima rucku na koju је montiran
ugaonik list kojim se moze otvoriti zleb npr., kod
Kombinovani ugradnje brave. Najpre izb1.1site slep1.1 rupu,
ugaonik
ра опdа provucite list testere.
Univerzalni
ugaonik Rucna lisna testera
Ova testera ima drveп1.1 ili plastiCnu r1.1cku
па koj1.1 је moпtiraп ravan list, cija је duzi­
Alat za testerisanje пa otprilike 56 cm i koji па svakih 25 mm
ima 10 zubaca. Jeftiпija је ос! kruzne
testere, а takode moze da sece panelne
Elektricna kruzna testera
ploce i daske. Ponekad је list testere
О\'а testera veoma је korisпa za secenje
prekriveп plasticпim vlakпima sto smanjuje
ploca i taЬli, ali pre nego sto pocnete
treпje prilikom teste1isanja. Najbolje s1.1
da secete, postavite podlogu za rad.
testere koje imaju ostre zupce i one пajduze
Опа precizпo sece, а zahvaljujuci ploci
traju. Kada zavrsite posao, odlozite testeru
za sесепје nюze da sece pod 1.1glom od 45°
tako sto cete na list staviti zaslitu.
do 90°. Osnovni model ove testere ima list
promera 150 mm, а duЬiпa njegovog reza Elektricna,
је 45 mm. Poluprofesionalna testera ima kruzna testera
listove od 190 mm do 230 mm, cije se
duЬine reza krec1.1 od 65 mm do 80 mm
za secenje pod uglom od 90° i 45°, а
duЬina reza za ugao do 45° iznosi
60 mm. Neke imaju deo za
usisavanje prasiпe. Listovi su
prilagodeni za precizпo гezanje,
za rezanje greda i dasaka,
kao i ploca cija su vlakna
povezana melamiпom.
Listovi treba
da budu iste marke
kao i testera.
Rezbarska testera
Sluzi za precizno sесепје
Krunska
krivina u drvetu i
testera
njegovim preradeviпama.
List s fiпim zupcima
montiran је па metalni
ram u oЬliku latinicпog
slova U. Ukoliko se
prilikom testerisanja
јасе pritisпe, list ove Listovi za krunsku testeru
testere moze da
se iskrivi i da pukпe.
 Elektricno
Drveni
ёekic
Rende
s dugim
stopalom
Turpija
Alat za oЫikovanje drveta
Dleto za drvo
Ovo је neopl1odan alat za spajanje drveta,
pravljenje pera i proreza za sarke. Kupite
komplet dleta za drvo od 6, 12, 19
i 25 mm i poгedajte ih u kutiji za alaL.
Dleto izbrusite kamenom ili uljem za
brusenje. Pomocu vodice za rende,
izostricete dleto pod pravim uglom.
Drveni ёekic (malj)
Ovaj cekic ima glavu od bukovog drveta
i sluzi da se njime udara ро drsci dleta.
Oblёne i elektriёne rende
Stolarsko rende је tradicionalni
alat koji sluzi za rendisanje, glacanje
i poravnanje. Rende ima pljosnat
noz koji se pod odredenim uglom
oslanja na podloznu plocu za
secenje. Najcesce se koriste rende
s dugim stopalom i ona kod kojih
ostrica skida materijal pod uglom.
Elektricno rencle mnogo је efikasnije.
Опа ima rotacioni cilindar u koji se
fiksira noz i zahvaljujuci njemu,
prilikom svakog zahvata, mozete da
odstranite izmedu 2 i 3 mm drveta.
Posto podlozna ploca ima i zleb, ovom
rendisaljkom mozete praviti proreze
u drvetu i zarubljene ivice.
Glodalica
Ova masina ima jak motor koji pokrece
glodalo. Glodala prave zlebove i
proreze. Telo masine је montirano na
oprugama, а glodalo moze da prodre do
zeljene duЬine. Vodice omogucavaju da se
prati oblik elementa koji se
obraduje i pravljenje zlebova
i rubova u obliku stepenica.
Glodalice imaju prikljнcak za
usisivac za rad bez prasine ili
se taj deo prodaje odvojeno.
Siroka turpija
SlU.Zi za poravnanje zarub­
ljenih ivica. Kupite ravnu i
uglastu turpiju kako Ьiste
mogli da obradujete ispup­
cene ili izdubljene rubove.
Rende-turpija
Ova alatka ima perforiranu
ostricu koja skida strugotinн.
Najcesci sн modeli s drskom
koja se moze pomerati
u razlicitim pravcima.
Vodica za Kada ostrice na ovim
noz i brusni rendisaljkama postanu
kamen tupe, treba ih zameniti.
Vodica za noz
i brusni kamen
Ova vodica s tockiCima drzi
dleto ili noz pod dobrim
uglom kada је brusite uljanim kamenom.
Brusni kamen је, u stvari, brusni ili
sinteticki kamen koji s jedne strane ima
sitnija, а s druge strane krupnija zma i
podmazan је specijalnim uljem.
Elementi za fiksiranje
па stolarskom stolu
Drveni podmetaё
On sluzi za fiksiranje manjih komada koji
se obraduju na radnom stolu, na primer,
kada treba da ih isecete lisnom testerom
(str. 37). Zahvaljujuci letvicama koje sн
prikovane na njega ovim krajevima, drveni
Stalak za busilicu
Drveni podmetac
Stege s navojnim
vretenom
podmetac cvrsto stoji na stolн i fiksira
komad koji se obraduje.
Stege s navojnim vretenom
One mogu Ьiti vrlo razlicite, а koriste se
н dva slucaja. U prvom slucaju, stege cvrsto
dгZe komad drveta koji secete, Ъusite ili
glodete na stolarskom stolн. Drugi slucaj
н kome se koriste ove stege jeste spajanje
komada drveta. Naime, zalepljeni delovi
se fiksiraju i ostave tako dok se lepak ne
osusi. Ove stege su u oblikн latinicnog
slova G i srafe se, ali postoje i modeli s
oprugom koji se brze namestaju i laksi
su za rukovanje.
Stalak za busilicu
Ova sprava sluzi da drzi Ъusilicu pod
pravim uglom u odnosu na stolarski
sto i da olaksava Ъusenje. Na ovom
postoljн nalazi se polнga kojom se
podesava duЬina bнsenja. Kada
kupнjete posto�e, ponesite svoju
busilicu. Na ovom stalku doЪro је
imati i vodicu za precizno busenje
rupa u razmaku od 6, 8 i 10 mm.
Pistolj za lepljenje
Kad pritisnete polugu, iz pistolja izlaze
kapi tecnog i vruceg lepka. Ovaj alat је
neophodan za spajanje dva drvena
komada. Lepak se prodaje u stapiCima
koji se stavljaju t1 zadnji deo ovog pistolja.
Kada pritisnete polugu na pistolju,
stapiC lepka pocinje da se topi.
Masinske stege
Stege imaju pokretne celjusti izmedu
kojih mozete da stegnete vece elemente.
Za obradu manjih komada, prakticnije је
da stege budu montirane na radnom stolu.
Vi mozete kupiti neki laganiji model.
Na radnom stolu vec su predvidene
rupe za montazu (str. 35).
Masinska
stega
Pistolj za
lepljenje
Stapici
lepka
Kako odabrati i kupiti drvo
Za majstorisanje se oblcno koristi meko drvo kao sto su bor i jela i
njihove preradevine (sper-ploce i iverica). Masivne vrste drva kao sto su
hrast, bukva, tikovina i mahagoni veoma su skupe i teske su za obradu i
od njih se pravi namestaj. Namestaj od masivnog drveta mnogo se vise
ceni i mnogo vise se obraduje i ukrasava nego meko drvo.
Meko drvo
Lako је za obradu i пjegove zalihe su
prakticпo пeiscrpпe. Korisceпje ovog
drveta пеmа za posledicu uпistavanje
suma s retkim drvecem.
Gde mozete da kupite drvo?
Mozele ga kupiti u "uradi sam"
prodavnicama ili па stovaristima gde је
jeГtiпije. Za manje kupoviпe Ьо\је је da
odete u prodavnicu, iako је to skuplje.
Razliёite deЫjine drveta
Bilo da је drvo strugaпo ili пе, пjegova
deЬljina se izrazava u milimelrima. DeЬljiпa
drvene letve dimenzija 100 х 50 mm od
treпutka kad izade iz Гabrike moze da varira
od 1 mm do 2 mm. Posle strugaпja drveta
u daske treba odbaciti jos izmedu 3 i 6 mm.
Prema tome, јеdап komad cije su prvoЬitпe
dimenzije Ьi\е 100 х 50 mm, posle obrade
imace dimenzije 95 х 47 mm. Da Ьiste
izbegli greske, stekпile пaviku da uzimate u
obzir rеа\пе dimeпzije drveta, а пе опе koje
su паzпасепе na Гabrickim deklaracijama.
Drvo se prodaje u sledecim siriпama: 25,
38, 50, 75, 100 i 150 mm. Postoji samo
specijalna vrsta cetinara iz Brazila koja se
prodaje sa sirinom od 225 mm.
Мапе drveta
NajozЬiljniji proЫem jeste deformisaпo
drvo. Kad kupujete drvo, пemojte se
ustezati, trai.ite od prodavca da olvori
pakovaпje i pregledajte sve daske. Sto se tice
ostalih mапа koje moze da ima drvo, Lo su
pre svega cvorovi i rascepljeni komadi.
Tvrdo drvo
Koristi se pre svega za pravljenje
ukrasпih elemeпata ili furnira za оЫаgапје
lesoпit-ploca. Ako zelite da od tvrdog
drveta pravite police ili daske ispod
prozora, obratite se u prodavnici
u kojoj se prodaje drvo.
lverica
Ovo је materijal sastavljeп od drveпih
otpadaka koji se povezuju lepkom i
presuju. Povrsiпa iverice moze da bude
uglacaпa ili da preko пје bucle zalepljeп
fumir ili пeki siпteticki materijal.
Od iverice se prave police, пamestaj i
vrata. Опа је mпogo jeftinija пеgо masivno
drvo, ali је zalo i mпogo mапје otpoma.
Ploce od iverice ро се\ој povrsini imaju
iste karakteristike. Za razliku od drveta,
опе пemaju vlakпa koja se pruzaju ро
duziпi, ра је svejedпo kako cete ih seci.
Vecina р\оса od iverice se koristi za
eпterijer. Ako se iverica nakvasi, опа vrlo
brzo пabubri i nјепа povrsiпa postaпe
hrapava. Postoji iverica pod oznakom
СТВ-Н koja se koristi za prostorije u
kojima ima vlage.
Standardne рlоёе od iverice
Ovo је пajjeftiniji materijal. Povrsina
ovih р\оса Гiпо је uglacaпa i spremпa
za farbaпje, оdпоsпо lakiraпje. Р\осе se
prodaju u dimenzijama od 250 х 125 cm
do 410 х 185 cm. Njihova deЬljiпa se
krece 8-30 mm, ali su пајсеsсе dеЬ\јiпе
12, 16, 19 i 22 mm.
Ako imale mпogo komada da secete,
uzmite mere u milimetar i neka vam
profesionalac isece te ploce.
lverica оЫоzепа drvetom
lverica moze Ьiti oЬlozena drvelom
(Ьоr, hrast, mahagoпi). Nјепе ivice su
takode oЬlozene. Kada secemo ovakvu
ivicu, опdа moramo da koristimo kaпt
traku za prekrivanje ogoljeпih rubova.
Sve ploce od iverice koje su prekriveпe
drvetom moraju da se predu lakom
ili uljem.
lverica оЫоzепа PVC-om
lverica moze Ьili oЬ\ozena i PVC-om.
Ove ploce su odmah spremпe za upolrebu,
ali izgledaju vestacki. 1 u ovom slucaju
koriste se kaпt trake koje se peglom !ере
па rubove.
lverica оЫоzепа
belim melaminom
Ploce od iverice оЫоzепе melamiпom se
koriste pre svega za proizvodпju пamestaja.
Ova оЫоgа пе zahteva пikakvu dodatпu
obradu. Prilikom sесепја ivice se ogole
i па пjih se peglom Јере lrake melamiпa.
Ovaj materijal moze da se koгisti za mпoge
spoljпe upotrebe, osim za radne povrsine.
Vrlo lako se cisti vlai.nom krpom.
Radne povrsine
iz vise slojeva
Radпe povrsine Slt ploce od iverice, cija је
deЬljiпa 3 cm, а siгina 60 cm i оЫоzепе
su slojem specijalпih listova (tip ,Jormica").
Za ove ploce postoje оЫоgе u svim Ьојаmа.
Опе su otpome па umereпu loplotu, mrlje
i vlagu. Medutim ta otpomost na vlagu
је kratkotrajna, ра tako, па primer, ako
prospete vodu па пjih, tu vodu morate
brzo da pokupite.
lverica za pod
DeЬljina ovih р\оса za pod је od 12 do
22 mm. Mozete ih kupili sa zlebovima ili
Ьеz пjih. Takode postoje ploce s letvicama
koje idu uz zid. Dimenzije ovih ploca od
iverice variraju i zavise od proizvodaca
(150 х 60 cm, 203 х 74 cm, 270 х 91 cm ...

Medijapan-ploce s vlaknima
srednje gustine
Ove рlоёе se sastoje od drvenastih vlakana
koja se pod pritiskorn spajaju lepkorn.
Na kraju se doЬija proizvod koji ima
uglaёanu povrsinu. Ove рlоёе se rnnogo
JakSe seku i obraduju od ostalih рlоёа od
iverice.
Najcesca dimenzija је 280 х 185 cm.
Najcesce deЬljine ovih ploca su 7, 10, 1 2,
25 i 30 mm.
Ploca s vlaknima srednje gustine rnoze
da se koristi samo za unutrasnje radove i
mesta koja su suva. Ocllicna је za izradu
polica i plakara. Bez ikakvog proЫema
podnosi zavrsnu oЬradu. Dok ih seёete ili
br usite, s пjih leti strugotiпa, ра se savetuje
nosenje maske.
Lamelirana panel ploca
Ove рlоёе se sastoje od drveпih letvica
postavljenih па brid. ОЬа lica ploce prekri­
vena su fumiraпim listom ukrasпog drveta.
Postoje lameliraпe рапе! ploce koje iтaju
ро jedan fumir, ali ima i ploca koje imaju
duplu drvenu oЫogu (s оЬе straпe). Letvice
uvek treba da budu poredaпe ро duziпi јег
tako ploce imaju mnogo vecu otpornost.
Obavezno to proverite рге пеgо sto ih
kupite.
Za ogoljene ivice ko1iste se specijalпe
drvene trake kojima se p1ikrivaju osteceпja.
Ako se lamelirana рапе] р1оёа upotreЬi u
prostorijama koje imaju ceпtralпo grejaпje,
posle zavrsпih radova па povrsini ovog
materijala mogu se pojaviti pukotiпe.
U tom slucaju treba najpre izЬrusiti
povrsinu, popuпiti pukotiпu i ponovo
ofarbati tu ploёu.
Standardne dimenzije ovih рlоёа su od
122 х 244 cm do 153 х 350 ст. Njihova
najcesca deЬljiпa је od 15 mт do 22 mm.
Panel "tripli"
Ove ploce su vrsta mesaviпe iverice i
medUapana. Sastoje se od strugotine i lamela
od borovine koje su ukгsteпo postavljeпe u
tri sloja. Ovi elementi povezaпi su lepkom,
а рlоёе su otpome па vlagu i mogu se
koristiti za spoljasпju нpotrebu. U ove
ploce rnozete da uvijate srafove, da zakivate
eksere, one se lako Ьrнsе i rendisu. Mogu
da se farЬaju i lakiraju. Prodaju se пајсеsсе
u dimeпzijama 250 х 125 сш, а deЬljiпe
sн im 10, 15 i 18 mm.
Lamelirani
i presovani panel
Ove ploce sastoje se od velikih i taпkih
drveпih opiljaka koji se polazн paralelno
s dva lica рlоёе i lepe se pod visokiт
pritiskom i temperaturom. Tako se doЬija
vrlo otporaп materijal i zЬog toga se koristi
za grede velike пosivosti. U пovije vreme
od istog тaterijala su se па trzistu pojavile
daske za police. Prodaje se н taЬlama ёiја
је sirina 15-60 cm, dнzina 80-250 cm,
а deb�iпa 16-22 mm.
Ove р1оёе ргаvе se od hrastovog,
bukovog, jasenovog i iroko drveta.
Prodaje se u plocama ёiје sн dimenzije
400 х 95 ст, а пjihova deЬljina moze
Ьiti 20, 26, 31, 40 i 50 тт.
Ploce s vlaknima
Ove р1осе dоЬiјајн se presovanjeт drveпih
vlakaпa па visokoj temperatшi i pod
visokim pritiskom. Postoji vise tipova
i mogu iтati raz]iёite оЫоgе.
Ploce s vlaknima se koriste za pravljeпje
vertikalпih elemeпata, podloge kod
пamestaja, рlоёа za a1at, а stavljajн
se i ispod p odпih оЫоgа.
Рlоёе s mekim vlaknima koriste se
pre svega za izolaciju.
Standardne, tvrde vlaknaste ploce
Njihova povrsiпa је ёvrsta i uglacaпa.
Zbog паёiпа obrade ove ploce imajн
rnrezasto пalicje. Staпdardпa deЬljiпa
је 5 mm, а sto se tice siriпe i duziпe,
postoje dva modela: 275 х 120 cm
i 244 х 122 cm.
Glatke, tvrde vlaknaste ploce
Ove р1оёе mozete okreпuti kako god zelite
posto sн im оЬе strane glatke. Опе imaju
istu otpornost i iste karakteristike kao i
staпdardпe ploce s vlaknima.
Perforirane, tvrde vlaknaste ploce
Rнре па ovim ploёama pravilпo su
rasporedene. То su okrugle rнре koje
pruzaju mogнcпost da se ove ploce
koriste za kасепје пekih predmeta,
pre svega alata.
Lakirane, tvrde vlaknaste ploce
Daпas mogu da se kнре staпdardпe
vlakпaste рlоёе koje sн lakiraпe i njih
mozete odтah тoпtirati. Postoje i
v1akпaste рlоёе cija је samo јеdпа straпa
lakiraпa i perforirana.
Meke vlaknaste ploce za izolaciju
Ovaj tip рlоёа тпоgо је laksi i meksi
пеgо tvrde vlakпaste рlоёе. One sн dobri
zvucпi i toplotni izolatori. u prostoru u
kоте iта рuпо vlage, najpre se postavi
asfalt, ра tek опdа izolacioпe р1осе.
Sper-ploca
Sper-ploёa se sastoji od listova drveta koji
sн zalepljeni. Sper-ploёa пајёеsсе irna tri
sloja: u sredini, u seпdvicu, пa1azi se drvo,
а oko пјеgа su listovi fumira. Postoje i
vises1ojпe sper-ploce, ali Ьitпо је nag1asiti
da је to нvek neparaп broj slojeva (i moze
ih Ьiti пajvise 17).
Merenje drveta
Da Ьiste isekli drvo, treba
najpre da uzmete mere i da ih
prenesete па drvo. Тај posao
uradite veoma pazljivo јег
svaka greska moze skupo
da vas kosta.
Merenje 1 Na ivici drvenog koтada ili na mestu
na kоте zelite da secete obelezite reper.
Za manje duzine, do 30 ст, koristite
тetalni lenjir, а za vece тernu traku. 2 Povucite rucku ugaonika рrета
Uvek uzmite теrе u тiliтetrima. obelezenoj strani ugaonika. Neka ugao od
45° bude tacno uz rub drveta, а obelezena
1 Kraj lenjira poгavnajte s ivicoт drveta strana na povrsini drveta.
ili vrh тете trake zakacite za ivicu drveta
i razvucite ga. Uzтite meru i obelezite
је olovkoт ili skalpeloт.
2 Poravnajte metalni trak s obelezenoт
meroт i pod praviт ug\oт povucite liniju

Secenje ivica na drvenoт koтadu. Liniju iscrtajte sa svih

Uglavnoт se misli da su sve ploce
i daske pravilno isecene, ali to nije uvek
tako. Proverite i ispravite drvenu gradu
pre nego sto pocnete da radite.
1 Proverite da li su uglovi drvenog
koтada koji treba cla obradujete pravi.
Rucku stolarskog ugaonika stavite uz
drvo, а njegov тetalni krak poravnajte
sa stranoт koju zelite da proverite.
2 Ako ugao nije prav, pomerite
ugaonik za 5 тт i uz ivicu ugaonika,
skalpeloт ili grafitnoт olovkom,
povucite linЧu.
strana, kao sto је vec objasnjeno u koraku
br. 3, levo.
Sta пе smete
da zanemarite?
Svaka testera prilikoт secenja skine
onoliki sloj drveta kolika је deЬljina njenog
lista. Ako zelite da isecete cetiri koтada
drveta cija се duzina Ьiti 30 ст, neтojte ih
3 Grafitnoт olovkoт ili ostriт nozem
povucite liniju ро kojoj cete seci. Za
nikad seci zajedno jer се svaki koтad Ьiti
та\о kraci ocl 30 ст. Svaki koтad drveta
obelezavanje mozete takode koristiti
fiksiranu iglu na rucki ovog alata.
treba seci posebno. lsto tako, kad secete
р\осе, treba da vodite racuna о sirini
zubaca na listu. Zato, uтesto da iscrtate
jednu liniju ро kojoj cete seCi, bolje је
Koriscenje univerzalnog
da iscrtate dve paralelne linije na rastojanju ugaonika
od 3 тт, ра onda krenite da secete
izтedu tЉ linija. Ротосu ovog alata prenecete ugao kada,
na priтer, postavljate balllster na ogradi
ili cete oznaciti ugao na Llgloтeru.

1 Da Ьiste otvori\i ovaj ugaonik,

тorate najpre da odvЧete steznu navrtkll.
Prislonite rucku ugaonika uz jednu, а
nuтerisani krak uz drugu stranu L1gla koji
тerite. Da Ьiste Ыokirali polozaj, zavijte
steznu navrtku.

Koriscenje komblnovanog 2 Da Ьi rucka ugaonika Ьila pod tacno

3 Nastavite da vucete liniju sa svih strana
drvenog koтada.
4 Da Ьiste doЬili potpuno pravu ivicu,
secite drvo ро iscrtanoj liniji (pogledaj
sledecu stranu).
ugaonika
Ovaj alat koristi se na isti nacin kao
i stolarski ugaonik i sluzi za iscrtavanje
linija pod praviт ugloт. KoтЬinovani
ugaonik dozvoljava i iscrtavanje linija
pod ug\oт od 45°.
odredeniт ugloт, potrebno је da iтate
ugloтer. Ugloтeroт podesite ugao i
ponovo zavijte navrtku.
3 Stavite univerzalni ugaonik na komad
drveta i prenesite ugao koji ste prethodno
izтerili.
 Secenje drveta
Drvo mozete seci rucnom ili
elekticnom testerom. Zahvaljujuci
elektriёnoj testeri ustedecete vreme
i mnogo lakse cete obaviti posao,
ali mozda necete zeleti da је
ukljuёujete za svaku sitn icu. Kod
seёenja је vaino da cvrsto dr zite
komad јег u suprotnom list moze
da "pobegne" i da osteti drvo.
Koriscenje drvenog
podmetaca
Drveni podmetac је najbo�e resenje kada
treba da fiksirate komade manjih dimen­
zija. Mozete da ga kupite ili sami napravite
tako sto cete uzeti jednu pгavougaonu
drvenu dasku i dve krace letvice.
1 Najpe fiksiгajte drveni podmetac na гadni
sto. Komad koji secete stavite na drveni
podmetac tako da on bude izvucen
uz letvicu podmetaca. PriljuЬ!jena stгana
komada koji obгadujete treba da bude za
najmanje 2,5 ст izvan letvice podmetaca.
2 Namestite list testere na liniju ро kojoj
treba da secete. Neka vam palac slobodne
ruke sluzi kao vodica. Pocnite polako da
secete drvo tako sto cete povlaciti testeru
prema sebl.
3 Najpre secite tako da list testeгe stoji pod
uglom od 45°, а oncla polako spustajte list
i zatvarajte ugao. Ako је drveni podmetac
pricvrscen na гadnu plocu, secite obradak
do kraja јег cete tako doЬiti OStГll ivicн
i izbeci cete рнсаnје na nalicju drvenog
obratka. U poslednjoj fazi sece se polako.
Koriscenje stolarske kutije
sa zasekom
Stolaгskн kшiјн sa zasekom nајрге
pгicvrstite na гаdnн povrsinн, ра је tek
onda koristite za secenje manjih drvenih
komada. Zaseci na njoj omogucavajн vam
da secete pod нglom od 45 i 90°.
1 Nајрге na drvenom komadн obelezite
linijн ро kojoj cete seci (vidi pгethodnн
stranн). Stavite drveni komad н kнtijн sa
zasekom. Da se drveni obradak ne Ьi
pomerao н kнtiji sa zasekom, zaglavite
ga nekim drvenim otpatkom.
1 Drveni obгadak pomocu stega fiksirajte
na radni sto. Pricvrstite ga tako da ivica
ро kojoj cete seci Ьнdе sa strane. Secite u
pгavcu drvenih vlakana. Napravite zasek
vukuci list testeгe prema seЬi, а onda
nastavite secenje pod нglom od 45°.
Slobodnom rukom pridгzavajte drveni
otpadak јег cete tako spгeciti otkidanje
clrveta.
2 Kada se геzн velike ploce, njih tгеЬа
drzati s оЬе stгane, sem ako ne secete
bas нz ivicн. Оа ne Ьiste ostetili radni sto,
polozite р!осн na пеkн podlogн i secite
ро srediпi. Sto se tice podloge za sесепје
to mogu Ьiti i dve daske polozene na
пogarima ili rasireпe i polozeпe merdeviпe
(pogledaj sliku ispod).
3 Da Ьiste Ьili па priЬlizпo istoj visiпi
kao i liпija ро kojoj cete seci, klekпite i
rukom pricvrstite рlосн. Napravite zasek
2 Stavite list testeгe н zasek na kшiji,
i pocпite da secete. Оа Ьi sесепје lakse islo,
а slobodnom rukom pridгzavajte drveni
promeпite polozaj ploce па radпoj podlozi.
obradak Drzite testeru pгavilno i vodite
Kako пе Ьi doslo do otkidaпja ploce, na
гаснnа da vam ne "pobegne" list јег tako
krajll sесепја llSporite pokrete.
mozete prosiriti zasek
Koriscenje stega
Stege mogн sluziti za fiksiranje manjih
drvenih komada koje secete. Celjнsti stega
шоgн da ostete drveni obradak, ра da se
to ne Ьi dogodilo, zalepite na njih manje
dгvene koшade. Nemojte pгeterivati sa
stezanjeш, јег ako stegnete vise neko sto је
potгebno, meko drvo шоzе lako da se osteti.
Koriscenje lisne testere
Ova testera moze da sece dеЬ!је drvo i
ploce. Moze da sece pod praviш нglош н
odnosu na podlogн. Da Ьiste doЬili potpнno
гavne ivice, tokoш secenja ne smete
pomerati obradak Komad koji obradнjete
morate cvrsto da drzite. Prvi zasek napгavite
tako sto cete list testere vuci prema seЬi.
U tom slнcaju, i ako Ьнdе nekih pгopusta,
oni nece Ьiti vidljivi.
Koriscenje rezbarske
testere
Ako је list vec postavljeп па ramu,
proverite samo da li је dobro zategпнt.
То cete шaditi pomocu stezпe пavrtke па
rucki ove testere. Ako hocete da promeпite
1ist, odvijte do kraja stezпu пavrtku па
rucki i skiпite stari list. Novi list пamestite
tako da пjegovi zupci budu пagnuti
sнprotпo od drske па testeri, ра опdа
zategnite пavrtku.
1 Ako kreпete da secete uz ivicu, proverite
da li је list dobro zategnut. Namestite list
testere tako da bude pod pravim uglom u
odпosu па podlogu i pratite liпiju sесепја.
2 Ukoliko treba da pravite kruzпe rezove,
krivite list testere ро obelezeпoj liпiji, ali
vodite racuпa da ram testere пе osteti drvo.
Odvmite stezпe пavrtke па rucki, okreпite
list testere u zeljeпom pravcu i ропоvо
zategnite list. Postupak poпovite oпoliko
рнtа koliko је potrebпo.
3 Ako treba da secete uпutar пеkе ploce,
пајрrе iscrtajte liпiju ро kojoj cete seci
(прr. krug) а zatim probusite rupu
dovoljпo veliku da kroz пјu mozete
da provucete list testere. Odvmite stezпe
пavrtke, provucite list kroz rupu i ропоvо
stegnite list па ramu.
4 Pocпite da secete od rupe prema
iscrtaпoj liпiji. Secite ро liпiji sve dok пе
zatvorite krug. Ako treba da isecete rupu
koja ima oЬlik pravougaoпika i kvadrata,
probusite ро jedпu rupu u svakom uglu.
Kada izгezete taj deo, izbrusite uglove
smirgl-papirom.
Testera za probljanje
ili busenje
Ovaj rucпi alat idealaп је za otvaraпje rupa.
Testera se koгisti za sесепје paпelпih ploca
prilikom postavljaпja iпstalacije. Kada posta­
vljamo bravu, ovom testerom secemo drvo.
Kako napraviti otvor u zidu?
1 lscrtajte liпiju ро kojoj cete seci, ра
опdа u deo koji cete odbaciti probusite
гири dovoUпo siroku da kroz пјu mozete
da provucete list testere. Ako је u pitaпju
otvor pravougaoпog ili kvadratпog oЬ!ika,
2 Provucite list testere kroz rupu
i secite ро iscrtaпoj liпiji. Ako secete
probusite rupu u sva cetiri ugla. Ove rupe
gipsaпu plocu, to ciпite polako da
treba da budu toliko siroke da u пjima
пе blste ostetili zid.
mozete da okreпete list testere.
Kako da napravite otvor
za bravu?
Odredite gde се tаспо blti brava
i probusite rupu koja се blti polaziste.
Kroz rupu provucite list testere i isecite
otvor za bravu. Dletom popravite iseceпu
rupu (str. 62).
Koriscenje krunske 6 Kad zavrsite sесеп_је, ргvо izvнcite list,

testere ра tek опdа ugasite testeru. Proverite cla li

је list testere zaustavljeп.

Ova testera pravi vilo precizпe, kruzne

otvore и рапе\u, drvetu, gipsu, metalu
i plastici. Izaberite kruпsku testeru
odredenog precnika za rupu koju cete
bu5iti i stavite је и stezпu glavu busilice.

1 Ako hocete da promenite list,

na_jpre iskljнcite testeru. Za odvrtanje
srafa koristite specijalan k\јнс koji se
doЬi_ja l\Z kгuznн testeru. Ako је rec
о listu koji ima krupпe zнрсе, njegovo
okretaпje cete spreciti tako sto cete
ga Ыokirati srafcigerom. List sa sitпim
zupcima cete zaglaviti parcetom drveta.
Skiпite stari list, stavite novi i ропоvо
zavmite sraf.
7 Ako hocete da secete bez Ьоспе vodice,
onda postavite manjн letvн paralelno s
linijom ро kojoj cete seci. Ova letva се
posluziti kao vodica listu Lestere.
Napravite rez i vodite racuna da letva
ne osteti testeru.

2 Da Ьiste podesili dнЬinu rezaпja,

stavite testeru нz ivicu р\осе koju secete.
Namestite је tako da njeni zщxi izlaze
izvan deЬ\jine dгveta.
1 U delu materijala koji otpada probusite
slepu rupu vodicom testere. Kada burgija
prode kroz drvo, zupci testere се poceti
3 Ako treba da napravite rez koj_ i је
dug otprilike 15 cm, uz ivicu obratka
da seku. Da Ьiste pravilno isekli, busilica
postavite bocnu vodicu. Postavite vodicu
mora da sto_ji pod pravim uglom и odnosu
па odredenom rastojaпjн od lista testere
na podlogu koju sece.
i fiksirajte је.

2 Ako secete na radnom stolн, ispod 4 Postavite obradak konzo\no na ivicu

komada koji secete postavite otpadak
radnog stola i poravnajte vodicu i liпiju
od daske. Secite dok zнpci ne zarezu
secenja. Pritisпite vodicн uz obradak.
podmetac. Tako cete doЬiti precizne
ivice i kvalitetпe rupe.

Koriscenje kruzne testere

Pre nego sto prvi рнt нzmete н ruke
ovu testeru, pa:Zljivo procitajte нpнtstvo
za rukovaпje i mere opreza. Proverite

da li listovi odgovaraju vasoj testeri

(videti tekst ispod).

LISTOVI KRUZNE TESTERE

Kor s
i tite listove odgovarajuceg precnika.
8 Za rezove pod odredenim uglom
odvmite srafove i пamestite testeru pod
Kvalitet reza zavis i od broja zubaca.
zeljeni ugao. Ponovo zategnite srafove za
Sto је vise zubaca па listu, to је rez
podesavanje нgla reza i isprobajte testeru
precizniji . List koji ima manje zubaca
na nekom parcetu dгveta.
Ьгlе sece, ali је taj rez neprecizan.
Postoje specijaln i listov i za secenje
sper-ploce, v iseslojne i v erice ј iveri ce
5 Ukljucite testeru i pocnite da secete, 9 Namestite testeru па zasek,
vodeci testeru ро obelezeпoj liпiiji, пе uk�ucite је i secite ро obelezeпoj liniji.
s melam i nom.
odvajajuCi vodicu od ivice obratka i ne Ne zaboravite da ovakav polozaj
podizuci testeru s podloge. testere smanjuje duЬinu reza.
Busenje drveta
Obrada drveta cesto podrazumeva
i busenje rupa. Preporucuje se
da ovaj posao obavljate па
radnom stolu onda kada
је to moguce.
Za busenje rupa mozete koristiti i
akumulatorsku busilicu (str. 44-45),
5 tim sto elektricna bнsilica spada
osnovni alat za stolarske radove. S njom
cete raditi mnogo brze i mnogo precizn*.
Za razlikн od akнmulatorske, ova bнsilica
ima velikн snagн, ра cete njome moci da
bнsite vece i dнЫје rupe, kao i rupe
betonн.
Treba dobro
poznavati busilicu
Snaga bнsilica se krece od 500 W do
750 W, а kod polнprofesionalnih modela
ta snaga је i veca. Vecina modela ima
razlicite brzine, od О do 300 obrtaja
minнti, а neki imaju samo dve brzine.
Najjace bнsilice imajн steznн glaVll za
prihvat burgija 13 mm, dok akumulatorske
bнsilice imajн steznн glavн do 10 mm.
Рге nego sto pocnete da ko1istite bнsilicн,
pazljivo procitajte нplltstvo za нроtrеЬн.
Tako cete tacno samati:
• koju brzinu treba da koristite za
bнsenje odredenih mateгijala;
• kako da podesite fнnkcijн za bнsenje
betona i za sralljenje;
• kako da podeslite smer rotacije
(za odvijanje i vadenje burgija koje
sн se zaglavile н materijalн).
Ako niste kнpili bнsilicн s kofeгom,
njega mozete kнpiti kasnije, и nekoj
prodavnici "uradi sam". Kada zavrsite
busenje, odlozite busilicu и kofer.
Koriscenje busilice
Za akumulatorske busilice, pratite
uputstva na str. 44-45. Тато cete
naci kako da zamenite burgiju i kako da
busite и drvetu i и metalu. Elektricne
bнsilice mnogo sн vece, teze i imajн vесн
brzinu obrtaja. Potrebno је, dakle, da pre
nego sto pocnete da bнsite, komad koji
obradujete pricvrstite za radnu povrsinu.
U protivnom, busilica Ьi mogla da
osteti komad.
Koriscenje podloge
za busenje
Na гadni sto moze se pгicvrstiti stalak za
bнsilicu. Ukoliko zelite, on moze Ьiti trajno
fiksiran za radnu povrsinu. Ova sprava
се vam omoguciti da busite pod pravim
uglom sto је narocito Ьitno kod spajanja
drvenim tiplovima i kod busenja rupa za
sarke s osoviпom.
ll
и
4 Podignite busilicu, spustite ruckн
stalka i zatim Ыokirajte nosac s bнsilicom.
Spustite masinu i pocnite da busite.
Kada zavrsite, nemojte odmah iskljucivati.
Оа Ьiste ocistili prasinн iz rнре, ostavite
и
masinu da radi jos neko vreme. Skinite
bнsilicн sa stalka.
Pomocu ovog stalka mozete bнsiti do
tacno odredene duЬine. Kad kupujete
stalak, oЪavezno ponesite busilicu јег se DODATNE BURGIJE
neki пюdeli razlikнju zЪog stezпe glave
za burgije.
1 Stavite Ънsi\iсн н stalak i namestite bur­
gijн (vidi str. 45 i uokviгeni tekst desno).
Spiralna burgija sa siljkom lici па
Pгoverite da li burgija moze da prode
spiralnu burgiju, ali na sredini ima siljat
kгoz obгadak а da ne osteti radni sto.
vrh i ispust koji sece (kao mala, ravna
2 Namestite obrac\ak i spustite Ъusilicн burgija). Busi vrlo precizne rupe za
spojeve s drvenim tiplovima (str. 66).
tako da vrl1 Ъurgije Ъude iznad mesta
Njeni precnici su 6, 8 i 10 mm, sto
koje treЪa с\а pгobusi; pricvrstite obradak
odgovara drvenim tiplovima.
za radni sto.
3 Na stalkн za busilicu podesite dнЬinu
rupe i napravite probu na nekom parcetu
drveta.
Spiralna burgija koristi se umesto
ravne burgije za drvo i busi rupe ciji је
precnik do 25 mm. Njeno telo је od
celika, а ispust је spiralan i zahvaljuju6i
njemu ova burgija skida drvo. Ove
burgije imaju precnik do 25 mm,
а duzina im је 10 ili 20 cm.
Fostner-burgija: sluzi za busenje
pli6ih rupa, kao sto su rupe za sarke
i druge spojeve (str. 69). Postoje u
razlicitim velicinama, ali najcesce
su upotreЫjavaju burgije od 25,
26 i 35 mm.
 Brusenje drveta
Bilo da obradujete drvo ili njegove
preradevine (iverica, sper-ploce,
lamelirane panel ploce), рге nego
sto pristupite zavrsnoj obradi,
ove materijale morate izbrusiti.
То mozete uciniti rucno ili
elektricnom brusi licom.
Rucno brusenje
Ako zelite rucпo da brusite clrvo, опdа
uzmite komad plute ili drveta i umotajte ga
brusnim papirom. Brusite u pravcu drveпih
vlakaпa. Ako brustite u supгotпom smeru,
pojavice se brazde па povrsiпi i tako cete
ostetiti dгvo. lako је оЬiсап smirgl-papir
jeftiniji, опај s oksidom alumiпijuma mпogo
је efikasniji i duze traje. ОЬе vrste prodaju
se и listovima dimeпzija 280 х 230 mm.
Smirgl-papir
Zmatost ovog papira moze Ьiti razlicita -
krupпa, sredпja i sitпa.
Brusni papir s oksidom aluminujuma
Granulacija ovog papira moze Ьiti 40, 50
i 60 za krupпo zrno, 80, 100 i 120 za
srednje zrno i 150, 180 i vise za sitпo
zmo. Za fiпalпu obraclu drveta i polica
koristite smirglu sa sitпim zrnom, а za
grubo rаvпапје odseceпih delova i rubova
koristite smirglu s krupпim zmom. Brusпi
papir sa ugljovodoпicпim silicijumom koji
se koristi s vodom пе sluzi za bruseпje
drveta, vec metala. Njime se bruse
оЬојепе i 1akiraпe povrsiпe.
Elektricna brusilica
Elekricпa brusilica се mпogo bolje obrusiti
пеgо brusпi listovi koji se moпtiraju
па busilicu. Опi mogi da ostave tragove.
Postoje razlicite vrste brusilica. Na str.
51 pogledajte kako da koristite rotacioпu
brusilicu. Sve rotacioпe brusilice se koriste
s brusпim 1istovima koji imaju istu
graпulaciju kao i brusпe tгake (videti levo).
Koriscenje vibracijske
brusilice Spustite polugu i namestite brusпu traku
па bгusnu povrsinu. Pгoverite da li је traka
Kod ovih bгusilica р\оса kruzпim dobro ,,legla" i pricvгstite је.
pokretima bn1si drvo tako da se па kraju
doЬija potpuпo glatka povrsiпa, bez ikakvih 2 Namestite kesu za prasiпu ili pomocu
tragova. Veci modeli imaju bn1sпe listove adaptera spojite brusilicu sa usisivacem.
dimeпzija 230 х 93 mm, а maпji listove
dimenzija 115 х 70 mm i1i specijalпe
listove. Опе brusilice koje imaju sistem za
usisavaпje prasiпe koriste perforiraпi brusпi
papir koji se pricvrscuje па p1ocu pomocu
"velcro" papira. Proverite da li vasa brusilica
moze da koristi odredeпi brusпi рарiг.
1 Izaberite bгusпi papir cija graпulacija
odgovara radпom komadu i пamestite
brusпi list па plocu tako da se poklope
rupe па brusпom lisш i rupe па ploci.
2 Pomocu adaptera пајрrе spojite bn1silicu
i usisivac, ра опdа ukljucite usisivac.
Mozete пamestiti i kesu za prasinu.
3 Ukljucite brusilicu i brusite и pravcu
drvnih vlakaпa. Brusite Ьеz prekida jer ako
pravite pauze, onda se moze desiti da na
пekom delu skinete vise mase nego na
ostaloj povrsini. Na kraju oЬrusite radni
komacl sitпozmastim papirom.
Koriscenje trougaone
brusilice
Za ovu malu vЉгасiопu Ьrusilicu potгebni
su trougaoni brusni listovi koji se nameste
па brusnu plocu. Опа moze da obrusi i
najnepristupacnije ug1ove do kojih klasicna,
kruzna brusilica ne moze da dopre. Neki
modeli imaju glavu koja se zakrece, ра se
na taj naciп mogu iskoristiti sva tri ugla
3 Stavite brusilicu па radпi komad koji brusпog lista. Ako је glava fiksirana,
zelite da obradujete i zatim је ukljucite. onda promenite polozaj brusпog lista.
Brusite podlogu tako sto brusilicu povlacite
k seЬi.
Koriscenje tracne brusilice
!dеа\па је za brze poslove i za bruseпje
пeobradeпog drveta. Zahvaljujuci brusпoj
Lraci пјоmе mozete skiпuti boju i brusiti
plastiku i metal. Ove trake postoje u
dvaпaestak veliciпa, ali pre пеgо sto kupite
brusпu traku, proveгite da li опа odgovara
vasoj bn1silici.
Rucna obrada
drveta
Drvo se prodaje u standardnim
dimenzijama ј vec masinski
obradeno, ра lako mozete
naci dimenzije koje su vam
potrebne.
lpak, ponekad је пеорhоdпо izшeпiti
oЬ!ik drveta. Те izшene cete obaviti dletoш,
reпdetoш i turpijoш. Ako se пеkа vrsta
drveta ne prodaje u staпdardпoj velicini,
za njegovu obradu се vаш Ьiti potrebni
rendesaljka i glodalica. Uz odgovarajucu
testeru шozete praviti kruzne rezove
(str. 50-58). Za zaruЬ!jeпje ivice i lukove
potrebne su druge tehnike i alat.
Koriscenje dleta
NajlakSi nacin da zaoЬ!ite drvo jeste
da dletoш odstranite visak шaterijala.
1 Na drvenoш obratku iscrtajte liпiju
ро kojoj cete rezati. Pricvrstite obradak
za radni sto. Pre nego sto pocnete da drvo
obradujete dletoш, testeroш grubo isecite
visak шaterijala.
2 Naostreniш dletoш odstranjujte jedno
ро јеdпо parce drveta sve dok ne dodete
do iscrtane linije.
3 lvicu najpre obradite fiпош turpijoш,
ра је onda izbrusite sшirgl-papiroш.
Koriscenje turpije
za drvo
Turpije пе treba brkati s alatkaшa s dve
paralelпe rezne strane. NazuЬljena strana
turpije skida drvo na isti naciп kao sto to
ciпi i brusni list s krupпiш zmoш. Ako
izшedu zubaca па hrapavoj strani ostaпe
strugotina, ocistite је шetalnoш cetkoш.
1 lscrtajte kruznu liniju па koшadu
koji zelite da obradite i fiksirajte ga
za radni sto stegaшa ili zavojпiш
stezaciшa.
2 jednoш rukoш uhvatite tшрiјн za drsku
i pritisпite nјоше па drvo. Slobodnoш
rukoш pritisnite vrh turpije.
3 Pocnite da turpijate tako sto cete alat
gurati od sebe. Poшerajte turpiju ро
obratku sve dok ne doЬijete zeljeni oЬlik.
4 Za udнЫјепја u drvetu koristite
okrugle i poluokrugle turpije.
Da drvo пе Ьi пaprslo, turpijajte
i sa jedne i s druge strane obratka.
Koriscenje
rendisaljke-turpije
Ova alatka iша perforiraпu ostricu sa
zleboviшa. Takode, postoje i шodeli
koji iшaju nezпatпo zaoЫjenu ostricu
koja је Ыаgо povijeпa ро duziпi.
Ostrice se шogu шепјаti.
1 Postavite alat u pravcu kretaпja drvnih
vlakana i pocnite da reпdisete drvo.
2 Skloпite krupnije opiljke. Kada dodete
do ze�jeпog oЬlika, proшeпite нgао
rendisanja i skidajte sitпiju strugotiпu.
PRAKTICNI SAVETI
Postoje razliciti modeli rendisaljki.
Za pravljenje uduЬljenja korisitite
poluokruglu turpiju (videti gore
korak 4). Za vece krivine i rupe koristite
okruglu ostricu. Da se drvo пе bi
ostetilo, obradujte ga s оЬе strane.
Za obradu manjih uglova upotrebite
modele s manjom ostricom.
 Koriscenje rendeta
Da biste dгveni obradak poravna1i
i doЬili zeljenu deЬljinu, koristite
rucnu rendisaljku od 35 ст.
Da Ьi rende dobro skicialo strugotinu,
noz treba da bucie naostгen i pravilno
montiran.
1 Pomocu vijka podesite duЬinu reza
i polozaj noza (ostrice).
2 Odredite liniju ро kojoj cete rendisati
i fiksirajte drveni obradak za гadnu
povrsiпu. Stavite reпcie na obraciak
i jedпom rukom uhvatite rucicu па
repu reпdeta, а dгugom гucicu na
пosu reпdeta.
3 Dugim i sigumim pokretima klizite
rendetom s jednog na drugi kraj drvenog
obratka. Proveravajte da li ste stigli do
\iпije do koje treba da reпdisete i skidajte
drveпe opiljke.
Brusenje ostrice Koriscenje elektricnog
Da Ьi dobro rezale, ostice dleta i гendi
rendeta
tтеЬа da buciu сiоЬго naostгene. Ako alat
Ovaj alat sluzi za reпdisaпje cirveta, а
пiје c\obro пaostreп, moгacete јасе с\а
mozete ga koristiti i kad postavljate поvа
pritiskate dгvo. Uz Lo postoji mogucnost
vrata. Kada skidate i пamestate пozeve
cia vam alat "pobegne", cia se povreciite
reпdeta, obavezпo pгatite upL1tstvo za
i da ostetite clrvo. Za оstгепје su роtгеЬпi
upotrebll. Koristite је kao sto koгistite
brusпi kameп, vodica za ostrenje i ulje.
i stolarsko reпde. Ako treba da obradite
Pripremite brusпi kameп i sipajte па пјеgа
vrata kao sto је pгikazaпo па slici, опdа
kasiku ulja. Ostavite kameп da se пatopi
cete па reпcie fiksil"ati bocпll vodicu,
uljem. Prelijte ga jos jedпom kasikom ulja.
а vrata cete staviti па radпu povrsiпu.
Papirom obrisite kameп.
1 lsCitajte liпije ро kojima cete гeпdisati,
izaberite dL1ЬiпL1 reza i fiksirajte Ьоспu
vodicll.
1 Prateci L1putstva, пamestite ost1icL1
L1 vodicu za ostreпje. Proverite da li је
ostrica dоЬго пamesteпa i zavгnite је
srafom.
2 Pritisпite plocu uz ivicu vrata, а Ьоспu
vodicu па povrsiпu vrata i ukljucite reпcie.
S оЬе ruke drzite alat i klizite пjime ро
podlozi.
2 Sipajte malo ulja па kameп.
Vodicu polako spustajte prema
kameпu. Da Ьiste izbegli stvaraпje
гира и kameпu, pravite pokrete
и oЬliku Ьгоја 8. Izbrusite ostricu
vodeCi raCL\Пa О Llglu OStrice.
3 Posle svakog prelazenja, izvucite
reпde iz drveta. Poпovite postupak
3 Okreпite ostriCLI s ciruge straпe vise puta sve dok пе skiпete drvo
i izbrusite је preko kameпa.
do iscrtaпe liпije.
Tako cete poravnati ovu straпu.
4 Ivice mozete sruЬiti i pod L1g!om od
45° tako sto cete reпdetom sa zlebom
па ploci preci duz obratka. Reпciisite
dok пе dodete do obelezeпe linije.
Koriscenje
glodalice
Pomocu glodalice i njenih dodatnih
delova mozete izrezivati dekorativ­
ne oЫike, glodati, praviti zlebove
i rublti ivice. Ovim alatom mozete
obradivati kako drvo, tako i njego­
ve preradevine. Ova masina veoma
је brza i zato njome treba pazljivo
rukovati. Prvo procitajte uputstvo
za upotrebu, ра је onda isprobajte
па nekom parcetu drveta.
Postavljanje glodalice
1 Najpre stavite masinн na podlogн, ра
stegnite glodalo. Telo glodala namestite
н steznн ёанru i priёvrstite ga specijalnim
kljнёem. Ook stezete sraf, glodalica ne
sme da se mrda.
2 Оа Ьiste podesili dнЬinн glodanja,
stavite najpre glodalicн na radni komad
i odvmite sraf. Odvijte prsten sa zlebom
i namestite masinн tako da vrh glodala
dodime radnн povrsinн, ра onda zategnite
prsten.
3 Strelice na ruёki pokazuju polozaj
prstena. Zategnite sraf koji drzi postolje.
Spustite ruёku i ukljuёite glodalicu.
Na nekom раrёеш daske isprobajte
duЬinu glodanja.
4 Роmосн adaptera povezite usisivaё
i glodalicu.
lzrada zlebova
glodalicom
Ako se gleda odozgo, glodalo reze u pravcu
suprotnom od kretanja kazaljki na sаш.
Poёnite uvek s desne stгane, da Ьi gloclalo
bolje uslo u drvo. Ako radite u supmtnom
pravcн, zbog velike brzine masina moze
da vam "pobegne" i da osteti drvo.
1 Izaberite glodalo i stavite ga н steznu
glavн. lzaberite dublnu гezanja (videti
korak 2). Fiksirati drvo na radni sto
i proveriti da stezaёi ne ometajн kretanje
masine.
2 Pritisпite ploёu na ivicu obratka i
ukljнёite glodalicu. Pritiskajte роlнgн
i pomerajte polako masinu od jednog
do drugog kraja.
3 Polako vucite glodalicu napred i pravite
prorez u drveш. Kada zavrsite, saёekajte
da glodalo izade iz drveta, ра iskljuёite
masinu.
Korisenje drvene
vodice
Koristi se pri glodanju vecih proreza i
zlebova koji ne mogн da se izvedн роmосн
Ьоёnе vodice (str. 50). Stavite је na drveni
obradak da Ьi vam slнzio kao vodica prema
kojoj cete pomerati masinu. Proverite da li
stege kojima је fiksirana drvena vodica ne
ometajн kretanje masine.
Kako izabrati dobra
glodala?
Njihov preёпik нglavnom је 6 mm.
Postoje vise vrsta glodala: za zaobljivanje,
za polнokrugle kanale, za zlebove i samire.
3 Polako pomerajte glodalicu vodeci Mozete ih kupiti odvojeпo, ali је Ъоlје
raёuna da рlоёа stoji 1-avno. Kada glodalo
kнpovati ih н sеш.
oglode sнvisno drvo, iskljuёite glodalicu.
Koriscenje bocne vodice
Оа Ьiste napravili zleb н drvetu
koji се Ьiti paralelan s ivicom drvenog
obratka, potrebпo је da ga najpre
priёvrstite za radni sto. Oznaёite
liniju ро kojoj cete zleЬiti i odredite
dнblnu reza.
1 Stavite glodalo na оzпаёеnн liniju.
Namestite vodicн naspram ivice drvenog
obratka i dobro је priёvrstite.
2 Stavite ploёu glodalice na jedan kraj
drvenog obratka, а vodica neka bude
naspram ivice. Ukljнёite glodalicu,
odЫokirajte ruёku i pristisnite tako
da glodalo dode do zeljene duЬine.
Ропоvо zategnite ruёku.
 Spajanje drveta Koriscenje ugaonika
pri izradi spojeva
Spajanje drveta је tehnika kojom
Оа Ьi jedan spoj Ьiо dobar, njegovi
Ьi trebalo dobro da vladate. Ne
elementi treba da obrazuju prav ugao.
morate Ьiti stolar da Ьiste valjano Za iscгtavanje linija za sесепје pod pravim
uglom, za secenje drveta i prorezivanje
obavili posao. Koju cete vrstu
zlebova koristite stolarski ugaonik.
spajanja izabrati zavisi od toga
koliku cvrstinu treba da ima taj
1 Odredite najpre duЬinu reza, ра stavite
ugaonik izmedu dva elemeпta koje treba
spoj i kako оп treba da izgleda. da spojite. Orskн нgaonika stavite нz iviш
jed11og elementa, а metalni krak uz ivicu
Evo nekoliko vrsta spojeva i
drugog elementa. Iglom ili grafitnom
osnovnih tehnika. olovkom povucite liniju ро kojoj cete seci.

2 Zarotirajte komad drveta za 90° i

Osnovne tehnike spajanja postavite ugaonik па isti 11acin: poravnajte
ugaonik i liniju secenja i opet povucite crtu
grafitnom olovkom. Za svaki elemeпt koji
spajale ponovite postupak. Secite pravo
pazljivo prateci iscrtane linije.

Ugaoni spoj
Ovo spajanje pod uglom od 45° sluzi za
гamove. Primenjuje se kad uglovi treba
da bude besprekoгni, kao sto је, na primer,
slucaj kod uramUivanja slike i okvira za
vrata. Onda se elementi zakivaju, srafe,
stavljaju se cilindricni tiplovi ili plocasti
tiplovi (takozvani keksevi) prilikom
lepljenja.

Spajanje pod pravim uglom

Ovaj spoj se lako izvodi - dva elementa
(na primer, strane neke kutije) treba
postaviti tako da vrh jednog naleze na
drugi element. Mozete spajati i ivicu
3 Оа Ьiste pravilno izveli spoj na preklop,
stegama s navojnim vretenom pricvrstite
uz ivicu ako је и pitanju radna povrsina
оЬа drvena elementa koja su pod uglom
stola. Evo nacina kako moze da se
od 90° Sirinu s jednog elementa prenesite
osiguгa spoj.
na drugi.
• Ekserima ili srafovima spojite uglove,
ра onda taj spoj ojacajte lepkom za drvo.
• Ojacajte uglove tiplovima od tvrdog
drveta ili plocastim tiplovima, tzv.
keksevima.
• KorisLite okove koji dolaze uz namestaj
koji se sklapa (str. 68-69).
Spajanje drveta па preklop
Koristite metalne ugaonike (slika ispod).
Svaki komad se stanji do polovine svoje
•

Njih mozete da zamaskirate, а mogu i da

deЬljine, tako da stanjeni delovi mogu
se vide.
da se preklope i dobro nalegnu. ! ovaj tip
se koristi za pravljenje ramova, а spoj se
moze zalepiti ili zasrafiti. Dva komada
drveta mogu Ьiti spojena и oЬliku
latinicnih slova L, Т ili Х.

Spoj zleb-pero
Ovaj spoj pravi se tako sto se pero stavlja
и zleb. Koristi se pri izradi finog namestaja,
okvira za vrata i pri izradi prozora. Necete
cesto morati da izvodite ovu vrstu spoja, ali 4 Razdvojite elemente i na svakom, sa svih
Ьi trebalo da znate kako da otvorite zleb za stra11a, ugaonikom iscrtajte liniju ро kojoj
ugradnju brave (str. 200). cete seci.
Koriscenje obelezaca
Da Ьiste izveli spoj na preklop, Ьiсе
vаш potreban obelezaё, tj. crtalo
(str. 52). Ovi111 alato111 cete obeleziti
debljinu drvenog koшada i skinнti
odredeni sloj drveta.
1 Odvijte vijak pokretnog dela na
obelezaёu i pustite ga da klizi niz
stap sve dok п.е dode do poloviп.e
debUiп.e dгvenog obratka. Ponovo
zategnite vijak.
2 Drzite graniёnik na drvenoш obratkн
i iglo111 obelezite rерег. Ponovite postupak
i na sledecoj strani obratka. Posao се Ьiti
dоЬго obavljen sашо ako se linije iscrtane
na sviш stranaшa obratka nadovezuju
jedna na drugu. Ako to nije sluёaj, onda
polako podesite оЬе\еzаё za centriranje
i ponovite postupak od poёetka.
3 Drzite graniёnik uz svaku stranu
obratka i vucite ga. Na taj naёin се,
na svi111 stranama drvenog obratka,
igla iscrtaLi \iniju ро kojoj treba seci.
4 Povezite linije, а zatiш zasecite one delo­
ve drvenog obratka koje treba da odstranite.
Obelezac s dve igle
Ova sprava i111a dve igle, od kojih је
jeclna pokгetna i sluzi za obelezavanje
sirine zleba (na priшer, zleba za bravu
na vгatiшa). Stavite igle tako da raz111ak
iz111ectu njih odgovara siгini рега (odnosno
brave). Onda postavite graniёnik tako da
obelezi шesto za zleЪ na dn1gom elementu
za spajanje. Ako zleb, uшesto dletoш,
pravite burgijom za drvo ili glodaloш,
onda vаш ova sprava nece Ьiti potгebna.
3 Stavite lepak u rupe i ugurajte tiplove.
Spajanje drvenim Da Ьiste i drugi element pгipremili za
tiplovima spajanje, potrebno је da pгobusite rupe
za tiplove.
Drveni tiplovi 111oraju dobro da ulegnu
u оЬа elementa koje spajaju. Koristite
burgiju ёiji preёnik odgovara datiш
tiplovi111a, oЬicno se koriste burgije
preёnika 6 ili 8 mm. lsto tako koristite
stalak za busilicu ili univerzalni drzac
za busilicu koji111 cete probusiti ргаvе
rupe odredene duЬine.
4 Рге nego sto nanesite lepak i spojite
eleшente, proveгite da li tiplovi doЪro
leze u rupa111a.
1 KoшЬinovani111 ugaoniko111 iscrtajte
centralnu liniju na drvetu, ра onda
obelezite шesto za tiplove. Ponovite
isti postupak i na drugoш eleшentu
za spajanje.
2 Na prvom elementu probusite rupe cija
се duЬina Ьiti malo veca od polovine tipla.
Koristite нniverzalni dr:Zac za bнsilicu i
5 Drveniш cekicem uёvrstite spoj, а visak
lepka skinite vla:Znoш krpoш.
spravu za spajanje. Drvo fiksirajte stegama.
PRAКТICAN SAVET
Da bi rupe za tiplove savrseпo пalegale
postupite па sledeci пасiп: па jedпom
spojпom elemeпtu izbusite dve rupe,
ubacite u пjih specijalпe metalпe trnove
ра pritisпite uz drugi elemeпt. Trпovi
се obeleziti tacke koje се biti reperi
za ostale rupe.
Spajanje pomocu
plocastih tiplova
Najpre glodalom napгavite zlebove za
tiplove, а zatim nanesite lepak za dгvo u te
zlebove, ubacite tiplove i spojite elemente.
Za vreme susenja lepka spoj treba stegnuti.
Ugaono spajanje
Posto ste komЬinovanim ugaonikom
(vidi savete za koriscenje ugaonika na
str. 52), lenjirom ili uglomerom obelezili
zeljeni ugao na radnom komadu mozete
rucno iseci taj komad. Ako zelite da ovaj
posao precizno obavite, za vodenje testeгe
koristite drvenu kutiju sa zasecima
(str. 52), ili, jos bolje, elektricnu testeгu.
1 Oznacite repeгne tacke na svakoj strani
drvenog obratka. lzaberite ugao na testeri
i zatim је Ыokirajte.
2 Pricvrstite obradak na p1atformi masine
ukljucite је, spustite testeгu tako da опа
nalegne tаспо па герегnе tacke i secite.
Каdа zavrsite, predite na sledeci elemeпaL.
3 Na krajeve svakog elemeпta za spajanje
пanesite lepak, napгavite spoj рос[ uglom
od 90° i ostavite da se osusi. Spoj mozete
ojacati zakivanjem ekseia ili stavljanjem
srafova. Takode, mozete probusiti гupu
i elemente spojiti tiplovima. lsto tako,
3 Polozite iseceпi komad i ucvrstite ga
na clrveni podmetac (stг. 53), ра secite
i dгveпi keksevi mogu uciniti spoj jacim
pod pravim uglom sve dok ne odstranile
(videti sliku u goгnjem, levom uglu).
suvisni deo.
Za vieme susenja spoj treba fiksirati
stegaшa (slika iznad).
Ugaono spajanje
па preklop
Oznacite оЬа dela (str. 65), isecite i spojite.
Za rad obezbeclite lisnu testeгu, lepak za
drvo i pistolj za lepak.
1 Fiksirajte svaki komad stegama s
vгeteпom. Pocnite da secete iz jednog ugla i
secite u pravcu prostiranja dгvenih vlakana.
4 Zalepite i spojite. Dok se spoj susi,
stegnite ga stegama. Stege s vretenom
mogu da ostete dгvo, ра zato obavezno
ispod spoja stavite kaгton i1i komad
dгveta. Ugaonikom proverite da li је
spoj zaista pod praviш ugloш.
Vlaznoш krpoш odstranite visak lepka.
Spajanje па preklop
u oЫiku slova Т
Као i za ugaoпo sрајапје па pгeklop
(str. 67), i ovde cete koristiti dva komada
drveta koji се vam posluziti da odredite
preklop.

4 Fiksirajte obradak i dletom odstraпite Spajanje u oЫiku

komade drveta.
1 Stavite оЬа elemeпta tako da obrazuju krsta
zeljeпi ugao i stegnite љ. Siriпн jedпog
elemeпta preпesite па drugi.

2 DuЬiпa preklopa jedпaka је poloviпi

siriпe drveta. Obelezacem preпesite tu
meru па оЬа elemeпta. Duzu letvн za
Т spoj isecite па isti пасiп kao za ugaoпo
sрајапје па preklop.

3 Lisпom testerom dva puta paralelпo

zasecite па delн koji treba da se odstraпi.
Secite sve dok пе dodete do poloviпe
deЬljiпe drveta. Zatim iscrtajte vise
zareza па delн koji treba da odstraпite
i secite do poloviпe deЬljiпe dгveta
(slika ispod).

5 Da drvo пе Ьi puklo, drveпe komade

odstraпjujte dletom ргvо s јеdпе, zatim
s druge straпe sve dok пе doЬijete гаvап
zleb.

6 Ргvо proverite da li је dobai- preklop,

ра ako пiје, dletom ispravite greske.

Као i u prethodnim slucajevima,

prvo ozпacite mesto za sрајапје,
ра опdа lisпom testerom i dletom
otv01ite zleЬove kao za Т spoj.
Proverite da li је preklop doЬar
i zavгsite sрајапје па isti пасiп
kao i u prethodnim primerima.

SPOJ ZLEB-PERO
Ovaj spoj koriste profesionalni stolari,
pre svega za izradu finog namestaja.
Vama ovaj spoj nece cesto biti potreban.
lpak, bice vam neophodan ako
postavljate bravu na ulaznim vratima.
Pogledati detaljnija uputstva na str.

7 Naпesite lepak, ра spojite па isti пасiп

200-201.

kao kod ugaoпog spoja (str. 67).

Ojacavanje
spoJeva
•

Sedam d es etih godina proslog

veka pocele su da ulaz e u
upotrebu iverica, sper-ploce,
lesonit ploce. Zbog toga su
tradicionalni o kovi za drvo
zamenjeni novim. Proizvodaci
su izasli па trziste s novim
okovima i novim nacinima
spajanja.

Vijci i navrtke
Ugaoni okovi s prorezom

Ova vrsta okova је пajzastupljeпija u

industriji пamestaja i narocito se koristi za
namestaj koji se sklapa. U pocetku su se
okovi fiksirali па povrsiпu ploce i Ьili su
vidljivi. Daпas, kada se spoj moпtira, okovi
se viSe ne vide. Oni su cvrsti i lako se
montiraju. Za пjihovo moпtiranje potrebпo
је imati i uputstvo za upotrebu i legendu
јег osnovne iпstrukcije nisu uvek јаsпе.
Predstavicemo пekoliko tipova okova i
njihovo moпtiranje. Оа Ьiste mogli da
ih koristite, treba najpre da znate da ih
prepozпate. Oetaljпija uputstva za sрајапје
namestaja okovima naci cete па str. l 71.
Spajanje vijcima
Vijci ne dГZe dobro presovane ploce
sгеdпје gustine koje se iпасе koriste u
prizvodnji пamestaja. јеdпо od resenja
jeste da se u jedпu plocu ugradi specijalпa
пavrtka, а u drugu plocu vijak. Postoje
i okovi uz koje ide пavrtka s prorezom.
Na ploci, Ьlizu ivice, probusi se rupa i
postavi metalпa navrtka. Kroz ovu пavrtkн
treba da ргоdе vrh vijka koji је vec fiksiran
н drugoj ploci.
Spojnice
Ovo је јеdап od najprakticnijih naciпa
sрајапја. Specijalпi vijak нvme se u jednн
рlосн i zabravi se н glavu koja se пalazi
na drugoj ploci. Оа Ьi povezala dve
povrsiпe, glava se okrene za 90°.
Sistem sa vijcima i navrtkama fнnkcioпise
па isti nacin.
Namestaj koji se sklapa fiksira se
пavrtkama koje imajн prorez. Na jednoj
ploci se nalazi rupa н kојн нlazi vijak,
а па drнgoj specijalna glava.
Kod ovog sistema postoji spiralni
pгorez koji se okreпe i tako Ыokira
vijak. Оп se koristi za spajanje ploca.

Spojnice

Okovi s golim
vijcima

Okovi Spojnica s lezistem

Oni su se prvi pojavili. То su pravoнgaoпi okovi koji se нgrаdнјн н i vijcima
unutrasnje нglove пamestaja, fiksiraju se za podlogu pomocu vijaka za
drvo. Ovostruki okov је jaci i njime se lakse spajaju elementi. Svaki okov
posebno se fiksira па рlосн, ра se onda ta dva okova spoje kratkim vijkom.
Okovi s navrtkama s jedne straпe imaju izliveпe plasticne tiplove koji ulaze
и vec postojece rupe па ploci, а s druge strane, imaju jedan ili dva vijka
koji se fiksiraju па drugu plocu. Ovaj пасiп fiksiraпja koristi se za radne
povrsine i kuhinjske delove.
 Masina za skidanje lepka
pomocu раге Ovo111
U "uradi sam" prodavnicama masinom cete mлogo lakse
ski11ULi tapete 11ego rL1ёпо.
naci cete veliki izbor alata. Sklop masiпe ёini rezervoar za
Ako imate dobar alat, mnogo vodu i cev sa ploёom za ispнsL
раге. Касlа se voda Ll rezervoaru
brze cete raditi i valjano zagreje, 11astaje рага koja se ispL1sLa
obaviti posao. preko ploce koja је p1itis11ULa па
pocllogн. Podloga нрiја vlagll i tako se
omeksava lepak (kako Ьi рага bolje prodirala,
tapete se pгethodno izgrebL1). Ovl1 masinll
mozete kнpiti samo u speci1alizova11im
Materijal za brusenje Sгnirgl­ pгocla\Тt1icama.
papirom mogll se brusiti ziclovi i stolaгija L
Neki mateгijali kojima se bгL1si шоgн da
bшlL1 Sllvi, а neki mokгi. Sve ёetiri stгапе Zicana cetka Ko1isti se za
abrazivnog SL111deгa mogн cla bгL1se struga11Je i Шсеnје. Nekada se
podlogt.1. Ргvо ga pokvasite i iscedite, kao dodatni alaL prodaje LIZ
ра tek onda preclite njiше preko elekt1iё11н brL1silicн.
povгsine kojll Lreba cla prebojite.
0Yim sL1nc1eтom skiп.ш::ete sjaj i
prljavstiпll. Elektгiё11i alat m11ogo brze
ёisti. Nemojte elektгiёпom brusilicom
pokusavati cla skiпete bojL1 јег cete tako
sапю u11istiti podlogL1.

Brusni sunder

Spahtla za nanosenje mase Шi па

оЬiсщt spal1tlu, ali је mпogo saYitljivi.ja.
Slllzi za 11anose11je mase i izra\Тl1avanje
(gletovaпje)

Strugac
za stakla

Strugac
za оЫе povrsine

Trouglasti
strugac
Molerska spahtla
sa sirokom ostricom
Molerska
spahtla sa Spahtla za malter
uskom ostricom sa sirokom ostricom

Spahtle/strugaci One imaju ra\ТQu

OStriCLI kop ШОZе Ьiti uska i\i siroka
i Ыаgо је savije!1a. Spahtle koje imaJL1 siтu
ostri.cн sluze za skidanje tapeta i strugaп.je
osteceнe Ьоје. Neke iшaju tюнglasш
ostricн koja sюј i u odпosu па clrskн pod
praYiш ugloш i sluzi za stшganje Ьоје oko Spahtlla sa izmenljivim
vrata, p1·ozora ili ograde na stepeпisш. ostricama
Mozete da kupile \ТГlо pтaktiёnu spal1t]u
s dнgom drskom па koju moze da se
montira vise ostrica.
Fenovi za vreli vazduh Рге nego SLO pocnete
da skidate boju, ovini Гenoviшa niozete је onieksati.
Pre nego sto
Fuпkcionisu 11а isti пасiп kao i jaki Гепоvi
za kosu i пе postoj i. nikak\тa opasnost pocnete da
pri гukovaпju јег пе ispustaju plameп.
radite
Kod svih pripremnih radova
ima mnogo prljavstine i prasine.
lzbacite sve sto mozete iz
prostorije, premestite sav
namestaj па sredinu i prekrijte ga
folijom. Pokrijte svetiljke, lustere, а

uticnice cete zastiti tako sto cete

oko njih oЫepiti selotejp.
Fen za vreli vazduh

Ako је moguce, izbacite i tepihe, ako пе,

опdа ih prekrijte folijom. Poskidajte zavese,
abazure i kvake па vratima. Sve povrsiпe
treba da budu ciste i suve. Osteceпe
povrsiпe popravite, saslrllzite boju i skiпite
stare tapete. Ako па zidovima ima
Zastita Svake godine dogodi se па hiljadu пesreca zato sto пеkо раdпе sa stolice пeravniпa, izbrusite ih smirgl papirom ili
ili s merdeviпa koje пisu dobro postavljeпe. Oesava se da prasiпa ili metalпi opiljci elektricпom brusilicom.
upadпu u oko. Brojni hemijski proizvodi izazivaju opekotine. Оа Ьiste zastitili
oci, пosite zastitne паосаrе. Ook radite, koristite masku za prasiпu, а ruke stilile
odgovarajucim rukavicama. Оа Ьiste zasLiLili kosu, pokrijte se maramom ili sesirom, Budite bezbedni
od buke se zasritite пausпicama.
а
dok radite па visini
Da Ьiste mogli da dohvatite plafon bez
akrobatskih pokreta, koristite nogare koje
su dovoljпo visoke. Ukoliko radite u
stepenisпom prostoru, koristite merdevine.
Ako па dve nogare stavite cvrstu dasku
deЬljine 38 mm, onda cete imati sasvim
staЬilnu skelu.
Za radove па stepeпistu mozete da
izпajmite skele. Polako ih пamontirajte.
Ako stojite па пogarama, merdeviпama
ili skelama, nemojte se пikada savijati.

Gumene rukavice
Pamuёne rukavice

Zastitne naoёare

Zastitne nausnice Zastitna maska za prasinu

Priprema zidova
Tapete Ploce od plute
• Tapete prema±ite rastvorom vode i Njih ne mozete bojiti, ali zato ih mozete
specijanog sredstva za skidaпje lepka. oЫepiti tapelama.

i plafona Sacekajte da papir doЬro нрiје taj гastvor.

Ako hocete dobro da obavite
Ako је potrebno, ponovite poslllpak.
• Moleгskom spahtlom sa sirokom
ostricom ili ravнjacom skidajte jedпu ро
Spahtlom skinite Lapete. jednu рlосн.
•

• Sto se tice skidanja lepka, postupite na

Tapete premazane bojom
posao, prvo morate da pripremite Pre nego sto pokvasite zid, izbrнsite
isti naCin kao i kod polistirenskih ploca
(stг. 78).
•

povrsine. Ciscenje povrsina koje ga nekim brusnim malerijalom koji ima

treba da obojite veoma је dosadan
posao. Ponekad se cak desava da
potpuno nove povrsine morate da
pripremite pre nego sto pocnete
krupnije zmo ili upotreЬite masinu za
skidanje lepka parom.
• Ako su н pitaпju dеЬ!је Lapete,
upotreЬite specUalnu spahtlu.
• Nemojte koristiti zicane cetke. Ako se
neko njeno рагсе otkine i ostane u zidн,
Opeka
• Cetkom ocistite pгasiпu sa opeke.
• Za uнutгasпjost koristite gipsani malter
i ostavite opeku.

bojenje. pojavice se гdа i unistice oЫogu. Priprema plafona

Vinil i tapete koje se peru
Za skidaпje Ьоје i tapeta korislile
Ako postoji vise slojeva tapeta, obavezno
masinu za skidaпje lepka pomocu
•

Bojeni zidovi i tapete kupite ili iznajmite masinll za skidaпje

раге. Dok prelazite plocom koja
lepka. IzgгeЬite povrsinu kako Ьi рага
ispusta paru izпad glave, vodite
mogla da prodre do lepka.
Alkidne (uljane) Ьоје racuna da se ne poparite vrucom
Vinil se lako skida. Skinite najpre prvi
Ako Ьоја jos uvek stoji na zidu i dobro vodom.
•

sloj sa zida, ра onda navlazite papir i

•

izgleda, onlla је sапю operite sapuпicom. Stavite kacigн, zastitne naocare

poskidajte ga.
Ako zelite da lepite Lapete, onda prvo i гukavice i obucile kosнlju dugih rukava.
Neke tapete i vinili imaju takVll podlogu
•

vlaznim brusnim sunderom skiпite boju. Dok radite ovaj posao, bolje је da stojite
•

koja moze da ostane па zidu i da sluzi kao

Posle toga cete lako zalepiti tapete.
Akrilne (vodene) Ьоје
Ako se Ьоја skida, morate da oljustite zid.
•
na пеkој siгoj podlozi пеgо na
podloga za nove tekstilne tkanine. Skiпite
merdevinama. Tako cete lakSe moci
је ako је i ona ostecena.
da pomerate masinu. Pod prekrijte
folijom i pustite da otpad sa plafona

Tako cete doЬiti kvalitetnu podlogu па

pada.
koju mozete da пanosite i Ьојн i lepak. Plocice, dekorativi malter Masinom na paru mozete skinнti
Ako је Ьоја doЬra, onda samo ope1ite
•

zid i izbrusite ga.

i opeka i staru oplatu. То је vrlo pгljav posao
i oduzima mпogo vremena. Bice lakse
Pre nego sto pocnete da stavljate tapete,
ako samo ponovo predete malteгom
•

prema±ite zidove smesom koja se pravi lmitacija keramickih plocica

od specijalnog lepka i malo vode.
Воје s lepkom
Ove Ьоје ostavljajн mnogo prasine na
i izgletujete povrsiпu.
Ova оЫоgа lici na vinil. OЬicno se nanosi
па jak lepak i zbog toga ju је Lesko skinнti.
Skinite nајрге prvi sloj.
•

Toplom vodom natopite podlogн i lepak,

ProЫematicne
zidovima, ра zbog toga ne moze da se
•

nanese nova Ьоја ili ne mogu da se

ра ih sastruzite kad postanu meki. povrsine
Ovaj posao mozete da obavite i masinom
zalepe tapete.
•

za skidanje lepka.
Sastruzite boju smirgl-papirom sa Pretvaranje u prah
Ako i dalje ne mozele da odstranite
•

sitnim zmom ili sнnderom i vodom. U pitanju su belicaste Пеkе formirane od

•

lepak, pokusajte fenom za vreli vazduh.

Nikada nemojte koristiti suvi sнnder.
• Tretirajte povrsiпu nekim aditivom koji
povecava tvrdocu i ostavite da se osusi.
Dekorativni malter
Naнosi se mistгijom ili valjkom u deЬljim
slojevima i tesko ga је skinuti i sa zidova
i s plafona.
Pokusajte najpre masiпom za skidanje
•
hemikalija iz maltera i gipsa koje izlaze
na povrsinu zida. Ocistite zid i nanesite
specijalпi fiksator.
Mrlje
Osnovнom (antikorozivнom) bojom
predite ргеkо prljavih i zardalih cevi

lepka pomocu раге (str. 72).

da se zbog njih ne Ьi kasnije ispod
ZA VASU BEZBEDNOST Mozete ga skiнuti i specijalnim
Ьоје па zidu pojavile mrlje.
•

hemijskim sredstvom za dekorativнi

Olovo moze da izazove trovanje. Zbog
toga se danas sve Ьоје prave bez olova.
Medutim, u strarijim kucama mogu se
jos uvek naci zidovi s olovnim bojama
(postoji nacin za otkrivanje ovih Ьоја.)
Ako је povrsina potpuno zdrava,
mozete odmah da bojite. Ako morate
da struzete boju, budite oprezni: stavite
zastitnu masku i otvorite prozore.
Koristite hemijski odstranjivac (vrlo је
koristan za skidanje Ьоја koje u sebi
sadrZ:e olovo). Sav otpad paZ:ljivo
pokupite u dzakove, hermeticki zatvorite
i raspitajte se kod nadleznih opstinskih
sluzbi kako i gde mozete da ga
deponujete.
malter.
• Ako zelite da 11a11esete Ьојu na taj zid,
onda ga prvo operite sapuнicom i ostavile
ga da se osusi.
Polistirenske ploce
Polistireнske ploce postavljeпe па plafone
mozete Ьojiti akrilпim bojama, ali nikako
па njih ne smete nanositi alkidпe (uljane)
Ьоје. Skidajte jedнu ро jednu plocu i
struzite lepak (str. 78).
Keramicke plocice
Za bojenje, plocice moгaju da budu suve i
ciste. Za njih cete koristiti specijalпu Ьојu.
Ргеkо njih пе mozete da lepite tapete. Ako
hocete da ih skiпete, moracete ропоvо da
izгavнate zid (stг. 78).
Vlaga
Nemojte је prikrivati hidroizolacionim
шaterijalima jer се se опа pojaviti
na drugom mestu. Utvгdite odakle
vlaga dolazi i pocnite s popravkom
(str. 250).
Rupe i naprsline
Z.icaпom cetkom odstraпite gips koji
se kгuni i zatvorite rupu odgovarajucom
masom (stг. 80).
Vece rupe i naprsliпe zahtevaju mnogo
vece popravke (str. 224-229).
Neravne gipsane
povrsine
Neravнine cete izravнati tako sto cete glet
masom preCi ргеkо njih.
 Priprema
i ciscenje
drveta i metala
Bez obzira па to da li su stolarija
ili cevi u kuci поvе ili stare, vec
ranije Ьојепе ili пе, ako zelite da
ih obojite, moracete пајре da ih
pripremite. Samim premazivaпjem
Ьоје tesko cete prikriti пedostatke
па materijalu.
Drvo
Novo drvo
• Specijalnim gitom prik1ijte ёvorove
i tako cete spreёiti smolu da curi iz
drveta.
• Ukoliko na drvetu ima proreza i
ulegnuca, upotreЬite masu za zaptivanje
drveta.
• Drvo brusite ruёпо ili smirgl-papirom.
Takode mozete koristiti elektriёпu
brusilicu, ali obavezпo brusite и pravcu
prostiraпja drveпih vlakaпa. Radite pailjivo
jer ona brzo skida drveпu povrsiпu.
Staro drvo koje nije tretirano
• Zabodite поz и ovo drvo i ako пjegova
ostrica lako proclre i па пјu se пahvataju
tragovi budi, odmah odstraпite osteceпi
sloj (str. 251).
• Proreze i rupe popuпite masom za
drvo i poravnajte.
Odma\1 zastitite drvo. Cim zavrsite
•
s ovim popravkama, premaiite drvo
zastitnim sredstvom, ра tek па kraju
nanesite zavrsпi sloj.
Bojeno drvo
Ako је Ьоја dobra, пemojte је skidati.
Jediпo је skiпite ako је папеtа и debljem
sloju, ра zbog toga, па primer, пе moze da
se otvori prozor. Operite drvo i polako ga
izbшsite. Nova Ьоја се se Ьо\је пaпositi па
podlogu.
Bшsenje (Гinim brusпim papirom za lak)
је kljucпo; bez toga поvа Ьоја uopste песе
prianjati.
Dobro оЬојеп komad clrveta moze па
nekim mestima da ima ostecenja koje treba
ispraviti. Smirgl-papirom odstraпite boju
koja se ljusti, to mesto ocistite i ostavite da
se osusi, ра опdа пaпesite premaz. Obrusite
celu povrsiпu, poravпajte је i opeгite. Ма\е
naprsline popuпite specijalпom masom.
Lakirano drvo
Koristite hemijski rastvor za skidaпje laka.
Drvo premazano firnisom
Ako је Ьоја suvise staгa, obrusite drvo.
Ukoliko zelite da drvo па krajн izgleda
prirodпo, ocistite ga specijalпim sredstvom, опdа ih prvo ocistite spiritusom, sacekajte
uz obavezпo korisceпje uputstva za da se osuse i lakirajte ih bez ikakve
upotrebu. podloge.
Obradeno drvo Bakar (cevi)
Premazite drvo sredstvom kojim cete Spiгitusom skiпite masпocu i izbrusite
oёuvati stant boju. sitпijim smirgl-papirom ili ёеliёпоm
vuпom, sacekajte da se osusi i lakirajte
bez ikakve podloge. ОЬiспа Ьоја се Ьiti
Metali otpoma па tople cevi.
Nerdajuci i hromirani celik
Gvozde i celik Njih пе treba bojiti. Mozete ih samo ocistiti
Ostrom krpom пајрrе skiпite пecistocu spiritusom i pre\akirati.
s metala, а zatim brusпim papirom
Prozori sa obojenim metalnim
odstraпite rdu i dobro ga ocistite.
okvirom
Premazite sredstvom protiv korozije.
Као i kod Ьојепоg drveta koje је u
Zardalo gvozde i celik dobrom stапјн, i ovde iпterveпisite samo
• Koristite zastitпe паосаrе i kozпe н slucaju kad zbog папоsа Ьоје пе moze
rukavice . da se zatvo1i prozor. Ako пе morate da
Zicaпom cetkom i brusпim papirom struzete boju, опdа samo operite okvir.
•
skiпite rdu. Izbusite ga Гiпijim smirgl-papiroш ili
• Popravite пaprsliпe specijalпim \апепоm vuпom, а опdа пaпesite
premazom zato sto rda moze da параdпе podlogu i lakirajte.
metal, пarocito kapije.
Taпiпska kiseliпa usporava koroziju
Kada rda osteti boju
•
i пјоmе mozete preci preko povrsiпa
U starijim kucama metalпi okviri
koje sн росе\е da гdaju.
(stokovi) пisu pociпkovaпi. Dok metalпom
Pre пеgо sto папеsеtе boju, zastitite
cetkom skidate koroziju, obavezпo stavite
•
povrsiпe sredstvom protiv korozije.
zastitпe паоёаrе. Odstraпite ostatak Ьоје,
Zahvaljujuci ciпku, ovo sredstvo се spreciti
struzite sve dok potpuпo пе ukloпite
pojavu rde. RazliCiti proizvodi su vam па
rdu i dok пе ostaпe samo metal. Prvo
raspolagaпju.
пaпesite sredstvo koje usporava koroziju,
Aluminijumske legure ра aпtikorzivno sredstvo i па kraju
(vrata i prozori) prelakirajte povrsiпu.
Ovi materijali sami ро seЬi imaju sjaj, ра
se пе morajн bojiti. А ako ipak zelite da
ih obojite i uskladite ih sa eпterijerom,
NEMOJTE MESATI
INHIBITORE KOROZIJE
(ANTIROSТ) 1
ANTIKOROZIVNA SREDSТVA
lnhibitor korozije (antirost) је tecni
proizvod na bazi taninske kiseline.
Kada se nanese na koroziju on је
pretvara u taman sloj ргеkо koga
moze da se boji.
lnhibitor korozije nije antikorozivno
sredstvo. On trenutno zaustavlja
proces oksidacije, ali preko te
povrsine mora odmah da se nanese
Ьоја. Ako ne povedete racuna о
ovome, samo dva-tri dana posle
bojenja na zarc'lalom metalu се se
ponovo pojaviti crvena Ьоја. Ovo
sredstvo veoma је prakticno za
upotrebu jer ne morate brusiti metal.
Dovoljno је samo da metalnom
cetkom ocistite ostecene delove.
Preporucujemo sledeci postupak:
• ciscenje metalnom cetkom
• nanosenje inhibitora korozije
• nanosenje antikorozivne Ьоје
Fen za vreli vazduh odvojite Ьоји od podloge.
• nanosenje dekorativne Ьоје
Sa obojenih ukrasnih e/emenata Ьоји uklanjajte
strugacem.
Skidanje tapeta
Ovaj posao пе mozete Ьгzо da
zavгsite: ako tapete nisu dovoljno
vlazne, tesko cete ih skinuti.
Koгistite stгugac ili masinu za
skidanje lepka pomocu раге.
U оЬа slucaja, ргvо napгavite
male ргогеzе u tapetama kako
Ьi voda, odnosno рага mogla
da ргоdге do zida i da omeksa
lepak.
Alat: lюfа, sundeг ili stara cetka, folija,
spahtla, stгugac
Materijal: voda, lepak za tapete, tecni
deteгdzent
Standardne tapete
1 Prekrijte pod folijom.
2 Prorezite tapete i odvojite ih sa zida.
3 U kofн s toplom vodom stavite
sakн lepka i malo tecnog deterdzenta.
Lepak се spreciti slivanje vode ро zidн,
а deterdzent се нbrzati natapanje
tapeta.
PRAКТICAN SAVET
Mnogo ЬГZе cete raditi ako umesto
cetke ili sundera koristite rasprsivac
za vodu.
5 Ostavite vodн da natapa
najmanje pel minнta.
4 Sнnderom ili starom cetkom navlazite
citav zid.
STRUGANJE MALTERA
Ovo је veoma prljav posao, narocito
ako se struze s plafona. Za ove radove
koristite specijalno sredstvo za skidanje
maltera ili masinu na paru (str. 74).
Pre nego sto pocnete da radite,
izbacite sav namestaj iz prostorije,
а pod prekrijte novinama. Obavezno
stavite kapu, zastitne naocare
i rukavice.
Struganje maltera
• Ako koristite specijalno sredstvo za
skidanje maltera, nanesite ga sirokom
cetkom u deЫjem sloju i ostavite da
tako odstoji onoliko vremena koliko је
naznaceno u uputstvu za upotrebu.
Kada materijal postane mekan,
odstranite ga spahtlom, а onda tu
povrsinu isperite vodom u koju је
stavljen deterdzent.
7 Drzite spahtlн pod нglom od 30° i
polako је gшajte napred, ali vodite racнna
• Ako koristite masinu na paru,
da njena ostrica ne osteti gips. Ako se papi
pustite da рага prode kroz boju
ne gнzva ili se tesko skida, to znaci da nije
i omeksa malter, ра ga onda
dovoljno navlazen.
sastruzite spahtlom.
Ostale mogucnosti
Na malter mozete da nanesete tanak
sloj gipsa ili da postavite gipsane ploce
(montirajte ih na drveni kostur). Medutim,
оЬа ova resenja veoma su skupa.
Ako hocete brze da obavite posao,
na сео zid nanesite glet-masu.
Za vasu bezbednost
Nikada nemojte brusiti malter rucno,
ni elektricnom brusilicom. Malter koji
se nekad koristio za kuce sadГZi
azbest koji је veoma opasan za disajne
puteve.
ш povrsinн
8 Ponovo navlazite tapete i opet napravitt
ргоЬu. Ako se papir gнzva, нhvatite za
ivicu i povucite naviSe. Tako cete skinнti
odjednom сеlн trakн.
9 Nastavite da skidate tapete. Ako se desi
da dobro pokvasite tapete а da se one,
ipak, ne skidajн, onda u tom slucaju
upotгeЬite masinu za skidanje lepka
pomocu раге.
ZA VASU BEZBEDNOST
Ako treba da skinete tapete koje su
postavljene oko nekog prekidaca ili
uticnice, prvo iskljucite struju (na
sklopku), ра tek onda predite na posao.
Tapete koje se peru, debeli
reljefi i obojene tapete
Obojene tapete cete skinuti п а isti nacin
kao sto skidate i oЬicne tapete, samo sto
cete ovde moгati јасе da zagrebete ро
papiru, inace voda nece moci da dode
do lepka.
Alat: kofa, sundcг i!i staгa ёetka, siгoka
molerska spa11t/a, lepak, Leёni deteгdzent,
паzиЬуепа spahtla
1 NazuЬljenom spahLlom napravite proreze
u tapetama kako Ьi voda mogla da prodre
do lepka. Nemojte koristiti ni ZiCanu cetku,
ni celicnu vunн zato sto opiljci metala mogu
da upadnu u gips i da se zbog toga kasnije
na novim tapetama pojave mrlje.
2 Nakvasite i odlepite obojene tapete
na isti nacin kao sto Ьiste to ucinili i sa
obicnim tapetama. Ako se papir koji је
zalepljen kao osnova ispod tapeta skida
lako, to onda znaci da је Ьiо lose zalepljen
ili da и tom zidu ima vlage. Pre nego sto
pocnete da Jepite nove tapete, pronadite
uzrok proЬlema.
Vinil i papir koji moze
da se ljusti
1 Tankom ostricom podignite samo јеdап
kraj plastiCne оЫоgе i odvojite је od
osnove.
KORISCENJE MASINE ZA
SKIDANJE LЕРКА POMOCU
PARE
Ako hocete da zavгsite posao za jedan dan,
onda koгistite masinu za skidanje lepka.
Alat: masina za skidanje lepka, spahtla,
gumene 1·ukavice, za5titne паоёаге, simka
spahtla, .folUa
Pre nego sto pocnete da radite
Pгekгijte pod folijom, obucite staro odelo,
stavite zastitne nаосаге i pгocitajte
uputstvo za гukovanje masinom.
1 Napunite гezervoaг vodom, ukljucite
masinu, sacekajte desetak minuta da se
upali lampica i da poka.Ze spгemnost
masine za гаd. Dok cekate, napгavite
proreze u tapetama.
2 Prvo pocepajte mesta gde se tapetne
tгake spajaju. Vucite рарiг odozdo navise.
Ako se neki delovi teze odlepljuju,
upotгebite spahtlu. Stavite plocu za ispust
раге na kгај tгake i dГZite је tako otpгilike
minut sve dok рарiг ne postane vla.Zan.
2 OЬlogu cete odvojiti od osnove, tako
sto је vucete sto vertikalnije нzа zid.
Ako povucete prema seЬi, mozete da
odlepite i OSПOVll.
3 Pгemestite plocu na sledecu tгaku,
а dгugom гukom pocnite da skidate
tapete s tгake koju ste vec nakvasili.
4 Ako hocete da dodate vodu u
гezervoaг, prvo iskljucite masinu i sacekajte
da se ohladi.
. .,
·�
.,
5 Ako ostane neko рагсе tapeta,
uzmite гaspгskivac i njime navla.Zite
рарiг. Tako cete ga lakse skinuti.
Savet
Vodite гacuna kako koгistite spahtlu zato
sto vodena рага moze da omeksa gips.
Koгistite је sto manje i pazite da ne
ostetite oplatu.
3 Ako је osnova dobro zalepljena
i u dobrom stanju, mozete је koristiti
i za novu zidnн оЫоgн. Medutim,
ako је papima osnova pocepana ili lose
zalepljena, skinite је.
ZA VASU BEZBEDNOST
Ako skidate tapete Ыizu pгekidaca ili
uticnica, obavezno ih zastite i iskljucite
osiguгace рге nego sto pocnete da
koгistite vodu ili vodenu рагu.
Skidanje plocica
i ploca
ОЬпаvlјапје plocica ili prekrivaпje
пovim spada u пajlakse poslove.
Ali, ako hocete da dobljete
savrseпo glatku zidпu povrsiпu
koju cete bojiti ili па koju cete
lepiti tapete, опdа te plocice
morate da skiпete.
Keramicke plocice
Nekada su se plocice utiskivale u cementni
malter cija је deЬ\jina Ьila do 15 mm.
Ako skinete ovakve plocice, onda morate
ponovo da nanesete gipsani malter na zid.
Zalepljene plocice se mnogo lakse skidaju,
ali dok ih skidate, mozete lako da odvojite
i zid. U tom slucaju na zid morate da
nanesete gradevinski lepak.
Alat: punije 1·ukavice, zastitne naocare,
maska za pгasinu, zidaгsko dleto, malj,
spahLla, elektricna b111silica (eventualno)
Pre nego sto роёпеtе da radite ook
buclete radili, komadi plocica се leteti na
sve strane, zato је neophodno da se
zastitite. Zatvorite vrata da se prasina ne
cligne svuda ро kuci.
1 Zidarskim dletom i maljem skidajte
jednu ро jednu plocicu.
Neke cete uspeti da skinete cele, а neke
се se polomiti. Ne postoji laksa tehnika
za ovaj posao.
2 Kad skinite sve plocice, fenom za vгeli
vazduh omeksajte lepak i sastruzite ga sa
zida.
Polistirenske ploce i ploce
od plute
Alat: simka moleгska spahtla ili dleto,
zastitne паосаге i, ukoliko vam је neopl10dan,
јеп za vreli vazduh
1 Podignite plocu sirokim dletom ili
spahtlom. Ploce се se lako odvajati od
podloge, ali се se verovatno lomiti.
Lepak се Ьiti najtezi za skidanje.
2 Fenom za vreli vazduh omeksajte lepak i
sastruzite ga.
Skidanje Ьоје
Mozete koristiti hemijska sredstva
ili toplotu. Ako Jakirate drvo, опdа
morate potpuпo da skiпete staru
boju, ali ako ga ропоvо bojite,
опdа пе morate.
Koriscenje fena
za vreli vazduh
Fen za vreli vazduh otapa boju, ра posle
mozete lako da је skinete. Neki modeli
fenova imaju zastitu za prozorska stakla sto
је veoma znacajno ako masinu koristite za
obradu okviгa. Оа Ьiste izbegli rizik od
pozara, nemojte stavljati novine na рос\.
Bolje stavite neku metalnu podlogu (na
primer, neki stari, veci pleh) za skupljanje
otpada. Оа ne Ьiste opekli ruke, koristite
rukavice, ali nikako gumene, vec samo
pamucne.
1 Ook otapate boju ovim fenom, stalno ga
udaljavajte zato sto emituje veliku toplotu,
ра drvo moze cla se zapali. Воја се se
otopiti za nekoliko sekundi.
2 Ook otapate boju s ravne podloge,
ko1istite siroku spahtlu koju cete vuci
navise. Kada otapate boju s vertikalne
podloge, nemojte dirati prstima otopljenu
boju јег mozete da se opecete.
Ј_
 Hemijska sredstva za skidanje Ьоје
u oЫiku mase i gela
Koristite ih za vertikalne povrsiпe. Ova
sredstva su efikasna i prakticna jer se ne
slivaju.

1 Starom cetkom naпesite sredstvo

za skidanje Ьоје. Za petпaestak minнta
Ьоја се poceti da se skнplja i da рнса.
Ostavite sredstvo da deluje onoliko
vгemena koliko је potrebпo. Ako pocnete
raпije da skidate boju, nista песеtе uraditi,

3 Kada skidate boju sa ukrasnЉ samo cete ponovo morati da пanosite

sredstvo. Ako ostavite sredstvo duze nego
eleшenata, strugac drzite sa strane da ne
sto је potrebпo, ono се se osusiti i
biste opekli ruke.
stvrdnнti.

4 Ako slucajno izgorite nekн manjн Oko povrsine s koje skidate Ьојн
povrsinu s koje skidate Ьојн, izbrusite је
postavite noviпe. Na povrsinu nanesite
brusnim papirom u pravcu drvenih
debeli sloj hemijskog sredstva za
vlakana. Tako cete skinuti izgoreli cleo.
skidanje Ьоје, koje се se lako zalepiti

5 Nanesite osnovnu boju i bojite. za podlogн.

2 Pratite uputstvo za upotreЪu. Сео

postupak се Ьiti mnogo efikasniji ako
sredstvo za skidanje Ъоје prekrijete folijom

ZA VASU BEZBEDNOST
i ako ga povremeno pokvasite vodom.

Воје koje su se koristile do 1960, а

neke cak i do 1980. godine, sadГZale

su ol ovo. Kad njih skidate, obavezno
stavite rukavice i masku. Sakupite sav
otpad u dzak i raspitajte se kod
nadleznih opstinskih sluzbi kako i gde
da ga deponujete. Nikako ga nemojte
spaljivati.
2 S ukrasnih delova skidajte boju
trouglastim strugacem. Greblte tako
da vucete strugac prema sebl.
Sredstva za skidanje
Ьоје
Heш�ska sredstva za skiL!anje Ьоје
s drveta su vrlo efikasna, narocito ako
hocete da lakirate drvo. Ona mogu Ьiti
u tecnom stanju ili н vidн gнste mase.
Vrlo su prakticna za skidanje Ьоје s
prozorskЉ okvira zato sto staklo moze
da pukne od velike toplote. Medutim,
ova tehnika је spora i prilicno skupa.
Pre nego st.o krenete ponovo da bojite
drvo, dobro oclstranite sredstvo
za skidanje Ьоје.

Теспа sredstva za skidanje

Ьоје
Stavite naocare i gumene rukavice.
Ako prospete na sebe ovo sredstvo,
brzo se ope1ite. Otvorite prozore 3 Sa ravnih povrsina boju skidajte
dok radite јег ova sredstva imaju spahtlom. Podvucite је ispod Ьоје i stгuzite 3 Posle izvesnog vremena (nekoliko sati),
veoma jak mi1is. odozdo nagore. sastruzite hemijsko srec!stvo i staru Ъој LJ.
Kako izabrati zaptivnu masu Zatvaranje 5 Kada se zaptivna masa osusi, poravпajte
је sa povrsiпom zida. Za Ьrusenje koristite
Postoji vise vrsta zaptivnih masa, а mi cemo

predstaviti samo neke od njih.
Zaptivпe mase za pukotiпe
Ko1iste se za male pukotine u gipsu, za
gipsane ploce i obojene povrsine.
• Prodaju se u Ьidonima, u tecnom su
stanju i nanose se cetkom.
Suse se za 10 minuta. Potpuno se osuse
•
za 24 sata.
• Nemojte ih koristiti na vlaznim povrsinama.
Guste zaptivпe mase Koriste se za
naprsline duboke do 2 mm, za manje rupe i
rupa i pukotina
fini ili srednji smirgl-papiг ili elektгicnLt
brusiliш sa finim Ьrusnim listom.
Zaptivnom masom mozete
popraviti naprsline, pukotine,
PRAКТICAN SAVET
rupe i uduЫjenja u zidovima
Ako se zaptivna masa odvaja od zida
i plafonima.
dok је poravnavate spahtlom, pokvasite
spahtlu.
Alat: stam cetka, spahtla, smiгgl-papiг
ili elekt1·icna bгusilica, skalpel (ako је
пeophodan), dugacka cetka, dleto, гaspгsivac

Nezgodne
proreze u drvetu.
za vodu, das1щ
• Prodaju se u tubama i kutijama.
Suse se za 30 do 60 minuta; koriste se za Materijal: zaptivna masa

popravke
•

brze popravke koje traju od 5 do 20 minllta.

Gips za uпutrasпje popravke

Daje finu, uglacanu povrsinu. Neke popravke пе mogu da se
Prodaje se u oЬliku praha koji se rastvori
f izvedu oblcnim zaptivnim
•

u vodi.
• Koristi se za popunu rupa duЬljih od 5 cm. masama. Za njih su potrebni
Susi se za 24 sata.
specijalni proizvodi.
•

Zaptivпa masa za spoljпu upotrebu

Koristi se za spoljasnje radove u gradevinar­
То moze Ьiti pukotina koja ide od р!аГопа
stvu, betoniranje i poplocavanje.
do poda ili pukotina u stepenisnom
U prahu је i rastvara se u vodi.
prostoru. Ako posle popгavke zid ponovo
•

Susi se za sat vremena.

naprsne, onda је to znak da postoji neki
•

Polivaleпtпa zaptivпa masa Koristi se gradevinski proЫem i to Lreba da pogleda

za radove u kuci i spolja. arhitekta ili gradeviпski preduzimac.
• Prodaje se kao prah ili kao masa; one za Pukotine se najcesce pojavljuju u uglovi­
spoljasnju upotrebu su nekada pomesane sa ma, gde se sastavljaju zidovi i izmedu zida
adhezivom. i plafona. One mogu da se zatvore gitom.
Dok se susi, опа se ucvrscuje, otporna је
•

na lose vremenske uslove, moze da se boji.

Zaptivпe mase za metal па bazi
poliestera Koriste se za naprsline na
olucima i metalnim cevima.
Brzo vezuje na vazduhu.
•
1 Spahtlom pгosirite pukotinu. Ako је
papir ispod gipsanog maltera pocepan,
skalpelom odsecite krajeve.
Zaptivna репа
Tesko cete, na primer, popuпiti dLtЬoke
rupe oko cevi. SeЬi cete olaksati posao ako
koristite penu. OЬavezno stavite rLtkavice

Ucvrscuje se za 5 minuta.
zato sto је veoma lepljiva.
•

• Mozete brusiti tretiranu povrsinu posle

20 minuta.
Pre пеgо sto роспеtе da radite
Zaptivпe mase za drvo Koriste se za Proverite koliko daleko moze da dopre
naprsline i rupe u drvetu u kuci i spolja. zaptivna masa.
• Prodaje se bez rastvaraca, u tubama i u
kuЩama. 1 Odstranite prasinu i pokvasite povrsinu
• lma ih u vise Ьоја za razlicite vrste na koju treba da пanesete penu.
drveta.
• Ucvrscuju se za 10 minuta, mogu da se 2 Naprskajte penu. Posto se ona siri
bruse, buse i Ьоје. (ЬLtbri), cesto је dovoljno da nanesete
• Na bazi su epoksida i vrlo su cvrste. samo jednu ili dve kapi.
Brzo vezuju na vazduhu, ра ih zato treba
naneti u roku od 5 minuta.

Silikoп za okvire Koristi se za prostor

2 Suvom cetkom ocistite prasinu s
pukotine.
izmedu zida i okvira vrata ili prozora.
Zitka smesa, prodaje se u kartusima i
•

nanosi se pistoljem.
3 Nanesite zaptivnu masu na spahtlLt, ра
predite polako spahtlom preko pukotine
Susi se za 4 sata i moze da se boji.
tako da zaptivna masa prodre unutra.
•

Poliuretaпska zaptivпa репа Pгedite jos jedanput spahtlom, ра onda

Koriste se za zaptivanje rupa i prostora
izmedu zida i cevi.
• Tecna masa koja se u vidu spreja nanosi
na vlaznu podlogu.
• Skupa је, ali је prakticna za nepristupacna
mesta.
odstranite visak mase i poravnajte povrsinu.
4 Kada popLtnjavate с!uЬ!је pukotine,
nanosite zaptivnLt masu vise pLtta i pocnite
da popunjate ivice pukotine. Neka se svaki
sloj sLtsi 2 sata.

3 Posle sat ili dva, testerom odsecite visak
pene. Obavezno stavite masku da ne Ьiste
udisali prasinu.
Silikon
Prostor izmedu zidova, prozora, letvica,
vrata i pгozora stalno "гadi". Те praznine
treba popunjavati silikonom јег on dobro
p1ianja i vrlo је otporan na pucanje.
Nanosi se pistoljem.
• Ako је u pitanju duboka pukotina, prvo
је dopo1a napunite polistirenom, ра tek
onda stavite silikon.
• Proverite da li se silikon zalepio za оЬе
ivice pukotine. Pritisnite i mokrim pгstom
poravnajte silikon.
PRAКТICAN SAVET
Pre nego sto pocnete da ravnate silikon
koji ste naneli, umocite prst u rastor
napravljen od deterdzenta i vode u
razmeri 1 :1. Silikon mozete ravnati
i kasicicom za kafu.
Zaptivne mase 3 Kada se zaptivna masa osusi i stvrdne,
izbrusite tu povrsinu i uglaёajte је.
za drvo 4 Ako zelite da se drvo vidi ispod voska ili
laka, onda gledajte da upotreЬite zaptivnu
Zaptivnu masu izaberite па osnovu masu koja је iste Ьоје kao i drvo.
toga kako cete kasnije doradivati
drvo, odnosno da li cete ga bojiti
ili lakirati.
Pre nego sto se krene sa zavrsnom obradom,
drvo mora da se pripremi. Pre brusenja treba
popuniti sve rupe. Ako hocete da saёuvate
prirodnu boju drveta, onda kupite masu u
istoj boji. Ako hocete da bojite drvo, onda
ko1istite zaptivnu masu za unutгasnje radove.
Alat: spahtla, smiгgl-papiг, elekt1icna bгusilica
Materijal: zaptivna masa za unutгasnje
radove ili zaptivna masa za dгvo
5 Popuпite rupe zaptivnom masom. Masa
ne sme da izlazi iz rupa.
6 Saёekajte da se dobro osusi (otprilike
30 minuta), ра izbrusite tu povrsinu.
Zaptivanje drvenih panela
Ako hocete da bojite vrata od drvenih
panela, prvo ih pгemaiite tankom
zaptivnom masom.
1 Ako hocete da bojite drvo, onda prvo lzravnajte spahtlom zaptivnu masu
elektiгёnom brusilicom, sa finim brusnim vodeci rаёuпа da ona prodre izmedu
listom, odstranite staгu boju. Operite drvo drvenih v1akana.
top1om sapunicom. Vlaznom krpom odstranite visak.
2 Ako hocete samo da prebojite tu
povrsinu, onda prvo zaptivnom masom
popunite naprsline i pukotine. Dobro
izravпajte, а zatim odstranite visak.
 Molerski alat
Као i za svaki drugi alat, i ovde
је vaino od kakvog је materijala
napravljen. Kupujte sto kvalitetniji
molerski alat i pazljivo ga cuvajte.

Cetke
Ako SLI cetke kvaliteLne, onda SLI sve bolje kako
\rreme prolazi zato sto se zаоЬ\јuјн i otpaclajLt im
nepotгebna \1lakna. JeГLine cetke sve sн iste sirine
i sa malim Ьгојеm vlakaпa. Uz Lo, one su lose Cetka od
150 mm Uska cetka
pricvrsceпe za dгskн i lako otpadпLI. Ove cetke
za prozore
mozeLe koгisLiLi za паnоsепје zaptivпih masa па
с\гvо ili za cisceпje prasine posle bгusenja.
Cetka od
Radijatorska cetka 12 mm
Vlakпa па cetki stoje pod kosim uglom н oclпosu
па drskн i mogu da dорп.1 do пергisшраспi\1
povrsina iza гadUatora ili cevi.

Cetke sa sintetickim vlaknima

• L.ako se pe1·L1.
• Vlakпa su dobro Гiksiгaпa.
• Vг\о su efikasпe za папоsепје Ьоја na bazi
vode.
Cetka za radijatore
• Za dгvo koгistite cetke si1i11e 50 111111,
25 Illl11 i 12 111111.
Za ziclove i рlаГопе koristite cetke siriпe
Zastitnik
•

100 111111 i 150 111111.

Кас\а bojite
Uska cetka pгozor ke okviгe,
Veo111a је koгisпa za bojenje pгozoгskih obavezno koгistite
okviгa јег zal1valjujuci zaoЬ\jenim vrhovima, plasLicпi ili metalпi
ovom cetkom moze с\а se boji рогес\ stak\a zaslilпik za SLak\a.
а da ga пе ispгlja. Ovi111 alatom mozete
zaslilili cetku od
prasiпe s рос\а: па
prime1-, kada ГагЬаtе
\ајsпе.

Kofa za Ьоје
Za гazliku ос\ kutija za Ьоје, ova posuda
ima clrslш. КоГL1 ргvо oЫozite Гolijom, ра
опdа u пјој rasrvo1ite Ьојн. Posle upotгebe
bacite Гoliju.

Tampon
od 50 mm

Tampon
Tamponi od 150 mm
(jastucici)
Опi imaju sloj od veluгa koji је mопtiгап
па penasш plocu i drskL1. Таmроп moze da
bude siгok do 18 cm а ima ih гazllicitih
oЬ\ika (postoji, па ргimсг, tampoп za uglove).
Koriste se zajeclno s роsнdош za Ьоје.
• ТгеЬа ih ko1isLiLi za akrilпe Ьоје.
Razгedivaci koji se koгiste za t1\ja11e Ьоје
пюgu il1 oslelili.
• Neki Lampoпi imaju dгskн koja moze Tampon Tampon
da se procluzava. za uglove od 100 mm
Valjci Penasti valjak

Ko1iste se za паnоsепје akrilпil1 Ьоја па

velikim povтsinama. Koriste se LIZ meLalnu
ili plastiёпu posшlu za сеdепје Ьоје.
Vuneni
Penasti valjci valjak
Velurni valjak
Ovo је clobar visenameпski mateгijal, ali
nije pogodaп za Гiпаlпu obгadu. Ko1isLi se
sапю za poLpuпo ravпe povтsine. Neki
modeli su reljefni, ра mogu da пaprave
sare па zidu.

Vuneni valjci
Prave se od siпteLiёke vune i p1-akLiёni
SLI za nапоsепје ak1ilпil1 Ьоја па veUke
povтsine koje mogu ЬiLi гаvпе ili nегаvпе Ruёka za valjak
(s пabori ma).

Velurni valjci
lmaju veoma gLtsLa vlakпa, uglavпom
su od siпLeLike i pogodпi su za zavтsne
radove. Ovo је savгseп alaL za папоsепје
Ьоја koje imaju sjaj.

"Radijator" valjci
Mali su, imaju dнgaёku drskLt i vт!о
SLt korisпi kada L1·e1Ja da se Ьоје
nept·isшpaёne povтsiпe, kao sto је,
Produzna/
па primer, prostoг iza гadijaLOra. teleskopska
drska za
Valjci s produznom drskom "Radijator" valjak sa
valjak
izmenljivim uloskom
VeCiпa moclela ima dugaёku
c!rsku koja se moпLira па

!
valjak i tako se Ьоје v isoke
povтsiпe i plafoпi.

Valjak s kompresorom
Olaksava bojenje velikil1 povтsina.
Ovim valjkom пanosi se Ьоја роmосн
sabljenog vazclul1a iz koшpгesora. Kad
пesLane Ьоје ne moгaLe ga iskljuёivaLi
da ЬisLe dodali Ьојн. Rюrпomemo
nanosiLe bojLJ kako ЫsLe izbegU slivaпje.
Posuda za cedenje i vuneni valjak
Pre nego sto
pocnete da bojite
Svaku povrsinu koju bojite treba
da predete osnovnom bojom.
lzaberite osnovu koja odgovara
hemijskom sastavu te povrsine
i boji kojom cete kasnije
premazivati.
Narocito morate da vodite racuпa kako
bojite povгsiпe koje su izlozeпe losim
vremeпskim uslovima. Drvo mora potpuпo
da se zastiti osnovom koja се spreciti
prodiranje vode. Sama osnovna Ьоја nije
dovoUna, ра је zato pгekrijte podslojem
i na kraju premazite bojom.
Nova stolarija (prozori, vrata) su vec
obradeni. Ako је stolarija na nekim
mestima izgrebana, na te delove nanesite
jedan sloj osnovne Ьоје, а na опе delove
stolarije koji се Ьiti ugradeni и zid nanesite
dva sloja.
Na vec оЬојепо drvo ne treba naпositi
ni osnovu пi podsloj. Nemojte пanositi
dva sloja Ьоје.
Pre nego sto pocnete da bojite drvo,
nanesile osnovni premaz. Prvo prekrijte
cvorove, а onda premazite. Mozete da
premazete i akrilпim premazom koji је
па bazi vode i Ьгzо se susi.
Kako izabrati osnovni Neophodna
i zavrsni premaz
kolicina Ьоје
Osnovni premaz za cvorove па drvetu
• Premazati пjime delove iz kojih curi Pre nego sto krenete u kupovinu
smola i preko cvorova.
Ьоје, izracunajte prvo koja kolicina
• Sprecava cuгenje smole i pojavu Пеkа
па boji. vam је potrebna. lpak, bolje је da
Kada se premaz za cvorove osusi,
kupite malo vise Ьоје, nego da
•
premazati osnovnim premazom.
vam ponestane, ра da пе mozete
Osnovni premaz
• Nanosi se na novo, neobojeno drvo da zavrsite Ьојепје istom
(videti sliku ispod) i na metal.
nijansom.
Zaptiva pore na povrsinama, а zahva­
•
ljujuci njemu sledeci slojevi bolje prianjaju.
Kupite specijalni ili visenamenski premaz. Svaka kшija Ьоје ima etikeш na kojoj је
•
Na gips nanesite aluminijumski premaz naznaceno koliku povrsinu mozete njome
•
ili pliolit boju koja se rastvara и vodi obojiti. U ovoj tabeli date su povrsine za
(odnos voda-boja je 1:4). razlicite vrste Ьоје. Koliko се Ьоје Ьiti
potrebno zavisi pre svega od poroznosti,
Butumenski, aluminijumski premaz
tekstuгe i Ьоје podloge. Podloga koja ima
Koristi se za zidove i gipsane povrsine
mпogo sitnih рога zahteva mnogo vise
•
koje imaju mrlje, Ьitumeпske premaze i
Ьоје; ista је siшacija i kada је malter н
delove koji su tretirani zastitnim sredstvima.
pitanju. Tamnije Ьоје Lreba naneti и dva
SadГZi sitne cestice aluminijuma koje stite
ili tri sloja. Sto se tice spoljasnje upotrebe,
•
boju.
racunajte da cete morati da nanesete bar
Ako se i posle пanosenja ovog premaza
dva sloja ako zelite da zastitite tu podlogu
•
opet pojave mrlje, naпesite jos jedan sloj.
od losih vremeпskih uslova.
Stabllizator
• Ponekad se koristi da Ьi ucvrstio Ьоје
koje se rastvaraju и vodi i lepkн.
• Stapa se sa materijalom na koji se nanosi
KOLIKU POVRSINU MOZETE
i zbog toga predstavlja dobru podlogu za OBOJITI SA LITAR ВОЈЕ?
bojenje.
• Ako na nekoj povrsini ima bнdi, onda Tip Povrsina
prvo nanesite antifнngicidno sredstvo, ра
Osnovni premaz 8-12 m2
tek onda staЬilizator.
Podsloj 16 m2
Sredstvo protiv buёli
• Skida bud sa ostecenih povrsina. Uljana Ьоја 14 m2
Pre nego sto pocnete da bojite, dobro
Uljani lak
•
12 m2
ocistite tll povrsinн.
Ako bojite vrata koja irnaju Akrilna Ьоја 10-13 m2
dekorativne elemente, pomnozite
visinu i sirinu, ра tu povrsinu
Воја za zidove 5-10 m2
a·u dobijete uvecajte za 25 %.
5
3
��____,,___---+!'--- Ako bojite prozor koji ima
mnogo dekorativnih elemenata,
2 pomnozite sirinu s visinom i
smatrajte da је to celokupna
povrsina. Ako је u pitanju
ravan, metalni prozor, ukupnu
povrsinu smanjite za 25 %.
Ako zelite da izmerite povrsiпu јеdпе velike
prostorije, podelite је па sest delova kao sto је
prikazaпo па slici. Kod svakog elemeпta pomпozite
visinu sa sirinom, ра saberite dob1jene povrsine.
 Воје na bazi viпilпih polimera
Kako
• Naпose se па isti naciп kao i akrilne Ьој
• Koriste se za stolariju i namestaj. • Alat opeтite sapunicom.
Вгzе se suse od uljanЉ Ьоја.

odabrati boju
Teksturпe Ьоје
•

• Na kraju claju tvrdu povrsi.nu i sјајап

• Nanose se na nera\'11e zidove i plafone.
izgled, ali imajн maoje sjaja od uUanih
Za spoljnu upotrebu postoje i u
Ьоја.
Pre nego sto krenete u ku nepromocivom oЬliku.
• Sapunicom operite cetke.
Pнnije su i formiraJU sloj koji se tesko
Ьоје, pogledajte koja va
•

Jednoslojпe Ьоје skida.

nijansa potrebna. Prvo • Koriste se za шшtrasnju upotrebu. • Nanositi ih valjkom koji ima duze
Dobro prianjaju za podsloj i na njih se dlake (sem ako pгoiz\'Odac ne
probne uzorke i ispro
•

c\obio nanosi zavr5ni sloj. DоЬго prianjajн preporнcuje drugacUe).

zidovima. Kada se Ь na cetkll. • Kacla se osuse, pre(tite preko njil1
Za pok1ivanje tamпijil1 Ьоја роtгеЬпо је akтilnom bojom.
па zid, опа malo pot
•

naneti dva sloja. • Alat operite spiritusom.

ako niste sigurni, uvek ku Cetke ope1ite spiriшsom.
Воје za gradevinarstvo
•

i svetliju nijansu. Воје па bazi akrilпih polimera • Ko1iste se za gips i malter.

• Rastvaraj LI se Ll vodi i koriste se za • Nisu юksicne.
plafone i zidove. Naпose se bez podsl�ja.
Za drvo i metal koristimo Ьоје na bazi
•

Вгzо se suse i ne ostaju tragovi cetke. Cetke opeгite spiriшsom.

razredivaca ili uljane Ьоје, а za zidove i
• •

• Ako se пanose na gips, rastvaraju se u • Glavi1e vi·ste - s teksшrom

plafone akrilne Ьоје. Na drvo i metal prvo
vodi u sledecoj razшeri 20 % vode ргеmа i glatke
se nanese podsloj, ра tek onda ide Ьоја, ,
је-#�},:.
_ .

80 % Ьоје. • Вор s tekstшom clobra

dok za bojenje akrilnim bojama ovaj sloj
• Da bi posao isao brze, nanosite ih pokrivanje manjil1 nedosta.
nije neopl1odan. Akrilne Ьоје se rastvaraju u
·

valjkom. npr., sitnih pнkotina.

vodi, lako se skidaju, ali nemaju visoki sjaj.
• Nanose se н dva ili tli sloja. • Glatka Ьоја pokгiva /< ,;,,
Воје u oЫiku gela sн idealne za molere
· ·

• Alat operite sapuп.icom. vece neclostatke. ·: 'Ј 1

pocetnike јег ne сиге. One su skнplje i za
·

't �. 'Ј "

njih nije potreban podsloj, niti se nanosi Воје otporne па koпdenzaciju Emajl Ьоје , /'(/'
drugi sloj Ьоје. • Savrsene su za kнpatila i kнhinje. • Koriste �� -zа'<Щ�
Punije akrilne Ьоје ргоdајн se u cetvrtas­ lako sн izlozene pari, one se ne ljuste. za namesџij '
tim kutijama sto је zgodno za bojenje • DоЬго upijaju vlagu iz vazclнha, ". '',1,' ;·;·-;�:'�.
valjkom (npr. bojenje plafona). Poslednji а kada vazclнh posta11e SLtv, vla а ispari. osta!e'
." ·� .4
sloj moze da Ьнdе mat, sjajan ili svetlucav. • Njiшa se пе гesava u potpunosti ; '�1-st е, parkinge,
Sjajan sloj moze da Ьнdе u boji ljнske jajeta, proЫem sa kondenzacijoш, ali . 1? - е ploce (koje se
svile, sedefa i satena. Sto је Ьоја sjajnija, ona uЬlazavajн пјеnе efekte, ра se na е). Za grede se koristi
је otpomija i trajnija. Za kuhinje i kнpatila zidovima ne pojavljuju vodeпe irani ramjator ostaje Ьео,
izaberite Ьоје otpome na vlagu. kapljice. v bнdi su efikasno
• Sadгze sгeclstva protiv bшti.

Razliciti tipovi Ьоје

Osnovne Ьоје
• lmaju dosta pigmenta i dobro prekrivaju
povrsinн.
• Nanose se onda kada bojite svetlijom
bojom od one koja је prethodno koriscena.
•Ako se opet pojavi stara Ьоја, nanesite
dнpli sloj osnovne Ьоје.
• Spiriшsom operite cetke.
Uljane Ьоје
• Koriste se za metal i drvo, kako za
spoljasnjн, tako i нnнtrasnjн нpotrebu.
Postoje neke vrste koje su samo za
unutrasnju upotrebu.
• Koriste se takode i za zidove i za plafone.
• Na drvo uvek nanesite podsloj.
• Bolje nanesite dva tanka sloja Ьоје, nego
jedan deЬ\ji.
• Spiritusom operire cetke.
PRAКТICAN SAVET
Cak i kad gusta Ьоја ima granula,
nemojte је mesati. Ako је slucajno
promesate i ona postane tecna,
ostavite је da se zgusne pre upotrebe.
ВОЈЕ
Boju treba uvek birati prema podlozi i to
nije uvek lak posao. Uljane i akrilne Ьоје
mogu Ыti visenamenske. Оа Ы Ьоја Ыlа
dobra, ona mora da sadГZi vezivni
materijal, razredivac, pigment i prah.
Uljane Ьоје
Postoji veliki izbor ovih Ьоја. Vrlo su otporne
i pogodne za vla2ne prostorije. Pored toga,
mogu se i prati. Medutim, dok se nanose i
suse, ove Ьоје ispustaju veoma neprijatan
miris zbog primene razredivaca.
Akrilne Ьоје
nalaze se u tecnom stanju ili u oЫiku
emulzije. One obuhvataju citavu paletu
akrilnih i vinilnih Ьоја. Ove Ьоје se sve vise
koriste zato sto se brzo suse i ne ispustaju
neprijatan miris. Za razliku od uljanih Ьоја,
za njih se koristi veoma mala kolicina
razredivaca ili se uopste ne koristi.
Воје i ekoloski zahtevi
Svi proizvodaci Ьоја imaju rok da do
201 О. godine smanje prisustvo organskih
materija koje isparavaju (razredivaci).
Od 2007. Evropska unija ima direktive
na osnovu kojih nastoji da smanji
emisiju organskih materija koje isparavaju.
Zbog primene tih direktiva, prodavnice
Ьоја се morati da sa svojih rafova
povuku neke uljane Ьоје. Neki proizvodaci
vec su poceli da prave Ьоје koje
ispunjavaju nove kriterijume. Na
ovim proizvodima stoji znak "NF
Environnement". То је logo koji
potvrduje da ta Ьоја ispunjava
ekoloske kriterijume.
Воја sa olovom
Upotreba olova za pravljenje Ьоја
zabranjena је jos od 1948. godine,
ali i danas postoje stare kuce koje su
obojene ovakvim bojama. Olovne Ьоје
mogu da budu opasne kada se ostete.
Njihovo skidanje treba prepustiti
pravim majstorima. Nadlezne sluzbe
za poboljsanje kvaliteta zivotnog prostora
odobravaju materijalna sredstva za ove
radove.
Tehnike
bojenja
Visenamenskom cetkom mogu
da se nanose premazi, podslojevi ,
lak, kao i zavrsni slojevi па Ьilo
koju povrsinu. Na primer, nju
mozete koristiti za bojenje drveta
i metala ili za bojenje oko prozora
ili vrata.
Bojenje cetkom
1 Svaku boju (sem ako nije u pitanju
gel) promesajte stapom. Mesajte sve dok
Ьоја ne postane kompaktna.
2 lzaberite odgovarajucu cetku.
Za prozorske okvire koristi se cetka
od 25 mm, za panelna vrata od 75 mm,
а za vece povrsine ona od 100 mm.
Velike cetke dгZite za drsku, а male
drzite kao sto dгZite olovku dok
pisete.
3 Prevнcite cetkн preko dlana.
Tako cete skinuti prasinн s njenih
vlakana.
4 Umocite cetkн н Ьојн otpгilike do
trecine dнzine vlakana.
5 Visak Ьоје odstranite tako sto cete
boju pritisnllti uz unнtrasnjн stranн
kнtije. Ako cetkom trljate preko ivica
kнtije, mozete odstraniti mnogo Ьоје.
Gelovi za bojenje
Ovaj tip Ьоја nепюјtе mesati pre
uprotrebe. Cetkн obavezno нmocite -
napнnite vecom kolicinom Ьоје.
Војн nanosite u horizontalnim trakama
i nemojte vracati jer се se pojaviti
gromнljice.
Uljane Ьоје
1
Pocnite bojenje odozgo. Predite
povrsinн prvo н tri veгtikalne tгake u
dнzini od l m. Те trake treba da budн
medusobno paralelne, а rastojanje izmedн
njih malo vece od sirine cetke.
2 Nemojte ponovo нmakati cetku н Ьојн.
Krenite opet od sanюg vrha zida i bojite
tako da popunjavate praznine izmedu
traka.
3 Kada је cetka skoro sнva, pгedite njome
jos jednom preko obojene povrsine i
popravite eventualne neravniпe.
4 Na isti nacin obojte i sledeci deo koji se
пalazi ispod vec оЬојепе povrsine.
PRAKTICAN SAVET
Оа biste posle bojenja lakse oprali
kofu za boju, oЫozite је alumijumskom
folijom. Nemojte direktno sipati boju
u kofu јег 6ete је tako isprljati i kasnije
moze da se pojavi rda.
Akrilne Ьоје
1 Pocnite da krecite odozgo, nanosite boju
prvo horizoпtalno, а onda veгtikalno kada
se јеdпа povrsina osнsi. Nemojte nanositi
pгeterano debele slojeve.
2 Kad је cetka skoro suva, predite jos
jednom preko obojene povrsine i to tako
sto cete vнci cetkom odozdo navise.
Bojenje reljefnih
povrsina
Ako bojite malter, cetku umocite -
napнnite mnogo vise Ьојош nego sto
Ьiste to нcinili kada bojite ravan zid ili
plafon. Tako cete ustedeti seЬi vreme,
а i poravnacete povrsinu koju bojite.
lpak, vodite racuna da cetku umocite do
trecine dнzine vlakana na cetki. Za re�jefne
tapete koristite sto siru cetku, па primer,
onu od 100 mm. Medutim, опа ne sme da
bude mnogo teska јег се vas zaboleti zglob.
Takode, mozete koristiti i valjak s duzim
dlacicama.
KORISCENJE STARE ВОЈЕ
Kada uzmete ve6 otvorenu kutiju Ьоје,
prvo sa ivica skinite stvrdnutu boju, а
zatim је dobro promesajte. Na kraju
procedite boju tako 6ete odstraniti
stvrdnute gromuljice.
Bojenje spojeva dve
povrsine razlicitih Ьоја
Spoj izmedu dve povгsine koje nisu iste
Ьоје, kao sto su dva zida ili zid i plaГon,
mora da bude potpuno prav i sto
pedantnije uraden. Zato bojite polako.
1 Cetku drzite kao sto drzite olovku dok
pisete.
2 Umocite cetku и Ьојн clo treCine dнzine
vlakana.
Ostale tehnike
bojenja
Bojenje valjkom
Valjkom cete bojiti mnogo Ьгzе nego
cetkom, ali on zahteva da Ьојн nanosite
н vise slojeva. Za bojenje ravnih povrsina
koristite peпasti ili velurni valjak, а za
reljeГne povrsine vнneni valjak.

1 Svakll Ьојн clobro promesajte, sеш ako

nije u pitanjн gel ili gнsta Ьоја.

2 Sipajte Ьојн н plasticnн posнclu i to clo

trecine visine posнde. Nemojte sipati vise
Ьоје јег cete је pгosнti.
3 Prvo шnocite valjak u Ьојu, ра ga
polako ocedite prelazeci preko ivica na
posнdi.
2 Umocite tampon tako da njegova
povrsina samo dodime Ьojll. Nemojte
sнvise dнboko da zaгanjate tampon
jer се se tako samo "napiti" Ьоје.
U odnosu na cetku i valjak, tampon
moгate mnogo cesce da umacete
u Ъојu.

3 Polozite cetkн na povгsinu kојн bojite i 3 Pocnite s bojenjem нglova. Tamponom

pritisnite dobro tako da se kapljice Ьо_је
vucite trake koje се Ьiti cetiri рша sire od
sliju do vгha vlakana. Postepeno vнcite
siгine saшog tampona.
cetku ргеmа ivici koja spaja dve povгsiпe.
Nemojte pokusavati da okгecite spoj iz
jednog poteza.
4 Nenюjte mnogo da pгitiskate јег се
Ьоја poceti da cнri. Ako pazljivo radite,
nece Ьiti nikakvih neravnina.
4 Polako pomeгajte cetkн ро venikalnoj
liniji i vodite гacuna da vam гuka stalno
stoji pod istim нglom.

Zavrsna obrada ZAVRSNA OBRADA

Spoj izmedн zida i plafona се Ьiti dobro
TAMPONOM
obojen ako ga prvo predete cetkom, а
zatim valjkom ili jastнcieem.

1 Cetiri ili pet рша pгedite bojom preko

te povrsine. Neka cetka Ьнdе pod pravim
L1glom н odnosu na ivicu gde se spajaju zid
i plaГon.
2 Cetkom povнcite dнzн tгаkн, ali tako cla
cetka bL1cle paralelna sa ivicom.
4 Prelazite valjkom u svim pravcima,
paralelno, veгtikalno i dijagonalno.
5 Nanosite boju u tankim slojevima i
neшojte zuriti dok radite. Tako cete izЬeci
stvaranje neravnina. Nemojte пanositi
mnogo Ьоје na valjak јег се poceti da curi.

6 Za zavrsne гadove oko vгata, prozora,

н нglovima i na spojevina zidova i plaГona
koristite male cetke.

Bojenje tamponima
Tampon slнzi za nanosenje ak1ilnih Ьоја.
On lako prekгiva velike povrsine kao sto Sl\

zidovi i plafoni, а moze da se ko1isti i za

Ako hocete pedantno da obojite spoj
lюjenje reljefnih povrsina.
izmedu zida i plafona, upotrebite

1 U specijalnll posнdu za Ьоје sipajte

tampon s toёkicima. Toёkici се vuci
tampon taёno uza zid.
шаlо Ьоје kојн ste pгethodno doЬro
promesali.
Odrzavanje Ciscenje valjka

cetki, valј aka

i tampona
Posle svake upotrebe dobro
isperite cetke, valjke i tampone.
Ako ste ovim alatom nanosili
akrilne Ьоје, odmah ga isperite
hladnom vodom. Nemojte nikada
potapati alat u vodu. 2 Ako је cetka koriscena za nanosenje
akrilnih Ьоја, isperite је vodom i
sapunicom ili deterdZentom.
Рге nego sto роёпеtе da radite:
Proverite na kutiji koju vrstu razredivaca
treba da koristite za tu boju. Neke Ьоје se
3 Za ciscenje od Ьоје koja ima razredivac,
upotreЬite spiritus ili specijalno sredstvo za
pгodaju zajedno sa sredstvom za ciscenje.
ciscenje.
Za akrilne Ьоје koristite sapunicu i
deterdzent, а za uljane Ьоје spiritus.
lsto tako mozete da koristite specijalno
sгedstvo za ciscenje.

1 Da Ьiste skinuli preostalu boju,

Ako nakratko prekinete prevucite valjak preko posнde za Ьоје,

а onda preko starih novina.
posao

4 Svaku cetku nюzete na kraju oprati

vodom i sapunicom. Da Ьiste otklonili
ostatke Ьоје, prvo dobro protrljajte vlakna
na cetki, а zatim otresite vodu s nje.

Nemojte ostavljati boju na cetkama,

valjcima, ni tamponima. Ako zelite da
tampon ili valjak ostanu vlazni za sat ili
dva, umotajte ih u alurninijumsku foЩu ili
u plasticnu kesu. Da se Ьоја ne Ьi osнsila,
ostavite malo vazduha.

Ciscenje cetke
1 Stavite cetkн na papir. Tupom stranom 2 Ako је moguce, skinite valjak s rucke,
noza odstranite boju s nje. ра ga operite. Dok perete valjak, prstima
skidajte boju.

Ciscenje tampona
1 Da Ьiste sto vise Ьоје skinнli s tampona,
pгedite njime preko papira.

2 Operite tampon pod mlazom hladne

5 Kada se osusi, stegnite vlakna gumicom. vode. Nemojte skidati ulozak s rucke.
Tako се vlakna zadгZati prvoЬitan oЬlik. Ako koristite sapunicu, dobro ga isperite.
Kako da odlozite alat
Kada se ёetke i valjci osuse, umotajte ih
u masni papir (kraft рарiг) ili u neki stari
ёarsav. ё:uvajte ih polozene na suvom
mestu.
5 obzirom na oЬlik koji imaju, tampone
spakujte u plastiёnu kesu. Na taj паёin
ёеtе ih zastiti od prasine.
Cetke па kojima
se Ьоја stvrdnula
ё:etka koja nije dоЬго oprana се se
stvrdnuti. Stavite је da omeksa н specijalan
rastvor za ёetke. Mesingaпom ёetkom
skinite ostatke Ьоје. Ovako oёisёenu ёеtkн
mozete da koristite samo za nanosenje
premaza i zaptivnih masa.
Bojenje zidova
i plafona
Ako hocete da izbegnete stvaranje
kapljica i malih neravnina па
obojenim povrsima, prvo obojte
plafon, ра onda zidove, а bojenje
stolarije ostavite za kraj. Cak i kad
је plafon zaprljan, prvo obojte
njega, ра tek onda skidajte tapete
sa zidova. Ovo је jedini slucaj kad
mozete da pocnete s bojenjem
iako niste obavili sve pripreme.
Bojenje plafona
Pripгemite sve kako Ьiste mogli da radite
bezbedno. Polozite dasku na nogare ili
rasirene merclevine. Glava treba da vam
bude na visini 7 ,5 ст ispod plafona.
Ako пе volite da гadite па visini, onda
mozete da koristite valjke i tampone sa
teleskopskom drskom. Ipak, kada bojite
spojeve izmedu zidova i plafoпa i delove
iznad prozora i vrata, morate stajati na
merdevinama.
Prvu traku obojte Ьlizu prozora i to
na mestu gde ima najvise svetlosti.
Sve spojeve pazljivo obojte.
КАКОDA OBOJITE UKRASNE
ELEMENTE OD STUКATURE
Ako zelite da izbegnete neravnine,
ukrasne elemente od stukature i rozete
bojite posle plafona. Ako su iste Ьоје
kao i plafon, onda prvo obojte njih, ра
tek onda zidove. Ako nisu, bice mnogo
lakse da njih obojite na kraju.
Bojenje zidova
Pocnite odozgo i ро duzini valjkom
povucite traku od 50 ст. Ako koristite
ёetku, njome okrecite povrsinu od
50 cm2. Kreёite uvek odozgo naniZe
i nadesno (ako ste levoruki, vucite
va1jak u 1evu stranu).
Bojenje razliёitih podloga
Cist malter Rastvorite akn1nu ьојu vodi
(u razmeгi l: 1) i to nanesite kao osпovu, а
и
onda nanesite premaz. Posle toga penastim
ili velumim valjkom ili sto siгom ёetkom
пaпestite dva sloja nerastvorene Ьоје.
Sacekajte da se svaki od ovih slojeva
osusi, ра tek onda nanesite sledeci.
Tapete Tapete mogu da budu idealna
podloga za bojenje jer опе odlicno
prikrivaju nedostatke. Alatom koji ste
prethodno izabrali, nanesite dva sloja.
Mehurici koji se tada pojave, nestace
kad se Ьоја osusi.
• Za reljefne tapete koristite va1jak s
dugackim dlaёicama.
• Mozete naпositi Ьојн i preko starih
tapeta, ali to па krajн nece !еро izg1edati.
Prvo isprobajte da vidite da li se papir
naЬira i1i od1epljнje. Ako se Lo dogodi,
onda ga skinite. U protivnom, nanesite
prvi s1oj; sto је zid manje vlazan, to се
Ьоја bolje prianjati. Koristite valjak,
cetku ili tampon.
• Nemojte bojiti tapete s metalnim
reljefima јег се oni izЬiti ispod Ьоје.
Povrsine obojene disperzijom Prvo
isperite staru boju, а onda nanesite na zid
akri1nн Ьојн. Ako se Ьоје dosta razlikuju,
onda се Ьiti potrebna dva ili tri sloja.
Nikada nemojte kreciti preko Ьоје sa
lepkom, nju skinite (str. 74). Uglavnom se
ne prepon1cuje nanosenje laka na zidove,
niti na plafone zato sto se pos1e bojenja
vide svi nedostaci i sto lak upija svu
vlagн. Podlogu treba izbгusiti bruslicom
ili smirgl-papirom koji ste prethodno
potopili и vodi. Na taj nacin se skida
prethodna Ьоја i nova lakse prianja na
podlogu. Pre nego sto pocnete da bojite,
obrisite pгasinu.
Dekorativni malter Nanesite boju
cetkom ili valjkom koji ima duze dlaёice.
]os bolji efekat cete postiei ako koristite
boju и oЬliku emulzije. Malter nekada
moze da osteti va1jak ali to је i podloga
koja se tesko pokriva.
Plafonske ploce Ako Sl\ ciste, valjkom
nanesite emulzionu boju, а za spojeve
koristite manjн cetkн. Nemojte nikada
ko1istiti uljane Ьоје za polistirenske рlоёе
јег се и sluёaju роzага to samo ubrzati
sirenje vatre. Ako tek lepite ploce na
plafon, onda ih prvo obojte, ра ih
onda 1epite.
Војепје zidova
providnom/tran­
sparent bojom
Providпa Ьоја је providпa smesa
па bazi оЬојепоg ulja. Samo ulje
usporava proces suseпja, ali ipak
ga treba пaпositi brzo. Providпu
boju mozete папеti па povrsiпu
koja је vec prekriveпa bojom s
razredivacem, ali u tom slucaju
zavrsпi sloj песе imati sjaj.
Podlogu treba dobro pripremiti
јег се u protivпom providпa Ьоја
samo пaglasiti пedostatke.
Kakav cete materijal kupiti zavisi pre svega
od tehike koju nameravate da primenite.
Obojenu povrsinu mozete preci sunderom,
krpom i cesljem, а гeЬrastu podlogu mozete
doЬiti ako koristite staru krpu ili specijalni
alat. Postoje specijalne cetke koje sн veoma
skupe, medutim, oЬicnim cetkama ne
mozete postiCi zeljeni efekat.
Kupite tamnн, svetlн ili srednje piovidnн
boju. Limenkom od 2,5 1 moci cete da oЬo­
jite prostoriju cija је dнzina zidova do 3,5 m.
Bojenje providnom bojom
Koristite нlјаnн slikarsku Ьојн ili oЬicne
Ьоје. Оа Ьiste nasli odgovarajнcн Ьојн, treba,
ipak, da imate iskнstva. Uvek pripremite
vecu kolicinн Ьоје nego sto vam је potrebno
jer ako cete za svaku ПOVLI povrsinн ропоvо
pгipremate boju, ziclovi се Ьiti sareni.
1 Pomesajte malo Ьоје sa spiritL1som.
Kofa za boju
Cetka sa
Posuda za
Ьоје Gumene rukavice
Cetka od 1 ОО mm
Prirodni sunder
Pigmenti
Za nanosenje providne Ьоје potrebni su vam osnovni alat i materijal (kofa za Ьоји, spiritus,
kгре) i specijalni alat za postizanje dekorativnog efekta па оkгесепој povгsini.
5 Ako masa postaje gнsta zbog toga
sto је spirill\s ispario, dodajte jos malo
spi1itusa i vodite racнna da providna
Ьоја пе izЬledi.
Ostale mogucnosti: Slican efekat
postiZ:e se koriscenjem Ьоја s
razredivacem.
• jednн meru Ьоје pomesajte s dve mеге
(
spiriшsa. Belom bojom tonirajte masн.
• Као i za proviclnн Ьојн, i ovde malo
Ьоје rastvorite LI spirilLISLI i pomesajte
sa masom. Isprobajte doЬijenu masu,
ра, ako је potrebno, dodajte jos malo
Ьоје.
Ova masa poznata kao ,,laZ:na providna
--,��
_---:'"-
•
Ьоја" brzo se susi, ali је losa za primenн
tehnike obrade zida krpom, sнnderom
2 Uz пeprestaпo mesanje, sipajte spiritus i za brazdanje zidova cesljem.
u proviclnн Ьојн. !sti efekat mozete postiCi i Ьојоm u
oЬlikн emнlzije i to tako sto cete jednн
3 DоЬlјепн masн prvo isprobajte па meru Ьоје rastvoriti s tri ili cetiri mere
manjoj povтsini i dodajte jos Ьоје ako је vode. Ova mesavina se brzo susi. Tonirajte
роtrеЬпо. је Ьојаmа rastvorljivim н vodi (gvas ili
akrilne). Војн rastvorite u vodi, а ne LI
4 Pre nego sto роспеtе sa bojenjem, spiritusн. T�aпsparentna Ьоја ne moze
razЬlazite masu s jos malo spiriшsa da se пanosi preko uljanih Ьоја, vec
јег cete је tako lakSe naпositi. sапю preko vodenih Ьоја.
 Obrada providne
PREDNOSTI KRECA Ьоје krpom
Kada se zidovi premal.u krecom, oni
mogu da "disu". Osim toga, krec ne Ukoliko se providna Ьоја oЬraduje
propusta vodu. Odlican је izolator i vrlo ,,;. ·/ krpom, onda se postize prilicпo
otporan na vatru. S ozbirom na to da
: r пеuјеdпасеп efekat. Ovo је пajlaksa
polako prianja na podlogu, lako је raditi ' · '
i najbГZa tehnika.
s ovim materijalom. Kod finalne obrade,
mozete dva puta da ga nanesete na zid. Alat: vise krpa bez cllaCica ocl istog
Sto se tice dekorisanja zidova, krec tu mate1ijala, cetka od 100 тт, post1da za Ьоје,
nudi razne mogucnosti - razlicite vrste gumene гukavice
premaza, grundiranje, itd.
Materijal: tопiгапа p1ovidna Ьоја, spiгitus
'
,-·.
Zastita providne Ьоје Savetuje se da }
1 Sipajte providпu boju u posнdu za Ьоје
transparentnu boju zastitite lakom koji cete
.'!,.L.
! ' i razЬlazite је spirituso111.
neneti па osusenu povrsinu. Sacekajte da
prode najmanje 24 sata od bojenja, ра tek
onda nanesite lak.
3 Suпderom, kruznim pokretima tapkajte
ро zidu da Ьiste doЬili zeljeni motiv.
U zavisnosti od toga kakav konacan
efekat zelite, izaberite sjajпi, mat ili sateпski
lak. Ako nadete, kupite lak koji је Ыаgо
obojen. Cetkom naпesite tanak sloj. Lak
nanosite od vrha zida ka роdн. Ako hocete
da lakirate н dva sloja, sacekajte da se prvi
sloj dobro osusi, ра tek onda nanesite
drugi. s mat lakom postiCi cete odlicaп
efekat, ali ga zbog otpomosti obavezno
nanesite u dva sloja.

Obrada providne ",.

Ьоје sunderom
Posle ove oЬrade zidovi izgledaju
paperjasto.
2 DoЬijeпu 111аsн cetkom nanesite na zid
tako SlO cete ]JOVUCi traku sirine 50 СП1, ос!
vrha zida ka podu.
Alat: prirodni sundeг (nikako sintelicki),
kofa, posucla za /юје, kгре, gumene гukavice 4 Kada nestane Ьоје, ponovo natopite
sнnder, prevmite ga i пastavite da tapkate
Materijal: toni1·ana p1·ovidna Ьоја, spit·itus
ро zidu.

Pre nego sto pocnete da radite:

lzaЬerite mesto н prostoriji sa najvise
5 Ako se sнndeг suvise natopi Ьојо111,
isperite ga spiriшsom. Blago ga iscedite
svetlosti i primenite ovu tehпiku.
vodeci racuna da njime ne razЬlazite
Tako cete Ьiti siguгni koji krajnji
providпu boju.
efekat doЬijate пjenom primenom.

1 U koГi гazЬlazite providnu boju sa

spiritusom, doЪro pгomesajte i maпju
kolicinu te mase sipajte н posudu za Ьоје.

2 Navнcite n1kavice, нmocite sнnder

u boju i iscedite ga.

3 Zguzvajte krpu i pocnite njome cla

isusujete boju dok је jos vlazпa. Dok гadite,
obavezno nosite rukavice јег је ovo veoma
pгljav posao. jos lakse cete гacliti ako јеdпн
krpu uvijete н drugu.

4 Cim krpa postane sнvise vlazпa,

6 Ako zelite da doЬijete 111e1merni efekat,
ostavite zid da se osusi, ра onda na isti
nacin sнnderom nanesite drugu Ьојu.
prornenite је. Opet mozete da skinete jednu
krpu i da stavite drugu. Tako cete doЬiti
novi motiv.
5 OЬradite celi zid ovom tehniko111.
"Cesalj" efekat
Kod ove tehnike vidi se i najmanji
nedostatak, ра је zato primenjujte samo
kod potpнno ravnih zidova. Nadite nekoga
da vam pomogne kako Ьiste mogli da
izbrazdate zid odmah nakon nanosenja
providne Ьоје.
Alat: posuda za Ьоје, cetha od 1 ОО mm,
cetha s veoma dugim vlahnima, ciste hrpe
bez. cllacica
4 Morate povlaciti ргаvе i neisprekidane
pokrete. Hekat се Ьiti mnogo Ьolji ako se
opнstite i ne оЬгасаtе toliko paznjн na
precizan ргаvас linija.
5 Cak i ako su linije Ыаgо zakrivljene,
izdaleka se to nece videti i postiCi cete
"cesalj" eГekat.
"Zrno" efekat
Primenom ove tehnike doblja se ujednacena
zidna povrsina. U specijalizovanim prodav­
nicama nac'i c'ete adekvatnн cetku. Prepo­
rucнje se koriscenje svetlije providne Ьоје.
Kod ove tehnike Ьitna је Ьrzina, ра zato
obavemo nadite nekoga ko се da vam
pomogne.
Alat: posuda z.a Ьоје, cetha z.a Ьrщdапје,
cetha od 1 оо mm, ciste hгре bez. dlacica

Materijal: tопiгапа pгovidna Ьс�а, spiгitus Materijal: tопiгапа pmvidna Ьоја, spiгitus

1 U posudi za Ьоје rastvorite providnu 1 U роsнdн za Ьоје spiritusom гazЬ!azite

boju sa spiritнsom tako da na kгајн pгovidnн boju.
dobljete masu н oЬ!iku krema. Medutim,
ako је masa sнvise gusta, vlakna na cetki
се se savijati i necete nista uraditi.

6 Ako ne mozete niz сео zid da povнcete

trakн u jednom potezu, onda је prvo
povнcite dokle mozete, ра zatim krenite
cetkom odozdo navise. Zaustavite cetku tek
kad ova druga traka preklopi prvн. Ako i
narednu traku morate ovako da uradite,
onda nikako nemojte praviti prekid na istoj
visini jer се se na kraju na zidн pojaviti
horizontalna linija.

7 Dok radite, krpom stalno susite cetkн 2 Dobljenom masom оЬојtе trakн cija је
jer се tako ona sacнvati prvobltni oЬ!ik.
sirina otprilike 50 cm.

2 Pocnite da bojite od ugla. Krenite od PRAКТIGAN SAVET

vrha zida prema podu i obojte traku sirine
50 ст.

lsti efekat mozete dobiti ako

3 Krenite opet odozgo nani.Ze i preko
providne Ьоје prevucite Sl1Vl1 cetku
dugim vlaknima. Ako morate da se penjete
na merdevine, budite veoma oprezni kad
silazite.
koristite cesalj sa sirokim zupcima.
U prodavnicama u kojima se prodaje
slikarski materijal na6i 6ete metalne i
gumene cesljeve, mada vam moze
posluziti i plasticni. Nemojte se ograniciti
5 samo па vertikalne linije, isprobajte
i vence, talase, zareze, kose crte. 3 Drzite cetkн pod pravim uglom н
odnosu na оЬојеnн povrsinu i tapkajte
njome ро mokrom zidн.

4 Da se vlakna na cetki ne Ьi lepila, brisite
ih suvoш krpoш.
5 Nastavite istoш tehnikoш sve dok ne
obojite сео zid.
6 С:iш zavгsite posao, ргvо ocistite cetku
spiriшsoш, ра је опdа operite tор\ош
vodoш i sapunicoш.
SaЫoni
0Уо је Lehnika koja vаш oшoguc'aYa da za
kratko vreшe ukrasite naшestaj, zidove i
ta\lanice. 5аЫоnе шozete da kupite ili da ih
saшi napravite.
Alat: cetke za sаЫопе
Materijal: plasticni sаЫопi, samolepljive
trake /юје mogu cla se ротегаји ili lepak и
sp1·eju, samolepljiva traka, itpUaJuci papir
1 Lepljivom trakom ili \ерkош u spreju
zalepite pгvi saЫon.
2 LepljiYoш trakoш prekrijte delove
koje c'ete bojiti drugom Ьојош.
шasom. Kada se osнsi, izbrusite povrsinu
smirgl-papiroш. Poloшljeni venac popravite
pre nego sto pocnete sa Ьојеnјеш.
3 Vrh cetkice drzite pod pravim ugloш
u odnosu na sаЫоп. Sitnim pokretima
pocnite da bojite od sredine ka krajeviшa.
4 Kada se ргvа Ьоја osusi, пastaYite sa
sledec'om.
ВОЈЕ ZA SABLONE 1 Nanesite boju u tankiш slojeviшa da ne
Ьi kapljala i klizila. Ostavite svaki sloj cla se
Za sаЫопе mogu da se koriste sve
osusi.
Ьоје sem oпih koje su veoma tеспе. U
specijalizovaпim prodavпicama пасi cete
Ьоје za sаЫопе. Ako su u pitaпju vece
povrsiпe, опdа koristite Ьоје u spreju,
s tim sto treba da пaprskate boju u
taпkom sloju kako пе bi curila. Veciпa
sаЫопа је od plastike i lako se ciste.
Ako koristite sаЫопе za drvo, опdа
оЬојепе motive obavezпo па kraju
predite lakom. Tako cete ih zastititi.
Bojenje venaca
od stukature
i ukrasnih 2 Ako koristite dve Ьоје, ргvо obojte
elemenata
reljefne povrsine, ра onda ravne.
Kada se osuse, obojte uduЬljenja.
Za bojenje ukrasnih venaca od 3 Da Ьi vаш ruka Ьila siguma dok гadite,
oslonite је na stap. Pre nego sto pritisnete
stukatura i rozeta mozete izabrati
stap na zid,uшotajte njegove krajeve krpoш
istu boju koja је koriscena za bez dlacica.
bojenje zidova i plafona. Ali, ako
zelite da istaknete neki od ovih
elemenata, onda cete izabrati
potpuno drugaciju boju. Nemojte
nikada koristiti uljane Ьоје па
polistirenu јег tako mozete da
izazovete pozar.
Alat: dobm осиvапа cetka ocl 25 тт,
cctkica, stap (videti desno)
Materijal: Ьоја и оЫilш emulzUe
Pre nego sto pocnete da radite, povr­
sina шоrа da bude cista i ravna. Popunite
napгsline premazoш za gips ili zaptivnoш
Bojenje stolarije
Pre nego sto pocnete da bojite
plafon i zidove, pripremite
stolariju. Koliko god da је to mala
povrsina, nemojte је bojiti dok пе
zavrsite bojenje zidova i plafona.

Alat: cetke, brиsпi рарiг, komad d1"eta za 2 Nanesite osnovnu Ъојu na d1\lo i
bmsenje, dгvena dasCica, cetka za рга5iпи, ostavite је da se osusi.
k1pa bez dlacica

Materijal: git za dгvo, gumiгani lak, osпova,

podsloj, zavгsni sloj
6 Kad se Ьоја osusi, polako је obгusite.
Cetkom skinite prasinu. Ako hocete da na
kгaju doЬijete savi-seno obojenu povrsinu,
predite vlaznom kгpom (Ьеz dlacica)
preko nje.
КАКО DA DOBIJETE
SAVRSENU POVRSINU
Ako zelite da па kraju dobijete savrseпu
povrsiпu, pre пеgо sto роспеtе da bojite
drvo, prvo ga obrusite i zatvorite rupe па
пjemu.

1 Uzmite komad drveta, obmotajte ga

smirgl-papirom i pocпite da brusite drvo
u pravcu prostiraпja drveпih vlakaпa. 3 Оа Ъiste izravnali povrsinu, \Jrusnim
papirom oЪmotanim oko komada dascice
2 Cetkom odstraпite prasiпu. Vucite polako obrusite obojenu povrsinLI.
cetku u pravcu prostiraпja drveпih
vlakaпa.

3 Gitom za drvo zatvorite rupe, ali

pazite da se git пе preliva.

4 Git se susi za 1 о do ЗО miпuta. 7 Zavi-sni sloj Ьоје naпesite

Posle toga obrusite drvo i ocistite
odgovarajucom cetkom.
ga od prasiпe.

ZIDOVI S ТАРЕТАМА

4 Nemojte zaboraviti da obrusite ukrasne

elemente. UpotreЬite komacl dascice
obmotane sto Гinijim brusnim papirom.

5 Za svetlu povi-sinu nanesite jedan

podsloj, а za tamnu dva podsloja.
Tako cete doЬiti boju koja је Ll skladu
sa oЪojenim zidovima.

Ako cete u toj prostoriji lepiti tapete,

obojte vrata, prozore, lajsпe i ukrasпe
elemeпte tako da svuda ukrug predete
ро 15 mm. Na taj пасiп песеtе morati
da lepite tapete do same ivice stolarije,
а taj uski оЬојепi deo oko пjih песе se
1 Predite gumiranim lakom preko svih
пi videti.
smolastih delova. Tako cete spreciti dalje
cuгenje smole iz drveta.
Lakiranje
stolarije
Ukoliko drvo ostavite bez ikakve
zastite, опо се se vremenom
ostetiti. Lakom cete ga zastititi
i istaci njegovu prirodnu boju
i teksturu.
Alat: posuda za Ьоји, menzura, cetke,
gumene rukavice, fini bnisni sunder,
kгра, celicna vuna, kгра bez
dlaCica
Materijal: lak, spilitus, vosak.
Рге nego sto pocnete da radite
Izaberite lak kojim cete raditi, akгilni ili
poliuretanski. Prvi tip laka susi se bez
ispustanja jakog mirisa, а drugi је mnogo
postojaniji, ali ispusta jak miris.
1 Pre nanosenja prvog sloja, najpre
razredite lak. Sipajte lak u menzuru,
izшerite njegovн zapreminu i sipajte
ga н posudu za Ьојн. Onda, ako је
u pitanjн akrilni lak, dodajte deset
puta vecu zapreminн vode ili deset
puta vесн zapreminн spiritнsa
ako је гее о poliuretanskom laku.
Pa;Щivo promesajte smesu i odmah
isperite menzuru.
2 Zguzvajte krpu, natopite је lakom
i predite njome preko drveta н pravcu
prostiranja drvenih vlakana. Nemojte
jako p1itiskati i praviti paralelne pokrete.
Dok radite, nosite gumene rukavice,
а kad zavrsite posao, bacite krpu.
TONIRANI LAKOVI
Toпiraпi lak obojice drvo. U prodaji
cete пасi mпogo пijaпsi. Pre пеgо
sto izaberete пijaпsu, uzmite komad
drveta istog kvaliteta kao sto је drvo
koje cete bojiti, ра пaпesite па пјеgа
dva ili tri sloja laka. Ako је Ьоја suvise
tamпa, dodajte malo vode u akrilпi
lak ili malo spiritusa ako је rec о
poliuretaпskom laku, ра опdа ропоvо
isprobajte.
6 Gotovo је nemoguce doЬiti savrseno
prelakiranu povrsinu. Kada se lak osнsi,
prstom popra\rile neravnine, ра na kгajt1
celu povrsinu obrusite celiCnom vunom
koju ste namocili н vosak.
3 Kada se prvi sloj osusi, polako obrusite
povrsinu da Ьiste је pripremili za sledeCi
premaz.
4 Posle brusenja, ocistite prasinu krpom
bez dlacica koju ste prethodno potopili u
spiritus.
5 Drugi sloj nanesite sto brze mozete
da ро njemu ne Ьi pala prasina. Prvo
nanosite lak u pravcн drvenih vlakana,
а zatim poprecno, tako da se Ьоја
нjednaci. Na krajн prevucite ponovo
cetkom u pravcu drvenih vlakana.
PRAКТICNI SAVETI
Za lakiraпo drvo koristite git slicпe
Ьоје. Posto пemate velikog izbora
Ьоја, koristite tоп kartu iz prodavпice
i ako mozete poпesite komad drveta
za uzorak. Mozete upotrebiti i lak
koji se koristi za restauraciju
aпtikviteta. Na taj пасiп cete
zastititi svoj пamestaj i zatvoricete
mапје rupe i pukotiпe.
• Ako пе zelite mehurice па lakiraпoj
povrsiпi, опdа пemojte cediti cetku
preko ivice limeпke ili ivice па posudi
za Ьоје. Bolje је da visak Ьоје skiпete
s cetke pritiskaпjem па uпutrasпju
straпu limeпke.
• Ako se drvo mпogo sija, predite
celicпom vuпom preko пјеgа.
Ovo је пarocito pogodпo za svetlo
drvo.
• Daпas se mogu kupiti hemijska
sredstva za skidaпje Ьоје. Njima
mozete lako skiпuti boju s vrata
i ukrasa па пjima i posle toga је
drvo spremno za lakiranje. Ali, ova
sredstva пisu korisпa za svaka vrata,
ра zato pre пеgо sto kupite пеkо
sredstvo obavezпo ga ispobajte.
Sarke mogu da budu osteceпe
i to obavezпo proverite. Obelezite
svaka vrata da biste posle mogli
da ih vratite u пjihov okvir.
Zavrsna obrada Vosak

voskom i Alat: bгusni рарiг, meka kгра, lateks

гukavice

lanenim uljem Materijal: vosak, aceton ili medicinski

alkohol
Ova vrsta zavrsпe obrade
primeпjuje se опdа kada zelimo
1 Brusenjem skinite staii sloj voska.
lzbegavajte da brusite ostecene delove
da sacuvamo prirodaп izgled
3 Penastom cetkom premazite lakom koji се se videti ispod voska.

drveta. Lапепо ulje је pogodпo za u pravcu prostiranja drvenih vlakana.

Nemojte шпоgо pнniti cetku lakom а kad
drvo koje пе podпosi vlagu i za
prevlaCite cetkom preko drveta, nemojte
опе predmete od drveta koji se pгekidati trag.

cesto upotreЫjavaju. Vosak se

lakse папоsi па uglacaпe i ciste
povrsiпe. Nijedaп od ova dva
proizvoda пiје ораsап, ali ipak
procitajte uputstvo za upotrebu.

Laneno ulje

Alat: plasticпe solje, Cista kгра bez dlacica,

brusni рарiг, gumene 1-ulzavice 2 Acetonom ili шedicinskim alkoholom
ocistite prljavstinн s povrsine.
Materijal: laneno и/је.

Pre nego sto роёпеtе da radite 4 Posle 15 minuta cistoш krpoш obrisite
Novinama zastitite okolni radni pгostor. visak шaterijala. Kad se krpa isprlja, uzmite
Iako ovi proizvodi пisu toksicni, navucite cistu.
gumene rukavice. Koriscene krpe i cetke
stavite u metalnu kutiju јег mogu da se 5 Drvu је potrebno 3 sata da upije laneno
zapale. ulje. Posle toga naпesite jos јеdап sloj i
ponovite сео posшpak ciscenja.
1 Skinite staii sloj voska i izbrusite
povrsinu. Pocnite sa brusnim papirom
granulacije 80, zatim nastavite sa 120 i na
kraju uzmite papir granulacije 180. Bгusite
u pravcн prostiгanja clrvenih vlakana.

2 Obrisite prasiпu, ра premazite krpom

natopljenom lanenim uljem. Dok radite,
stalno okrecite krpu da Ьiste uvek
premazivali drvo njenim cistim delom. 3 PridГZavajuci se uputstva za upotrebн,
nanesite odmah vosak. Neшojte ga previse
naneti, s dva tanka sloja postki cete шnogo
bolji efekat nego s jednim debelim slojem.

4 Mekom krpom dobro izglancajte

povrsinu. Vosak се tako нсi u drvo.

6 Ostavite da odstoji 24 sata i cistom

krpom izglancajte obradenu povrsinu.

PRAКТIGAN SAVET
Vosak i laneno ulje menjaju boju drveta.
Zato је najbolje da ih prvo isprobate na
parcetu drveta ili na manje vidnom delu
te povrsine koju cete da obradujete.
 Bojenje vrata Panelna vrata
U DVE ВОЈЕ
Еlешепtе па Yratiшa Ьojite redoш koji је

i okvira prikazaп па slici. Za SYaki od ovi\1 deJoya

Vrata пekada mogu da se sastoje
iz vise рапеlа koji su od razlicitog
materijala. Da Ьiste па kraju doblli
dobro оЬојепu povrsiпu, svaki
od ovih рапеlа bojite odvojeпo.
Dok radite, пеkа vrata uvek budu
otvoreпa i dovratak bojite па kraju.
Alat: cethe, usha cetha (aho Је роtгеЪпо),
koristite odgovarajl1c'L1 cetkl1. Za ukrasпe
elemeпte koristite пајmапје cetke. Nemojte
пaпositi пшоgо Ьоје па Llkrasпe elemeпte
jer се se sliYati.
Zastakljena vrata
Da Ьоја пе Ьi пaprskala stakla, stavite
па пjih zastitпl1 Гolijl1 i koristite Yeoma
uske cetke i saшolepljive trake. Da Ьiste
pokrili sројпiш izшedl1 гаша i stakla,
пaпesite па staklo Ьојt1 siriпi od 2 mm.
L1

Ostatak УГаtа оЬојtе cetkoш siriпe 75 mm.

zastitnih
Da se Ьоја пе Ьi sJiya]a, пemojte пaпositi
Materijal: samo!cpljiva tгaha, сс!iспа vuna, dеЬео sloj. Ako se ipak desi da Ьоја prsпe 1 Ako su lice i паliёје vrata оЬојепi
spiritus, gumiгani lah, osпova, poclsloj, па staklo, Llzmite kгpL1, пatopite је L1 razliёitom bojom, опdа Ьоёпu ivicu
zav1·sni s!oj spirill1s i skiпite је dok је jos syeza. pored koje se ugraduje kvaka obojte
Ako se Ьоја osнsila, izgreЬite је. istom bojom kao sto је опа straпa vrata
Рге nego sto pocnete da radite koja је okreпuta ka prostoriji.
Razшoпtirajte шеtаlпе delove s vrata,
rasirite carsa\' па pod i Ыokirajte vrata
koшadicem drYeta i пеkа vam kYaka Ьucle
pri nкi kako Ьiste mogli da је uhYatite ako
vrata kreпu da se zatvaraju.

ОЬојепа povrsiпa
7

1
8 -
2-

ј 2 Воёпu ivicu pored sarki obojte istom

bojom kojom је оЬојепа susedпa straпa
9 vrata, koja se vidi kada se vrata otvore.

- з- 10 - 4-

14 11 15 6 4 7

Kosnik
okvira
-5 -
12 - 6- 2 ----

3 Ako је dovratпik оЬојеп u vise Ьоја,

13
Panelna vrata
Na Yratima prvo оЬојtе рапе!е i L1kгasпe
е\ешепtе, ра tek опс\а роУГsiпе koje osraпl1.
опdа vidljivi deo (lice) treba da bude
оЬојеп istom bojom kao i sama vrata.
5 Buduci da se uopste пе vide, gornja
i dопја ivica vrata se пе Ьоје. Doпju
ivicu obojte samo опdа kada se vidi
sa stepeпista.
Zastakljena vrata
Prvo оЬојtе Llkrasпe elemeпte oko stakla,
ра ОПС\а Citava УГаtа.

Bojenje ukrasnih
elemenata
Ukrasni delovi i venci od stukature
uglavnom se Ьоје u skladu sa
stolarijom, а rukohvati na
stepenicama u skladu sa
stolarijom u hodniku. Ako lepite
tapete, prvo obojte stolariju.
Alat: odgovaгaJucc cetke, paraci kartoпa
Materijal: Ьоја, spi1itus
Рге nego sto pocnete da radite
zaptivnim masaшa, popravite ostecene
delove drveta, ostavite cla se osusi i na
kraju, da Ьiste doЬili savrsenu povrsinн,
obrusite је. Ovo morate da шadite jer се
Ьоја samo istaCi шаnе drveta.
Lajsne
Ako mozete, pre nego sto pocnete da bojite
Jajsne, podignite tapison iJi ga zasLiLite
Гolijom.
1 Pokнpite нsisivacem prasinн koja se
nakнpila izmedн lajsne i poda. Ispod lajsne
podvнcite parce kartona da cetka ne Ьi
dodirivala pod.
2 Cetkom od 50 do 75 mm povнcite
traku ро duzini. Sirina cetke zavisi od
visine lajsne.
...,, -------=-----
Gornji venci od stukature
3 Оа Ьiste pedantno obojili Ьalнstre,
Ьојеnје obavljajte s оЬе strane stepeпista.
1 Cetkom od 25 mm nanesite dva
ili tri tanka sloja. Svaki sloj ostavite
da se osнsi .
2 Na kгaju jos jednom pгedite cetkom.
Stepeniste
Rukohvati i balustri na stepenistн veoma se
brzo оstеснјн. Za njihovo bojenje ne tгеЬа
mnogo vreшena, ali iш bojenje pn1za
neophodnu zastitu i odrzavanje.
Alat: kofa, k1-pe, cctke, spahtle
Materijal: zmasti sapun, fini brnsni papir,
spi1itus, osnovna lюја, zavгsni sloj
4 Sada pгedite na n1kohvat i pocпite da ga
bojite s donje strane. Posle toga predite па
Рге nego sto pocnete da radite P1vo
gornju stranu ра па bocne strane. OstaYite
proverite da li sн svi delovi stepenista u
prvi sloj da se osusi, ра ga zatim polako
dobгom stanju.
obrusite i пanesite drugi sloj Ьоје.
1 Zmastim sapнnom i vodom operite
5 Sada obojte glavne stuЬove. Vodite
drvo, рге svega rukohvat na stepenicama.
racuпa da svi reljefi na njima Ьudu dobro
Tako cete skinuti prljavstinu koja se
оЬојепi.
vremenom natalozila i zbog koje Ьоја
ne Ьi mogla da нhvati. IzbrusiLe
smirgl-papirom i ocistite spiritusom.
6 Na kraju оЬојtе oЬrazni nosac. Krenite
od njegove spoljasnje strane i Ьojite prema
роdн, а опdа podvijte podnн оЫоgн na
2 Pocnite od vrha stepenista i prvo stepenicama i оЬојtе пјеgоvн unutrasnju
obojte balustre. Оа se Ьоја ne Ьi slivala
niz dtvo, nemojte cetku шnogo puniti
stranu.
bojom. Ako su balustгi izгezbareпi,
onda cetkoш pratite njihov oЬ!ik.
Tako cete ih svнda ravnomerno
oЬojiti.
 Bojenje prozora
Za bojenje prozora potrebno је
vreme. То је razlog vise da ne
trosite vreme i na pranje stakla
posle bojenja. Zato samolepljivom
trakom zastitite stakla u o kolini
povrsina koje bojite.
Alat: гаvпа cetka ocl 25 тт, uska cetka, noz
Materijal: bгusni рарiг Ш kaгton
Zastakljeni ram
1 Pocпite s Ьојепјеm gomje рорrеспе
grede rama. Cetkom пaпosite Ьојu
horizontalпim pokreLima. Cetkom oclmah
skiпite Ьојu ko_ja se slila.
2 Bez нmаkапја н Ьојн pravite cetkom
vertikalпe pokrete. Na krajн, opet Ьеz
umakaпja н Ьојн, predite jos jedпom
horizoпtalпo ll1 povrsiпн.
3 Na isti пасiп оЬојtе i dопјн рорrеспн
gredн rama, а опdа нskom celkom оЬојtе
deo oko stakla. Ako Ьо_ја prsпe па staklo,
опdа ost1icom поzа preko koje ste пaVllkli
cisш krpLt odmah ocisLite Ьо_јн. Jos Ьоlје
cete zastititi stakla ako па пjih zalepite
zastilпi papir ili taпak kartoп (ili metalпн
ili plasticпн maskн ko_ju mozete пасi
ll prodavnicama). Sve ove zastitпike
4 Vodite rаснпа da Ьоја пе procшi
izmedu drveta i stakla. Vertikalпe
grede prvo Ьojite vertikalпim potezima,
опdа Љ predite ро horizoпtali i па
kгајн Љ opet predite vertikalпim
potezima.
5 Ako su uпutrasпja i spoljasпja
straпa prozora оЬојепе razlicitim
Ьојаmа, опdа Ьоспн iviш levog krila
оЬојtе pola jedпom, pola drugom Ьојоm,
а Ьоспн iviш desпog krila оЬо_јtе isюm
Ьојоm kojom је оЬојепа spoljasпja
straпa pmzora.
Ram
Prvo оЬо_јtе gomjн рорrеспн gredн,
ра dоп_јн gredн i па krajн vertikalпe
grede.
Okovi
Sarke Ьojite па isti пасiп kao i vertikalпe
grede па kojima s11 опе нgradeпe.
OЬrisite Ьојн sa sarki pre пеgо sto
se osнsi. Воја se ш zacas пatalozi.
Ako па sarkama ima пшоgо Ьоје,
prozori песе moci da se zatvarajн,
а i estetski је ruzпo.
Bojenje metala
Pre nego sto pocnete da bojite
metal, proverite da li је cist
i da li је odmascen.
Prozori
Prozori s metalпim ramom pruza_jн mпogo
mапје mogt1c11osti za kгeativпost пеgо
drveпi prozoti. Prvo skiпite staru Ьојн s
prozora. Za to mozete koristiti hemijsko
sredstvo za skicJaпje Ьо_је (str. 79). Ove
prozoгe bojite па isti пасiп kao i drveпe
(videti levo).
Radijatori
Radijatore bojite kada sн hladпi. Sacekajte
sat i ро pre пеgо sto ропоvо нkljнcite
grejaпje. Time cete нbrzati sнsеп_је
Ьoje.PosLo_je speci_jalпe Ьоје za radijatore
koje пе zнte od toplote.
Pre nego sto pocnete da radite Fiпim
brusпim papirom skiпite rdн i пaпesite
podlogн za metal.

pomeraj_ te dok Ьojite ram.

Gorпja рорrеспа
greda - fiksпa

1 Gornja
Pregradne letvice
1 poprecna
greda krila

Vertikalna
greda - fiksna

Bocna ivica
desnog krila 1 Nov radijaLor bojite direktno
Vertikalna odgovarajнcom Ьојош. Ako zelite da
greda promeпite Ьој11 radijatora, oncla prvo
krila
Okovi пaпesile podslo_j.

2 Cetkom od 50 mm пaпesite sto taпji

sloj Ьоје da Ьiste izbegli пјепо сшепје ро
radijatoГLt. Za ravan radijator mozete cla
koristite i val_jak. Zavrsni slo_j песе Ьiti
savrsen, ali се tako posao iCi mnogo Ьrze.

Bocna ivica Donja рорrеспа Dопја poprecna 3 Nemojte lюjiti ventile da Љ пе Ьiste
levog krila greda - fiksпa greda krila Ыokirali.

Bojenje kanalizacionih cevi
1 Proverite prvo da li su celicпe i bakarne
cevi ciste, da пisu koгodiгale. Ocistite ih
се[iСПОШ VUПОШ.
2 Cetkoш siгiпe 25 111111 пanesite uljaпu
bojL1. Ukoliko је cev olovna, пешојtе је
preшazivati osпovnoш Ьојош. Prvo bojite
odozdo пavise, а onda prevнcite cetku
l10rizontalno.
3 Neшojte пikada bojiti slavine jer ih
tako шozete Ыokiгati.
Liveno i kovano gvozde
1 Otklonite sve tгagove koгozije i nanesite
aшikorozivno sredstvo (str. 73).
2 Ukoliko antikoгozivno sredstvo nije
роtгеЬnо, onda odшah nanesite uljanu
Ьојu.
3 Ako п10zete, poskidajte sve eleшente
od kovanog gvozda i iznesite ih napolje.
Njih cete Ьojiti sргејош pod pritiskoш. Na
taj nacin zastiticete sve stvari u prostшiji.
Nanosite Ьојu u taпkiш slojeviшa da пе Ьi
klizila ро povгsini. Sprej Ьосu drzite pod
praviш ugloш i na rastojanjн od 30 сш
u odnosu па radni predшet.
4 Kada lюjite sprejoш, krecite ga рагаlеlпо
н осlпоsн па radпi predшet. Pocпite da
Ьojite oclozgo naпize i sleva nadesno.
Neшojte pгaviti kruzne pokrete i пешојtе
dugo prskati isto шesto.
5 Ako ne шozete da poskic!ate kovaпo
gvoZde, onda ga оЬојtе u prostoriji,
cetkoш u dva tanka sloja.
ProЫemi i resenja
Kada је neka povrsina lose
obojena, jedini nacin da ispravite
gresku jeste da sve oljustite i
krenete iz pocetka. Neuspeh је
oblcno posledica lose pripremlje­
nih povrsina, povremene ili stalne
vlage, nekompatibllnost Ьоја
(stare i nove ili razliciti slojevi).
Ljusteпje Ьоје Воја пе priaпja za
podlogн. Losa pripreшa podloge (lose
skinнta Ьоја s lepkom, sнpljikava poclloga
koja nije doЬro zaptiveпa, neoljнsteпa staгa
Ьоја, ako sн Ll pitanju metali, onda to n10ze
Ьiti rda ispod Ъоје, а za clгvo је proЫem
пeodstraпjeni tгuli ili uЬнdali cleo). Мапје
ljustenje: obrнsite smirgl-papiгom to mesto,
zatvorite rupe, nanestite osnovnu i zavrsnu
boju. Vece ljнstenje: skiпite Ьојu sa cele
povrsine i pocnite sve iz pocetka.
Podizaпje Ьоје javlja se kada se Ьоја
папеsе па vlaznu podlogн kao sto sн svez
gips, drvo koje se nije osнsilo ili vlazaп zid.
Воја moze da se podigпe sa poclloge ako је
ta povгsiпa Ll letnjeш periodн izlozeпa
visokiш teшperatuгama. Ako је u pitaпjL1
vlazaп zid, proпadite нzrok vlage i шadite
опо sto је пеорhоdпо. Ako па takav zicl
папеsеtе Ьојu koja је vodootporпa (listki
olova koji priaпjaju па podlogн), to песе
гesiti probleш jer се vlaga izЬiti na dгugoш
шestu. Ako sн ove popгavke mпogo skupe,
опdа vla2aп zid duplirajte pгegгadпim
zidom od paпelпih ploca, ali оЬаvеzпо
ostavite prostor za ciгkнlacijн vazduha
izmedн пjih. ОЬојtе pregradпi zid.
Naprsliпe Kod ovog probleшa slojevi
lose рriапјајн јеdап па drнgi. Naprsliпe se
javljajн kada пovi sloj пanesete па пeosuseпi
prethodпi sloj ili kada koristite пekoшpati­
bllпe Ьоје. lsto tako пюgu da se jave ako
lak папеsеtе u suvise deЪelom slojн. Skiпite
nапеtн Ьојu i pocпite sve iz pocetka.
lzbljaпje stare Ьоје па povrsiпu Javlja
se ako se svetlija Ъоја папеsе па Lапшu
podlogн Ьеz odgovarajuce osпovne Ьоје.
Ako hocete da resite ovaj ргоЬlеш, опdа
пaпesite treci sloj Ъоје. Ako је rec о нlјапој
boji, pre пеgо sto naпesete treci sloj,
obavezпo izbrusite ru povrsiпн da Ы se
Ьоја uhvatila za podlogн.
Slivaпje Ьоје Javlja se kada se cetka ili
valjak nарнпi Ъојоm шпоgо vise пеgо sto
је роtгеЬпо. Dok је Ъоја sveza, pokнsajte
cetkoш ili valjkom da "stigпete" te mlazeve
koji se slivajн. Medutiш, ako је lюја vec
pocela da se susi, опdа sacekajte da se pot­
puпo osusi. Maliш stгнgасеш skiпite пај\'есе
шlazeve, izbrusite ru povrsiпu, obrisite
prasiпu i шаlош cetkoш пaпesite ЬojLt.
Mrlje Voda iz Ьоје н obliku eшulzije шоzе
da пapravi шгlје па zidu. Мгlје mogн da se
jave ako neki stari ekser ili zica iz шеtаlпе
cetke ostanu u gipsaпoш zidu. Od te rde
se mogн javiti шrlje па ziclL1. Sastruzite
osteceпi deo, пaпesite osпoVL1 па Ьazi ciпka
ili aluшinijuma, izbrusite tu povrsiпu i
пaпesite boju. Мпоgо su opasпije mrlje
koje se javljaju zbog cadi iz cliшпjaka. Kada
se zalozi рес ili kашiп, c!iшпjacki kaпali se
пе zagrevajн u potpuпosti. Cad postaje
lepljiva, параdа spojeve па zicloviшa i
pojavljuju se шrlje. Procistite cliшпjacke
kaпale, skiпite osteceпi deo sa zida,
пaпesite osпovпu Ьојu i ропоvо оЪојtе.
Bud i izЫedele Ьоје Vlaga prouzrokuje
оЬе ove pojave. Na zid se ргvо uhvate
spore gljiva, а oncla se vгlo Ьгzо pojave
bud i tamпe шrlje. Prvo пaпesite sredstvo
protiv Ьuсћ, isperite tu povгsiпu, sacekajte
cla se osusi, ра popгavite Ьојош.
Zatamпjeпje svetle Ьоје Pojavice se
kada se Ьоја пanese па ostecenu povrsiпu
koja nije dobro popra\'ljeпa zaptivnom
masoш. Moze da se javi i опdа kada se
оsпоvпа Ьоја ili pni sloj пе osuse dоЬго
а папоsi se пaredпi sloj, kada se boji па
пiskiш teperatuгaшa ili kada se koristi Ьоја
loseg kvaliteta. Osuseпн povrsiпн pn'o
obrusite, zatiш obrisite prasiпu, ра опdа
operite tu podlogu i ostavite је da se osusi.
Na kraju ропоvо пaпesite zavrsпi sloj.
Nabori javljajн se опd.а kacla se папоsi
пovi sloj Ьоје а pretl1odпi se пiје doЬro
osнsio. Tada razreclivac iz ove druge Ьоје
napada prvi sloj. Sastruzite osteceпi cleo,
obrusite i ропоvо пaпesite lюju. Ovog puta
osta\ite svaki sloj da se сlоЬго osusi.
Prah Ako se Ьоја pгetvara u prasiпu, to
zпaci da је preteraпo razredeпa. Sastгuzite
osteceпi deo, izЬrusite tLt povrsiпu i ропоvо
пaпesite boju koja се Ьiti clovoljпo masпa.
Hrapave povrsiпe Javljajн se опdа kacla
gipsaпi malteг sadгzi zrnca koja пisu skiпuta
stгllgacem. Isto tako povrsiпa се blti hгapava
ako boju папоsiшо cetkom ili valjkoш па
koje se пesto nalepilo ili ako clok !ЈОјiшо
u toj prostoriji ima рuпо prasiпe. Kada se
Ьоја osusi, oЬrusite povrsinu, oЬrisite
prasiпu, operite zidove, ostavite ih cla
se osuse i пaпesite zavrsпi sloj.
Воја se пе susi Do ove pojave dolazi
опdа kada prostorija пiје dоЬго ргоvеtгепа
ili је u пјој vеоша hladпo. Pгovetrite је ili
zagrejte. Ako se Ьоја i dalje пе sL1si, опdа
to zпaci da ste је naпeli па ргlјаvн i
verovatпo шаsпu pocllogu. Skiпite boju,
operite zidove i ропоvо оЬојtе.
lпsekti Mogu da se zalepe za svezL1 boju.
Skiпite ih i popra\ite to шesto. Ako se
uhYate u treпutku kad Ьоја vec роспе
da se susi, опdа sacekajte da se ziclo\'i
potpuпo osuse, ра ih skiпite.
 Tapete: alat
Za postavljanje tapeta (tapetiranje) potrebni su vam metar, grafitna
olovka (nikako hemijska), lenjir za tapete. Osim tapeta, Ысе vam
potreban i alat koji је predstavljen na ovoj stranici. Dok radite,
obavezno imajte u Ыizini neku staru krpu i sunder da Ьiste mogli
da brisete lepak s lajsni.

Sto za nanosenje lepka па tapete

Sto na rasklapaпje cija је duziпa 2 m,
а sirina 0,5 m moze lako da se pomera i
oko njega mozete nesmetaпo da se krecete.
Оп тога da bude cvrst i staЬilaп.

Cetka Ako ste tapete previse namazali

Cetka za nanosenje lepka Lepak
lepkom, visak skinite cetkom.
пanosite cetkom od 105 mm. Cetka пе
mora da bude nova, ali mora Ьiti Cista.
Posle нpotrebe ope1ite је toplom vodom.

Plasticna kofa OЬicna kofa vam је

Makaze Koristite makaze za secenje koje
imaju ostrice duzine 250 mm. Sto su
ostrice duze, to cete lakse seci. Uzmite
makaze od nerdajuceg celika. Posle sесепја
lepljivog papira obavezno obrisite makaze
jer ako se lepak stegпe, necete njima vise
moci pгavilпo da secete. Za popravke
koristite male makaze.
Visak Da Ьiste odгedili vertikalni ргаvас
LI odnosu na zid i pгavilno postavili pгvu
tapetnu stazu, koristite visak. Njega mozete
kupiti u prodavnici ili ga napraviti sami
tako sto cete па veci ekser zavezati konac.
Skalpel Koristaп је za manje rezove
i za vinilпe оЫоgе. Kada se па Lapete
vec nanese lepak, mnogo ih је lakse
seci skalpelom nego makazama, ali pod
uslovom da te tapete nisu suvise tanke.
Ako hocete da precizno secete, опdа
obavezno menjajte ostгice.
potrebna za mesanje lepka. Za oslonce
rucke na kofi zavezite kanap i stavite
cetku preko njega. ViSak lepka s cetke
cete odstraniti пjenim prevlacenjem
ргеkо kопса.
Lenjir za secenje Prislonite ga porecl
lajsne, venca od sшkature ili ukrasпog
elementa kada па samom zidu secete tapete
skalpelom. Tako cete izbeci koriscenje
makaza. Ako se tapete seku na stolu, lenjiг
sluzi da se isekн potpuno prave staze.
Sece se uvek malo duza tapetna staza
koja se skrati lenjirom tek kada se postavi
uz lajsnu.

Leпjir za secenje

Skalpel s podesivom
ostricom

Gштieni valjak

Meka cetka Suпder

Valjak za spojeve s1L1zi

za ро1·а1·пја1•ап1е spoje1·a
izmedll 1·ес zalepl.1eпil1 Sunder Cistiп1,
Meka cetka SIL1zi za pгitiskaп1e tapetпil1 staza. tapeLПil1 staza. Ne111ojte ga 1•lazпi111 sш1dегоп1
Koгistite 1•elil<L1 cetl<LI C-ija је si1·iпa ocl Ј 80 clo 250 mm. koгistiLi za геlјеГпе Lapete obгisite visak lepka
01•L1 cetkL1 петојtе koгistiti za d1"L1ge poslo11e i 1•odite .1ег cete pгitiskaпjeп1 s 1riпilпe оЫоgе
1·аС-L1па cla se lepak пе zalepi па пјепа vlakпa. osteliti 111oti11e. i опе koi. a se реге.

Kako izabrati
tapete i lepak
Оsпоvпа papirпa podloga Ako је zid
u losem stanju, onda se prvo postavlja
papima podloga. Papir koji је tezi i deЬlji
mnogo duze се trajati.
Lepak: и prahи ili иniverzalni
Tapete koje se Ьоје Ovo sи oЬicno
reljefne tapete. Dezeni sa zmastim reljefom
slиze za plafone, а ostali reUefi sи za
zidove. Mogu ih zameniti tapete od
stakleпih vlakaпa.
Lepak: ипiverzalпi, ll prahu ili gotov
lepak
Staпdardпe tapete Ovo su najjeftiпije
i пајtапје tapete i veoma lako se сераји,
пarocito kada se pokvase. Tesko se \ере.
Ne mogи da se peru i пisи za postavljanje
и kиhiпji.
Lepak: ипiverzalпi, и prahи ili gotov lepak
Dvoslojпe tapete Sastoje se iz dva sloja,
pri сети gomji sloj (lice) tapeta oЬicno ima
stampaпi dezen. Pнnije su, ne defo1misu se
i mnogo se lakse postavljajн nego reJjefпe
tapete.
Lepak: нпiverzalni, н prahн, tutkalo
Samolepljive tapete Prodajн se н vise
Ьоја i s vise motiva. Lako se postavljaju
(\ере), mogн da se peru. Lepak пanesite
па zid, а ne na tapete.
Lepak: univerzalпi, u prahu ili gotov lepak
Tapete sa utisпutim sarama ove
tapete Sl\ teske i imajll stampane motive.
Pogodne su za neravne zidove i plafoпe.
Моgн da se Ьоје.
Lepak: нniverzalni, u prahu ili gotov
lepak
Dvoslojпe tapete sa utisпutim
sarama Za razlikн od prethodne vrste,
ove tapete sastoje se iz dva sloja koji sн
zaJepljeni jedan za drugi. Tesko se серајн.
Lepak: uпiverzalni, tutkalo, gotov lepak
ili specijalni lepak
Viпilпe tapete Imajн PVC sloj i finн
teksturu, \ере se na papimн podlogu.
Otpome su i mogu с\а se peru.
Lepak: uпiverzalпi i gotov lepak
(оЬа sa sredstvom protiv bнdi)
ili specijalni lepak za vinil
Jutaпe tapete Prodaje se н rolnama ili
zalepljeпa za papir koji снvа пјеп oЬlik.
Каdа је postavUate, naпesite lepak па zid,
а пе па jнtu.
Lepak: univerzalni, ll prahu, tнtkalo
ili gotov lepak
Svileпe tapete па papirпoj osпovi
Skupe sн i osetljive. Spojevi se нvek vide,
ра ih zato treba koristiti samo za male
povrsine.
Lepak: нпiverzalпi, u prahu ili gotov lepak
Tapete od trske Napravljeпe su od trske
ili Ьiljnih vlakana i !ере se za papimu
podlogu. Spojevi izmedu tapetnih staza
uvek se vide.
Lepak: нniverzaJni, u prahu, tutkaJo
ili gotov Jepak
Tapete od plute Fini, tanak sloj р\ше
Jepi se za рарiпш podlogн. Postoje i
оЬојепе tapete od plute pri cemu se Ьоја
vidi kroz rupe. Lepak пaпesite na zid,
а пе па tapete.
Lepak: нпiverzalпi, u prahн, tutkalo
ili gotov lepak
Metalпe tapete То Sll metalпi listovi па
papimoj osпovi. Mogu da se koriste samo
za besprekomo ravne zidove. Lepak
nanesite na zid, а пе па zidпн oЫogu.
Lepak: uпiverzalпi ili gotov Jepak (оЬа
sa sredstvom protiv budi) ili tutkalo
Tekstilпe tapete па papirпoj podlozi
PostavJjaju se па isti пасiп kao i оЬiспе
tapete, ali пemojte па пjih пaпositi lepak
јег cete tako ostetiti tekstilпн oЬlogu.
Veoma su skupe, ali vrlo Јеро izgledaju.
Lepak: uпiverzalпi, и prahu, tutkalo
ili gotov lepak
Tapete s posebпim efektom Posюji
veJiki izbor tapeta i viпilпih оЫоgа koje
imitiraju drvo, kameп ili plocice. Vrlo
su otpome i skupJje od ostalih tapeta.
Lepak: uпiverzalпi, и prahu, tutkalo
ili gotov lepak
Kako izabrati lepak
Sta treba da zпate
• Uvek koristite lepak koji preporucuje
proizvodac tapeta. Sto su tapete teze,
to Jepak mora da bude jaci.
• Vecina Jepkova se rastvaгa u vodi.
Pratite uputstva za upotrebu.
• Uvek treba sacekati da zidпa оЫоgа
dobro upije lepak. Kada је tapeta vlazпa,
опа se razvlaci ро zidu. Tada se tesko
dobro spajaju tapetпe staze i mogu da
se pojave mehuriCi. Puпijim tapetama
potrebпo је vise vremeпa da upiju lepak,
ali kod viпilпih tapeta пеmа potrebe to
raditi zato sto опе пе meпjaju oЬlik cak
i kad su vJazпe.
Lepak koji se папоsi па zid Naпosi
se па gole zidove pre пеgо sto se zalepi
papima podloga. Tako se doЬija glatka
podloga na koju se lako \ере tapete.
Rastvara se u hladпoj vodi; s 5 l zalepicete
osam rolпi.
Uпiverzalпi lepak Koristi se za sve vrste
оЫоgа. Bilo da је u prahu ili graпulama, оп
se mesa s velikom koliCiпom vode. Razmera
lepka i vode zavisi od vrste оЫоgе i zato se
uvek treba pridГZavati uputstva. Ovaj lepak
sadrzi fuпgicidпi aditiv. Za јеdпо pakovaпje
lepka potrebпo је 4-7 l vode i tom smesom
mozete zalepiti od 2 do 4 rolпe tapeta.
Skrobпi lepak Pravi majstori uglavnom
пajvise vole tradicioпalпi lepak sa vodom ili
sa skrobom. Koristi se za sve zidпe оЫоgе,
s tim sto је za svaku od пjih potrebпa
razlicita koliciпa hladпe vode. Da пе Ьi
Ьi\о grudvica, dobro promesajte lepak.
Ako hocete da se tapetпe staze sto Ьо\је
zalepe, pomesajte ga s lepkom koji se
папоsi па zid.
Specijalпa tutkala Koriste se za reljefпe,
tekstilпe i рlнtапе tapete kao i za dvoslojпe
tapete, tapete s prirodпim vlakпima i опе
s posebпim efektom. Dobro Јере teske
materijale. Treba ih mesati s hladпom
vodom. Sa 4 ,5 l zalepicete od 4 do 6 rolпi.
Gotov lepak Koristi se za viпilпe tapete i
za tekstilпe оЫоgе, za tapete od jute, trske
i specijalпe obloge kao sto su polistireпske
ploce. SadГZi sredstvo protiv budi.
Uglavnom se prodaje ll tubama i skuplji је
od ostalih lepkova; 2,5 kg lepka се Ьiti
dovoljno za 3 ili 4 rо\пе.
Lepak za viпil Prodaje se u prahu ili
gotov, sadrzi fuпgicidni aditiv. Neophodaп
је za оЫоgе koje se реги; 4,5 l lepka Ьiсе
dovoljno za 4 rо\пе.
Lepak za reljefпe tapete Koristi se
za veoma teske оЫоgе. Lepak se папоsi
u debljem sloju, ра је za jednu rolпu
potrebaп litaг lepka, а sa 2 1 mozete
zalepiti 2 ili 3 rolпe.
 Koliko је rolni BROJ NEOPHODNIH ROLNI

potrebno Uzimajuci u obzir i vrata i prozore, preracunajte koliko vam је rolni tapeta potrebno.
Uvek kupite malo vise zbog eventualne greske ili probe.

Kolicina tapeta koju treba kupiti

Zidovi
zavisi od toga da li ima spajanja Visina Obim prostorije u metrima
u metrima
motiva. Sto је broj spojeva
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20
veci, toсе blti potrebno vise
2-2,20 5 5 5 6 6 7 7 7 8 8 9
tapeta i Ысе mnogo vise
2,20-2,40 5 6 6 6 7 7 8 8 9 9 9
odbacivanja.
2,40-2,60 5 6 6 7 7 8 8 9 9 10 10

Staпdardпa rolпa tapete dugacka је 2,60-2,80 5 6 7 7 8 8 9 9 10 11 11

10,05 m i siroka 53 ст. Ako izaberete
rolne koje imaju ove dimenzije, опdа
pomocu tabele па desпoj straпi mozete
da preracuпate koliko vam је rolпi
potrebпo. Uvek treba kupiti malo vise
od tаспе koliciпe. Ostatak mozete da
iskoristite za spojeve ili za оЫаgапје fioka.
Izmerite visiпu zidova, od роdпе do
plafoпske lajsпe, vепса od stukature ili
do samog plafoпa.
Kada izmerite oЬim prostorije, пemojte
da odbijate siriпu vrata i prozora. Tapete
koje ostaпu mozete da iskoristite za spojeve
izmedu staza.
Visina zida
Obim prostorije
Siriпu vrata i prozora odЬijte samo ako
zauzimaju ogromaп deo zida. Ako tapete
lepite i па plafoп, опdа izmerite oЬim
prostorije i koristite tabelu s desпe straпe.
Ako tapete lepite па plafoп u hodпiku,
premerite plafoп па vise mesta kako Ьiste
se uverili da li svuda ima istu siriпu.
Rezultat koji doЬijete podelite sa siriпom
rolпe. Ako је siriпa plafoпa mапја od
jedпog metra, опdа се vam Ьiti potrebпe
dve duziпe tapetпe staze, а tli za siri
plafoп. Da Ьiste odredili koliko vam је rolni
tapeta potrebпo, duziпu hodпika podelite
sa siriпom tapetпe staze.
2,80-3 5 5 7 8 8 9 9 10 11 11 12
Plafon
Obim prostorije u metrima
9-12 13-15 17-18 20-21 22-24 26-27 29-30
Broj
rolni 2 3 4 5 7 9 10
Kupite istu nijansu
Saveti za kupovinu
tapeta
Ako tapete imaju uzorak koji se
podudara (kao sto su, па primer,
straftasti dezeпi), опdа се vam Ьiti potrebna
mnogo manja kolicina пеgо ako imaju
naizmenicaп uzorak. Razmak u kome se
ponavlja uzorak naznaceп је na svakoj
rolпi i оп moze Ьiti od 7 ,5 do 50 ст.
Ako tapete imaju пaizmeпicaп uzorak,
onda cete iz te rolne izvuci mnogo manje
tapetпih staza пеgо sto је predvideпo.
Uvek kupite jedпu ili dve rolпe vise.
Ukoliko sacuvate racun, u nekim
prodavnicama mozete da vratite
пeotvorene rolпe. Tapete sa sarama
uglavnom imaju uzorak koji se podudara:
ista sara nalazi se uz оЬе ivice rolпe
i na istoj visiпi. Tapete koje imaju
naizmenicaп uzorak imaju ро pola sare
uz оЬе ivice rolne. U tom slucaju treba
vise tapeta za te spojeve. Da Ьiste ustedeli
tapete, secite tapetne staze iz dve razlicite
Da Ьiste izbegli razlike u nijansama,
rolпe.
proverite da li su sve rolпe iz iste serije.
Specijalne zidne оЫоgе Ako ste vec kupili rolпe iz razlicite serije,
Proverite dimenzije rolne, а za broj опdа te tapete stavite tamo gde se razlika
rolni pogledajte tabelu u katalogu. песе videti, na primer, iza пamestaja,
Ove rolпe mogu Ьiti sire od staпdardпih u пekom cosku ili hoclпiku.
tapeta.
Papirna osnova
Опа u velikoj meri utice па konacпi
izgled tapeta. Prodaje se u pet deЬljina,
пјепе rolпe su dva puta duze пеgо rolпe
standardпih tapeta. Da Ьiste mogli tаспо da
preracuпate koliko vam је rolni potrebпo,
proverite duzinu. Ako пе vodite racuпa
kolike su dimeпzije papime osnove,
kupieete mnogo vecu kolicinu od опе
koja vam је potrebпa.

Lepljenje
tapeta
Priprema zidova је poslednji
korak, posle toga posao ide
lako i brzo.
Alat: sto za lcpljenje tapeta, kofa, cetlщ
meka cetka, теtаг, visak, gгafitna olovka,
makaze, male makaze, sundeг, valjak za
spojeve
Materijal: lepak za zid, lepak , tapetc
Pre nego sto роёпеtе da radite
Da zidovi пе Ьi upili lepak s tapeta,
пaпesite па пјЉ lepak za zidove. Tako
cete lakse lepiti tapetne staze. Mozete da
ko1istite i lepak za tapete, ali ga obavezno
razЬ\azite.
Cetkom ili valjkom ravnomemo пaпesite
lepak na zid. Ako lepak slucajno oc\leti
па оЬојепu stolarijLI, odmah ga skiпite
vlazпom krpom.
Secenje tapetnih
staza
1 Uzmite rolпu tapeta koje imaju sare
i odredite gde се se spajati sare.
2 Izmerite visiпu zida od роdпе
lajsпe. Na tн duziпu dodajte jos
10 ст zbog ravnaпja ispod plafona
i iznad poda.
3 Razvijte rolпu, licem na radni sto.
Na nalicju obelezite olovkom izmerenu
visiпu zida.
4 Makazama secite ро iscrtanoj liпiji.
5 Vratite prvu tapetnu stazu i razvucite jos
jedпu duziпu. Оа Ьiste pravilпo spojili sare,
stavite ih jedпu pored druge i isecite stazu
iste siriпe.
Na isti nacin spгemite vise tареtпЉ staza
i Ьrojevima ih obelezite na nalicju da Ьiste
ih kasnije ргаvi\по zalepili ро гedosledu.
РRАКТlёАN SAVET
Ako је plafon neravan, nemojte unapred
seci tapetne staze. lsecite i zalepite
samo prvu, а sledecu prvo isprobajte,
ра је onda secite.
Nanosenje lepka
1 Razvucite tapetпu stazн licem па sto.
2 КЈ·асu ivicн tapetпe staze poraYпa1te s
\evom ivicom stola, ostatak staze razvнcite
prema desnoj ivici stola. Ako ste levorнki,
zameпite strane.
3 Poravnajte iYicu tapetпe staze sa iYicom
stola.
4 Umocite cetku LI lepak. Visak lepka
skiпite prevlacenjem cetke preko kопса
па kofi.
Lepak se prvo
nanosi ро sredini
tapetne staze, ра
prema ivicama.
--
/
1
1
5 Povucite cetkom јеdпн tгаkн па srediпi
tapetne staze, а zatim dYe dijagonalпe trake
polazeci od centra ргеmа ivicama. Ako
lepak kapne na sto, odmah ga obrisite
mokrom krpom.
6 Proverite da li ste dobro naпeli lepak,
narocito ро ivicama tapetпe staze. Presavijte
је kao sto је prikazano па slici, ali vodite
racuпa da је пе prelomite.
7 Pomerite papir па le\ru straпн tako
da zalepljeni deo Ьude ргеkо ivice.
8 Na preostali deo tapetпe staze пaпesite
\epak па isli nacin, tj. pn'O JJOYUCite trakн
ро srediпi, а zatim dijagoпalпe trake.
9 PresaYijte tapetnu stazн, poravпajte
ivice, ali voclite racuпa da је пе prelomite.
1 О Ostavite с\а tapeta upije lepak. Тапје
i vinilne tapete mogн odmah da se \ере,
а опе koje sн teze posle 10-15 minuta.
PAPIRNA OSNOVA
• Ako lepite tapete na papirnu osnovu,
njihovi spojevi ne treba da se
podudaraju.
• Neka spojevi tapeta budu na polovini
duzine staze papirne osnove.
• Nemojte da preklapate spojeve јег
се se na tom mestu videti ispupcenje.
• Papirnu osnovu nemojte lepiti u
uglovima. Da biste imali pravilan ugao,
odrezite visak papirne osnove.
 Kako da zalepite prvu
tapetnu stazu
Pocnite od ugla zida koji se gтanici sa
zidom koji iта prozor, tako da ako se desi
da se dve tapetne staze preklope, to se nece
videti. Ako postoji vise prozoгa, onda se
upravljajLe рrета onom zidll na kome је
najveci prozor.
1 Postavite lепјiг uz gomji ugao zida,
izme1ite rastojanje od 48 сш i obelezite.
2 Postavite visak па to obelezeпo
mesto ра odaLle, Lаспо ispocl viska,
povucite vertikalnu liпiju duzine
l,20 m. Na tот тestu proverite
udaljeпost od zida. Ako је rastojanje
vece od 48 ст, to тоzе Ьiti i posledica
neravnog zida. U tom slucaju smaпjite
rastojaпje pri vrhu zida i viskoт ропоvо
uzтite теrе.
3 Uhvatite tapetnu stazu, Ыаgо је
podvijte i priпesite ka zidll. Vodite
racuпa cla se uпutrasnji deo ne росера
ili ne iskrivi.
4 Gomji deo tapetпe staze poravnajte s
tackoт koju ste vec obelezili i zalepite za
zid. Tapetna staza treba, zbog poravnaпja,
da za 5 ст prelazi zid.
5 Poravnajte ivicн tapetпe staze s liпijoт
koju ste iscrtali ispod viska.
6 Zalepite Lapetnu stazu i гukот
ili cetkoт је pritisk�te za zid.
Pritiskajte ро dijagonali tako da se
dопја ivica tapetпe staze potpuпo
zalepi za zid.
7 Sada pritiskajte gomju ivicu tapetne
staze. Кгепitе od sгedine i idite ka ivici.
Proverite da li је ivica tapetпe staze
zalepljeпa tаспо uz obelezenu liniju.
8 OdvUte doпju stranu tapetпe staze.
Pritiskajte је ос! sгedine naniZe. lvice
ispгitiskajte mеkапот cetkom ili suvoт
i cistom krpoт.
9 Na LapeLПoj stazi јаsпо oЬelezite
duziпu па kojoj se опа dodiп*
s podnoт lajsnoт.
1 О Polako odlepite donji deo tapetne
staze, podvijte је tako da zalepljeпi deo
bude ka vата i odsecite visak. lsti
postupak ponovite i na vrhu zida.
Ostale mogucnosti Skalpeloт cete
mпogo precizпije seci, ра ako vат bude
potreЬan, тozete i njega koristiti.
Ispod tapetпe staze podvucite spahtlu,
ра visak papira isecite skalpeloт.
Skalpel treЬa da bude veoma ostar da
se пе Ьi росерао пavlazeni papir.
Ako skalpel pocne da grebe ро papiгu,
zamenite ти ostricu.
Kako da zalepite sledecu
tapetnu stazu
1 Sledecu tapetпu stazu poravnajte prema
prvoj, ali ovog puta петојtе koristiti visak.
Neka ova staza preklopi prethodпu
(пekoliko centimetaгa), а zatim rukom
predite dijagoпalпo рrета gomjoj ivici
tapetпe staze.
2 Kreпite od srediпe i dоЬго ispritiskajte
gomju poloviпu tapetпe staze.
3 Odvijte doпju polovinu, proverite
da li se ivice podudaraju, nastavite da
pritiskate i na kraju poravnajte ivice
ргi vтhu i clnu.
4 Kada zalepite dve ili tri tapetпe staze,
poravnajte njihove spojeve valjkoт.
Ovaj alat петојtе koristiti za reljefne
tapete, vec za njih kori.stite krpu.
PRAKTICAN SAVET
Ako sa zida skinete kuke ili civiluke,
ta mesta obelezite 6a6kalicama.
U svaku rupu stavite 6a6kalicu,
ali tako da malo viri iz rupe. Kada
budete pritiskali tapetnu stazu,
6a6kalica 6е probiti papir.
Lepljenje Spoljasnji uglovi

tapeta
Margina

u uglovima na tapetnoj
stazi od
-- 25mm
U svakoj prostoriji ima unutrasnjih
i spoljasnjih uglova koje treba
oЫoziti tapetama.
3 Zalepite tapetпu stazL1 i visak (margiпu)
previjte па susedпi zid. Da пе Ьi Ьilo
mehurica, zalepljeпu tapetu doЬro
ispritiskajte cetkom.

Preklapaпje tapetпih staza па spoljasпjem 4 Sada margiпu zalepite па susedпi zid,

uglu пе sme пikada da bude vece od
Margina 25 mm. u protivnom, taj spoj се Ьiti
na tapetnoj kriv.
stazi od
-15mm
1 Lepite tapete па zid sve dok пе dodete
do posledпje trake koju treba da zalepite.
2 Izmerite rastojaпje izmedu posledпje
tapetпe staze i ivice zida. Uzmite mere па
Unutrasnji uglovi vrhu zida, па srediпi i па dпu. Na пajvecu
izmereпu siriпu dodajte jos 25 mm jer је ta
1 Lepite tapete па zid sve dok пе dodete margiпa potrebпa zЬog spoja па uglu.
do posledпje trake koju treba zalepiti.
Izmerite rastojaпje od zadпje tapetne staze
do kraja zida. Zbog sрајапја tapetпe staze
u uglu, па izmereпo rastojaпje dodajte jos
LEPLJENJE BORDURA
15 mm za maгgiпu.
ali vodite racuпa kakav је spoj, пarocito
ako su u pitaпju tapete koje imajн sare.
Nastavite da lepite tapetпe staze sve do
sledeceg uпutгasпjeg ugla. Pre пеgо sto
роспеtе da lepite tapete u rom uglu, opet
viskom odredite vertikalu. Medutim,
ako ta vertikala пiје potpuпo pravilпa,
опdа је lakse da preklapate spojeve,
пarocito u uglovima.U tom slucaju
пemojte ostavljati margiпu od 25 mm.
Zalepite tapetпe staze tako da se spoje
па uglu.
Bordure u oЫiku rama

2 Isecite tapetnu stazu te sirine. Тај visak

пemojte da secete јег cete ga zalepiti za
susedпi zid.
3 Naпesite lepak i zalepite stazн. Tapetu
zalepite tako da margiпa od 15 mm bude
па susedпom zidu. U ugaoпom delu
tapetпu stazu dobro ispгitiskajte cetkom.
Ako ima паЬоrа, odsecite Њ tako da se
пе vidi пikakva гнра. Pritisпite tapetll.
4 Izmerite siriпu margiпe koja pokriva
susedпi zid. Najmaпju meгu preпesite па
vгh zida i pomocu viska povucite vertikalпu
liпijн. Visak koristite za celu duziпu zida.
5 Marginu prvo poravnajte. Ako је гее
о tapetama koje imaju sare, gledajte da ih
spojite sto bolje. Za viпilпe tapete koristite
specijalпi lepak za viпil јег cete samo пjime
dobro zalepiti tapete u uglu.
Friz ili bordura mogu da budu u skladu s
teksturom i bojom tapeta ili s njihovim
1 Povucite liпiju paralelпu s ivicom
пajЫizeg zida.
sarama. Za decju sobu mozete da kupite
i samolepljive bordure.
Ako pri vrhu zida zalepite siroku
borduru, tavanica се izgledati mnogo
visa nego sto zaista jeste. Uz borduru
koje imaju oЫik rama cije su stranice
siroke 25 ст svaki hodnik ili odmoriste
izgledace duzi.
Borduru treba lepiti na zdravu
i ravnu podlogu. Ako је stavite
preko reljefnih tapeta, rezultat се
biti ocajan.
2 Zalepite borduru. U uglovima preklopi­
te vertikalпe i horizoпtalпe trake, а опdа
Postavljanje bordure
ih skalpelom isecite tako da ostaпu dija­
1 PэZljivo odredite gde cete tacno
goпalпo sројепе. Odbacite visak bordure.
(u odnosu na plafon) postaviti borduru
i grafitnom olovkom iscrtajte horizontalnu Samolepljive bordure
liniju na kojoj се lezati dопја ivica
Samolepljive bordure mпogo bolje
bordure.
priaпjaju па papirпu podlogu nego

2 lsecite zeljeпu duziпu bordure. viпilпe. Zastitпu traku skidajte redom

uz istovremeпo pritiskaпje bordure
da se zalepi. Lepite deo ро deo јег ako
3 Naпesite lepak па пјu, savijte је pogresite i pozelite da pomerite zalepljeпu
kao harmoпiku i ostavite је 1 О miпuta
borduru' sigurпo cete је ostetiti.
da upije lepak.

4 Prateci iscrtaпu ivicu, prisloпite

borduru па zid i zalepite је.
Dobro је pritisпite da пе bi bilo
mehurica.
Lepljenje tapeta
па nezgodnim
mestima
Uticnice i prekidaci
koji su u ravni zida
1 Za vasu Ьezbeclnost prvo iskljucite
struju u kuci. Pocnite da lepite tapetnu
stazu od vrha zida i lepite sve dok ne
dodete do uticnice ili prekidaca.

4 lsecite visak tapete, ali sa svih strana 2 Makazama poravnajte tapet oko
ostavite marginu sirine 3 mm i podvucite prekidaca.
је ispod poklopca.

5 Polako prislonite poklopac prekidaca.

2 Isecite tapetu dijagonalno preko uticnice

ili prekidaca i savijte ivice kao na slici.

6 Gumite tapetu ispod poklopca i 3 Visak tapete odsecite dobro naostrenim

pritisnite cetkom. malima makazama. Ako nisu dovoljno
ostre, one се cepati navlazeni papir.
7 Zasrafite poklopac prekidaca. Zavrsite Dok secete, pratite konture pгekidaca,
lepljenje tapetne staze i ukljucite stniju. ali ostavite malu Ьorcluru oko njega.

Prekidaci koji su iznad

ravni zida
1 Lepite tapetnu stazu sve dok ne
dodete do prekidaca. Na sredini
prekidaca probusite tapetu, ра onda
malim makazama pocnite da secete od
centra prema ivicama tako da se na kraju
prekidac provuce kroz tapetu.

3 Odsrafite poklopac tako da bude

odvojen od zida otprilike 5 mm.

ZA VASU BEZBEDNOST
Metalne tapete nemojte nikada
podvlaёiti ispod prekidaёa. Pre nego sto
poёnete da radite u Ыizini utiёnice ili
prekidaёa, obavezno iskljuёite struju.
4 Cetkom dobro ispritiskajte tapet oko
prekidaca i zavrsite lepljenje tapetne staze.

1 Ako 1epite tapetnu stazu iznad
radijatora, za1epite је sto nize do
radijatora. Ostatak prebacite preko
radijatora.
2 Od1epite tapetu i na po1edini graГitnom
olovkom obelezite mesto do kojeg mozete
da је lepite ispod radijatora. Napravite
prorez na tom mestu i isecite tареш.
1 vrata, pнstite tapetпu stazн da pгelazi ргеkо
3 Za1epite tapetnu stazu iza raliijatora
i pritisnite је valjkom i1i krpom koju ste
obmotali oko stapa. Poгavnajte tapetnu
stazu s poliпom 1ajsnom. Ako radijator
pokriva роliпн lajsnн, dovo1jпo се Ьiti
da za 15 cm tареtпн stazн polivш2ete i
zalepite ispod radijatora.
4 Ako па radijator kарпе 1epak, obrisite
ga suпderom pre пеgо sto se osusi.
PRAКТICAN SAVET
Ako lepite tapete u prostoriji koja
se greje, prvo iskljucite radijatore
i ostavite ih da se ohlade pre
nego sto pocnete da radite.
U tom slucaju tapete se nece
prebrzo susiti i nece imati nabore.
Kamini
FASADA КAMINA
1 Kada 1epite tapete oko kamiпa, trudite
Ako ste izabrali tapete sa sarama, onda
se da isecete sto duze tapetne staze da ne
na zidu gde se nalazi kamin, pocnite da
Ьiste morali vise puta da seckate. Obavezпo
lepite tapete tako sto cete saru prve
ostavite mагgiпн od 25 mm koja је vazпa
tapetne staze staviti tacno iznad sredine
za poravnaпje tapeta.
fasade kamina. Prema ovoj prvoj
tapetnoj stazi zalepite i ostale prema
jednom i drugom kraju zida.
Okviri oko vrata
2 Naпesite lepak i za1epite tapetnн
stazн па uoЬicajan пacin, ра onda
vгhom makaza oЬelezite mesto gde
tapete dodiгttjн kamiп.
1 Kada sa lep1jeпjem tapeta Liodete do
vrata. Pritisпite tapetu iznad gomjeg ug1a
i visak isecite ро dijagoпali.
3 Od1epite ma1o vise tареtпн staш
da Ьiste mogli пеоmеtапо da radite.
Isecite ро obelezeпoj ivici. Ako ima vise
mапјЉ гezova, koristite male makaze,
н protivnom, koгistite makaze sa duzim
ostricama. Ako vam za рогаvnапје treba
mпogo vremeпa i ako se 1epak sporo sнsi,
опс]а је bolje da lepak папеsеtе па zid
umesto па tареtпн stazн.
4 Pritisпite tареш oko kamiпa koгisteci
pri tom cetkн. Nastavite da lepite tареtпн
stazн do роdпе 1ajsne.
2 Pritisnite tapet н нg1н, pored ivica
okvira. Makazama oЬe1ezite ivicu oko
okvira.
3 Prvo poгavnajte ivicu tapeta s
horizontalnom ivicom okvira, а onda
s vertikalnom ivicom.
4 Cetkom pritisпite tapetu oko okvira.
Gomji deo tapetne staze poravnajte s
рlаГопот, а donji s podnom 1ajsnom.
 3 Sada predite па otvor u zidu za prozor i
odatle isecite visak tapetпe staze.

5 Ako izпad vrata lepite tapet опdа isecite

Lapetпu stazu odredeпe duziпe. Makazama
obelezite uglove izmedu zida i plafoпa i
zida i okvira vrata. Odsecite tapet. Pre пеgо
sto роспеtе da poravnavate tapetпu stazu
iznad vrata, ostavite malu margiпu koja се
prekriti goгnju ivicн okvira vrata.
8 Viskom proverite da li је posledпja
4 Ako је rub па samoj tapetпoj stazi do­ tapetпa staza dobro postavljeпa iznad
voljпo sirok da prekrije uduЬljeпje, savijte prozora i da li је ро vertikali dobro
ga u uglu i pritisпite. Medutim, ako пеmа poravnata sa stazom ispod prozora. Ako
dovoljпo tapeta, опdа isecite i zalepite jos ima odstl!panja, опdа lltvrdite gde је опо
jedпu tapetпu stazu. Опа treba da bude пајvесе i za tu vrednost skratite sledecl!
malo sira ос! trake koja пedostaje. Kada tapetпll stazu. Postavite memll trakll tашо
lepite stazu, vodite racuпa о spajaпju sara. gde је tapetпa staza najl!za, dodajte ll1
vredпost koja јој nedostaje i опdа viskoш
5 Makazama obelezite ivicu izmedu tapeta povucite vertikalпu liпijll.
i prozora. Iapetпu stazu zalepite tako da
mozete пеоmеtапо da isecete visak Ропоvо 9 Pored te tapetпe staze zalepite sledecl!,
је zalepite i pritisпite. vodeci racl!пa da im se ivice nadн јеdпа
pored druge. Ako to пiје sll!caj, oncla
desпl! stranl! tapetne staze zalepite pored
vertikalпe linije kojl! ste povukli pomocu
viska.
6 Za sнрrоtпн straпн okvira poпovite
posшpak od prve do cetvrte etape.
1 ovog pllta ostavite malн margiпu
1 О Na kraju treba zalepiti tapete па
нduЬljenje izпad prozora. lsecite traku
pre пеgо sto роспеtе da poravnavate
odgovarajl!ce siriпe па kojl! је dodato
Lapetпu stazu. Dobro pritisпite
jos 5 ст, vodeci racl!na da 2,5 сш zalepite
zalepljeпu stazu, ра пastavite posao.
na zid. Ako tapete imajll sare, obratite
paznjll na sрајапје.

Prozori i uduЬljenja 11 Skalpelom l!Z lenjir odsecite visak

tapeta s l!dl!Ьljeпja i poravnajte ivice.
1 Razvucite tареtпн stazu izпad prozora.
Ako је u pitaпju sirok otvor, опdа пеkо
treba da vam drzi tapetu koja је пakvaseпa
lepkom.

2 Makazama isecite visak tapetпe staze

izпad prozora. 6 Isecite tapetпu stazu cija је duziпa
dovoljna da prekrije povrsiпu izmedu
plafoпa i prozora, racнпajuci i нdнЬ!јепје
izпad prozora. Dodajte margiпн. !sесепн
tареtпн stazu пaпesite pored prethodпe i
zatim је pritisпite. Poravnajte је s plafonom
i uduЬljeпjem iznad prozora. Na isti пасiп
postupite kada lepite sve ostale staze iznad
udubljeпja.

7 Izmerite rastojaпje izmedн otvora ll zidu

do lajsпe i па tu duziпll clodajte jos 5 cm.
lsecite tapetnll stazl! vodeci racl!na о
spajanjll sara. Nastavite da lepite tapete
na isti пасiп sve dok пе dodete do povrsiпe
na koju mozete da zalepite celll tapetш1
stazl!.
Postavljanje
specijalnih
оЫоgа
Kod ovih оЫоgа tehпika postavlja­
пja је drugacija. Na primer, lepak se
папоsi па zidove, а пе па tapete.
lsto tako za tapete koje su samo­ 4 Razvucite rolпu i polako zalepite
tapetпu stazu vodeci racuпa da пе ostaпu
lep/jive пiје vam potrebaп radпi sto.
mehurici. Neka vam neko drzi rolпu dok
radite.

FIis-tapete 5 Obelezite ivicu izmedu tapetпe staze

i plafona i tapetne staze i роdпе lajsпe
Ovaj tip оЫоgа razlikuje se od oЬicпih
i poravnajte ih.
tapeta jer se seku па zidu i lepak se пе
naпosi па пjih vec na zid.
6 Na sledecu povrsinu nanesite lepak 4 Stavite stazu па zid i cistim suпderom
pocnite da pritiskate od sredine prema
i na isti пасiп postavite tapetnu stazu.
1 Pomocu viska, kao i za оЬiспе tapete,
Vodite racuna о spoju sara па tapetama.
ivicama, kao sto to ciпite kad lepite оЬiспе
povucite vertikalпu liпiju koja се vam tapete.
Ьiti reper za паnоsепје prve tapetпe
staze (str. 105).
Samolepljive tapete 5 Оа lepak пе Ьi isprljao tapete, vlazпom
krpom ocistite ga sa spojeva.

Za oЬicne i viпilпe samolepljive tapete

karakteristicno је da su otpome na vodu,
6 Poravnajte ivice tapetne staze. lsecite
sledecu tapetпu stazu. Smotajte је u
da se пе deformisu i p1ilikom пјЊоvоg
rolпu, potopite u vodu i zalepite kao
postavljaпja пе iskacu mehurici. Pored
prethodпu.
toga, опе пе treba dugo da stoje u vodi.

Alat: posuda za potapanje, makaze, meka

2 U siriпi prve tapetne staze nanesite
lepak na zid. Lepak treba da sadrzi sredstvo
protiv budi, а naпosi se valjkom ili cetkom.
3 Prislonite rolпu tapeta ispred povrsine
koju treba da oЫozite i poravnajte ivicu
tapeta s vertikalnom linijom. Cetkom ili
plasticnom spahtlom pritiskajte tapet па
zid prilikom lepljeпja.
cetka i sunder
Pre nego sto роёпеtе da radite
Pomocu viska grafitnom olovkom povucite
vertikalnu liniju uz koju cete postaviti pгvu
tapetпu stazu (str. 105). Prekrijte pod foli­
jom i stavite posudu s hladom vodom Ьlizu
zida od koga pociпjete da lepite tapete.
1 Izmerite visinu zida, na ш meгu dodajte
jos 10 cm za poravnanje i isecite tapetпu
stazu. Prisloпite tapetnu stazu uza zid
i proverite duzinu.
2 Uhvatite tapetпu stazu za donju ivicu,
smotajte је u rolnu tako da lice bude
uпutar rolпe, пemojte mnogo stezati
i potopite је u posudu s vodom.
7 Posuda s vodom mora stalпo da bude
рuпа. Kako redom lepite tapetne staze
na zid, tako pomerajte posudu za
potapanje.
8 Za odredeпe delove zida kao sto su
uglovi ili spojevi koji mogu lako da se
odlepe koristite specijalan lepak
za tapete.
9 Za precizna secenja koгistite makaze.
Ako se па пekom mestu tapete preklapaju,
deЬljinu tih spojeva mozete smaпjiti tako
sto cete sa gomje tapetne staze skiпuti
papimu podlogu.
10 Posto zalepite tri ili cetiri tapetne
staze, uzmite valjak i poravnajte spojeve.

3 lzvucite tapetпu stazu iz vode i sacekajte

PRAКТICAN SAVET
nekoliko sekundi da se ocedi.
Cak i ako ste izabrali samolepljive
tapete, pripremite malo tecnog lepka.
Njega 6ete nanositi na one delove
staze koji se osuse dok poravnavate
ivice. Cetkom nanesite lepak i zalepite
tapetnu stazu.
Lepljenje tapeta
па plafon
Plafoni su inace teski za svaku
vrstu obrade јег se nalaze па visini.
Sem toga, plafon је povrsina koja је
dobro osvetljena i svaki nedostatak
se odmah uoci. Ako је plafon u
dobrom stanju, bojenje је mnogo
bolje resenje od lepljenja tapeta.
Ako је plafon u losem stanju, mozete
da ga oЫozite tapetama ili da
nanesete malter, ра tek onda obojte.
Alat: Jo!Ue, eksm:iCi, pantUika za теппје,
makaze, cetka za tapete, meka cetka, meгdevine,
dasl1c za skele, sto za nanosenjc lepka, sundeг
Materijal: tapete, lepak
Рге nego sto pocnete da radite Prekrijte
pod folijama i napravite skele (merdevine ili
dve nogare preko kojih cete stavili daske).
Dok radite, glava treba da vam bude 7-8 ст
ispod plafona. Daska na kojoj stojite treba da
bude toliko dugacka da mozete neometano
da lepite tapete na plafonu. Ako је razmak
izmectu nogara veci ос! 1,5 m, onda obavezno
stavite dve daske da Ьi osnova ро kojoj gazite
Ьila sto staЬilпija. Na plafonu ргvо zatvoтite
rupe i naprsline i ocistite mrlje.
Saveti profesionalnih
majstora
1 Tapete ргvо lepite iznad zida na kome
se nalazi najveci prozoг i iznad zida koji је s
njim paralelan. Ako u prostoriji ima dva pro­
zora, pocnite da lepite iznad najkraceg zida.
2 Ako lepite tapete sa saгama, onda
povucite liniju paralelnu sa zidom koja се
vam Ьiti orjentir za postavljanje ргvе tapetne
trake. Ovo ne treba da radite kada
postavljate papimu pocllogu, nju samo
poravnajte sa zidom. Medutim, ako zid nije
prav, onda ll plafon zabodite iglu iznad
tapetne staze, ра oncla гazvuci.Le konac do
drugog kraja plafona (na istoj duzini zida).
Na taj nacin doЬicete potpuno pгavu liniju.
Lepljenje tapeta
1
Da Ьiste lakse zalepili tapete i da Ьi
Ьоlје prianjale za podlogu, nanesite lepak
na plafon.
2 Izmerite duzinu plafona, na ш mеш
dodajte jos nekoliko centimetara za
pora\Ћanje i isecite pГVLI tapetnll stazll.
7 Kada ste vec zalepili tapetпll stazll,
poгavnajte njene ivice sa zidovima.
Makazama obelezite ivice, polako oc!lepite
manji deo staze i odsecite visak tapeta.
8 Na isti nacin zalepite i ostale tapetne
staze.
Kako da zaobldete luster
3 Tapete lepite na isti nacin kao sto ih
lepite na zidove, ali posto su ovde tapetne ZA VASU BEZBEDNOST
staze mnogo duze, savijte ih kao
Ako se na plafonu nalazi rasveta, onda
harmoniku na svakih 45 сш i ртi Lom
obavezno iskljucite struju pre nego
vodite racltna da se ne prelome.
pocnete da skidate luster.
4 Ako ste desnjak, uzmite tapetnll stazu и
levн п.�kн i stanite tako da bL1dete naspram
prozora. Ako ste levoшki, шadite sve
suprotno.
1 RazYlJcite tapetnll stazll sve do mesta
na kome се Ьiti okacen lнsteг.
2 Makazama ili skalpelom probнsite tapet
na mesш gde izlazi kaЬal, odnosno sijaliCпo
grlo.
3 Polazeci od probнsene rнре na sгedini,
isecite tapetu kao na slici.
4 Makazama odstranite Yisak i nastaYite
dalje cia lepite tapetnll staш.
5 RazYlJcite pгvi sюrijeni deo tapetne staze.
Njene iYice podesite prema oznaceпoj liniji.
Kada dobro zalepite ОУај pгvi deo,
ispтitiskajte ga cetkom.
6 LeYom rнkom pazljiYo razvucite slecleci
savijeni deo tapetne staze. Polako se
pomerajte ulevo i gledajte da li tapetnll
stazu lepite tacno нz iviш plafona. Тареtпа
staza ne moze lako da se odlepljuje s
plafona. Ako se lako odlepljнje, to znaci
da пiste naneli doYoljno jak lepak. U tom
slнсајн treba папеti jos deblji sloj lepka, �
ра tek опdа zalepili stazu. L _______
Lepljenje tapeta
тapetne staze lepite kao sto ih lepite
i na oblcnom zidu, ali vodite racнna о
ZA VASU BEZBEDNOST
climenzijama јег се svaka od njih imati

u stepenisnom jedan dнzi kгај. Dve osobe се mnogo lakse

obaviti ovaj posao јег је veoma nezgoclno
Рге nego sto pocnete da radite proverite
da li su stube i merdevine stabilne. Ako

prostoru
Ovde su glavni proЫemi i suvise
duge tapetne staze i cesto
nepristupacni ziovi.
lzbor tapeta
Ako nemate mnogo iskustva s lepljenjem
tapeta, savetujemo vam da za stepenisni
prostor izaberete tapete koje nemaju sаге
i koje su od jaceg papira. Ako su tapete
suviSe tanke, one се se defonnisati i cepati.
da samo jedan оkгесе i namesta stazн na iznajmljujete skele, dobro se raspitajte
koju је vec nanet lepak. Zato treba neko kako da ih montirate. Ako hocete da
da stoji na stepenisш i da vam pridrzava dohvatite zid na visini, obavezno prvo
staze dok ih gore lepite. namestite merdevine ili stube. Nemojte
nikada da se savijate preko merdevina
јег mozete da padnete.
Kako da dohvatite zid
Ceoni zid i zid u stepenisnom prostoru
mozete lako da dohvatite i Lla Ьнdеtе
potpuno bezbedni dok radite. Ako је plafon
veoma visok, mozete da postavite skele,
maLla је njih tesko postaviti i razmontirati. 4 5 6 7
Postoje skele kod kojih је gaziste siroko
61 cm i njegova visina moze da se podesava.
Takve skele mozete iznajmiti.

Zid u stepenisnom -­ Ceoni zid --

prostoru

2 3 4 5

Gornji deo ceonog zida

• Prvo na njega lepite tapete.
Zid u stepenisnom • Pre nego sto se popnete na stube,
prostoru Za rastojanje namazite lepkoш i presavijte dve ili l!i
vece od 1,5 m
Ako је stepeniste ргаvо, tapetne staze.
koristiti dve
stavite meгdevine na poclest daske • Neka vam pomocnik Llodaje jednн ро
(odmoriste) malo dalje od posleclnjeg jednu stazu, а vi zalepite samo njihove
stepenika. Postavite stube tako cla опе gornje delove.
budu fiksiгane izmeciu ceonog zida i cela • Donji с\ео tapetnih staza ostavite da vise.
jednog od stepenika. lzшeciн met·devina
i sшЬа poloziLe dasku. Ako је razmak
izmedu njih veci od 1,5 111, stavite dve Druga osoba
daske. Postavite tapetnн stazн па vгl1 lepi donji deo
zida i polako је razvlacite. tapetne staze

Stepenisni Krpe na vrhu

Za rastojanje vece
prostor s
---
od 1 ,5 m koristiti
stuba da se ne dve daske
podestom bi ostetio zid
U оvош slucajн
daska mora da
se postavi iznad
stepenisne
ograde. Da Ьiste
ovo izveli, stube
morate podupгeti
granicnikoш
(podшetacem)
• Donji deo zida
koji se pazljivo
Pгemestite merclevine. Namestite clasku
zasrafi za
•

tako da Ьнdе na visini koja omogucava

stepenice.
komotan rad, odnosno da dohvatite
pomocu graniёnika polovinu duzine donjeg dela tapetne staze.
koji је zasrafljen
• Zalepite tapetnн stazu.
za stepenice
Tapete
ProЫemi i resenja
Mehurici
Trebalo Ьi da nestanu tokom susenja.
Ako ostanu, onda to znaci da se tapet
istegao zato sto na njemu nema dovoljno
lepka ili zato sto је postavljen preko
starih tapeta.
•Mehurice probusite skalpelom ili
ostricom zileta.
• Malom cetkom nanesite lepak na
nalicje tapeta.
•Dobro ispritiskajte i vlaznom kгpom
ocisitite visak lepka.
• Ako је cela tapetna staza ostecena,
skinite је i zamenite novom koju cete
dobro premazati lepkom.
Тареtпа staza пе klizi
Ovo moze da se desi: ako је zid upio
vodu iz lepka, ako se lepak brzo osusio,
ako zid nije Ьiо dobro pripremljen ili ako
је lepak rastvoгen s vecom kolicinom vode
nego sto је potrebno. Pripremite lepak
pridГZavajuci se uputstva proizvodaca,
nemojte dodavati vise vode nego sto је
predvideno.
• Stavite tapetnu stazu na sto za nanosenje
lepka.
• Napravite gusci lepak, premazite zid
lepkom, ра zalepite stazu.
•Ako mislite da toplota и prostoriji
ubrzava susenje lepka, provetrite је ili
iskljuCite grejanje.
Osteceп reljef па tapetama
Ovaj proЫem је posledica jakog pritiskanja
na reljefe tapeta, pre svega na njihove
spojeve. Polako postavUajte tapetnu stazu.
Za tapete s utisnutim sarama nemojte
nikada koristiti valjak za spojeve vec
samo suvu krpu.
• Vinilne i penaste оЫоgе mogu da
sacuvaju svoj prvoЬitni izgled, ali to
nije slucaj i s ostalim tapetama.
Маsпе mrlje па mat tapetama
Ovaj proЫem nastaje kao posledica
preteranog trUanja tapeta. Masne mrlje
ne mogu se u potpunosti izbrisati,
ali se mogu uЬlaziti (trljajte sredinom
od hleba). Na ovaj nacin mozete
ocistiti i tapete koje se ne peru.
Mat tapete treba pritiskati suvim
sunderom ili krpom.
Mrlje па spojevima
javljaju se od starog lepka, prilikom
ponovnog kvasenja. Ako se ociste vlaznom
krpom, manje се se videti. Ovaj proЬ!em
mozete izbeci tako sto cete prvo opгati
zid i skinuti stari lepak.
Beli spojevi
Tokom susenja tapet moze da se skupi
zato sto nije upotreЬ!jen dovoljno jak
Kako da zakrpite pocepane
lepak koji Ьi ga drzao za podlogu.
Da Ьiste maskirali bele spojeve,
uzmite tanku cetkicu i obojte tapete
spojeve bojom koja је slicna boji
tapeta. Koristite lepak za tapete Pocepana tapeta moze da se zakrpi
(str. 100). parcetom iste tapete.
Razlepljeпi spojevi
1 Skinite pocepani deo tapeta.
Ovo је pojava koja је karakteristicna
za vinilne i tapete s utisnutim
2 Novo parce tapeta polozite tako da se
poravna spoj i da se poklope sаге s tapetom
reljefom i nastaje onda kada se na
koja је ostala.
ivice tapetnih staza ne nanese dovoljno
lepka. Ako hocete ропоvо da zalepite
spoj, опdа polako ostricom noza
podignite ivicu staze i пamazite
lepak. Za vinilпe tapete koristite
specijalaп lepak.
Nabori
Mogu da budu posledica neravnog
zida ili loseg lepljenja tapeta. Da Ьiste
izbegli ovaj proЬlem, рге пеgо sto
pocnete da lepite tapete, nanesite na zid
gipsaпi malter. Postupite па isti пасiп
kao i kad је rec о mehuricima: odlepite
tapetu ili odsecite viпil na mestu gde
је nabor, ропоvо namazite lepak i
pritisпite.
3 Rukom iscepajte novo parce tapeta
Vlaga (пemojte ga seci), ра onda spojeve sa
Ako i posle suseпja пе пestaпu iscepaпog dela odlepite od zida, ро
vlazпe mrlje, onda to maci da vlaga 3 mm svuda okolo.
izЬija iz zida ili da postoji kondenzacija
па hladnijem zidu. Odmah utvrdite 4 Naпesite lepak па spojeve i zakrpite
uzrok pojave vlage. Mrlje mogu rupu, ali vodite 1-асuпа da sare moraju da se
veoma brzo da se osuse i da poklope. Pritisпite na sredini i ро ivicama.
nestaпu.
Tapete se odlepljuju
Ovo moze da se desi iz vise razloga:
previse tecan lepak, пета dovoljno
vezivnih elemenata koji mogu da
izdГZe tezinu tapeta; па zid папеtо
malo lepka; tapete zalepljene preko
Ьоје koja sadrzi lepak ili preko
uljane Ьоје; zidovi пisu dobro
izbruseni; kondenzacija na zidu.
Ako se odlepio samo manji deo
tapeta, p1ipremite gusci lepak, пanesite
ga па zid, ропоvо zalepite odlepljene
delove i pritisnite. Ali, ako se odlepljuju
citave staze, onda sve skinite i ponovo
pripremite povrsinu.
Сrпе mrlje
Uzrok moze Ьiti prljavstiпa koju
Kako da zakrpite vinilne
zicaпe cetke ili celicпa vuпa ostave tapete
u gipsaпom malteru. Bud koja se
javlja zbog hladnoce i vlage moze da 1 lsecite пovu viпilпu plocicu vecu od
izblje па povrsinu i da osteti tapete. osteceпog dela (za razliku od oЫcnih,
Ako ima mnogo mrlja, onda ne mozete viпilпe tapete ne mozete da cepate).
da ih sakrijete. U tom slucaju skiпite
tapete i ponovo pripremite zid. 2 Selotejpom zalepite ploCicu preko
Ako ima vlage, пaпesite sredstvo ostecenog dela. jeclnom гukom ptidrzavajte
protiv budi. Ako је u pitanju hladnoca, plocicu, а drugom isecite kvadrat.
опdа ugradite polistirenske listove.
Za prostorije и kojima ima dosta 3 Skinite osteceni deo.
vlage, kao sto su kupatilo ili kuhiпja,
koristite lepak s fuпgicidnim 4 Na novo parce nanesite specijalni lepak
aditivima. za vinilne tapete i zalepite ga.
 Plocice:
Alat
Da li vec imate osnovni alat za
plocice kao sto su, па primer,
stolarska klesta i klesta za
plocice? Bice vam potrebni i visak
i letve. Koristeci ovaj alat lakse
cete obaviti posao.
Sunёler Maliш sinteLicki111 suпсlегош mozete
cla naпeseLe таsн za [ugovanje (popunjavaпje
pгostora iz111edu plocica). U pгoclavnicama se
moze пасi i kompleL: шаsа u LUЫ i гаvпјаса sa
gнmепот ivicom (videLi sliku ispocl).
Masne olovke i celicni lenjir
luze za obelezavaпje linije ро
kojoj cele seci. NemojLe koriSLiLi
Пomastere zaLo sto iz njil1 шоzе
da iscuri mastilo i da ostanн
mrlje na plocicama.
·· ::::_
:w ___
Masne olovke
Testera sa
okruglim listom
Testera sa okruglim
listom List ove LeSLere, L1
oЬ!ikLl zice, пapravljeп је od
vo!Гrama i veoma је ostar.
Ovo је idealan alat za
ргаvUепје kruzпih rezova
oko cevi, lavaboa i kade.
Rezac za plocice
Daпasnje plocice p1·i!icno
su tvтde i Lesko ih је
iseci oЫcnim rezacem.
Ovom spгavom
mozeLe cla
t·ezeLe i zicl пе
i podne
plocice.
Turpija Njome se
izгavnavajLI пeravne
ivice i obraclLtjLt
plocice koje SLl malo
vece.
Granicnici Оа Ы plocice Ьile pravilno
postavljene i da Ьi raz111ak izmec1Lt пjil1 Ьiо
jednak, izmedu пjil1 se stavljaju gгaпicnici.
Letva za postavljanje plocica
Ova letva dugacka је oko 2 m.
Ravnjaca PlasLicпa је, пјепа naruЬ!jeпa
Obelezite na njoj duzinu plocica i
ягапа sluzi za grllbo nапоsепје lepka па
dodajte dнziпн mrezaste podloge
plocice, а gнmепа sLrana za ravnanje
ukoliko је to potrebno. Опа sluzi,
lepka. Male ravnjace se prodaju
za postavljaпje ploCica oko ргоzога.
u kompleш s lepkom u LUbl.
Celicni
leпjir
Letva za
postavljanje
plocica
Rezac
za plocice
Rezaci za plocice Postoji vise vгsta ovih 1·ezaca. Кlesta za keramicke
Опi mogн Ыti razliciLil1 oЬ!ika. Neki lice na olovkll plocice Ova klesta i111ajL1
koja па vrhн ima secivo ili se to secivo nalazi па zL1pce ос! vol[rama i пjima
rucki. Drugi modeli imaju celjusti iz111edн kojih se 111ogu da se seku manji
[iksira plocica. Za izuzetпo tvтde plocice korisLiLe komadi, mozaici i da se
spraVLl za rezanje (slika gore). Njo111e cete шосi da obraduju (lшaju) plocice
isecete ploCice deЬljine do l cm. ро krivoj liniji.
 Listele Bordura za povrsinu
Kako izabrati Najcesce se koriste za kupatila i sluze kao koja se оЫаzе plocicama
dekoracija pri zavrsnoj obradi. Iako su teze Drveni dekorativni element savrseno

zidne plocice od oЬicnih plocica, fiksiraju se oЬicnim

lepkom. Proverite da li ih ima u boji koju
се ukrasiti povrsinu na koju su stavljene
plocice. Ovaj element treba prvo obojiti,

i bordure
zelite. prelakirati, ра tek onda ga okaciti iznad
povrsine na koju cete postavljati plocice
Mozaik sto се olakSati njihovo postavljanje.
Rec је о kockicama emajliranog fajansa
Plocice su idealna zidna оЫоgа Za fuge koristite epoksidnu masu
cije st.1 stranice clugacke od 2 cm do
koja је vrlo otpoma i ispunjava sve
za kupatila i kuhinje. Сепа zavisi 2,5 cm.
kriterijume koji se ticu higijene.
Prodaju se kao ploCice dimenzija
od velicine, Ьоје i kvaliteta
30 х 30 ст do 30 х 65 cm. Prilikom
plocica. postavljanja se razdvajaju papiгom ili
najlonom.

Dimenzije plocica
Njihova dimenzija krece se od 10 х 10 cm Bordure i zavrsna obrada ZAVRSNI RED PLOCICA
do 33 х 44,5 cm. Оа ne Ьiste traCili vreme
i rasipali materijal, izaberite onu dimenziju
NA КADI
koja odgovara povrsini na koju treba
Bordura Meduprostor izmedu kade i zavrsnog
Ako plocice postavljate do pola zida,
da postavite plocice. Dok preracunavare reda plocica moze da se popuni
neka poslednji red plocica bude bordшa.
koliko vam је komada potrebno, silikonom, а moze da se stavi i
Ove plocice mozete da stavite i izmec!u
nemojte zaboraviti fuge izmedu keramicka bordura ili plasticna traka.
jednobojnih plocica ili da ih zalepite
plocica. Na zavrsni profil
na сео zid.
nanesite lepak
Dekorativne plocice lmaju iste dimenzije kao i standardne
i postavite ga
Prodaju se gravirane i s reljefnim plocice, ра su fuge poгavnate.
ispod poslednjeg
motivima. Mogu Ьiti oslikane rucno
Zavrsni profili reda plocica ili na
ili masinski. Ako se na neki zid postave
Ovi profili su od aluminijuma ili РУС-а same plocice.
jednobojne plocice, njima mozete
i postoje u razlicirim bojama. Laki su Stavite lepljivu
postaviti borduru.
za upotrebu, secenje i postavljanje i traku na kadu
Uvozne plocice vremenom su postali dekorativni elemenl, kako biste
Plocice koje se uvoze iz razlicitih zemalja iako је njihova osnovna funkcija da stite zastitili plocice.
(narocito iz Velike B1itanije) su lakSe, plocice u uglovima.
tanje i mnogo se lakse seku. Najcesce
duzine stranica su im 10,8 ili 15 cm,
а deЬljina im је 4 mm. Nekada imaju
i emajlirane ivice. Ako su im potpuno
prave ivice, upotreЬite granicnike
za plocice.

KOLIKO ЈЕ PLOCICA
POTREBNO
• Vecina plocica prodaje se na kvadratni
metar.
• Pre nego sto porucite plocice,
izracunajte kolika је povrsina tog dela
na koji zelite da ih postavite i tu brojku
uvecajte za 5 do 1 О % zbog
odbacivanja prilikom rezanja.
• Ako zelite da razbijete monotoniju
jednobojnih plocica, mozete ubaciti
jedan red sarenih. U tom slucaju mozete
prvo da umesto plocice isecete
milimetarski papir odgovarajuce velicine
i da ga zalepite na zid. Sve ovo се vam
oduzeti mnogo vremena, ali samo tako
cete moci da vidite kako се na kraju
izgledati zid.
• Оа biste izbegli male razlike u
nijansama, uvek kupujte plocice
u paketu.
Kako pripremiti Radna
povrsina
Lepljenje plocica oko kade

podlogu za
Pre пеgо sto
Kada 5е оЬiспо пalazi u uglu ili 5е ugraduje
pocnete da
u udL1Ьljeпje izmedll dva zida. Ako је kada
po5tavljate

plocice
dobro ugradeпa, oblepite пјеп1..1 prec!пju
plocice па
5tгапu od vгha clo рос\а. Ako је kacla
melamiгane
po5tavljeпa u uglu, опdа zalepile plocice
ploce, ргvо ih
па predпjoj i Ъоспој 5traпi kade.
Podloga па koju se lepe plocice dobro obru5ite.

treba da bude sto ravпija јег se

Ро5ао се
mпogo brze ici
1 U redovima po5tavljajte cele plocice,
pocnite da lepite od 5rediпe prema
zbog sjaja koje imaju plocice vidi ako kori5tite
krajevima kade. Kada lepite plocice u zidu
elekt1icnL1
svaka greska. L1 L1dubljenju, opel pocпite ос! srediпe zida.
bru5ilic1..1 5

Gipsani malter
Gi5p5ani malter pred5Lavlja idealпu o5пovu.
Specijalnim premazima zatvorite mапје
rupe ili пaprsliпe па zidu, папе5itе gip5ani
mа\ег i uglacajte zicl. Staru boju 5a5tтL1zite
5а zidova, а 1..1\јапе Ьоје obru5ite.
Gipsane ploce
I kada 51..1 оЬојепе, na пjih 5е lako
po5tavljaj1..1 plocice. Naпe5ile dva 5\оја
emlllzioпe Ьоје na ci5t gip5. Za tнs-kaЬiпe
kori5tite gip5aпe ploce koje 5adгze 5гed5tvo
protiv bL1di.
Zidovi oЫozeni tapetama
Skiпite 5ve tapete 5а ziclova i pripгemite
podlogll kao sto је vec оЬјаsпјепо.
metalпim
di5kom.
Stare plocice
Ako 5е 5Lare plocice пе oc!vajajll od zida,
опсlа поvе n10zete da lepite preko njih.
Skinite 5amo one plocice koje 51..1 5е
odvojile i na to me5Lo naпe5ite gip5aпi
malteг. Sa 5tarih plocica doЬro oci5tite
ma5пocL1 i па5Јаgе 5apuпice.
Daske
Premazite c!aske specijalпim sгed5tvom
za dгvo. U kL1patilL1 ili vlazпim
pro5toгijama 1..1potгeblte da5ke otpo111e
па vlagll.
2 Kada po5tavite 5ve cele plocice, опdа
kreпite da 5ecete (kratite) plocice za uglove.
Lepljenje plocica iza
lavaboa ili sudopere
Ovde је rec о lepljenju dva ili tri reda
plocica izпad lavaЪoa ili 5udopeгe i lako је
zalepiti се\е plocice. Ako 5е lavabo пalazi u
udubUeпju, plocice pocпite da lepite tаё:по
od srecline udllbljeпja. Na krajll, 1..1
uglovima udubljeпja, zalepite i5есепе
ploё:ice.
1 Odгedite Lаспо gde је srediпa lavaЬoa

КАКО IZABRATI LEPAK,
MALTER 1 FUGE
Za plocice i fuge koristite gotov lepak.
On је otporan na vodu i bud. Sa deset
litara lepka zalepicete plocice na
povrsini 10-12 m2.
Lepak i malter
Lepak i malter prodaju se odvojeno,
kao vec gotovi proizvodi ili u prahu,
ра se rastvaraju u vodi. Postoje i
malteri u boji i malteri na bazi epoksi
smole. Kada treba da zalepite plocice
na nekoj vecoj povrsini, imajte u vidu
da su proizvodi u prahu jeftiniji.
Priprema
Bilo da lepite plocice па пeku
maпju povrsiпu ili па сео zid,
morate prvo da odredite mesto
odakle cete poceti postavljaпje.
lako su sve plocice pravilпog
oЫika, pozeljпo је da uvek роспеtе
postavljaпje od srediпe zida, izпad
srediпe lavaboa, sudopere ili kade.
Lepljenje plocica iza lavaboa ili kade
ili 5udopere i odatle povucite vertikalnll
liпiju. Sa оЪе 5Lгапе ove linije zalepite cele
plocice. Lepile Љ tako 5ve dok po5ledпja
ploё:ica ne dode malo ispгed ili iza ivice
lavaЬoa ili 5udopeгe (5lika izпad). Zalepite
jos јеdап ili dva reda ploё:ica.
2 Ako 5е po5ledпja plocica паdе malo
i5pred ivice lavaЬoa ili 51..ldopeгe ili је
пшоgо dalje od пjihovil1 ivica, опdа u
5Jedecem redu zalepite plocicll tаспо ро
sredini vertikalпe liпije (5\ika i5pod). Na Laj
пасiп cete 5kratiti rec! za ро\а plocice i cela
povrsiпa се bolje izgledati. Lepite plocice
5ve dok ne c!odete do zeljene vi5iпe.

Fuge
Za fuge, tj. za spojeve izmedu plocica
i kade u kupatilu ili spojeve izmedu

LJ
plocica i radne povrsine u kuhinji
koristite PVC trake (str. 115, "Bordure
za kade"). Za unutrasnje uglove i
spojeve izmedu plocica i podnih lajsni
ili plocica i okvira vrata koristite silikon
u kartusima.

Granicnici
Oni su neophodni za pravilan razmak
izmedu plocica. Njihova deЬljina је
od 2 mm do 5 mm. Ako postavljate
plocice cija је povrsina 1о cm2, onda
uzmite granicnike cija је deЫjina 2 mm,
а za vece plocice koristite dеЫје
granicnike.
Lepljenje plocica
do pola zida
Ako lepite plocice iza lavaboa,
golim okom mozete proceniti
gde је sredina zida. Ali, ako lepite
plocice па golom zidu, olaksajte
sebl posao koristeci drvenu
dasku.
U kupatilima i toaletima plocice se vrlo
cesto Јере do pola zida, odnosno do
visine 1,20 ш. Ako пеша prozora, \'rata
ili uticnica, ovde је lako odгediti gde је
sгedina zicla. U svakom гedu poslednje
plocice sa stгane се Ьiti jednako iseceпe
(skгacene). Svaki vertikalni red imace
celu plocicu p1i vrhu i secenu pri dnu
zida. Ako hocete ЬГZе da radite, onda
nюzete svaki vertikalni геd, u odnosu
na pod ili podnн lajsnн, zapoceti celom
plocicom. Ovo nije doЬra ideja zato sto
veгovatno ni pod, ni podna lajsna nisн
potpuno pravi, ра ni plocice nece Ьiti
zalepljene pod ргаviш uglom. То se
nece toliko videti ako је u pitanju
samo jedan zid, ali ako tako zalepite
plocice u celoj pгostoriji, to се
delovati п.1zno.
Koriscenje letvi
Tajna uspesпog postavljanja plocica lezi
u tome da se ispod posleclnjeg reda na
zid fiksira drvena letva. Letva se postavlja
horizontalпo iznad poda ili podne lajsne
па \isini koja izпosi :;;, dimenzije plocice.
Prvo posta\rite cele plocice, ра tek onda,
secene plocice. Sa straпe mozete fiksirati
vertikalnн letvн. Роmосн nje plocice
се Ьiti doЬro postavljene ро veгtikali.
КАКО DA NAPRAVITE
DASKU ZA POSTAVLJANJE
PLOCICA
Uzmite parce daske, ciji је presek
dimenzija 50 х 25 mm, postavite
ga na pod i poravnajte s poredanim
plocicama i granicnicima. Grafitnom
olovkom na letvi obelezite razmak za
fuge. Na poslednje obelezenoj crti,
isecite letvu. Prislonite letvu na zid
da biste videli koliko vam plocica
treba. Ova letva је zgodna za
preracunavanje broja plocica na
zidu koji ima prozore, vrata, sanitarnu
keramiku ili kuhinjske elemente
(str. 120).
Kada zavrsite s postavljanjem celih
plocica, skinite drvene letve, izme1ite,
isecite i zalepite skracene plocice.
Koriscenje daske za
postavljanje plocica
1 lzшerite dнzinн zida i oЬelezite
sredinu. Postavite dasku horizontalno,
podesite је prema tacki na kojoj је
oЬelezena sredina zida. Ako se daska
nalazi na jednoj tгecini ili dve trecine
dнzine plocice, oncla је ona doЬro
postavljena. Na kгајн daske povнcite
veгtikalnн liпijн cla Ьiste oЬelezili
mesto za vertikalnн letvн.
2 Od ivice poslednjeg gornjeg геdа
2 Ako је pгostor suvise нzak ili ako plocica do horizontalne letve, роmосн
liЬele povнcite vertikalnн liпijн.
је skoro iste duzine kao i plocica, Ьiсе
veoma tesko da se isece plocica. Stavite
clasku na pola dнzine plocice, ра cete
doЬiti Ьolji raspored. Na zidu iscгtajte
vertikalnu liпiju, ра postavite vertikalnu
letvн.
3 Postavite letvн veгtikalno. Опа tгеЬа
da dopire clo visiпe posleclnjeg гесlа
plocica. Pomerite је tako cla razmak
izmedн nje i zida iznosi koliko i
У. dнziпe plocice. Ozпacite visiш1
па kojoj се Ьiti posledпji red plocica.
Oznacite donju iviш vertikalne letve
da Ьiste mogli da postavite horizontalnu
letvн.
Postavljanje letvi
Na letvama sн oЬelezene liпije koje
olaksavaju pravilпo postavljaпje
plocica
1 Za fiksiraпje horizoпtalпe letve koristite
3 Ekserima, od vrha prema dnн,
zakнcajte vertikalпн letvн. Za zakivaпje
liЬelu. Ako lepite plocice па vise zidova,
l\ zid koristite gradevinske eksere - сеliёпе.
опdа па svakom postavite letve. Sve letve
Ostavite eksere da viгe ро l cm da Ьiste
treЬa da Ьudн па istoj visiпi.
posle mogli lako da ih izvadite.
Lepljenje plocica
па zidove
Odlucili ste gde cete postaviti
plocice i fiksirali ste letve. Dakle,
sve је spremno i mozete poceti
da lepite plocice. Prekrijte pod
folijom, otpakujte plocice i
granicnike.

Alat: naziibljena ravnjaca, mistrija,

vlC!Zna k1pa
Materijal: ploCice, lepak, gгanicnici

3 Dok redate plocice, izmedн njih
stavljajte granicnike. Gгanicnike stavite
u 1epak. Kasnije, kad ob1-adite fнge,
oni se nece ni videti (str. 121). Uz sапш
1etvu graniC:nike postavite vertika1no, ра
cete ih posle skloпiti zajedno sa letvom.
4 Letvom proverite da li sн sve plocice
poravnate i p1itisnite one koje nisн.
5 Nanesite 1epak za sledeci red i lepite
plocice. Ргvо pгislonite plocicu izmedu
graпiC:nika prethodпog reda i zalepite је
na zid. lznad gomjih нglova ovih plocica
stavite opet gгanicnike.
6 Kada postavite posledпji red plocica,
mistrijom skinite visak lepka i sve tгagove
oЬгisite v1aznom krpom.
7 Ostavite da se osusi 24 sata. Sk.loпite
letve. lzmerite i isecite plocice za ostalн
povrsinu i zalepite ih (str. 119).
8 lsecene plocice lepite jednн ро јеdпн.
Nenюjte zaЬoraviti na graпicnike. Prateci
pгethodne Iedove nastavite cla lepite plocice
sve dok ne c!oc!ete do kraja гесlа. Onda
isecenim plocicama popнnite prazninu
izmedн donjeg гес!а i podne lajsne
odпosno pocla.

1 NazuЫjenom ravnjacom, samo za

nekoliko plocica, nanesite lepak na zid.
Kada pritisnete plocicu, brazde 1epka
се se izravnati.
LEPLJENJE PLOCICA ОКО PROZORA
Оа bi lepljeпje plocica bilo uspesпo, potrebпo је obaviti pravilпo lepljeпje i oko prozora.
Оа biste s оЬе straпe prozora zalepili plocice simetricпo, postavite letvu za ceпtriraпje
preko prozora. Pomocu viska, iscrtajte prvu vertikalпu liпiju, а опdа i drugu, ра obelezite
па horizoпtalпoj letvi koja је fiskiraпa па dпu zida. Polazeci od ove obelezeпe liпije i iduci
ka uglovima, preracuпajte koliko celih plocica vam је potrebпo za svaki red. Fiksirajte
i vertikalпu letvu.

ј] Vertikalпa
Т letva �--+� Prva J iпija povuceпa
,

viskom, ciji su reperi zid

i horizoпtalпa letva �-...,.....,� Letva za сепtгiгапје
preko prozora

....----'­

L Tacke koje pokazuju

spoljпe ivice iseceпih
:Ј
plocica
Horizoпtalпa letva

2 Prvu plocicu postavite н нgао izmedu

horizontalne i vertika1ne 1etve. Donju ivicu
L Druga liпija, povuceпa
viskom,povuceпa kroz ivicu
plocice pris1onite uz horizontalnu 1etvu, posledпje cele plocice u redu

ра је onda zalepite.
 Secenje plocica
ро mer1
•
Cele plocice је lako lepiti,
ali ako hocete da poplocate
сео zid, onda cete morati i da
secete plocice.
Alat: masna olovka, cclicni lcnjiг, гсzас za
plocicc, LesLeгa za ploCice, klesta za plocice,
olovka, stcga
Materijal: plocicc, lcpak
Poslednji red plocica
1 Na kiaju гес\а, pгislonite poslednju
plocicu, namestite је tacno uz pгethodnu.
Uzimajш:i u оЬziг гazmak za Гugu, oznacite
na plocici liniju ро kojoj treЬa da secete.
2 Za pгecizno secenje koristite геzас
za plocice. !g\0111 obelezite liniju i
secite.Zalepite plocicu na zid tako da
odrezana ivica bude uz SLtsedni zid.
3 Poslednje plocice u svakom redu treba
zasebno meriti zato sto se гetko desava da
su zidovi potpuno ravni.
PRAКТICAN SAVET
Ako је povrsina па koju treba da zalepite
iseceпe komade plocica velika, umesto
da пaпosite lepak па zid, пaпesite lepak
па iseceпi komad i zalepite ga.
Rezanje plocica
1 Rezac za plocice пе пюzе da piavi
гezove uze od 15 111111. Pomocu rezaca
i ce\icnog lenjira izrezite plocicu. Оа Ьi
plocica Ьila pravo isecena, potrebпo
је da se ]ЈОУ\.\Се sto d1.1Ь\ја \inija.
2 Кlestima za plocice odvojite izгezane de­
love i tшpijom za plocice poravnajte ivice.
Kruzni rezovi
1
Na pov1·siпu gde treba kruzno rezati
stavite papir.
2 Prolazeci kroz centar iscrtaпog kruga,
isecite plocicu па dva dela. Ostricom
izrezite polukrug па оЬа dela i obгadite
rup1.1 klestima za plocice.
2 Kako Ьiste sto preciznije odredili liпiju
ро kojoj cete rezati plocicu, podesite papir
oko kruznog dela i zalepite ga.
3 Uzeti proГil masnom olovkom preпesite
na lice plocice.
3 Zalepite оЬа dela. Oko cevi nanesite
lepak da Ьiste osigurali hermeticпost
spoja.
KORISCENJE ELEKTRICNE
BUSILICE
4 Stegama fiksirajte plocicu za гadni sto.
Iz111edu stege i plocice podmetпite komad
drveta da se ne Ьi ostetila glazirana
powsina. Prateci liпiju, testerom izгezite
plocic1.1. Radite polako i bez trzaja kako
plocica ne Ьi pukla. Ukoliko је potrebno,
isturpijajte ivice.
Lepljenje plocica oko cevi
1 Оа Ьiste zalepili plocice oko пеkе
cevi, па p1imer ос\ tusa, роtrеЬпо је с\а
Za buseпje rupa u plocicama mozete
koristiti јеdап od dodataka za busilicu.
prob1.1site plocicu tako da kгoz пјu moze
Ozпacite liпiju ро kojoj 6ete seci plocicu
da prode сеУ. Okreпite plocic1.1 па пalicje
па dva dela, ali пemojte seci pre пеgо
i polazeci od sve cetiri ivice, oЬelezite
sto probusite rupu. Prvo izrezite krug,
mesto gde treba izrezati plocicu.
ра isecite plocicu па dva dela i zalepite
U odпosu па centralпu tacku, pomoc1.1
okruglog preclmeta istih dimenzija,
oko cevi.
iscнajte krug.
Lepljenje plocica
u uglovima
Unutrasnji uglovi
Prvo postavite sve се\е plocice, а onda
skinite letve da Ьiste mogli da zalepite
isecene plocice.
1 lsecite plocice prema si1ini prostora
koji treba da popunite (str. 119). Lepak
nanesite na nalicje plocice, pritisnite је
i zalepite na zid tako da odrezana ivica
bude uz susedni zid.
2 Kada se plocice osuse, u uglove nanesite
silikon za zaptivanje fuga. S оЬе strane fuge
zalepite traku da Ьiste zastitili ploCice.
Spoljasnji uglovi
Najbolje Ьi Ьi\о da па ovakav ugao па
оЬе strane zida zalepite се\е plocice.
То је пепюguсе, па primer, kod lepljenja
plocica oko prozora_ Izmedu plocica
koje se пalaze na spoljasпjem uglu moze
da se postavi ugaoпi profil ili drveпa
letvica.
2 Zalepite plocice па zid tako sto cete ih
redati tаспо рогеd profila. Nemojte mпogo
pritiskati plocice с!а пе Ы pomerile profil.
Каdа zalepite sve plocice, proverite jos
jedпom da li sн im ivice рогаvпаtе.
Otvor za prozor
1 Zalepite plocice па zid ispod prozora.
Ukoliko је роtгеЬпо, secite plocice. Ako
treba da isecete plocicu н оЫikн latinicпog
slova "L", опdа na njoj пајрrе iscrtajte deo
koji tгеЬа da odbacite, ра је isecite. Da Ы
lер\јепје plocica Ьilo ргаvi\по, па kгајн na
spoljasпje нglove нgradite plasticпe profile.
Spoj "ivica uz ivicu" Ako su plocice
glaziraпe i ako је ugao izmedu zidova
prav, ovaj spoj se lako izvodi. Prvo zalepite
plocice na zid koji se manje vidi_ Onda
zalepite plocice па vidljiviji zid, tako da опе
na uglu pokrivaju bocnu ivicu plocica sa
mапје vidljivog zida.
Plasticni profili ОЬојепi plasticпi profil
се пajefikasпiije zastititi plocice zalepljene
па uglu. Profili mogu da se postavljajн i
oko vrata i prozora.
2 Prvo zalepite plocice ispod prozora,
ра опdа na hoгizoпtalпн povrsinн рогес\
samog prozora.
3 Vodite racuпa о tome da plocice koje
lepite рогеd vertikalпe fiksne grede budu
н istoj ravпi kao i опе na zidн.
1 Perforiraпu straпu pгofila zalepite па zid
tako da se njegova druga straпa poravпa s
plocicama па susedпom zidu.
Fugovanje 2 Da burgija пе Ьi "pobeg\a" i ostetila
glaziraпu povrsiпu, zalepite komadic

plocica
lepljive trake па mestu za buseпje. Ako
treba da probusite vecu rupu, опdа па
plocicu zalepite siru traku, ра па traci
Plocice treba isfugovati 12 sati oЬelezite mesto za buseпje гире.

nakon lepljenja. Fugovanjem se

3 Burgijom za zid proЬusite rupu.
doblja lep konacan izgled i Vodite racuпa kako drzite Ьusilicu dok
radite. Dok Ьusite rupu, pazite па glaziranu
sprecava se talozenje prljavstine
povrsiш1. Kada burgija dode do gipsaпog
izmedu plocica. maltera, prekiпite da busite. Ako koristite
burgiju maпjeg precnika, maпji је rizik
da cete slomiti plocicu.
Alat: gumeni noz za .fuge, sunda, tanak
stapiC, meka i suva krpa
4 Prema precпiku vijka uzmite
Materijal: masa za .fugovanje (vodootporna odgovarajucu burgiju i polako probusite
za kuhinje i kupatila)
4 Na kraju uzmite stapic, provucite ga
plocicu i zicl.
izmedu svih plocica i odstranite viSak mase
za [ugovanje.

1 Ako masa za fugovanje nije gotova,

5 Ostavite da se osusi, ра na kraju
pripremite manju kolicinu јег se ona vi·\o
izbriSite suvom i cistom krpom ili
brzo susi.
novinama.

PRAКТIGAN SAVET
lzЫedele fuge mozete osveziti tako
sto cete ih obojiti. Za to treba koristiti
specijalпu tecпost i taпku cetkicu.
Medutim, ovo је veoma spor
i dosadaп posao.

Busenje Ostale mogucnosti

2 Nanesite masu izmedu plocica.
Profesionalni majstoii koriste gumeni noz
za fuge, а vi mozete fugovati sunderom.
3 Vlaznim sunderom obrisite masu za
fugovanje s plocica. Brzo ih obrisite zato sю
se ova masa veoma tesko skida kad se
osusi.
plocica
U kuhinji i kupatilu postoji veliki
broj elemenata koji se kace
(prisrafljuju) za zid . Zbog toga
cesto treba probusiti plocice.
Kad god је moguce, busite na spojevima
izmedu plocica. Kada se busi plocica stvara
se prasina koja moze da isprlja fuge koje
se nalaze ispod rupe. Napravite podmetac
od kartoпa i zalepite ga ispod mesta па
kome busite rupu ili zamolite пekoga
da usisivacem odmah skuplja pi-asiпu.
Dok busite гupu, cev usisivaca treba
da bude sю је moguce Ьlize rupi.
Mozete kupiti specijalne Ьurgije za plocice
koje imaju veoma ostre vrhove. Опе Ьrzo
prodiru kroz glaziraпu povrsinu i ne klize
ро пјој. Ove burgije postoje u razlicitim
veliciпama.
PRAКТIGAN SAVET
Ako treba da postavite prekidac ili
uticпicu па plocice, опdа probusite rupu
koja се za З mm biti duЫja od dеЫјiпе
prekidaca. Tako cete obaviti ugradпju,
а da vijci za vezu kasпije пе pritiskaju
plocicu.

Alat: busilica, burgija manjeg precnika za

otvaranje тре, burgija koja ima isti pm:nik
kao i vijak, masna olovka, sra.fcign, cclicni
lenjir
Materijal: samolepljiva traka, tiplovi,
vijci

1 Masпom olovkom па plocici obelezite

mesto za rupu.
 Postavlјапје
mozaika
Mozaik plocice vec su rasporedene
i poravnate na samoj osnovi. Njih
је mnogo lakse postaviti oko
otvora na zidu nego oblcne plocice.

Alat: lenji1·, libela, тета tгaka, olovka,

lepak и kaгtusu s nazuЬljenom гаvпјасот,
letva, skalpcl, daska, геzас za ploCice, alat za
fugovanjc
4 Kada dodete do nekog otvora ili
Materijal: mozaik, lcpak, materijal za prekidaca, visak mozaika isecite skalpelom.
fugovanje Mozaik stavite na neku dasku i secite
izmedu plocica.

7 Ostavite da se osusi 24 sata, ра isfugujte

1 1 • plocice. Gumenim nozem za fugovanje
' 1 nanesite masu izmedu plocica. Odstranite
visak mase za fugovanje. Pre nego sto se
masa osusi, isfugujte plocice stapiCem
(str. 121).

1 Olovkom i letvom obelezite povrsinu na
koju cete lepiti mozaik plocice. Kolika је
visina povrsine na koju treba da zalepite
plocice, toliko parce mozaika spremite.
OBELEZAVANJE 1 SECENJE
5 Proverite da li ste dоЬго isekli mozaik.
Eventualne piaznine mozete i kasnije da
popunite. Nanesite lepak i zalepite mozaik.

2 Nanesite lepak drzeci kartus pod uglom

od 45°, ра ga onda nazubUenom ravnjacom
razvucite ро zidu.

3 Poravnajte prvo parce mozaika i zalepite

ga za zid. Оа Ьiste ga iznivelisali, pritisnite
ga letvom.

Najbolji alat za secenje plocica је rucni

rezac za plocice. lsecite jedan red
mozaika i obelezite liniju ро kojoj cete

6 Prvo postavite cele parciCe mozaika. seci. Odvojite svaku plocicu posebno i
isecite је vrhom rezaca koji ima oЫik
Onda izmerite preostale povrsine oko
slova "V".
otvora i prekidaca na zidu. Secite plocice
odvojeno (videti sliku desno).
 ProЫemi
i resenja
Plocice su vrlo otporan materijal,
ali se cesto lepe па povrsine
koje su vlazne, prljave ili slabo
zasticene. Otklonite proЫem
cim se pojavi.
Bud па fugama
Cme mrlje mogt.1 da se pojave zbog vlage
i toplote u kuhinji i u kupatilu. Iskorenite
bud upotгeЬom sredstva protiv Ьudi.
Pridriavajte se uputstva za upotreЬu.
Hemijskim sredstvima koja izЬeljuju Гuge
necete uopste resiti proЬ\em, njime cete
samo privremeno zamaskiгati mrlje od
Ьudi. Kacia se prvi sloj sгedstva pгotiv
Ьudi osusi, nanesite clrugi radi
prevencije.
Prljave fuge
Uzmite staru cetkicu za zube, toplu
vodu i deterdzent ј ocistite fuge.
Kada se osuse, nanesite na njih sredstvo
za izЬeljivanje.
Ostecene fuge
Ako se fuge odlepljuju, uzmite strugac
za fuge (slika ispod) koji ima specijalni
nazuЬ\jen deo i sastruzite celu fнgu.
Ргvо predite veгtikalne, а onda
horizontalne fuge i skinite sloj deЬ\jine
otprilike 3 mm.
Рге nego sto ponovo pocnete da
fugujete plocice, pokupite prasinu
usisivacem ili је odstranite cetkom
s tvrdim vlaknima.
Naprsle plocice
Plocice pucaju zbog starosti ili zato sto
se vlaga uvukla u zid iza plocica. Ovo је
ostecenje koje ne moze da se popravi.
Plocice jedino mozete premazati
specijalnom bojom za plocice, ali to
је vrlo neotpшan materijal. Zato treЬa
Ьlagovremeno obratiti paznjн.
Zamena PROVERITE DEBLJINU
polomljene PLOёlCA
Pre nego sto krenete u kupovinu novih
plocice plocica, proverite kolika је deЫjina
plocica koje ste skinuli. DeЬljina bi
trebalo da bude ista. Nemojte kupovati
Plocicu koja se polomila mozete
plocice koje su dеЫје od 4 mm.
lako da zamenite. Ako imate
jednobojne plocice, jedan red
mozete zameniti sarenim
plocicama.
Alat: busilica, bш·gija za ploCice veceg
pгecnika, dleto za plocice, cekic, za5titne
паост·с, гukavice, lepak и kaгtusu s
гаvпјасот, alat za fugovanje
Materijal: nove ploCice, adheziv, masa
za .fugovш1jc
Рге nego sto pocnete da radite
Stavite zastitne naocare jer dok skidate
plocice sitniji delovi lete na sve strane.
Navucite dеЬ\је rukavice.
4 Nanesite lepak ла nalicje plocice i
razvLкite ga nazuЬ\jenom ravnjacom.
Zalepite plocicu. Stavite graniCnike izmedu
plocica.
1 Postavite Ьurgiju tacno u centar
plocice koju zelite da skinete
i probнsite је.
2 Prosirite rupu dletom i cekieem,
polazeci od sredine plocice ka ivicama.
Ako to nije dovoljno, ispod dleta
podmetnite dascicu, ра tako skidajte.
Skidajte deo ро deo.
5 Роmосн letve proverite da li је umernшa
3 Skinite osнseni lepak sa zida. plocica u istoj ravni s ostalim plocicama.
Ukoliko је potrebno, dodajte ili skinite
lepak.
6 Visak lepka odstranite vlaznom kгpom
i ostavite plocicн da se osнsi 12 sati, ра је
isfнgнјte.

Biranje podne оЫоgе
Neprekidпa proizvodпja пovih materijala doпela је sirok asortimaп podпih оЫоgа.
Zameпa starog tapisoпa пovim parketom ili оЬпаvlјапје postojeceg parketa osvezice
pгostorije и vasoj kuci. Dacemo vam kratak opis опоgа sto mozete пасi па tгzistu.
Polirani i lakirani parket
Pogodaп је za podove koji su
• •
и dobrom staпju i gde dascice пisu
гazmakпute.
Paгket se hoЫuje profesioпalпom
• •
brusilicom. Ovo геsепје је ekoпomicпo
i lako ostvarivo. Medutim, hоЫоvапје
paгketa је Ьuспо i stvara prasiпu.
Ove vгste paгketa пе pгedstavljaju
•
zvucпu izolaciju i mogu Ьiti izvoг
ргоmаје u prizemlju ako spoj пiје
tipa рего i zleb.
Cistite redovпo metlom ili usisivacem
•
da zmca pгljavstine ne Ьi ostetila paгket.
Ako se prospe tecnost ро podu, obrisite
ga vlazпom krpom. Redovno pгemazujte
pod voskom. Lagaпo izbrusite osteceпe
delove i ponovo ih pгelakirajte.
Vinil рlоёе
• Postoji siгok izboг Ьоја i dezena,
а сепа plocica takode variгa. Neke su
imitacija keгamike, drveta ili kamena.
Pгodaju se u гolnama ро povoljпim
сепаmа.
Lake su za odгzavaпje јег пе upijaju
•
mгlje i pogodпe su za kuhiпje i kupatila.
Vinil u гоlпi је klizav kada је mokar.
•
Tipovi vinila s podslojem su topliji,
sigumiji i pгoizvode mапје buke
kada se ро пjima hoda.
Plocice se ciste kao i vinil u rolпama,
•
ali nemojte koristiti previse vode da ona
пе Ьi prodгla ispod spoja.
Pluta
• Priгodan materijal, dostupan и razlicitim
finalnim oЬlicima i topliji nego viпil.
• Lako se реге ako је lakiran ili fabricki
оЬгаdеп. Najbolje su ploce оЫоzепе
PVC-om.
Cistite ih гedovno metlom ili usisivacem
•
i perite пeabrazivnim deteгdzentom.
Terakota
• Plocice od terakote rusticnije izgledaju
od onih od pescara. Postoji veliki izboг
и braon i oker nijansama.
• Terakota је toplija pod nogama od
ostalih plocica. Otpoma је i lako se
cisti. Stvaгa se buka pri hodanju ро
ploCicama.
• Plocice od terakote tesko је seci јег su
debele. Ako se postavljaju па drveni pod,
treba dodati jedan podsloj sper-ploce
od 13 mm.
• Pre postavljaпja, veoma је vazno
pripremiti plocice od teгakote (stг. 139).
Da Ьi se sacuvao пjihov prvobltпi izgled,
redovno ih premazujte voskom.
Vinil u rolnama
• Najjeftiniji. Postoje dve osпovne vrste:
glatki viпil i viпil s podslojem. lmate
veliki izbor razlicitih dezeпa i Ьоја.
Tradicioпalпi linoleum vraca se u modu.
LakSi је za postavljaпje i otpomiji је
od viпila.
• Lak је za Шсеnје i otporaп na mrlje,
а роsеЬпо је pogodaп za kuhinje i
kupatila.
• Glatki vinil је klizav kad је mokar.
Vrste koje su оЫоzепе su udobпije,
sigumije i izazivaju mапје buke pri
Plocice koje nisu pгekrivene PVC-om
hodaпju.
mogu se pohabati па mestima gde se
Vinil se пајЬоlје cisti usisivacem
cesto prolazi.
•
ili metlom. Pazite da cestice ргаsiпе
Da Ьiste sprecili talozenje ргаsiпе,
пе izgrebu povrsinu. Perite ga Ьlagim
cistite redovno usisivacem, а zatim
deterdzentom. Ukloпite ogrebotine
operite Ыagim deterdzeпtom. Nemojte
trljajuCi celicпom vunom natopljeпom
kvasiti пiti koгistiti abrazivna sredstva.
vajt-spirit razredivacem.
Pesёar
Tapisoni
Plocice od kamena pescara mogu se
Sirok izbor materijala i Ьоја, kao
•
naci u sirokom spektru oЬlika, dezeпa
•
i velik raspoп сепа. Dostupпi u rolпama
i Ьоја. Nekada su izuzetпo klizave ako
ili plocama. Daju osecaj topline.
nisu oЬlozene zastitnim slojem.
Kvalitetan tapisoп је skup. Poпekad
Ovi dugotrajпi materijali laki su za
•
se mrlje ne mogu ocistiti.
•
odгzavanje i veoma otpomi па pгljavstinu
Usisavajte cesto da Ьiste otklonili
i гazlicita sredstva za cisceпje.
•
pгljavstiпu koja Ьi mogla da osteti vlakna.
NеоЫоzепе plocice porozпe su
Мгlје cistite odgovaгajucim sгedstvom.
•
i samim tim nisu pogodne za kuhinje
Cesto pгemestajte delove tapisona da Ьi
i kupatila.
se ravnomemo habao.
• Drveni podovi na spгatu moraju Ьiti
pojacani pre postavljanja plocica.
Brodski pod ili lamelni
Medutim, stvara se buka pri hodanju
parket
•
i hladпe su zimi.
Postoje brodski podovi i lamelпi
•
parketi, ispoliгaпi ili fabricki lakiгani.
Опi se zakucavaju ili !ере za pod,
а postoji i samouklapajuci tip.
Vecina ih је izradena iz nekoliko slojeva.
Samouklapajuca vrsta sastoji se od
oplate od punog drveta zalepljeпe za
meko drvo ili speг-plocu (str. 132).
Ovo је luksuzaп proizvod, паргаvlјеп
•
da dugo traje, ali је prilicпo skup i stvara
buku kada se ро njemu hoda. Nije
otporaп na sve vrste mг\ја.
• Usisavajte ga cesto da se pod ne Ьi
izgrebao. Poliгani ili lakirani parketi mogu
se brisati suvom ili vlazпom kгpom za
podove. Parketi premazaпi voskom moraju
se redovno mazati novim slojem.
Prirodna vlakna
Vlakпa kokosa, jute, morske trske
•
i sisala prirodпi su proizvodi biljпog
porekla.
• Ima vise пасiпа za пjihovo tkaпje.
Роdпа оЫоgа od Ьiljпih vlakaпa пе
osipa se prilikom sесепја, а mozete је
postaviti sa ili bez gumiraпe podloge.
Njihov vek је razlicit: vlakпa kokosa
•
i sisala su otpomija.
• Prirodпa vlakпa lako se prljaju i
osetljiva su па vlagu - zbog toga пiје
preporucljivo stavljati ih u kuhiпju ili
kupatilo. Ako је роdпа оЬ!оgа klizava
ili пedovoljпo izdrzljiva, пemojte је
koristiti za stepeпiste.
• Redovno usisavajte da prljavstiпa пе
Ьi ostetila vlakпa. Neke od ovih podпih
оЫоgа mogu se prati deterdzeпtom,
а ostale se odrzavaju suvim hemijskim
Шсепјеm.
PRIRODNE
PODNE OBLOGE
Ako trC!Zite nesvakidasnju podnu
oЫogu, potrC!Zite neku napravljenu
od biljnih vlakana. Ove оЫоgе postoje
u jednostavnom tkanju, cik-cak ili
u pletenicama i dobro se uklapaju
u moderan zivotni prostor.
Morska trska је solidna i prirodno
nepropustiva podna оЫоgа. Moze
da se postavi u sve prostorije. Za
odГZavanje је dovoljan vlC!Zan sunder,
ali је treba pokvasiti jednom mesecno
da se vlakna ne bi isusila i izlomila.
Kokos i sisal su potpuno prirodne
i veoma izdГZljive оЫоgе. ОЬе su
antibakterijske i obezbeduju dobru
zvucnu izolaciju. Medutim, teske
su za odГZavanje i ciste se samo
suvom metodom.
Juta је elasticna podna оЫоgа koja
је dostupna u sirokom spektru Ьоја.
lpak, trebalo bi је postaviti u prostorije
gde se manje prolazi јег јој је
izdГZljivost slaba.
Pripremanje
poda pre
postavljanja
podne оЫоgе
Tri nedostatka mogu uciniti
pod nepodesnim za postavljanje
podne оЫоgе: vlaga, krunjenje
(ako је od betona) i neravnost.
Pre nego sto pocnete Popuпite sve
supljiпe malterom od cementa i peska;
Ako је pod vlazan
dobro се posluziti malter iz vrece kome
Nemoguce је postaviti podпu oЫogu
cete dodati vodu. Оа Ьi se masa dobro
ako је pod vlazaп јег vlaga uпistava
vezala, pocпite tako sto cete premazati
podnu oЬlogu i lepak koji је upotreЬljeп
supljiпu koja se puni PVA vezivnim
prilikom postavljaпja. Nije uvek lako
sredstvom, а zatim dodajte malo te
otkriti vlagu u podu. Mala је verovatпoca
smese u malter. Mistrijom ili ravnjacom
da stari pod ima пepromocivi sloj, ра се
izravnajte mesto па koje је razliveп
Ьiti пеорhоdпо da se popravi. Na str.
malter.
251 пасi cete reseпja za tretiraпje
vlazпog poda.
1 Ocistite pod rastvorom napravljenim
Protiv krunjenja od rastvaraca i vode. Isperite i ostavite da
Betoпska ploca moze da se kruпi: па se potpuпo osusi.
povrsiпi se пeprestaпo stvara prasiпa,
bez obzira па to koliko је cesto
cistile.
Ovaj proЫem mozete resiti tako
sto cele staviti aditiv za ucvrscivaпje
Ьеtопа, prateci uputstva proizvodaca.
Тај aditiv mozete паСi u svakoj
"uradi sam" prodavnici. Drugo reseпje
је da stavite premaz koji vezuje PVA.
Poravnavanje poda
Za gotovo sve radove па poravnavanju
poda koristi se specijalno sredstvo za
poravnavanje koje se rastvara u vodi.
Ovaj proizvod је tecпi izmesaпi
cemeпt koji se razliva i popuпjava
neravne povrsiпe. Vrlo brzo se steze
ра dobro razmislite pre пеgо sto ga
upotreЬite.
Alat: kofa; tvrda ёetka; metalna ravnjaёa
2 Sipajte malo samorastvarajuce
smese u ugao koji је najudaljeпiji
ili mistrija
od vrata. Razmazite mistrijom dok
Materijal: samorastvarajuёa smesa; пе пapravite sloj debeo l cm - veciпa
rastvaraё; voda proizvodaca uz proizvod daje mistriju
u tu svrhu - i ostavite da deluje.
3 Proverite da li imate dovoljпo
ove mase da popuпite sve пeravnine
па povrsini.
PRAКТICAN SAVET 4 Nastavite postupak па celoj povrsiпi
Ako niste zadovoljni rezultatom poda, пeprekidпo glaёajuci ivice.
posle razlivanja smese i ravnanja,
pokvasite povrsinu vodom 5 Za јеdап sat pod се Ьiti dovoljпo cvrst
i ponovo pocnite. da mozete hodati ро пjemu, ali је bolje
slediti uputstva proizvodaёa i ostaviti ga
da se potpuпo osusi.
Pripremanje
parketa za
postavljanje
podne оЫоgе
Podna оЫоgа koja је postavljena
na dobro pripremljenom podu Ьiсе
lepsa i trajnija. Ako је pod nera­
van, pluta i vinil се to pokazati, а
podna оЫоgа се se neravnomerno
habati. Cak se i tapison brze haba
na neravninama.
1 UtYrdiLe da li је strukшгa poda pravilna.
Ako se pomera dok hodate ро njemll, pro­
ve1ite grede. Ako је greda ostecena, obratite
se struёnjaku. Ako vam se ёini da је stп1k­
tl\ra sl\ndeгasta, moguce је da је pod truo ili
da su ga napali insekti. Podigпite ostecenu
dasёicu i zameпite је ako је potгebno.
2 Vlaga u podll mora Ьiti saпirana.
3 Sve dasёice parketa koje su lose
namestene moraju da se poprave.
4 Ukloпite stare ekseгe koji Yire i zamenite
ih. !sёupajte ih klestima ili ёekicem koji
moze da vadi eksere.
5 SYe ostecene dasёice moraju da se
zamene (str. 258). Ako hoЬlujete parket i
ako јеdпа daska mora da bude zamenjena,
moguce је da опа nece imati istl1 пijaпsu
kao stare. Ako mога da bude па mestu koje
је vidljivo, zamenite је dasёicom koja се se
mапје uoёavati (koja moze da se sakrije
ispod namestaja ili tepiha).
Popunjavanje cvorova Pre postavljanja
viпila, Llpotreblte gotov git cla Ьiste
popuпili п.1ре пastale od ёvorova. Ako to
пе uгadite, noga od stolice, na p1imer,
mogla Ьi da se zarije i problje oЬlogu na
tom mesш.
stranom. PostaYite pod i saёekajte
12 sati pre nego sto postavite podnu
UKLANJANJE STARIH
oЫogu.
PODNIH OBLOGA
Stare plocice i parket koji su jos cvrsto
Alat: ёekiC; tesleгa; simka ёelka; тепzига;
fiksirani za pod mogu da posluze
kao osnova za novu podnu oЫogu.
lavor ili kofa
Materijal: tvrde vlaknaste ploce
Medutim, stare podne оЫоgе (tapisoni
ili vinil) koje slabo prianjaju moraju da se deЫjine 3 тт; voda; ekseri od 19 тт
uklone pre postavljanja novih. (oko 250 g za prosto1iju sгednjih dimcnzija)
i voda (za kva5cnje рlоёа)
1 PokYasite tvrde vlaknaste р\оёе da
blste im obezbedili stepen vlage koji se
podudara sa onim u pгostoriji - postupak
se naziYa kondicioпiranje. ёetkorn nanesite
У, l vode na hrapavu stranu (рапе] resetka)
za рlоёе povrsine 122 crn2. Ostavite ih. da
stoje пaslagaпe ravno, hrapava straпa
prema hrapavoj. OstaYite ih 48 sati
da se suse pre postavljaпja. Рlоёе се
se uskladiti sa Ylaznoscu u prostoriji
i nastaYiCe da se SL\se kada budu zaki.1cane,
Bastovanski asov odlicna је alatka
sireci se poput koze па dobosu da Ьi
za podizanje podne оЫоgе koja pocinje
formirale savrseпu poYrsiпu ispod nove
da se odlepljuje, kao sto је slucaj sa
оЫоgе.
vinil plocama ili linoleumom. Ostru ivicu
asova mozete podvuci ispod podne
оЫоgе dok drska sluzi kao poluga.
Za velike povrsine neophodno је
upotrebiti masinu za odlepljivanje.
Ako је nekoliko plocica osteceno
ili nedostaju, stavite zastitne naocare
i uklonite ostecene delove maljem i
dletom. Zamenite ih novim plocicama
(str. 139) ili popunite rupe smesom
peska i cementa ili vec pripremljenom
mesavinom koju ste kupili. Ako је
poplocani pod u veoma losem stanju,
sklonite sve ostecene ploce, ocistite,
popunite najvece rupe malterom
i poravnajte (str. 127).
2 Poёnite tako sto cete postaviti ploёu
Pokrivanje
u ugao prostorije. Zakucajte је duz iYica,
15 rnrn od iYice. Rasporedнjte eksere
pi.ramidalпo (Yideti shemu ispod).
poda tvrdim Ekseri. mогајн da buclu udaljeпi 15 cm
јеdап od drugog duz ivice i 25 cm
vlaknastim
u ceпtralnom delu. lsecite letYice
odgovarajuce duzine da Ьi mogle
da posluze kao mera za гаstојапје
plocama izrnedu eksera.
OЫaganjem poda tvrdom
vlaknastom plocom izravnacete
ga i prikriti sve nepravilnosti.
ZahYaljujuci oYim ploёama nюzete
prekriti 1шlје i stare slojeve voska.
Postavite ih tako da hrapaYa straпa sluzi
kao osпova za postavljanje роdпе оЫоgе
Tako се podna obloga bolje pгiaпjati
i pri zakucavanju eksera песе ostajati
tragoYi, sto пе Ьi Ыо sluёaj s glatkom
1

3 Stavite drugll plocl\ t1z pГVLI i zakL1cajte
eksere dllz ivica.
4 Nastavite tako do kraja recla, gde cete
morati da isecete jednll plocll da Ьi se
L1klopila. Nije neophodno da to шadite
s velikom preciznoscl\ poi-ed zida. Mali
medL1prostori do 5 mm SLI zanemarljivi.
Iskoristite deo pгet\10dne isecene р\осе da
zapocпete novi red. Tako cete smanjiti
Lltrosak materijala i necete morati da
L1skladL1jete spojeve LI prostoriji.
5 Kada је prostorija gotovo citava
pokrivena, р\осе poslednjem reclll
LI
moracete da isecete da Ьiste popL1nili
pгeostalll povrsinll.
Popravka parketa
Da Ьi lepse izgledao, stari drveni
pod moze da se izbrusi, lakira
ili oboji pre nego sto se premaze
bezbojnim otpornim premazom.
Popunjavanje supljina
u podovima
Masom za popllnjavaпje sllpljina prekгijte
glave eksera i vijaka - da Ьiste ih sakrili
ispod povгsine drveta. Ako је planirano
da pod bL1de obojen, Ьоја mase za
popllnjavanje sL1pljina nije vazna; ako
pod treba cla bL1de prelakiгan, izaЬeгite
bojll mase koja се Ьiti malo svetlija od
poda. Ostavite da se osL1si, а zatim
ispolirajte nanesenн masн.
Popunjavanje malih
supljina па podu
Postoje dva nacina da se zapL1se sL1pljine
па podL1: da se popL1ne praznine izmedll
dasaka ili da se zamene osteceni komadi.
Napllnite male Sllpljine gitom (providni
git Ьiсе gotovo neprimetan); vece sL1pljine
morajll se popL1niti letvicama isecenim
ро meri.
Popunjavanje supljina letvicama
1 lstesite letvke LI oblikll klina.
2 Stavite malo lepka za drvo pre nego
sto titisnete letviCLI LI sL1pljinL1.
3 Kada se zalepi, izbrusite letvicll da Ьi
se izгavпala s podom. Obojte је da Ьi se
uklopila s parketom.
Popunjavanje malih supljina
Popunite male supljine па parketll
spric gitom pomocll pistolja. Ako posle
toga zelite da brllsite i poliгate parket,
upotreblte masll za popllnjavanje koja
се moci с\а se oboji kao pod.
PRESL.AGIVANJE
PARKETA
Ako odlucite da preslozite parket,
stavite prvu dascicu uza zid i pomocu
heftalice uklopite ostale dascice.
Koristite specijalne eksere za pod.
Njihova duzina mora da bude dva
i ро puta veca od deЫjine letvice.
Ako postavljate pod iznad starih
plafona, pozeljno је koristiti zavrtnje
јег bi vibracije koje izaziva zakucavanje
mogle da ostete plafon.
Мепјапје
parketa
Parket (brodski pod ili lamelni
parket) koji nije previse ostecen
moguce је osveziti. То se isplati
јег menjanje parketa moze da
bude veoma skupo. Takode se
desava da је prilikom renoviranja
neophodno zameniti jednu ili vise
dascica.
Alat: maska za prasinи; pobljaC; cekic kojim
se mogi.i vaditi ekseri; brиsilica za parket
i tmиgaona b1-usilica s cliskom; stitnici za иsi;
smirgla (gn1ba, sгeclnja i fina); staгo clleto;
siara cetka (za lepak)
Materijal: lak za рос/; lateks lepak
za daske
Pre nego sto pocnete Ukoliko nemate
dovoljno materijala, pokllsajte da nadete
polovne dascice na otpadL1 ili preko
Interneta (ukнcajte "slari parketi").
1 Odstranite dascice koje se klimajll
pomocl\ starog dleta i sastruzite ostatke
lepka.
2 Koristeci noz za git ili mistrijll, nanesite
sloj lateks lepka deЬ\jine oko 5 mm
u male st1pljine i rupe.
3 Cetkom razmazite Lanak sloj lepka
ispod dascice i vratite је na mesto.
Stavite neki komad plastike ili tkanine
na dasciш da Ьiste је zastitili pre nego
sto postavite neki tezi predmet na nјн
da Ьi se ucvrstila па svom mestll dok
se susi.
4 Popunite male sнpljine gitom za clгvo.
5 Upotreblte brusilicll za paгket
prateci upL1tstva za hoblovanje i lakiranje
(str. 128). Posto vlakna clrveta iclll LI clva
pravca, paгket се moгati da se hоЫнје dva
pllta. Drugo prelazenje treba da se obavi
pod pravim Llglom u odnosн na ргvо.
6 Ponovite posшpak finom smirglom
kako blste uklonili tragove prethodnih
prolaza.
7 Kada parket bude cist i Ьеz trunke
prasine, prislllpite zavrsnom nacinн
oЬrade ро sopstvenom izЬoгll.
HoЫovanje i
lakiranje parketa
Ako је pod u dobrom stanju,
hoЫovanjem mozete postici
izuzetan efekat.
HoЬ\ovanje parketa veoma је tezak posao,
а takode se stvara mnogo buke i prasine.
Ako је parket relativno nov, bez previse
mrlja i prljavstine, moZda nece Ьiti
potrebno da ga hoЬlujete. Pokusajte da ga
istrljate mesavinom deterdzenta i tople
vode. DоЬго ocistite pгljavstinu iz supljina
koje su napravili ekseri.
Alat: maska za pгasinLl; pobUac; cckic sa
clc/0111 za vaclenje ekseгa; bmsilica za раг/1еt
i Llgaona bгнsilica s cliskom; stitnici za Llsi;
poclLlpiгaC; smirgla (gгL1ba, sгесlпја i .fina);
valja/1 za .fагЬапјс i siгoka cctka; cclicna zica
Materijal: ob1Ucпi ili ncki cl1·L1gi lak;
\1ajt-spiгit
Pre nego sto pocnete Ukucajte sve
eksere ро podu da Ьiste izbegli cepanje
smirgle. lzvadite sve eksere kojima је Ьila
pricvrscena stara роdпа оЫоgа. Uklonite
sve tгagove voska zicom za strugaпje
parketa, potopljeпom и vajt-spirit da se
brusilica ne Ьi zapгljala. Stavite zastitne
rukavice.
1 Pokгenite Ьгusilicu iz jedпog ugla sobe,
vodeci је duz zida i pazeci da ne dodin1je
lajsnu.
OPREZ
lspraznite kesu za strugotinu kada se
napuni do jedne trecine. Strugotina је
izuzetno zapaljiva kada u njoj ima starog
laka. lspraznite kesu cim prestanete da
radite duze od 5 minuta.
2 OЬicno se radi и smeru prostiranja
vlakana, Ьuduci da poprecno hoЬ\ovanje
drveta stvara ogreЬotine. Ako dascice
odskacu, izbrusite prve redove prelazeCi
dijagonalno Ьrusilicom sa grubom
1 UpotreЬite Ъrusilicн s diskom pored
zidova prostorije, pazeci na Ьојн lajsni.
smirglom (krupпo drvo). Zavrsite и smeru
drveta srednjom, а zatim finom smirglom.
2 Kada zavrsite hoЬ\ovanje, нsisajte
3 Na parketu koji је neopl1od110 samo pгasinu. Nemojte kvasiti pod jer postoji
opasпost da voda ostavi tragove na
Ыаgо hoЬ\ovati podesite masiпu da гadi
drvetu.
lagaпim i ujedпacenim rezimom do lzraja
prostorije, podizuci је pre nego sto isece
lajsnu pored zida.
3 Na kraju, obrisite pod cistom
pamнcnom kгpom da Ьiste нklonili
4 Ako је pod veoma osteceп, podignite poslednje cestice pгasine.
dobos, vratite se na pocetnu tacku i
poпovite postupak. Nemojte nikad
brusiti L1nazad jer tako riziklljete da
Lakiranje
izguЬite kontrolu nad masinom i da
NajЬrza metocla za zastitu parketa koji
ozblljпo ostetite drvo.
је upravo hoЬ\ovan jeste nanosenje laka
5 Kada ste zadovoljni rezultatom na
pomocu valjka. Razredite lak za pгvi
sloj da Ьi lak brzo pгodro н drvo pre
delu koje ste izbrusili, pocnite sa sleclecim.
naпosenja sledeca dva nerazredena sloja.
Nemojte da zaЬoгavite da podignete
Koristite jaku Ьrusilicu s finom smirglom
masinu kada је premestate. Pocnite
svako prelazenje 1 т od zida iza vas.
da Ьiste lagaпo izbrнsili povrsinu izmedu
slojeva. Ne zaboгavite da oЬrisete prasinн
Dakle, kada predete citavu povrsinu,
vlazпom krpom pre nego sto predete na
moracete da napravite polukrug
sledeci sloj.
masiпom da Ьiste zavrsili posao
na preostalom delu.
HoЫovanje ivica
Ovaj posao vrsi se роmосн bгusilice
sa diskom јег rucna Ьrusilica (kГLtzпa
ili viЬгirajuca) nije dovoljna jaka.
PRAКТICAN SAVET
Traka brusilice pocinje da se okrece cim
ukljucite masinu ali ne dolazi u kontakt
s podom sve dok ne spustite polugu.
Ne dozvolite nikad da brusilica dodirne
pod dok se ne pomera, а dok se traka
okrece јег bi se na tom mestu izdubio
parket. Pazite da se masina krece 1 Naпesite lak valjkom нnakrsnim
napred kada traka dode u kontakt s pokretima, а zatim ga razmazite и smeru
parketom. Опа се to sama uciniti, ali prostiranja drvenih vlakana.
pocetnici је obicno povlace unazad.
2 lzvedite zavrsпe radove cetkom da Ьiste
oЬradili ivice i povisine oko cevi гaclijatora.
Postavljanje POPRAVКA LAMELNOG

lamelnog parketa PARKETA

Ako је lamelni parket ostecen, obnovite
Lamelni parket napravljen је ga tako sto cete zameniti сео kvadrat
(plocu) koji ste sacuvali u rezervi.
od tankih drvenih dascica,
rasporedenih prema odredenom
dezenu i vec slozenih u kvadratne
ploce. 2 Ako је moguce, гasporedite рlоёе tako
da ll·eba sапю da iseёete podlogu nozem
Alat: merna lгaka; kanap za mai:njc za parket izmedн lamela.
s p1·ahom; 1·adni slo; 1ш:па lesleгa za
шцivапје zlcbova; sckaё; olovka; krpa.
kгuzna lm1silica ili umclak za hоЫоvапје
(ako је ncoplюdno); smirgla (srcdnja i fina);
cekiC; ёelka

Materijal: pakel lamclnog paгkela; lepak;

uk1·asne lajsnc i plutane lгake za ivice; ckюi;
lak; vajt-spil'it

Pre nego sto pocnete Рlоёе lamelnog

parketa uglavnom su kvadratne i debe1e
6,5-8 mm. Lamele su uglavnom fiksirane
па gradevinskom papiru, perforiranom
papiru ili specija1noj mrezici. Kvadrati
parketa su savitljivi i mogu da izravnaju
male пeravniпe poda. Ako је pod koji
sluzi kao podloga veoma neujednaёen,
pokгijte ga tvгdim vlaknastim ploёama 3 Ako treba da iseёete paketnu ploёu,
(str. 129). Drvo koje upija vlagu iz postavite је па гаdпi sto i secite rucпom
vazduha moze da se гasii-i. Da Ьi ste testerom za urezivaпje zlebova.
izbegli neprijatna iznenadenja, kupite
pakete parketa bar 2 dana pre
postavljanja i raspakujte ih u prostoriji
gde cete kasnije postaviti parket.

1 Postavljaпje р1оёа 1amelnog parketa

vrsi se isto kao i postavljaпje viпil-ploёica
(str. 135). Prvo ih raspoгedite (bez
lер\јепја) da Ьiste proverili dimenzije р1оёа
kada su slozene па celoj povrsiпi prostorije.
Као i za veciпu parketa, treba ostaviti
2 Sklonite dletom osteceni kvadrat.
Pazite da ne ostetite susedne kvadrate.
1,5 cm prostora izmedu ivice parketa
Sastruzite podlogu i lepak koji је ostao
i \ајsпе kako Ьi drvo moglo пeometano
na podu.
da se siri.

KUPOVINA LAMELNOG
PARKETA
Proverite stanje parketa pre kupovine.
Nemojte da kupujete parket s crnim
mrljama koje ukazuju na to da је cuvan
u losim uslovima (licem ka nalicju, а
ne licem na lice). Ove mrlje tesko se
uklanjaju. Proverite da li su sve ploce
istih dimenzija i da li su lamele slozene
u "karo" uzorak (desno). Proverite da
li ima slomljenih i izgrebanih ploca.
Posto su pakovane u providnu
foliju, lako је proveriti da li su ploce
naslagane kako treba i da li su iste
velicine.
4 UpotreЬite lepak koji је pгeporuёio
proizvodaё i postepeпo ga naпesite па pod.
Postavite ploce i pritisпite odozgo da Ьi se
uёvгstile па mestu.
5 Kada zavrsite postav1jaпje р\оёа,
zamaskirajte ivice parket-lajsпama
ili p1utanim trakama.
6 Naпesile tгi sloja laka s poliuretanom
za parket i гazredite prvi sloj laka
vajt-spiritom. Lagaпo izbrusite parket
3 lsecite novi kvadrat zajedno s
podlogom i zalepite ga na odgovarajuce
izmedн svakog sloja i obrisite pгasinu
mesto.
krpom natopljeпom vajt-spiritom.
Biranje laminata
Slojevita роdпа оЫоgа ili lamiпat postavlja se па ploёu ili cemeпtпu kosuljicu. Veciпa ima
fiпalпe oЫike od drveta (hrast, bor, bukva, tikoviпa itd.), ali postoje i varijaпte od keramike,
skriljca ili terakote, ра ёаk i bakra ili alumiпijuma. Bez obzira па gotov oЫik, ukrasпi elemeпti
prekriveпi su slojem laka da se пе bi prljali, ostetili ili izЬledeli. Postoje posebпi lamiпati
prilagoёfeпi kuhiпji ili kupatilu.
Lamiпat је пapravljeп od vlakaпa velike gustiпe (HDF) presvuёeпih celulozпim papirom
koji је prekriveп zastitпim slojem. Postoje varijaпte sa uklapaпjem (klik-klak sistem) i verzije
sa zlebovima. Daske па uklapaпje slгlu se i spajaju se па рега i zleb i пiје potrebaп lepak.
Lako se uklaпjaju ako, прr., treba da zameпite пeku dasku ili da priёfete ploёi ispod.
Daske sa zlebovima se lepe i samim tim teze ih је zameпiti.
Lamiпat se uglavпom prodaje u paketu. Na svakom paketu паzпаёепа је kvadratura koju
pokriva, kao i to da li је pogodaп za kuhiпju ili kupatilo. Оа bi ste izraёuпali пeophodпu koliёiпu,
Laminati imitacija skriljca
pomпozite siriпu sa duziпom prostorije i dodajte tome 10 % za svaki sluёaj.
• Pakovanje od pet ploca pokriva oko
1,7 m2.
• Tekstuгa podseca na pravi skriljac.
• Lako se namesta zahvaljujuci sistemu
klik-klak, bez lepka.
• Nepromociv materijal, ра se preporucuje
za kupatilo, kuhinju, staklenu bastu. Ipak,
nije pogodan za saunu ili slicnu prostoriju
s visokim nivoom vlage.

Laminat - imitacija koze

• Pakovanje od sedam dasaka pokгiva
oko l,90 m2.
• Lako se postavlja zahvaljujuci sistemu
klik-klak, bez lepka.
• Izuzetno nepromociv, ра se samim tim
preporucuje za kupatilo, kuhinju ili
staklenu bastu.

Laminat od drveta lmitacija drveta Bambus

Na trzisu postoji velik izbor raznih • Podna оЬ\оgа koja ima izgled drveta
materijala - hrast, jasen, kesten i mnogi (slika gore), verna reprodukcija pravog
drugi. drveta.
• Pakovanje od devet dasaka pokriva oko • Ne upija prljavstinu i nepropustljiva је.
2,15 m2. Moze cla se koristi u kuhinji
• Lako se ugraduje zahvaljujuci sistemu i kupatilu.
pero i zleb, bez lepka. • Торао materija1, koji ne stvara buku
• Prodaje se spreman za upotrebu i moze pri hodanju.
se ponovo postaviti do sest puta. • Lako se postavlja lepljenjem direktno
• Otporan na progoretine od cigareta па pod ili osnovti od sper-ploce.
i tamnjenje. • Ne siгi se.
• Nije pogodan za kupatila, kuhinje • Moze se naci u pakovanjima
i ostala vlazna mesta. od 2,5 m2.
• Ovo је nova podna оЬ\оgа za brodski
pod ili 1amelni parket.
• Taman s prirodnim svetlim odsjajem.
• Sistem ploce sa zlebovima koje se lepe
(\epak РУА).
• Velicina р\оса: 1,2 m (duzina) х 12 cm
(sirina) х 15 mm (deЬ\jina).
• Kutija od sedam ploca pokriva oko l m2.
• Bambus је topao pod nogama i otporniji
od vecine drugih vrsta drveta koje se
koriste za paгkete.
• Ekoloski: bambus је biljka koja moze
da poгaste do 15 m godisnje.
 Postavljanje
laminata
Ako hocete da osvezite svoju pro­
storiju, laminat је efikasno resenje
i brzo se postavlja. Postoje dva
sistema postavljanja za ove slojne
podove: sistem klik klak sa zaklju­
cavanjem i sistem sa zlebovima
Alat: merna traka; o!ovka; makaze; noz za
parket; nicna testem za uгezivanje zlebova;
пи'па teslera ili ubodna testera; cekic; dгveni
granicnik; poluga za p1ivlacenje; busilica s
burgijom za d1·vo; rende (za donjc delove
vrata)
Materijal: parket i izolacioni mataijal za
pokrivanje pmsLorije; lepljiva traka; lepak za
clгvo (PVA); ukmsna lajsna (za sakrivanje
dilatacionili spcUnica); lajsna za prag; ekseri;
dilatacione spojnice
Postavljanje podslojeva
Pre nego sto ugradite laminat, neophodno
је postaviti izolacioni podsloj. On upija
zvuk prilikom koracanja i uklanja nerav­
nine na poclu. Ako pod pokrivate tvrdim
materijalom, dodajte nepromocivu foliju
pre nego sto postavite podsloj. Na tгZistu
postoji i nepromocivi podsloj, ра u tom
slucaju necete morati da postavljate dva
razlicita sloja.
1 Pripremite pod - ukucajte sve eksere
koji vire.
2 Ako se laminat postavlja na betonskoj
podlozi, izolujte је cvrstim slojem
polietilena da Ьiste laminat zastitili
od vlage.
3 lsecite podsloj kako Ьi mogao da pokrije
celu povrsinu poda i ostavite izrez oko cevi
za l cm siri od cevi.
4 Ojacajte ivice lepUivom trakom - pazite Postavljanje laminata
da se ne preklapaju. Ako koristite izolaciju
sa zlebovima
od drvenih vlakana, ostavite је da odstoji
2 4 sata u prostoriji pre postavljanja, а
Postav1janje parketa sa perom i zlebom
izmedu ploca i zidova ostavite fugu za
slicno је postavUanjн parketa ро sistema
sirenje 5-10 mm.
klik klak. lpak, lepljeni parket ne dozvo­
ljava puno gresaka, dakle, bolje је postaviti
Postavljanje laminata dva-tri reda р\оса bez lepljenja da Ьi se
prove1ila njihova ispravnost. Ploce uvek
ро sistemu klik klak postavljajte tako da kratko pero bude
spolja.
1 Postaviti pгvu dasku paralelno s najdu­
zim zic)om LI prostoriji, po[azeci iz \evog
ugla i postavite ivicu sa kratkim perom
prema zidu. Ubacite granicnike na medu­
sobno jednakim rastojanjima izmedu lajsne
i daske da Ьiste ostavili fugu za sirenje.
2 Nastavite tako do kraja prostorije, gcle
cete verovatno moгati da presecete jednu
dasku za uklapanje.
3 lskoristite ostatak daske, ako је
duza od 30 ст, da zapocnete drugi red.
U protivnom, isecite testerom dasku па
dva dela i iskoristite jedпu polovinu za
pocetak drugog reda. То omogucava
staЬilizovaпje spojeva parketa. Stavite
granicnike na krajeve uza zid.
4 Postavite daske, red za redom. 1 Postavite prvu dasku para1elno sa
najdнzim zidom sobe, zleb L1Za zid.
Kada zavrsite jedan red, neka vam neko
Postavite granicnike da Ьiste ostavili fugu
pomogпe da podignete сео zakopcani red,
od l cm za sirenje.
pod uglom od 30° u odпosu па prethodni
red da Ьiste ih uklopili i zakopcali.
2 Postavite drugu dasku tako da uklopite
5 Kod poslednjeg reda sigumo cete pero na krajн prethodne daske sa zlebom
na pocetku druge.
morati da smanjite sirinu daske. Оа Ьiste
to uradili, uzmite zadnju dasku i stavite
је uz lajsnн; obelezite linijн нzdнz daske
kојн treba da isecete i нklopite.
6 Obelezite novu linijн, para1e1nн s
predhodnom, na razmaku od 5 mm da
Ьiste suzili daskн i napravili fнgu za sirenje.
Ро novoobelezenoj liniji isecite svaku dasku
ubodnom testeгom i postavite је.
7 Na kraju uklonite sve granicnike i fugu
za sirenje zamaskirajte ukrasnim lajsnama.
Za нglove prostorije, isecite ukrasne lajsne
pod uglom od 45°. Zalepite ih ili zakucajte
ekserima za lajsne ili za zid, da Ьi pod
mogao "raditi".
3 Postavite tri reda dasaka. Razmontirajte
i postavite ih ponovo, ali ovog puta ih
zalepite koristeCi lepak za drvo. Оа Ьiste ih
uglavili, zЬijte ih koristeci drveni podbUac
koji se zlebom natakne па pero daske i
preko njega udara cekiCem.
4 Mrlje od lepka odmah obrisite vlaznom
krpom.
 Postavljanje ploce
oko cevi
1 Postavite plocu uz pretl1odnu
i naшestite је uz cev.

2 Obelezite centar cevi na bocnoj

strani ploce, а onda na ivici koja се
doci uz lajsпu. Spojte oznake da Ьiste
odгedili centaг cevi.

3 Burgijom od 16 mш probusite

5 Da Ьiste postavili poslednju plocu plocu па tош шestu. Isecite plocu

ро sirini 1.1 nivou rupe i uglavite
na kraju reda, upotreЬite polugu za
dva dela oko cevi.
privlacenje. Stavite је preko ivice
ploce i udarajate cekiCem.
Pragovi па vratima
Na ovom пivou treba iseci okvir vrata
da Ьi ploca шogla da se podvuce.
Zato postavite jednн р!осн naopako
па pod uz okviг tako da pritisnete
odozgo secivom testeгe да Ьiste је
pгesekli. lsecite рlосн ро шeri i stavite
је na odgovarajнce mesto. Da Ьiste
POSTAVLJANJE PARKETA zastitili i sakrili ivicu parketa, isecite

ОО MASIVNOG DRVETA
jednн lajsnн za prag prema dimenzijaшa
sirine vrata, а zatim је zalepite ili
Drveni parket moze da se postavi na zakнcajte.
pod od ploca ili direktno na drvene
grede. Na podu se daske postavljaju
kao i za laminat, s prostorom za
dilataciju na spoljasnjem delu u nivou PRAКТICAN SAVET
zida. Svaka daska zakucana је za
drvenu podlogu tehnikom "nevidljivog
eksera".

6 Pocnite dгugi red koristeci ostatak 1 Zakucajte eksere u pero daske

prethodnog reda da Ьiste pomerili spojeve. pod nagibom koji се omoguciti da
Nanesite lepak na pera i zalepite. se dohvati pod. Koristite eksere od
ЗО mm za daske deЫjine 20 mm
i od 50 mm za dеЫје daske.

• Uramljivanje vrata Ako se ploca

zavrsava usred zleba vrata, upotrebite
lajsnu za prag da biste prikrili spoj sa
susednom podnom oЫogom.

/
7 Kako napгedujete, gгanicnikom ili 2 Zakucajte eksere cekicem.
cekiceш udarajte lagano ро рlосаша da
Poravnajte glave eksera tako
Ьiste ih spojili.
da ne smetaju pri uklapanju
• Cevi Obelezite polozaj cevi na ploci
8 Priшenite koгake 5, 6 i 7 za postavljanje u zlebove. Ubacite zleb sledece
daske u pero koji ste upravo
i isecite је testerom za otvore, а zatim
klik-klak parketa (str. 133) da Ьiste uklopili ostatak postavite iza cevi.
zakucali i tako redom.
poslednјi геd i zaшaskirali dilatacioni
pюstor.
Postavljanje
podne оЫоgе
od plocica
Оа blste postigli optimalne rezultate,
poredajte plocice, bez lepljenja,
polazeci od sredista prostorije.
Planirajte jednu probu pre nego
sto pocnete da postavljate plocice.
То је najbolji nacin da ne pogresite.
Odakle poёeti
Kako pronaci centralnu tacku
Bez obziгa na vгsш podne оЬ\оgе, poslavljanje
ploёica uvek polazi ocl sredista pгostoгije.
'
1 lzmerite гastojanje izmedu clva naspгaшna
zida i obelezite sredinu. Povezile ove dve
taёke po\1laёeci liniju kredom (videti
uokviren tekst desno).
2 Izmerite ocrtanu liniju i obelezite njenu
sredinu. Та taёka је srediste prostorije.
Drugi nacin
• Ako prostorija ima kaшin, povucite liniju
kredom paгalelno sa zidom gde se nalazi
kamin.
• Ako pгostorija ima udllbljenje н zidн,
poVL!cite linijн kгedom izmedu naspraшnih
zidova; нzmite mеге do te linij€.
• Ako prostorija iша nepravilan oЬlik, iza­
berite jedan zid za osnovll. Povucite liniju
koja се Ьiti paralelna sa njim i to 7 ,5 ст
od zida. Oznaёite srediste. Polazeci od tog
repera, povltcite linijll pod pravim
ugloш ll odnosu na prethodnu.
lzшerite i oznaёite sredinн.
Tacka preseka
Kacla povuёete glavnu liniju kгedom,
ргеkо nje pod pгavim llglom iscrtajte
c\rнgu liniju. Da Ьiste to uradili, postavite
clve ploёice na рос] jednu clo clгuge, tako
da је im је jedna ivica u ravni sa glavnoш
linijom, а jedan ugao na sredisnjoj taёki.
Povltcite spoгeclnll linijll preko sobe,
prateci ivicu ploёice.
Postavljanje prve plocice:
Postavite pгvll ploёicll koja се odrecliti
polozaj svЊ ostalih. Naгavno, sve zavгsne
plocice trebalo Ы da budu iste veliёine
(Ьаг polovina jeclne ploёice).
Da Ьisle odгedili polozaj prve ploёice,
prvo napravite probu.
Ргvа plocica шоzе da se postavi u jedan
od sledecih polozaja:
• na sгeclisnju taёku prostorije;
• u ugao koji se Гormira нkrstanjem
dve linije н sredisш;
• na sredinu glavne linije i poravnato
sa sporednom linijom;
• na sreclinu sporedne linije i poravnato
sa glavnom linijoш.
POVLACENJE LINIJE KREDOM
Za obavljanje mnogih radova neophodno
је povuci liniju kroz prostoriju. Kredom
istrljajte kanap za merenje ili kupite
mali uredaj za premazivanje kanapa.
Zakacite jedan kraj kanapa za ekser
koji је zakucan u pod i zategnite
kanap do druge strane prostorije.
Zategnite kanap podizuci ga, а zatim
ga pustite. Kada padne, kanap се
ocr1ati liniju na podu.
Poravnavanje plocica
prema nekom elementu
• Pojedine prostorije iшaju elemente, kao
sto su kamin i zastakljeni delovi, koji su
vеоша vazni prilikom postavljanp plocica.
Da biste postigli najbolji efekat, pomeгite
spornн liniju - pazeci da bude paralelna
sa glavnom - da Ьiste izravnali plocice s
tim nezaobllazniш eleшentom. Potrlldite
se da veci delovi isecenih plocica budu
za borduгu.
• jedna prostorija moze cla ima dva vazna
eleшenta. U tош sluёaju, podesite оЬе
glavne linije kako Ьi plocice Ьile
Llskladene s tim elementima.
• Gotovo је neшogL1ce uskladiti plocice
s vise od dva elementa Ll pгostoriji.
 u tackн Сi ocrtajte polнkrug kroz G i Н;
Slaganje ponoYite postнpak s tackama Е i F.
plocica 5 Kгedom povucite dijagonale izmedu
tacaka G i I i tacaka F i Н.
Dajte licni pecat poplocavanju
slazuci plocice razlicitih Ьоја.
Najjednostavniji dizajn jeste
Rasporedivanje zavrsnih plocica:
drugi nacin
Plocice ро dijagonali mogll cla ЪudL1
okruzene plocicama koje su postavljene
paralelno sa zidom.
1 Prilikom probnog redanja, ЪL1dite
sigL1mi da је sirina zavтsnog prostora
veca od sirine pola plocice.

sahovska tаЫа koja se doblja

2 PostaYite sve cele plocice.
naizmenicnim stavljanjem dve
razlicite Ьоје, ali postoji mnostvo
3 Isecite nekoliko plocica clijagonalno i
postavite ih tako da istaknete dijagonalni
drugacijih dezena. dezen.

4 Na krajll, isecite zaYГsne plocice mereci

Postavljanje plocica
ро dijagonali
Postavljanje plocica ро dijagonali lako је
pod нsloYom da ste oznacili tragove na
роdн improvizovanim sestarom ili ostrim
predmetom.
Pre nego sto pocnete Da Ьiste predu­
predili greske prilikom postavljanja plocica,
na karo papiru nacrtajte shemu zeljenog
dizajna. Tako c'ete moc'i cla procenite
potrebnu kolicinu razlicitih dezena plocica.
6 Rasporedite nizove plocica, Ъеz lepljenja, ih jednll ро jednll, ali ih zalepite istoYГeme­
no.
clнz dijagonala, podesavajllc'i ih tako da
zavrsne plocice Ъudu najvece. Zalepite cele
plocice.
KOLIKO ЈЕ PLOCICA
Rasporedivanje zavrsnih plocica:
POTREBNO?
prvi nacin Da biste izracunali potrebnu kolicinu
plocica, izmerite duzinu prostorije. Ako se
u njoj nalazi kamin ili uduЫjenje u zidu,
г------
1 izracunajte odvojeno njihovu povrsinu
1 1 da biste је dodali ili oduzeli od osnovne
1 povrsine. Povrsina koju pokriva jedno
1 pakovanje naznacena је па ambala±i

1 Napravite improYizovani sestar od jedne

1 (uglavnom 1 m2). Podelite povrsinu

daske laminata dнgacke oko l m, na cijim 1 prostorije povrsinom koju pokriva jedno
pakovanje da biste utvrdili broj potrebnih
su krajevima ekseri. Da se pri zakucavanju 1
pakovanja. lz predostroznosti kupite
eksera drvo ne Ьi razdvojilo, probusite dYe 1
nekoliko plocica vise.
male rupe manjeg precnika od precnika 1
eksera koje c'ete zakucati.
1
L _____ _J
в
г-1
1 11 1 Napravite saЬlon za secenje plocica koje
1 1
1
1 11
1 1
се blti zavrsene. lsecite komad kartona tako Postavljanje vinil
1
1 1 da clve naspramne stranice Ъudu paralelne.

ploca i ploca od
1 1
1 1 Rastojanje izmedн ovih dvejll stranica mora
E JE====ttl====J
1
С da Ъшlе jeclnako dijagonali plocice.
1

plute
1
1
1
1 2 Postavite plociCLI koja treЪa da se
1
sece do mesta koje tгеЬа da Ъude
: 1
LJ popllnjeno. Postavljanje vinil ploca zahteva
о
vise vremena nego postavljanje
2 Premerite i oЪelezite srediste prostorije. 3 Postavite jednн od stranica saЫona LIZ

lajsnн i isecite plociCLI koja se nalazi ispod vinila u rolnama. Medutim, ploce
("Odakle poceti", str. 135)
saЬlona, pratec'i njegovu iviCLI. Deo plocice
је lakse postaviti, manje је
koji је najlldaljeniji od lajsne се popuniti
3 PostaYite jednu od igala sestara na tackн prazan pгostor. rasipanja i, u slucaju greske,
u preseku pravih linija (А) i obelezite cetiti
tacke (В, С, D, Е) na ovim pravama. mnogo је gore ostetiti vinil u
rolni nego izgublti jednu plocu.
4 Postavite iglн sestara н tackн В i ocrtajte

r
polнkrug kroz F i G. PostaYite iglu sestaгa
Vinil ploce i ploce od рlше postavUajll se
F В G na isti nacin. Neke su samolepljive.
rr-=--=--=--=--=--=--=--=- --=-=-=--=--=--=--=-� Alat: тета tгaka; kапар s ргаl10т; misllija;
1 1 1 krpa; olovka; поz za ploёice; nekoliko komd­
1 1 )1 1
1 1 1 1 diCa vlaknasti/1 р/оса; гаvап mctalni /епјiг
1 1
, Ј
Materijal: р/осс; lepal< k(1i р1трогисијс pmiz­
1 1

Е lд 1�С
1 1 vodac (ako ploce nisu samolepUive); vcUt-spilit
1 1
1 1
1 1
1 1
------- - -- - -- ---
1 1
1 1
� 1 -
1 lzaberite nacin slaganja ploca (,,Oclakle
_________ l:J_________ J_j poceti", str. 135).
D Н
 2 Ocistite pod od prasine i zalepite prvu
plocu posto ste naneli lepak.
3 Namestite prvu plocu na mesto odakle
poёinjere sa redanjem i postavite је ravno,
odmotavajuci је.
4 Postavite suseclne рlоёе da Ьiste napra­
vili kvadrat od ceti1i elementa. Nastavite
da postavljate р\осе prema zidovima i
istovremeno pokrivajte ро 1 m2.
5 Obrisite mrlje od lepka krpom natop­
ljeпom vodom i vajt-spiritom ро potreЬi.
Secenje ivicnih ploca
lsecene рlоёе koje treba da se stave uz
ivicu, mogu da se obradнju па dva nacina.
lskoristite prvi nacin za povrsine
premazane lepkom, а drugi za postavljanje
па skuёeпom prostoru kao sto је toalet ili
uski hodnik.
Prvi nacin
Rasporedite sve ploce osim jedпog reda
celih ploca i jeclnog reda isecenih р\оёа
ро ivicama sobe.
1 Postavite рlосн kојн secete uz poslednji
postavljeпi red i postavite jos jednu
odozgo, priЬijenн ша zid.
2 Povucite Iinijн na ploci kојн secete.
Neke ploce dovoljno је obeleziti nozem
za р\оёiсе, а onda ih prelomiti na dva
dela. Ako se ploca ne slomi, isecite је na
··
podmetnutoj drveпoj clasci.
Kruzno secenje
Mozda се se dogoditi da rreba da isecete
рlосн oko nekog predmeta nepгavilnog
oЬlika, kao sto је wc solja ili postolje
lavaboa.
3 Promenite mesta za dva isеёепа
parceta tako da secena ivica dode нzа
zid. Ponovite postupak da Ьiste pokrili
сеlн ivicu (numeriSuci ih srazmemo
napredovaпju posla) i zalepite sve
ploce.
Drugi nacin
Ovako cete postaviti sve cele ploce, а
zatim obraditi sve one koje treba iseci
za ivicн.
1 Postavite plocu koju treba iseCi na 1 Uzmite list papi1-a dimenzija vecih od
poslednji red. Postavite trecinu na vrh, рlоёе za saЫon. Postavite ga na mesto gde
uza zid. р\оса treba da bude postavljena i savijte шн
ivice prateci spojeve sa susednim plocama.
Isecite papir ро linijama prevoja da Ьi
mogao da se uklopi s preprekom i savijte
ga cvrsto l\Z osпovu predmeta.
2 Povucite olovkom liniju ро ploci koja se
sece. Kod рlоёа od plute upotreЬite noz
kao olovku i slomite plocu na dva dela.
Ako se р\оса ne slomi, isecite је па drveпoj
dasci koristeCi metalni lenjir.
3 Deo р\осе koji је najЬlizi sredini 2 Isecite papir duz ртеvоја da Ьiste
napravili saЬlon. UpotreЬite saЬlon
prostorije odliёno се se uklopiti u prosюr
da Ьiste obelezili i isekli ploёu.
koji treba da se popuni. Stavite ga na mesto
na kraju niza.
Ploce pored vrata Oko ukrasnih lajsni
na ramн, moracete da nacrtate tri-cetiri
linije da Ь iste napravili dobar raspoгed.
OPREZ
Ugaone ploce Ugaone ploce moraju da
se isekн na isti nacin kako ро dнziпi, tako Lepak па bazi rastvaraca izuzetпo је
i ро sirini. zapaljiv. Kada za postavljaпje роdпе
оЫоgе koristite ovakvo sredstvo,
preporucuje se da otvorite sva vrata
i prozore i da iskljucite sva svetla u
Ыiziпi. Nemojte da palite cigaretu dok
radite. Kad zavrsite, provetrite svoju
odecu.
Lepak па bazi vode пiје zapaljiv,
ali se duze susi, sto produzava
radove, пarocito ро hladпom vremeпu.
Secenje oko cevi
Cev koja izlazi iz poda najcesce је
smestena Ьlizu zida. !secite jednu ploё:u
da Ьiste popunili iviё:ni prostor.
1 Postavite ploё:u koju treba iseci preko
poslednjeg reda i gumite је uz cev.
Obelezite olovkom.
2 Postavite ploё:u uza zid prislanjajuCi је
suё:eljenom stranom uz cev. Ocrtajte jos
jednu oznaku na mestu dodira.
3 Ugaonikom povucite liniju polazeci od
svake od ovih oznaka. Ove dve normalne
linije ukrstaju se u jednoj taё:ki.
КАКО ZAMENITI
VINIL PLOCU
Оа biste zameпili viпil plocu, stavite
па пјu alumiпijumsku foliju i predite
preko пје vrucom peglom. Sacekajte
da toplota prodre (to traje duze па
betoпu пеgо па drvetu), а zatim
пozem podigпite јеdап kraj ploce
i skloпite је. Sastruzite preostali
lepak mistrijom zagrejaпom па feпu
za vreli vazduh. Zalepite novu plocu.
Nemojte је gurati јег cete tako istisпuti
lepak ро ivicama пеgо је pritisпite.
4 Dve normalne linije ukrstaju se na
mestu sredista cevi. Probusite rupu koja
ima precnik cevi (Ьuseci plocu na podlozi
od daske) ili napravite nozem rupu
odgovarajuce dimenzije. Nozem napravite
usek od rupe do ivice рlоё:е i tu postavite
ploё:u.
Drugi nacin Vinil mozete probusiti
i koristeci komad cevi istog preё:nika
kao preё:nik kanalizacione, ро kojoj
cete udariti ё:ekicem. Оа Ьiste postigli
bolji rezultat, mozete zaostriti
ivice cevi.
TAPISON PLOCE
Tapisoп ploce postavljaju se
isto kao viпil ploce ili ploce od plute
(str. 136). Zbog toga sto se пе lepe,
izlizaпe ili osteceпe komade lako
је zameпiti. Najbolje је uпapred
kupiti rezervпe komade i redovпo
ih meпjati. Tako песеtе imati
proЫema s uskladivaпjem Ьоје
i teksture.
Posao се biti olaksaп ako sami
пapravite alat za пamestaпje tapisoпa.
lsecite dasku dimeпzija 30 х 15 cm
i 2,5 cm dеЫјiпе. U srediпi daske
probusite rupu duboku 1 ,5 cm
i zalepite u пјu parce drske od metle.
Zakucajte ekser u to parce kroz dasku.
Zakucajte cetiri eksera па predпji
deo daske i ostavite ih da vire
З mm па пalicju da bi sluzili
kao zupci.
1 Poredajte ploce (str. 135).
Mozete postaviti sve komade tako
da dlacice budu okreпute u istom
pravcu ili u suprotпom da bi se dobio
efekat povrsiпe s razlicito obojeпim
poljima.
2 Оа biste sprecili klizaпje prvog
komada, zalepite ga "dupleks"
lepljivom trakom па srediпu
prostorije.
3 Postavite komade tapisoпa.
Postavite zupce alata koji ste пapravili
па јеdап komad i gurпite ga da biste
ga postavili па mesto.
4 Kada su postavljeпi svi celi
komadi, izmerite ivicпe komade
primeпjujuci јеdап od пасiпа sa
str. 137. Obelezite liпiju sесепја
ostavljajuci ozпaku пozem па
svakoj od ivica komada. Okreпite
komad licem ka podu, stavite metalпi
leпjir da povezete оЬе ozпake i isecite
пozem. Namestite lajsпu za prag
u пivou vrata.
Postavljanje
keramickih
plocica
Као i kod postavljanja vinil ploca,
neophodno је odluciti о rasporedu
keramickih plocica pre njihovog
postavljanja.

Pre postavljanja plocica na pod, pokrijte 4 Pocnite da postavljate plocice od naj­

pod kvalitetnom sper-plocom debelom
9 mm. Povrsina се Ьiti staЬilna i u nivou
i spreciee pomeranje poda i pucanje
plocica. Pricvrstite sper-plocu vijcima
na svakih 30 ст.
Plocice је moguce postaviti na beton sa
cistom cementnom kosuljicom, na stare
plocice ili na vinil ploce, pod uslovom da
su dobro zalepljene. Vinil ploce trebalo Ьi
premazati slojem specijalnog lepka.
udaljenijeg ugla naspram vrata. Zakucajte
letvicu da Ьiste odredili granice za svaki red
2 Postavite dve ili tri dodatne plocice
uz letve razdvajajuci ih granicnicima.
plocica. Nemojte da zakucavate eksere do
Koristite polutke granicnika za stranu
kraja da Ьiste mogli lako da ih izvadite.
plocica koja se nalazi uz letvu.
3 Dovrsite postavljanje devet ili sesnaest
plocica (zavisno od njihove velicine)
granicnikom na svakom uglu. Granicnici
koji su utisnuti u cementni lepak kasnije
се Ьiti sakriveni smesom za fugovanje.

Alat: kanap; olovka; metalni lenjir; letve

(5Ох25 тт); cekiC koji moze da sluzi i za
vadenje eksera; liЬela; поz; jlomaster; sprava
za secenje ploCica; nazubUena ravnjaca,
gumeni noz za fuge
Materijal: ploace (vidi str. 136 za
neophodnu koliCinu); granicnici; cementni
lepak; smesa za Јugovanje; silikonski gel

5 Pokrijte deo poda sa devet plocica,

Odakle poceti
1 Postavite plocicu u jedan od pravih
uglova na preseku linija koje se ukrstaju u
sredistu prostorije (str. 135) i postavite red
plocica ne lepeci ih. Ne zaboravite ivicni
red plocica kako Ьiste odredili njenu sirinu.
ne lepeci ih, i to u uglu koji ogranicavaju
letve. Ako letve nisu savrseno u ravni sa
ivicama plocica, ponovo ih postavite da Ьi
se dobro uklopile s plocicama.
4 Proverite liЬe\om da li su plocice ravne.
Postavljanje celih plocica Pritisnite one koje vire.

2 Opet polazeci od srediSta prostorije,

postavite drugi red normalno na prvi i
proverite sirinu. Izbegavajte previse uske
bordure ili malo sire od velicine plocice.

3 Ako naidete na proЬleme sa bordurom,

pomerite plocice za jednu polovinu plocice.
Izbrisite oznake na podu i ocrtajte ih
ponovo za polovinu plocice dalje. Ponovo
postavite redove plocica da Ьiste proverili
ivice.

1 Sklonite plocice i nanesite lepak na 5 Nastavite tako metar ро metar

povrsinu koju one pokrivaju (uglavnom
se radi metar ро metar kvadratni). Drzite
nazuЬljenu ravnjacu pod uglom od oko
45° u odnosu na pod. Postavite prvu
plocicu u ugao koji prave letve i
pritisnite odozgo.
kvadratni dok ne postavite sve cele
plocice. Prodite nozem za git izmedu
plocica i letve da se lepak ne Ьi uhvatio
za drvo. Takode se preporucuje da se
metalnim lenjirom proveri ravnost
plocica.
Secenje i postavljanje
ivicnih plocica (bordura)
Pre nego sto se pozabavite ivicama,
sacekajte 24 sata da Ьi se lepak stegao.
РRАКТlёдN SAVET
lzmerite plocice za secenje jednu ро
jednu јег su male sanse da su zidovi
savrseno pravi. Ostavite prostor velicine
granicnika za spojeve kao i prostor za
sirenje izmedu plocica i lajsni. Olovkom
obelezite sirinu bordure na plocici.

4 Premazite lepkom nalicje isecene

plocice. Nazl!Ьljenom ravnjacom
izbrazdajte naneti sloj.
9 Pripremite malteг za spojeve (fl!ge) i
sipajte ga izmedl! plocica. Fuge popunite
specijalnim gumenim nozem.

Drugi nacin Mozete takode popLtnili

pгostor izmedu plocica i lajsni silikonskim
gelom.

1 [zvadile eksere iz ]etYi Cekicem za

Postavljanje
vadenje eksere i podignite drvene letve.

5 Postavite granicnike izmedu celih. i
isecenih plocica. Nemojte se sada baviti
uglovima prosto1ija. Postavite svakl! plocicl!
ро ivici Jednl! za drugom. Budite sigшni da
је ostalo malo prostoгa izmedu plocica i
lajsne.
plocica od
terakote
Plocice od terakote postavljaju se
isto kao keramicke. Tradicionalno
se postavljaju ро dijagonali.
Ako postavljate plocice od terakote na
pod, пајрrе proverite dimenzije drvenih
greda. Grede пize od 125 mm песе
podneti tezinll plocica i postoji гizik
da se pod Ltlegne i popl!ca.

2 Izmerite sirinu plocica koje treba da se Као i kod keramickih plocica, drveni
pod тога da se pokrije sper-plocom
seku. Uz neke sprave za secenje plocica ide
(str. 139).
i uglomer s podeocima da Ьi se olaksao
posao. Ako ga nemate, upotreblte metalni
lenjir.
Alat: olovka; metalni lenjiг; dгvene letve
3 Namestite uglomeг na spravu za secenje (50 х 25 тт); cekic za vadenje eksm1; libela;
noz za ploCice; flomastu; spгava za secenje
plocica i stavite plocicu tako da se jedna
ploCica ili elektlicna masina (ako su plocicc
strana nalazi uz krak uglomera koji se
debUe od 6 тт); паzиЫјепа гаvпјаса;
krece ро zlebu uglomera. lsecite plocicl!
gL1meni noz za juge
tako sto cete ро njoj povlaciti ugradeni
noz za secenje. Postavite plocicu ll stegll Materijal: ploCice (vidi su-. 136 za
masine i pritisnile polugu da Ьiste је ncophodm1 kolicinu); gmnicnici; zidaгslii
nacisto prelomili. ekse1i (za bcton); cemeпtni lepak i smcsa

6 lsecite plocice za Ltglove prostorije

za povezivanje

i postavite ih.

7 LiЬelom proverite da li ste ravno

postavili plocice i popravite tamo gde је
potrebпo. Ako је neka plocica pгevise РRАКТlёдN SAVET
utisnita, odlepite је, dodajte malo lepka
Pomesajte plocice iz razlicitih kutija pre
i vralite је па mesto.
nego sto ih postavite. Njihova nijansa

8 Pre пеgо sto predete na spojeve cesto varira i efekat се biti bolji ako su
pomesane.
(fllge) sacekajte 24 sata da se lepak
osl!si i stvrdпe.
 ZASTITA OD MRLJA
Obradite plocice od terakote (koje su
porozne) pre nego sto ih p os tavite.
То се vam omoguciti da ih zastitite
od mrlja nastalih prilikom fugovanja.
Kupite gotovo sredstvo ili pomesajte
dve trecine lanenog ulja sa jednom
trecinom vajt- spirita.
Posto se lepak osusi, nanesite
onoliko slojeva koliko pod moze da
upije, ostavljajuci ga da se osusi posle
svakog sloja. PotraZite savet strucnjaka
u vezi s voskom ili sredstvom za
odгZavanje koji се zastititi povrsinu
i istaci Ьоје.
1 Izmerite јеdап od zidova i obelezite
srediпu. lzmerite isti razmak па zidu do
njega. Povucite pravu koja spaja ove dve
tacke; doЬicete d.ijagoпalu izmedu zidova
prostorije.
2 Zakucajte letvu cluz ove dijagoпale.
UpotreЬite zidaгske eksere ako је pod
betonski. Ostavite glave eksera da
vire da Ьiste ih kasпije lakse izvadili.
3 Naпesite, duz letve, lepak па povrsiпu
koja је malo veca od sirine plocice.
Postavile prvi red plocica razdvajajuci ih
granicnicima.
4 Kada postavite pгvi red plocica, 2 Da blste ploёice isekli brzo i pravilno,
ukloпile lelvu. Naпesite lepak izmedu пајЬоlје је da za to upotreЬite elektricnu
reda koji ste postavili i ugla prostorije. masinн za sесепје plocica.
(Ako је prostorija prostraпa, mozda cete
ove plocice morati da postavite posto 3 Nanesite lepak na nalicje svake iseceпe
ste zavrsili postavljaпje drugih plocica ploёice i postavite ih ostavljajL1c'i mali
u pгostoriji i sacekali 24 sata cla se prostor izmedu plocice i lajsпe.
опе osuse.)
4 Sacekajte 24 sata da se lepak osusi.
Gumenim nozem popunite fL1ge smesom
5 Postavite odjednom јеdап red celih za fнgovanje. Istovremeno cistite
plocica razdvajajuci ih g1-anicnicima. i otprilike na svaki metar kvadratni
U ovoj pгostoriji plocice origiпalnЉ poravnajte ГL1ge drvenim klinom ili
dimenzija dodiruju zidove, ostavyajuc'i malom alatkom za Гugovanje.
duz lajsпe prostoг za trouglasle polutke
plocica. U пеkој drugoj prostoriji taj
pгostor mozda се Ьiti veci od polutke
plocice.
Poplocane lajsne
Postoje specijalne plocice za podne
6 Posto ste zavrsili sa jedпim redom, lajsne. One su posebno napravljene
ucvгstite ga postavljajuci preko plocica za poplocavanje kuhinja i kupatila.
d1veпu podlogu ро kojoj cete udarati
cekic'em. Proveгavajte liЬelom na svakih
cetiri-pet redova da li su plocice ravпe. Ako
је пеkа plocica previse utisnuta, odlepite је,
dodajte lepak i vratite је па mesto.
Secenje i spajanje
Posto ste postavili sve cele plocice, mozete
da isecete i zalepite iviёпe (zavrsne)
plocice. Na kraju isГugL1jte ploёice smesom
za fugovaпje.
1 Odredite dimenzije trouglaste polнtke
ploёice koja sluzi kao zavrsпa (izmerite dve
krac'e straпe, preпesite mere па се\н plocicu
i опdа povezite oznake).
КAMENI POD
Kameni pod jedna је od najskupljih, ali i
jedna od najcvrscih podnih оЫоgа. Ovi
podovi teski su za postavljanje, narocito
kada su ploce razlicite duzine, sirine i
deЫjine. Moraju Ыti pravilno postavljene
da Ы se izbeglo stvaranje pukotina na
spojevima. Ovaj posao najbolje је
prepustiti strucnjaku. Podna оЫоgа od
kamena moze se staviti na plocu posto
su grede pojacane. Podne оЫоgе od
kamena postavljaju se u kuhinju i na
mesta gde se cesto prolazi u prizemlju,
na betonsku osnovu. Cementna
kosuljica је savrsena osnova za
postavljanje ove vrste materijala.
Podna оЫоgа od kamena vrlo
је debela - uglavnom 4 cm, ра cete
morati da isecete i skratite donji deo
vrata. Drugi nedostatak jeste taj sto
је kamen veoma hladan na dodir.
Ovaj proЫem moze se resiti
ugradnjom podnog grejanja.
Granit Veoma је izdГZljiv i uglavnom
izuzetno gladak. Cesto se stavlja
u vrlo male kuhinje i na ulazu.
Krecnjak Postoje dve vrste: meki
i tvrdi. Prodaje se u velikom broju
nijansi.
Mermer lzuzetno је gladak u sirokom
asortimanu Ьоја, а moze da se postavlja
u vidu sahovske tаЫе ili mnostvu
drugih dezena.
Skriljac Plocice su polomljene
ili isecene. Mogu se postaviti tako
da raspored bude nepravilan
(opus incertum) i veoma elegantan.
Travertin Geoloski gledano, ovo је
mesavina mermera i krecnjaka. Kamen
nije mnogo porozan, neutralne је i Ыеdе
Ьоје. Plocice su ravne i glatke ili Ыаgо
ispupcene.
Mozaici Као tepih od oЫutaka
mermernih ili kamenih plocica postavljaju
se na resetkastu armaturu (elasticna
osnova). Postoje u razlicitim dimenzijama
i bojama, kako za podove, tako i za
zidove. Najcesci su izbor za kupatila.
kameп spoj (fuga)
Sta treba da
znate о podnom
greJaПJU
. .
Podno grejanje funkcionise па
celoj povrsini prostorije. Cak i u
maloj prostoriji to predstavlja
veliku grejnu povrsinu. То znaci
da grejni elementi treba da budu
samo malo topliji od sobne
temperature. Nasuprot tome,
radijator siri toplotu samo
s jednog mesta, ра mora Sistemi zagrejani vodom
Topla voda kruzi н sistemн cevi od
da bude mnogo topliji od
siпtetiCkih mateгijala (precпika oko l cm)
sobne temperature. koje su zavojпo iпstaliraпe ispod poda.
Cevovod је povezaп s ceпtralпim
gгејапјеm zgrade i zagreva pod koji siri
Temperatura vode koja kruzi u cevima
toplotu ро prostoгiji. Cevi mogu Ьiti
podпog grejaпja uglavпom se krece od
нgradeпe tokom izgradпje zgrade, ali i
45 °С do 65 °С, dok је temperatura
паkпаdпо.
vode u radijatorima 80 °С. Veciпa
U dogradeпim delovima (прr., н
sistema podпog grejaпja zagreva pod
staklenoj basti) s poclom od tvrdog
do temperature 25-28 °С, sto omogucava
materijala, cevi se postavljaju u beton.
da moze da se hoda bosih пogu.
lzolator ispod cevi нsmerava toplotн prema
Postoje dve vrste podnog gгејапја:
prostoriji i spгecava guЬitak toplote.
sistemi koji greju vodom i elektricпi.
Na visim spratovima, cevovod moze da
se postavi ispod ploce. lzolacioпi sloj ispod
Prednosti podnog grejanja cevovocla sprecava grejaпje plafona koji је
• Sistem podпog grejaпja zauzima ispod i нsmerava toplotн ka prostoriji
vrlo malo mesta i oslobada prostor па smesteпoj izпad.
zidovima gde Ьi iпасе Ьili radijatori. Najbolje је da ovaj sistem ugradi
Ne stvara Ьuku. Toplota se ravnomemo ovlasceпi izvodac radova.
siri, а moguca је koпtrola temperature
u pojediпim prostorijama.
Elektricni sistemi
• ElektriCпi sistem lako se iпstaliгa.
Drнgi i laksi naciп jeste iпstaliraпje
elektricпog sistema. Grejaci koji
Мапе podnog grejanja stvarajн јеdпн vrstн tepiha postavljeпi
Ne reaguje Ьrzo па паg\е promeпe sн па pod pre пеgо sto se prekrijн
•
temperature. Potrebпo mu је vise podnom oЬlogom. Ovaj sistem mogu
vremeпa da se zagгeje i ohlacli пеgо postaviti i "нradi sam" majstori. Postoje
drugim sistemima centralпog ovlasceпi servisi za iпstalacijн i popravke.
grejanja.
Teze ga је ugraditi u staru zgradu
•
пеgо druge sisteme.
Мога da se uzme u obzir prilikom
•
Ьirапја роdпе оЫоgе. Promena
роdпе оЫоgе moze da utice па
пjegov rad.
OPREZ
Pre rada na elektricnom sistemu
obavezno izolujte strujna kola
i proverite zice i kaЫove tinjalicom
pre nego sto ih dodirnete.
Ako smatrate da niste bezbedni,
potra:Zite savet od strucnjaka.
Postavljanje Postavljanje
vinila u rolnama komada vinila
Postoji sirok izbor Ьоја i dezena
vinila u rolnama, а i cene variraju.
Ova podna оЫоgа postavlja se
brze nego plocice i idealna је
za kuhinje i kupatila. Varijante
s gumiranom podlogom udobne
su i predstavljaju dobre zvucne
izolatore.
Kupovina vinila u rolnama
Viлil u rolлama moze se лаСi u razliё:itim
siriлama, а лајё:еsсе st1 od 2 ш, 3 ш
i 4 m, sto omogucava prekrivaлje poda iz
jedлog komada. Ako је prostorija sira od
4 m, Ьiсе potrebлa dva komada. Lakse је
rukovati komadima шалје siriлe леgо
jedлim veoma sirokim, koji prekriva celu
prostoriju. Prekrijte prostoriju komadima
iz iste rо\ле: nijansa razliё:itih rolлi лikada
лiје ista.
Postoje dve vrste viлila: оЬiё:аn i олај
s gumiranom podlogom. Gumirana
varijanta је prijatлija, ali i skuplja.
Za neke vrste nije роtгеЬал lepak
buduCi da su dovoljno teski i samim
tim staЬilлi. Ostale vrste \ере se
lepkom koji preporuё:uje proizvodaё:.
POTREBNA KOLICINA
VINILA
lzmerite siriпu prostorije da biste
odredili Ьгој komada koji се vam
biti potrebпi. lzmerite sva uduЬljeпja,
а za vrata izmerite do srediпe praga.
Za svaka 2 m bice vam роtгеЬап
komad sirok 2 m. Ako је siriпa sobe
3,5 m, bice vam potrebпa dva
komada (otpasce 50 cm). Za svaki
komad uracuпajte 75 mm vise za
poravпavaпja.
Zatim izmerite drugu dimeпziju i
pomпozite s brojem komada. Ako је
duziпa 3,3 m, bice potrebпo 6,6 m
(2 х 3,30 m), plus 75 mm za
poravпavaпja ро komadu - ukupпo
6,75 m (da zaokruzimo па 7 m).
Ako роdпа оЫоgа ima saru,
bice vam potrebaп dodatak za
uklapaпje sara. Kupite podпu oЫogu
пekoliko dапа raпije i ostavite је
dva dапа u prostoriji gde се biti
postavljeпa da bi se adaptirala па
sobпu temperaturu. Bice elasticпija
i laksa za postavljaпje; hladaп viпil
tezak је za rukovaпje.
Alat: celicna тета traka; olovka; dugacak
kanap; kreda; d111cna daSCica; d1·ugi koтad
dгveta od oko 10 ст cluzine;
noz za vinil; lenjir; srafcigeг; cekiC
Materijal: vinil za pod; ako је роtгеЬпо 3 Postavite dеЬ!јн dasё:icн нzа zid.
lepak i nazubljena 1-avnjaca; lajsna za prag Pritisnite olovkн нz dasё:icн i pomerajte
i vUci ih zajedлo dнz zida. Tako cete ozпaё:iti
konture zida па viлilн.
Pre nego sto pocnete Prekrijte pod
tvrdim daskama (str. 128), ali ako је pod
4 Nozem za viлil ili makazama isecite
vinil ро obelezenom tragu.
u dobrom stanju, postavite viлil normalno
na daske. lmajte u vidu da се se zbog
minimalnЉ fuga i neravnina viлil
5 Vгatite viпil na mesto prema oznakama
koje ste prethodno iscrtali.
neravnomerno habati. Izaberite polozaj
komada vinila. Idealлo Ьi Ьi!о da polaze
od prozora (ili glavnog prozora ako ih ima
vise). Tako се spojevi Ьiti manje upadljivi
Obelezavanje
па krajevima do zida
nego ako svetlost pada na njih popreko.
Izbegavajte spojeve prema vratima jer se
tuda najvise prolazi. 1 Proverite da li је poё:etna straлa vinila
pravilno postavljeпa dнz boё:nog zida, а
zatim ocrtajte linijн kredom na роdн duz
Obelezavanje osnovne linije лaspramnog zida. Omaё:ite jednн tаё:kн ла
ivici vinila i na роdн.
1 Povнcite kredom liniju spajajuci sredine
naspramnЉ zidova do kojih се doci krajevi
komada vinila. Ova linija predstavlja
osnovн od koje cete poё:eti da radite јег
zidovi ё:esto nisu paralelni.
2 Ako prva duzina vinila prekriva
osnovnu linijн, ocrtajte drugu linijн,
paralelnu s prvom, na mestu gde се ona
Ьiti vidljiva.
3 \secite pгvi komad odgovaгajнce duzine
- razmak izmedн dva zida plus 7 ,5 сш za
uklapanje.
4 Postavite vinil na pod na oko 2,5 ст 2 Odmaknite vinil od ove taё:ke za dнziпн
jednakн dнzini drugog komada dasё:ice.
na dнzoj straп..i. Ostavite na svakom kraj н
visak koji moze da se malo podigne нzа
zid.
Obelezavanje prema
najduzoj strani zida
1 S dve ili tri taё:ke obelezite pod povlaё:eci
\iпiјн i prateci graпicн od ivice trake. Ove
ozлake pomoCi се vam da se vinil savrseno
нklopi.
2 Odredite na kom mestu је, s duze
strane, prostor izmedu zida i vinila najsiri.
lsecite mali komad drveпe letve, nesto dнzi 3 Zadrzavajнci spoljnu ivicн viпila
od ove mere. Ova letva za merenje omogu­ na liniji na podu, upotreblte dasё:icн
ciee vam da pratite лepravilnosti zida da Ьi i olovkн da Ьiste ргелеli kontшe zida
viлil mogao savrseno da se нklopi. па komad vinila.
Drugi nacin Mozete upotreЬiti i sestar, 4 Isecite vinil ро liniji, а опdа iskoristite
ё:ijim cete jednim krakom pratiti zid, linijн kredom i taё:ke za postavljaлje vinila.
а drugim oznaё:avati vinil. Ол се se нklopiti sa krajпjim zidom.
Secenje drugog
komada
1 Verovatno cete morati da isecete
drugi komad ро sirini. Bolje је da ga
secete sa strane prema zidu nego sa
suprotne koja se spaja s drugim
komadom.
2 Postavite drugi komad pieko prvog tako
da jeclna ivica clodiruje zid па mestu gde
ga dodiruje i prvi komad. Druga ivica се
prekriti prvi komad; proverite da li је
sirina pi·eklopa jednaka ро citavoj duzini.
Uklopite sare.
3 Isecite komad na svakom krajн
ostavljajнci deo neophodan za
izravnavanje (7,5 cm).
4 Obelezite liniju tamo gde је drugi
komad postavljen preko prvog.
Podignite drugi komad i izmerite
sirinll preklopa.
5 Postavite vinil na ravno i lenjirom
i olovkom povucite paralelnu liniju
sa zidom i na odstojanjн jednakom
sirini preklopa.
6 !secite duz ove linije.
7 Postavite vinil i obelezite krajeve.
Pragovi na vratima
1 Ukopite vinil oko stoka wata, а do
sгedine praga.
2 Ako nema praga, ukrasnom lajsnom
prekrijte spoj vinila i podne оЫоgе iz
Sl\SecJne prostorije i zasrafite је.
Kamini i uduЫjenja
u zidu
1 !zmerite i isecite viпil da Ьi se uklopio
u uduЬljeпje, а tome uvek dodajte 7,5
ст.
2 Postavite vinil na pod i poVllcite komad
da se podigne uza zid kamina.
3 lsecite ga paralelпo sa doпjom ivicom
kamiпa, ostavljajнci margiпн za svaki
slнcaj. Ostavite viпi] па роdн previjeп
preko ivice.
4 Uklonite visak viпila па samom kamiпн,
ostavljajнCi i dalje margiпu od 7,5 ст.
5 lsecite ivice da Ьi se vinil Јеро uklopio
u uduЬljenje i oko kamiпa. Ako је rec
о otvorenom kaminн koji је u upotrebl,
namestite vinil oko zastitnog postolja.
Lepljenje vinila
• Vinil s gнmiranom podlogom ne mora
cla se lepi jer se prilagodava podu i ne
skнplja se posle postavljanja.
• Druge wste viпila morajн da se zalepe
odmah posle postavljanja jer postoji
opasnost da se skupe za samo jednu лос.
lzmedu podne оЫоgе i zidova mogu
da se stvore sнpljine.
• Koristite lepak koji preporнcuje
proizvodac i пaпesite ga nazuЬljenom
ravnjacom.
Zalepite oblcan vinil ро celoj povrsini.
•
• Vinil s podslojem treba zalepiti samo
na krajevima, (50 mm) i duz spoja
izmedu komada.
Postavljanje
vinila bez spoja
Pod u vecini prostorija moze da se
pokrije vinilom iz jednog komada.
Postavljanje је komplikovanije,
ali jedan komad izgleda lepse.
Verovatno се vam Ьiti potrebna
pomoc јег је vinil iz jednog
komada velik i tezak.
Alat: metla; mahaze; noz za secenje vinila;
debUa da5cica; metalni lenjir.
Materijal: vinil izjednog homada; lepah i
mistrija (aho је potrebno); lajsne za pragove
Pre nego sto pocnete lzracunajte
povrsinu potrebnog vinila (str. 143).
Da Ьi se olakSalo postavljanje, vinil
treba da prelazi oko 10 ст sa svih strana
(tj. 20 ст vise od dimenzija prostorije).
Trazite od prodavca da ga isece ро meri.
 Postavite vinil na pod, а zatim ga ponovo
uvijte u rolnu tako с!а kraca straпa bude
duzina rolпe, sto се olaksati preпosenje do
prostorije. Sta111paпa strana vinila treЬa da
bude unutra jer cete tako kasnije lakse
odmotati vinil.
Ostavite rolnu dva dana ll prostoriji da Ьi
se aklimatizovala. Ako је hladno, ukljucite
grejanje jer се u suprotnom vinil Ьiti tvrd
i nezgodan za rukovanje.
1 Odmotajte vinil. То је tezak posao i Ьiсе
vam potrebna pomoc. Proverite da li је
najduza strana vinila uklopljena uz najduzi
zid.
2 Ako росlпа obloga ima linijski dezeп,
poravnajte ga tako da gla\lпe liпije dezena
budu nonnalne u odnosu na zid s \lratima
koja najcesce koгistite pri ulasku u soЬu.
Bacite jos jedan pogled da Ьiste se u\leгili
da su sare pra\lilne.
3 Da Ьi se pгa\lilno posta\lio, \liпil mora
da bude potpuno rа\Тап па podu. Pгedite
Cetkom preko \linila da Ьiste se U\lerili с[а је
po\lrsina ravna.
4 Da Ьiste izra\lnali \linil s uduЫjenjem
и ziclu ili ka111inom, neka ga vas pomocnik
pridrzi dok secete vinil paralelno sa
stгanom tog elementa. Osta\lite marginu
od 5 cm za svaki slucaj, с!а Ьiste па
\'reme mogli da poravnate ivice.
6 Da Ьiste sta\lili viпilni pod и uglove,
isecite makazama mali trougao na uglu
\linila. Kada \liпil sta\lite u ugao, fotmirace
slo\lo V i dobro се se uklopiti. Pazite da
ne isecete pre\lise. Ponovite postupak.
Secenje
1 Da Ьiste poravnali viпil duz zida, najpre
пozem za vinil isecite deo koji је podignut
uza zid, osta\lljajuci i\licu od 2,5 cm.
2 Ptitisnite jako viпil deЬ!jom dascicom
uz lajsпu.
3 Sta\lite vrh no.Za па i\licн na kojoj
lajsna dodiruje рос!. lsecite dL1z lajsпe
tako da secivo obrazнje ugao od 45 %
s podom. Ovako iseceп \linil Ьiсе savrseno
podesen uz lajsnt1, пе osta\llpjuci prazan
prostor.
4 Da Ьiste isekli podпu oЬlogu oko
stoka vrata, пapгavite пiz vertikalпЊ
zaseka и uglu izmeclн stoka i рос\а.
Otkloпite \lisak. Zatim isecite vinil
do polovine pruga.
5 Kada posta\lite vinil, zalepite ga za
pod, osim ako to nije \linil s gumiгanom
podlogom, koji је dovoljno zalepiti sa1110
ро ivicama ili na cetiri ugla.
6 Zavmite \linil do sredine prostorije
i nanesite lepak na pod.
7 Sta\lite \linil па mesto i pritisnite
odozgo cetko111. Zalepite drugu
polo\linн na isti nacin.
8 Na kraju, pric\lrstite metalпu
lajsnн па ргаg.
PRAKTICAN SAVET
Secenje vinila duz zida nije lako
i iziskuje iskustvo. Pazite da ne
pogresite ako је u pitanju skup
materijal. Najbolje је da prvo probate
da isecete rezervni komadic vinila.
Dobro pritisnite dascicom vinil uza
zid dok ga secete sto је Ыize moguce
zidu upravljajuci se lenjirom. Budite
oprezni i udaljite noz od ruke kojom
dГZite lenjir.
Prekrivanje
male povrsine
vinilom
Mala prostorija, kao sto је toalet,
moze da se prekrije iz jednog
komada. То cete lako uraditi
ako napravite sаЫоп od papira.
Alat: tvгdi рарiг (пр1·" lnaft-papil) za
pok1ivanjc pocla; ako јс роtгеЬпо, pгovidna
lepljiva tгaka ili spajalice; olovka za рарiг;
ргiЬшlасе (1·ajsncdle) ili tegovi; makaze
ili поz za vinil; komad ciгveta siгok 4 cm;
metalni lenjiг
Materijal: 11i11il; ako је роtгеЬпо, lepak
i spahtla
Pravljenje saЫona
1 Ako papir пiје dovoljпo veliki с!а
pokrije celu povrsiпu prostorije, spojle
dva dela.
2 Postavite papir па pod sa savijeпim
ivicama ispod. Pricvrstite ih pribadacama
(za pod) ili tegovima.
3 Da Ьiste izravnali papir oko prepreka
kao sto је wc solja ili cevi, isecite ga
polazeci od uпutгasпjeg zida.
4 Kada postavite papir, makazama ili
kroпerom ga izravnajte ро celoj prostoriji.
Ostavite prostoг od 15 mm izmedu zida
ili lajsпe i ivice papira. Podesite ga i oko
prepreka.
5 lsecile mali komad drveпe letve sirok
oko 4 cm.
6 Postavite komad letve uza zid.
Pritisпite olovku uz drveпi komad
i vucite ih zajedпo duz zida pгateci
stalпo пjegovu koпшru. Tako cete
ozпaciti konture zida па papiru.
7 Ponovite ovaj postupak oko prepreka
kao sto је прr., postolje lavaboa.
8 Ako neka cev izlazi iz poda, leпjirom
ocrtajte kvadrat oko nje.
Secenje vinila
1 Postavite viпil koji је veCi od povгsiпe
koju zelite da pokrijete- licem nagore.
Postavite sаЫоп па пјеgа i pгicvrstite
ga lepljivom trakom.
2 Postavite spoljnu ivicu drvenog komada
па liniju koju ste ocrtali па sаЫопu.
Namestite olovku LIZ drveпi komaci
i vucite ih zajedno tako da preпesete
mere prostorije па vinil. Uraciite isto
i za prepreke.
3 lsecite vinil prateci liniju olovke
i koristeci lenjir kao pokazivac.
Secite па podmetnutoj dasci
da пе Ьiste ostetili pod.
4 Ako ste oznacili kvadrat oko cevi,
povucite dijagonale polazeci od uglova
kvacirata cia Ьiste odreciili пjegovu
sredinu.
5 Metalnim novcicem ili пekim okruglim
precimelom opisite krug precnika cevi.
lsecite vinil пozem ро krugu. Mo.Zete
takode da upotreЬite ostatak cevi istog
precnika i cekiC za probojac (str. 138).
Napravite prorez izmedu rupe i пajЬliZe
ivice podne оЫоgе.
6 Komad vinila sada ima potrebпe
dimeпzije. Da Ьiste ga uklopili oko
prepreka, napravite prorez polazeci
od rupe prema najЬlizoj ivici.
7 Zalepite vinil (str. 144), osim ako
to nije vinil s gumiranom podlogom.
Biranje FIKSATORI ZA TAPISON

tapisona Hvataci (spo1пice za cvгsto l1vataпje) Dvostruke

Tapisoni koji i111a1. L1 podlogll ргi(\тsс'епi spojnice za
Tapison је savitljiva, udobna, SLt spojпicaпia - taпki111 tгakaina od prag Koгiste se za
prakticna i izdrzljiva podna dг\ieta (ili metala) s d\1a 1eda pokгi11<m.1e k1-a1eva с!11а
iskoseпil1 sil.1aka. Neke sш':el.1110 sројепа tapisoпa
оЫоgа. Kvalitet tapisona spojпice dolaze lt clve SLtseclпe
cesto varira. Ll kompletlt pгostoгiJe.
s odgo­
\1aгaJLtciп1
ekseгi111а.
Kako izabrati tapison Posto.1e ekseгi
za dг110 ili Ьеtоп
Pri izboru tapisona treba uzeti u obzir vise
О11е spo_p1ice se 111ogL1
elernenata. Prvi је stepen habanja kojern
zalepiti za pod - idealпo Ы
се biti izlozen.
Ы lo J)()ПlOCLt pistolp za lepl.1eпje.
Ugaoпe spojпice za stepeпice
Koriscenje Tapisoni se razlikuju ро sta1·ipJLl se па spoJ izmedLt
intenzitetu koriscenja. U kuci ili u stan1.1 Spojnice l<oгiste se gazista i cela stepeпika . MogLt da
spavace sobe se koriste rede, а trpezaiija za роkгi11ап1е ivice tapisoпa slLtze za poclesa1·aп1e staпda1тlпil1
urnereno. Dnevna soba i kancelarija па p1-aglt ocl 111·ata. siгiпa tepil1a па stepeпisш.
spadaj1.1 \.\ kategorij1.1 cesto koristenih Опе cl1·ze
povrsina, а najvecern habanj1.1 izlozeni s1.1 tap1soп siljci111a
hodnici, stepenista i podesti. Treba da i sa11i1. ai Lt ga
izaberete tapison cija се otpomost Ьiti па kга.1е11iпы
prilagodena intenzitetu koriscenja. cla Ы ga zast1tile.

Koji materijal? Najbolji tapisoni

napravljeni s1.1 od v1.1nenih vlakana ili od
Sipke za stepeniste Vtal'ajll se па ltziste.
rnesavine Vllne i sintetike. Noviji sinteticki
U ргосlа11пiса111а роlо11пе гоЬе ili па Iщеп�еш
tapisoпi пeznatno se razlik1.1j1.1 od Vllnenih.
1110zete па(i staгiпske 111odele. Рго11егitе cla li il1
Oni vise пе prave "staticke" proЫeme
i111ate do11olj_ пo za stepeпiste. Lako il1 .1е posta11iti
1.1sled praznjenja elektriciteta kada Ьismo
dohvatili kvak1.1 na vratima. Sinteticki
tapisoni otpomi s1.1 na mrlje.

ALAT ZA POSTAVLJANJE Kolenasti zatezac t111a 1<11·110 podпoz1e

Tekstura Niti ili dlacice odreduj1.1 tekstu­
sa zL1pci111a па .1ed110111 kгajLt da Ьi se
ru tapisona. Postoji sest vгsta stг1.1ktuгa. TAPISONA
zakai:io za tapisoп. Na cl1·L1go111 kгa_JLt
"Seceni" је mek i gladak, "b1.1kle" је mek
Cekic Cla11a cekica је teska i zasil1eпa .1е tарасiгап deo koji se gша kole110111.
па dodir, а "komЬinovani" 1.1jedinj1.1je
Pгakt i(ап za Гiksiгaп_je spo_p1ica za l111ataпje l<oleпasti zatezac 11ео111а
seceni i b1.1kle. Postoji i "seceni-b1.1kle",
za pod ili sLepeпiste. P1·i zakш.:a11aпJLl .1е sl-шp.
"bukle-struktuirani" i "bukle-sisani".
ekseгa песеtе LtdaгaLi ро vгllo11i111a
silpka za tepil1. Takode mozete
Tkani ili taftovani Ovi termini
LtpOШ'Ьiti i:ekic.' i pobl1ac
koriste se da Ьi opisali tkanje vlakana.
Tradicionalni tapisoni su tkani, а vecina
tapisona danas је taftovana. Oni su
jeftiniji, ali i krace traj1.1.

Podloga: integralna ili zasebna

Podloga procl1.1zava vek tгajanja tapisona.
Sprecava 1.1lazenje prasine izmedu dasaka
poda i njegova osteCivanja. Takode cini
tapison prijatnijim na dodir. Vecina
podloga је suпderasta, od lateksa.
Heftalica I<oiisti se za Гiksi1aп1e
Tapisoni postavljeni s1.1nderom dolaze
poclslo1eva za с! 1Уепi poci. . Posto1e
zajedno s podlogom, ali је pozeljno
ГLtспе i elt'ktгic:лe l1eГtalice. Za
staviti i zaseban podsloj (str. 150).
liksiгaп1e podloge
tapisoпa za
Воје i dezeni Tapison је velika
l\ll"dlt
investicija i пе isplati se menjati ga
OSПOl'Ll
zavisno od rnode. Od\1.1cite se za
ko1·istite
jednobojne tapisone neutralnih tonova.
оЬоsггапо
Upadljivi dezeni пis1.1 dobar izboг јег
lepl.Jllcll
песеtе moCi da ih lako 1.1klopite sa svirn
tгakLt.
komadima namestaja. Stavite isti tapison
u sve prostoгije da Ьi se stvorio 1.1tisak
veceg prostora.
kolenasti
zatezac
Gumirani/ PRAКТICAN SAVET
sunderasti Kada seёete tapison da bi prianjao uz
podnu lajsnu, pazite, postoji opasnost

tapison
Tapison s gumiranom podlogom
mnogo је lakse postaviti nego
jutani, za koji је neophodna
posebna podloga. Tapison s
gumiranom podlogom пе mora
da se rasteze. Lepi se za pod
da izmedu tapisona i zida ostane mali
razmak. Оа biste bili sasvim precizni,
dr:Zite noz pod uglom, tako da је vrh
ostrice nagnut prema lajsni, а drska
suprotno.
4 Ako tapison ima saru, postavite
ga tako da Јеро izgleda kad se gleda
ос] vrata.

"dupleks" lepljivom trakom,

5 Da Ьiste postavili tapison u uduЬljenje
а koja је upotreЫjiva za drvene u ziclu, secite ga pod ргаviш нglom u
odnosu na to udubljenje. Na ivicama
i betonske podove.
ostavite 2,5 cm.
7 Oclsecite visak tapisoпa u нglovima
6 Odsecite visak tapisona sa svih sobe. Odsecite ga u obliku trougla da biste
Alat: Noz; makazc stгana, tako da је tapison iste povгsine mogli da ga zavucete ргаvо u ugao izmedu
kao pod, plus dodatnih 2,5 cm sa poda i lajsne. Ovo cete lako uгaditi drskom
Materijal: Tapison kojije 10-15 ст di1zi
noza (slika gore).
svake stгane.
ос/ poda; "dupleks" lepUiva u·aka; papima
podloga

Tapison iz jednog dela PODLOGA OD PAPIRA

U mnogim specijalizovanim radnjama
prodaju se pristupacпe vrste gumiranog/
sunderastog tapisona za male prostortje,
npr , kupatila. Postupak postavljanja је
jednostavan.
1 Stavite papimu podlogu (vidi okvir).
lzmedu nje i zida ostavite prostor koji
odgovara sirtni lepljive trake, koja tгеЬа
da prianja za pod, а ne za papir.
Na betonskim podovima ili glatkom 2 Odsecite kraj papira do zida
parketu treba koristiti papirnu podlogu i priёvrstite ga.
(neravni pod treba oЫoziti kartonoт
da bi bio ravan, videti na str. 126).
Na ovaj nacin prljavstina nece upasti
izтedu dascica parketa ј ostetiti tapison,
а guтa na donjoj strani tapisona nece se
zalepiti za pod. Papirna podloga prodaje
se u rolni u svim specijalizovaniт
radnjaтa.

2 Stavite traku uz sve zidove, ali jos

nemojte skidati zastitni papir s trake.

З Postavite tapison. Ako tapison iша

dlacice, postavite ga tako da dlacice idu,
ako је moguce, u smeru od prozora prema
sobl. U smeru od prozora predite rukom
preko tapisona da Ьisle proverili ravnost.

З Odvijte rolnu papira do najudaljenijeg

1 Pocnite od ugla sobe. Odvijte
тetar papira tako da lezi uza zid
i pricvrstite ga lepljivoт trakoт ili
heftalicoт. Ako naтeravate da
postavite gumirani tapison, тoracete
ostaviti visak oko 5 ст sa svih strana
kako se "dupleks" lepljiva traka ne
bi zalepila za parket.
dela sobe, poravnajte papir i priёvrstite
duz оЬе ivice. Proverite da li је papir
potpuno ravan. Zatiт ga pricvrstite
i odsecite visak.
4 Оа biste prekrili ёitavu sobu,
postavite paralelne trake papira,
priёvrstite ih, tako da se preklapaju
ро 2,5 ст. Poslednja traka
verovatno се morati dodatno
da se odseёe.
 5 Zavmite ivice оЬа komada i zalepite
ро duzini 50 cm lepljive trake na pod,
8 Kada tapison dobro zategnete do lajsпe, postavljajuci је tako da se za nju mogu
odsecite \iSak osoim пozem.
zalepiti оЬа komada tapisona.

2 Odsecite dгugi komad tapisona

iste duzine. Ро sirini ga odsecite
ostavljajuCi ga 10 cm sirim od
preostale povгsine poda.

3 Postavite drнgi koшad tapisona

tako da prelazi preko lajsne za oko
5 cm sa tгi stгane, i da se preklapa
s ivicom prvog komada za oko 5 cm
na mestu gde se spajaju. Proverite
da li је sага ttskladena.

4 Ostrim nozem рогеd lenjiгa presecite

оЬа sloja tapisona na 2,5 ст od ivice
preklopljenog komada.

6 Skinite zastitni papir s tгake. Prebacite

ivicu pгvog komada Lapisona ргеkо trake
i pritisnite је.

7 Poгavnajte ivicu drugog komada

tapisona s prvim i ptitisnite ga па
traktt, tik щ ivicu prvog komada.
9 Pazljivo podignite tapisoп, odlepite
zastitni papir 5 Jepljive Lrake, а tapisoп
zatim ё:vrsto pritisпite.
8 Odsecite visak tapisona sa svih
strana, kao i kod tapisoпa iz jednog
komada.

Gumirani tapison
u dva komada

Siroka prostorija moze se prek1iti

s dva komada gumiraпog tapisoпa,
koji ё:еtе zatim spojiti "dupleks" lepljivom
trakoш. Na mestu па kош se spajaju
dva koшada tapisona пе smete da stavite
PRAКТICAN SAVET
рарiгnн podlogu da se tгaka пе Ы Ako se tapison brzo haba, mozete ga
zalepila direktno za pocl. Pюverite па spoju ojacati posebnim lepkom za
da li dlaCice na оЬа koma({a idн podne оЫоgе. Kad zalepite prvi komad
11 istom smeru, kao i cla li је sara tapisona za traku, nanesite lepak duz
uskladeпa. ivice i lepo postavite (zalepite) drugi
komad tapisona. VlaZnom krpom
1 lsecite pгvi komad tapisona ро obrisite visak lepka.
duzini, ostavljajuci 5 cm preko lajsne
na оЬа kraja.
Postavljanje Postavljanje gumirane
podloge
tapisona s
gum1ranom
•

podlogom
Nije potrebno da stavljate
2 Postavite spojnice za zatezanje duz zida,
novi tapison: kvalitetni tapisoni sa ekserima ЬliZe zidu. Izmedu spojnice i
zida ostavite prostor koji је malo manji od
su skupi, а troskovi postavljanja
deЬljine tapisona. то се vam kasnije
neznatni su u odnosu па omoguciti da tu uvucete ivicu tapisona
(poravnatu).
celokupne troskove. Medutim,
obnovljeni tapisoni lakse se
postavljaju јег su vec jednom
Ьili zategnuti i to se isplati.

1 Odmotajte malo gumirane podloge

u jednom uglu prostorije, tako da jedan
Alat: cekiC i роЬуас (ili cekic sa siljatom
od krajeva bude uz letvicu za zatezanje.
glavom); rucna testeгa za ш·ezivanje
zlebova ili testcra za mctal; radni sto
i stega; zastitne rukavice; поz za secenje
tepiha ili makaze; heftalica; kolenasti
zatezaC; dleto ili kuhinjska drvcna
spahtla.

Materijal: spojnice za zatezanje;

ekseri ili le pak; podsloj (od Jilca 3 Zakucajte spojnice za pod. Cekicem
ili sundera); spajalice ili ekscri; mozete ukucati eksere, а da pri tom ne
tapison iz jednog komada za prekrivanje ostetite zupce spojnice. lnace, mozete
prost01ije. upotreЬiti cekie i роЬiјас.

4 Ako vam radijator smeta da se

priЬliZite zidu, fiksirajte spojnice
sto је moguce ЬliZe zidu.

РRАКТlёдN SAVET
Ako postavljate tapison na pod
ili beton, napravite probu da biste
bili sigurni da grejne cevi ne prolaze
previse Ыizu povrsine. Stavite grejanje
na maksimum dok radijatori ne budu
vruci. Zatim prodite bosi ро podu.
Ako osetite toplotu, nemojte
zakivati spojnice nego ih zalepite.
Fiksiranje spojnih
elemenata
1 lzmerite oЬim prostorije da Ьiste
odredili potrebnu duzinu spojnica
za zatezanje. Standardne letvice
za zatezanje najcesce su duge 1 m.
5 Kada dodete do ugla, testerom za
metal isecite spojnicu na odgovarajucu
duzinu. Stegnite spojnicu stegom i pazite
da se ne povredite ekserima. Zastitite ruke
debelim rukavicama. Spojite krajeve dve
spojnice. Nije neopohodno da ih sastavite
pod uglom od 45°.
6 Na zakrivljenim mestima, kao sto su
uduЫjenja u zidu, isecite spojnicu na
parcice kako Ьi pratila krivinu.
7 Na otvorima za vrata, pricvrstite
dvostruku spojnicu na sredini praga.
2 Fiksirajte za pod ivice gumirane
podloge heftalicom ili cekicem
i poЬijacem. Ako је pod betonski,
upotreЬite "dupleks" lepljivu traku.
3 Odvijte podlogu duz zida prostorije,
poravnavajuci је i fiksirajuci redom kako
napredujete. Proverite da li stoji ravno
na podu. Nije neophodno zatezati
gumiranu podlogu.
4 Trebalo Ьi postaviti gumiranu podlogu
sve do zida, cak i ako letva nije uza zid,
npr" zbog radijatora.
5 Na kraju prostorije, nozem za
tepihe isecite gumiranu podlogu,
tik uz letvicu.
6 Kada budete pokrili gotovo citavu
prostoriju, isecite poslednju traku
gumirane podloge ро duzini ј sirini
pokrijte ostatak.
Postavljanje tapisona
1 u vecoj prostoriji isecite tapison u
zeUenim dimenzijama. Ostavite dodatak od
15 cm па straпama, cak i vise ako tapisoп
ima saru. Sacuvajte ostatke јег се vam oni
dobro doCi za popravke.
2 Stavite tapison na pod prostorije koju
treba da prekrije. Ako ima saru, uklopite је
da пе Ьi sa ulaza izgledalo da је tapison
ukoso postavljen.
3 Napravite prorez koji omogucava
da se tapison uklopi u uduЬljenje.
lsecite tapison pod pravim uglom
da Ьi se pravilno uklopio и uduЬljenje,
ali pazite da ne isecete previse daleko.
4 Isecite visak koji se podiie uz prepreku,
ostavljajuci dodatni deo.
5 Uklonite viSak nozem sa svih ivica,
ostavljajuci dodatak od l cm duz dva
susedna zida i 4 cm duz druga dva zida.
PRAКТIGAN SAVET
Da biste izravпali tapisoп u uduЫjeпju,
napravite rez па tapisoпu u uglu (vidi
sliku). Zatim mozete prisloпiti tepih па
pod pre пеgо sto ukloпite visak. Tako
cete lakse proceпiti dodatak koji treba
da ostavite za svaki slucaj.
6 Pocnite da postavljate od ugla na strani
gde је dodatni prostor najmanji. Prodite
prstima preko tapisona da Ьi prionuo na
ivice trake koje su najudaljenije od zida.
7 Ponovite postupak na drugom kraju
zida ostavljajuci najmanju mogucu
marginu.
8 Prevucite cekic ро tapisonu.
Pritisnite odozgo tako da se tapison
uvuce u drugi red eksera. Visak tapisona
prolazi izmedu hvataca i lajsne.
9 Kada prve dve ivice budu fiksirane,
kleknite na tapison, naslanjajuci se
ledima na zid. Utisnite zupce kolenastog
zatezaca u tapison ispred vas i pritisnite
kolenom na tapacirani kraj da Ьiste gurali
tapison. Idite napred ka zidu ispred
sebe i ponovite postupak nekoliko
puta.
1 О Razvucite tapison i zakacite ga ponovo
na eksere spojnice za zatezanje. Tapison
cete tako pravilno razvuCi i pricvrstiti.
11 Ponovite postupak tri-cetiri puta
dok tapison ne bude fiksiran ро celoj
duzini zida. Napravite polukrug
i pricvrstite ga duz suprotnog zida.
12 Kada priёvsrtite tapison, visak се se
podiCi uza zidove. Isecite visak nozem
ostavljajuci marginu od 10 mm.
1 3 Cistim dletom ili drvenom spahtlom
gumite taj mali visak izmedu spojnice za
zatezanje i lajsne. Pazite da ne ostetite boju
ako koristite dleto.
14 Proverite da li је visak tapisona
duz dva zida dobro uvuёen ispod
lajsne.
15 Podignite lajsnu za prag podmetnuvsi
рагёе tapisona ili drveta izmedu ёekica
i poluge.
STRUGANJE VRATA
ZBOGIZVLACENJA
TAPISONA
Moze se desiti da dопја ivica vrata
zapiпje posto ste postavili tapisoп.
Tada mozete da ubacite prsteпove
izmedu dva dela sarki da biste
podigli vrata.
Da biste ukloпili visak koji smeta
u dпu vrata, uzmite dascicu dеЫјiпе
koju treba odseci. Postavite је па
pod i sa olovkom odozgo pomerajte
је duz vrata da bi olovka ocrtala
liniju secenja.
Skiпite vrata. lsecite ili isturpijajte
donji deo. Ako koristite rucпu testeru,
radite polako da ne bi puklo drvo.
Ako koristite reпde, ucvrstite vrata
tako da donja ivica stoji vertikalno
u odnosu na pod i reпdisite ka
podu. Reпdisite prema uпutrasnjosti.
lzbrusite doпju ivicu vrata da пе bi
povlacila tapison.
Postavljanje
tepiha па
stepeniste
Postavljanje tepiha па kruzno
stepeniste uglavnom obavljaju
strucnjaci. То је delikatan posao
i iz bezbednosnih razloga najbolje
је da tepih bude dobro pricvrscen.
Mozete da postavite tepih tako da
prekriva cele stepenice ili pak da
obojeno ili lakirano drvo bude
vidljivo s оЬе strane.
Alat: тета u·aka; testeгa za uгezivanje
zlebova; гadni sto; cekic; noz s novim
secivima; metalni lenjir·; heftalica; dleto
Materijal: gumiгana podloga; spojnica
za zaLezanje
Која duzina tepiha
је potrebna?
1 Izmerite gaziste (sirinu stepenika) i
pomnozite tu meru s brojem stepenika.
2 Ako је stepeniste kruzno, stepenici su
duЬlji na jednom kraju. U tom slucajн,
uzmite u obzir najvecu meгu. Ako zelite da
se LерЉ prostire do kraja podesta, dodajte
i tu duzinu kada stignete na vrh stepenista.
3 Posle Loga, izmerite nosecu stranicu
stepenika (celo stepenika) i pomnozite
tu meru sa brojem nosecih stranica
stepenika.
4 Dodajte to prethodnom zЬin1. Rezнltat
pokazнje duzinu tepiha koja је potrebna
da Ьi se prek1ilo stepeniste.
5 Ako zelite da tepih н potpunosti
prekrije stepeniste, izmerite sirinu
stepenika. Ako zelite da ga pricvrstite
sipkama za stepeniste, imajte na U!Тlll
da је njihova stanclardna sirina 91 cm.
PRAКТICAN SAVET
Kada uzimate mеге za tepih koji се biti
na stepenistu ёiја је dubina stepenika
veca sa jedne stгane nego sa dгuge,
izmeгite tamo gde је dubina najveca.
lzmeгite svaki stepenik, јег se dubina
cesto гazlikuje - prvi stepenik оЬiёnо
је najduЫji.
Priprema stepenika Postavljanje tepiha koji
za postavljanje tepiha prekriva pravo stepeniste
1 Ako ste upravo skinuli stari tepih,
proverite u kakvom је stanju stepeniste
i obavite neophodne popravke. Ukloпite
sve eksere ili spajalice koje su ostale od
starog tepiha.
2 lsecite spojnice za zatezanje tako
da budu 4 cm uze od sirine stepenika.
Postavite ро _1ednu spojnicu na svako
gaziste i ostavite prostor od oko 12 mm
izmedu nje i cela stepeпika, а zatim је
p1icvrstite tako da njeni zupci budu
okreпuti unazad. Posle toga fiksirajte
spojnice na cela stepenika, ostavljajuci
takode 12 mm, sa zupcima okrenutim
nadole. Mozete da нpotreЬite i ugaone
spojnice (str. 14 7).
3 lsecite odgovarajuce duzine spojnica
za bocne SLranice gaziSta. Опе morajн da
dodimu zadnji deo gazista i da se zaustave
2,5 ст ispred prednje ivice stepenika.
Zakucajte ih tu, ostavljajuci prostor
od 12 mm sa strana. Zupci treba da
budн нsmereni ka spoljasnjosti gazista.
1 lzmerite sirinн gazista i isecite jednu
ili vise traka tepiha ро iSLoj meri i pritom
budite sigumi da su vlakna okrenuta ka
donjem delu stepenista. (Tepih се se tako
manje habati.) Polazeci ос! vrha stepenista,
postavite prvu traku tepiha.
4 lsecite deo gumirane podloge za
svaki stepenik. PoVJ·sina komada mora
da Ьнdе dovo�na с!а se pokrije gaziste
i celo stepenika izmedu bocnih spojnica.
Fiksirajte ih heftalicom. Postavite manjн
gнmiranн podlogu za poslednje celo
stepenika na vrhu stepenista.
OPREZ
Opasno је sluziti se stepenistem koje је
pгekгiveno samo gumiгanom podlogom
јег su komadi labavi na pгednjem delu
gazista. Рогеd toga, zupci spojnice za 2 Polazeci od najviseg gazista,
zatezanje veoma su ostгi. Zbog toga se pritisnite dletom i cekicem prevoj
ргерогuёuје da sto рге zavгsite posao tepiha izmedu spojnica za zatezanje u
da ukucani ne Ьi Ьili izlozeni opasnosti. нnutrasnje uglove stepenika. Zategnite
tepih na prednjoj ivici sledeceg gazista
i ponovite postupak.

3 Ako postavljate vise traka tepiha, nozem
za seёenje tepiha isecite prvu u dnu ёеlа
stepenika. Dletom i ёekieem uglavite kraj
tog komada u letvu.
4 Dlerom i ёekicem uvucite poёetak
sledece tгake tepiha u ugao iza spojnice
za zatezanje na zadnjem clelu gazista.
Nastavite tako do dna stepenista.
!secite kraj tepiha na dnu poslednjeg ёеlа,
tako da dohvati tapison na podu
5 Роsю ste postavili tepih, uglavite
dletom i za svako gaziste ivice tepiha
u prosror izmedu spojnica za zatezanje
i lajsne.
Tepih па spiralnom
stepenistu SIPKE ZA STEPENISTE
lzaberite tkaпi tepih jer је taftovaпi
tepih previse kгut.
1 Zakucajte spojnice za zatezanje na
gaziste ј celo.
2 lsecite komade gumirane podloge
prema odgovarajucim dimenzijama i oЬliku
stepeпista. Zaheftajte ih ili zakucajte na
mesto, uz spojnicu na stepeniku.
3 Poёnite ос! dna stepenista. Presavijte
kraj tepiha па maloj duzini i Гiksirajte
ga za prvo celo.
4 Priёvrstite spojnicu za zatezanje za celo
stepeпika i uglavite tepih u eksere.
5 Prekrijte gaziste i sledece ёеlо tepihom.
6 Zakucajte jednu drvenu letvu preko
Lepiha na donjem de]u се[а.
Kada tepih па stepeпistu пе prekriva
7 PodigniLe Lepih uz ёеlо na dnu do celokupпu siriпu gazista, mozete
ga priёvrstiti sipkama da se пе bi
mesta odakle pocinjete tako da је ukrasпa
pomerao.
povrsina okrenuta nagore. Pritisnite dletom
Medutim, gumiraпa podloga mora
tерЉ uz spojnicu za zatezanje. Pгoverite da
se uvek zakucati.
li је ёvrsto fiksiгan.
Stavite fiksatore uz spoljпe ivice
8 Na prvoj stepeпici koja zaokrece tepiha da biste ga pricvrstili.
Na zavojпim stepeпicama,
podignite tepih uz celo stepenika
kao i па graпici izmedu prvog ёеlа
i zakucajte ga ekseгom od 25 mm.
stepeпika i poda, sipke imaju samo
9 Previjte ga do stepeпika ispod dekorativпu ulogu: tepih је u stvari
zakucaп.
i zakш:ajte.
1 О Ako stepenik skгece рос! ostrim
uglom, mozcla cete morati da isecete
tepih па vise traka, na duzinu ос!
dve-tri stepeпice.
Postavljanje tepiha па spiralno stepeniste �--Tepil1
Podesti
Podeste ili polupodeste mozete
u potpunosti prekriti tepihom
ili ostaviti dve nepokrivene
trake sa оЬе strane tepiha.
Ako podest mora с\а se prekri_je od zida
do zida, zaustavite se pri postavljan_ju
tepiha na vrhu poslednjeg cela stepenika.
lsecite ono sto preostane ostavl_ja_juci
dodatna 2 ст za savijan_je. Zakucajte
ekser na vrhu podesta.
Postavite tepih kao da se radi о tapisonu
za sobu, ali neka prede preko vrha podesta
i zakuca_jte ga na vrhu се\а stepenika.
Polupodesti
Ako sн dva kгaka stepenista pod нg1om
od 90°, obradite оЬа posebno. Prekrijte
podest izmedн ta dva kraka tepihom za
stepeniste, а zatiш prislonite drugi tepi11
uz prvi, okrenite krajeve i zakucajte.
Ako stepeniste obrazuje ugao od 180°,
podest prekrijte kошаdош posebnih
шега, postavljeniш pod praviш ugloш.
Postavite najpre оЬа tepiha na ove delove
stepenista, produzujuci ih preko podesta.
lsecite ih i zalepite, a\i neшojte stavljati
gншirапн podlogн. Preko пjih stavite
Lepih za podest. lzшedu dva tepiha na
podeslll пapravice se sнpljina. Popuпite је
gншirапош i1i пеkош drugoш pod1ogoш.
Zakucajte tepih podesta okolo, savijajuci
оЬа kraja.
Kako zakrpiti 2 Cvrsto drzite parce па tapisonu с\а se пе
Ьi pomerilo i isecite поzеш za Lepih оЬа
с\е\а н isto vreme. Doblcete parce koje
tapison odgovara n1pi. Pazite da пе isecete
gнmiгапн podlogн.
Ostecen ili росерап tapison moze
da izazove padove, ра se mora
Tapison koji se пе lepi
odmah zakrpiti. Mrlje, poderotine
i progoretine narusavaju izgled
tapisona. Ako vam је prilikom
postavljanja ostalo neko parce
tapisona, upotreblte za ga
popravku.
Obnavljanje ostecenog
tapisona
Da Ьiste zakгpili rнpu ili obпovili osteceпo
шesto na tapisoпu, Ьiсе vаш potrebпo
parce koje је od istog tapisoпa, ma1o vece
povrsiпe od опе kојн Lreba da zakrpite.
То parce пюzе da bude ostatak koji ste
sacнvali kada ste postav1jali tapisoп ili deo
tapisoпa koji se пalazi ispod пашеstаја. 1 U s1ucaju da tapisoп пiје zalepl_jen,
Spojevi пе treba da se vide. U pocetkн се savijte ga i nanesite lepak па ivice rнре,
se videti шаlа razlika н boji izmedu tog do pola visine vlakna, da Ьiste izbegli
parceta i ostatka tapisoпa, ali се se brzo osipanje.
izjednaciti.
2 Ostavite lepak da se osusi,a zatiш
ubacite parce tapisoпa.
Alat: поz za tepi11; cekiC
Materijal: koтacl tapisona; lepak za tapiso­
ne; "dupleks" lepljiva tгaka od 5 ст; koтad
platna ocl jute veci nego тesto koje se k1pi
(osiт ako tapison пета sundaastii pocllogu)
Kako iseci novo parce
1 Prekrijte osteceпo mesto novim
parcetom, vodeci rаснпа о smeru dlacica.
(Predite rukoш da Ьiste odredili u ko_jem
је smeru пaj_ mekSi.)
TAPISON KOJI NIJE ZATEGNUT
Nemojte ocekivati da се namestaj
dгZati tapison па mestu. Pored
estetskih razloga, tapison koji је pravilno
postavljen manje је opasan. U svakoj
3 Ako је гее о tapisoпu sa sнnderastom
podlogom, pricvrstite novo parce lepljivom
prostoriji, ра cak i u najmanjoj, lose
trakom od 5 сш.
zategnut tapison moze vremenom da
Za druge vrste tapisoпa, zalepite
se deformise i da postane talasast.
parce platna od јше 5 cm vece od
-
Tako se neravnomerno haba, zbog cega
parceta koje dodaj_ ete - pricvrstite ga
ukucani mogu da padnu. Ako tapison
na nalicje komada i па tapisoп koji
nije savrseno ravan, najva:Z:nije је da se
okruzuje rupu.
ponovo postavi sto је ЬrZe moguce
i da se fiksira ekserima, lepkom,
"dupleks" lepljivom trakom ili spojnicama
4 Okrenite tapison i uhvatite ivice
da Ьiste proverili kako је prioпuo.
za zatezanje postavljenim ро ivicama
prostorije. Ne smemo zaboraviti ni
spojne lajsne za prag.
5 Na kraju, predite cekieem preko
spojeva da Ьiste ih izravnali i нciпili
sto manj_ e vidljiviш.
Tapisoni koji se lepe
1 Nanesite lepak oko rupe koj_ a treba da se
popuni i na ivice komada do poloviпe
visine niti. Ostavite da se osusi.
2 lsecite cetiri duzine "dupleks" lepljive
trake i zalepite ih na pod ili na podsloj
oko n1pe. Skinite zastitni sloj trake.
3 Namestite komad i dobro pritisnite
odozgo.
4 Izravnajte ivice udarajuci cekiCem
lagano odozgo.
Kako ocistiti Upotreba
mrlje s masine
tapisona za ciscenje
Pokusajte da sto brze ocistite
tapisona
mrlje. Sto ih duze ostavite da
Masine za ciscenje su efikasne
stoje, to ih је teze ukloniti.
i lake za upotrebu. Mozete koristiti
Nemojte dodavati nikakav rastvarac i usluge servisa za ciscenje
i nemo_jte trljati mrlju. Tako cete је
samo jos vise razmazati ili се se опа
Masinom za cisceпje tapisona lako cete
prodнbiti.
ocistiti sve tepihe i tapisone za samo
Ako koristite rastvarac ili neko
_јеdап dап. Proverite da li imate dovol_jпo
sredstvo za skidanje mrlja, isprobajte
sredstva za рrапје.
ga na _jeclnom coskн tapisoпa koji nije
vidljiv kako Ьiste Ьili sigнmi da nece
нпistiti Ъо_јн.
1 Sastruzite sve cvrste de\ice kasikom
ili tupim пozem. Pokupite sto vise
tecпosti papimim нbrusom ili sнvim
peskirom.
2 Ako mrlja i dalje ostaje, tretira_jte је
zavisпo od пјепоg porekla. Mrlja па
bazi vocle - прr., пеkо piee - moze
se ukloпiti deterdzeпtom za tapisoпe.
Маsпа mrlja оЬiспо se uklaп_ja
rastvaracem.
3 Ako koristite sredstvo za рrапје
tapisoпa ili rastvarac, pokvasite to mesto
kгpom паtор\јепоm sredstvom. Kada se
deo krpe koji koristite isprlja, uzmite drugi
da Ьiste izЪegli cluЪlje prodiraпje mrlje.
Cistite mrljн od spolja ka uпutra da Ьiste
1 ProCitajte нputstvo. Pre пеgо sto
napнпite masiпu, proverite da li је
sprecili пјепо sireп_je.
iskljuceпa, а cevi pozadi povezane.
Da Ьiste је napнпili, skinite gomj_ i
4 Na krajн, pokrijte to mesto gomilom rezervoar i sipajte mesavinu deteгdzenta
papira koji upi_ja i stavite odozgo tezak
i vode u doпji rezervoar.
predmet. Papir се upiti ostatak vlage,
sto се smaп_jiti rizik od trajпe шг\је.
2 Vratite gomji rezervoar na mesto i
uklj_ ucite masinн. Na ovom modelн, _jedan
5 Kada se to tгetiraпo mesto Ънdе prekidac ошоgнсаvа sipaпje rastvora
osнsilo, mozda се Ьiti пеорhоdпо
sredstva za pranje na tepih i aktiviranje
da operete tapisoп deterdzeпtom
viЬrirajuce cetke. Vucite masiпu ka seЬi
da Ьi Ьоја Ьi\а ravnomema.
hodaj_ uCi uпazad. Kako napredн_jete sa
Mozete da aпgazнjete profesioпalce
cisceпjem tapisoпa, tako se prljava voda
ili da to sami uradite.
нsisava н gomji rezervoar.
Sve sto treba da znate о mrljama
Neminovno cete jednoga dana prosuti nesto ро tapisonu. Ako Ьгzо reagujete, moguce је
da se mrlja ocisti ne ostavljajuci tгagove. Saveti koji slede pomoci се vam da ocistite
razne mrlje s tapisona ili tkanina.
Alkoholi i vajt-spirit razredivaci
Samo pokupite tecnost suvim
peskirom ili papirnim ubrusom.
Nastavite sunderom i mlakom
vodom. Nanesite sredstvo za cisceпje.
Obradite postojane mrlje.
Pivo
Pokupite peskirom ili papirnim ubrusom,
dodajte rastvor od Ъelog siгceta (trecina
sirceta pomesana sa dve trecine vode),
ponovo prosusite i nanesite sredstvo za
сiСепје tapisona prateci uputstva na
pakovanju.
Blato
Ostavite da se osusi. lscetkajte i usisajte.
Ocistite sredstvom za tapisone ako је
potrebno.
Progoretine
Progoretine ostecuju vlakna i skoro је
nemoguce popгaviti ih. Za obnavljanje
tapisona pogledajte stг. 152. Ako su u
pitanju manje progoretine, isecite vlakna
makazama ili brijacem za jednokratnu
upotгebu.
Mozete takode da uklonite ostecena
vlakna tvrdom cetkom, а da zatim,
kruzпim pokretima, istrljate smirglom
da ujednacite tu povrsinu.
Kakao
Pokupite sto vise mozete tecnosti i osl!site
krpom ili papirnim ubn.1som. Nanesite
sredstvo sa ciscenje. Ako mrlja ostane
i posto se sredstvo osusi, upotreЬite
rastvarac.
Kafa
Pokupite sto vise mozete tecnosti.
Osusite. Naпesite sredstvo sa ciscenje.
Kada se tapison osusi, stavite ро роtгеЬi
rastvarac da Ьi se razloZila mlecna
masnoca ili krem.
Zvakaca guma
Zaledite zvaku ledom stavljenim u
plasticnu kesicu i upotreЬite specijalni
aerosol da Ьiste odlepili zvaku. lzlomite је
na delove i pokllpite ih rukom jer zvaka
n10ze с\а zapusi usisivac.
Cokolada
Sastruzite cokoladu nozem i ocistite mesto
odgovarajucim sredstvom za ciscenje. Ako
mrlja ostane i posto se sredstvo osusi,
upotreЬite rastvarac.
па tapisonu
lmalin
Sastruzite i natopite odgovarajucim
rastvaracem. Na kraju sipajte alkohol.
Ocistite sredstvom za tapisone ako је
neophodno.
Vosak svece
Sastruzite sto је vise moguce voska.
Pokrijte ostatak papirnim ubrusom.
Predite vгhom tople pegle. Nemojte da
dozvolite da pegla dode u dodir s
tapisonom jer Ьi to moglo da ga osteti.
Ponovite postupak dok papir ne upije sav
vosak. Ocistite ostatke tгagova
rastvaracem.
Dzem
Uklonite sto је vise moguce dzema.
Obrisite to mesto krpom natopljenom
mlakom vodom. Nanesite sredstvo za
ciscenje. Ocistite ostatke mrlja odgova­
rajucim sredstvom za uklanjanje mг\ја.
Pasta za zube
Uklonite i nasapunjajte.
Mastilo (iz nalivpera)
Ova mrlja mora odmah da se obradi.
Prebrisite papirnim ubrusom. Sl!nderom
natopljenim toplom vodom pokupite sto
је moguce vise mastila. Ponovite postupak
vise puta ako је neophodno. Ocistite
ostatke odgovarajucim sredstvom za
uklanjanje mrlja.
Zivotinjski izmet
Uklonite sve cvrste delove papirnim
l!brusom. Sastruzite ostatke nozem ili
kasikom. Prosusite kгpom ili papirnim
ubrusom. Polako obriSite sunderom koji
је malo natopljen sredstvom za ciscenje
tapisona (dodajte malo sircetne kiseline
za uklanjanje urina). Ako је 1nrlja velika,
obгatite se strucnjakll. Najgore mrlje
prolaze i kroz tapison i kroz podsloj.
Sladoled
Pokupite sladoled i obrisite papirnim
ubrl!som. Kada se tapison osl!si, stavite
rastvarac. Ocistite sredstvom za ciscenje
tерЉа.
Katran
Veoma tezak za llklanjanje. Sastruzite i
nanesite odgovarajuci rastvarac. Ako је
povrsina tvrda, izgreЬite је da Ьi rastvarac
prodro. Ako su mrlje male, natapkajte ih
eukaliptusovim uljem ili sгedstvom za
ciscenje cetki.
Sok
Pokupite krpom ili papirnim l!brusom.
Ocistite sredstvom za ciscenje.
Masnoca od ресепја
Pokupite papimim l!brusom. Obradite
rastvaracem. Ocistite sredstvom za ciscenje
tapisona.
Кесар
Pokupite sto је vise moguce pazeci
da se mrlja ne rasiri. lstrljajte lagano
penom sredstva za ciscenje. Obrisite
mlakom vlaznom krpom l1 pravcl!
vlakana.
Obradite preostale mrlje rastvaгacem.
Mleko
Brzo reagujte јег се mleko, ako prodre l1
tapison, nedeljama siriti neprijatan miris.
Pokllpite i osusite. Ocistite sredstvom sa
ciscenje tapisona.
Ako mrlja i dalje ostaje, upotreЬite
rastvarac. Mozda cete morati da potrazite
savet od strucnjaka da Ьiste se oslobodili
neprijatnog i llpomog mirisa koji се
se osetiti svaki put kad se prostorija
zagreje.
Ruz
Pokvasite mesto, а zatim ga obradite
jednom kapi tecnog deterdzenta
nanesenom na stapiC za usi. lsperite.
Ocistite ostatke mrlja rastvaracem.
Masnoca i ulje
Pokupite sto vise mozete. Sastruzite
naslage. Nanesite rastvarac.
Mozete takode da probate i tehniku
sa papimim ubrusom i peglom.
Senf
Uklonite sto је vise moguce. Pokllpite
vlaznom krpom. Ocistite sredstvom za
ciscenje tapisona.
Јаје
Sastruzite naslage i obradite rastvaracem.
Parfem
Ocistite sredstvom za ciscenje tapisona
i ostavite da se osusi. Ako mrlja i dalje
ostaje, ponovite postupak.
Plastelin
Sastruzite sto је vise moguce
i obradite ostatak odgovarajucim
rastvaracem.
Воја
Sve mrlje od Ьоје moraju odmah da se
obrade. Kada se jednom osuse, posle ih
је skoro nemoguce otkloniti. Sastruzite
i obrisite sto је viSe moguce, а zatim
obradite prema vrsti Ьоје.
Akrilne Ьоје Obrisite papirnim
ubrusom. Obradite sunderom
natopljenim mlakom voc\om.
Na kraju stavite alkohol ili
rastvarac.
Emulzija Ocistite hladnom vodom
polazeci od ivica ka sredini. Obratite
se strucnjaku za veliku mrlju osusene
emulzije.
Lak Obrisite vajt-spiritom ili
odgovarajucim rastvaracem. Ako se
lak osusio, omeksajte ga sredstvom
za ciscenje cetki. Ako је velika mrlja
obratite se strucnjaku.
Pasta za poliranje metala
Uklonite naslage. Obradite sredstvom za
ciscenje tapisona pomesanog 5 nekoliko
kapi amonijaka.
Ruz za usne
Sastruzite nozem i upotrebite rastvarac ili
odgovarajuce sredstvo za uklanjanje mrlja.
Krv
Ocistite hladnom vodom. Osusite.
Nanesite sredstvo za ciscenje. Suve
mrlje ne mogu potpuno da se skinu.
Soda
Obrisite i nanesite sredstvo za ciscenje.
Pokнsajte da skinete upome mrlje
alkoholom.
Hemijska olovka
Reagujte brzo. Pгedite ргеkо mгlje
alkoholom nanesenim na stapic za usi.
Pazite da ne rasi1ite mrlju. Ako је u
pitanju podna оЫоgа od vinila, odmah
istrljajte cetkicom za nokte i mlakom
voclom sa sapunicom.
Flomaster
Flomasteri se prave na bazi alkohola
ili na bazi vode. Ako је na bazi alkohola,
predite preko mrlje alkoholom nanesenim
na stapie za usi pazeci da ne problje
na podsloj od sundera i skine boju sa
tapisona. Za Пomaster na bazi vode
koristite sredstvo za ciscenje tapisona.
са а
Usisajte to mesto i nemojte da koristite
cetku da se mrlja ne Ьi rasirila. Za male
mrlje koristite odgovaгajuci гastvarac.
Сај
Pokupite sto vise mozete tecnosti.
Nanesite sredstvo za ciscenje.
Kada se tapison osusi, upotreblte
rastvarac da Ьiste razgradili masnocн
iz dodatog mleka.
Lak za nokte
Pokupite sto vise laka pazeci da se
mгlja ne prosiri. Nakvasite komad vate
гastvaracem koji nije uljani, kao sto је
aceton, zatim obrisite (isprobajte najpre na
delu tapisona u uglu sobe jer aceton moze
da osteti vlakna). Stavite sto је manje
moguce јег postoji rizik da ostetite podsloj
od sundera. Preostali tragovi Ьоје mogu da
se нklone etano1om. Nanesite odgovarajнci
rastvarac ako је potrebno.
Vino
Novije mrlje Sipajte belo vino na mrlju
od crnog vina, а zatim obrisite papirnim
ubrusom pre nego sto нpotreblte sredstvo
za ciscenje tapisona. Nemojte koristiti so,
to Ьi moglo da unisti boju. ObriSite mrlje
belog vina papirnim ubгusom.
Stare mrlje Mogu da se uklone
glicerinskim rastvorom (mesavinom vode
i glicerina u srazmeri jedan prema jedan).
Ostavite da odstoji jedan sat, zatim
isperite. Nanosenjem etanola mogu
da se smanje veoma stare mrlje.
Mrlje od povracanja
Pokupite sto vise mozete, zatim poprskajte
gaziranom mineralnom vodom. Obrisite
papirnim нbrusom, nanesite sredstvo za
ciScenje tapisona i ponovo obrisite.
Biranje
zidnih drzaca
Bez obzira па to koji element
fiksirate za zid - npr., police ili
garnisne - moracete da pribegnete
odgovarajucim sistemima postav­
ljanja koji се nositi njihovu masu.
Nacini fiksiranja za pune
zidove
Za kamene zidove UpotreЬite vijke i
odgovarajuce plasticne tiplove (umetke)
koji ulaze najmanje 50 mm u zid.
Za zidove s drvenom konstrukcijom
Kada su vijci direktno ugradeni u
konstrukciju, dovoljno је da oni budu
dugacki 4 cm, osim ako police nisu suvise
opterecene. U tom slucaju izaberite vijke
koji ulaze 5 ст u zid. Pre nego sto pocnete
da busite, proverite da li postoji opasnost
da ostetite kaЬ!ove ili cevi koje su ugradene
u zid.
STANDARDNI TIPLOVI
Plasticni leptirasti tiplovi zaostreni
tipl, s prorezima na krajevima. koji
omoguc':ava sirenje i ima krilca da bi se
sprecilo okretanje. Njegovi savitljivi delovi,
izbrazdani zlebovirna specavaju ga da
previse ude u zid. Ovakvi tiplovi postoje za
razlicite precnike i duzine vijaka.
Plasticni tiplovi sa ispupcenjima
Bez krilca i zlebova. ali s malirn uzduznirn
ispupcenjin1a koja sprecavaju okretanje u
rupi. Razlicite Ьоје i razlicitih velicina.
lzbrazdan Tipl s uzduznirn
ispupcenjima. Kupuje se na
rnetar i sec':e se nozem na
delove potrebne duzine.
Fiber Tipl od kompreso­
vanil1 tvrdih vlakana. Pro­
daje se u razniп1 duzinarna
i rnoze se sec':i nozern. Sve
је manje u Lrpotrebi. ali se
jos uvek moze пас':i Lr
prodavпrcama.
Zidarski ekser Ekser ос! kaljenog celika
koji se zakucava u opeku ili fasadni kamen.
Ne upotreЬljava se za beton, kamen, niti za
suplje opeke. Njegova uoЬicajena duzina је
izmedu 15 mm i 100 mm. Pomocu njega
se lako pricvrscuje drvena daska za zid od
opeke. Мога da нdе 15 mm u goli kameni
zid i 25 mm u gipsanu рlосн. Zakнcava se
cekieem, kratkim i jakim нdarcima. PruZiCe
otpor i slomice se ako nije pravilno
postavljen. Nosite zastitne naocare.
Tipl s vijkom za drvo Postoje tiplovi
н raznim dнzinama, od 15 mm do 90 mm.
Ovaj tipl od plastike ili vlakana siri se i
нklapa s rupom koja је izbнsena u zidu.
Za fiksiranje laksih elemenata uzmite vijak
precnika n°8 i odgovarajuci tipl. Ako zelite
da zakacite tezi element, izaberite model
velicine 10 ili 12. Vijak mora da Ьнdе
dovoljno dнgacak da Ьi usao 25 mm
u zid, plus deЬljina maltera.
Tipl s vijkom koji se nablja Vijak је
uvнcen н najlonski tipl, ciji poseban narez
omogucava lako postavljanje. Ukнcava
se cekieem u rupн koja је prethodno
izbusena bнsilicom. Тipl standardne dнzine
(50-160 mm), prilagodava se predmetima
deЬljine oko 5-110 mm. Ovo је siguran
nacin da fiksi1·ate mnostvo elemenata od
drveta za opeku ili beton. Pogodan је
i za kacenje lakih predmeta u Ыоk za
konstrukciju. Izbнsite rupu koja је od
5 mm do 15 mm dнЫја od dнzine vijka.
То znaci da је za vijak od 50 mm koji se
koristi za fiksiranje predmeta debelih
10 mm neophodno izbusiti rupн u zidн
dнЬоkн najmanje 45 mm.
Dugacak najlonski tipl za okvire
Dнgacak vijak naЬijen н najlonski tipl
spreman za нроtrеЬн. Probнsite rupн н zidн
kroz okvir, postavite tipl sa vijkom, нdarite
lagano i na krajн zategnite odvijacem. Pred­
vidite dнzinн vijka dovoljnu da se fiksira
okvir debeo od 20 mm do 100 mm. Odlic­
an је za postavljanje okvira (stoka) vrata i
prozora. Takode је pogodan kod popravke
vrata i prozora, kada izmedн okvira i zida
postoji zazor. DнЬina rupe н zidtt mora
iznositi najmanje pet precnika tipla.
Vijak koji se siri - zidna zatega
Vijak s navrtkom sa izdeljenim metalnim
omotacem koji se savrseno prilagodava
rLtpi zahvaljttjttci ekspanziji delova н zidu
prilikom postavljanja. Precnik vijka је
5-25 mm, а njegova dнzina oпюgucava
da se fiksirajн predmeti deЫjine izmedu
10 mm i 120 mm. Glava vijka moze
Ьiti sestoнgaona sa podmetacem ili
setougaonom glavom sa kнkom i
podloskom (slika gore). Veoma cvrst
sistem koji odgovara zidnim plakarima,
vratima garaze, koпstrukciji nadstresnice
ili ograde i stubovima fiksiranim н zidani
objekat. Vijak bez glave (,,labavi") нЬаса se
н ruptt i predmet se onda kaci i osigurava
se navrtkom i poclloskom.
Vijak sa tiplom koji se siri-zidna
zatega sa produzetkom То је celicni
vijak ciji se kraj savija da Ьi se zakacio па
zid rupe. Glava vijka је sestoнgaona sa
podloskom. Zavisпo od njegove velicine,
pogodan је za predmete deЬljine izmedн
5 mm i 110 mm. Poнzdan sistem koji se
lako postavlja i koji se koristi za stokove
vrata, prozora, oplatu ili ogradtt.
Rupa moze da se probнsi istovremeno
kroz stok i zid јег је potreban isti precnik.
UoЬicajeni precnik ove vrste vijka је
5 mm-20 mm.
Hemijski anker
Preporucнje se u slнсајн kada је rupa za
fiksiranje prosirena Ьilo zato sto se burgija
prilikom bнsenja klatila, Ьilo zato sto је
propao prethodni pokнsaj uvrtanja. Ima ga
н оЬ!ikн dvobojnog gita. Sklonite zastitni
sloj, odsecite parce makazama i dobro
izmesite. Kada plava Ьоја prede u belu,
materijal је spreman za нроtrеЬн, пюzе
se njime zatvoriti rupa i ponovo izbuziti.
 Sistemi fiksiranja za suplje
zidove, plafone i ploce od
iverice

Tipl za preklop i tipl s oprugom Najlonski tipl Sklop najlonskog

Vijak za drvo i tipl Komplet obиhvata
Vijak је uvmиt и navrtkи koja је stegnиta tipla и koji је иglavljen vijak obиhvata
vijak i plasticni klizeci omotac koji se siri
izmedи dva metalna krilca s oprugom. najlon traku i prorezani podmetac.
da Ьi se zakacio na zadnji deo zidne ploce
Krilca se savijajи tokom иlaska и гири pre Kada se иЬасi u rupи, traka sluzi
ili plafona. Kada se иkloni, tipl moze
nego sto se otvore iza ploce. Ako bиdete da stegne сео sklop, da se preko
ponovo da se koristi. Ovu vrstu koristite
morali da иklonite vijak, tipl се biti vijka privuce i da se cvrsto zakaCi
kada zelite da pricvrstite lake ili srednje
neupotreЬljiv. UoЬicajena dиZina vijka је za nalicje ploce. Ovaj sistem uglavпom
teske elemente za gipsanи р\оси ili sper­
od 50 mm do 80 mm. Ovaj tipl pogodan је је prilagoden vijcima za drvo n° 6.
plocи (иk\јисијисi i sиplja vrata) koji sи
za fiksiranje elemenata za gipsanu рlоси, Podmetac zatvara izbиsenи гири,
debeli do 25 mm. Sиpljina iza ploce mora
kao i za zidove i plafone od letvi i gipsa. а podesivi sistem koгisti se za kасепје
da Ьиdе najmanje 15 mm dиЬine.
Treba izbиsiti гири precnika od najmanje na gipsane р\осе, spиstene plafone
45 mm, а cak i vecu za vece modele. Ako ili one od letvi i gipsa razlicite deЬljiпe.
hocete nesto da zakacite za plafon, mozete Tipl ostaje na mestu i ako uklonite
da иpotreЬite isti tipl sa kиkom. vijak.

POSEBNI TIPLOVI

Vijak i gumeni tipl koji se siri Vijak se

Tipl u oЫiku strele sa krilcima Тipl koji se siri
uvrce и navrtkи obavijenи omotacem od
Lagaпi plasticпi tipl koji se Krilca se sire iza zida.
kаисиkа da Ьi se bolje zakacio za nalicje
srri iza ploce. Koristi se Mali tiplovi se
ploce. Cak i kad se vijak иkloni, tipl ostaje
sa vijcirna n°8 za koriste sa vijcima
na svom mestu. Tiplovi se prodajи sa i bez
kасепје lakill п06 za suplja
vijaka_ Koristi se ako hocete dobro da
elerneпata. Tipl vr-ata. Najveci, sa
pricvrstite neki element za gipsanи р\оси,
se moze vijcirna п08, fiksiraju
sper-plocи, metalni lim, plocu od stakla ili
kor·istiti vise sredn1e teske elemente па ploce. Ova
plastike koji sи debeli do 45 mm. Tipl stiti
pLrta vrsta tiplova пе rnoze se upotrebiti vise
vijak od vibracija i rde. Moze takode da se
puta.
koristi za zidove posto se njegov oЬlik
Tipl za gips
prilagodava гирi.
Vijak sa posebnirn
spoljasпjim пavojern
koji se fiksira u
gipsanu plocu
pornoc':u krstastog
odvijaca. Rub ispod
glave sprecava da vijak ude preduboko.
Postoje i varijaпte za kасепје laksill
elemeпata. Tipl za ploce od iverice
Vijak i metalni tipl koji se siri Metalni
Najlonski tipl ko1i 1е narezan spolja.
tipl s navrtkom zavarenom na njegovom
Cekiceпl se ukLrcava u ploC:Lr od rverice
krajи. Pri иvrtanjи vijka tipl se deformise,
u rLrpLr koja је pretllodпo izbuseпa
krilca se cvrsto hvatajи za nalicje ploce.
busilicorn. S prorezima па krajevirna.
lzdrzljiv sistem pogodan za fiksiranje teskih
siri se da bi ornoguc':io bolje prillvataпje.
elemenata na sper-plocu, gipsanu рlоси,
Tipl је kornpatibilaп sa vijcima п0 6-8-1 О
ivericи i drvene vlaknaste ploce koje su
i moze ponovo da se upotrebi.
debele do 35 mm.

Najlonski tipl
Vijak s tiplom i rotirajucom
Tipl је prorezaп skOl'o celom
metalnom plocicom Kada је vijak na
Тipl sa spiralnim urezima duziпom i пепн krilca.
svom mestu, plocica se klati i zauzima
Ovaj пajloпski tipl ima spiralna pera koja Koristi se sa
polozaj pravog ugla sa tiplom. Ova plocica
omoguc':avaju uvrtaпje vijka posto se vijcima п0 8-1 О
је neupotreЬljiva ako
LJtisne c':ekicern. Pera sprecava1u trpl da za kасепје
- иklonite vijak. Solidno
izade cak i ako se ukloпi vijak. Kor·isti se elemeпata za
fiksiranje za gipsane
sa vijcima velikog precnika da bi se gipsane ploce i
ploce ili zidove od letvi
osiguralo dobro fiksrranje u поsас od posebno za pregradпe zidove_
i gipsa. lzbиsite гири koja
fasadпog karnena ili gipsane opeke. Tipl se moze vise puta koristiti.
ima precnik najmanje
Tipl пloze ponovo da se koristi.
32 mm ili vеси za vece
modele.
Biranje polica
Police mogu da se postave Ьilo gde, u neko uduЫjenje ili uza zid. Postoji veliki izbor, od sofisticiranih podesi­
vih sina do potpuno jednostavnih dasaka koje se prodaju pojedinacno preko opreme koja se izraduje ро meri.
VRSTE FIKSNIH NOSACA
Vecina nosaca ima jedan krak duzi od drugog. Fiksirajte ih za zid osim ako proizvodac ne
preporucuje neku drugu metodu. Sirina police ne sme da ргеае horizontalni krak nosaca
vise od 2,5 cm. Zbog veceg prepusta mogli biste da pretovarite policu i tada postoji
opasnost da nosaci popuste. Bezbednosti radi, zasrafite policu za konzole.
Za veliko opterecenje
• Ugradujн se нglavnoт od izdГZljivog
celika. Postoji тodel od аlнтiniјнта koji
podнpire policн na celoj njenoj dнzini.
• UoЬicajene diтenzije sн izтedн
7,5 х 5 ст i 35 х 35 ст. Prodнzeпi
nюdel prodaje se н deloviтa od
0,6 т do 2,50 т dнzine.
• Na raspolaganjн: zavrsna obrada od
crvene epoksidne таsе, taтnobraoп
i Ьеlе ili pocinkovane (sreЬmaste).
• Proizvodaci najcesce naznace na
pakovanjн propisani teret koji proizvod
тоzе da podnese.
Za srednje/malo opterecenje
Pogodni za нske police kada su
tradicionalne ugaone konzole presiroke.
Zaтisljeni su najpre kao ojacanje uglova
plakaгa. Ро izЪoru moze Ьiti i nosac
za radijatore Ьеz zidnog fiksiranja,
koji se direktno ucvrscнje iza grejnog
tela.
• 5 х 5 ст ( za radijatore: 12,5 ст i
li 15 ст).
• Na raaspolaganju: kadтijuтizirani
ili pocinkovani (sreЬmasti).
Za srednje/veliko opterecenje
Меdн Ьюјniт тodel.iтa koji sн na
raspolaganju, tu su i nosaci od kovanog
gvoZda ili celiCni-reljefni s rupaтa za
uтetanje vijaka i plasticnih nosaca s
teloт od celika (za radijatore).
• Diтenzije: od 10 х 7,5 ст
do 24 х 24 ст.
• Na raspolaganju: crveni, braon,
pozlaceni, zuti, zeleni, cmi i srebmi.
Nosac za radijator тоzе Ьiti od bele
ili Ъraon plastike.
Za malo opterecenje
Izraduju se od presovanog celicnog i
alнminijuтskog liтa, s rupaтa za vijke.
Diтenzije: od 10 х 7,5 ст
•
do 30 х 25 ст.
• Na raspolaganju: oЬojeni (cmi ili sivi)
ili galvanski zastieeni (srebmasti, sтedi
ili Ьeli) za тodel s potpomiт oslonceт.
Za police u garazi ili radionici
Za srednje opterecenje, тogu da podн­
pru jednu ili dve police u isto vreтe.
• Diтenzije: od 24 х 16,5 do 31
• Na raspolaganju: sато od narandzaste
epoksidne таsе
VRSTE SINA ZA MODELE
KOJI SE MOGU MODIFIKOVATI
lzaberite sistem montaznih polica zavisno
od toga sta planirate da smestite na
police. Ne zaboravite da је svako
preopterecenje opasno.
Za veliko opterecenje
c':elicne dvoredne sine dostupne su
u razlicitiт dнzinaтa, od 43 ст do
2,40 т. Uskladene s nosaciтa od
12 ст do 61 ст. Postoje u тat-beloj
Ьојi, cmoj, kreт i aluтinijuт sjajnoj.
Model s dvostrukoт perforacijoт је
jaci. Paleta poтocnih eleтenata podra­
zuтeva posebne podupirace ротосн
kojih se izbegava da predmeti padnu
sa krajeva police, podupirace-sipke i
podupirace kojiтa se podesava duzina.
Za srednje opterecenje
Profilisane sine od celika, bez
тultifunkcionalnih useka, koje nalaze
priтenu svuda u kuci. Dostupne u
razniт velicinaтa ос] 18,8 ст do
2,50 т. Idu zajedno s nosaciтa
10-57 ст. lта ih srebmih, Ьelih,
Ьгаоn, cmih, crvenih, tanшoljuЬicastih,
zlatastih i aluтinijuт sjajnih. Paleta
poтocnih eleтenata podrazнтeva
visece podupirace za krajeve,
podнpirace za knjige, zastitne kapice
za sine, podupirac koji se Гiksira za zid,
uzduzni profil koji se fiksira ротосu
sisteтa stipaljki, delove drzaca koji se
saтoЫokiraju. Odgovara nosacu koji
pridrzava ро\iш ро celoj duzini.
Za malo opterecenje
Lako se podesavaju, od lake legшe,
drze se kukaтa koje se fiksiraju za zid,
pogodne za нnutrasnjн dekoraciju. Iта
ih u razniт duzinaтa, od 50 ст do
2 т i uklapaju se s nosaciтa od
х 28 ст.
12,5 ст do 32 ст. Postoje н тat­
-beloj, cmoj i taтnoljнЬicastoj boji.
 BIRANJE MATERIJALA
ZA POLICE
lverica oЬlozena
(oplemenjena) belim
melaminom

Melaminirana iverica
u Ъојаmа

Melaminirana iverica
Ъоје drveta, izuzetno
izdi-zljiva

Neobradene vlaknaste
ploce, srednje gustine,
svetlih tonova

Ploce od furnirane
iverice
Ekonomicne, ne iziskuju zavrsnu
oЪradu. Za mala opterecenja izaЪerite
tаЫе debele 16 mm; za veci teret kao
sto su knjige, uzmite tаЬ!е od 19 mm.

Vlaknaste ploce srednje gustine

Visenamenske, lake za postavljanje, ali
im је ipak potrebno bojenje ili obrada
Кsilofenom. Relativno jeftine i prodaju
se u razlicitim deЬljinama.

Meko drvo,
"Visece" police Zovu se tako јег imaju skгivene nosace. lzgledaju modemo i cisto i !ере,
оЪојеnо i polirano.
estetski uocljive. Ovaj sistem ipak је rezervisan za male, lake ukrasne predmete. Drze se
uzduznim profilima ili klinovima montiranim na tаЬ!е, koje se fiksiгaju na zid. Visece
police sklapaju se od elemenata koji dolaze u kompletu.
Ploce od fumirane
iverice

Lakirana sper-ploca RAZMAK IZMEDU NOSAёA

Ako se odlucite za najekonoтicniji sisteт fiksiranja, to bi тogla biti losa racunica ukoliko
planirate da па police poredate teske predтete, kao sto su knjige. Najjeftiniji тaterijal
Masivno dгvo (hгast)
ujedno је i najsavitljiviji, а takode 6ete, u slucaju preopterecenja, тorati da priЫizite tacke
premazano voskom
oslonca. Ova tabela pokazuje kolika је potrebna razdaljina izтedu dva nosaca, zavisno
od izabranog тaterijala.

Ploce od masivnog Рlоё:а od iverice (neobradena ili oЫozena

drveta (ili od lepljenih
lamela) Skuplje su, moraju se
zastititi, na ргimег lakom ili Ъојоm.
Ploce od akrilnog stakla (kao sto
је pleksiglas) Da Ъi mogle da podne­
su opterecenje koje ide od lakog do
srednjeg, treЪa da su debele najmanje
12 mm, а razmak izmedu nosaca ne
treba da bude veci od 40 cm.
melaminom) debela 16 mm; Veliko opterecenje: 40 ст
Рlоё:е od masivnog ё:amovog drveta debela 16 mm Srednje opterecenje: 60 ст
Рlоё:е od iverice oЫozene melaminom 19 mm deЬljine;
vlaknaste рlоё:е, srednje gustine, od 19 mm; Veliko opterecenje: 50 ст
Рlоё:е od masivnog ё:amovog ili listopadnog
drveta od 19 mm Srednje opterecenje: 70 ст
Vlaknaste рlоё:е, srednje gustine, ili od masivnog
ё:amovog drveta Od 25 mm; sper-ploё:a Od 19 mm; Veliko optere6enje: 70 ст

рlоё:е od masivnog listopadnog drveta od 22 mm Srednje opterecenje: 90 ст

Staklene police Planiгajte minimal­
nu deЬljinu od 6 mm (idealno Ьi Ьilo Рlоё:е od iverice oЫozene melaminom ili od masivnog
predvideti 9 mm) i prostor izmedu
ё:amovog drveta od 32 mm;
nosaca do 40 cm. lvice stakla trebalo
sper-ploё:a od 25 mm; рlоё:е od masivnog
bl da su vec obradene. UpotreЪite
cvrste nosace јег је ovo Lezak materijal. listopadnog drveta od 25 mm Sve vrste tereta: 90 ст
Ojacavanje
polica
letvama
Ojacanja povecavaju otpornost
polica па savijanje а pri tom imaju
dekorativnu ulogu јег mogu da
prikriju drzace ili opremu za
osvetljenje.

Postavite debelu letYu masi\Тilog camoYog

ili listopadnog dГYeta duz police, na
prednji ili zadnji deo, odozdo ili odozgo.
Sto је njen presek deЬlji, to cete vise doЫti
na cYrstini. Zalepite letYU lepkom, а zatim
је zasraЉe za taЬ\u. Mozete takode da
zalepite ili zakнcate iYicnjak od listopadnog
dГYeta na prednji deo police. Da Ьiste
postigli dekorati\Тili efekat, i\>icnjak treba
da bude iste deЬ\jine kao ploca; da Ьi se
ројаса\а otpomost, morace da bude
mnogo deЬlji.

OPREZ
Pre nego sto odredite gde cete postaviti
police, proverite detektorom za metal da
li u zidovima ima cevi za vodu ili gas,
elektricnih ili tv kaЫova.

Test opterecenja Рге nego sю fiksirate policu, еуо kako da proverite da se ona nece
iskriviti pod teretom predmeta na njoj. Postavite taЬ\u na dYe opeke гazmaknute kao sto је
пaYedeno u tabeli na stг. 163. Opteretite рlоён teretom i prislonite metalni lenjir ispod
ploce ро celoj duzini. Ako postoji нlegnuce, p1imaknite opeke (а prema tome i nosace).
Debele letve ili tanki ivicnjaci
U pro tivnom, mozete izabrati i deЬlje tаЫе.
Ova d\'a elementa ojacavaju police, а
istoYremeno imaju i dekorati\Тilн ulogu.
Ne zaboravite da се ivicnjak, koji ide
ispod ivice tаЫе smanjiti ро visini
prostor za smestaj predmeta na
policu ispod. POSTAVLJANJE NOSACA

Ako postavite nosace na krajeve,

izazvacete maksimalno savijanje. Оа
biste uravnotezili optere6enje, podelite
tacke oslonca ро duzini police.

Ako krajevi police prelaze preko nosaca,

manji је rizik da се se na sredini police
stvoriti ulegnuce. Zasrafite taЫu za
nosace, tako se polica nece "odapeti"
u slucaju da iz nepa:lnje prvo nagomilate
knjige samo na jednu stranu.
 Nivelisanje
Prvo sto treba da uradite kad
namestate policu jeste da
proverite da su tаЫе postavljene
horizontalno i da li su sine i
konzole postavljeni vertikalno.
Libela
Veoma је vazno da kupite dobru liЬelu.
lma ih гaznih vrsta, od dzepnih ili
minijatumih do dugackih stolaгskih,
kao i sofisticiranih moclela s digitalпim
ekranom koji s precimoscu pokazuje
пivo nagiЬa.
LiЬela ima jednu ili vise cevcica ispuпjenih
tecnoscu. Kada је povrsina vodoravna,
mehurie se nalazi u sredistu cevcice
(stг. Зб).
Laserska libela
Ovaj sistem, koji emitu_ie laserski zгak, brzo
stvara preciznu oznaku pomocu koje cete
ocrtati horizoпtale i vertikale. Laserska
libela korisna је н mnogim siшacijama:
da Ьiste utvrdili da li zidno osvetljenje
1-avnomemo гasipa svetlost ili da Ьiste
odredili mesto konzole na polici u nisi.
Medutiш, najvise se koristi u radoviшa
oko kuce, na primeг pгilikom postavljanja
ogгade ili poplocavanja baste.
Visak
Visak је naciпjen od tega zakaceпog
za kraj kапара. Ako cvгsto drzite kапар
па vrhu, on se isteze vertikalno, рос!
uslovom, пагаvnо, da i kanap i visak
slobodno vise. Visak шozete kupiti,
ali ga, naгavno, шozele пapraviti i saшi
tako sto cete za kапар vezati tesku
navгtku.
Alat: visak; knjiga sa kaгtonskim povezom;
clugacak vijak; olovka; clugacak lenjiг (ili siпa)
1 Da Ьiste montirali sisteш za kасепје,
obelezite шesto ugгadпje пajviseg vijka, а
zatim izbusite гupu.
2 Uvucite tipl i u пјеgа ubacite vijak, ali
bez zatezaпja.
3 Okacite visak па vijak tako da ovlas
dodirнje pod.
4 Sacekajte da se kапар нmiri, а опdа
p1isloпite kпjigu bokom uz zid tako da
jednom ivicom dodinije kапар. Olovkom
ozпacite па ziclu mesto koje odgovaгa uglu
knjige.
5 Skloпite kпjigu, kапар i vijak. Ko1isteci
siш1 ili dнgackн dгvепн letvu, povucite
liпijн izmedu centra rupe za vijak i tacke
kојн ste obelezili olovkom. Ova linija
pokazuje gde је сепtаг siпe ili konzole
koja tгеЬа da se postavi"
6 Ostale veгtikalпe ose mozete da
proпadete polazeci od ove ргvе linije
koristeci memн tгаkн.
Postavljanje
fiksne police
Bilo da је гее о policama koje се
imati cisto prakticnu funkciju ili о
ukrasnim elementima, ove police
moraju da budu cvrste, prostrane i
savrseno ravne.
Alat: olovlщ libela; eleku·icna busilica;
bш·giju za biisenje гире za tiplove и ziclu;
oclvijac; ako је роtгеЬпо, i clugaelщ ргаvи
clгve11u letvu
Materijal: konzole i vijci potгebni za njihovo
fiksiгanje za zicl; oclgovaгajuci tiplovi sa
vijcima; table; mali vijci za fiksiгanje tаЫе
za konzole
Pre nego sto pocnete azite da pгilikoш
busenja пе ostetite elektricпe iпstalacije ili
kaЫove н zidн. Isto tako proverite gde sн
metalпi delovi u pгegradпim zidovima od
dгveta.
1 Postavite liЬelu па zid, па mesto gde
zelite da нgгadite policu. Pгoverite da li је
ravno pre пеgо sto olovkoш ocrtate Lanku
liпiju па zidu. Za duge redove polica,
postavite liЬelu na pravu dгveпu let\'ll"
2 Postavite vгh konzole (drzeci ga uza zid)
па liпijн. Pomocu liЬele proverite da li
konzola stoji vertikalпo, а zatim kгoz
otvore za vijke olovkom obelezite tacke па
zidu gde cete busiti rupe za tiplove.
PRAКТICNI SAVETI
• Fiksirajte za zid ugaone konzole
vijcima od 4,5 cm. Svaki vijak mora
najpre da prode kroz malter, а zatim
najmanje 2,5 cm kroz zid ili stub kod
pregradnih drvenih zidova.
• Nemojte koristiti tiplove s krilcima
za fiksiranje konzola u suplje ili tanke
zidove, osim ako police nisu namenjene
malim i lakim ukrasnim predmetima.
• Vijci moraju da budu maksimalne
velii':ine koju dozvoljava prei':nik rupa
u konzoli - u principu n°8 za male i
n°10-12 za vece.
 Postavljanje
polica u
uduЫjenje
UduЫjenje koje se nalazi pored
kamina idealno је mesto za
postavljanje vise polica. U tom
slucaju, upotreblte letvice isecene
ро meri koje cete fiksirati па

zidove kao podnozja za police.

3 Drzite podnoznu letvicu u vodoravпoш
polozaju i ponovite postupak za ostale
rttpe. Sklonite је kacia budete busili rupe

3 Ponovite postupak za drugu konzolu. Fiksiranje letvica u zidu, uЬacite tiplove i upotreЬite ostale
vijke.
Ako ih ima vise od dve, Пksirajte najpre
one na krajevima, zategnite kanap izmedu
Alat: тета t"aka; olovka; теtа/пi lепјiг;
njihovih vrhova tako da dobro poravnate
гuспа testaa za шцivапје zleЬova; sаЫоп
konzole u sredini.
za sесепје poci ugloт oct 45°; liЬela;

4 Izbusite rupe od oko 4,5 cm u zidu. elektгicпa busilica; spimlпe buгgije; oclvijac

UpoLгeЬite bшgiju za zid ili burgiju
za dгvo (ako је rec о drvenom
pгegгadnom zidu).
5 Ubacite tiplove u zid i u njih ёvгsto
uvrnite vijke za fiksiranje konzola.
Ako se tipl okrece dok zatezete vijak,
uklonite ga i proЬajte s tiplom veceg
preёnika. Ne koгistite tiplove u drvetu.
Materijal: letvica oct 5 х 2,5 ст; table oct
тasivпog a"veta ili vlakпaste ploce sгесlпје
gustiпe, iseceпe ро cliтeпzijaтa uctuЬljeпja;
vijci oct 6 ст i tiplovi; sтesa za c/"vo
Pre nego sto pocnete !secite duze
i krace letvice za podnozja polica koje
odgovaraju dimenzijama uduЬljenja
u zidu. Na njima elektriёnom busilicom
izЬusite na jednakim razmacima (koji ne
prelaze 30 cm) rupe za vijke za fiksiranje.
Iako su Ьосnе letvice sasvim neupadljive
ёаk i kada su njihovi krajevi odvojeni
4 Postavite prvu Ьоёnu letvicu pazeci da
ЬLtde u istoj liniji s osпovnom letvicoш.
od ugaonih konzola daskama, mozete
!spod oЬelezite liniju da Ьiste se prema njoj
ih zakositi ili zaoЬliti da Ьiste ih ucinili
upravljali. Na isti naёin izЬusite гuре LI
manje vidljiviш.
drvetu i zidu. Ponovite postupak za letvicu

1 Oznaёite mesto па zidu za postavljanje

sa suprotne strane.

polica, pazeci da је prostor izшedu njih ро

visini dovoljan za slaganje pгedvidenih
5 Fiksirajte Ьосnе letvice i smesom za
cirvo zamaskirajte upustene гuре za glave
ukrasnih predmeta. Ne zaЬoravite da
vijaka.
uraёunate deЬljinu taЬli.

Postavljanje polica
1 Retki su ziclovi koji su pod pгavim
ugloш, ра пе ocekujte пi da uduЬljeпje
u ziclu Ьude savrseпog oЬlika. Da Ьiste
preпeli uglove па police пapravite sаЫоп.
Postavite karton u oЬliku kvadrata u svaki
uпutrasпji ugao, oЬelezite па kartoпu
korekcije i preпesite па LaЬle da Ьiste ih
isekli. Male meduprostore popuпieete
drveпim stapkiшa za jelo kada sve police
Ьudu пamestene.

2 Kada isecete taЬlu u skladu s

6 Postavite taЬlu na konzole.
Olovkom ili silom kroz konzole
obelezite taёkom ispod table mesto
za Ьusenje rupa.
7 Izbusite rupe za male vijke i priёvrstite
LaЬlu.
2 Drzite podnoznu letvicu na oznaci i
postavite lЉelu iznad. Samo obelezite zid
spiralnom Ьurgijom kгoz rupe na krajevima
letvica. Zamenite burgiju, probusite
ocigovarajuce rupe i unutra uЬacite tiplove.
Vijcima samo laЬavo pricirzite letvicu.
odgovaгajucim dimeпzijaшa, proЬusite na
пјој dve rupe - ро jedпu па svakom kraju
upustajuci rupe i upotreЬite vijke za drvo
da Ъiste fiksirali tаЫе za letvice.
3 Postavljaпjem iviёnjaka na Ьоспtt ivicu
taЬli (str. 162) istovremeпo cete ojacati
i ukrasiti police.
Podesivi sistemi Vazno! Perforirane sine (u ovom sluё:ajп
dvoredne) morajп da budu precizno FLEKSIBILNI SISTEM
polica SA TRI SINE
namestene na istoj visini jer u suprotnom
police nece Ьiti. vodoravne.
S dve sine moze se podesiti visina, ali
Ove montazne police fiksirane su 5 lzbпsite rпре i l1svaku ubacite tiplove. ne i duzina taЫi, buduci da ravnoteza

za zid sinama u koje se ubacuju Fiksirajte sine ne zatezuci vijak do kraja.

Proverite jos jednom horizontalu na
svake zavisi od dve tacke oslonca
odnosno dve sine.
konzole. Visina taЫi za police gomjem nivou.

moze da se podesi menjanjem

polozaja konzola.

Ugradivanje sina
Alat: olo11ka; elektгicna Ьusilica; Ьuгgija;
odvijat; letvica; liЬela; silo; тета tгaka

Materijal: sine i konzole; claske za police;

11ijci od пајтапје 5 ст duzine za fiksiгanje
sina za zicl; tiplovi za zid; vijci za fiksiгanje
taЬli za lionzole
Pre nego sto pocnete Za puni zid
mozete da koristite klasiё:ne tiplove
i vijke. Za suplji pregradni zid upotreЬite
odgovarajuce sisteme za fiksiranje ili
potrazite drvene podupiraё:e koji Ьi
mogli da posluze kao nosaё:i.
1 Prislonite prvu sinп пzа zid i olovkom
obelezite mesto za gomji vijak.
2 Роmосп !Ље\е ili viska obelezite
vertikalu iste duzine kao sto је sina.
3 Odredite mesto ostalih sina, prenoseci
razmak роmосп meme trake. Obelezite
njihovo medпsobno rastojanje. Razmak
koji se preporuё:пje izmedп dve sine је
70 ст ako sп u pitanju рlоё:е od ive1ice
ili тasivnog drveta debele 1,9 ст,
ili 60 ст ako је njihova debljina
1,6 ст.
Sa tri ili vise sina, mozete bez razlike
postaviti tаЫе koje pokrivaju celu duzinu
konstrukcije i druge koje su krace. Posto
visina i duzina polica variraju, dobicete
fleksibilnije redove polica koji su pogodni
za redanje ukrasnih predmeta raznih
dimenzija.
6 Silom ili olovkom obelezite mesto
ostalih п.1ра za sine. Da Ьiste probпsili i
postavili tiplove, okrenite svaki put sinu .liiL _[ii]
oko njene ose.
7 Dok radite, proveгavajte da li se sina
savija u s\пё:ајu da је zid neravan. Ako је
zid neravan, pricvгstite iza sine parce
sper-ploё:e ili kartona za izravnavanje.
Postavljanje taЫi
1 Uvпcite konzole п шеzе na sinaтa. Bez obzira na to da li se koriste dve
Table пюгајп imati тali prepust ili tri sine, kod vertikalnog razmaka
preko konzola, ali ne dozvolile da izmedu dve tаЫе mora se voditi
Ьпdе veci јег tada postoji opasnost racuna о deЫjini daske i konzola.
od preoterecenja.

2 Poravnajte daske
tako da njihovi
krajevi budu н istoj
vertikalnoj linij i.
lspod svake od njih,
koristeci silo, kroz
rupe konzole
obelezite mesto
za vijke.

3 Zabпsite silom
slepe rupe za male
vijke i priё:vrstite
tаЫе. Ovako cete
povecati cvrstinн
4 Polazeci od gomje taё:ke koja је konstrukcije
oznacena za prvu sinu, \Љеlот odredite i spreciti da se
mesto gde се Ьiti postavljen vijak koji police klate нkoliko
odgovara svakoj sini i obelezite tu tаё:kп se preoptereti samo
olovkoт. jedan kraj.
Police
ро mer1
.
Police napravljene ро meri
prilagodicete enterijeru Ьilo
gde da ih postavite. Police
ро meri pogodne su kako za
knjige, CD-ove, video-kasete,
СО Ш DVD plejere, zvucnike,
ali i za razne ukrasne
predmete, kao sto su tanjiri
ili figurice.
Stabllпost koпstrukcije ро тeri pociva
па Ьоспiт vertikalпiт рlосата koje
nose tаЫе. Ako је јесlап поsас lose
pricvrsceп, postoji opasпost da se
sve police шL1se.
Cetiri varijante polica
ро meri
• Kada је еlетепt ugradeп u пеkо
uduЬljeпje, Ьоспе ploce su fiksiraпe
za zidove (gore levo).
• Kada јеdпа od ploca пета osloпac,
опа тота сеlот duziпoт Ьiti fiksiraпa
za podпo±nu letvu fiksiraпu za zid
(gоге desпo).
• Kada пiјеdпа ploca пета osloпac,
опе se тoraju сеlот duziпoт fiksirati za
роdпоzпе letve fiksiraпe za zid (gore levo).
• Ako ne postoji пikakav osloпac, пајЬоlје
је fiksirati straпe za tаЫн od sper-ploce
(gore desпo).
Biranje nosaca za police
Ako se odlucite za sistem podesivih polica, fiksirajte nosace na dve bocne ploce.
Razmak moze da bude ravnomeran, npr., na 40 cm, ili da varira. Rupe ne treba
praviti previse Ыizu vrha ili osnove. Ako se odlucite za sistem fiksnih polica,
nece biti potrebni dodatni nosaci.
• Ako ugradujete nosace, racunajte na cetiri ро taЫi, dva na svakom kraju. Postavite ih
sasvim Ыizu ivica, npr., na 2 cm za police siroke 20 crn.
• Uvek busite rupe koje se savrseno uklapaju sa precnikom tipla. Ako је rupa preuska,
tipl nece moci da se uklopi; ako је presiroka, tipl se nece dovoljno dobro dr:Zati i polica
nece biti horizontalna. Kad busite dr:Zite busilicu pod pravim uglom u odnosu па plocu.
Lepljivom trakom namotanom oko burgije obelezicete duЫnu rupe.
Nosac sa tiplom (koji se utiskuje)
Od plastike. Nosac se utiskuje u plasticпi tipl uЬасеп u rupн
izbuseпu u bocnoj ploci. Za podes�vi sisteт predvidite ро
jedan umetak za svaku rupu i cetiri nosaca ро polici.
Nosac sa tiplom (koji se utiskuje i okrece)
Od plastike. Nosac se utiskuje паораkо u plasticпi tipl,
u bocnu plocu, а zatiт se Ыokira tako sto ga okrenete za
polukrug oko njegove ose. Za podesivi sisteт predvidite
ро jedan u tipl za svaku rupu i cetiri поsаса ро polici.
Fiksni nosac (nepomican)
Od plastike. Cekiceт zakнcajte, sto је vise тoguce, поsас
u njegov tipl. Юestima podesite ravnu povrsinu da bude
horizontalna. Pazljivo uklonite nosace iz lakiranih ili тasivnih
ploca da ne Ыste ostetili povrsinu.
Drveni tipl (nepomican)
Od prirodnog drveta (moze Ыti lakiran ili obojen).
Probusite rupu duboku oko 1 cm i istog precnika kao
sto su tiplovi. Uvucite tipl dнgacak 2,5 ст. Rupu тozete
obraditi i sтirgl-papirom.
Nosac za ukucavanje
Od plastike (ekseri idu uz nosac). Postavite nosace na bocne
ploce i ukucajte ekser cekiCeт.
Metalna sina
Na bocniт plocama obelezite vertikalne linije za centriraпje
sina, kao i horizontalпн lin�u za poravnavanje nosaea. Zasrafite
sine na mesto i zakacite поsасе u ureze (cetiri ро polici).
Podnozni nosac za police
Od plastike. Uracunajte i sest vijaka za ploce od iverice
(tri ро nosacu). Za police siroke 15-20 ст dovoljan је par
nosaca. Za police od 30 cm do 48 cm potrebna su dva рага
поsаса postavljenih jedan pored drugog. Zasrafite nosace na
ploce i pokrijte glave �aka ukrasnim kapicama.
Letvica
Od prirodnog drveta (тоzе Ьiti lakirana ili obojena) Ыlо koje
velicine. lsecite letvice sirine polica ili iskoristite ostatke dasaka
za vеота uske police. Fiksirajte ih s dva vijka za duzine letvica
15 cm, sa tri vijka od 15 do 23 cm i sa cetiri ako se preтasuju
ove duzine.

Ojacavanje uglova
Da Ьiste ucvrstili konstrukciju koja nije
fiksirana s jedne ili vise strana, treba
predvideti plasticne ugaonike koje cete
zasrafiti u gomje i donje tаЬ\е, kao i u
bocne ploce. Ako је konstrukcija v1.soka,
treba ojacati i uglove jedne ili vise polica
koje se nalaze izmedt1.
Fiksiranje bocnih
ploca u uduЫjenje
Pre nego sto fiksirate redove polica u
uduЬ\jenje najbolje Ьi Ьi\о da predvidite
dve Ъосnе р\осе - vertikalne, paralelene i
normalne na donji zid - na koje cete
okaciti police.
Ako zidovi nisu pod pravim uglom, kao
sto se cesto desava, ploce moraju da se
postave na letve koje се im Ьiti oslonac.
Pгostor izmedu ploca i zidova moze se
prikriti letvicama koje sL1 prilagodene
oЬ\iku zida (str. 187) i zakucane na
prednje iYice bocnih ploca.
Police s
vertikalnim
pregradama
Vertikalne pregrade ojacavaju
konstrukciju i prave prostor za
razlicite stvari - npr., za knjige ili
za muzicki uredaj. Posto pregrade
sprecavaju savijanje polica
u slucaju velikog opterecenja,
preporucuju se za dugacke
police.
Pregrade moraju da raspodele teret i da se
oslone na cvrstu podlogu, inace се se police
i dalje savijati. ZЪog toga se preporucujн
vertikalne pregrade koJe dolaze do poda ili
se bar oslanjaju na nosac koji је cwsci
od police.
Cetiri nacina za fiksiranje
pregrada
• Fiksirajte vertikalne pregrade za gomje i
donje police Yijcima od 38 mm za р\осе od
iverice ili ekserima zakucanim odozgo kroz
gomju tаЬ\н i odozdo kroz donju. Fiksatori
moraju da udu н centar pregradnih ploca, а
da ne izadн s druge strane. Da Ьiste оУо
uradili, izbusite slepe rupe malog precnika
prema kojima cete нpravljati fiksatore
(eksere ili vijke). Ako је polica dнЪоkа do
15 cm, neophodna sн dYa fiksatora ро
polici; za Sire, dodajte ро jedan fiksator
na svakih 15 cm.
• Drvenim tiplovima spojte vertikalne Numeracija
pregrade s redovima polica (str. 171 ). police na pregradama
Ovaj sistem - izdrzljiviji nego onaj koji
koristi vijke ili eksere, ali koji se duze
montiгa - пevidljiv је na povгsini
police.
7 Pгove1ite da li sн visina veгtikalnil1
pregrada i deЬljina taЬ\i u skladu s
• Fiksiгajte pregrade za police s dva ugaoпa
predvideпim merama. Uspravite
drzaca (str. l 70) gore i dole. Oni се Ьiti
nevidljivi па donjem нglu jer se postavljaju
konstrukciju postavljajuci pregrade
па police ро redosledu numerisanja.
samo s jedne strane pregrada.
• Za pregrade od masimog drveta, debele
Premestite pregrade na jedan kraj
polica da Ьiste mogli da uzmete tacne
najmanje 5 cm, nisu potrebni fiksatori.
mere. Smanjite razmere jeclne ili vise
pregrada ako је konstrukcija previsoka
Ugradnja pregrada ili ako jedna od pregrada pгelazi
dimenzije (u sirini).
Visina vertikalпil1 pregrada шоrа
potpнno da odgovara razmaku koji
8 Ako pravite konstгukciju koja пеmа
potpomi zid, naznacite odgovarajuce
postoji izшedн dve police. Ako sн
tacke spajanja na sve cetiгi spoljne ploce
prekratke ili predнgacke (ili пisн
i sastavite ih.
isecene рос\ рrа\1.Ш ugloш), police
се se clefo1111isati.
9 Spojte konstrukciju s poc\om,
1 lsplanirajte polozaj pregrada, zatim ih postavljajнci pregrade i police
i posшjuci numerisani redos\ed.
isecite (ili nabavite vec isecene) ро zeljenim
diшenzijama i pod pravim uglom.
1 О Kod konstrukcija bez oslonca,
2 Nнmerisite olovkom svaku policu, od dowsite montiranje povezujuci bocne
р\осе gore i dole. Sklopite redove polica
vrha do dna. Obelezite takode oznake
i proverite da li su police paralelne i da li
"gore", "dole" i ,,lice" da Ьiste izbegli
sн pod pravim uglom u odnosu na bocne
greske prilikom montiraпja.
ploce. Police s bocnim plocama spojite
3 Ako razmak izшedu polica Yarira, ugaonim konzo\ama.
oznacite na svakoj pregradi brojeve polica
izmedн kojih treba da bude montirana.
11 Za konstrukcije prilagodene
uduЬljenjima ili vec postavljenim plocama,
4 Da Ьiste obelezili mesto za pregradu pazljivo podignite sve redove polica,
uYUcite ih izmedu podupiraca i zatim
slozite par polica na sledeci nacin: nalicje
pricwstite nosacima krajeve polica za
gomje police priljuЬite uz lice donje.
bocne р\осе.
Роmосн нgaonika i olovke oznacite
na ivicama polica mesto za pregradu,
sa dve crte na razшaku koji odgovara
njenoj deЬ\jini.
OJACAVANJE POLICA
PODUPIRACIMA
Ako пе zelite da vertikalna pregrada
ide do poda, teret mogu da podnesu
i drveni podupiraci fiksirani za donju
policu.
• Postavite podupirace ispod police,
Ыizu prednje i zadnje ivice.
• Redovi polica koji su dugacki i
podnose veliko opterecenje, iziskuju
dеЫје podupirace nego kratki redovi
polica koji su slabo optereceni.
Tabela uporednih mera
5 Postavite daske ramo i obelezite mesto Duzina Presek
postavljanja pregrada tako sto cete, роmосн police podupiraca
ugaonika i olovke, prodнziti linije koje su
do 1 m 5 х 2,5 cm
noznacene na ivici. Fiksatori се morati da
Ъudu centrirani izmedu ove dve linije. od 1 m do 1 ,50 m 7,5 х 2,5 cm
6 Ponovite postupak za oЪelezavanje vise od 1 ,50 m 10 х 2,5 cm
kod svakog para polica.
Konstrukcija
polica s
odeljcima
Kada se odlucite za redove polica
ро meri, пе ustrucavajte se da
napravite elemente razlicitih
velicina, koji su bolje prilagodeni
dimenzijama predmeta koje tu
zelite da drzite.
Podesive police
Najjedпostavпije reseпje, а ujedпo
i опо koje pruza пajvise mogucпosti,
jeste da koпstn1kciju ро celoj duzini
podelite jedпom ili vise vertikalпih
ploca. Proverite da li su svi elemeпti
vertikalпi i dobro pricvrstite sastave
drvenim tiplovima ili ugaoпim
konzolama.
Оа Ьiste napravili polc
i e koje savrseno odgovaraju vasim potrebama, uk/opite visinu i duЬinu
po/ica zavisno od predmeta koje cete tu smestiti. Pre nego sto postavite police, Ьilo da su
podesive ili fiksne, napravite detaijan р/ап predmeta i ukrasa koje cete smestiti па razlicita
mesta.
U bocпim plocama izbusite dva reda
rupa, s jedпakim razmakom, za mesla
gde се Ьiti пosaci (str. 168).Tako cete
moci da uredite police ро zelji, meпjajuci
visiпu taЬli s оЬе straпe vertikalпih
ploca.
Ako zelite da dve police budu poravnate,
pomerite поsасе kako ne Ьi Ьili upadljivi.
lzbusile пiz rupa па vertikalпoj ploci, па
daljini razlicitoj па predпjem i zadпjem
delu, sa оЬе straпe ploce.
Fiksne police
Odredite predmete (i пjihov broj) koje
cete postaviti na police, а zatim proceпile
prostor koji се oni zauzeti. Mozete
da isplaпirale police ро meri da Ьi
zaista Ьile prilagodeпe vasim
potrebama.
Poпovite postupak sa stг. 168-169
da Ьiste montirali dопје i Ьоспе ploce
пezavisпih konstrukcija s veгtikalпim
.
pregradama. Postavite pregrade tako da
podupiru police koje zauzimaju vise od
dva reda bez osloпca ili опе koje su duze
i mogu da se saviju. Nije пеорhоdпо sve
vertikalпe pregrade postaviti u istoj liпiji.
Sklapanje namestaja
iz delova
Namestaj na sklapanje dolazi s prethodno
izbusenim rupama i posebnom vrstom
spojki koje је lako namontirati uz minimum
alata. Cesto се vam biti potreban samo
jedan kljuc, koji obicno dolazi u kompletu.
Ovde su prikazani glavni elementi za
fiksiranje na koje cete verovatno naici.
Pojedine alatke moracete kupiti odvojeno,
ali cete moci da ih ponovo koristite kada
budete sami sastavljali svoj namestaj.
Uvek koristite gvozdene okove (kao sto
su ugradne sarke) u paru, а prilikom
oznacavanja mesta gde се biti busene
rupe, upotreЬljavajte ugaonik, а ne lenjir.
Najva.Znije је da rupe budu precizno
isplanirane da bi namestaj Ыо pravilno
sklopljen.
Sigurnosna spojka
tipl �---� urezani navoj
Sastoji se od dva plastiCna Ыоkа i
uglavnom sluzi da se izmedu пjih
spoje dve ploce kutije kao osпovica i
straпa. јеdап od Ыokova zasraПjeп је u
osпovu, drugi u Ьоспu pregradu putem
prethodno probuseпih rupa. ОЬа Ыоkа
zatim se navojпom vezom fiksiraju јеdап
za drugi. Pгedпost ovog sistema jeste u
tome da koliko god se cesto sklapa i
rasklapa, i dalje ostaje stabllaп.
Cvrsta spojka
Jedna od osпovnih spojki koje se cesto
пalaze u pakovaпjima. Ova ugaoпa
plasticпa spojka omogucava da se
ugaoпom konzolom drze spojene dve
ploce. Posto su vijci fiksiraпi za plasticпo
telo, ova spojka је za jedпokratпu
upotrebu.
 Drveni tiplovi Breg
Za trajne spojeve.
OЬicno su dugacki
2,5-3 ст i moraju se
namazati lepkom pre
nego sto se utisnu u
rupe koje su prethodno fabricki izbusene.
Iako veoma jednostavni, oni su vrlo
izdrzljivi i potpuno nevidljivi.
bregasta spojnica
prva ploca
Metalni tiplovi i vijci vijak -----+�
druga ploca ----�>---

cilindar prva ploca

druga ploca Poput prethodnog sistema, i ovaj meha­
Ovaj tip spojki slican је sigumosnoj spojki.
nizam sluzi za spajanje dve daske ili ploce.
ОЬа dela spojke zafrasljena su u ploce koje

�
Bregasta spojnica treba da se ubaci u plitko
se sastavUaju. Spoj se zateze i Ыokira
uduЬljenje na povrsini prve ploce, а zatim
sigumosnim vijkom koji se okrece za 90°.
se vijak s profilisanim jednim krajem zateze
u prethodno probusenu rupu u drugoj

ploci. Glava vijka prolazi istovremeno kroz Specijalni vijak i leziste

rupu u prvoj ploci do brgaste spojnice.
Okrenite breg za 90° u smeru kazaljke
na satu da Ьiste zategli mehanizam.

jedan od najcescih spojeva kod sklapajuceg

naтnestaja. Cilindricni metalni tipl је
uvucen u rupu (koja је prethodno
fabricki izbusena) u jednoj strani komada
namestaja. U suceUnu stranu uvlaci se
vijak i zatezu se оЬа elementa dok se
vijak ne uvme u cilindar. Prorez na osnovi
cilindra omogucava da ga ispravno
centrirate, pomocu odvijaca i u otvor sa
navojem uvmete vijak (pogledajte sliku). jedan deo је od celika, а drugi od legure
Cak i ako previse zategnete ovaj sastav, cinka. Uvmite vijak u lice ploce tako da
moci cete da ga rasklopite i ponovo kada se опа spoji sa suceUnom plocom,
sklopite kad god је to neophodno, prethodno probusene rupe budu u ravni.
а da pri tom ne izguЬi cvrstinu. VЧak sa profilisanim jednim krajem prolazi
Neki mehanizmi ove vrste dolaze sa
do lezista, kroz tu rupu i Ыokira se
sarkom koja је zakacena za disk iste
okretanjem sigumosnog vijka u lezistu.
velicine kao breg. ОЬа elementa ubacaju
se u rupe prethodno probusene na
plocama koje se spajaju. Vijak i ulozak

Postoji jos jedna varijanta, u kojoj umesto

sarke, na jednoj ploci dolazi disk, а na
drugoj poseban odlivak koji podseca
na tipl za zid. Tm se utiskuje u rupu koja
је izbusena u bocnoj strani druge ploce.
Specijalni tm zakucava se u tipl i sklop se
fiksira kao u prethodnom slucaju.
Vijak se uvrce u bocnu plocu
i prilagoctava se нlosku na suceljnoj
ploci. Ovaj sistem sluzi za ojacavanje
pregradnih polica postojece konstrukcije
ili za ugradnju dodatnih polica.
Sastavljanje PRAКТICAN SAVET
namestaja iz Komadi пamestaja па sklapaпje cesto
se prodaju sa alatom (specijalпi kljuc) za

delova
sastavljaпje i uputstvom za rad. Okacite
ih lepljivom trakom па leda пamestaja
kada zavrsite sastavljaпje; tako се vam
Bilo da treba da montirate jedno­ uvek biti пadohvat ruke ako pri selidbi

stavnu ЬiЫioteku, ormaric u kupa­
tilu ili slozeniji komad namestaja,
kao sto је sto za racunar s klizecom
plocom, uspecete ako budete pratili
korake koji su ovde opisani.
Vecina elemenata iz paketa se sastoji ос\
niza ploca koje se spajaju da Ьi se napгavila
osnovna kutija. Doclajte ostale elemente,
: spojle оЬе р\осе, а oncia zategnite clrzace.
kao StO SU Vl ata i pregradne poJice, i posao
је gotov za tili cas.
4 Spojte prvu bocnu plocu s donjom. treba da rastavite пamestaj ili samo
zategпete drzace.
Rupe u elementima koji Гormiraju
koпstrukciju pгethodno su ГabriCki
izbusene. Sastavljanje se \'ГSi vijcima
koji dolaze u kompletu (vidi pored).
Uglavпom је Liostupna komЬinacija drvenih
Liplova koji se \ере i spojпica s bregom
(stг. 170-171). U tom slucaju, ubacite
drvene tiplove i Ltvmite vijke na Lionju
plocu, а zatim pripremite bocnu р\осн; tн
нbacite dгvene tiplove пamazane lepkom,

7 Kada sн u pitanju vrata, pratite uputstva

proizvodaca. Uglavnom se nюnLiraju
пevidljive podesive sarke, gcie su rupe za
оЬа dela prethodno izЬusene. Ugradite
1 Raspakujte paket i proverite sadгZaj,
postolje na fiksпu plocu 01marica, а sarku
ukljucujuci drzace i ostale elemente -
па vrata i zatim doЬro fiksirajte оЬа с\е\а
sarke, rucice ili stopice. Postavite р\осе
kratkim vijcima.
na tepih, neku meku povrsinu ili na
karton od paketa da se namestaj i delovi
ne Ьi ostetili.

2 Proverite sadrzaj paketa na osnovu

spiska koji se doЬija uz uputstvo.
Ako zakljucite da neki deo nedostaje,
proveгite ponovo kutiju i ako ga nema,
vratite paket u prodavnicu i tгazite
da vam ga zamene.
5 Ponovite postupak s drugom bocnom
plocom tako Lia Гormira kutijн sa Lri strane.

3 Pocnite s donjom plocom i dodajte
stopice. Montirajte visoke delove namestaja,
kao sto su police ili vesalice naopako da
Ьiste olaksali manevrisanje. Ako model ima
tockiee, njih ugradite па kraju јег se komad
namestaja nece pomerati, а vi cete lakse
zavrsiti montiranje.
Ako kutija ima dno, нvucite ga u z\eЬove
bocnih ploca. Ostaje vam jos samo cla
postavite gomju plocu.
6 Uz Ьrojne drzace idu i ukrasne kapice
cija је Ьоја нskladena s bojom Lirveta ili
melamina. Ро zavrsetku montaze, ove
нkrasne kapice maskiraju glave spojпica.
Uvek cete moci da ih skinete ako hocete
cla razmontirate namestaj.

OPREZ
Gorпji deo visokih elemeпata. прг..
garderobera ili biЫioteka, mora da bude
fiksiraп ugaoпim koпzolama ili gredom
za pridГZavaпje. Ako пе preduzmete ove
mere opreza, koпstrukcija bi mogla da
8 Dodajte police, rucice i sve нnutrasnje
i spoljasnje propratne elemente. Proverite
se prevrпe па dete koje se репје ро
da \i su sve spojnice doЬro zategnute i cla
ovom komadu пamestaja.
nesto niste zaboravili. Na kгајн, moпliгajte
tockiee ukoliko idu uz namestaj.
Sklapanje stola
za racunar
Radna povrsina za racunar је
komad namestaja koji iziskuje
posebne spojnice (str. 170-171 )
Pratite uputstva proizvodaca,
primenjujuci osnovne tehnike
koje ovde navodimo.
Alat: liomplet odvijaca (smfcigem);
cekic i imbus kljucevi razliCitih
velicina
Pre nego sto pocnete Ra5pakujte paket
sa namestajem. Proverite 5adrzaj (delove
i spojnice) oЬelezavajuci na 5pisku delove
koje је spakovao proizvodac. Pazite na
elemente koje је neophodпo montirati
desno ili levo. Опi cesto lice jedni па
dn1ge, to1iko da mozete da se prevarite
i da primetite gresku tek kada ih Ьudete
fiksirali.
1 Montirajte brega5tu 5pojпicu pгateci
upшstva i zasrafite specijalne vijke u rupe
koje su prethodno izbusene.
. је efikasan. Obrisite vlainom krpom
2 Palcem guгnite breg u rupe suceljnih
ploca, pazeci da vrh bude okren1.1t ka
spoljasnjoj strani. Breg mora da bude
pravilпo нЬасеn јег se 5pecijalni vijak,
inace nece Ыokirati.
3 Pocnite da sklapate 5to pгateci
redo5led koji је пaznacen 1.1 1.1put5tVLI.
Ovde је 5pecijalni vijak zategnш 1.1 breg
pomoc1.1 imbu5 kljнca koji se doЬija
1.1z pakovanje.
4 Ovaj 5to 5adгzi klizec1.1 tаЫ1.1 za ta5tat1.1ru
rac1.1nara. Klizaci 51.1 p1icvrsceni i5pod radne
povrsine. Da Ьi5te ih montirali, okrenite sto
паорасkе.
АКО ЈЕ POTREBNO
OSIGURATI SPOJ
Ako ste sigurni da kasnije necete
rasklapati sto, bilo bi dobro da
upotrebite lepak da bi drveni spojevi
bili cvrsci. Beli lepak za drvo izuzetno
mrlje od lepka па spojevima.
5 Goгnju policu (nadgradnju) pricvr5tite
na njene no5ace drvenim tiplovima koje
cete ukucati cekieem. Spojite nadgradnju i
radni 5to, proveгavaj1.1ci da li 51.1 5pecijalni
vijci zategnuti 1.1 bregovima. Ako је potreb­
no, lagano cekieem udaгajte ро goгnjem
del1.1, preko podmetпшog parceta da5ke.
6 Zavrsite montaz1.1 5tola kompletiranjem
5porednih delova. Ovde је гее о
jedno5tavпoj pla5ticnoj polici za CD-ove
koja 5е montira 5 leve 5traпe, i5pod goгnje
police.
Biranje garnisni zidni ili plafonski
nosac za
plafonsku
nosac
garn1snu
Sipke i klizaёi dostupni su u с:; kl1zac
----�
razliёitim stilovima, materijalima i . 1.::Ј� f" 1:0"-- · granicnik
nosac za � � � _

duzinama. lzbor modela zavisi pre garnisnu о .

svega od vaseg ukusa i enterijera za

О
ceon1
� �-
[kl1zac
prostorije.
· Ь �L "�· �\ i?"°
zid

kombinovani
klizac-zakacka
�
l�� , lk

Pre nego sto se opredelite za Ьilo sta,

uzmite u obzir sledece fakюre.

Privatnost Оа li prozor gleda na ulicu

Garnisna bez kanapa za skupljanje
па nosacima i s kombinovanim
klizacem-zakackom
����;n�
ceonu
a
1Uffmt��� 1
gran1cn1k

garnisnu о 1 :
i da li ste izlozeni pogledima komsUa?
klizac

Svetlost Koliko prirodnog svetla dopire ____ plafonski nosac

u prostoriju? Zelite li da prostorija bude kutija za kanap

Кlizaё za teske zavese
prirodno osvetljena ili nesto mracnija? Gamisna sakrivena teskom zavesom
ili ukrasnim elementom jeftinija је i
Bezbednost Оа li Ьiste voleli da se samim tim diskretnija zbog toga sto
zavese automatski otvaraju i zatvaraju uЬlaiava efekat aerodinamicnosti
kada ste odsutni? koji cesto imaju vidljive sine.
Кlizac је oЬicno podeljen na dva
Dekor Оа li је prostorija uredena dela posebnom spojnicom koja је
tradicionalno ili modemo? Оа li se fiksirana na sredini i omogucava
opredeliti za starinske teske zavese zidni nosac otvaranje zavese iz centra u levu
ili za minimalisticke roletne ili i desnu stranu.
venecijanere?

Kada donesete odluke u pogledu ovih

[aktora, izaberite odgovarajuce gamisne
ili klizace.
T-garnisna Kupite proizvod u
kompletu da vam se ne Ьi dogodilo
da roba nestane na trzistu. Mogu se
naci gamisne od celika, aluminijuma
ili plastike. Metalne konzole za drzanje
gamisne zasrafljuju se ili u zid ili u
plafon. Postoje profili (sine) bez nosaca
koji se fiksiraju cak direktno za zid,
plafon ili neko uduЬljenje u prozoru.
Stipaljke za zavese kace se na tockke
koji klize unutar sine.
Okrugla garnisna То је jednostavna sipka, uglavnom vidljiva celom svojom
duzinom. Postoje metalni modeli na sklapanje, namenjeni polukruznim prozorima.
Na raspolaganju su standardni modeli od drveta, metala ili plastike. VeCina njih је
snabdevena alkama а pojedine i klizacima sa tockiCima. Sistemi sa sinama cesto imaju
sredisnju spojnicu. Uglavnom, konzolni nosaci se montiraju samo na ki-ajeve, ali za
gamisne duze od 2,4 m, dodaje se i jedan na sredini. Ovodelni nosaci (konzole) mogu
da dГZr sipku na razlicitim rastojanjima od zida. Takode se mogu naci metalne plocice
koje pridrzavaju gamisnu izmedu dva zida. Zavrseci gamisni imaju ulogu granicnika i
zadrzavaju zavese.
drvena garnisna s kanapor11,
drvena garnisna bez kanapa.
bez sredisnje spojnice za
sredisnjon1 spojnicom i alkama nosac iz
ceoni ili bocni zid
ceпtralna dva dela

skrivena metalna garnisna

garnisna zaklonjena sa kaпapor11, sredisnjom
ukrasnim elementom spojnicom i polualkama zavrsetak
kanap
garпisne

Garnisna za polukruzni prozor

Mnogi modeli su savitljivi da Ьi se
prilagodili oЬliku prozora. Pi-oizvodac
naznacava stepen savijanja gamisne.
Za oЬlik s pravim uglovima, spojite
spojnicama tri prava dela gamiSne.
Takav oЬlik iziskuje tri odvojena zidni ili plafonski (;� pojoO""m�
nosac uglove polukruznih
komada zavese.
prozora
Garпisпe za vitraze Na metalne DODATNI DELOVI ZA GARNISNE
plastificirane gamisne ili one u oЬlika
teleskopa, mogu da se okace rol zavese
i1i zavese koje se ne otvaraju cesto.
Ovi ravni mehanizmi, kao i tanke
garnisne s alkama takode su pogodne
za zavese u kafeima.

metalna
plastificirana
garnisna
Nastavak fiksпog Podesivi поsас Nosac - sistem Nosac za dve
ПОSаса Produzeni Ova vrsta nosaca za klizace za garnisпe Ovaj sistem
nosac koji se fiksira ima teleskopsku teske zavese fiksiranja omogucava

�
i koji udaljava zavesu konzolu tako da Ovi sporedni da se postave jedna
od zida. Omogucava zavesu priЬlizava nosaci, uglavljeni do druge dve

metalna garniisna
u oЫiku
���
da se os1obodi
izbocenje praga ili
!еро izraden okvir
prozoru ili је
udaljava od
njega.
u g1avni profil
dгZe klizac teskih
zavesa.
gamiSne: jedna koja
је namenjena duplim
zavesama i druga
teleskopa
· V od drveta. oЬicnim.

kanap garnisna (pogled sa zadnje strane)

_,�-�
т:,�
�_:1f· qJ
··· :
tockic

kotur sa stitnikom

gon;м, tockic sa spojnicom

..: ·
sa nosaёima za
'
bocne zidove
Ј'

Капар za maпipulaciju Razne vrste gamisni imaju kanap

Rol zavesa па пamotavaпje
u sirokoj paleti stilova i velicina postoji
i roletna na sklapanje, sa uputstvima za
monuranje. Nosaci se fiksiraju na zid
ili ram prozora s оЬе strane mehanizma
za namotavanje. Mehanizam se pokrece
povlacenjem kanapa koji se namotava/
odmotava na kotur. Da Ьiste bez
muke uklonili (demontirali) zavesu,
upotreЬite srafciger kao polugu za
samoЫokirajuci sistem. Kod modela
sa drvenom sipkom i metalnom
sponom, samo podignite mehanizam
da Ьiste oslobodili nosace.
za povlacenje. Ova vrsta preporucuje se ako su zavese veoma nosac za
dugacke ili napravljene od svetle tkanine koja se brzo prlja. fiksiranje za
zavesu od
Ovakve gamisne oЬicno su pogodne samo za prave ukrasne
zida do
umetke. Kanap prolazi kroz skup tockiea i kroz otvore na poda ----.,..;::_=
drzacima koji su okaceni о koturove. Pokrecu se povlaceci
kanap, privezan za dva mala tega ili kod slozenijih sistema,
sistem za
okrecuci rucicu (koja povlaci zavesu). роvlаёепј
zavese
Rucice za povlaceпje zavesa Da se ne Ьi isprljala fina
zavesa, namestite rucice za povlacenje. One se kace na tockice
ili alke na mestu gde se sastavljaju dve polovine zavese.
Postoje razliciti modeli i duzine.

Кlizeca пalezuca spojпica

Fiksna nalezuca spojnica Кlizac,
iza teske zavese ili ukrasnog elementa,
podeljen је na dva dela koji nalezu
jedan na drugi i drze se pomoc'u
specijalne spojnice.
Vecina gamisni postavljenih na pravom
ukrasnom i..1metku ima nalezuce spojnice
koje klize duz si.ne kao tockici. Ova
spojnica omogucava da jedna zavesa
prode ispred druge.
Postavljanje
garnisne
Posto је najvaznije omoguciti
da u prostoriju ude sto vise
svetlosti, garnisna uvek prelazi
2 Da Ьiste odredili visinu, izтeгite 20 ст
polazeci od vrha prozora i obelezite vise FIKSIRANJE GARNISNE
ZA GREDE PARALELNE
tacaka. Ako garnisna treba da bude ЬliZa
plafonu nego okvirt1 prozora, uzшite теrе
polazeci od plafona. U stvari, ni plafon S PROZOROM
ni prozor nisu obavezno horizontalni.
Garnisna тоrа da bude paralelna s
najЬlizoт linijoт jer bi u protivnoт
izgledala kriva.

ргеkо okvira prozora tako da se

zavesa nablra s оЬе strane
prozora.
Alat: veliki lenjiг (metalni ili d1'1eni);
olovka; silo; elektiicna busilica sa ЬuгgUom
za љ"о ili za zid; sгafciga
3 Spojte tacke lenjiroт i produzite liniju
s оЬе strane u duzini garnisne. Na toj liniji
koja sluzi kao oznaka, krstiCeш obelezite
mesto postavljanja nosaca s lica. Postavite
ро jedan na 5 ст od krajeva рrета
unutrasnjosti, а ostale rasporedite na
svakih 30 ст ili postupite ро uputstvu
proizvodaca.

Materijal: T-gamisna ili ok111gla - mozda

jedna letva; tiplovi za zid; tiplovi za gipsaпe
ploce; nosaCi za garnisnu; vijak sa podloskom;
nosaci ili spojnicc; vUak od 38 тт; kotu1i ili
Ako su grede paralelne s prozoroт i
alke; zavгseci za garnisпe
postavljene tako da u njih ne тogu da
se fiksiraju nosaci za garnisne, тozete
Pre nego sto pocnete Garnisne
rasporediti podтetace za dгZace duz
veCinom тogu da se fiksiraju za plafonske
grede na rastojanju do 1 О ст.
grede ako su one u dobroш stanju, ili
da se tiploviтa fiksiraju za zid. Posto
tiplovi koji se isporucuju s garnisnoш
nisu uvek dovoljno dugacki da Ьi
garantovali drzanje garnisne, zaтenite
ih ро potrebl. Neтojte seci garnisne
previse precizno; pazite da uvek budu
dovoljno dugacke, da prelaze s оЬе
strane prozora.
..

Fiksiranje zidnih 4 Na svakoт krstiCu izbusite rupu

nosaёa i ubacite tipl. Da Ьiste izbusili beton,
koristite udarnu busilicu. Zasrafite
nosac za svaki tipl.

Fiksiranje plafonskih Ako su grede paralelne s prozoroт

i razтaknute vise od 1 О ст u odnosu
nosaёa na тesta gde treba da postavite
garnisnu, postavite drvene podupirace
izтedu greda, na тesta za nosace.

krajeva garnisne, ali neтojte to raditi

ako је plafon od letvi i gipsa.
Na plafonu od gipsanih ploca isplanirajte
dodatna тesta za drzace ako su zavese
teske, ili ako se gamisna savija i ako је
neophodno ojacati је cla Ьi podnela
savijanje.

2 Izbusite гuре na oznaceniт mestiтa па

1 Obelezite шesto gde cete postaviti
garnisnu, шiniтuт 5 ст iznad okvira
prozora. Postavite nosace najтanje 2 ст
ispod plafona da Ьiste тogli da ubacite
garnisnu na svoje шesto. Sisteт spajalica
za klizac za teske zavese тоzе da se postavi
direktno u plafon.
1 Povucite na plafonu paralelnu liniju sa
vrhoт zida na тestu gde zelite da postavite
garnisnu. Ako је plafon od gipsanih ploca,
dodajte dva тesta za drzace na 5 ст od
plafonu, u drveniт gredaшa ukoliko је to
тoguce. Ako rupe koje ste izbusili nisu u
drvetu, tu uvucite tipl za gipsane ploce.
3 Zasrafite nosace u drvo ili u tiplove
(osiт ako gamisna nema klizece nosace,
vicli "Postavljaпje gamisne" па str. 177)
Fiksiranje nosaca Fiksiranje skrivene
POSTAVLJANJE
u okvir (stok) garnisne
ROLETNE
skrivena
Ako se prozor nalazi u uduЫjeпju,
garnisna
mozete da postavite zavesu uпutar ili
vап otvora za prozor. U pгvom slucaju,
izmerite tacnu sirinu da Ыste odredili
velicinu kompleta koji cete kupiti; u
drugom slucaju, dodajte 5 cm.
Ako пiјеdап komplet s elementima
za sklapaпje пе postoji u zeljeпoj sirini,
letva u duzini uzmite komplet пesto veeih dimenzija i
prozora
postavite ga па mere. lsecite garnisnu i
prekrojte zavesu.

Оа Ьiste prik1ili T-garnisпu iza teske zavese,

priёvrstite је za letvu koja је celom
Prozoгi s drvenim okviгom su prakticno duziпom postavljena па plafoп.
podruёje za nosace. Mec1utiш, garnisna
ne moze da viri preko okvira, sto
Postavljanje garnisne
onemogш:ava potpuno pomeraпje zavese
• па zidne nosaёe s ёеопе st1·aпe zida.
na straщ1. U tom slнё�ju, prшluzite stok
• na zavrsetke gamisпi u sluёaju
letvom postavljeпom s оЬе strane prozora
postavljaпja izmedu dva zida ili LI L1glu.
da Ьiste tu priёvrstili duzu garnisпu.
• na plafoпske поsаёе, koji tгеЬа da bL1dL1
pravilпo rasporedeni.
Kada postavite gamiSПLI, Llvtlcite koture,
Postavljanje garnisne а zatim L1k1opite zavгsetke garnisni.
u otvor za prozor

Fiksiranje okrugle
sipke za zid
1 Obe1ezite oznake na zidu с\а Ьiste
fiksirali zidпe поsасе (vidi str. 176).
Postavite svaki nosac u oЫiku
ukrasnog umetka sto је moguce duЫje
2 Polazeci odatle, obelezite rupu za u otvor za prozor. Proverite da li su оЬа
Гiksiraпje metalпih ploёica. Postavite ih па
nosaca u horizontali i na jednakoj daljini
mesto i izbL1site rupe: jedпu па 10 сш od
od gornje ivice otvora. Ako postavljate
krajeva i jedпll па srediпi, ako је
zavesu spolja, obelezite mesta busenja
пеорhоdпо.
na 5 cm iznad otvora za prozor i
proverite da li su u istom nivou.
Drugi nacin Ako је поsас sastavljeп
lzbusite rupe i ubacite tiplove i
od metalпe p1ocice iz dva de1a, odsrafite
nosace na pravo mesto, а zatim
osпoVll i olovkom obe1ezite rupe za поsасе.
namestite zavesu tako sto cete је
zakaciti u skladu s uputstvima koja
је dao proizvodac.
1 Zasrafite поsаёе gamisпe u okvir
prozora ako је od drveta.

5 Оа Ьiste izbeg1i pomeraпje sipke,

Ыokirajte је maпjim vijkom koji se
isporuёuje u kompleш.

2 Ako је od metala ili РУС-а, Гiksirajte
nosaёe u gornji cleo zicla (Ьнsеnје i
tiplovaпje).
3 lzbusite rupe i ubacite tiplove. Fiksirajte
поsас па mesto.
4 Centrirajte garnisпu na пјепе поsасе i
Llvllcite sve alke, osim dve koje morajн с!а
ostaпu sa sро1јпе stiaпe meta1nih р\оса,
па svakom k1-ajL1.
Fiksiranje garnisne
za vitraz
Ravne gamisпe za zavese, kakve SLI
L1gradivale паsе bake, а daпas se mogн
vicleti uglavnom u kafeima, drze se pomocl\
kL1kica koje se uvгсн н poc!1ogll. Fiksirajte
ih clirektno LI okvir prozora ili kri1a prozora
ako su od drveta; ako је okvir metalni ili
od РУС-а, zasrafite ih (posto ubacite
tiplove) u zid otvora za prozor.
Postavljanje
ukrasnog venca
od gipsa
Ukrasni venac nalazi se па spoju
izmedu plafona i zida, dajuci mu
dekorativni izgled. Ovaj element
takode prikriva pukotine i
naprsline koje nisu lepe za oko.
Alat: тета tr-aka; olovka; sаЫоп za secenje
pod uglom od 45°; rucna testera za
шцivапје zlebova; spahtla; podupi1·ac; cekiC
Materijal: uk1·asni venac; lepak za
modeliranje venca; tanki ekseri (za zidove)
unutrasnji
ugao
spoljasnji spoj pod
ugao uglom od 45°
lsecite delove ukrasnih venaca pod uglom
od 45° da Ьiste ih spojili kao na goгnjoj
skici.
1 Postavite na saЫon za secenje pod
uglom od 45° jednu duzinu venca, tako da
strana koja gleda prema plafonu bude na
dnu kutije. lsecite prvo element koji се
zauzimati levi deo ugla.
2 Spahtlom nanesite lepak na оЬе strane
ukrasnog venca i to u ujednacenom sloju
od l cm debljine, paziei da ne prelazi
previse.
3 Pritisnite ukrasni venac uza zid i plaГon
postavljajuci u koso isecene krajeve.
Zaпюlite nekoga da vam pomogпe i da
pridrzi venac na drugoj strani dok se lepak
пе osusi. Ako to nije moguce, pridrzite
ukrasпi venac dugackim stapom. Isto tako,
ukrasni vепас se nece pomerati ako ga
fiksirate s nekoliko raпkih eksera koje cete
izvaditi kada se lepak osusi (onda cete
morati da popunite rupe od eksera).
Obrisite visak lepka.
4 Pripremite zatim jednu duzinu koja се
zauzeti susedni deo ugla. Postavite ukrasпi
venac u suprotnom pravcu na saЫon za
secenje pod uglom od 450 i testerom preko
odgovarajucih ureza isecite је.
5 Nanesite lepak na ukrasni venac i na
ugaoni kraj. Postavite ukrasпi venac na
pravo mesto i pazite da dobro prione uz
ugao. Uklonite visak lepka.
6 Pri postavljanju svakog unutrasnjeg
ugla, ponovite korake od l do 5. Оа Ьiste
napravili spoljпi ugao, isecite venac prema
skici (levo). Ako zbog dimenzija zida
morate da postavite vise komada venca u
produzetku, pazite da пjihovi krajevi budu
pod pravim uglom kako Ьi se pravilпo
spojili.
Obnavljanje ukrasnog
venca
Stari ukrasni venac cesto
је preopterecen.
1 UpotreЬite rastvarac ako је ukrasni
venac Ьiо premazan savremenim
bojama. Nasuprot tome, ako hocete
da uklonite naslage krecпog mleka,
natopite najpre malu povrsinu vodom
iz rasprsivaca. Ponavljajte postupak
30 minuta.
2 Skinite boju starim srafcigerom pazeci
da ne ostetite ukrasni venac.
3 Uklonite cetkom odlepljene ostatke
kreca.
Obnavljanje ostecenog venca
1 Pomesajte gips s vodom da Ьiste doЬili
gustu masu. Pripгemajte samo male
koliciпe јег se gips stvrdпe za 3 miпuta.
2 Nakvasite povrsiпu ukгasnog venca, а
zatim zlebastim dletom ili malim пozem
пaпesite gips kako Ьi preoЬlikovali ukгasne
elemeпte.
Postavljanje
raznih ukrasnih
elemenata
Zahvaljujuci ovim drvenim letvi­
cama stice se vizuelni utisak da
su previsoki zidovi "isprekidani".
Fiksirajte ukrasne elemente za
uramljivanje 45-60 cm od plafona;
oni se uglavnom nalaze u horizon­
talnom produzetku stokova. Danas
se gornji delovi venca postavljaju
nize da Ы se zidovi zastitili od
ostecenja naslonom stolica.
Alat: olovka; leпjir; libela; тета traka;
пu'па tcstcra za uгezivaпjc zlcbova; smiгgla;
clcktгicпa busilica; testиa za mctal; savitljivo
vmtilo; razпa glodala i burgijc za zid;
stolarska kutija sa zarczima; prcпosni
radni sto; noz za gips
Materijal: ukrasni clemcnti dimcпzija
Vascg zida; vijci i tiplovi; smesa za drvo
Pre nego sto poёnete Kupite potpuпo
prave ukrasпe elemente, bez velikih cvorova.
1 Obelezite olovkom liniju koja ozпacava
mesto па zidovima gde се Ьiti postavljene
letvice. Uгadite to leпjirom i lЉelom.
2 Pocпite od ugla. lsecite testerom prvi ko­
mad ukrasпog elementa u pravoj meri, u
slucaju da ispred пје postoji neka ргергеku,
kao sto је stok vrata, i smirglom obradite
iseceпu ivicu. Obelezite ozпake па letvicu
па svakih 60 ст - tu cete probusiti rupu za
vijke. Burgijom па busilici cesto se izbuse
пepravilпe rupe koje је kasпije пеорhоdпо
glodati. Busilicom uz pomoc savitljivog vra­
tila i burgijom pгecizпije cete obaviti posao.
3 Poravnajte letvicu па liпiju i prenesite
tacke koje ozпacavaju mesta za fiksiraпje,
tako sto cete ih obeleziti vrhom olovke kroz
izbuseпe rupe. Izbusite rupe u zidu i ubacite
tiplove. Zasrafite letvicu па ргаvо mesto,
prvo па jedпom, ра опdа па dгugom kгајн.
Naposletkн нbacite vijke u srediпu i
2 Pocпite da secete testerom za metal
(s fiпim zupcima). Obradite ivicu smiгglom
zategпite.
i proverite da li је sastav cist. Ako postoji
пeki гazmak, moci cete kasпije da ga
popuпite smesom za drvo.
3 Izbusite rupe u ukгasnom elementu,
а onda ga pomerite jos пapred da Ьiste
izbusili zid. Ubacite tiplove. Naпesite
lepak za drvo па kгajeve elemeпata,
podesite sastav u zeljeпi polozaj
i zategnite vijke. Uklonite vlaznom
krpom visak lepka.
4 Za siгe zidove Ьiсе vam ·роtгеЬпо vise
letvica. Da se izmedu njih vremeпom пе
Ьi stvorio razmak, пjihove kгajeve koji se
dodiгuju pod uglom od 45° isecite pomocu
stolarske kutije sa zaгezima i гuспе testere
(vidi str. 178).
Kako iseci ugao
4 Ako је гее о uпutгasпjem uglu,
пapravite sto је moguce cvгsci spoj.
Zalepite ugaoпi spoj pre пеgо sto
fiksiгate ukгasne elemente za zid
ili ga, ako је роtгеЬпо, zakнcajte.
5 Pгove1ite da li sн glave eksera doЪro
ukнсапе i pгekrijte ih smesom za drvo.
UKLANJANJE UKRASNOG
ELEMENTA
1 Kod uпutгasпjih uglova, opгedelite se Оа biste uklonili ukrasni element ili gornji
za sрајапје uglavljivanjem. Prenesite profil deo venca, upotrebite staro siroko dleto
jedne letvice па пalicje druge. kao polugu odvajajuc':i element od zida s
nalicja. Pocnite od sredine najduzeg
dela i izvadite је iduc':i ka ivicama.
Ubacite komad tankog drveta ili kartona
LEPLJENJE UKRASNIH izmedu ukrasnog elementa i zida.
Kada uklonite elemente, popunite
ELEMENATA
rupe u gipsu i sakrijte nedostatke.
Letvice se mogu lepiti za zid lepkom То nije uvek lako јег ako је posle
koji brzo deluje, а letvice dГZite cvrsto na postavljanja ukrasnih elemenata na
mestu dok se lepak ne osusi. lako је to zid bio nanet gips, onda se pojavljuje
brzi nacin, nec':ete moc':i da ih skinete, razmak u nivou izmedu gornjih i donjih
а da ne ostetite gips. ploca.
Postavljanje
1 zamena
•

dovratnika (stoka)
Dovratnik је napravljen od ravnih
greda ili od ukrasnih drvenih
elemenata, pricvrscenih i spojenih
u ukrasni umetak. Оп sakriva
spojeve izmedu zida i okvira vrata. 5 Pre nego sto postavite gomji ukrasni
element, namestite паорасkе jedan kratak
deo ukrasnog elemeпta, uz gomje krajeve
Alat: clleto; та/о dleto; olovka; testeгa i оЬа Ьосnа ukrasna elemeпta, i obelezite
stolarslш kutUa sa zшцiта ; cekiC; роЬiјаС; mesto gde се se formirati spojevi pod
piSlolj za git uglom od 45°. Presecite ih testerom
i izbrusite ivice smirglom.
Materijal: ukrasni elementi; letvice; ekseгi
od 38 тт sa glavama; lepak za clrvo; tanki
eliseгi ocl 25 тт; ak1i/11a masa.

Pre nego sto pocnete Prove1ite da 1i

3 Namestite jedan deo пovog ukrasпog
elementa duz okvira, postavljajuci osnovu
su novi ukrasni elementi pravi, ravni i iste
па pod. Presecite ga pod uglom od 45°
duzine kao oni koje zamenjujete. Ako su
pomocu stolarske kuЩe sa zarezima
uzi, moracete ponovo da ukrasite zid oko
i rucne testere.
vrata, а izmedu dovratnika i uokvirenog
dela pojavke se razmak. Ako su siri, spojite
krajeve tako da oni obaviju okvir.
4 Drzite ukrasni elemeпt uz гаm vrata,
poravnajte njegovu unutrasnju ivicu s
tragom Ьоје okvira i fiksirajte ekserima
koji su па razmaku od oko 45 cm.
UpotreЬite роЬiјас da Ьiste sakrili glave
u с\гvо. Na isti naciп fiksirajte drugi
Ltkrasni element.

ZAKUCAVANJE DELOVA 6 Nanesite malo lepka za drvo па krajeve

i опdа postavite poprecni deo izmedu dva
DOVRATNIКA NA SPOJEVIMA vertikalna dela dovratnika. Fiksirajte ga
s dva eksera. Vlaznom krpom Ltkloпite
viSak lepka.

1 Ako је rec о zameni, zavucite secivo POPUNJAVANJE

clleta izmedu dovratпika i okvira da Ьiste
izlomili koгicu od Ьоје. Dletom kao
MALIH SUPLJINA
polugom odvojite elemeпt, stiteci zicl
parcetom drveta ili kartonom.

2 Uklonite оЬа bocna ukrasna elementa.

Ako је to moguce, uvucite dleto pocevsi
od ivice zida. Ako nije, uvucite dleto
izmedu dovratnika i okviгa vrata.

Оа biste precizno obavili ovaj posao,

ekserima ojacajte spojeve pod
uglom od 45°. Zahvaljujuci ovoj meri
predostroznosti dva sastavljena dela
nece se kasnije razdvojiti. Ovo se cesto
desava kod otvaranja/zatvaranja vrata u
pregradnim zidovima. Zid vibrira kada se
vrata zalupe i spoj se moze odlepiti.
Ako gipsana podloga nije pravilna,
stvorice se supljina izmedu okvira i zida.
Popunite је gitom. Pistolj za git koji ima
odgovarajuci umetak omogucice vam
da napravite pravilan spoj. Za savrsen
konacni oЫik, predite ovlaienim prstom
preko sastava da biste ga izravnali.
Uklanjanje Razliёiti tipovi drzaёa

1 zamena
•

podne lajsne
Staru podnu lajsnu mozete skinuti
sa zida, ali to се Ьiti teze nego sto
izgleda ako је опа zakucana ili
zasrafljena u zid.

Uklanjanje podne
lajsne
Alat: cehiC i clleto; poluga za podizanje podna lajsna
tereta; parce dashe za zastitu zida i letve
koje се posluziti za uglove. dzepna lampa;
testeгa; sгafciger 3 Uvucite polugн za poclizanje tereta Najrasprostraпjeпiji tip driaca sastoji se
iza podne lajsne. Odvojte lajsnu od zida od ратсiеа drveta, odnosпo osnova koje sн
i u prazninu izmedu postavite komad zakucane ili zasтaПjene u zid na razmacima
Pre nego sto pocnete Uzmite ostro
drveta; nastavite tako celom duzinom 45-60 cm.
dleto da Ьiste isekli tapete koje su
dok se lajsna potpuno ne odvoji.
uglavljene iza podne lajsne. Ako је vтh
podne lajsne prekriven gipsom, prvo
pazljivo skinite gips.
4 Ako ne mozete da odvojite lajsnu,
podupтite је letvicom da Ьiste videli

1 Pocnite da odlepljujete podne lajsne

kako је Гiksirana. Ako је u pitanju
vijak, proveтite duЬinu rupe za vijak s
od spoljasnjeg ugla ili od spoja sa lajsnama
pтednje strane lajsne da Ьiste otklonili
vrata. Ako menjate samo jedan deo podne
glavu ( verovatno prekтivenu smesom
lajsne, proverite da li је u unutrasnjem
za dгvo). Odvijte ga ako mozete; u
uglu taj deo preklopljen drugim. U tom
suprotnom, isecite ga sa zadnje strane
slucaju, nајрте uklonite lajsnu koja se
pomocu dleta i cekiea ili lista testere
preklapa.
za metal. Ako је rec о oЬicnom ekseтu,
uklonite ga podiZuci lajsnu ili ga isecite
па clelove.

Zamena podne lajsne

Malteт тetko dopire do donjeg dela podne podna lajsna
сер
lajsne.
• Kada postavljate nove podne lajsne, ртi
kupovini pazite da budu iste visine kao i
Drugi sistem se sastoji od drvenih
stare, sto се vas postedeti popтavke zida.
cepova, odnosno klinova нЬасепih
Mozete i da povecate visinu nove podne
u fugu izmedu opeka. Ako је пeki klin
lajsne tako sto cete iznad pтicvтstiti ukrasni
ostecen, нpotreЬite duzi vijak koji cete
element.
uvrnuti u drvo da Ьiste ga ko1istili kao
• Ako је nova podna lajsna isuvise tanka,
rucicu. lzvadite klin iz svog lezista
ubacite iza nje drvo odgovaтajuce deЬljiпe,
роmосн cekiea. OЬ!ikujte novi klin
tako da napravi iЬocinu na zidн ili podnoj
i ubacite ga izmedu opeka
oЫozi.
• Ako malter ide sve do poda, zasrafite
podпu lajsnu u tiplove koji su нbaceni
u zid.
Lepljenje podne lajsne
Dostupne vгste lepka koji tгenutno
Pre nego sto pocnete deluje toliko su jake da su odlicna
• Namazite sredstvom za zastitн dгveta zamena za vijke i eksere kada је тес
nalicje поvе podne lajsne da Ьiste spтecili о sigнmom fiksiranju podnih lajsni

2 Dletom i cekieem odvojte podnu lajsnu njeno pгopadanje.

• Рте пеgо sto је postavite, spнstite је
sve dok se ne napтavi dovoljno prostora da
na pod i obelezite na nalicje ozпake mesta
se tu uvuce komad drveta koji се stititi zid.
za driace (vidi gore desпo) da Ьiste mogli
da ih lako fiksiгate za zid. Raspoгedite ih
k01isteci, нkoliko је to тоgнсе, stara
mesta za dгzace.
i ukrasnih elemeпata.
Nanesite ga н ravnomemom sloju
u cik-cak na nalicje podna lajsne.
Dobro pтitisnite uza zid pridrzavajuci
letvicama do
. k se lepak ne stegne.
Ostatke lepka obтisite vlaznom
krpom.
Obradivanje uglova
podne lajsne
Pre nego sto fiksirate novu podnu lajsnu,
namenjenu spoljasnjim ili unutrasnjim
uglovima, isecite njene krajeve pod
uglom od 45°.
-- spoljasnji
ugao
ugaood45° L �------
1 Postavite podnu lajsnu u unutrasnji
ugao i privremeno је prikucajte.
2 Uglavite drugu podnu lajsnu nom1alno
na prvu i olovkom obelezite njen profil.
3 Sklonite prvu lajsnu i prateci \iniju
testerom sa ramom isecite lajsnu.
4 Postavite neisecenu podnu lajsnu tako
da se ona uglavi u ugao i prekrijte njen kraj
isecenom ivicom prethodne.
Postavljanje podnih lajsni
ivicu uz ivicu
Ako morate da sastavite dve prave podne
lajsne jednu do druge, nemojte ih
uglavljivati jednu s drugom, sa krajevima
isecenim pod pravim uglom. Spojte ih
posto ste isekli njihove krajeve pod uglom
od 45° i pokusajte da spoj nacentrirate na
mesto koje nece blti vidljivo, npr., iza
nekog komada namestaja.
1 Za svaki spoj, isecite krajeve podne
lajsne pod uglom od 45°, koristeci ubodnu
testeru s podesivom plocom (sankama).
2 Postavite jednu podnu lajsnu,
а zatim i drugu. Namazite lepkom za
drvo krajeve koji se sрајајн i нcvrslite
sastav ekserima.
Postavljanje podne lajsne
na suplji zid
Na sнplji zid - Ыlо da је гее о pregradnom
zidu ili spoljasnjem - podna lajsna mora
da se fiksira na stllbove skeletne drvene
konstrukcije. Odredite polozaj konstrukcije
pomocu detektora za metal (vidi str. Зб).
Zakucajte podnu lajsnu ekserima od
65 mm.
Obnavljanje ukrasnog
elementa па podnoj lajsni
Ako su н pitanjн stare konstrukcije, Ысе
vam Lesko da u prodavnicama pronadete
lajsne sa ukrasnim elementima istim kao
one koje su ostecene, а nalaze se na podu
ili okviru. Naravno, mozete ih poruciti
kod stolara, ali ю се vas skuplje kostati.
Mozete i sami obaviti taj posao ako imate
univerzalnu stolarsku masinu. Ako је
ostecena ili nedostaje samo jedna duzina
ukrasne lajsne napravite kalup prema
neostecenom delu pomocu mase za
modeliranje koje koriste zubari i dobro
pritisnite. Sklonite kalup i popunite
ga gitom za karoserije. lspolirajte otisak
i zakucajte ga u produzetku podne
lajsne koja је u dobrom stanju.
SUPLJINE ISPOD
PODNIH LAJSNI
Supljina od 5 mm izmedu poda i podne
lajsne moze da bude korisna ako
odlucite da postavite tapison ili vinil.
Nasuprot tome, ako se supljina
pojavljuje ispod lajsne koja је nedavno
postavljena zato sto pod nije potpuno
ravan, zakucajte ukrasni element na
osnovu podne lajsne, uz pod. Ne
zakucavajte ukrasni element na daske
parketa јег se one sire i skupljaju vise
nego podne lajsne, а to bi moglo da
prouzrokuje novu naprslinu.
Kacenje slika
i ogledala
Slike i ogledala unose zivost i
svetlost u prostoriju. Vazno је
da drzaci izdrze opterecenje
predmeta.
Lake ili srednje teske predmete, ukljucujuci
tu malo uokvireno ogledalo, mozete okaciti
na zakacku tipa Х, ciji је celicni vrh
zakucan u zid. Proverite ipak da li је
malter u dobrom stanju.
Tesku ili veliku sliku trebalo Ы okaciti
na dve zakacke, postavljene s оЬе strane
nalicja i spojene kanapom, а ne za
centralnu zakacku. Mozete је takode
okaciti na vijak s vecom okruglom glavom,
koji se drzi tiplom ili montiranim letvicama
na nalicju okvira (str. 183).
Ako је ogledalo veoma tesko, upotreblte
specijalni lanac, а ne zicu ili kanap, koji је
pogodniji za slike.
Pravilno
postavljanje slike
Zbog pritiska koji se vrsi na kanap kada је
slika okacena, nije uvek lako odrediti tacno
mesto zakacke prema zeljenoj visini za
sliku.
1 Postavite sliku tacno na zeljeno mesto
i Ыаgо obelezite na zidu polozaj gomjih
uglova. Olovkom takode oznacite centar
gomje poprecne lajsne.
2 Postavite sliku naopako na sto,
obelezite centar gomje poprecne
lajsne i pomocu zakacke dobro
zategnite kanap.
3 !zmerite razmak izmedu vrha zakacke
i vrha rama.
4 Тај razmak prenesite па donji deo zida,
polazeci od centralne tacke i obelezite поvо
mesto kacenja. Tu fiksirajte zakacku.
Kacenje teske slike
па letve
Kada је rec о teskom ramu, ponekad
moramo pribeCi upotrebl dveju povezanih
letvica, iseceпih od istog komada drveta:
jedna polovina је fiksirana za zid, druga
za nalicje rama.
15 Пlm
presek
pod
LIQIOill
od 45°
1 Uzmite letvicu od 50 х 20 mm i to malo
kracu od duzine rama. Na lice letvice,
obelezite liniju na 15 mm od ivice. Rucnim
elektricnim cirkularom isecite letvicu duz te
linije pod нglom od 45°.
2 Na nalicje rama zasrafite jednu od dve
dobljene letvica, na priЬ\izno у, od njegove
visiпe, tako da паgiЬ letvice bude okгeпut
nadole (vidi sliku).
letvica
fiksiraпa
za ram
letvica
fiksiraпa
za zid
3 Zasrafite drugн letvicu za zid, tako da
ovog puta nagiЬ letvice bude okrenut
nagore (vidi slikн).
4 Ostaje jos samo da uklopite оЬе letvice.
Fiksiranje ogledala
drzacima
Ogledalo bez rama ргоdаје se s vec
probusenim rupama, а u tom slнсајн
postavlja se sasvim jednostavno. Ako nije
tako, upotreblte нgaone drzace i/ili klizece.
Njihov broj zavisiCe od velicine ogledala.
Racunajte na 11ajma11je dva za os110Vl\ i dva
za vrh, ali, ako је ogledalo veliko, bolje је
upotreblti Љ i za оЬе strane.
1 Pomocu liЬele i lenjira, obelezite
olovkom mesto os11ove ogledala, а zatim
ga postavite na tu linijн i naznacite gde се
doci sva cetiri нgla i gomja ivica.
2 !zbusite rupe na oko 5 cm od uglova
za donje drzace. Postavite jednu plasticпu
podlosku ispod glave vijka da Ьiste zastitili
пalicje ogledala i cvrsto zategnite drzace.
Za gomje drzace takode izbнsite гнре
na 5 ст od uglova. Ipak, pre пеgо sto
izbusite, proverite da li је mera izmedн
dela iznad dr±aca i vrha ozпake za
vijak tacna.
_,,_,.---
---
г
\
\
1
3 Prilikom postavljanja нvrnite vijak
н donji deo proreza ostavljajнci dovoljпo
pгostora da Ьi drzac mogao da klizi
kacla ogledalo Ьнdе ispravno postavljeno.
Postavite ogledalo па donje dr±ace
i pridrzite ga u tom polozaju dok
budete povlacili gomje drzace do
ivice ogledala
Kacenje ogledala
vijcima
u prodavnicama cete naci posebne
mesiпgane vijke, s plasticnim
podloskama i ukrasnim kapama
za glave vijaka. Postavljanjem plasticnih
podloski izmedн nalicja ogledala
i zida nadoknadiCete eventualne
пeravnine pregradnog zida i smanjiCete
гizik od kondeпzacije tako sto се
vazdн\1 пeometano strujati iza
ogledala.

Nova kuhinja
Kuhinja је jedna od najprometnijih
prostorija u stanu ili kuci. Stoga,
ako nameravate da renovirate
staru kuhinju, prvo sve detaljno
isplanirajte, vodeci racuna о 60 cm, ра је prihvatljiva stanc\aгdпa гadna
dobrom rasporedu, funkcionalnosti
prostora i lepom izgledu.
Prvo napravite spisak svih stгari koje Ьiste
voleli da imate u kuhinji i pokusajte da
napravite raspored kako Ьiste ih sve
uklopili. Skicirajte prostoriju na
milimetarskom papiru i ucrtajte mesta
predvidena za sporet, frizider i ostale
uгedaje, а zatim u odnosu na njih
planiгajte kuhinjske elemente.
Кас\а pravite plan, пikada nemojte
popuniti citav kuhinjski prostor.
Uvek ostavite шаlо prostora na svakom
Ostavite prostor od najmanje 60 cm
iznad police na zidu, iako је najbolje
tu ne stavljati elemente. lskoristite to
mesto za aspirator, koji bi trebalo
postaviti na rastojanju 60-90 cm
iznad police.
Ostavite пајmапје 19 cm
s jedne strane i 40 cm
s druge straпe police.
Princip trougla
U planiraпju kнhinje najbolje је primeniti
priпcip trougla. Pokusajte da postavite glavnн
radnн povrsinн za pripremн hrane, sporet i
sudoperu u Lrougao tako da је izmedu njih
isti razmak, а ukupna нdaljenost izmedн njih
najvise 7 ,5 m. Nije zgodno ako шогаtе stalno
da prelazite veliku udaljenost izmedu frizidera
i sporeta svaki put kad nesto hocele da шaclite,
ра cak i kad samo kнvate сај.
Ako је izduvna cev duza od 5 m, aspirator
kraju - zidovi su retko potpuno ravni,
ра је veoma tesko iseci neki element najverovatnije nece Ьiti clovoljno snazan da
da Ьi se uklopio u uzak prostor. izbacuje vazduh. U tom slucaju, izaberite
шehanicki model koji ne mora da izduvava
vazduh van kuhinje.
Planiranje radova
Radne povrsine od kuhinjskih elemenata
Cvrste podove od kamena ili keramickih
•
trebalo Ьi da budu podignute na podu
•
plocica trebalo Ьi postaviti рге kuhinjskih
najmanje 2 ст kod zatvorenih vrata.
elemenata. Ovako cete postiCi najbolji
Osnovni elemeпti vecinom su duboki
eГekat, ali cete ujedno platiti i za poclni
materijal koji se nece videti ос\ elemenata.
povrsina od 60 cm. Ostavite malo prostoгa
Vinil se moze postaviti i posle tшosenja
u s\ucaju da zid нz koji је postavljen
elemenata i uvuci ispod njih.
kнhinjski eleшent nije potpuпo гavan.
• Razmislite о namestaпju halogeпih ili
neonskih svetiljki ispod zidnih elemenata
da Ьi radna povrsina Ьi\а dоЬго osvetljena.
Takode planirajte elektricпu instalaciju рге
nego sto naшestite elemente ako zelite cla PRAКТICAN SAVET
svetla budu prikljucena па isti prekidac.
Novi uredaji za domacinstvo nesto su
• Postavite sve kaЬ\ove ili cevi na mesto pre
veci u odnosu na proseёne dimenzije
nego sto pocnete da postavljate kuhiпjske
kuhinje. Nekada се, na primer, za
elemente с\а Ьiste iшali pristup svim zido­
sudo-masinu biti potrebno mnogo
viшa i da Ьiste se lakse kretali ро prostoriji.
vise prostora, ра је zbog toga vaz.no
• Aspiгator za рагu mora se postaviti tako
da precizno isplanirate svaki detalj.
da odvodna cev ide prema spoljasnjem
zidu.
Ostavite najmanje 46 cm Ostavite najmanje 45 cm Ako planirate da zalepite zidne
ро visini izmedu radne s jedne strane i 60 cm s plocice izmedu radne povrsine i
povrsine i osnove zidnih druge strane sudopere visecih elemenata, pokusajte da
elemenata. kako biste imali prostora postavite elemente tako da izmedu
za slaganje cistih i prljavih njih uklopite cele plocice, tj. da
serpi prilikom pranja izbegnete njihovo secenje.
sudova.
Ugradite masinu za Ostavite najmanje
sudove najvise па metar 1,2 m izmedu
od sudopere da bi vam centralnog i ostalih
bilo lako da tanjire isprane elemenata, tako da
pod slavinom odmah se vrata plakara Ostavite dovoljno prostora
stavite u masinu, kao mogu istovremeno da mozete sirom otvoriti
i zbog laksih popravki otvoriti s оЬе strane. vrata frizidera.
Ugradivanje
kuhinje
Prilikom ugradivanja nove kuhinje
morate Ьiti metodicni. Obavljajte
jedan ро jedan zadatak i zatrazite
pomoc da Ьiste lakse podigli i
namestili elemente.
Alat: libela; теtш·; busilica i burgija;
sгafcigeг; testem; cekiC; stega
Materijal: ku!iinjski elemcnti; гаdпа
povrsina; sudopaa; zidni utikaCi
Kompletiranje elemenata
Sasta\'ite jedan ро jedan deo da ne Ьiste
pomesali elemeпte. lako delovi izgledaju
isto, cesto postoje male razlike. Sastavite
i okacite visece elemente pre stojecih jer
cete tako imati bolji prilaz zidovima.
1 Izvadite sve komponente iz kнtije i
prema spiskн proverite da li su svi tн.
Ako nesto nedostaje, ponovo pogledajte
u ambalainu kutiju.
2 Zasrafite ili zakucajte tiplove za
unutrasnju stranu bocnih р\оса. Ovaj
element sklapa se pomocu clrvenih
cepova, bregova i vijaka (str. 171).
3 Ako viseCi element treba da bude
prikacen za drzace, prvo namestite deo
kuhinjskog elementa s dтZacem. Neki
elementi prvo se potpuno sklapaju, ра
onda direktno kace za zid.
4 Ubacite breg i zasrafite tiplove н plocu,
а zatim ga stavite na mesto, Ыаgо ga
pritiskajuci da Ьi ga нcvrstili.
---� -�--------- ---....,
/
5 Polako vratite рlосн na mesto, а zatim
sklopite druge dve stl-ane.
PRAКТIGAN SAVET
Vrata kuhinjskih elemenata lako se
ostecuju i cesto ometaju postavljanje
visecih elemenata. ObeleZite svaki
element izolir-trakom na vidiljivoj povrsini,
takode istom trakom obelezite i vrata.
Kad postavite sve elemente, montirajte
odgovarajuca vrata.
Postavljanje
visecih elemenata
1 lzmerite visinu od poda i obelezite
140 cm. Tu се Ьiti dno visecih elemeпata.
Роmосн \Љеlе oznacite tu visinu i na
drugim mestiшa na zidн, tj. za ostale
eleшente.
2 Ako viseci elementi treba da se zasrafe
direktno na zid, privremeno prislonite
letvu na zid do te visine da Ьiste poduprli
elemente prilikom postavljanja.
3 Ako elemeпti vise па drzaciшa,
prislonite osnovu drzaca па predvideno
mesto na ledima e\ementa i izmerite
razmak od dпа elemeпta do osnove
dтZaca. Ovu mеп.1 prenesite na zid.
4 Pocevsi ос\ нgaonog eleшenta
(ako ga imate), fiksirajte prvн osnovн
а zatim izmerite element i meru
prenesite na zid da Ьiste obelezili
mesto za naredпu.
5 Okacite elemenl na drzace, proverite
da li pravilno stoji uspravno i vodoravno,
а zatim fiksirajte drzace s unнtrasnje
stгane.
6 Fiksirajte dvodelne sarke za element
i vrata. Zatim okacite vrata i podesite
sarke da Ьi se sto Ьо\је uklopile.
VESANJE ELEMENATA
NA ZIDOVE ОО GIPSANIH
PLOGA (KNAUF)
Zidni elementi mogu se za stubove
fiksirati pomocu tiplova za suplje
zidove, ali vodite racuna о tome da се
elementi, kada ih napunite, biti veoma
teski. Pametno bi bilo pojacati mesto
gde se element postavlja. Odsecite
traku gipsane ploce na mestu gde
се element biti postavljen, u duzini
elementa, siroku 1 О cm. Pazite da
ne presecete stub. Zamenite gipsanu
drvenom trakom,dimenzije 1 О х 2,5 cm
i dobro је ucvstite. Postavite nosac.
Ugradnja donjih
elemenata
Као i za visece elemente, pocnite
od ugaonog komada namestaja.
1 Postavite prvi komad namestaja.
Proverite liЬelom da li је horizontalan.
2 Podesite visinu noge da Ьi element
Ьiо u horizontali. lpak, nemojte se previse
zadrzavati јег cete morati ponovo da
podesite noge na svim delovima kada
budu montirani.
3 Postavite ostale elemente i spojte ih
stegama sve dok ih ne nivelisete.
4 Pгoverite da li su sada svi kuhinjski
elementi u istom nivou i, ako је potrebno,
podesite visinu nogu.
OPREZ
Nemojte nikada podesavati noge do
njihove maksimalne visine јег се se time
izgubiti ravnoteza i poljuljati stabilnost
cele konstrukcije. Ako pod nije ravan,
postavite drvene podmetace ispod
nogu, а zatim podesite njihovu visinu
da biste element dobro poravnali.
5 Zasrafite zadnji deo ormarica za zid
koristeci nosace fiksirane na bocnim
plocama а zatim spojte visece elemente
kroz bocne ploce, vijcima i navrtkama.
6 Planirajte i ugaoni stub ako u нglu
prostorije treba spojiti dva viseca elementa.
Postavite ga duz bocne ploce jednog od
dva ormarica i 2-3 mm iza njegove prednje
strane da Ьi se vrata neometano otvarala.
7 Postavite zatim drнgi нgaoni element i
zasrafite ga kroz njegovu bocnu plocu za
stub.
8 Montirajte гнсkе na vrata, а zatim vrata
montirajte na elemente, zatezuci svaku
sarku tako da vrata mozete lako otvarati.
Proverite da li sн sva vrata н istoj liniji
kada su zatvoгena.
9 Zalepite ili zasrafite drvene klinove
s unнtrasnje strane podne lajsne, ispod
elemenata. Proverite da li polozaj klinova
odgovara polozaju nogu namestaja za koje
cete ih fiksirati. Postavite podne lajsne na
mesto.
Ugradnja radne
ploce i sudopere
Radna рlоёа jedan је od
najupadljivijih kuhinjskih
elemenata, zbog ёеgа је
neophodno ugraditi је s
velikom paznjom da Ы se
doblo vrhunski rezultat.
Alat: ubodna testeщ 1·ende; ugaonik; merna
tгaka; olovka; раг поgага; sгafcigeг
Materijal: гаdпа ploca; silikon za spajanje;
lepak za dгvo; lepak пеоргеп; sudopeгa
Pre nego sto pocnete Uvek pazljivo
proverite sve mere pre nego sto pocnete
da secete testerom. Ako radnu plocu
isecete prekratko, napravicete skupu
greskн. Dнgacka ploca Ьiсе teska i
glomazna. Imajte u vidu da се vam
Ьiti potrebna pomoc za neke poslove,
npr" secenje ili podizanje.
Ugradnja radne ploce
1 Postavite radnн р\осн na donje elemente
i gumite је uza zid. Ako se jedan deo ploce
nalazi u uglu, priЬlizite је нz оЬа zida.
2 Poravnajte је dok se ne formira
ravnomemi ispнst, sto moze Ьiti zahtevan
posao ako zid nije ravan.
3 Kada је ispнst jednak celom duzinom,
izmerite ga i odЬijte 40 mm koji се se
pojaviti u trenutku kada prislonite zadnju
ivicu uz zid. Prenesite profil zida na
povrsinu radne ploce da Ьiste mogli
da isecete osnovu (uokviren tekst
na str. 185).
4 Postavite radnн plocu na nogare ili
na dva postolja Uedno nece Ьiti dovoljno
staЬilno) i pocnite da secete ubodnom
testerom. Vratite radnн plocu na mesto
da Ьiste pгoverili da li su dimenzije dobre.
Izbгнsite male neravnine na secenoj ivici.
5 Kada postavite radnu plocu u konacni
polozaj, obelezite linijн na njenoj skrivenoj
strani, 40 mm od krajeva donjih elemenata
i isecite је.
6 Za doЬijanje konacnog oЬlika radne
ploce, postavite ivicnu letvicu presvucenu
melaminom, koja se нklapa sa dezenom
radne р\осе. Zalepite је neoprenom,
а zatim izbгнsite гнЬоvе, u smегн
od radne ploce (da se letvica ne Ьi
odlepila). U prodavnicama se mogu
naci radne ploce s vec zalepljenim
ivicnjacima.
 Ugradnja sudopere
ZAVRSNI RADOVI
Male supljine koje se pojavljuju na
1 Postavite sudoperu prevrnutu па radпu
plocu. Neki modeli postavljaju se samo
pozadini radne ploce bice sakriveni
u predvideпom polozaju - ako је, прr"
lajsnom koju mozete pricvrstiti gitom
mesto za slaviпu па odredeпoj straпi,
ili silikonom. Drvene lajsne veoma lepo
morate koristiti sаЫоп za sесепје koji
izgledaju ako se uklope s drvenom
daje proizvodac.
radnom plocom.

2 Pazljivo merite da Ьiste postavili

sudoperu па srediпu radпe ploce, tako da
bude па jedпakoj razdaljiпi od zida i od
Drugi naёin Mozete da izaberete i metalпe
spoljпe ivice, da bude paralelпa s пјоm
lajsпe koje se Гiksiraju vijcima i koje
i da se uglavi, ali tako da пе zapiпje
omogucavaju solidпo odrzavaпje ivica.
u iseceпi otvor.

7 Na radпoj ploci, s nalicja pazljivo 4 Obelezite drugu liпiju 10 mm uпutar

prve da Ьiste пapravili ivicu uglavljivaпja.
izbusite slepe rupe za vijke, ali pazite
Na sva cetiri ugla skice izbusite rupe,
da пе proЬijete plocu. Vijcima od 19 mm,
dovoljпo velike da Ьi se н пjih zavuklo
kroz moпtiraпe ugaoпike (siпe) па vrhu
secivo нЬоdпе testere i isecite radпu plocu.
doпjeg elemeпta fiksirajte plocu.

3 Olovkom ocrtajte koпture sudopere.

8 Ako se radпa ploca postavlja u uglu, PRAКТICAN SAVET

postavite spojпicu izmedu dva dela radпe
ploce. Као i u prethodпom postupku,
obelezite profil zida па drugom delu da
Ьiste mogli da је isecete, а zatim zasrafite
spojпu traku па drugi deo ploce, spojte
је s prvom i fiksirajte celiпu odozdo.
Neki modeli sudopera isporucuju se
5 Da Ьiste izbegli da ploca upija vodн
ро iseceпim ivicama, пaпesite taпak sloj
sa sponom od kaucuka koja se umece
silikonskog gita dнz iseceпih ivica gde
izmedu sudopere i ivica u otvoru na
se uglavljuje sнdopera (ili zalepite
radnoj ploci.
пepromocivu sропн) pre пеgо sto
uglavite sudoperu.

TEHNIКA OBELEZAVANJA
Obelezavanje је vrlo prakticno kada hocete da dobijete
lepe zavrsne oЫike prilikom postavljanja radne ploce
uza zid koji nije potpuno ravan. Ova metoda takode
sluzi za secenje donjeg dela podne lajsne kada је
pod neravan.
Prislonite radnu plocu uza zid i proverite da li је
pod pravim uglom i da li је ispust na prednjoj strani
isti ро celoj duzini. DГZite parce dеЫје drvene letve
uza zid i pritisnite olovku uz njega. Vucite ih zajedno
duz zida da Ыste preneli profil zida na radnu
plocu.

Skica sеёепја
Ak? ne morate da smanjujete dubinu radne ploce, prenesite tu liniju sto је moguce
6 Spojпicama koje se doЬijaju uz
Ы1zе 1v1c1. Sestarom prenesite najmanji razmak izmedu linije i ruba radne ploce.
sudoperu Гiksirajte је uпutar doпjeg
Ubodite liniju iglom sestara i obelezite novu liniju, pazeci da razmak sestara ostane
elemeпta.
isti. Ne zaboravite da sto је uza traka koja treba da se odsece, to је teze da se dobije
precizan rezultat.
7 Obrisite visak silikoпskog gita
i moпtirajte odvodпe cevi.
1

1�
Popravke Vrata koja skripe

па vratima
Vecinu kvarova па vratima lako
cete otkloniti. Za neke popravke
Ьiсе vam neophodna pomoc,
а neko се morati da dr:Zi vrata

dok ih popravljate.

Vrata zaglavljeпa
duz ivice
Vrata se cesto zaglave u ramu (stoku)
zbog toga sto se Ьоја prilikom bojenja
cesto nagomila na ivici vrata i na
ramu.
1 Skinite vrata sa sarki i dobro osusite
neobojeno drvo fenom za vreli vazduh.
Podmazite sarke specijalnim mazivom.
1 Ostruzite boju. Uradite ovo mehanickim
2 Nanesite dva s!oja !aka za drvo na Otvorite i zatvorite vrata neko!iko puta
putem da ne Ьiste ostetili vrata.
neobojenu ivicu. Dodirom rukom proverite da Ьi mazivo нslo u sarke, а zatim ih
UpotreЬite gruЬi brusni papir (smirglu)
da !i se lak osusio а zatim okacite vrata na prebrisite papirnim ubrusom.
ili rende.
sarke. Ovu ivicu ne morate bojiti jer se ne
vidi. Kod dvode!пih sarki, podigпite otvoreпa
2 lzbrusite ostruganu povrsinu finom vrata sa sarki i pгemazite ih masiпskim
sшiгglom i proverite da li se vrata mogu
lako otvoriti i zatvoriti.
3 Ako је rec о ozЬi!jnij�ш kvaru, skinite uljem ili vazelinom. Vгatite vrata па
vrata i polozite na radni sto. Obelezite mesto i prebrisite sarke papirnim
!inijн, а zatiш rendetoш krenite nadole, ubrusom.
od ivica vrata prema sredini. Tako se
ivica nece iskгzati.
Da vrata пе lupaju
4 Pre!akirajte ostruganн ivicн kao u
2. koraku i ponovo okacite vrata. Najbo!je resenje za vrata koja lupaju jeste
da ih cvrsce stegпete, нsled cega се se
sporije zatvarati i песе se zalupiti.
Vrata zaglavljeпa
па vrhu

3 Izmedu ivice vrata i rama treba!o Ьi

da postoji razmak (zazor). Оа Ьiste to
proveri!i, provucite tanku ostricu noza
duz citave ivice zatvorenih vrata. Tamo
gde nema dovo!jno razmaka, ostruzite
i ismirglajte ivicu. Mozda cete morati
da skinete vrata sa sarki, а nekada i da
skinete bravu s kvakom.
1 Na sаЫопu uvek postoji ugao za
4 Obojte ponovo ivice vrata. Ostavite da zatvaranje vrata. Odlнcite da !i ze!ite
se Ьоја osusi pre nego sto zatvoгite vrata. da se vrata zatvaraju pod нglom od
MoZda cete нspeti da istruzete gornju 100° (pravo u sobu) ili 180° (raV110
ivicu vrata (koja је cesto neobojena) do zida sa saгkom). Silom ili olovkom
Vrata zaglavljeпa па dпu i ako ne skinete vгata sa sarki. Poduprite obelezite odgovarajuce otvore
vrata klinom pre nego sto se popnete н sаЫопн.
Ako se vгata zaglav!juju u donjem delu, na meгdeviпe. Vrata mozete i skiпuti
proЬlem cesto nastaje zbog vlage. sa sarki i posll!piti kao u 3. kогаkн. 2 lzbusite otvoгe i cvrsce zasгafite vrata.

3 Pomocu mehanizma za zatvaranje vrata
sada mozete obeleziti mesto za oslanjanje
poluge na gredi vrata. Napravite uduЬljenje
i zasrafite.
4 Pricvrstite polugu za mehanizam i
zavrnite vijke za podesavanje tako da se
vrata polako zatvaraju bez lupanja.
Procepi u vratima
Nekada se na starim vratima stvarajн
procepi. Saniranje procepa zavisi od
toga da li su vrata obojena ili lakirana.
Obojena vrata
Na obojenim vratima, popunite pukotinн
specijalnom masom za drvo i prebojte
to mesto.
Reza koja пе prianja
Vrata od prirodnog drveta
Na lakiranim vratima Ьi se specijalna
masa za popunjavanje procepa videla ра
pukotinu popunite tako sto cete ubaciti
drvene cepove l1 procepe..
Ako sн vrata spala reza nece moci
1 Prvo ostrim nozem uklonite ostatke
lako da ude u otvor na plocici.
starog laka iz pukotine.
Ovu neuskladenost mozete ispraviti
2 lzbusite dve ili tri rupe precnika 6 mm
tako sto cete odsrafiti plocicu i malom
u bok vrata paralelno s povrsinom vrata.
turpijom za metal povecati otvor.
Izmerite deЬljinu stuba vrata (vratnika)
i obelezite to mesto trakom da Ьiste
imali granicu za duЬinu busenja.
3 Pripremite (otkratite) nekoliko klinova
precnika 6 mm, da budu za oko 2 cm duzi
od sirine stuba.
4 Nanesite lepak za drvo u pukotinu u
ploci i u rupe u stub. Ubacite klinove u
rupe tako da potpuno zatvore pukotinu.
•
5 Vlaznom krpom obrisite visak lepka.
Ne dirajte drveni klin dok se lepak ne
osusi, а zatim ga odsecite н ravni s bokom
vrata. Izbrusite to mesto smirglom.
Takode mozete skinuti plocicu i postaviti
је nesto nize. Ostrim dletom i cekicem
produzite leziste u koje se uklapa.
Ako plocicu samo malo pomerate,
izbusite (prosirite) stare otvore za
vijke i njih zacepite drvenim ёepovima.
Izbusite nove rupe za vijke.
Zaglavljena brava
1 Naprskajle bravu mazivom. Podmazite
jeziёak i boёnu stranu brave, kljucaonicu
i cilindar.
2 Ako ni to nije, skinite bravu i polako
podmazite mehanizam. Pre nego sto
poёnete da podmazujete bravu, obelezite
gde se koji elemenat nalazi kako Ьiste
posle znali da ih vratite na mesto.
Za bravice nemojte koristi mazivo
jer се se tako samo skupljati prasina.
Za njih korislile grafitni prah.
Stok па vratima se klima
Stok се se rasklimati usled cestog lupanja
vratima. Priёvrstite oslone grede za zid s
ро tri stafa i tako ojacajte stok. Vijci koje
stavite u zid treba da budu dugacki
najmanje 80 mm.
1 Burgijom za beton prvo izbusite oslonu
gredu, а zatim beton do neophodne
dublne.
2 Stavite tipl i vijak u rupu i udarajte
ёekieem sve dok ne udu do kraja и stok.
Vrata koja se tesko
zatvaraju
Ako se vrata tesko zatvaraju i ёesto sama
otvarajн, uzrok tog proЫema verovatno su
preduboke rupe za vijke na sarkama. Ako
su sarke dobro montirane, one su u ravni
drvene ivice.
1 Otvorite sirom vrata i zaglavite раrёе
drveta izmedu krila i stoka.
\zvucite te vijke i zamenite ih vijcima
cija glava odgovara rupi. Ako i dalje ne
mogu da se zaviju, stavite и гире siblce
s lepkom.
2 Sastruzite boju da Ьiste mogli da
izvadite vijke.
Ostale tehnike Rupe za vijke mozete
prosiriti i specijalnom burgijom koja se
montira na bгиsilicu.
Ako su vijci lose zasraПjeni, izvucite
ih, zatvorite rupe drvenim klinovima
(vidi sliku dole), а zatim izbusite nove
гире da Ьiste mogli pravilno da
namontirate sarke.
Lose montirane sarke
Vrata se zaglavljuju i zbog toga sto
su sarke monrirane i suvise Ьlizu u
odnosu na spoljnu ivicu, ра se ova
vrata zaglave i ne mogu potpuno
da se zatvore.
3 lzvucite sarku iz zleba и kome se
nalazila. lspod 5arke podmetnite jedan
ili vise parёica kartona da bi na kraju
sarka Ьila и istoj ravni kao i drvena ivica.
Ponovo zasrafite i namestile vrata.
Glave vijaka koje vire
Ponekad se vrata otvaraju zato sto su
glave vijaka na sarkama iznad ravni
drveta. То se desava kada se stave vijci 1 Skinite sarke, prosirite rupe, ра ih
koji su siri od rupe ili kada se slabo zatvorite drvenim klinovima. Poravnajte
zaviju. klinove.

2 Оа Ьiste pгavilno montiгali sarke,
пapravile поvе rupe. Sarke Lreba
da budu fiksiraпe i za stok i za k1ilo.
Rupe zatvorite gitom za drvo.
Trulo drvo па vratima
Ako se spoljna \Tata пе zastite bojom
ili lakom, опа vremeпom mogu da
poёnu da tгule. Manja ostecenja mozete
da saпirate uёvrscivaёem za drvo
i gitom.
1 Ukloпite truli deo, ра Гепоm za vreli
vazduh osusite d1-vo.
2 Naпesite uёvrscivaё za drvo na
osteceпi deo. Oslavite ga da prodre
u drvo i da se osusi, ра onda napunite
rupu gitom. Stavite malo vecu koliёiпu
gita, ра kad se osusi, izbrusite ga tako
da па kraju doЬijete potpuno ravпL1
povтsiпu.
3 Оа se пе Ьi videla popravka, obojte
vrata.
Truli stok Raskliman stok
Ako se stok na vratima rasklimao,
Stok па spoljnim vratima ёesto роёnе trel)a ga pritegпuti.
da tгuli pri dnu vertikalnih greda i oko
praga. jedini naёin da ovo popravite 1 Skinite vrata i rastavite spojeve
jeste da trule delove zamenite novim na sloku.
dгvetom.
1 Ostгicom поzа utvrdite dokle је taёno
drYO trulo. Sa osloпe grede pod нglom
od 45° odsecite osteceпi deo i zahvatite
povrsinu koja је jos jednolO cm iznad
tog dela.
2 Odvojte vertikalnн greclLt ос! zida
i ос! praga. Ona је verovaшo spojena
s ovim elementima pomocu zleba
i рега.
3 Isecite novo рап:е drveta istih dimenzija
kao i staro. Prislonite ga na stok, proverite
da li ste dobro isekli i poravnajte ako је
potrebno.
4 Sve povrsine prema2ite fungicidnim
sredstvom. l.zbusite rupe u u novom
drvetu i obelezite mesta za ГLtpe u zidu.
Zatvorite stare rupe. Postavite novi deo.
2 Stavite lepak н zleb i na pero i
priёYrstite stegama dok se susi lepak.
Proverite da li su svi нglovi na stokн
5 Na mesш gde se sрајајн zamenjeni pravi.
deo i stok izbusite rupe preёnika 8 mm.
Nanesite lepak na drvene tiplove i stavite
ih u rupe.
6 Kada se lepak osusi, poravnajte tiplove
sa ivicom stoka, ра predite na zavrsnu
obradu.
Vrata se spustaju
Ako donji deo krila vrata zakaёinje рос!,
to znaёi da sarke nisu dobro fiksirane ili
da stok nije dobro нgraden. Otvorite vrata
pod uglom od 45°, podigпite ih i proverite
da li su se saгke гasklimale ili је u pitanjн
stok.
Rasklimane sarke
Ako Sl\ sarke labave, pokusajte da ih
zasrafite. Ako i dalje ne drze, опdа ih
skinite, pгosiгite гuре za vijke i zatvoгite
siЬicama па koje ste пaneli lepak.
lzbusite поvе rupe za vijke i ponoyo
vratite sarke.
Ako su sarke dosta staгe, zamenite
deo koji stoji izmedLt sarki i koji se
vremenom "ројео". Ako montirane saгke
nisu dovoUno jake da d1-Ze taj model vгata,
skiпite ih i montirajte nove ili eveпtualno
ubacite поvн, trecu sarku sa sigumosnim
ciliпdrom.
3 Na vrhu vrata, па mestu izпad рега,
ukucajte d1-veпe kliпoye kako se spoj
пе Ъi ропоvо rastavio.
4 Izbusite Ьorizoпtalnu gгеdн na stokн
i ојаёајlе pero kliпovima s lepkom.
5 Poravnajte klinove sa ivicom, izbrusite
ih i uradite zavrsnu obradu.
Kako da Kako da izaberete sarke

namestite Standardne
stemujuce sarke
Rasklapajuce
brodske sarke
ulazna ili
Ove klasicne sarke Ove sarke su najbolji
koriste se za spoljasnja nacin da izbegnete
i unutrasnja vrata u skracivanje vrata

sobna vrata stambenim jedinicama.

Najveca pгednost ovih
sarki jeste sto se vrata
Pre nego sto krenete u kupovinu
s nji\1 lako skidaju.
vrata, obavezno izmerite sirinu Na metalnom stoku,
pero је zavareno za
i visinu predvidenog otvora.
stok, а zleb је fiksiran za vгata pomocu
Jedino tako mozete da kupite tri vijka. Teska spoljasnja vгata imaju
livene listove duge 75 mm ili 1 ОО mm.
model odgovarajucih dimenzija.
Centar zgloba u ravni је s licem vгata
Posto su ulazna vrata prilicno i ramom.
kada ona ne mogн
lako da se otvore
zbog tapisona.
Njihov mehanizam
podi:Z:e se kada se
vrata otvarajн, а zahvaljнjuCi njima vrata
se sama zatvarajн. Vrata s ovakvim
sarkama mogu se lako skinнti. Njihova
ноЬiсајеnа dнzina је 75-100 mm. Ove
sarke montiгaju se i s desne i s leve stгапе.

teska, neko vam obavezno тога

Spilter sarke Anuba sarke
Ove saгke su celicne,
pomoci da ih namestite. Vrata koja imaju
а kakvн се zavrsnu
ovakvu sarku se
obradн imati pre
sama zatvaraju.
Panelna vrata mogu se skratiti najvise 2 ст, svega zavisi od
Postoje jedпostavni
а ravna vrata najvise l cm. Ukoliko viSe toga gde се Ьiti
modeli kod kojih se
skratite vrata, cela struktura Ьiсе ugrozena. montirane.
vrata otvaraju samo
Ravna vrata imaju uduЬljenja za - Pocinkovane
н jednom smeru i
Гiksiranje sarki i brave. Kada namestate ili ponik!ovane
modeli kod kojih se vгata otvarajн
bravu ili sarke, vodite гacuna о tome za prozoгe i
u оЬа smera.
gde se nalaze uduЬljenja јег ona odreduju spoljasnja vrata;
smer otvaгanja vгata. VeCina modela mogu - Mesingane za
da se nюntiraju tako da se otvaгaju u T-sarke Ove sarke нglavnom se koriste нnutrasnja vгata i namestaj. Кliп s navojem
smeru koji zelite. za garazna vrata ili za supe, mada se nekad kod prozora dugacak је 37 mm, а kod
Potrebne su vam tri saгke dugacke koriste i za vrata н rusticnom stilu. One su vrata njegova duziпa iznosi 61 mm.
7,5-10 ст. Da Ьiste seЬi olaksali posao, pгicvгscene za lice vrata i za vertikalnu
izabe1ite sarke koje se uklapaju u vec gredu na stokн.
Brodske
postojece ureze na veгtikalnoj gredi.
sarke
Ako postavljate ravna vrata, stavite na
Ove sarke imajн

�-
njih saгke od hromiranog celika. Panelna
klin koji moze da
vrata su teza i za njih su saгke od kaljenog
se izvuce. Ргаvе
celika. е ,_... se uglavnom od
�
е (9
(9 (9 � mesinga. Stari
Alat: olovha, metaгsha tгaha, ugaonih, ,...- prozori i vrata
spгava za centгir·anjc, dlcto za drvo od jos imajн Ъrodske
19 тт ili 25 111111, та и testaa sa silnim
,
�,.. sarke.
zupcima, shalpcl, busilica i buгgijc, sгafcigeг,
stola1·sha tezga i stege

Materijal: vгata, tri sarhe, odgovaгajitCi

vi_jci (pгove1itc cla li do hгаја ulaze и гире 2 Nova panelna vrata poпekad
па saгhama) su zasticena ojacanjima na ivicama,
koja tгеЬа ukloniti dletom za drvo.

1 Skinite staгa vrata, ali pazite da ne

ostetite zlebove za sarke na stoku. Uvucite
рагсе dгveta ispod vrata i zamolite nekoga
Skracivanje vrata
da vam pomogne dok skidate vijke.

1 Stavite vrata н otvor na zidu da Ьiste

utvrdili gde tгеЬа da izvrsite popravke.

КАКО DA ODVRNETE STARE 2 Kada ih dobro postavite, zamolite

VIJKE
Ako treba da odvijete stari vijak ёiја је
glava prekriveпa bojom, prvo sastruzite
boju. Ako vijak i dalje пе moze da se
odvrпe, опdа stavite srafciger u prorez
па glavi vijka i maljem udarite u drsku
srafcigera.
nekoga da ih pridгzava. Ispod podmetnite
рал:'е dгveta cla Ьi Ьila па istoj visini.
3 Olovkom iscrtajte vertika!nu liпiju
na vratima tako da ona prati stok. Ovom
linijom cete obeleziti za koliko treba da
skratite vrata. Neophodan prostor izmedu
stoka i vгata za panelna vrata iznosi
3 mm, а za ravпa vrata 2 mm.
 Ako stok пiје ravaп ili ako moгate
mпogo da skrarite vгata, moracere
da ih skratite sa svih straпa.
4 Ako vrata treba da se skrate za vise
od 5 mm, onda ih polozite па пogare
i isecite ро obelezenoj liniji. Za finalnu
obгadu upotreЬite reпde.
5 Namestite vrata na stolarsku tezgu.
Doпju ivicu \'Таtа zastiCete tako sto cete
ispod пје poclmetпuti komad drveta.
Gomju ivicu rendisite dok ne dodete
do iscrtane linije.
6 Оа Ьiste doЬili potpuпo glatku
povrsiпu, reпdisite drvo u pravcu
dгvenih vlakana.
7 Reпdisite gomjt1 i dопјн ivicн
vrata, polazeci od krajeva prema
srediпi. Na taj nacin cete izbeCi
osteceпje ivica.
8 Stavire vrara u stok i pгoverite
da li ste ih dobro skгatili.
9 Ako su dobro skracena, sastruzite
veгtikalпe ivice krila \'Таtа.
Namestanje vrata
1 Namestite \'Таtа na stok i obelezite
mesta za saгke. Ako su prorezi na
veгtikalnoj gredi stoka dobri, onda
па krilu \'Таtа napraYite iste takYe
proreze. U protivnom, prvo poYecajte
proreze dletom za drvo, ра tek onda
prema пjima пapraYite proгeze na krilн
vrata.
2 Dok montirate 5arke, Yodite rаснпа о
visini na kojoj il1 postaYljate i pridгzaYajte
se iscrtaпih linija.
3 SpraYom za centriraпje oclredite deЬljinн
ra\lt1og dela.
4 Drvenim dletom пapravite prorez za
sarke. Dleto dгzite kao na slici i skidajte
parciCe cija је debljina otprilike 5
Tako cete \'aljano obaviti posao.
111111.
5 Za pocetak, zavrпite samo ро јеdап vijak
па sarki.
КАКО NAPRAVITI PROREZ
ZA ALUMINIJUMSKU
LAJSNU
Vrata
Nepropustljivi --­
ukrasni d eo
Aluminijumska ________'- ,
lajsna
Prag �:-�
Vrata koja su izlozena kisi moraju u
pragu da imaju ugradenu aluminijumsku
lajsnu. Neki modeli spoljasnjih vrata se
prodaju s prorezom za lajsnu. Ako vrata
nemaju ovaj prorez, onda ga morate
sami otvoriti.
• S unutrasnje strane ivice vrata
napravite prorez koji ј е malo duЫji
od visine lajsne koju treba da
ugradite.
• Uzmite kruznu testeru ili glodalicu
i podesite ih tako da mogu da
naprave prorez ёiја се sirina biti
otprilike polovina deЫjine vrata.
Napravite prorez.
Ako ste napravili prorez kruznom
•
testerom, za finalnu obradu uzmite
dleto za drvo.
6 Podmetnite ispod vrata parce
drveta ј drzite ih otvoreпa dok srafite
saгke na yertikalnoj gгedi stoka. ! па
drugi deo sarke zaYmite samo јеdап
Yijak. G]aya sYakog Yij ka treba da Ьнdе
u ravпi s plocicom sarke. Ako su iznad
njih, Yrata се se zag!aYljiYati ili песе
moci da se zat\lore. Mozete da prosirite
гире za vijke ( str. 190) ili da kupite
mапје Yijke.
Ako se vijci пе clrze u stoku, u гuре
prvo staYite tiploYe.
7 Proverite da li se Yrata dobro otvaгaju
i zatvarajн. Ako se пе zatYarajн dobro,
mozda treba bolje da пamestite saгke
(,,Vrata koja se tesko zat\laraju",
str. 192).
8 Kad proYeгite da li ste dobro moпtirali
sarke, zayтnite preostale vijke.
Kako da VRATA КОЈА SE OТVARAJU
5 Kada se lepak osusi, izvucite eksere
i poravnajte zalepljeпe letvice tako da

promenite smer
Ъudu istoj ravпi sa ivicom na vrata.
PREMA SPOLJASNJOJ l1

Sve izbrusite brusnim papiroш.

otvaranja vrata
Ako hocete da promenite smer
otvaranja vrata, potrebno је samo
da okrenete vrata i da ih
montirate na drugu stranu stoka.
Alat: komadi dгveta, sгafcigeг, lis1ш testem,
stege, гепdс, cekiC, b nts ni рарiг, gi-afitna
olov)za, clleto za с1гvо, ugaoпik s cclicпim
kгakom, та[ј, skalpel, Ъusilica, Ьигgiја
Materijal: komadi mekog dгvcta ili
podmetaCi koji su ос1 istog Gtгveta 1юо i vгata,
lepak za clгvo, taпki celicпi eksпi, пovi
stгafovi za saгke
STRANI
Ako zelite da se vrata umesto prema
prostoriji otvaraju prema hodпiku,
moracete da obavite slicaп posao
kao i kad meпjate straпu па kojoj su
postavljeпe sarke. Bice vam potrebaп
isti alat i isti materijal.
Prvo skiпite vrata sa stoka, а zatim
skiпite i odbojпik. Koristite staro dleto i
tri-cetiri parceta drveta. Kada promeпite
mesto vrata, ропоvо zakucajte odbojпik
па stok.
Kako da ponovo namestite
prihvatnik i bravu
1 Odvmite pril1Yatпik s vertikalne gгede
stoka. Isecite tanke letvice kojima cete
ispuniti rupu i zalepite ih па isti пасiп kao
sto је to vec oЬjasnjeno н koracima 4 i 5.
2 Ako menjate smeг ot\'araпja \'Гаtа,
prednja stгапа vrata пасi се se unutгa.
То znaci cla prihvatпik za bravu ne moze
da ostane na istoj strani stoka. Dakle,
i пјеnш morate promeпiti straпu.

1 Otvorite vгata i uvucite ispod njih

koшade dгveta.

2 Skinite saгke sa stoka, skinite vrata, ра

odvmite i plocicu saгke koja је na vratima.

Kako da premestite sarke

2 Dletom skiпite visak dгYeta sa cele iYice

vгata.
3 Izvucite Ьгаvн iz vrata, а па suprotnoj
strani stoka otv01ite novu rupu za
3 Namestite saгke. Maliш plocicama pгihvatnik.
drveta popunite zleЪove s kojili ste skinuli
saгke. Ako su vrata оЪојеnа, koristite meko
clrvo, а ako su lakiгaпa, koristite dгvo od
kojeg su napravljeпa vrata. Popunjeni deo
Ponovo namestanje vrata
moze da bude malo iznad ravni ivice па
vratiшa.
1 Ispod vrata uvuci.te komacle drveta
i пamestite ih tako da Ьudu clovoljno

4 Nanesite lepak na d1\lene letvice i oclvojena od poda. PгoYerite da li је

гаzшаz izmedu vrata i stoka svuda
zalepite Њ za stare zleЪove, pricvrstite ih
jedпak i da vrata пе zakacinjн tapison.
tankim ekserima. Eksere nemojte zabadati
do kraja.
2 Na stoku oЪelezite mesto za sarke.
Skiпite vrata.

1 Skalpeloш i нgaonikoш prosirite zlebove

ll kojima su Ьile fiksirane sarke.

ZA VASU BEZBEDNOST
Nemojte пikada пamestiti vrata tako
da se otvaraju prema hodпiku
(u zgradi) ili prema odmoristu.

3 Stavite svaku sarku na stok i skalpelom
obelezite njeno mesto. Ovaj tip sarki sastoji
se iz vise elemenata koji se nalaze jedan
iznad drugog i svi se pokrecu.
4 Na stoku obelezite i duЬinu zleЬova za
sarke.
5 Dletom za drvo napravite zleb za sai·Jщ.
Ako odvajate komadice dгveta cija је
deЬljina otprilike 5 mm, posao се Ьiti
precizno uraden. Dok radite, drzite dleto
kao na slici.
6 Ponovite postupak za dгugu sarku.
POSTAVLJANJE
RASKLAPAJUCIH
BRODSКIH SARКI
Ove sarke mogu da se postave
s desne ili leve strane stoka, а koje
cete uzeti zavisi od smera otvaranja
vrata. Obavezno povedite racuna
tome kad kupujete sarke.
Deo sarke koji ima pero treba
da se fiksira na stok, а drugi deo
sarke koji ima zleb treba pricvrstiti na
vrata. Ove sarke stavljajte kao i obicne
sarke. Na istoj strani gde su i sarke
sastruzite malo ugao na gornjoj
horizontalnoj gredi stoka. Na taj nacin
vrata се se lakse otvarati i nece se
zaglavljivati.
7 Na vгatima izЬLtsite rLtpe za saгke. Na
svakoj sarki zav111ite samo ро jedan vijak.
8 Ispocl LtVLtcite vrata komacle clгveta,
namestite vrata na stok i zasгaГite sarke za
stok. I ovoga pllla zavmite samo ро jedan
vijak. Pгoveгite da li је glava vijka L1Z samu
sarku. Ako nije, kasnije cete imati ргоЫеша
kad zatvarate vrata.
9 Proverite da li se vrata lako otvarajll
i zatvaгajн. Ako se ne zatvaraju lako,
mozda је potrebпo bolje namestiti saгke
(,,Vrata koja se tesko zatvaraju", stг. 192).
1 О Kada namestite vrata, zav111ite
i preostale vijke na sarkama.
11 Zatvorite vrata, stiskajte kvaku
i okrecite kljнc da Ьiste odгedili mesto
za prilivatnik.
12 Na veгtikalnoj gгedi stoka iscгtajte
mesto za pril1vatnik. Otvoгite ргогеzе
о za jezicke na Ьravi. ZasгaГite pril1vatnik.
Kako da
postavite
unutrasnja
vrata
Unutrasnja vrata se postavljaju
па gotovo isti nacin kao i
spoljasnja vrata. lpak, postoji
nekoliko razlika.
Vrata s klasicnim
sarkama
Kod нnнtrasnjih vrata postoji mnogo
•
manji rizik od vlage, ра је dovoljno
с\а гazmak izmedн stoka i vrata Ьшiе
2 mm.
• Кас\а podesavate vгata ргеmа stokll,
voclite racнna da ne zakacinjн tapison.
Ona treba samo da klize ро nјешн.
U protivnom, Ьоје је da stavite
rasklapajнce Ьгodske saгke.
• Ako klasicna vrata treЬa sa svil1 stгana
skгatiti vise od l сш, onda је bolje
da kupite panelпa vгata. Stok za гаvпа
\Tata је dosta slaЬ za secenje. Bolje је
da k�pite manja ravna vгata, ра l�юsle
samo lia zalepite drvene letvice s оЬе
strane. Nemojte dodavati vise
od Ј сш.
• Za Lшlllrasnja vгata dovoljne sн
dve sarke od 7,5 ст.
Postavljanje duplih
vrata
Dttpla vгata se postavljajLt na isti naciп
kao i oЬicna vrata. lpak, postoje пеkе
razlike.
1 Ako sн delovi vгata odvojeпi, spojite
ih bгoclskim sшka111a.
2 Fiksirajte vгata za stok pomocLt
tri saгke.
3 Кас\а clupla vтata postavite па stok,
onda нz оnн iviш vrata нz kојн је
postavljena brava, zalepite i zakovite
letvicн dimenzija 40 х 15 111111. Kacla se
vrata zatvore, letvica se пalazi нz vertikalnн
stranн drugog kгila i slнzi kao odbojпik.
Ova letvica vгlo је koгisпa ako оЬе ivice
vгala treЬa da se pokгijll.
4 Na dгL1ga vгata staviti Ьга\'l.1
s L1zljebljenje111 s kvako111.

Kako da odaberete
pravi model vrata
Kad kupujete nova vrata, vodite racuna
о tome da budu u skladu sa stilom
kuce i s ostalim, vec postavljenim vratima.
Predratne kuce uglavnom imaju panelna
ulazna vrata, а novije gradevine imaju
ravna vrata. Preporucuje se da zadгZite
isti stil.
Ulazпa vrata izlozeпa sн losim
Yremeпskim нslovima, а postoji
i opasпost od provale. Zbog ustede
eпergije opredelite se za izolacioпa
vrata, а kao zastitu od provala izaberite
vrata koja imajн dobrн zastitu kao sto
sн па primer vrata s пeprobojпim
staklom. Vec'iпa daпasпjih vrata moze
da se паrш:i ро meri.
SоЬпа vrata su laksa i jeftiпija od
ulazпih. Postoje i modeli s toplotnom i
zYUcпom izolacijom.
ОЬiспа vrata оЬiспо se prodajн bez
okoYa, to jest bez sarki i brave. Njih
kupujete odvojeпo i sami Љ пamestate.
Vrata od dasaka
Ova Yrata karakteristiCпa sн
za kш::е н seoskom, rusticпom
stilu. Prave se od izпutovaпih
borovih ili ЪrastoYih dasaka.
Spoj ovih dasaka ојасап је
dvema poprecпim i jedпom
dijagoпalпom daskom.
Spoljasnja, panelna vrata
Ovo modeli vrata sн skнplji
i prave se od masivпog drveta
(hrastoviпa i пеkе vrste
tropskog drveca). Njihova
zavrsпa obrada је pгovidпa
i to moze Ьiti lak ili razlicite
lazшe. Spoljasпja vrata cesce
se prave od cetiпarskog drveca
koje пюzе i da se boji i da se lakira. Neki
modeli imaju metalпo ојасапје koje stiti
vrata ос1 vremeпskih promeпa i od razlike
izmedн spoljasпje i sоЬпе temperatшe.
Spoljasnja puna vrata
sa izolacijom
Ova vrata sa straпe imajн
izolacijн. Paпeli ovih v1-ata sн
od kompozita, а u srediпi se
пalazi izolacioпi materijal.
Lajsпa па pragн i Уес нgradeпa
ЬгаУа gаrапшјн bezbedпost.
Vrata za potpunu
bezbednost
Uпutrasпja ili spoljasпja
Ьliпdiraпa vrata н srediпi imaju
celik, а s оЬе straпe оЫоzепа
su drvetom; opremljeпa sн
bravom s pet jezicaka i imajн
ојасапе sarke. Ргоdајн se
odvojeпo ili zajedпo sa stokom,
sto garaпtuje potpllПll bezbedпost.
Spoljasnja zastakljena
PVC vrata Ova vrata imajн
dl.lpla stakla koja prl.lzajl.l odli­
cпl.l termicku i ZYUCПU izo]aciju,
а i provalпici cesto оdнstапн
kada пaidu па пjih. Lako se
peru, пе iziskuju posebno
odrzavanje i vrlo su otpoma па
razliCite vremeпske нslove.
Ugradпja ovih vrata preporu­
cuje se za kuce па primorju.
Balkonska vrata ро meri
Опа mogu Ьiti napraYljaпa
od egzoticпog drveta,
ЪrastoYiпe ili PVC-a. OЬlik i
dimeпzije vгata zavise od
otvora koji је predvideп za
пjih. Njihova сепа p1ilicпo
је visoka, ра је пајЬоlје da
majstor uzme mere i cla ih pravi na licu
mesta јег је to garaпcija da се vrata Ьiti
clobro нgаdепа.
Balkonska vrata Ulazпa
dvokrilпa Yrata koja imajн
l\Zak doпji deo. Izaberite
model s duplim staklima
zbog bolje izolacije. Ako
volite vrata koja imajн
mапја stakla, izaberite
model kod kojeg stakla
mogu da se meпjaju.
Ova vrata prave se od drveta i PVC-a.
Кlizna balkonska
vrata Stavljaju se па
balkoп, terasu ili
prema vrtu. Okvir је
od alumiпijuma, а
sama vrata su od
drveta ili od PVC-a i
imaju dva pokretna
krila. Najbolje reseпje
u ovom slucaju su dupla stakla, а ako su
vгata u prizemlju, staklo treba da bl.lde
zastiCeпo od lomljenja.
Zastakljena aluminijumska
vrata Qya ulazna ili zadпja
vгata ugraduju se па оЬiсап
drveпi dovratnik. Neprozimo
dvostruko staklo ugradeпo је
u alumiпijl.lmski okvir.
Najcesci model u sredini
ima poprecпu precku s
otvorom za postaпsko saпduce.
Na drugiш шodelima staklo
zaнziшa сеlн povrsinl.l. Takode se moze
postaviti dYostruko staklo.
Vrata "zaluzine" Koriste
se sашо uшltra. Moпtiraju
se па rаш, nekada imajн
ро sredini precku od drYeta,
PVC-a ili metala, а krilo im
se sastoji od uskih letYica
s razmakoш. Koriste se
kao vrata za plakare ili za
пеkе pregrade.
Ravna vrata ОУо је пajjeftiпiji
шodel sobnih vrata. NihoYa krila
praYe se od ploca s Ylakпiшa,
iYe1ice i viseslojnih ploca.
Neki шodeli iшaju i ugradeпe
prozore. Vrara koja izlaze па
odmoriste u srediпi imajн
iYericu, а s оЬе strane krila
presYUcena su hrastovinom ili
шahagoпijem i prelakiraпa su.
Vrata s ukrasnim
elementima Ova sobna \ТГаtа
su rama, ali imitirajн рапеlпа
vrata. Prave se uglavnom
od ploca s vlakпima, imajн
reljefпu zayrsпu obradu koja
poclseca па panele i рорrеспе
letve karakteristicne za vrata
---
od masivпog drveta. Slican
efekat пюzе se postici lepljeпjem ukrasпЉ
elemenata па гата vrata.
Vrata sa zvucnom i
termickom izolacijom
Bilo da su ravna ili paпelna,
оУа vrata я1 debela 40 mm i
uпutra imaju sloj polistireпa.
I stok moze imati izolacioпi
шaterijal. Idealna su za
pregradiYaпje garaze i kl.lhiпje
(Yrata s termickom izolacijom)
ili za pregradivanje dneme
i spaYace sobe (Yrata sa zYUcпom
izolacijom).
Кlizna vrata
Ako u prostoriji пета doYoljпo mesta i
klasicna Yrata sa sarkama sшеtајн, опdа
н otYor za Yrata treba montirati gomju i
doпju siпu i пamestiti klizпa vrata. Siпe
mogl.l Ьiti ugradene i u zid. Neki modeli
sina sl.l takvi da omoguc'aYaju hermeticko
zаt\ТаГапје kriJa U Stok.
Harmonika vrata
Ako zelite da imate vecu
prostoriju, а opet i da је
pregradite kad zelite,
onda su harmonika Yrata
idealпo resenje. Ova
vrata se montiraju па
sine i пј ihova krila se
skupljaju kao harmoпika.
Ukoliko su siпe
prilagodeпe podlozi, ova vrata duze trajн.
Krila se daпas пајсеsсе prave od PVC-a.
Protivpozarna vrata
Ova Yrata imaju jako
debelo krilo. Pogodпa su
za kotlamice. DYostuko su
t" оЫоzепа gyozdem, а uпutaг
krila se пalazi kamena YUna
koja moze da zadrzi Yatru
30 miпнta. Ova vrata su
efikasna sашо ako se na
drveпi stok Stavi protiYpozaгno Ojacanje.
OЬicno је za nјЉ neophodaп odgoYarajнci
laboratorijski atest.
 B rava s dva jezicka
Kako da izaberete bravu i bravicu Ova brava ima јеdап
jezicak koji se pokrece
Brave i bravice mogu se postaviti na dva nacina. Prvi је da se
pomocu podupiraca i
brava zasrafi na vrata. Ove brave se lako montiraju, ali ih drze
drugi jezicak koji se
samo vijci i one mogu lako da se iscupaju. Drugi tip su brave
pokece okretaпjem kljuca
koje se ugradujн н sama vrata. One se mnogo teze namestajн,
i tako zatvara vrata.
ali zato pruzajн vесн bezbednost.
Za роtрнnн bezbedпost,
kljuc treba da se okrene
vise puta. Postoje i
Bravica vertikalпi modeli za vrata
Ova bravica stavlja se koja imaju stok 5 uskom
na vrata. jezicak se spolja veгtikalnom gredom.
pokrece роmосн kljнca, Pogodne su i za vrata
а нnutra роmосн dнgmeta. na Cijem su dnu i vrhu
Ovakva bravica se stavlja ugradene bravice.
na нlazna vrata koja vec
imaju bravu s jezickom.

Brave koje se srafe

s dva jezicka
Ove brave srafe se u vrata.
Lako se stavljaju i imaju
dva jezicka. Nisu pogodne
za ulazna vrata. Stavljaju
Sigurnosna bravica s se na unutrasnja vrata
cetvrtastim jezickom koja pri vrhu i dnu imajн
Ova bravica pricvrscuje bravice.
se na vrata i pruza vесн
bezbednost od oЬicne.
Kad se vrata zatvore,
samo jednim okretom
kljuc Ыokira jezicak i sa
spoljasnje i s нnнtrasnje
strane. Postoje razliciti
mode]i cije Sl\ dimenzije
prilagodene razlicitoj siriпi
vertikalne strane stoka.
Brava za klizna vrata
Oni se takode mogн staviti
Ove brave imaju dva
na ulazna vrata koja vec
jezicka koja ulaze u
imajн bravu s jezickom.
pгihvatnik na stoku
i mogu da izactн iz njega
samo okretanjem kljuca.
Brava koja se uzljeЫjuje Brava se uzljeЬljuje.
s cetvrtastim jezickom Ovaj tip brava је
Jezicak moze da se pokreпe pogodan za drvene
iskljнcivo okretaпjem stokove (na terasi i
kljuca. Deo kljuca koji нlazi bakonн). Кlizna vrata
и bravu oslobada jeziCak i 5 metalnim stokom

on moze da se pomera. Sto isporucuju se

viSe puta kljuc moze da se s bravama.
okrene, to је otkljucavanje
brave teze. Najsigumije
brave imaju kljuc koji se
okrece pet puta i prihvatnik
im је kao kutija.

Brave za
garazna vrata
Brave s trougaonim
Ove brave se montiraju
jezickom о
na garazna vrata, tacnija
Kod ovih brava jezicak
na vrata koja se podizu
se pokrece роmосн kvake.
i spustaju. Кljuc okrece
Ovaj tip brave zgodaп је
bravu ka unutra ili ka
za vrata dnevne i decje
spolja. Postoje i modeli
sobe, odnosпo za prostorije
koji рогеd ova dva
и koje cesto ulazite.
jezicka imaju i vertikalnu
metalnu sipku kao
ojacanje.
 5 N apravite zleb za boёnu ivicu vrata.
Kako da
ugaoпikom obelezite mesto za bravu i
preпesite te di meпzi je na ivicll vrata. Zleb treba da odgovara deЬljini vrata.

namestite
bravu koja
se uzljeЫjuje
Vecina kvaka imaju uzljeЫjenje.
Nova standardna vrata prodaju
se s vec napravljenim zlebom.

Vrata koja se zatvaraju kljuёem imaju

j eziё ak ili zasun. Kada se kljuc okгene,
polt1ge pokгecu jeziёak i zakljuёavajt1
bravu. Sto је vi s e poluga za zakljucavanje,
to је teze otvoriti bravu. Vгata koja imaju
6 Silom namestite bravu па prednjLI
stranu vrata i oЪelezite rupe za bravu
sanю dve polt1ge za zakljucavanje, kao
sto su sоЬпа vrata, vrlo se lako otvaraju.
2 Na Ьоспој strani vrata, izmedu dve i za kljuc.
lin i je koje oznaёavaju visi пu brave,
Na ulazпa vrata se stav]jaju jake Ьга�е
пadite sredinu i isc11ajte linijt1, а zat im
s uzlje Ьljenjem koje imaju jezicak i
па bнrgiji za drvo lepljivom trakom
zasun. Ova vrata imaju do 5est pol uga
obelezite dublnu brave, ра izbusite
za zatvaraпje i vece kljuёeve. Br�j poluga
rupe и odпosu па sredisnj u rupu.
za zatvaranje oblcno је oznaёen па Ьоспој
Dok Ъusite гире. pazite da bшgija
ivici brave.
stoji pod pravim uglom u od nosu
_

Alat: gmfitna olovlщ i1gao11i1<, ЬиsШса
i Ьи 1·gije, d1-vene ploCice cija је clebljina
odgovaгa zlebu za b1·avu, malj, cllelo za
d1·vo, klesla, silo, testcгa za ргоЬiјапје
ili busenje, srafciger
Materijal: Ь1·аvа s иzlЈеЫЈепјет
1 Stavile bravu па vrata. Na пovim
vratima cesto su obelezeпe tacke za
postavljaпje поvе brave. Na \•ratima
Mel1aпizaп1 za
Kvaka
па vrata.
3 Malim dletom za dгvo пapravite
mапје гире za zleb, а опdа vecim
dletom otvorite vece гире tako da
mozete lako da ug гad it e Ъrаvн.
4 Okrenite kljнc tako da jeziёak
izad e iz Ъrave i ude н zleb па stoku.
Na stoku isctajte kопtше Ьоёnе strane
brave. lzvucite bravu p1idrzavajuci
jeziёak k lestima.
Ploёica za boёnu stranu brave
д_ Rupaza
v sip kvake
7 l zbusi te гире za kvake i za kljш:'aonicu.
Testerom za pravlj enje proreza oЬlikujte
kljLtcaonicu tako da kljuё moze da procte.
Male гире za braVL1 obradite dletom za
drvo.
8
jeziёak је i dalje izvan brave, stavite
Ъravu i proverite da li kljuё i kvaka
Гunkcionisu. 5 оЬе straпe vrata izbt1site
i zasr afite plocice za k vaku
.

9 Kvakom i1i kuglom vтatite ёetvrasti

jeziёak и bravu i s оЬе strane vrata
zasraГite plocice za kvaku (ili za
kt1glt1).

1Q Kod Ьгаvа s нzljeЪ!jenjem

zasrafite ploёice za kvake s оЬе
stгane vrata.

Prihvatnik
Prorez

Cetvrtasti
jezicak
11 Guгпite vгata tako da jeziёci
dodinш stok. Obelezite mesta gde
cetvrtasti i trougaoпi jeziёak dodiruju
stok.
12 Prenesite c!LtЬinu jeziёaka na
zlebove unшar vertikalne grede na
stoku. lzmerite dнzinu od ivice vrata
do kгаја jezicka i tu cluzinu prenesite
u zleb na stoku.
13 Uskim dleto111 za drvo i malje111
otvorite rupe za ёetvrtasti i trougaoni
jezicak. Proverite da li vrata mogu da
se zatvore. Ako ne mogu da se zatvore,
prosirite zlebove.
14 Posta\1ite prihvatnik ргеmа zlebovima
u stoku. Obelezite konture zleba.
15 Napгavite z!еЬ cija се c!LtЬina
odgovarati clebljini prihvatnika, na111estite
ga i pгoverite с!а li vгata mogu da se
zatvoгe. ZasгaГite prihvatnik za stok.
Kako da
zamenite bravu
Postoji mnogo modela brava.
Mozete da stavite horizontalnu ili
vertikalnu bravu koja se srafi ili
bravu koja se uzljeЫjuje u vrata
(str. 200). U svakom slucaju, ovaj
tip brave mozete da zamenite
modelom koji pruzate vecu
sigurnost. То mozete uciniti па
dva nacina. Prvi је da skinete
staru bravu i stavite novu, а
drugi је da zamenite cilindar.
Kako da promenite kljuc,
а da пе menjate bravu
Ako imate vгata sa staгim kljнcevima
koji mogн da se narezн za minut,
preporш::ljivo је da ga zamenite neki111 2 Odvrпite vijke koji drze Ьocnu
slozenijem klјнёе111. Najlakse је с!а stari stranu brave i jezgгo Ьгаvе.
cilinclaг za111enite nekim noviji111 111odelo111
za koji se koristi ravan ili magпetпi kljш:'. 3 Povucite bravl.1 i izvl.lcite је iz njenog
Ako Ьrava ima ciliпdar koji odgovaгa lezista.
evгopski111 staпdardima, lako cete oЬaviti
ovaj posao. Vecina bra\'a koje se 4 Izmerite dimeпzije поvе Ьrave.
нzlјеЬlјнјн ispнпjava ove stanc!arde. Ukoliko је potrebno, zatvorite ГLtpe
gitoш za dгvo i ta шesta pazljivo
izЬгнsite.
Alat: s1a/cige1
Materijal: novi cilindaг 5 Montiгajte novн Ьгаvн, vocleci гаснnа
da jezicak pravilno ulazi н prihvatnik па
stokн. Ako је rеё о sigнmosпoj bravi,
pogledajte нpLttstva па stг. 202.
Kako da stavite bravicu
Alat: sгafciger, metaгska tmka, lmsilica
s burgijama za cl1·vo
Materijal: nova bravica, cetiri vijka za drvo
1 Izшerite deЬ!jinн vrata i шvrdite
1 Oclvrпite vijke koji dгze cilindaг.
u kош s111eru se otvaraju vrata (naleYo
ili nadesno).
2 lzvнcite ciliпclar iz brave. 2 lzaberite odgoyarajнcl.1 Ьravicн. 01.lzina
3 Stavite пovi cilindar Lt ь·гаvн klјнёа koji се Ьiti 1.1 vrati111a treba с!а iznosi
najmanje koliko i deЬ!jina panela.
i zasrafite ga.
Kako da zamenite
bravu koja se srafi
Ргvа stvaг kојн тогаtе da uгadite
jeste da skinete starн bravн. Mozete је
zameпiti пеkо111 111oclemijo111 bгavom
koja se srafi (u to111 slнcaju voclite
racнna da пе treba da sklaпjate ciliпdriёne
vijke) ili sigнmosпo111 bravo111 istoga
tipa kao i stara (horizontalna i1i
veгtikalna). Postoji \1ise 111odela ovih
Ьrava.
3 Okrenite braviCLt tako da jeziёak Ьнсlе
spolja i izmerite duzinu iz111edl.1 vrha
Alat: s1·a{ciga, cekic, klcsta, metarska tr·aka, jeziёka i kljl.JCa koji се Ьiti 1.1 YГati111a.
gil za cl1·vo, birsilica Na ш dLtzinн dodajte jos otprilike 3 mш
i prenesite је na pгeclnjt1 stranн vгata,
Materijal: nova brava, vijci za dгvo
tacno па onoj visiпi gde zelite cla postavite
braviCLt (to је оЬiёnо 1,5 111 iznacl pocla).
Cilindricni
-1
..,--- �-·- -
1
1
1
4 Kada odredite mesto za ЬгaYiCLt, pocnite
da bLtsite rupe sa spoljasпje stгane Yrata.
Bнsite bшgijama za dгvo ili dijaшantskoш
kгunom. Preёnik rupa tre!Ja cla oclgo\1aJЋ
1 Skinite cilindriёпe vijke i kvakн. sirini kljнca Ьravice (23-35 mш).

5 Ako korisLiLe Ьusilicu, сiш vrh burgije
prode kroz vrata, prekinite l)usenje i skinite
burgijtt. Ne111ojte provlaciti burg�u kroz
ruptt јег tako шozete da ostetite vlakna na
drveш.
6 Stavite bravicu na zeljeno шesto
i ttwcite kljttc tt ruptt. Po111octt \iЬе\е
podesite njen l1orizontalni polozaj,
si\0111 obelezite шesto za vijke i fiksiгajte
bravicu poшoctt cetiri vijka.
7 Proverite da li 111ehanizaш pravilno
funkcionise i da li nesto 0111eta izlazenje
i uvlacenje jezicka, а onda naшestite
prihvatnik naspra111 bгavice i fiksirajte
ga рошосu cetiri vijka.
ELEKTRONSKE BRAVICE
Elektronska bravica Ыokira metalnu
sipku na bravi. Ona је dodatak
sigurnosnoj bravi. Njena funkcija
jeste da zakljuca bravu, а funkcija
brave jeste da zakljuca vrata. Ove
"superelektronske bravice" imaju vise
elektronskih karakteristika: rade pomocu
mikroprocesora, imaju automatsku
kontrolu, kontrolu i ocitavanje kodova.
Kako da ojacate
sarke
Alat: gгafiLna olovka, busilica i 1mгgije
(velicina koju pгepoгircuje pгoizvoclac),
lepljiva tгaka, malj, dleto za clгvo, sгafcigeг
Materijal: saгl<e
1 Otvorite vrata i obelezite sгedintt bocne
strane v1-ata, na гastojanjtt od otpгilike
75 Ш111 od sarki.
2 Na Ьосnој strani izbttsite rupu.
Na sa111i111 sarka111a proizvodac је naznacio
precnik rupe. Da Ьiste шogli da izbttsite
niptt odgovarajttce duЬiпe, na burgiju
zalepite lepljiw traktt.
3 Stavite ojacanje и ruptt. Polako
zatvarajte vrata, tako da ојасапје
ostavi trag na sшktt.
4 Nа tош 111еsш na stoktt izbttsite ruptt.
Proverite da li se vrata dobro zatvaraju.
Ukoliko је potrebno, povecajte гupu.
.
5 Otvorite vrata i drzite plociClt na
гttpi. Obelezite koпture sarke i dleto111
za drvo otvorite гuptt tako da saгka
dodin* vertika\1ш gredu na stoku.
Zasrafite sarktt.
Kako da
postavite
s1gurnosnu
.
bravu
Sigurпosna brava oшogucava da sашо
jed11i111 potezoш kljuca pokrenete сео
ciliпdaг, jezicak, vertikalne sipke od
vгha do poda, dodatne bravice (ukoliko
postoje) i horizontalne sipke. Najbolje
Ьi Ьi\о da te tehnicki ko111plikovane
lлave нgгaduje bravar, 111ada, neke
шodele 111oze с\а нgradi i "uradi sa111"
шajstor. Ako stavljate sigurnosnu
bravtt, 111orate da ojacate i sarke na
vгati111a , inace сео posao пеша
nikakvog sшisla.
Kad vec ugradнjete sigнmosnu braw,
нjedno pгoverite kako funkcionistt vтata,
podmazite ih i ukoliko је potrebno
pro111enite saгke.
Alat: srafcigcr·, ?,гafitпa olovka, tcsteгa
za metal, busilica
Materijal: stolaгska tczga, git za
dгvo, bгusni papil· sa sitnim zmom,
nova Ьгаvа
1 Izabeгite Ьгаw koja odgovю-a s111eru
otvaranja vrata.
2 Skinite vrata i stavite ih па stolaгsktt
tezgu. Ukoliko је potreЬno, podvttcite
ispod vrata polнgtt.
3 Skinite starн Ьгаw, ocistite 111esto
gde је Ьila 111ontirana, gitom za drvo
zatvorite rнре za vijke i ruptt za prolaz
kljuca, а onda ta 111esta pazljivo izbrнsite
da ne Ьi Ьilo neravnina.
4 Pocnite da 111ontirate noVlt ЬraVlt:
obelezite mesto gde се stajati i sledite
ista uputstva kao i za postavljanje bravice
(vidi levo). Postavite Ьraw na visiпi od
otprilike l. l 111 od poda.
5 Postavite gornji i donji trib za
zatvaгanje, isecite ih tako da пjiliova
duzina odgovara visini vrata.
6 Fiksirajte sredisnje bravice i priCvrstiLe
triЬove. Pre nego sto na111estite vrata,
proverite da li funkcionise mehaniza111 .
7 Obelezite mesto za pгihvatnike,
prvo napravite нduЬ\jenja za vertikalne
sipke (triЬove), а onda za sve ostale
prihvatnike.
КАКО DA ODABERETE КVАКЕ, KUGLE Prozorёici za postu
1 OSTALU OPREMU
Postoji veliki izbor dekorativпe opreme za vrata, od опе пajotmeпije i
najkitnjastije do пajjedпostavпije. Oprema se pravi od vise materijala:
kovaпog gvozefa, broпze, mesiпga, celika, alumiпijuma, keramike, drveta Prozorcie za
HORIZONTALNI postu је
ili plastike. Meefutim, bez obzira па model i materijal, svaki od ovih Na ovom tipu vertikalпo
elemeпata ima tаспо odreefeпu ulogu. prozorcica za postu postavljeп.
пalazi se rucka То је plocica
Kvake za brave koje se uzljeЬljuju Kugle па vratima kојош шozete da s okruglim
povucete vrata. otvorom i
Опа moze da sluzi zvekiroш.
i kao zvekir.
Ceпtralпa kugla

Ove kugle koriste se i za brave koje se

uzljeЬljuju i za опе koje se srafe. Njil1 treba
postaviti tako da prilikoш okretaпja rukoш
пе dodirujete drveпariju, tj. krilo vrata.

Ovaj tip kvaka је пajrasprostraпjeпiji. Kugle za brave koje se srafe Njome zatvarate vrata za sobom. Vrlo
Stavljaju se na sоЬпа ili uпutrasпja vrata, а cesto se montira iznad prozorciea za postu
пасiп postavljaпja zavisi od modela vrata. koji se, iпасе, пalazi па srediпi vrata.

Kvake bez kljuёaoпice м

б Zvekiri

Zameпjuju klasicпe kvake па bravi. Sa

spoljasпje straпe vrata ove kugle imajн
ukrasne detalje.
� �I�,��:,:E:;"'
Zastitпe рlоёе
Ukrasпe plocice koje uпutrasnja
vrata stite od otisaka prstiju.
Kugle па vratima kupatila i toaleta
Najvise se koriste mesiпgaпe,
plasticпe ili hromirane"

Кlјuёаопiса
Na oviш kvakama stitovi пешајu Ukrasavajн rupн
kljucaoпicu. Postavljaju se па isti пасiп kroz kојн prolazi
kao i ostale kvake. kljuc. lmajн i zastilll
od vazduha spolja.

Kvake s dugmetom Ciliпdar

za zakljuёavaпje
(.'
Sprava za
otkljuёavanje
u vanrednim
situacijama
Nаmепјепе su za kupatila i toalete. Kada
udete u prostoryu, bravu zakljнcavate
pritiskom па dugme. U slucaju da se
brava zaglavi, moze se skinuti spolja.
Каdа postavljate ovaj tip brave, vodite
racuпa о straпi i smeru otvraпja vrata.
S unutrasnje straпe vrata imaju dugme i
Postavlja se spolja, па ciliпdar
takav sistem za zatvaraпje koji sprecava da
brave i sluzi da пјоmе
se vrata otvore sa spoljasnje straпe.
povucete vrata ili da ih
zatvorite za sobom.
Prozorёic za postu i uпutrasпji
poklopac
Zvoпo
Moze da bude metalпo
ili plasticno i stavlja se
pored vrata.
Ruёka па vratima
Moze Ыti postavljena
sa spoljasпje ili
uпutrasпje
straпe vrata.
Brojevi
Prozorcie za postu оЫспо se nalazi па Brojevi na kuci mogu Ыti
sredini vrata. S uпutrasпje straпe vrata, od mesiпga, drveta, plastike
prozorcie ima poklopac koji izgleda \еро, ili porcelana, srafe se ili \ере
а istovremeno sprecava ulazenje vazduha. na ulazna vrata.
Kako da monti­
rate dodatnu
opremu za vrata
Na ulaznim vratima treba,
pre svega, da stoji postansko
sanduce, kvaka, zvono i broj kuce.
Pre nego sto pocnete da radite
Ako koгistite uЪoclnu testeгu, posao се
iCi mnogo Ъгzе i lakse nego ako koгistite
rezЪaгsku testerн.
Prozorcic za pisma
Postoji vise moclela ovih prozoгcica.
Neki imaju i гucku koja moze da poslнzi
i kao zvekir.
Alat: gгafitna olovka, elelzt1icna bнsilica
i bш·gije, гаvпе Ьнгgiјс od 13 тт za dгvo,
Ltboclna testaa Ш tcstcгa za buscnjc, cllcto
za dгvo, bпisni papi1·, s1·afcigcг, mali kljuc
s poclesivim cc/jLtstima, testaa za mctal
Materijal: ртzогШ za postansko sanduce
i dodatna оргета
1 Izaberite mesto na kom cete staviti
postansko sandш:e. То moze Ъiti na
роргесnој letvi ро sredini vrata ili па
vertikalnoj letvi vrata, pored kvake.
2 Izmerite dimenzije prozorcica i opгuge
za otvaranje. Prenesite ih na vгata i
oЪelezite linije ро kojima treЪa da secete.
3 Pomocu 1-a\'Ile burgije, u ugJovima
izbusite rupe precпika 13 mm. Rezite ро
iscrtanim linijima. Uzmite нЬоdпu testeгu
i stavite па nju dнgacki Jist. Vrata mozete
гezati i testeгom za bнsenje ili proЪadanje,
aJi је cete tako mnogo sporije raditi.
4 S оЬе strane isecenog deJa, obelezite
mesto za vijke.
5 Polazeci od i.vica vгata, odгeclite mesto
za vijke i izЪusite slepe rupe ciji је pгecnik
13 mm, а dublna tolika da mogu da se
stave vijci za postaпsko sапсlнсе.
6 Burgijom ciji precnik oclgovaгa vijcima
koji se koriste za fiksiгanje, izЪusite rupe
na vratima. Bгusnim papirom izbгusite ivice
гира.
7 Stavite prozorcic za postansko sandнce
i podesivim kljucem zasгafite пavrtke.
8 Ako su vijci duzi od пavгtka,
skratite ih testerom za metal.
Isbrнsite Fneravnine.
Zvekir
1 Stavite zvekir па zeljeno mesto
i pritisпite ga tako da elemeпt za
fiksiranje ostavi tгag na vratima.
2 Prema tim otisci111a izЪusite гuре
za okove i za vijke.
3 Provucite vijke kroz okov za fiksiranje
i stavite zvekir.
4 Zavmite navгtke. Ako su vijci duzi od
navrtka, skratite ih tako da Ъudн н istoj
гavni s navrtkama.
RASKLIMANE
1 SLOMLJENE SARKE
Ako su sarke rasklimaпe ili slomljeпe,
опdа prozor пе moze da se zatvori.
Stegпite ili zameпite sarke па isti пасiп
kao sarke па vratima (str. 194).
Prozori koji se
tesko zatvaraju
Ako se prozor tesko otvara
i zatvara, utvrdite uzrok.
Talozenje Ьоје
Slojevi Ъоје godiпama se taloze
i polako otezavajн zatvaranje
prozorskih krila.
1 Skinite prozorska krila. Tem1icki111
iJi he111ijski111 putem skinite Ъојu
sa ivica.
2 Ропоvо namestite krila. Pre nego sto
pocnete da bojite proverite da li iz111edu
zastakJjenog гаша i pгozorskog stoka
postoji razmak od 2 mm.
3 Ukoliko је potreЪno, sastгuzite
drvo da Ъiste mogli da zatvorite prozor.
Da Ьiste lakse obavili posao, skinite
prozorska krila.
Kada se drvo "podigne"
Najcesci uzrok ove anomalije је vlaga.
1 Skiпite Ъојu. UkoJiko vтemenski нslovi
to dozvoljavajн, ostavite da se drvo osusi
па vazduhu ili ga osusite fenom za topli
vazclнh.
2 Proverite da li izmedн pгozorskog
okviгa i stoka postoji razmak od 2 mm.
Ako је роtrеЪпо, skinite prozoгska krila
i sastruzite ivice s njih.
3 ОЪојtе prozore, oЪavezno vodeci
racuпa о gitu oko stakla.
Kada prozor пе moze
do kraja da se zatvori
Ako prozor mozete da zatvorite samo
ako јасе pritisnete, onda to znaci da
metalne sipke zasuna nisu dоЪго
ugгaciene.
1 Odvтnite vijke i namestite zasun.
Ako se sada prozor normalno zatvara,
to zпaci da је prorez pritiskao zasuп
i da zЪog toga nije pravilпo fuпkcionisao.
2 Pre nego sto zavmete vijke, podmetnite
ispod proreza parce kaгtona ili tапlш
metalnu plocicu.
3 Рге nego sto zatvorite prozor, uzmite
iglu i temeljпo ocistite necistocu iz
pгihvatnika jer zЪog nje zasuп пе
moze cla L1de u pгihvatnik.
Kako da popra­
vite rasklimani
ram па prozoru
Gvozdenim ugaonicima mozete da
popravite rasklimani ram obojenog
prozorskog krila, dok drvene tiplove
mozete koristiti za popravku
i bojenih i lakiranih prozora.
Popravke ugaonicima
u prodavnicama mozete naci ugaonici
razlicitih velicina. Za ostecene delove
izaberite vece ugaonike i usrafite ih u
zdravo dгvo. Pre пеgо sto il1 stavite,
prvo zatvorite rнре smesom za zatvaranje
rupa na bazi epoksija.
Alat: mali clгvc11i ugc1011ici,
shalpcl, clleto
za clгvo, mala cetha, bгus11i papir
Materijal: poci11hovc111i ugaonici, vijci od
25 тт sa .fгeziгa11im glavama, osnov11a
Ьоја, a11tilшroziv110 sredstvo, smesa za clгvo
(za spoljas11je zaptivanje), Ь<1а
1 Izmectu zastakljenog prozorskog
okvira i stoka stavite dгvепе ugaoпike.
Obelezite ivice skalpelom.
2 Posao cete najЬolje oЬaviti ako ргvо
skiпete pгozore, а prozorski okYir fiksirate
stegama. Оа Ьiste ojacali prozorski okvir,
stavite па njega (ili u njega) metalпi
нgaoпik. Ukoliko је pгozorski okvir
prilicпo rasklimaп, stюrite sYe ugaonike.
Koпture oЬelezite skalpelom.
КАКО DA NAPRAVITE
DRVENE UGAONIKE
DГ\/eni ugaonici korisni su za razlicite
poslove јег cvrsto dГZe predтet dok
ga lepite ili fiksirate.
1 Uzтite letvicu dugu 1 О ст,
siroku 2 ст i debelu 1,5 ст.
Povucite dijagonalu ро njoj.
2 Stegaтa zategnite letvicu i isecite
је ро dijagonali, tako da na kraju
dobijete uglove.
3 IzЬusite tri rupe za dгvene tiploYe
3 Dletom za clrvo skiпite materijal s p1·ecпika б шm. јеdпн rupu izЬusite па
poYrsiпe ispod ugaoпika, tako da па krajн vertikalпoj letvi okvira i to tako cla prode
ugaonik Ьнсlе malo ispod ravni dгveпog kroz zleЬ па пј ој, а druge clYe izЬusite sa
okviгa. straпe tako da Ьudн iznacl i ispod рега.
4 Zasrafite ugaonik i пaпesite
aпtikorozivпi podsloj.
5 Spoljasпjim zaptiYacem zamaskirajte tн
poYrsiпu, izЬrusite је brusпim papirom i
naпesite с!Уа sloja Ьоје.
Popravite prozorski okvir
drvenim tiplovima
Rasklimaпi prozorski okYir se moze dоЬо
popraYiti dгveпim tiploYima па koje se
папеsе lepak.
Alat: sгa.fcigeг, zavoj11i stczaci, vcliha stega
11Cl stolarsh<1 tezgi ili siгohi hajsevi, busilica i
burgije za drvo od 6 тт, clleto za d1·vo, cehic, 4 Stavite lepak н n1pe i na tiplove.
testaa za р1·0Ьасlапје, Ьпisni papil-, cetha Guгnite tip\oye н rupe.
Materijal: .!1·veni tiplovi p1·ec11iha 6 111111,
lepah za clrvo, lah, Ьајс
5 Kada se lepak сlоЬго osusi, skratite
LiploYe tako da Ьнdu н гavni pгozorskog
okvira.
1 Skinite prozorski okvir. Polozite ga na
stolarsku tezgн i Гiksiгajte ga zavojпim 6 IzЬusite ga Ьrusnim papirom
stezacima н oЬliku slova G. i пanesite Ьајс.
Pukotine
izmedu zidova
1 prozora
•
Pukotine izmedu zidova
i prozora mogu da izazovu
truljenje stoka i pojavu vlage
oko prozora.
Silikon
Pukotine duboke do l cm mogu se
zapusiti silikom (uokviren tekst)
Alat: поz, ma!i srafciga, asta krpa
Materijal: kaгtus si!ikona i рШоU za
kaгtuse.
SILIKONI
Postoji tri оsпоvпе vrste silikoпa:
beli, crпi i bezbojпi. Mogu se kupiti
u "uradi sam" prodavпicama.
Kartusi mogu da imaju vec
ugradeп aplikator za папоsепје
silikoпa ili se prodaju s pistoljem
koji пiје preteraпo skup i moze se
upotrebiti i kasпije.
Pistolj za kartuse
Ugradeni
aplikator
1 Nozem odsecite vrh kartusa tako
da moze da izlazi deЬlji mlaz silikona.
Prvo podignite alumijumski otvarac,
а onda odsecite vrh silikona.
1 1
2 Suvom krpom ocistite prozor i nanesite
silikon. Silikon treba 11aneti u pukotint1
izmedu zida i prozora. Оа Ьiste sto
preciznije obavili posao, nanesite silikon
1 Nakvasite нnнtrasnjost pнkotine -
rasprsivac је idealan za kvasenje.
iz jednog poteza, zaustavljajuci se samo
kada dodete do uglova.
3 Ukoliko је potreb110, mokrim prstom
uglacajte silikon.
1
4 Kada se silikon dobro osusi i na njemн i
'
se formira korica (od jedne do tri sedmice),
onda moze da se boji. Bojenje nije
neoplюdno.
PUR PENA
Za vece rupe koje se пalaze па
пepristupacпim mestima koristite pur
репе. Опе priaпjaju па veciпu materijala.
Kada папеsеtе pur репu, опа se rasiri,
пabubri i popuпi sve rupe. Kada se
stvrdпe, pur репа је otporпa па toplotu,
hladпocu, vodu i trulez. Moze da se
sece, brusi, premazuje gipsom i boji.
Malter
Ako је pukotina sira od 10 mm, onda је
treba zatvoriti malterom, koji
materijal za ove radove.
је idealan
2 Mistrijom ili molerskom spahtlom
nanesite malter. Uglacajte ga tako da
bude н istoj raV11i sa zidom.
Alat: гasp1·sivac, mala mist1ija ili moleгska
spaht!a, Cista kгра 3 Kada se malter stvrdne, najvise za
dva-tri dana, nanesite silikon oko prozoгa
Materijal: voda, si!ikon, ma!ter
na nacin koji је vec prikazan.
ProЫemi
s metalnim
ramom
Na celicne okvire starih prozora
vrlo cesto se nahvata rda.
Ako Ьоја otpada u parcicima,
prvo zicanom cetkom ili nozem
sastruzite boju s okvira i skinite
stakla.
Rda па starim
okvirima
Alat: stmgac ili mala cetka za stniganje,
mala i:icana cetka, cekiC, metalna
cetka, zastitne паосш·е, mala cetka,
гukavice
Materijal: li.emijsko smistvo za skiclanje
Ьоје, poclsloj za mctale 1ш bazi cinka,
и/јапа Ьоја, spi1·itus. Ukoliko јс роtгеЬпо:
skidac Ь1�е i zaptivac па bazi cpoksija
1 Sastшzite Ъојн i skinite је hemijskim
sredstvom.
2 Zicano' m cetkom skinite rdн s
pгozorskog okvira, а zatim ga izЪшsite
metalnom cetkom ili kruznim celicnim
cetkama koje se montirajн na brнsilicн.
Dok ovo гadite, obavezno stavite naocare
i шkavice.
3 Cetkom ocistite cestice prasine
koje sн se zadrzale na prozorskom
okviш, zapнsite шре masom na bazi
epoksija i ostavite da se osнsi.
4 Nanesite hemijsko sгedstvo za
skidanje Ьоје.
5 Kada se OSLtSi, nanesite osnovnн Ьојн na
Ъazi cinka za obojene metale, а onda i clva
sloja Ьоје.
6 Ukoliko је potrebno, stavite nova
stakla koristeci silikon za metalne okvire
(str. 21 Ј ).
Deformisaпi prozorski stok
Proverite da li sн natalozena Ьоја ili rda
deГonnisale prozorski stok Ako se to vec
desilo, onda ga ocistite i ponovo obojte.
Ako ne mozete da шvrdite zbog cega se
stok iskrivio, necete moCi ni da ga ispravite.
Silikonom ispнnite prazninu izmedн stoka
i prozorskog okvira na krilн. DoЬro isperite
sapнnicom i ostavite da se osнsi, ра
nanesite silikon na stok prozora i proverite
da li је mlaz dovoljno dеЬео da popнni
prazninн.
Nakvasite prozorski ram sapнnicom,
dobro pritisnite silikon prozorskim
krilom, zatvorite prozor i odmah ga
otvorite. Silikon se sada нcvrstio i na stoku
i na okviш i ispнnjava prazninн izmedн
njih. Kada se silikon osнsi, skalpelom ili
ost1im nozem odstranite visak.
Воја пе priaпja
па galvaпizovaпi celik
Ako obojite galvanizovani celik, ta Ьоја
moze cla se oljнsti.
1 Hemijskim sredstvom skinite Ьојн
S ga]vaniZO\'anog celika.
2 Nakvasenim bшsnim papirom
izbшsite prozorski okvir. Obrisite ga
cistom, vlaznom krpom.
3 Kada se osнsi, ocistite okvir krpom
natopljenom н spiritнs, ра nanesite
prvi sloj za cink.
4 Obojte prozor (nanesite dva sloja
нljane Ьоје).
Koпdeпzacija
Kondenzacija је vrlo cest proЬlem kod
metalnih prozora. U najtezim slнcajevima,
опа moze da osteti tapete i gipsani malter
oko prozora.
Kada је napoljн hladno, prozori se
mnogo vise ohlade nego ostali elementi
н prostoriji. S dшge strane, н samoj
prostoriji је toplo, ра se tako s jedne
strane stakla nade hladan, а s dшge strane
topao vazdнh i dolazi do kondenzacije.
ProЫem је mnogo ozЬiljniji ako sн н
pitanjн metalni prozori, zbog toga
sto se metal mnogo Ьrze bladi od
PVC-a i drveta.
Najefikasnije resenje је cla metalne
prozore zamenite PVC ili drvenim
prozorima. Alнminijнmski prozor
s tennickim prekidom smanjiee
proЫem.
Kondenzacija је mnogo opasnija
kod prozora koji sн stalno zatvoreni.
Zastitieete ih kiper okovima.
Ostale metode
• Postavite dнpla stakla (stг. 213-215)
i tako izolнjte hladnн metalnн povrsinн
od toplog vazdнha.
• Postavite aspirator.
 КАКО DA IZABERETE PRAVI MODEL PROZORA
Kada Ьirate prozor, vodite гасuпа о tome da bude, рге svega, u skladu LUCNI PROZORI
sa fasadom па kuci. Osim toga, treba uzeti u obzir i arhitektoпski stil Ovi prozori su se i raпije koгistili i,
u kome је kuca sagradeпa, kao i materijal koji је korisceп za izgradпju. za razliku ос\ klasicпi\1, тпоgо lakse
se skidaju.
Fasada пе Ьi trebalo da isuvise odudara od susedпih. Svaki prozor ima
fiksiraпi deo i pokretпi okvir i moze Ьiti паргаvlјеп od razlicitih
materijala (vidi sledecu straпu).

Krovni prozori PROZORI NA IS TURANJE

Ovi pгozoli su prakticпi za рорuпјаvапје Napгavljeni su za pгostorije koje treba

otvora па krovu. Na trzistu se mogu пасi
razliciti modeli velikog broja proizvodaca.
Okrugli prozori
Ovi prozori imaju takve okove koji
im omogucavaju da se okrecu oko
horizoпtalne osovine.
stalпo proveгati i koгiste se рге svega
za kaпcelarije, skole, kuhiпje... Kada se
ovaj pгozor otvori, prozorsko kri\o se
poclize zaЬvaljujuci Ьoгizontalnoj
osoviпi. Na ovakve prozore mogu
se staviti i stakla vecih dimeпzija.
BALKONSКA VRATA S PVC STOKOM

Ovaj materijal usao је u upotrebu

zbog toga sto је otporaп i zato sto se
lako odr:Zava. Pored toga, daпas su
РУС vrata i prozori sastavni deo
moderne arhitektшe.

Trougaoni prozori
Okviri ovih prozora osve.Zavaju
fasadu i krov.
KLIZNI PROZORI

Ovi ргоzогi su, uglavnom, metalпi i imaju

veliki stok. Otvarajti se tako sto prozorska
krila klize ро siпama.Yrlo !еро se uklapaju
о; -

u moderaп dizajп.

- -

1L

DVOKRILNA BALKONSКA VRATA

Ova vrata moпtiraju se па stok pomocu

Krovni prozori s niskom kvakom
Zavisпo od modela, ovi prozoli mogu
da se otvore rotacijom ili guranjem
i rotacijom. Neki modeli imaju duplo
izolacioпo staklo i mogu skroz da se
otvore. Medutim, hermeticko zatvaranje
nije uvek moguce, ра se zato javljaju
osteceпja па krovnoj koпstrukciji.
U tom slucaju treba postaviti ојасапја.
sarki i obicno imaju sigurnosпu bravн.
Mogu Ьiti od nekog egzoticnog drveta,
od pнnog рапе\а ili od РУС-а.
KLASICNI PROZORI
То su prozo1i koji imaju dva krila, od
dгveta su ili РУС-а i mogu da imaju
graniCпike ili da im se kasпije пameste.
Drveпi modeli poпekad imaju drveпe
letvice koje pгegraduju staklo.
Kako da
zamenite staklo
Za zameпu stakla па prozoru
пе morate da zovete majstora.
То mozete mпogo brze uraditi
i sami, а uz to се vas i mапје
kostati
Рге nego sto pocnete da radite каdа
kupujete staklo, dajte prodavcu di111enzije
okvira. Staklorezac се vam preporuciti
adekvatnu deЬljinu stakla i iseCi се stakla
odgovarajucih dimenzija.
Za vrlo 111ale okvire, koristite stakla deЬlji­
ne 3 mm. Ukoliko је poYrsina zastakljenog
clela do l Ш», izaberite staklo od 4 шш.
Za vece povrsine uz111ite staklo od 6 mm.
Ako је u pitanju velika povгsina, zbog
bolje zastite opredelite se za sigumosno
staklo (Ьalkonska vrata ili klizni prozori).
Za drvene okvire koristite git s laneni111
uljeш. Za шetalne okvire koristite
univerzalni ili akrilni git. Za prozore koji su
dugacki 3,5 m Ьiсе potrebпo otprilike l kg
gita. Za tamnije pгozore шozete пасi tanшi
git. l kod prozora i kod vrata staklo se
шеnја na isti nacin. Razlika postoji sa1110
kada vrata izшedu stakla iшaju graпicпike.
Alat: koi.ne гukavice, zastitne паосаге,
cekic za lomljenje stalzla, cekic, noz ili stam
dleto za sl<iclanje stamg gita, klesta, поi. za
папоsепје gita
Materijal: os110v11a Ьоја, git, tmuglici
za stal<lo, staklo odgovш·ajuci11 climenzija
Kako da skinete
polomljeno staklo
1 1 s jedne i s druge straпe prozora stavite
carsav kako Ьiste posle 111ogli cla pokupite
staklo.
2 Stavite kozпe гukavice i zastitпe паосаrе.
ОЬаУеzпо obujte пеkе јасе kozпe cipele јег
koшad stakla шоzе da раdпе па zemlju
. i
da vas podece.
3 Uzmite cekic i !0111ite staklo uz git.
4 Pocпite da lomite staklo odozgo.
Gledajte da ga lomite u sto veci111
koшadiшa.
5 Kada poloшite sve staklo, поzе111 ili
starim dletom za dгvo skiпite stari git s
prozorskog okvira. jedno111 rukoш drzite
noz, i to tako da njegova Шра strana bude
uz git, а drugom ruko111 dГZite cekie i
L\darajte u ost1icu. Pronadite trouglice
koji Sll utisпuti u git. lzvнcite ih klestima.
Ocistite sto bolje prorez u koji treba
da stavite novo staklo.
6 Ocistite prasinu i ukoliko је prozor
od clгveta, nanesite osnovnu boju
i ostavite је cla osusi. Ovo ne morate
da radite ako је н рitапјн 111etalпi ra111,
osiш ako nije podlozaп koroziji. Ako
prozor пе шоzе cla se popravi н toku
dапа, пеgо tek нvесе, опdа zatvorite
otvor пајlопош ili sper-plocoш
(vidi нokvireп tekst).
Kako da namestite staklo
1 Rнkош izgпjecite i 0111eksajte git.
Ako se lepi za prste, nakvasite ga, а ako је
шпоgо 111astaп, protrljajte ga preko papira.
2 Stavite git L\ saku i pocпite da ga
naпosite н slojн, dеЬ!јiпе 3 шш,
svнda oko prozorskog okvira.
КАКО DA BRZO ZAТVORITE
POLOMLJENI PROZOR
Nekada је jedпostavпo пemoguce
istog treпutka zameпiti polomljeпo
staklo. lpak, dok пе stavite поvо
staklo, morate па пeki паёiп zastititi
tu prostoriju. Naprslo staklo moze
privremeпo da se zalepi trakom.
No, ako se staklo razbilo u parёice,
опdа па otvor stavite пајlоп i zategпite
ga drveпim letvicama koje cete zakucati
za prozorski stok. Letvice се spreёiti
серапје пајlопа. Ako hocete da
zatvorite otvor па bezbedпiji паёiп,
isecite sper-ploёu, stavite је па otvor
i priёvrstite је ekserima ili vijcima.
3 Polako stavite staklo н prorez,
vodeci racнna da se опо zalepi za git.
Staklo clГZite za ivice, nikada па sredini
i vodite racнna da ne pritiskate previse
jer tako шozete da ga sloшite i da se
posecete.
4 Fiksirajte staklo ро111осн troнglica
koje cete postaviti па raz111akн od
20 сш. Dletoш ili nozeш utisпite troнglice
tako da опi bнdu tacno pored stakla.
Troнglici treba cla viгe otprilike oko
5 шш iznad prozorskog okvira.
5 Naпesite git oko stakla i pгek1ijte
troнglice, ра noze111 нglacajte tako
da dobijete prave ivice. Glacajte sve
dok пе dobljete potptшo prave нglove
па okviru.
6 Ostavite git da se susi oko dve sedmice,
ра onda obojte prozore. Kada bojite
prozore, nanesite boju i па staklo, u sirini
od 3 111111 da se kasnije ne Ьi slivala voda
LI prorez.

Kako da
zamenite staklo
zalepljeno
olovom
Prozori i vrata mogu da imaju
komade stakla koji su povezani
olovnim trakama u oЫiku
latinicnog slova Н.
Kako da popravite
naprslo staklo
Ako је staklo samo malo napuklo, nema
potrebe da ga menjate. Dovoljno је da
u tll naprslinu stavite malo cijanoakrilata
(superlepak). Ako је u pitanju vitгaz,
ipak је bolje da staklorezac zameni
parce stakla.
Kako da popravite
iskrivljeno staklo
Izvadite vitraz iz okvira. Staklo na vitrazu
mozete fiksirati gitom, na isti nacin kao
i oЬicno staklo (str. 209) ili gitom i
granicnicima. GraniCnike mozete da skinete
ili da ih odvmete, а, ako su zakovani
ekserima, onda pazljivo iscupajte eksere.
Stavite prozorsko krilo na ravnu podlogu,
tako da i olovne trake budu polozene.
Vodite racuna da ne pritiskate jako dok
radite јег cete u pгotivnom polomiti vitraz.
Kako da zatvorite proreze
kroz koje curi voda
Pomocu poliuretanskog laka
1 Olovkom obelezite mesto gde curi voda,
da Ьiste kasnije, kada prestane kisa, znali
sta tacno treba da popravite.
2 Sastгuzite prljavstinu s olovne trake.
3 Slikaгskom cetkicom nanesite svetli
poliшetanski lepak na olovnu traku.
Pazljivo пanesite lepak izmectu stakla
i olovпe tгake.
Drugi паёiп
Nanesite tanak mlaz
providnog silikoпa koji se koristi za
vetrobranska stakla kod automoЬila.
4 Pritisпite istovremeпo olovпu traku
s оЬе straпe pгozorskog krila, ра natopite
krpu ll spiritus i odstranite visak laka.
Koriscenje gita
Ako lak пе cleluje, uzmite meki git
za ramove s metalпim okvirom.
1 Sa spoljasnje strane prozoгa, dletom
polako odvojte osteceпi deo olovne trake.
Za ovaj posao moZda cete pгetl1odno
morati da zasecete olovnu traku skalpelom.
2 Sastгttzite stari git i ocistite to mesto.
3 Nanesite пovi git.
4 Dok zatvaгate prorez s jedne strane,
роtгеЬпо је da neko p1idrzava prozor
s druge stгane.
5 Ako ste morali da isecete olovnu
traku da u nekom uglu, zalepite је
akrilnim lepkom.
6 Sa stakla i olovne trake skiпite
visak gita.
Prozori
i stolarija
Prozorski okvir
Kakva се izolacija blti upotrebljeпa
zavisi pre svega od materijala od kojeg
је пapravljen prozor (dгvo, metal, PVC).
Na trzistu postoje gotovi prozori s vec
ugradeпim izolacioпim profilima: metalпi
i aluminijumski, kao i profili od sintetiCke
smole ili PVC-a sa izolacijom.
NajЬolju izolaciju pruzaju profili od
PVC-a i sinteticke smole.
Staklo
ProЫem slabe termicke izolacije stakla
moze da se resi stavljaпjem duplog stakla.
То је nacin da se spreci veliki guЬitak
toplotne energije.
Rec је о dva stak1a izmedu kojih mora
da postoji takozvani vazdusпi jasшk јег se
na taj пacim poЬoljsava termicka otpomost
stakla. Ovakva prozorska krila izгaduju se
u faЬrikama i moпtiraju se na metalпi ili
PVC profil.
Postoji i naknadno zastakljivanje, kada
na okvir dodajete jos јеdпо staklo koje
moze Ьiti fiksirano i pokreto. Опо se
postavlja paralelno s postojecim staklom,
razmak izmedu njih treЬa da iznosi
пajmanje 6 mm. lzmedu stakala se
postavlja umetak.
Ovaj umetak је u stvari alumiпijumski
pгofil koji upija vlagu iz vazduha izmedu
dva stakla i na taj nacin sprecava
kondeпzaciju. Pi-ofi1 је fiksiran komaclieima
drveta ili vijci111a. Gumeni dihtung
oЬezЬeduje пepropustljivost. Ako se postavi
dodatno pokretno staklo, опо se otvara
zahvaljujuci sarnirima.
Ako se postav1ja jos јеdпо staklo, prvo
staklo mora da Ьucle doЬro zagitovano.
U veCini slucajeva, treЬa upotreЬiti Ьutil git.
Vrste dvostrukog zastakljivanja
• Кlasicno, 20 m111 siriпe, debljiпa stakla је
4 mm, а razmak izmedu stakala је 12 111111.
• Ојасапо, 20 mm siriпe, debljina
spoljasпjeg stakla је 10 mm, а uпutrasnjeg
4 mm, razmak izmedu staka1a је 6 mm.
• Zastita od prova1e, 21 cm siriпe, ima i
spoljasпje stak1o od 9 mm - samo staklo
koje se koristi kao zastita ос! provala se
sastoji iz clva stakla, deЬljiпe 4 111111 s
plastiC11i111 fi1mom iz111edu. Razmak
izmedu ovih stakala i spoljasпjeg stak1a
iznosi 12 mm.
Ova stakla mogu Ьiti ЬеzЬојnа ili u boji.
Smaпjuju guЬitak toplote do 60 %.
Na njih moze da se zalepi i providna
folija, ali samo ako је staklo bespгekomo
cisto.
 Koji tip dvostrukog
zastakljivanja odabrati
Dvostruko zastakljivaпje podrazumeva da se па jedпom prozorskom krilu пalaze dva
stakla. lzmedu njih se пalazi vazdusпi sloj koji је пеkа vrsta izolacije. Uпutгasпje staklo
zadrzava spoljasпji, hladaп vazduh i specava pojavu koпdeпzacije. Dupla stakla па
pгozorima dopгiпose komfoгu и kuci. Postoji vise tipova duplih stakala: fabricki
паргаvlјеп prozor s duplim staklima ili паkпаdпо postavljeпa stakla. Ukoliko zelite
da imate maksimalпu zvucпu izolaciju, postavite i trece staklo.

Kako funkcionise dvostruko zastakljivanje

Dvostruko zastakljivanje Dva stakla,
odvojeпa clihtuпgom od РУС-а, fabricki
su zalepljeпa u okvir па pгozorskom
krilu. Razmak izmedu stakala пюzе Ьiti
od 6 mm do 20 mm. Siri razmak pruza
bolju izolaciju пеgо uzi.
Trostruko zastakljivanje Yeliki razmak
izmectu stakleпih рапеlа (l0-20 mm)
pгuza odlicпu izolaciju od buke, ali tesko
zadrzava toplotu. Postavljaпjem treceg
stakleпog рапеlа, tj. stakla postize se
odlicпa termicka i zvucпa izolacija.

Sunёeva toplota
Sarnir Prvo staklo prolazi kroz prozor

Naknadno
postavljeno
staklo Spoljasnja
sredina

Optimalni razmak iznosi

20 mm. Svaki veci
razmak moze da ima za
posledicu prenosenje
toplote iz prostorije na
Celicni, spoljasnjem prozoru.
Razmak manji od
metalni ili
20 mm moze da ima
drveni okvir
za posledicu izlazenje
unutrasnje toplote
Krilo koje se otvara
u spoljasnju sredinu.

Prvo staklo

Vazduh lnertan gas ispunjava

Unutrasnja toplota
bez prostor izmedu stakala
odЬija se s malim
vlage i smanjuje prenosenje
koeficijentom emisije
toplote iz prostorije
i vraca se prema
u spoljasnju sredinu.
prostoriji

Naknadno postavljeno staklo Zamena prozora

U pitaпju је staklo koje је паkпаdпо
postavljeпo па prozorski okvir i s vec
postojecim staklom па pгozoru опо
formira vazdusпu masu. Ovo је mапје
efikasпo геsепје od fabricki ugгadeпih
stakala. Zapremiпa vazduha ovde
је uglavпom veca nego kod fabricki
ugradeпih duplih stakala, а to
omogucava protok vazduha i рrепоsепје
toplote s uпutrasпjeg stakla па
spoljasпje, hladпije staklo. Koпdeпzacija
Dehidrator
пastaje kada је temperatura пi.ska. Ako
Staklo koje se пе pomera hocete da resite ovaj proЫem, пabavite
kesice s graпulama za upijaпje vlage.
Fabгike koje prave prozore s duplim
staklima (оЬiспо od РУС-а, s uпutrasпjim
celicпim ојасапјеm) пude i prozore
пapravljeпe ро meri. Razmak od 20 mm
izmedu stakleпih рапеlа garaпtuje
optimalпu izolacijн. Ako нzmete Ll obziг
koliko se toplotпe eпergije izguЬi kada sн
prozori losi, postavljaпje пovog okvira пе
pгedstavlja пikakav trosak. Fabricke duple
pгozore mozete da postavite па vec
postojeci stok. Medutim, н tom slucajн,
climeпzije okvira iskljucujн upotrebн
deЫjih stakleпih рапе\а.
Od kog PVC prozori 2 LiЬeloш pгoverite da li poprecne
grecle na prozoп.t stoje pravo, а dok

materijala
Prakticni SLt, dнgotrajпi, а neki modeli шегitе dijagoпale, pгoverite da li sн pod
iшitiгajн dгvo. Ovi pгozo1i se ne pra\liш ugloш L1 odnosн па \1e11ikalne
deГoпnisн, па пjih se пе hvata Ьнd i пе grede.

da kupite iziskнjLt posebn� odгZavaпje, osiш

гedo\111og ргаnја.

prozore?
Prozori mogu Ьiti drveni, metalni,
aluminijumski ili PVC. Svako
prozorsko krilo moze imati jedan,
dva ili tri staklena panela.
Uglavnoш sadгze рш репн i pruzajн
dobru toplotnн izolacijн Ьеz stvaгaпja
. 1
kondenzacije. Ako se ргаvе ро naпкlzЬiпi,
postoji mogнcпost cla spoljasnje kгilo Ьнdе
od PVC-a, а unшгаsпје od clгveta.
Postoji vise tipova ovih prozora (klasicпi,
prozori s lukom, klizni ... ). Kada kнpLtjete
ove prozoгe, voc!ite гаснпа о okovi111a јег
stt mesta za vijke vec pгedvideпa.

Prozori s clva ili tгi staklena panela imaju

veoma dоЬн1 Z\'l1Cnll izolacijн, а L1 nekiш

Kako da
slucajeviшa njihova stakla iтајн ГLtnkciju
sigLtrnosnog stakla. Svi modeli koji se
tгenutno prodaju, nнde se Lt dve \'eгzije:
sa izolacijom ili bez nje.
namestite
Drveni prozori PVC prozor 3 No\li stok zasгafite za staгi, ali vodite
гаснnа da пе proшenite hoгizoпtalпi

Рогеd toga sto lepo izgledaju, o\li pгozori
pruzajн i clobгLt izolaciju. Najcesce se ргаvе
od Ьогоviпе, sтгсе i od egzoticnog cгvenog
dГ\1eta. Najlepsi SLt prozoгi od hгastovine.
Vecina se boji, а najlepse vгste dгveta se
lakiгaju. Prave se faЬricki. Savetuje se с!а па
stolarijн naпesete lazшLt јег cete је tako
zastiti.
Dimenzije pгozora sLt standardizovaпe.
Kada шenjate stari prozoг, pгoverite uvek
cla li njegove diшenzije oclgovarajLt
danjasnjiш standardi111a. Ukoliko to nije
slucaj, i111ate dve mogucnosti: da napгavite
prozoг ili da prepravite stok.
Celicni prozori
Galvanizo\'aпi шеtа! ргеkгivеп је
antikorozivniш slojeш. Staii ргоzогi
pravljeni su od celika koji nije
galvanizovaп i zbog toga lako zaгdaju.
Izolacioпa moc ovih prozora izuzetпo је
slaba. Podlozni sLt sпaznoj kondenzaciji.
Redo\'IlO ih bojite.
Aluminijumski prozori
па stari ram
polozaj (pгoveravajte рошосн liЬele).
4 Оа пе Ы bllo vazdul1a, izmedн staгog
Prozori koji se danas prave ро i novog stoka stavite silikon. Poravnajte
silikon.
narud:Zblni samo su 15 % skuplji
od gotovih modela.
jeclna ос! najvecih nшka "шadi sаш" maj­
stoгa jeste kako da skiпe staгi i namesti пovi
stok za ргоzог. Ako hocete cla staгi, najcesce
dгveni, ргоzог zaшenite поviш, od PVC-a,
пе morate cla skidate staгi stok, naгocito
ako је н сlоЬгот stanjн. Ргvо uzшite шеге
postojeceg stoka: siгinн, Yisitш, dijagoпale,
ра tek опdа пaгucite prozoг.
Alat: тета tгаlщ sгafcigи, s1·tugaC, /iЪе/а,
silikon
Materijal: PVC ртzог s di11timzima
1 Skinite pгozoгska krila, skinile stare
saгke i pгihvatnike za zаsнп, sastrнzite 5 Posta\lite i podesite поvа krila, proveгite
stагн Ьојн s гаша i ocistite ga. Stavite da li se dobro otvaгaju i zаt\'агајн; kacla sн
no\li rаш i Ltkoliko је potrebno izvrsiti оtvогепа pod нglош od 45°, pгozoгska
neophodne popravke oko otvora za prozor. kгila treЬa cla stoje.

Alшniпijuшski prozoгi vrlo su laki.

Pгozori se Ltg!avno111 ргаvе od
anodizovaпog alншinijLtшa, sto zпaci · 1
.1
da sн zastiCeni od koгozije, а ujedno i
vеоша !еро izgledajн i пе mогајн da se
Ьоје. Daпas veciпa proizvodaca nudi
ргоzоге od teпnolakiгanog alшninijншa
н гazlicitiш Ьојаша.
Мапа ovih prozoгa jeste velika kondeп­
zacija, narocito ako sн н pitanjн шodeli s
te1micki111 pгekidoш (рш pena oko pгo­
zoгskih okvira). Najcesci modeli SLt s dva
staklena panela, ргнzајн zvнcnн i tегшiсkн
izolacijll, а ponekad ј sigшпosпu zastitu.
Kako da
zamenite
drvene ·prozore
Tragovi budi, osteceni dihtunzi i
git, zardali okovi - ovo su razlozi
zbog kojih treba da zamenite
prozor.
Pre nego sto postavite pгozor, izтerite
dimeпzija otvoгa za ргоzог: za duzinu,
izmerite rastojanje od jeclnog do clгugog
kгаја роргеспе grede, а za visiпu, izmeгite
rastojanje od ragastova do podloge za
prozorsku daskн. Ako izтerene dimenzije
odgovaraju standarc!niт шеrата, Ьеz
рrоЫета cete пасi prozor. Mec1utim,
ako је sirina otvora \leca od siriпe prozora,
postoji тogucпost da se prosiri stok.
U slucaju с\а su i sirina i visiпa otvora
\'есе ili manje od goto\log pгozora,
prozor za Laj otvoг пюга da пapravi
stolaг.
Gotovi prozori se prodaju Ьеz stakla.
Na zastakljivaпja ргоzога pгec1ite tek
kad p1ipreтite stok i kad postavite
kгila па пјеgа i нtvгdite da опа pгavilпo
fнnkcionisн. Pi-e nego sto stavite pгozorski
stok ll Ot\IOГ, prvo tU zic\nu pO\ITSiПl1
tгetiгajte odgo\laгaj нcim sгedst\liтa
(fнngicidniт antiparazitskiт sredstvoт,
pгipгemna Ьоја)
Alat: clleto, cchic, tesaгshi cehic, lisпa testem,
testaa za metal, vec'e stegc (пајтш�је holiho
је zicl siгoh), hofa, hm·ito za malteг, mist1ija,
poluhmzna mistгija, pistolj za silihon,
sгafciga, liЬcla, stola1·sha olovha, jedna
ili clve cethe
Materijal: nov ргоzог (гат i l11ila).
Ukoliko је рои·еЬпо, clгvenc letve za
pгosi1·ivanje pmzoгshog гата, odgovaгajuc'i
meLalni clгzaci ртzога i vijci, cement
i pcsah za gotov za suvi, gotovi malteг,
gips koji se Ь1ЂЈ SLtsi, Ьitumcnsl1i zapli1mi git,
izolaciona, ,�ш11спа u·aka, homadi dгveta,
letvice, ekse1i za ргоzтт, sгeclstvo za
zastiLн od paгazita, нlјапа Ьоја, i1lje za
podmazivanje saгki
Kako da skinete stari
prozor
1 Skiпite pгozorska kгila: otvorite kгilo
tako da Ьнdе poci нglom od 90° н оdпоsн
na гат. Poclignite ga uvis. Ako primetite
da negde zapinje i da k1ilo пе тоzе cia se
skine, podmazite sarke.
Ako је ok\lir fiksiran i ne moze da se
ot\lori, skinite staklo. Ako tгеЪа da loтite
staklo, оЬаvеzпо stavite kozпe гukavice.
2 Dletoт pгeclite ргеkо kопtша гаша i dovoljпo dнgacki da l1 pгodru l1 stok do
dublne 15-18 тm.
pгoпadite clгzace pгozora, razbljte та!tег
4 ОЪојtе ivice ili delove stoka koji се
oko njih i odvojte ih od zida. Dleto koje
koгistite tгеЬа da Ьнdе doЬro naostreno
se videti, ako vec пisн oЪojeni. Zastitн za
јег ako је za povezivanje pтozora i drzaca
drvo ili Ьојu ne111o_Jte пaпositi u deЪelim
ko1iscen тalter s vесот koliCiпom
slojevima. Bolje је da naпesete dva-t1i tanja
сешепtа, onda је тпоgо L\lrcli.
sloja. Ostavite da se osнsi. Ocistite cetke
koje ste koristili za Ьојепје.
3 Skiпite гат, ali vodite гacuna da sto
111anje ostetite doпji zid na ot\loru za
prozoг.
4 Od\•mite drzace prozora sa stoka i
skinite Љ.
Kako da postavite
novi prozor
5 Ako stok ne111a diht gнтн, sta\lite
је. Naтestite pгozor. Ako prozor nЧе
zastakljen, pric\lrstite ga stegaтa
(пајmапје dve нz svakн veгtikalnн
gredн), ali пemojte mnogo da stezete.
LiЬeloт proverite ho1izontal11i
i vertikalni polozaj. Pritegnite stege.
6 Pripгemite тalter za llгzace i spojnice.
Malter ne tгеЪа da Ънdе пi isнvise gнst,
ni tecan.
1 Napгavite dovoljпo siroko uclнЪ!jenje
za dгzace. DгZaci sн neophodni za
posta\lljanje pтozora. DoЪro ocisite
postojece ргогеzе. Ako ste prilikom
skidanja starog stoka ostetili пeki deo
otvora za prozoг, popravite ga; ko1istite
iskljucivo ce111ent11i ili krecпi 111alter,
nikako gipsani, koji slнzi sато za
нпнtгаsпје spojeve. Nепюјtе zaЪoraviti
cla pre nego sto пanesete 111alter na
nekн povтsinн, treЪa prvo da је
пakvasite.
2 Stavite 1лozor н otvor (stok i okvir
ako је гее о jedпokrilnom prozoru
i1i sa1110 stok ako sн н pi.tanjн prozori
s vise krila). Privreтeno ga kajlujte.
Obelezite mesta za dгzace. Skinite
kajlove i poтerite prozor.
3 Zasгalite drzace па obelezeпa mesta.
Ako koristite stare, пе тorate cla Љ savijate.
Ako koгistite nove dгzace, рг\lо ih sa\lijte,
ра il1 tek onda zasrafite; н protivnoт,
тоzе da se clesi cla iscнpate vijke prilikom
sа\lфпја. Ako ivice prozoгa treЬa cla
postavite tаспо uz otvor, опdа to treЪa
tшapred pripremiti. Sastruzite ivice рrета
Ot\IOГU. Zasrafite ih i na taj nacin izЬegпite
posta\lljanje drzaca. SvrclJoт ili elektriCпoт
Ънsilicoт izЪнsite slepu rщЈн. IzaЬerite
vijke s na\lojiтa, pri сетн morajн da Ънdu

PROZORSКA PODLOGA
Sve prozorske podloge imaju zleb
za odbacivaпje vode, ра se па taj
пасiп sprecava sakupljaпje kisпice.
Ovaj zleb morate redovпo da cistite.
Ako spoljasпji zid oko prozorskog оkпа
парukпе, te rupe obavezпo zatvorite
specijalпim gradeviпskim lepkom
ili pur репоm da пе bi usla voda
u пjih. lako se pur репа ucvrsti,
опа ipak zadГZava odredeпi stepeп
elasticпosti koji јој omogucava da se
prilagodi celoj gradeviпskoj koпstrukciji
i da prati пјепо "slegaпje".
Odbacivac vode: dubiпa ovog zleba
iznosi 6 mm i obavezno је cistiti
prljavstiпu iz пјеgа.
Naprsline: u proreze izmedu prozorskog
okna i zida nanesite pur penu.
7 Prekrijte pod, ра pocnite da nanosite
malter na drzace. Malteг nanosite u vise
slojeva.
8 U medLtvremenн, clok se sнsi malter
oko drzaca, popunite naprsline. Izmedн
zicl i naprline нvek oslavite razmak
7-8 mm. U njega stavite gipsani malteг,
а spolja Ьiшmenski git.
9 Sacekajte da se osнsi malter, spremite
pistolj za kartнs, ра nanesite git. Da Ьi git
sto Ьо\је zatvorio ргогеz, ·pritisnite vrh
karшsa uz stok. Cim zavгsiti, skinite visak
gita jer ako to ostavite za kasnije, mozete
da ostetite git.
1 О Pripremite dovoljnн kolicinн gipsanog
maltera za premazivanje zida oko stoka.
Pridrzavajte se нpнtstva za uроtгеЬн.
Vodite racнna da ne napravite pгevise
tecan malter: takav malter necete ni
moci da nanesete na zid. Odmah nakon
nanosenja, Ltglacajte zidnн povrsiпн.
11 Sada mozete da zastaklite prozorska
krila.
NAPRSLO STAKLO
Svaki put kad skidate ili пamestate
prozor, пе zaboravite da proverite
stakla. Опа mogu da пaprsпu ili da se
jedпostavпo odvoje od okvira. S druge
straпe, stari prozori оЬiспо imaju taпka
stakla, ра kad vec пamestate пovi
prozor, promeпite i stakla. Posto ovi
prozori imaju prilicno sirok prorez па
okviru, iskoristite to i stavite dеЫја
stakla (3-4 mm). Takva stakla se teze
lome i pruzaju bolju zvucпu i toplotnu
izolaciju.
Ako mislite da је пamestaпje stakla
pomocu gita isuvise komplikovaп posao,
опdа se opredelite za пesto sto је
malo jedпostavпije, а to је postavljaпje
trougaoпe diht gume koja zalepi umesto
gita.
Ove diht gume se postavljaju
pomocu lepljive trake koja osigurava
пepropustljivost izmedu prozora i stakla.
Ako se staklo polomi, пеорhоdпо је
staviti пovu traku, dok staru diht gumu,
ako пiје osteceпa, mozete iskoristiti
i za пovi prozor.
Lepljiva traka
Kako da zapusite
pukotine oko
prozora
Strujanje vazduha oko prozora
i vrata moze da bude uzrok
ogromnog gubltka toplote.
Ako hocete da poboljsate
toplotnu izolaciju u kuci,
morate zatvoriti te pukotine.
Ako zatvoгite samo јес\ап prorez па
prozoгu, u staпu cete ustedeti oko 5 %,
а t1 kuci oko 8 °/с1 eпergije. Pre пеgо sto
se odlucite za postavljaпje duplih prozoгa
ili паkпаdпо zastakljivaпje, proverite kako
dihtuju prozoгi. ТГеЬа samo smaпjiti
ргогеzе, ali iz higijeпskih i bezbedпosпih
razloga пе treba ih potpuпo zatvoriti.
КАКО IZABRATI
DIHT GUMU
Kod stare stolarije, postoji veliki prostor
izmedu prozorskih krila i stoka prozora.
Vazduh prolazi kroz te supljiпe.
Postavljaпjem dihtuпga sprecava se
Prozorsko
Dil1t guп1a
krilo
Lose resenje (slika 1.1)
Lose resenje (slika 1.2)
prolaz vazduha. Postoje razliciti modeli TRADICIONALNI
PROZOR
diht guma: gume s laпgetama (L gume),
cevaste diht gume, suпderaste trake koje
se \ере, metalпi dihtuпzi koji se zakivaju,
silikoпski dihtuпzi (uokvireп tekst, str.
217). Svi ovi dihtuпzi lako se пamestaju,
samo treba da postujete оsпоvпе priпcipe Diht guma u
0ЫikL1 slova V
пjihovog postavljaпja. Dihtuпg se пе
postavlja bilo gde u tom prostoru izmedt1
stoka i prozoгa. Ne sme da smeta pri
otvaraпju i zatvaгaпju prozora, пiti da
ometa sistem sakupljaпja i odvodeпja
vode. Da Ьi ovaj sistem fuпkcioпisao,
роtгеЬпо је da se dihtung postavi izvaп
rupe za sakupljaпje vode. U suprotпom,
(slika 1.1), voda koje se пakupila moze Slika 2.1
da se izlije, da ude u prostoriju i da
роспе da curi ро zidu ispod prozora.
Idealпo mesto za postavljaпje spoja је:
• па srediпi, tаспо iza rupe u kojoj se
skuplja voda (slika 2.1); Dil1t guma
• uпutra, ispod оЫоgе za krila (kada koja se sabija
postoji)
Spoj tгеЬа postavljati u idealпim
vremeпskim uslovima, da Ьi Ьiо sto
efikasпiji i da Ьi duze trajao. Narocito
treba da vodite racuпa kako secete traku
da se пе Ьi ubrzo istegla ili odlepila.
Prilikom папоsепја traku treba pritisпuti.
Dodati pюfil
OD TEORIJE DO PRAKSE
Slika 2.2
Koji cete od пavedeпih priпcipa primeпiti Poprecni presek: Donja poprecna greda stoka
zavisi pre svega od stanja u kome se
пalazi ргоzог, kao i od tipa prozora.
Ргоzог је proizvod koji se pretrpeo
dosta izmeпa od 50-ih godiпa proslog
veka. Postoji mпogo modela. Ipak, sve
prozoгe Ьеz izolacije mozemo da svrstamo
u dve grupe i da ih sematski prikaZemo. Dil1t guma koja
se saЬija
Tradicionalni prozori
Опi se па\аzе па kucama koje su
sagradeпe pre 60-ih godiпa proslog
veka. Njihova koпcepcija sasvim је
jedпostavпa. Рге svega, kod ove vrste
prozora kгila пе pгekrivaju stok Slika 2.3
prozora.
Poprecni presek: Vertikalna greda stoka
Ispod vertikalпЉ greda stoka i izmedu
k1ila је postavljeпa diht guma, tj. zа\ер\јепа
је za stok. Мпоgо је teze postaviti diht Na raspolagaпju su vam dva reseпja:
gumu па doпju poprecnu gredll stoka. • prvo је da se diht guma postavi ispred
rupe u kojoj se skuplja voda, na mestu
gde postoji vertikalпa veza izmedu
prozorskih krila i stoka. Ovo је пajjedпo­
KORISTAN SAVET stavпiji пасiп postavljaпja, medнtim, пе
treba ga uvek primeпjivati zato sto
Ako resite da bojite prozore, пајрrе
stolarija moze da se osteti (s\ika 1.1).
skinite diht gume ili iskoristite te
Раzпја! Mnogi prirucпici рrероrнснјн
radove ра ih zamenite. Воје sadr.Ze
bas ovaj пасiп postavljanja diht gнma;
razredivace koji unistavaju dihtung.
• dгнgо reseпje (slika 2.1) jeste da se па
P3Znja! Ako prozore lakirate nekom
рорrеспн gredн stoka postavite diht gшnu
lazurom, obavezno izbrusite tu povrsinu,
s laпgetom u оЬ\ikн slova V. Ovo reseпje је
ра tek onda nanesite diht gumu.
mпogo bolje od pгetl10dпog. Внdнсi da је
Lazure sadr.Ze masne supstance koje
ovo veoma prakticпo reseпje, preporucu­
sprecavaju prianjanje dihtunga па
jemo da па ovaj пасiп stavite diht guпш.
podlogu.
lmajte па нmн da cete cesto morati da је
meпjate. Zalepite је i zaheftajte kopcama.

ROLETNE STITE
Kada su roletпe spusteпe, do prozora
dolazi mala koliciпa vazduha. Na taj
пасiп mпogo mапја koliciпa toplotпe
eпergije izlazi kroz prozorsko оkпо.
Ukoliko su roletпe dobre, mozete
ustedeti od 15 do 20 о/о toplotпe
eпergije.
Moderni prozori
Rec је о prozorima cija proizvodпja је
otpocela 50-ih godiпa proslog veka.
Od tada ovi prozori se stalпo meпjaju,
postaju sve moderniji i imaju sve bolju
izolaciju. Ovde је dat sematizovaпi prikaz
prozora s jednim staklom (slika izпad)
i ovaj tip prozora cesto se srece kocl
reпoviraпih stambenih objekata.
Za razliku od tradicionalnih prozora,
ovde је pгednji, istureni deo prozorskog
krila odigпut od stoka.
Рорrеспе letve prozorskih krila imaju
zleb koji naleze na stok. Ovo mesto је
idealno za lepljenje diht gume. Ona
fuпkcionise ро priпcipu jedпostavne
MODERAN TIP PROZORA
Diht guma
koja se sabija
Poprecan presek: donja poprecna greda stoka
Diht guma
koja se sabija
Poprecni presek: vertikalna greda stoka
kompresije i ako se postavi ovde,
mnogo је bolje zastiCena od vocle,
ра је i dugotrajnija.
Za vertikalne elemente па prozoru,
primenite postupak koji је prethodno
objasпjen.
КАКО DA POSTAVITE
IZOLACIONU TRAKU
Alat: makaze ili skalpel, bгusni papi г, suncla
Materijal: s1·edstvo za skidanje masnoce
(trih/щetilen). odgovai·ajut'a duiina izolacionc
tгakc (manjc siгine ukoliko gomji deo J?l"OZOl'a
nije zaptiven)
1 Ргvо besprekomo ocistite one delove
pгozora па koje cete zalepiti izolacionu
traku. Ako је Ьоја i dalje u dobrom stanju,
te povrsiпe samo prebrisite vlaznim
sunderom i predite sredstvom za skidanje
masnoce koje sadrzi trihloretileп. Medutiпi,
ako је Ьоја nшogo osteceпa, onda prvo
skroz izbrusite dгvo i naпesite novu boju.
Ovaj postupak obavezno primenite ako је
u pitanju meko drvo (kao sto је borovina).
lzbrusite povrsinu ј ocistite prasinu.
2 lzolacioпu traku zalepite pridrzavajuci
se uputstva па ambalazi. Lepite је lepite
odozgo пanize.
3 Оа Ьi se tгaka dоЬго zalepila, pгitisпite
је palcem.
4 Proverite da li tгaka ometa otvaraпje
i zatvaraпje prozora.
VODITE RAGUNA
О VENTILACIJI
Protok vazduha, koji mora da postoji
u stambeпom objektu, obezbeduje se
pomocu prozorskih profila. Ovaj пасiп
veпtilacije pre svega је zastupljeп kod
starijih gradeviпa.
Strucпjaci preporucuju da se
glavпe prostorije u kuci (dпеvпа soba,
trpezarija, spavace sobe) provetravaju
svakih sat vremeпa, а ostale prostorije
(kuhiпja i kupatilo) svakih trideset
miпuta.
Neophodпo је da u kuci postoji
cirkulacija vazduha. Ako u пјој
пета druge veпtilacije osim prozora,
predlэZemo vam da пе zaptivate
bas sve prozore i vrata. Ako је
пеkој prostoriji пе cirkulise vazduh
(пarocito ako su u pitaпju kuhiпja i
kupatilo). javlja se vlaga i stetпi gasovi.
Ovakve prostorije пemaju dovoljпo
kiseoпika sto, паrаvпо, пegativпo
utice па higijeпske uslove i na zdrave
ljudi koji tu zive. Preteraпo zaptivaпje
prozora i vrata moze da bude jos
opasпije ako se u toj prostoriji пalaze
рес, kamiп s otvoreпim lozistem,
kao i bojler.
Pre пеgо sto postavite izolacioпe
trake na prozore, utvrdite prvo koji
veпtilacioпi sistem imate u kuci.
• Ako vec postoje пeki vazdusпi
otvori u glavпim prostorijama, to
zпaci da је veпtilacija vee uпapred
bila predvidena i da se пiје racuпalo
na cirkulaciju kroz prozor. U tom
slucaju mozete potpuпo da zatvorite
prozore bez bojazпi da cete tako
spreciti cirkulaciju vazduha.
• Ako је u kupatilu ugraden
veпtilator, а u kuhiпji aspirator,
to ubrzava protok vazduha
i mehaпicki ga koпtrolise.
1 u ovom slucaju mozete da
obavite potpuпo zaptivaпje
prozora.
• Ako se veпtilator пalazi samo
u kupatilu (sto је vrlo cest slucaj
kod starih kuca i stanova), опdа
vazduh cirkulise jediпo kroz prozore.
U tom slucaju, пemojte zaptivati
kompletan prozor. Ostavite da
cirkulise vazduh izmedu gornje,
poprecne grede stoka i gorпje,
poprecne letve prozorskog
krila.
Ovakav protok vazduha nece
zпасајпо uticati па gubitak toplotпe
eпergije, а u prostoriji песе biti
ustajalog vazduha.
 RAZLICITI DIHTUNZI
Sunderaste trake
Ove trake mnogo cesce stavljaju oni koji sami zaptivaju svoje prozore. Profesionalni majstori ih rede koriste. Sunderaste trake koje se bolje
sabijaju (poliuretanske i polietilenske trake) krace traju. Za razliku od njih, otpornije trake (guma sa zatvorenim celijama, neopren) teze se
sabijaju i zbog njih prozori nekada ne mogu da se zatvore, ali mnogo duze traju.

Diht gume s langetama i cevasti duhtunzi koje se lepe u filc

Ove diht gume se sastoje od lepljive osnove i langete koja se savija u oЫiku slova V ili imaju meku cev. Proizvodi koji imaju langete se
prodaju u trakama. Ove trake se lepe tako da taj otvor u oЫiku slova V bude okrenut spolja. Lako se sabijaju.
Cevaste diht gume uglavnom se lako sabijaju (treba uzeti u obzir da su neke od njih ispunjene sunderom).

Metalni profili koji se zakivaju ili heftaju

Sastoje se od dva elementa od nerdajuceg metala: osnove koja se zakucava i langete koja ispunjava prostor izmedu stoka i krila.

Git
Rеё: је о vrlo efiksanom resenju, git ispunjava kompletan prostor izmedu prozorskih krila i stoka. Kada se git stavlja na prozor, na jednu
povrsinu se nanosi priprema koja omogucava da se git sto bolje zalepi, а na drugu povrsinu se nanosi sredstvo koje sprecava njegovo
lepljenje za nju.

Veci dihtunzi s otvorom ili cevasti dihtunzi koji se postavljaju u filc

Rec је о garniturama koje se sastoje od savitljive osnove koja se ugraduje u filc i langete koja ispunjava prostor izmedu krila i stoka.
Za ove dihtunge neophodno је napraviti filc, ра ih zato postavljaju samo profesionalci.

КАКО DA najpre је sastruzite s drveta. Nanesite

specijalan pr oizv od koji se prodaje
NANESETE SILIKON zajedno sa silikonom. Podloga treba
da bude potpuno suva.

Alat: brusni рарiг, sundeг, skalpel ili dоЬю

naostreno dleto

Materijal: sredstvo za odmascivanje

(trihloretilen), jedan ili viSe kaгtusa silikona
za zaptivanje, jedna bocica sгedstva za boUe
p1ia11janje silikona (osim ako пuе и pitanju
Ьоја па koju silikon dobro ргiапја), tгake
za oЫikovanje silikona

1 Ako su prozori premazani bojom

na koju dobro prianja silikon, samo
pazijivo ocistite povrsine na koje cete 5 Zatvorite prozor da Ыste oЬlikovali
ga naneti. Ako је Ьоја ostecena, naneti silikon.

2 Odsecite vrl1 kartusa tako da 6 Za potpuno stezanje potiebno је

iz njega izlazi mlaz odgovarajuce da prode 24 sata, ali prozor moze da se
sirine. Ргvо pocnite da nanosite tanje otvara i zatvara З sata nakon nanosenja
silikonske tгake. silikona.

3 Nanesite silikon na mesta koja ste

predvideli za zaptivanje. DeЬljina silikona
treba da bude veca od sirine praznine
izmedu stoka i prozorskog krila. Tako,
cak i kad prozor bude malo ostetio
silkon usled otvaranja, rupa се ipak
Ыti popunjena.

4 Pre nego sto zatvori.te prozoг,

polako pokrijte svez silikon Lrakama
za oЬ\ikovanje.
Kako da
postavite
kiper okov
Ako па prozoru postavite
kiper okov, moci cete da
provetravate prostoriju bez
potpuпog otvaraпja prozora.
Moderпi prozori imaju vec
ugradeп sistem za provetravaпje
(па kip), ali kod starijih modela to
пiје uvek slucaj. Ako hocete da
prikrijete tu maпu starih prozora,
predlazemo vam da postavite
kiper okov.
Postoje razliёiti modeli okova.
Model koji smo mi ovde izabrali ima
dve predпosti: prva је to sto se lako
postavlja, а druga је to sto zahvaljuci
пjemu mozete da Ьirate koliko cete
otvoriti prozoгsko krilo.
Ovde prikazan postupak odпosi se
па moпtiraпje kiper okova па okvir
pгozorskog krila i stok. Ovaj postupak
mozete primeniti i kod dvokrilпog
prozora, s tim sto drugo prozorsko
krilo ima funkciju stoka.
Alat: buгgija srednje velicine, srafciger, Silo,
olovka
Materijal: vijak s upustenom glavom, kipcг
okov
1 Izaberite mesto na koje cete postaviti
kiper okov. Osnova sa "cikcak" zicom
Lreba da se fiksira na stok, а na
prozorskom krilu se stavi kuglica
na koju se kaёi zica. Silom obelezite
mesta za vijke.
2 Burgijom izbusite slepe rupe ёiја
dublna treba da izпosi dve trecine
duzine vijaka.
3 Zasrafite kuglicu.
4 PoslO па prozorskom krilu Hksirate
ploёicu 5 kuglicom, drugi deo sa zicom
stavite na stok.
5 Odredite mesta za vijke i obelezite ih
silom. Burgijom izbusite slepe rupe.
6 Zavrnite ploёicu sa zicom.
7 Proverite da li sistem dobro funkcionise.
OPREZ
ZЬog cistog vazduha prozori treba da
stoje poluotvoreni. Jpak, kad izlazite iz
kuce, uvek proverite da li ste dobro
zatvorili sve prozore. U slucaju da
provalnik ude kroz odskrinut ili otvoren
prozщ osiguranje vam nece nadoknaditi
stetu.
Kako da zastitite
prozore?
Kapci
Ovaj је najstariji tip zastite za prozore.
Kapci se sastoje iz dva krila koja su
оkаёепа па sarke, а sarke su priёvrscene
za zid. Mogu Ьiti пapravljeпi kao puпi
paneli ili da se sastoje iz vise horizontalпih
letvi koje su Ыаgо пagпute i na taj паёiп
omogucavaju protok vazduha. Daske od
kojih su iskovani kapci mogu Ьiti ојаёапе
letvama koje su postavljene u oЬ\iku
latiniёnog slova Z ili pak da se spajaju
ро principu pero--zleb, а da preko imajн
samo jednu letvu ро dijagonali. Kada su
otvoreni, drze ih velike zakaёke koje se
prisraПjuju za zid. Опе sн пeophodan
element kapaka zbog vetra. Zakaёke
postoje u razliёitim dimenzijama, ali је
njihova deЬljina standardna (22, 28,
31 i 35 mm).
Stare kuce vrlo retko imaju prozorska
okna ёiје dimenzije odgovaraju danasnjim
standardnim dimenzijama prozora. U tom
sluёaju ne postoji drugo resenje vec da
sami napravite roletпe ili kupite roletne
koje se sklapaju.
Ako је rеё о rusriёnim zaluzinama, njih
uvek mozele da napravite od dasaka ili od
letvica za parket.
Zaluzine i letvice
Broj krila varira zavisпo od siriпe
prozorskog оkпа. КlasiCпe roletпe se
nanюtavaju. Kada su spusteпe, опе
garaпtuju bezbedпost. Postoje i zaluziпe
kod kojih siпa па vrhu drzi letvice,
а dole se пalazi vodica pomocu koje
se опе otvaraju i zatvaraju. Letvice se
pomeraju kao harmoпika i propustaju
svetlost. Ovaj Lip zaluziпa пе pruza
potpuпu zastitu.
Roletne
One se sastoje od drveпe, plasticпe ili
alumiпijumske osпove koja se пamotava u
kucisle za roletпe. Njima se upravlja spolja.
Letvice na roletпama su vrlo otpome,
nalezu јеdпа па drugu i pricvrsceпe su
kopcama. Кlizпici u oЬliku slova U пalaze
se s оЬе straпe kuCista i drze roletпe.
Preporucuje se da osoviпa za пamotavaпje
bude od galvaпizovaпog celika i опа mora
da sadrzi graпicпik gomjeg i doпjeg hoda
koji се spreciti da se roletпa isuvise пamota
ili pak da se isuvise spusti папizе i раdпе.
Roletnama se mogu spustati i podizati
pomocu paпtljike, laпciea od aпodizovaпog
aluminijuma, kurЬle, а postoje i
automatizovaпi mocleli, koji se spustaju
i podiZu па struju. U tom slucaju se
u kucistu za roletпe пalazi motor.
Prozori s vec ugradeпim roletпarna su
tako паргаvlјепi da rnogu da se пameste
па bilo koji otvor, cak i tarno gde пiје bilo
predvideпo stavljaпje roletпi. Najrnaпje
kuciSte za roletne izdize se sarno 8 ст
fasade, а duboko је 10 crn. Ove roletпe
mozete sarni da пamestite.
Prozori s vec ugradenim
roletnama
Rec је о prozorirna koji imaju vec
ugradeпe roletпe. Ovo је vrlo zgodпo
reseпje zato sto пе moгate da vrsile
nikakve prepravke па prozorirna, пiti па
zidu izпad prozora. Narocito su pogodпi
za vise spratove. Мпоgо cete vise vremeпa
potrositi ako postavljate prozor i roletne
odvojeпo. Postavljaпjern prozora s
ugradeпirn roletпama ustedecete seЬi
vreme. Ove prozore odlikuje visok
пivo toplotпe i zvucпe izolacije.
lzbor materijala
i odrzavanje
Drvo
Сепа drveпih zaluziпa varira od modela
do modela. Staпdardпe fabricke zaluziпe
imaju vec zastitu od iпsekata ј vlage, kao
i fuпgicidпu zastitu. Medutirn, пjihov rok
trajaпja zavisi od Loga kako se odrzavaju
posle rnoпtiraпja. Treba ih prati jedпorn
godisпje. Zastitni sloj treba redovno
је to sю vremeпom potamпe, а ne mogu
se osveziti Ьојепјеm.
obпavljati - prelakirati ih jedпorn godisпje,
а ako su оЬојепi, obojiti ih svakih
Metal
5-7 godiпa. Ako imaju lazuru, treba је
Termolakiraпi i aпodizovaпi alurniпijurn
obпoviti svake 2-3 godiпe.
је zasticeп i treba sarno povremeпo da se
реге. Celik se koristi u vidu belih ili crnih,
PVC galvaпizovaпih plehova ili kao пerdajuca
РУС roletпe (ос] siпteticke smole) irnaju legura. Ovo је vг\о jak i ekoпomicaп
Ьгојпе predпosti: otpome su, пе deformisu materijal, ali iziskuje efikasпu zastitu
se, пе пapadaju ih iпsekti. jediпa mапа im od korozije i mora redovno da se boji.
ROLETNE 1 ZALUZINE
Kada Ыrate roletne ili zaluzine, uzmite u obzir njihove dimenzije, upotrebu i tip kuce.
Roletne na kucama u primorju, na primer, znatno se razlikuju od onih u podrucjima s
hladnijom klimom. Ovde su najbrojani modeli roletni i zaluzina koji se najcesce srecu.
КAPCl-ZALUZINE ZALUZINE
Ovaj model pruza odlicnu ventilaciju Ako su od metala onda su zavarene na
u prostoriji јег ako su prozori otvoreni, metalne profile. Plasticne zaluzine imaju
vazduh moze neometano da struji kroz vertikalne PVC letve. Armatura је
letvice na zaluzinama. metalna, а sarke su celicne.
Metalne
zaluzine
Drvene ili
plasticne
od zaluzine na
isturanje
ROLETNE
Roletne su danas vrlo moderne.
One imaju malo kuciste koje se lako
prilagodava svakom otvoru. Prave se
od aluminijuma, drveta, plastike i
PCV-a. Zahvaljujuci ugradenom
motoru mogu da se pokrecu na struju.
КАРСI (KLASICNI)
Njihov motor kontrolise sistem za
Rec је о tradicionalnim zaluzinama
namotavanje, odnosno odmotavanje
koje imaju osnovu od dasaka, а preko
roletni, а upravlja se pomocu prekidaca.
te osnove zakovane su dve poprecne
Postoje i modeli koji mogu da se isture.
i jedna dijagonalna letva. Okovi su
fiksirani pomocu klinova sa sirokim
glavama. Uglavnom se prave od
borovine i mogu da imaju razlicite
vrste okova od pocinkovanog celika.
Ako duva vetar, otvorene kapke
obavezno zakackama pricvrstite
za zid, da ne Ы lupali.
Prave se od crvenog, egzoticnog
drveta, uzduzne i poprecne letve su
povezane vezom zleЬ-pero. Svaka
letvica ima prorez. Nauglice su deo
okova na zaluzinama.
Vrste maltera za unutrasnje malterisanje
Gipsani malter se lako nanosi i vrlo је lak i obiёno ga koriste profesionalni majstori. "Uradi
sam" majstori mogu bez proЫema da koriste kreёno-cementni malter zato sto se on lako
nanosi na podlogu. Gipsani malter se koristi za unutrasnje malterisanje i prodaje se u
dzakovima od 50 kg, mada se u prodaji mogu na6i i manje vre6e. Za prostorije u kojima
ima vlage izaberite malter na bazi cementa.
Postoji ргоsеёnо vreme za koje se nanosi
ili susi odredena vrsta maltera, ali se to
vreme skracuje ili produzava zavisno od
temperature и prostoriji.
Ako malter lako upije vodu i brzo se
osusi, ubrzo се poёeti da puca. Ako
kolistite standardni malter koji se папоsi iz
dva sloja, za prvi sloj izaberite matelijal koji
odgovara zidu. Postoji mnogo vrsta maltera.
Obojeni malter Koristi se za staЬilne
unutrasпje povrsine koje slabo upijaju
vlagu, kao sto su opeka i Ыokovi.
• DeЬljina slojeva treba da iznosi najmanje
10 mm.
• То је sivi ili beli sloj maltera koji se brzo
hvata i susi. Vezivo se mesa s hladnom i
ёistom vodom. Vreme паnоsепја ovog
maltera је od 15 do 30 minuta паkоп
pripreme.
Susi se od l h 30 do 2 sata.
•
l О kg maltera pokriva otpгilike 1,50 m2,
•
pli ёemu deЬljina sloja iznosi 10 mm.
Prianjajuci malter Koristi se za vrlo
sabljene povrsine koje odlikuje slaba
apsorpcija, kao sto su cement ili opeka, ili
za povrsine tretirane PVA emulzijom, kao
sto su daske.
Treba ga nanositi и sloju deЬljine 8 mm.
•
• То је sivi ili beli malter koji se brzo susi.
Vezivo se mesa sa ёistom i hladпom
vodom. Vreme nanosenja maltera је od
15 do 30 minuta nakon pripreme.
• Susi se izmedu sat i ро i dva sata.
• 10 kg maltera pokriva otprilike l,50 m2,
pri ёemu deЬljina sloja izпosi 8 mm.
Drugi sloj maltera (obojeni) DeЬljiпa
ovog sloja iznosi 2 mm.
Sivi ili beli malter, brzo se susi. Vezivo
•
se mesa sa hladпom i ёistom vodom.
• 10 kg pokliva otprilike 4,50 m2, pri
ёemu deЬljina sloja iznosi 2 mm.
Tankoslojni zavrsni malter па
gipsanim plocama Nanosi se и sloju
deЬljine 5 mm.
• Vreme stezanja је izmedu sat i sat i ро.
• 1О kg maltera pokriva otprilike 1,50 m2,
pri ёemu deЬljina sloja iznosi 5 mm.
Jednoslojni malter Nanosi se па vecinu
unutrasnjih zidova, па zidove od opeke,
Ыokova ili gipsanih рlоёа.
• Ako su и pitanju pukotine ili pukotine
и zidu, ovaj malter se nanosi и slojevima
deЬljine 50 mm.
• Mesa se sa hladnom i ёistom vodom.
Kada se osusi, bele је Ьоје.
• Nanosi se и roku od 30 do 60 minuta.
• 8 kg pokriva otprilike 0,70 m2, pri
ёemu deЬ\jina sloja iznosi 7 mm.
Kako da popravite
osteceni malter
Povrsiпe па kojima је malter ispucao
Malter za prostorije u kojima
ili је росео da se mrvi i da otpada,
ima vlage (ali ne za one и suterenu) mogu brzo da se poprave, а da se
i povrsine koje se dugo suse.
• DeЬljina prvog sloja maltera treba da
pri tom пе uloze velika sredstva.
bude otprilike 10 mm, а drugog (zavrs­
пog) sloja 2 mm. Neke vrste ovog
- Ostecenja prouzrokovana vlagom
maltera naпose se samo и jednom sloju. Nemojte da popravljate malter па zidu,
• Pomesajte ga s ёistom i hladnom pre пеgо sto utvrdite zbog cega se pojavila
vodom. Steze se za sat ili sat i ро. vlaga i otklonite taj proЬlem. Ako i pos\e
• Pre nego sto nanesete ovaj malter na popгavke malter pukne, koпsultujte se
beton, opeku ili Ыokove, potrebno је da s gradeviпskim predL1zimaёem ili
na te povrsine stavite stavite malter koji struёnjakom zato sto pucanje moze
је otporan na vodu. da bude posledica pomeranja tla.
• 10 kg maltera pokriva otprilike 1,20 m2,
pri ёemu debljina sloja iznosi 10 mm.
Koristite malter
Malter za opeku,Ыokove i gipsane
ploce Ova vrsta maltera se koristi za
koji se oЫikuje
uпutrasnje malterisaпje opeke, Ыokova,
Alat: dleto za skidanje maltera, malj, гиспа
gipsanih рlоёа ili letvi (pregradni zidovi).
cetka, spahtla ili gletaгica. Uholiko је
• Ovaj malter se naпosi и pukotine kao
neophodno, brnsni рарiг ili elektricna bгusilica,
sloj ёiја је dеЬ\јiпа 50 mџi..
maska i zaslitnc naocare, vclika cetka, velika
• Siva smesa se direktпo пanosi.
spahtla
• Steze se 4 sata паkоп nапоsепја.
• Susi se oko 24 sata. Materijal: malteг hoji se oЫikuje; (ро роtгеЬi)
• Ako па taj zid treba da se zalepe ргетаz za glacanje kao poslednji sl(�
tapete, onda se па пanosi zavrsni sloj.
10 kg maltera pokJi\ra oko 0,75 m2,
•
pri ёemu deЬljina sloja iznosi 10 mm.
1 Dletom skinite sav malter koji је pukao
ili se kruni. Skidajte ga sve dok пе dobljete
ravnu i uglaёaпu povrsinu.
Gotov tankoslojni malter
Nanosi se na skoro sve vrste maltera.
• Nanosi se u sloju deЬ\jine 3 mm.
2 Izbrusite tu povrsinu i ocistite prasinu.
Ako dodete do cigli, kameпa ili Ыokova,
Bela smesa koja se пanosi direktno
nakvasite ih.
•
na zidove.
• Steze se 4 sata nakon nanosenja.
• Susi se oko 24 sata.
• 10 kg maltera pokгiva oko 2 m2,
pri ёemu deЬljina sloja izпosi 3 mm.
Ostali premazi
Malteri za spojnice izmedu gipsanih
р\оёа i zalepljeпih рlоёа.
• Sluze za pokrivanje i povezivanje
spojeva izmedu gipsaпih рlоёа.
• Prodaju se kao prah koji se rastvara и
hladпoj vodi.
• Vreme nапоsепја је oko 30 miпuta.
Premaz za trake koje se stavljaju па
gipsane рlоёе s istaпjenim ivicama, koji
se пanosi pre bojenja.
• Lepljiva traka, siriпe 50 mm, sluzi za
ојаёаvапје spojnica izmedu gipsanih
рlоёа.
3 Piipremite malter i naпesite ga па zid
Premaz za gipsane ploce Koristi se spahtlom ili gletericom.
za vidljivu, svetliju straпu gipsaпih ploca.
• Sluzi kao priprema za naпosenje Ьоје 4 Napuпite pukotine malterom, ali tako
па gipsaпe рlоёе. da sloj maltera пе bude deЬlji od 50 mm.
• Dva sloja ovog premaza stite рlоёе od Рге пеgо sto папеsеtе sledeci sloj, dоЬго
budi. uglaёajte malter sa svih strana.
 Upotreba oblcnog
maltera
OЬican malter brzo se 1'1vata na
podlogu, а zavrsni sloj mora se vrlo
pazljivo naneti. Nanosi se u dva sloja
(osnovni i zavrsni) i sto vecom
brzinom. Najbolje је da ispгobate
nanosenje oЬicnog maltera pre nego
sto se latite posla.

Alat: dleto, malj, cetka, velika cetka

ili pгskalica za cvece, plasticno korito,
stap za теsапје malteгa, dгveni lenjir,
misllija, ravnjaca

MateгUal: malteг, 11/adna i Cista voda

za pmvljenje maltera

6 Nanesite prvi sloj maltera deЬljiпe

1 Dletom skinite malter koji је pukao 3 mm i izravnajte ga drvenim lenjirom.
ili se kruni i prosirite pukotine. Novi malter treba da se uhvati za

5 Kad se malter potpuno osusi, izbrusite 2 Sastruzite cetkom ostecenu zidnu

ga brusnim papirom sa sitnim zmom
povгsinu i ocistite prasinu Ako se pojavi
ili elektricnom brusilicom. Dok radite,
opeka, kamen ili Ыokovi, nakvasite ih.
obavezno stavite masku i zastitne naocare.
3 Malter pripremite u Eistoj kofi.
Malter sipajte u vodu, nikako obmuto.
Mesajte masu sve dok ne postane
dovoljno gusta. Pokusajte da nanesete
malter u sto kracem vremenskom
periodu - od 15 do 30 miпuta nakon
plipreme. Pripгemite malter prema
uputstvima proizvodaca.
malter koji је ranije пanesen i koji
se nalazi okolo. Povucite leпjir
папizе praveci cikcak pokrete.
7 Kada se prvi sloj maltera osusi
(za sta је potrebno oko dva sata),
plipremite zavrsпi malter na isti
пacin kao i prethodni sloj.
Mesajte malteг sve dok ne
doЬijete odgovarajucu masu
koja се izgledati kao tecna krema.
8 Malter nanesite gletericom
u roku od 15 do 30 minuta nakon
pripreme. S obzirom na to da је
ovo veoma prljav posao, obavezno
zastitite prostoriju da је пе Ьiste
isprskali maleterom.

Drugi nacin Ako zid treba da se kreci,

onda popunite rupe malterom tako da
bude najmanje 3 mm iznad rupe, ali
malter treba da bude tecniji. Prvo rac!ite
velikom cetkom, nanosite malter vukuci
cetku navise, а zatim pazljivo poravnajte
tu povrsinu. Kad malteг pocne da se susi,
uglacajte ga sirokom spahtlom.

4 Kad masa postane dovoljno gusta,

UPOTREBA MALTERA
KOJI SE OBLIKUJE
Ova smesa pravi se tako sto se
pomesaju voda i malter u razmeri
1 : 1,5. Za drugi, zavrsni sloj priprema
se tecniji malter koji sadГZi 1 zapreminu
vode i fl zapremine maltera. Kada se
priprema gusci malter, odnos vode i
maltera је 1 : 2,5.
stavite је na gletericu i pocnite da је
пaпosite na zid, odozdo navise. Voclite
racuпa da malter пе pritiskate previse,
а gletericu drzite ravno. Ako ga
pritiskate, malter се vrlo brzo otpasti.
9 Kada se naneti malter uhvati - posle
5 Ukoliko је potrebno, nanesite 20 minuta, uglacajte omaltelisanu
malter u vise slojeva. Sacekajte da povrsinu. Dok glacate malter, kvasite
se svaki sloj "uhvati", ali пе i da se povrsinu sirom cetkom ili prskalicom
potpuпo osusi. za cvece.
Kako da
popravite
i ojacate
uglove
Kada krpite ugao spoljasnjeg
zida, jako је tesko izvuci ivice
koje obrazuju potpuno prav ugao.
Ovaj posao obavite u dva koraka,
а dok radite, koristite drvene
letve kao vodice.
Alat: dleto, malj, letve od mekog clrveta
dimenzUa 50 х 20 mm (duze od povгsi11e
koju tгеЬа da popгavljate), visak, zidarski
eliseri, ce11iL', cetka, mist1ija, siгoka cetka,
p,-skalica za cvece, /Љс/а sa ho,-izontalnom
i veгtikalnom numeraЩom, mistnja za
maltиisanje uglova, gитепе гukavice
Materijal: malter; (ро potгebl) pmfil
za malte1isa11je uglova (uokviгe11 tekst
па stг. 225)
1 Cetkolll odstranite malter koji se kruni.
2 Na оЬе strane letve ukucajte ро јеdап
ekser (tako da ekseri budu Ьliii jednoj
od ivica letve). Stavite tako eksere da jedan
ude u zdrav malter, tj. izmedu spojnica
opeke, а drugi fiksirajte na povгsinu koju
treba da premalterisete.
3 U odnosu na ostecenu povrsinu,
postavile letvu vertikalno tako da ekseri na
njoj budu udaljeni od samog ugla. Na
susedni zid postavite liЬelu Lako da ona
bude u ravni sa malterom koji okruzuje
oslecenu povгsinu.
4 Pricvrstite letvu za zicl, ali nemojte
zakucavati eksere do kraja.
5 Nanesite malter na ostecenu povгsinu.
Poravnajte malter prema letvi.
6 Kada se malter osusi, izvadite eksere
i pomerite letvu.
7 Zakнcajle letvн na drugi zid, pored
ugla koji treba da pгemalterisete, ра opel
nanesite malter na ostecenu povrsinu
kao i za prethodni zid.
8 Ako zelite, nanesite jos jedan, zavrsпi sloj
maltera Za malterisanje нgla, koristile letvu.
9 Zavrsni sloj maltera lllnogo cete lakSe
naпeti pomocu specijalne mistrije za
uglove. Njome cete Ыаgо zaobliti prav
ugao izmedu zidova.
Drugi nacin Рге nego sto se malter skroz
нhvati za podlogu, пavucite gumeпu
rukavicu i пakvasite је, pгstom prevucite
preko ivice па kojoj se spajaju zidovi i
blago zaoblite ргаv ugao.
Popravke maltera Ыizu
prekidaca i uticnica
1 lskljucite struju.
2 Poskidajte zice s prekiclaca, odnosno sa
uticnice i zabelezite gde se koja zica nalazila.
3 Оа Ьiste postavili uticпiш ili prekidac na
omalterisanu povгsinu, prvo nanesite malteг
u pukotine i na celu tll povrsint1. Malter
nanesite na nacin koji је vec objasnjen.
4 Sacekajte prvo da se malter potpuno
osusi, ра tek onda vratite prekidace i
uticnice i ukljucite struju.
Kako da malterisete
povrsine oko rozeta
i svetiljki па plafonu
1 lskljucite sklopku i prekinite dovod
elektricne eпergije. Sto se tice ukrasnih
rozeta na рlаfопн, ш пе postoji nikakva
opasnost.
2 Za zatvaranje vecih pнkotina, нzmite
pш-penu koja se nanosi pritiskom na veщil.
3 Nanesite penu u pukotinu.
4 Ostavite је da se stvrdne, ра skalpelom
odstran ite visak.

ОЈАСАЈТЕ
OSTECENI UGAO
Ako је spoljasпji ugao osteceп, ojacajte
ga metalпim profilom za spoljasпji ugao.
Ovaj profil sastoji se iz dve mrezaste
trake od pociпkovaпog metala koje su
sројепе pod uglom od 90°. Seku se
u prodavпici tako da mozete da kupite
profil tаспо odredeпe duziпe. Pre пеgо
sto postavite profil, obradite пjegove
vrhove i ako је slucajпo пegde osteceпa
farba, пaпesite па to mesto osпovпu
farbu za metal.
1 Namestite metalпi profil па ugao,
ра пaпesite malter, otprilike ро 6 cm
s оЬе staraпe.
2 Proverite vertikalпi polozaj profila
pomocu viska i libele.
3 Pritisпite cvrsto profil па oplatu, ali
vodite racuпa da metalпi deo, па kom
se spajaju dve trake profila, пе bude
izпad maltera.
4 Ovaj metalпi deo profila па kom
se spajaju dve mrezaste trake moze,
umesto letve, da sluzi kao vodica
za папоsепје maltera.
Kako da zatvorite
pukotine Ыizu
odvodnih cevi
Kada kupite novu sudopeгu ili ves шasinu,
verovatno се za njihovo postavljanje Ьiti
neophodno da proЬusite rupu ll zidu i da
iЬ tako prikljucite na postojece cevi.
Nakon prikljucivanja na cevi, шогасеtе
oko njih da zatvorite rupu da Ьiste sprecili
prodiranje vazduha. Oko cevi ргvо nanesite
poliшetansku penu za zaptivanje, а kad se
ona ost1si, uklonite visak. Prednost ovog
proizvoda је u tоше sto se lako skida, sto
се vam olaksati posao ako zelite da
pгemestite ves-masinll.
Kako da zatvorite
rupe па zidu koji
ima drvene letve
i malter
Ako hocete da zatvorite manje
rupe i pukotine па zidu koji ima
letve i malter, nanesite malter kao
sto је to vec objasnjeno (str. 222).
Ako је rupa toliko velika da se vide
i letve, popravka се se razlikovati
zavisno od stepena ostecenja.
Drugi nacin Ako је u pitanju manja
гt1ра, t1zmite novine, zguzvajte ih,
Ako su letve neostecene ра ih ргvо stavite ll vodt1, а onda
t1 tecni malter i njima zapusite
rupu.
Velike povrsine
1 Ako _је malter otpao sa letvi i ako
је LI pitanju veca povrsina, oЪradite ivice
te ostecene povrsine, ра zatvoгite otvoг
gipsanom рlосош (str. 224).
2 lzaЪerite ploct1 koja је iste debljine
1 Nanesite osnovni fiksatoг na letve da kao i sloj maltera. Zakucajte plocu
Ьiste smanjili n_jihovu apsorpci_ju. na dгvenu konstrukciju koja drzi
letve.
2 Ргvо popunite гt1рн malteroш, а oncla
nanesite i zavrsni sloj, na nacin koji је vec
prethodno oЬjasn_jen (stг. 223). Ako
nanosite malter koji se Ьrzo l1vata, onda
Ъоlје izaЪerite neki koji se nanosi samo
u _jednom s\ојн.
Ako su letve ostecene
Ako rupa ni_je clubl_ja ос\ 8 сш, popravite
ostecene letve i zatvorite је pre nego sto
pocnete da nanosite malteг.
1 Uzшite гesetku od pocinkovanog metala, 3 Proizvodom za zaptivanje popt1nite
odsecite је prema dimenzijama rupe. Savijte proгeze oko ploce, ра onda preko
goшju i donju ivicu resetke i okacite је na cele povгsine nanesite zavrsni sloj
letve tako da prekri_je osteceпe letve. maltera.
Kako da zatvorite
rupe па g1psan1m
. .
plocama
Rupe па gipsaпim plocama mogu
se zatvoriti па isti пасiп kao i
povrsiпe s kojih је otpao malter. Ako
је u pitaпju rupa ciji је precпik do
12,5 cm, moze se zatvoriti maпjim
komadom gipsaпe ploce. Posle toga
se папоsi malter. Medutim, ako је
гее о ogromпim rupama i ozblljпim
osteceпjima, skiпite osteceпe ploce
i пamestite поvе.
Kako da zatvorite manju
rupu
Alat: olovka i lenjiг, skalpel, busilica i
buтgija, noz za sei'enje рапе/а, simka spahtla
za nanosenje тallera, bmsni papir, тakazc,
drvena lajsna
Materijal: koтad gipsane ploce, kanap
duzinc 15-20 ст, clugacak eksи ili тапје
pari'e d1·veta, lepak za gipsanu ploi'u; zavrsni
таltег (ро роtгеЬi)
1 Oko ostecene povrsine nacrtajte
pravougaonik, а onda u uglovima
probusite rupe i provucite ostricu
testere. Secite prateci linije.
2 lsecite komad gipsane ploce. On treba
da bude dovoljno нzak da moze da prode
kroz vec napravljenu rнpu u gipsanoj ploci
na zidu i da priblizno 2,5 ст Ьнdе duzi od
te rupe.
3 Tacno na sгedini рагсеtа gipsane ploce
probusite rupu i kroz nju provucite kanap.
4 Na kraj kanapa vezite ekseг ili parce
drveta, da Ьiste mogli da fiksirate ovaj
komad ploce. Proverite jos jednom cla li ste
svetlijн stranu ploce (koja se kreci i оЫаzе
tapetama) okrenuli ka seЬi. Da Ьiste lakse
rukovali, na drugom kraju kanapa
napravite cvor.
5 Nanesite malo lepka ili maltera tako da
se gipsana plocica zalepi na postojecu plocu
(na svetlijн stranн gipsane ploce).
6 Pomocu kanapa provucite gipsanu
plocicн kroz rupu i zalepite је za
unutrasnju stanu gipsane ploce.
7 Kada se plocica zalepi (prove1ite
da li cvrsto stoji) ра odsecite kanap.
8 Na gipsanu plocicu nanesite dva sloja
maltera koji se brzo susi i to Lako da drugi
sloj bude malo iznad gipsane ploce.
9 Drvenom lajsnom odstranite visak
maltera i poravnajte zakrpljenu povrsinu
tako da ona Ьнdе u istoj ravпi kao i
gipsaпa ploca.
1О Kada se malter osusi, izbrнsite ga
brusnim papirom.
Kako da zatvorite
velike rupe
Alat: skalpcl ili поz za secenje gipsanih
ploca, simka spa11tla ili тist1·ija, olovka,
visak, libela, lenjil·, bt·usni papir sa sitniт
ili sгednjiт zтот, suncleг, тета tmka
Materijal: koтad gipsane ploce istc dеЬЏiпе
kao i ostecena ploca, dve letve diтenzija
5 х 7,5 ст (za vertikalne strane rата),
dve letve diтenzija 5 х 2,5 ст (za hoгi­
zontalnc stmne гата), cetiгi eksua od
75 тт, pocinkovani ekse1i sa simkoт glavoт
(za gipsane ploce), stege, aгmimni eleтent
za spojnice, s1·edstvo za spojnice ili zavrsni
таltег
Pre nego sto pocnete da radite
Proverite deЬljinu gipsane ploce.
ОЬiспо је 9,5 ili 12, 5 mm.
1 Prove1ite da li iza povrsiпe koju treba
da popravite, prolaze kaЬlovi ili cevi.
Podite od srediпe rupe i skalpelom
(ili testerom za secenje ploca) isecite
ostecenн povrsinu. Secite sve dok ne
dodete do dela koji је neostecen da Ьiste
kasпije mogli da povucete vertikalne linije.
2 Pomocu liЬele p.rvo obelezite vertikalne
linije sa jedne i druge strane rupe. Zatim
povucite dve horizontalne linije tako da i
jedna i druga budu ро 5 cm iznad i ispod
rupe. Proverite da li horizontalne linije sa
vertikalnim obrazuju prav ugao.
з lsecite kvadrat i sklonite osteceni deo.
4 S оЬе strane otvora obelezite vertikalnu
liniju kojom cete obeleziti polovinll sirine
vertikalne letvice - ona ро pravill1 iznosi
2,5 cm - i obelezite је skalpelom.
5 Prateci obelezenu liniju, skalpelom isecite
neosteceni deo gipsane ploce i odstranite
polovinu sirine vertikalne letvice rama.
6 Izmedн vertikalnih letvica rama
postavite dve horizontalne letvice.
Horizontalne letvice postavite tako da sira
strana (50 mm) bude spolja, ali tako da
jedna njena polovina bude iznad, а drнga
polovina (25 mm) ispod gipsane ploce.
U deo koji se vidi Ьiсе zakucani ekseri.
7 Stegama fiksirajte poprecne letvice i
stavite eksere od 75 mm tako da produ
kroz njih i нdu н vertikalne letvice.
8 lzmerite povrsinн otvora i isecite komad
gipsane ploce. Svetliju strane ploce stavite
spo�ja da Ьiste kasnUe mogli da пanosite
boju ili oblazete је tapetama.
9 Оа Ьiste pricvrstili komad gipsane ploce,
zakucajte eksere и drveni ram. Razmak
izmedu eksera treba da bude 15 cm i va2no
је da su najmanje 12 mm odvojeni od
ivica gipsane ploce. Ukнcajte eksere,
vodeci raёuna da ne ostetite tapete.
1 О Brнsпim papirom polako izbrusite
ivice tako da na kraju dobUete potpuno
ravnu povrsinu.
•
Ј-
11 Malterom ili specijalnim ispunom
za spojnice zatvorite proreze, ра okreёite
ili stavite tapete.
POPRAVКA OSTECENIH
UGLOVA
Spoljasпji uglovi zidova koji su оЫоzепi
gipsaпim plocama mogu se popraviti
па isti паёiп kao i zidovi od opeke
s malterom (str. 224-225). Uglove
mozete ojaёati i armiraпim elemeпtom
za spojeve.
PRAКТICAN SAVET
Ako gipsaпa ploca па пekom mestu
ima samo uluЫjeпa, а пiје пapukla,
па tu povrsiпu пaпesite malter koji se
brzo susi i uglaёajte ga leпjirom. Kada
se malter potpuпo osusi, izbrusite ga
smirgl-papirom, ра predite па Ьојепје
ili па lepljeпje tapeta.
 Upotreba КАКО ODABRATI Spajanje
PLOCU
gipsanih ploca gipsanih ploca
Standardne ploce Ove ploce imaju
Gipsane ploce koriste se za sivu stranu za пanosenje maltera i Kada montirate gipsanu plocu,
svetliju stranu koja se kreci i оЫаzе
oЫaganje unutrasnjih zidova, svetliju stranu stavite spolja.
tapetama. Na Vama је da izaberete
plafona, kao i za postavljanje koju cete od ove dve strane staviti Na nju cete kasnije nanositi
spolja. Svetlija strana moze da ima
pregradnih zidova. malter ili Ьоје, ili cete lepiti
zaoЬljene ivice koje se posebno
obraduju ili ivice koje mogu da tapete. Ranije se preporucivalo
Gipsane р1осе mogu da se ekserima formiraju dekorativne V spojeve
da se za malterisanje koristi
pricvrste za c!rvene kosшre (vertika1ne i1i ivice koje omogucavaju
i horizontalne grede), da se zasrafe za postavljanje drvene ili plasticne siva strana ploce. Medutim,
metalnu osnovu ili cla se diгektno zalepe оЫоgе.
danas se i za ovu obradu
na zid. Za gipsane ploce deЬljine 9,5 тт
DeЫjina: 9,5; 10; 12,5; 13; 15;
18 i 23 mm
koristite posebne eksere od 30 mm, а za koristi svetlija strana.
ploce cija је deЬljina 12,5 mm eksere
od 40 mm. Postoje razlicite vrste ploca Duzina elemenata za fiksiranje:
Koristite gipsane ploce s kosom ivicom
с!а Ьiste doЬili sto штniје spojnice.
(uokviren tekst pored), a1i su najcesce za gipsanu plocu deЬljine 9,5 mm
one cija је duzina 1,80 m ili 2,40 т, а potrebпi sн vijci od 30 111111, а
Ako treba da isecete р!осе tako da imaju
sirina 60 cm, 90 cm ili 120 cm. Postoje za ploce cija је deЬljina 12,5 mm
ravne ivice, posшpite na isti nacin kao
i vatrostalne i vodootporne gipsane ploce. vijci od 40 mm.
i za ploce s kosim ivicama. Сео posшpak

Ploce s termickom izolacijom

detaljno је oЬjasnjen па sleclecoj straпi.

Kako da rukujete u pitanjн su standardne ploce cua је

deЬljina 95 mm koje su ojacane
gipsanim plocama izolatorima (kao sto su ekspandirani
polistiren, poliuretanska ili minera!na
Kosa ivica
Gipsane ploce uglavnom se isporucuju ро
vuna). Na spoljasnje zidove i plafone
dve i tako su upakovane da siva strana
ove ploce se postavljaju u dva sloja
i оЬiспо tako da svetlija strana buc1e
bude spolja. Traka koja ide нz njih sluzi
za odredivaпje deЬljine i vrste р!осе.
prema spo1ja. Ako ze1ite, prema spolja
Gipsaпн plocu trebalo Ьi da рrепеsн dve
osobe. Оа ne Ьiste ostetili povrsinu i i\rice
mozete okrenuti i stranн koja se

Ravna ivica
malterise. Ove ploce mogu da imaju i
gipsane р!осе, nosite је нspravno.
parnн branн od РУС Гolije koja se nalazi
Stavite gipsanu plocu na ravnн podlogн
izmedu gipsa i izolatora. Mogu da se
jer ako se iskrivi necete moci da је
!ере па zid pomocu specijalnog lepka.
postavite na zid ili plafon. Ako slazete ploce
jednн preko druge, nemojte preci visinu DeЫjina: ocl 4 do 11 сш, zavisno od КАКО DA ISECETE
od 1 m. Kad sa te naslagane gomi1e skinete toga kolika је deЬljina izolacionog sloja
рlосн, nemojte је vuci ро роdн.
GIPSANU PLOCU
Duzina elemenata za fiksiranje:
Postavite gipsaпu plocu tako da пјепа
ove ploce postavljajн
svetlija straпa bude gore. Koristite rucпu
se pomocu specijalnog lepka.
- - - testeru sa sitпim zupcima ili skalpel. Ako
- -

Specijalne ploce s parnom

. ' , ' -
secete testerom, bice vam potrebпo vise
1 ',,', vremeпa, а i пapravicete veci пered.
5
-- -
--
branom Ovaj tip ploca otporan је
-- -
Clll , -
', -- -
-- -- -
-- Pricvrstite plocu ро duziпi, vodeci
.1 ', --
, ' - na vodenu paru. Unutrasnja strana
, ,
, ojacana је slojem meta1iziranog
racuпa da se odseceпi deo пе polomi.

, -
poliestera. Опе ne mogu da se !ере.

DeЫjina: zavisno od tipa ploce

7.5
lsecite ovde. (9,5 mm i 12,5 mm)
Clll

Duzina elemenata za fiksiranje:

Kako da napravite drveni kajl zavisno ocl tipa ploce, oko 60 пш1

Drveni kajlovi Ьiсе veoma korisni za Ojacani pregradni zidovi

podizanje i postavljanje gipsanih ploca Osim postavljanja ploca s termickom
na zid, pre nego sto ih zakucate. izolacijoш, postoji jos jedan nacin da
Od mekog drveta mozete da napravite se stavi izolacija na zidove. Na metalnн
kajl dimenzija 25 ст х 7 ,5 cm х 5 ст.
•

osnovu montiraju se standardne ploce,

Ako za sесепје koristite skalpel, prvo
• Lenjirom obelezite prave linije tako а u supljinu izmedu zida i metalne
пapravite пapravite prorez duz kartoпske
da gornje ug!ove spojite па sredini donje osnove нЬаснје se izo!ator.
оЫоgе (па svetlijoj straпi ploce), а опdа
strane.
DeЫjina: oko 5 ст. pored postavite ravaп leпjir, savijte i
• Izrezite dгvo ро obelezenoj liniji i
odlomite komad gipsaпe ploce. Na isti
odbacite nepotrebne trouglove. Tako cete Duzina elemenata za fiksiranje:
пасiп isecite kartoпsku oЫogu s druge
napraviti polнgu za podizanje ploce. pocinkovani vijci
straпe gipsaпe ploce.
• Stavite gipsanu p1ocu па kajl i poclignite od 60 mm.
је pritiskajuci jedan kraj nogom.
 Ploce s kosom ivicom
lspuna za spojnice mora se iskoristiti
najkasnije u roku od 30 minuta. Zato је
najbolje da prvo spremite malu koliёinu
kako Ьiste mogli da proverite koliko ste
brzi u ovom poslu. Napravite smesu za
samo ёetvтtinu kofe, vidite za koliko
spojnica је LO dovoljno, ра onda procenite
koliko се blti potreЬno za preostale
spojnice.

Drugi nacin Ako koristite samolepljivu

Alat: kofa ili kmi10, s1ap ;/; spahlla za
mesanje, mislгija, siгoka spah//a, makaze
ili skalpel, sunder, simka celka
Materijal: ispuna za spojnicc, Ьапdаzпа
telistilna tгaka, hladna voda, voclootpomi
pmnaz za gipsane plocc
traku, prvo njL1 zalepite, а tek oncla
пanesite premaz za spojnice.
4 Bez obzira па vrstu trake, preko nje opet
nanesite jos jedan sloj premaza za spojnice.
Poгavnajte povтsinu.
2 Nanesite malter izmedu spojпica i
poravnajte ga gletericom tako da se doblje
traka siriпe 10 cm.
3 lsecite traku odgovarajuce dнziпe i
stavite је preko spojnice i pritisnite је
gletericom.

1 Ako koristite klasiёnu Ьandaz-traku,

pripremite ispunu za spojnice onako kako
је naznaёeno na pakovanju. Za pokrivanje
eksera i za proreze sire O(I 3 mm upotreblte
gusci premaz za spojnice.

5 Pre nego sto se ispuna za spojnice osusi,

nakvasite sнnder i jos jednom predite
preko zalepljenog spoja, vodeci racнna
da пе pomerite traku.

6 Kada se povrsina potpuno osusi, 4 Na celu traku пaпesite malter.

2 $irokom spahtlom nanesite ispunu па
spojnice i to tako da pokrijete ро 2,5 cm
s оЬе strane spojnice.
nanesite jos јеdап sloj premaza. Ovoga рнtа
to tгеЬа da bucle siroka traka koja zahvata
ро 30 ст s оЬе stгane spojnice. Kada se
osusi, izЬrusiti brusnim papirom.
7 Kada se sve osнsi, pripremite gipsane
р!оёе za finalnu oЬradu. Na njih пaпesite
jedan ili dva sloja osпovne Ьоје.

Рlоёе s pravom ivicom

Ostecene gipsaпe р!оёе па ziclu
popravljajte samo ako је u pitanjн manja
povгsiпa, zato sto postoji mogнcпost da
пjihove spojпice puknu. Za ove popravke
koristite Ьaпdaz-traku i malter za gipsane
рlоёе koji cete naпeti па vec оЬјаsпјеп
паёin (str. 223).

Alat: gle1c1ica, makaze ili skalpcl, siroka

3 Dok је premaz za spojnice jos vlazan,
odsecite baпdaz-traku odgovarajuce duzine.
Dok nanosite Ьandaz-traku koristite siroku
spahtlLt ili mistriju. Pritiskajte tгaku da пе
Ьi ostali mehurici na njoj. OЬavezno
pшverite cla li је naneto clovoljo premaza
da оп moze da drzi traku.
cetka ili p,-skalica za cvece, plastiCпa koJa,
d,-veni sLap za mesanje maltaa
Materijal: s1·ccls1vo za zav1·sm1 оЬгасlи,
lгaka ос/ јиtс ili samolepUiva lгaka za
spojnice, hlaclna vocla
1 Napгavite malter па uоЬlёајеп паёiп.
5 Kada pokrijete sve spojпice, na gipsane
рlоёе пaпesite malteг. DеЬ!јiпа tog sloja
maltera treba da Ьude oko 5 mm.
6 Kada se prvi sloj maltera uhvati za
podlogu, пaпesite clrugi sloj iste debljiпe,
ра kacl i оп роёпе cla se hvata, poravnajte
ga i uglaёajte gleteгicom (str. 223).
Montiranje
gipsane ploce па
plafon i saniranje
ostecenja
Daпas se па plafoпe moпtiraju
uglavпom gipsaпe ploce. Medutim,
u starijim kucama mogu se videti
gipsaпi plafoпi s rusticпim greda­
ma. Kad је u pitaпju bezbedпost,
dok radite, glava treba da vam bude
150 mm ispod plafoпa. Treba da
stojite па skelama ili па dasci
postavljeпoj па dva пogara.
lsto tako, mozete da upotreblte
i molerske skele.
Kako da montirate plafon
od gipsanih ploca
Najjednostavniji nacin jeste da standardne
gipsane ploce zakucate na plafonske grede.
Postoji i mogucnost da ispod postojeceg
plafona postavite novi, gipsani plafon s tim
da prvi plafon ne sme Ьiti ni ostecen ni
spusten.
Ako је plafon vec pokriven polistirenskim
p\ocama, ostavite ih јег cete tako doЬiLi
bolju izolaciju. Moracete da utvrdite gde se
tacno nalaze sve plafonske grede (str. 235)
i da pripremite eksere koji su dovoljno du­
gacki da mogu da produ kroz polistiren i da
najmanje 25 mm prodru и plafonske grede.
Alat: dizalica za gipsane ploce (uokviгen
tekst ispod) ili T-podupiгac (slika рщеd),
cekie, testem
Materijal: gipsane ploce, ckse1i (videti
"Pl"e nego sto pocnete da гadite")
Pre nego sto роёпеtе da radite
lzmerite rastojanje izmedu greda na
tavanici (str. 235).
• Ako је rastojanje izmedu greda do 40 cm,
uzmite gipsane р\осе deЬljine 9,5 mm i
specijalne, pocinkovaпe eksere od 30 mm.
• Ako је rastojanje izmedu greda do 60
ст, uzmite gipsane ploce deЬljine 12,5
mm i eksere od 40 mm.
• Napravite drveni T-podupirac od letve cije
се dimeпzije Ьiti 40 х 40 mm i daske cija је
duzina oko 60 ст. Podupirac mozete da
napravite od otpadnog materijala, na primer
od parketnih lajsпi, i to tako sto cete dasku
zakucati na dugacku letvн.
1 Ukoliko је nюgнсе, skinite stari plafon
(uokviren tekst, stг. 231). Tako cete moci
PRAКТICAN SAVET
Gipsaпa ploca i suvise је teska da biste
је sami podizali prilikom postavljaпja па
plafoп. Upotrebite dizalicu kojom cete
podici i fiksirati ploce па plafoп рге пеgо
sto ih zakucate. Ova masiпa moze se
upotrebiti i za postavljaпje gipsaпih
ploca па plafoпe koji su pod kosiпom .
da gipsane ploce zakucate direktno na
grede. U ovom slucajн obratite painju
gde se nalaze elektricni kaЬlovi i cevi.
Ploca zakovaпa
na plafonsku gredu
2 Namestite ploce tako da njihova duza
stгana sa gredama obrazuje prav ugao
(svetlija straпa okrenнta ka podu), а da se
krace strane spajaju tacno na sredini gгede
(vidi sliku).
3 Kada postavljate р\осе, obavezno napra­
vite mali razmak izmedu njih da se na gredi
ne Ьi potpuno priljuЬile jedna uz drugu.
Ukoliko је potrebno, skratite ih. Ako zidovi
nisu potpuno ravni, mozda cete morati da
podesavate р\осе н poslednjem redu.
4 Dok podiZete i namestate р\осе, neko
mora obavezno da vam pomaze. Dok zaki­
vate plocu, pridrzavajte је T-podнpiracem
ili neka ploca stoji na dizalici.
-
• •
5 Zakucajte рlосн na plafon, na isti nacin
kao sto zakнcavate рlосн na pregradni zid
(vidi str. 239).
6 Kada sve ploce zakucate na grede,
ispнnite spojnice izmedu njih (str. 229),
poravnajte ih i pripremite za bojenje
odnosno za lepljenje tapeta.
Pukotine izmeёlu
zida i plafona
Najlaksi nacin da prikrijete pнkotine
na mesш gde se sрајајн plafon i zid
је da postavite ukrasni venac (str. 176).
U ovu svrhн moze se нpotreЬiti
bandaz-traka za spojnice izmedu
gipsanih р\оса ili staklena v\akna.
Kako da popravite
ispupcenje па plafonu
Ako se plafon sastoji od plafonskih
gredica i gipsanih ploca, gipsane
р\осе mogu vremenom da se
deformisu i da naprave ispupcenje
na plafonu.
Plafonske
gredice,�-�
Cetvrtasta
daska Podupiraё
1 Pokusajte da defonnisanu gipsanн
plocu vratite na mesto tako sto cete
је pogurati drvenim T-podнpiracem
koji se pravi zakivanjem daske na letvu.
2 Da Ьiste zalepili defonnisanu plocu,
popnile se na tavan, ра odozgo podignite
gipsanu plocu.

КАКО ZA SКINETE
STARI PLAFON
Ukoliko је гее о plafoпu па kom se
veciпa gipsaпih ploca deformisala, пе
postoji drugo reseпje пеgо da skiпete taj
plafoп i da postavite пovi. Osteceпja se
песе popraviti sama od sebe! Naprotiv,
kako vreme bude prolazilo, postajace
sve gora! Medutim, skidaпje plafoпa
zaista је пeprijataп i zahtevaп posao.
Najpre iz te prostorije izbacite
пamestaj, aparate, tepihe i tapisoпe.
Skiпite svetiljke s plafoпa i povucite
kaЫove пavise da пе bi ostali da vise.
Pod prekrijte пajloпima.
Da biste bili potpuпo bezbedпi dok
radite, stavite zastitпe паосаrе, rukavice,
masku za prasiпu i kapu. Obucite staru
odecu ili radпi kombiпezoп.
Stavite skele ili пamestite dva пogara,
ра preko пjih polozite dasku. Zatvorite
vrata, zalepite traku oko пjih da prasiпa
ne bi letela svuda ро kuci i otvorite
prozore. Vezite bezbedпosпi pojas.
Da biste bolje mogli da vidite sta
radite, predla:Zemo vam da skidate
ploce odozdo, iako u kuci postoji
tavaп.
Prvo udarite cekicem u plafoп
i пapravite rupu tako da mozete da
povucete gipsaпu plocu i gredice.
Pocпite da skidate ploce s jedпog
od uglova.
Kada skiпete veci deo gipsaпih
ploca, pocпite da skidate sa greda
gredice i da vadite eksere. Na kraju
svu prljavstiпu odstraпite cvrstom
cetkom.
3 Ocistite prostor izmedu greda i izbociпe
па plafoпu.
4 Naпesite па povrsiпu smesu za
zaptivaпje (str. 222). Gipsaпe р\осе treba
da drze popravljeпe gredice.
5 Dok se popravljeпa greclica susi, ispocl
gipsaпe ploce stavite T-podupirac.
Medutim, ako је osteceп vec'i deo plafoпa,
morate ga skiпuti i postaviti пovi.
Kako da Nadzidni / Gipsana
/ ploca
prekidac
\ Letva
premestite
_
elektricnu
\
opremu
КаЫ
Ako zelite da па zid, koji ima
Stara
drveпu koпstrukciju, postavite uzidna
kutija
oЫogu, па primer gipsaпe ploce
(sledeca straпa), опdа s пјеgа
prvo morate da poskidate uticпice
Ako hocete da i пadzidпa kutija ostaпe па
i prekidace, koje cete vratiti па zidu i posle пamestaпja gipsaпih р\оса,
mesto kad zavrsite posao. odsrafite је i skiпite. Kada zavrsite s
postavljaпjem zidпe оЬ\оgе, vratite је па
mesto i povezite.
Рге nego sto pocnete da radite
Obavezпo iskljucite struju pre пеgо sto
роспеtе da skidate prekidace i uticпice,
Ako skidate оЬiспн нticпicu, опс\а to
iskoristite ра је zamenite dнplom ili PRAKTICAN SAVET
trostrukom uticпicom ili ubacite dodatnu
Ako kabal пiје dovoljпo dugacak,
uticпicн.
produzite ga zicama koje cete
povezati s razvodпom kutijom.
Prekidaci i uticnice
Уесiпа prekidaca i uticпica ugradeпa
је u zid. NјЉ morate skiпнti pre пеgо
sto роспеtе da postavljate zidпe оЬ\оgе. Rasveta па plafonu
Kako се se ovi elemeпti skidati zavisi
od toga da li su нzidпi ili пadzidпi.
Uzidne kutije Kod ovih elemeпata
vidi se samo poklopac, dok se kшije
пalaze н zidн. Bez obzira па to, mozda
cete i kutiji nюrati da promeпite mesto.
Ukoliko kнtija treba da se povuce пapred,
prazaп prostor koji ostaпe н zidн treba
popuпiti komaclima drveta, ра tek опdа
zasrafiti uticпicн ili prekidac zavrtпjima
koji sн dovoljпo dнgacki da produ i kroz
нЬасепо drvo.
Nadzidne kutije Ukoliko sн и pitaпju
пadzidпi prekidaci i uticпice, пjihove
kнtije se па\аzе spolja, а н zidu postoji Luster па р\аfопн stoji па isti пасiп
samo јеdпа mапја rupa kroz kојн prolazi kao i пaclzidпi prekiclac. Kada па р\аfоп
kabal. U tom slucaju racuпajte da се vam postavite пovu оЫоgн, опdа vratite luster
Ьiti potrebпe dve letve za fiksiraпje kutije па mesto i to tako sto cete malu rozetll
i probusite gipsaпн рlосн iza kutije da pricvrstiti za plafoпske grede izmedн
Ьiste mogli da provucete kabal. Spojte kojih prolazi гира za kаЫ.
kaЬ\ove i vratite poklopac. Ova mala rozeta izпad lustera mora
da se pomeri ako је kаЫ isuvise zategпнt.
Ako је kаЫ i suvise kratak, pгoduzite ga
postavljaпjem razvodпe kнtije.
Ojacavanje
Letva za ivicu
gipsane рlоёе

zida gipsanim
Sredisnja letva Gornja letva

plocama
Ovaj tip оЫоgе idealan је za
prekrivanje ostecenog maltera,
cevi ili izolacionih materijala.
Dovoljno је samo da se па zid
postavi drvena osnova i da se
па nju zakuju gipsane ploce.

Ukoliko је zid potpuпo ravaп, па njega se

direktno mogu postaviti izotermiёke ploce

1
s polistirenskim ojacanjem. Рlоёе se postav­
ljaju pomoc'Lt elemenata za fiskiгanje i lepka
(str. 160). Ako zid nije potpuno ravan, опdа
prvo morate cla postavite drvenн osnovн, ра
da na пјн postavljate ploce. Donja letva
Gipsana рlоёа

Koliko је gipsanih ploca

potrebno
Uopste nije пеорl10dпо da gipsaпe ploce
budu iste duzine kao tavanica. Pri dпu se
ostavlja prostoг od najvise 2,5 сп1.
0513\'lja zbog sirenja gipsanih рlоёа, а
mozete ga prek1iti роdпот lajsnom.
Рге nego sto pocnete da radite
Proverite da li је zidna povrsiпa glatka
2 Uzmite letvu ёiја је duziпa jedпaka
visiпi tavanice i postavite је veгtikalпo
i ravna. Ako пiје, obelezite te delove cla
нzа zid.
Ьiste posle zпali па koja mesta tгеЬа da
oЬгatite paznjн.
On se
Alat: olovka ili k1-eda, visa11, тппа tгaka,
cekic lli sгagcig a гис11а u bod11a lcslaa,
,

Gipsane рlоёе пе morate postavljati

ve1·tikalno. Lakse cete ih пamestiti
ako il1 polazete hoгizoпtalпo.
1 Premeтite zid (ako meтite \Гisinu,
lisna tcstua, bu"gije i sv1·cl/a, pok1·etni slo;
(ро potl'cЬi) skalpel i bшgija za Ьеtоп
Materijal: dгvme le/Ve climenzija 25 х 50 тт
t l cti 1·ш1e sl'cclstvom za zasШt1 clгvcta, zic/шski
'

нzmite U\'ek najvecн duziпн). Izmerite
zatim sitiПLl poda i plafona.
2 Na osnO\'ll izmerenih dimenzija,
izraёunajte koliko је gipsanih рlоёа
potrebno. Ako пе dobljete okrugao broj,
namestite рlоёе tako da se опе koje su
uze nadн па krajLt zida.
cksиi ili tiplovi k(Ui se za/шcavaju ёel1icem i
R(Ui SLI 11сфпапјс 1 о тт c/uzi ос/ siгiпc lctvi,
gipsaпc рlоёс, elш1·i i!i vijci za gipsш1e рlоёе;
(ро pou·cbl) izo/acioni mataijal, cksc1i sa
гаvпот glavom, ёiode ili lepak.

3 Uzmite u obzir da Stt izпad vrata i oko

ргоzога potrebпi maпji komadi gipsaпe
ploce. Ako је visiпa tavanice veca od dнzine
gipsaпe рlоёе, dodajte jos jednн manju
рlосн ili postavite ploce horizontalno.

Fiksiranje letvi па zidove
Prvo sa zidova skiпite sve нkrasпe
elemeпte, odпosno gamisne, роdпе lajsne
i slicпo (str.
181). Morate skinнti нtiёпiсе
i prekiclaёe (stг.
23 l), ali i uk1-asne
elemeпte i opsivпe lajsпe (stг. 180), koje
c'ete kasnije, kad zavrsite posao, ропоvо
vratiti. Ako је malter па zidu u dobrom
stanjн, пemojte ga skidati. Proverite u
kakvom је stапјн tako sto cete па nekoliko
mesta нclarili cekiCem ili dletom. Ako
malter pocne da puca i da se kruпi,
skiпite ga.
1 Polozite let\'U uz sam zid i olovkom ili
kredom obelezite siтiпu letve dнz celog
zkla.
3 Vucite let\'1.1 пiz zid i pomoc'L! viska ili
!Љеlе proveravajte пјеп vertikalaп polozaj.
OЬelezite mesta gde letva prelazi liпijLt
oЬelezeпll па podu. Sve izЬоёiпе па zidн
mogн lako da se sastruzLt.
4 Uzimajнci kao repemн taёku mesto
gde је letva bila пajudaljeпija ос! zida,
obelezite па роdн drugll liпijll koja се
Ьiti paгalelna s prvom.
5 Pomocu Yiska i drveпe letve
oЬelezite liпUн paralelпн s dп.tgom
liпijom па podu.

6 Postavite doпju letvu 2,5 cm izпad poda.
Ekserima zakucajte letvu па zid. Razmak
izmedu eksera treba da bLtde oko 50 ст.
7 Podesite iviш letve prema drugoj
obelezeпoj liпji па роdн, ра ukoliko је
potrebпo, izmedu letve i zida ulJacite
drveпe podmetaёe.
8 Na samom vrhL1 zida postavi �e
horizoпtalпu letvu па isti паёiп kao
sto је оЬјаsпјепо и kогаkн 6.
9 Ропюсu viska proverite da li SLI
horizoпtalпe !etve mec1нsobno раrа\е\пе.
Ukoliko је пеорhоdпо, promeпite
polozaj gomje, horizontalпe letve.
Fiksiranje vertikalnih letvi
1 Uzmite mere i obelezite vertikalne linije
na zidu. Те linije su mesto na kom се se
spajati gipsaпe рlоёе. Ose vertikalnih letvi
treЬa da odgovarajL1 spojnicama izmedu
рlоёа.
2 Obelezite mesta sгedisпjih letvi (oпih
koje се se пасi па srediпi gipsane рlоёе),
а onda na jednakom rastojaпjt1 letve па
kojima се Ьiti ivice рlоёе.
Podmetac
Vertikalne
----�--- letve
�--- Horizontalna letva
3 lsecite vertikalпe letve tako da mozete
da ih uglavite izmedu hoгizoпtalnih letvi.
4 Postavite vertikalne letve па јеdап i
drugi kraj zida. Pre пеgо sto ih zakнcate
Kako da
do kraja, viskom proverite da li stoje
pod pravim нglom i da li su pravilпo izvedete luk
postavljeпe u oclпosu па gomju i doпju
horizoпtalпu let\'LI. Ukoliko је potгebno, Vrata koja uvek dГZite otvorena
stavite drvene podmetaёe (videti sliku LI
mozete da zamenite /ukom koji је,
donjem levom uglt1).
estetski g/edano, mnogo bolje
5 Kada sve proverite, zakнcajte eksere resenje. Za ovaj posao koristite
(ili пeki dn1gi element za Гiksiraпje).
polukruzne profile.
6 Sredisпje letve postavite па isti паёiп
kao sto ste postavili let\1e па оЬа kгаја
zida. Ukoliko је роtгеЬпо, koristite drvene
podmetaёe.
7 Postavite letve i oko prozora i vrata.
Proverite пjihov horizontalпi i vertikalпi
polozaj.
8 Ukoliko је potrebпo, oko elektriёпih
instalacija, zakujte manje letve da Ьiste tu
mogli da okaёite gipsaпe рlоёе (str. 231).
1 Vijcima fiksiгajte polнkruzni profil па
otvon1 za vrata. Skiпite malter sa cigle i
Пksirajte IL1k zidarski1n ekserima.
2 Na isti паёin fiksirajte drнgi polнkrнzпi
proГil s clгuge stгапе otvo1-a za \ГГаlа.
•
•
9 Ako па taj zid zelite da okaёite
teze predmete, postavite dodatпe
letve. Odredite пjihovo mesto isc\'lavajuci
3 Makazama za lim isecite ravaп profil
koji ti·eba tla stoji izmedu vec postavljeпih
horizoпtalпн liпijll na роргеспој letvi
poluk11.1zпih proГila. Da blste mogli tta
i na susednoj, vertikalпoj letvi.
Ltbacite treci рrоШ, оп treba da bLtde bar
Obelezene taёke prenesite na gipsane
6 mm kraci od dLtziпe prostora koji treЬa
рlоёе.
popuпiti. Da Ьiste osigшali spoj svih ovih
elemeпata, provucite kroz пjil1
1О Ako koristite materijale za izo\aciju,
pociпkovanu zicu.
kao SlO SL\ po[istiren j]i Stak]ena v[akna,
stavite ih izmec1н letvi.
4 Od savitljivog metala isecite trake
i пjime oiviёite uпL1trasnjL1 straпu luka.
Dobro zategnite trake i isecite vrhove
Postavljanje gipsane koji strёe.
ploce na drvenu
konstrukciju 5 Prvo пanesite malter па unutrasпjll
stгaпll !Ltka, polazeci odozdo, а опdа ga
пaпesite i па ёеопi deo luka i zaoЬlite ivice.
1 lsecite gipsanн ploёu tako da
izmedL1 nje i poda ostane razmak
od 13 mm.
2 Specijalnim ekserima koji se koriste
za postavljanje pгegradnih zidova, zakucajte
рlоёе па letve (str. 238), а zatim izmedu
spojnica stavite ispuпн (str. 228).
 Kako da
pripremite zid
i 1 i plafon za
oЫaganje
Dobro razmislite pre nego sto
kompletno oЫozite malu prostoriju
jer опа kasnije moze delovati
skuceno. Ako planirate da oЫozite
plafon i jedan ili vise zidova,
pocnite od plafona.
Dascice postavl_jene ро duziпi па plafoпu
uciпice prostoriju duzoт i siroт. lsto tako,
horizoпtalпe daske postavljeпe па zid
izduzuju prostoriju dok је vertikalпe сiпе
visoт.
Kupovina
i priprema
dasaka
Da Ьiste izracunali
broj пeophodпih
dasaka, postupite kao i kod gipsaпil1 ploca
(prethodпa straпa). lтajte na uтu da је
spoljпa siriпa dasaka veca пеgо stvama
siriпa posle postavljaпja, zbog uglavljivaпja
u zleb. Kupite sve daske od_jedпom, tri
sedтice pre postavljaпja i proverite da li su
sve slicпe, јег cvoгovi i Zile dгveta тogu
varirati od _јеdпе do druge. Uskladistite Љ
па ravnu povrsiпu u prostoriji za оЫаgап_је
dasaka. Vlaga iz пjih се ispaiiti, sto
sтапјu_је rizik od rastavljaп_ja пastalog
usled skupljaпja dгveta.
Letva fiksirana
Fiksiranje letve u plafon
Uzтite letve iseceпe па 40 тт siriпe
i 25 тт deЬljiпe od dгveta tretiraпog
iпsekticidoт i fuпgicidoт (str. 427).
Usгafite ih ravno па grede па plafoпu
ротосu vijaka s паrеzапот glavom, koj_ i
тоrајн da prodru пајтапје 25 тт u grede
(pogledajte kako da odredite polozaj greda).
Ako zelite da daske postavite upravпo па
gredice, poredajte letve па пjihovu оsн.
Ucvrstite letve па razdal_jiпi od 40 do
•
60 ст. Ротосu ugaoпika proverite da li sн
нglovi па рlаГопн pravi.
• Ako to пiје slucaj, ротосu kапара
нmосепоg u plavi prah, obelezite \iпije па
plafoпu da Ьiste postavili kra_jeve letvi.
razmak od 5 cm
• Ne postavljajte kra_jeve letvi sasvim uza
zid јег се vат Ьiti tesko da tu zakнcate
daske. Ostavite razтak od oko 5 ст.
• Posto ste postavili prvu letvu, proverite
liЬelom da li sto_ji p1-avilпo u
ho1izoпtalпom polozaju. Ako је
пеорhоdпо, нbacite pozadi dгvепе
podupirace da Ьiste је ucvrstili.
• Ako postavite letve паizтепiспо,
ротосu тetra ili јеdпе letve koja се
sluziti kao mera proverite da li su
рагаlеlпе. UpotreЬite liЬelн da Ьiste
il1 poravnali i ро potreЬi postavite
podupirace.
Ucvrstite letve za zid
Upotreblte letve iseceпe па 40 тт х 20 тm
od tretiraпog dгveta (str. 427). Ucvrstite ih
za zid ротосu нcvrscivaca koji se zakivajн
cekiceт ili vijciтa s паvојiта i freziraпiт
glavama. Za vertikalпo оЫаgап_је ucvrstite
letve horizoпtalпo, а veгtikalпo za
horizoпtalпo оЫаgапје. Lajsпa тоzе ostali
па mestu, osiт ukoliko пе zelite da је
zaтeпite ili нkloпite.
• Postavite letve drzeci se n_jihovog
тedusobпog razтaka od 40 do 50 cm,
za zlebove od 9 mт deЬljiпe, ili 50 do
60 ст za zlebove od 12 сш
• Vi_jci тoraju prodreti па пајтапје
25 mm duboko u zid.
OMOGUCITI VENTILACIJU
U kuhiпjama i kupatilima gde је jaka
koпdeпzacija potrebaп је dobar protok
vazduha iza dascica lamperije.
Postavite drveпe ili taпko presvuceпe
podupirace iza horizoпtalпih letvi da
biste ih odvojili od zida. Ostavite isto
tako јеdап otvor gore i u dпu оЫоgа.
S vertikalпim letvama, protok vazduha
uspostavlja se automatski ukoliko ste
se potrudili da gore i dole па dascici
ostavite razmak od 3 mm. U kuhiпji
i kupatiu, ako је moguce, postavite
dascice vertikalпo da biste sprecili
zadr2:avaпje vode па sastavima.
Zaustavite оЫаgапје malo ispod radпe
povrsiпe u kuhiпji da Ыste izbegli
пastaпak velike vlaiпosti i ostavite
пајmапје 2,5 cm (ili vise) ispod kade.
ОЫаgапје plafoпa moze se obaviti
pomocu kratko iseceпih dasaka da bi
ostala prazпiпa zbog veпtilacije, kao i
zbog sireпja drveta.
• Da Ьi doblli sasviт ravпu povrsiпu,
пadite пa_jistakпutiju tacku zida (str. 232)
i obelezite od пје prema podu jedпu liпijн
koja се vат slнziti kao mera za proveru
пivelacije vetikalпih letvi.
• Postavite vertikalпe letve posшpajuci
kao kod оЫаgапја pregгade (str. 233).
Da Ьiste postavili horizoпtalпe letve,
liЬelom proverite пjihovu ravnost.
• Ротосu viska proverite da sн povrsiпe
letvi н istoj ravni.
POSTAVLJANJE LAMPERIJE
Polozaj greda
Daske za lamperiju tanke su i uske i
sastavljaju se sa svoje najduze strane.
Dascice od punog drveta uglavnom su
па podu ili па
plafoпu
lakirane da Ы Ыlе zasticene od prljavstine
i da пе Ы pocrnele.

Spoj "zrno јеста" Drvena osnova па koju postavljate

Kada se dve dascice povezu
ро sisteтu zleb-pero,
pregradni zid ili plafonsku oЫogu
kod svakog spoja mora Ьiti fiksirana za dve cvrste
vidljiva је spojпica
u oЬliku slova V.
grede.
Siriпa koju
zauziтa То su gredice od 6 ст dеЬ!јiпе koje se
jedna daska pruzaju od jednog do dгugog zida da Ьi
zпate diтenzije razтaka, odredite polozaj
uglavnoт је 9 ст. drzale pod ili plafoп. Опе su uglavпoт
ostalih greda. Za obelezavanje koristite
postavljeпe па razтaku 40-60 ст, ali za
kапар s kredoт (stг. 111).
јеdап пivo taj prostor тоzе da bude do
Spoj "zrno јеста" 35 ст.
i ravne povrsine
Posle sрајапја,
Odredivanje polozaja
dascice Odredivanje polozaja greda plafonskih greda odozdo
izgledaju kao
па podu
razdvojeпe lz p1izeтlja polozaj greda тozete odгediti
реrот. Zlebovi gledanjeт odozdo u plafoп, osiт ako ne
iтaju isti oЬlik i odlucite da podigпete letve parketa iz
pokrivaju istu povrsiпu. gornje prostorije. Tacan polozaj greda
тozete utvгditi ako podignete tepih ili
Dvostruka dascica tapison i pratite liпije eksera.
Spoljпa povrsiпa ograпicena је ivicaтa \sto tako је тoguce da upotreЬite
i u centru (zrno јеста, ravne povrsiпe detektor za тetal (str. 36), koji тozete
ili musicoт), sto daje utisak oЬlaganja kupiti u svakoj "uradi sат" prodavnici.
uziт daskaтa. Kontrolna lатра upali se svaki put kad
Daska је sira od арагаt ргеdе preko metala, na рriтег
ostalih tipova: ргеkо glave eksera. Liniju eksera тozete
12 ст za siriпu da otkrijete i ako su grede prekrivene
gipsaniт рlосата ili laтperijoт. Detektor
се signalizirati polozaj metalnih cevi ili
elektricnih kaЬlova duz greda.
Proпadite grede na osnovu eksera koji
ucvrscuju dascice parketa jer su опе uvek
pod pravim ugloт u odпosu па gгede.

Daske s poluzleboviтa
Najcesci пасiп оЬ!аgапја ziclova. Svaka
Odredivanje polozaja
daska iта jedпu ivicu па L, а drugu plafonskih greda odozgo
izduЬljeпu. Sрајапје se vrsi
па savijeпoт delu, Na gornjeт spгatu obelezite пjihov
fo1miгajuCi motiv polozaj preko poda. Siloт obelezite
uduЬljeпja s pod sa svake straпe grede, na оЬа kraja.
jedne straпe. Izтerite sirinu jedne grede i razтak
Za horizontalпo izтedu greda. Ozпacite polozaj druge
sрајапје stavite grede па drugoт kraju povrsiпe poda.
zаоЬ!јепi deo na gоге. Sidite, povezite ozпake, а zatiш, posto
Daske тogu da budu sire
nego prosecпe: 12 ст za siriпu
отоtаса od l l ст.

Daske s ravnoт ivicoт

Опе se тogu spajati ili пaтestati
s таliт гаzтаkот, tako Oclozdo uvek тozete odrediti polozaj
da otkrivaju zid ispod greda tako sto cete kucnuti plafon.
пjih. ОЬiспо se Puniji zvuk odgovara gredi i to mozete
koriste debele proveriti ротосu sila. Pratite niz supljina
daske, koje se duz grede i oznacite odgovarajucu liniju
тogu postaviti kanapoт. Zatiт, uziтajuci prvi.1 liniju
bez prethodпo kao oгijentir, obelezite polozaj ostalih
napravljeпe osпove. gгeda, proveravajuci svaki put ротосu sila.
OЫozite
lamperijom
zid ili plafon
Ne postavljajte daske do ivice
plafona ili zida. Ostavite mali
prostor za sirenje drveta. Ako
ventilacija nije neophodna, ovaj
prostor moze Ьiti prekriven
stapicem (lajsnom) ili pervazom
(ukrasnim opsivom)
Ako је mogш:e, prestanite s postavljanjem
lamperije na nekoliko centimetara od
kamina ili гadijatora i upotгeblte keгa­
micke plocice ili plocu od gipsa za okvir.
lsto tako, ivice mozete zastititi metalnom
oЫogom. Kad postavljate lampeгiju
hoгizontalno na zicl, pocnite odozdo.
Alat: !iЬе!а, 1·avni ce!icni lenjiг; тета tгaha,
cehiC, otpaci od J1·iza (dasi'ica)' dгveni cehic;
(ро pott·eЬi) Libodna LesLem, sгafcigeг, i'ehiC
za vadenje ehseгa, 1·ende, letvica па hoju su
pm1ete теге si1ine dve ili tгi рогесlапе
claSCice, ugaonih, hlesta
Materijal: dasi'ice, ehseгi, spone, vijci ili
lepah za рапое; Qю роtгеЬi) peгvaz i smesa
za dгvo
Рге nego sto pocnete da radite
Premestite elektricni materijal ako је
potrebno (str. 231) ili ga ostavite na
mestu, obavijajuci ga da Ьi se mogao
uklopiti u lamperiju.
lzaberite nacin spajanja dascica.
Zakivanje Postupak koji odgovaгa
svakom tipi..1 dascica. UpotгeЬite tanke
eksere sa glavom ili kopce od 30 mm
cluzine. Postavite ih па пajYise 30 mm
od ivice daske i zaymite ih vertikalno
srafcigerom, ostavljajuci glavu eksera
i..1 nivou povrsine ili malo udubUeno.
Ako su glave ekseгa vidljive, postavite
ih prema nekom pravilnom motivu
(redosledu). Ako su Ыаgо uvucene,
pokrijte ih smesom za drYo.
Ucvrstite daske па letvice
zida ili plafona
1 Pastavite ргV1..1 dascicu пoгmalno (90°)
na letvice zida ili plafana i na aka 3 mm
od ugla abrazavanag sa susednim zidom.
Postavite stranicu sa zlebam u ugao ili pak
izгendisite рега Gezicak) i pastavite tu
istruganu stгanu u ugaa.
Srafljenje Postupak koji se uglavnom
koгisti za fiksiranje dasaka koje se ne
spajaji..1. Рrероrнснје se takode kada treba
razmontirati daske cla Ьi se moglo pric'i
materijalн sakriveпom ispod lampeгije.
UpotreЬite vijke s okruglom ili freziranom
glavom. Pгobusite slepu rupu рге zavijanja
vijka.
2 Pamacu liЬele prave1ite da li је
clascica vertikalna (ili horizontalna,
prema palazaju). Za plafan upatreЬite
ugaanik da Ьiste Ьili siguгпi da se dascica
nalazi narmalna u adnasu па letvu.
Zakivanje па nevidljiv nacin ova
metoda omogucava da se sakrije linija 3 Ucvrstite dascici..1 na letvice prema
eksera. Pogodпa је samo za lamperiju sa metodu kaji Ьudete izabrali (videti
zlebovima i (perom) jezickom. UpotreЬite s leve strane).
eksere s glavom ос] 30 mm ili kopce za
pano. Zakucajte kose ivice u pero dascice, 4 Ucvrstite sledecu dascicu praveravajuci
upotгeЬite keser za vadenje eksera kad lЉelam i ravnim lenjiгom da li је red ravan.
glava dotakпe daskн, zatim zakucajte
ekser da samo glava ostane vidljiva. Ona 5 Za plafon koristite clankovitu letvu koja
се Ьiti sak1ivena zlebom sledece daske. sluzi kaa mera (str. 234) da biste praverili
Ра2пја! Ako је ekser suvise zaгiven, da li su sa svake strane na krajevima рГУе
jezicak (pero) moze da pukne. Postavite dve dascice paralelne.
veгtikalne dascice s perom na desnu stranu
ako ste desпjak, а na levн ako ste levoruki.
Za horizontalne dascice, postavite daske s
perom usmeгenim na gore. РГУе dascice na
ivici zida (vпtikalпe ili hoгizoпtalпe) Ьiсе
obavezпo zakucane na viclljiv nacin.
PRAКТICAN SAVET
Za nevidljivo ucvгscivanje tankih dascica
(na ргimег od boгovine), izbusite nајрге
slepu гupu u dasci da biste izbegli
pucanje jezicka. Aka је daska nezgadna
za umetanje, uvucite је palaka drvenim
cekicem, umetanjem atpadaka dascice
izmedu daske i cekica. 6 Nastavite da postavljate dascice. MoZda
Pastavite zleb atpatka na рега daske се Ьiti patrebna da pгekrajite poslednju ро
kaju upгava zakucavate. Nemajte duzini da Ьiste је umetnuli u prostoг koji је
sastavljati daske suvise gusta u kuhinji i preastao. Ostavite 3 mm razmaka od zida.
kupatilu, јг се vlaga izazvati padizanje i Aka primenjujete metad nevidljivog
siгenje drveta. spajanja (zakucavanje u рега), ucvrstite
paslednju dascice lepkam ili ekserom
zakucanim s lica.
 Spoljni uglovi straпн letve па svakih 6,5 ст (јеdпа siгiпa
Dascice oko vrata cigle plus spoj) da Ьiste izracшiali broj
i prozora гedova za pokrivanje visine zida. Ako пе
тozete tаспо da izracнпate, ostavite dole
Zid Letva Stok шali prostor ili izgгadite postolje od
uspravпo postavljenih cigala.

Alat: !iЬela, тета tгaka, visak, noz

i!i testcгa (ро р1·е110гс1сi pmizvodaca),
spahlla s ve!ikom ostгicom, mistгi)a
za sрајапје

Materijal: lepak (ро ргсрогисi pmizvoclaca);

UkLrcane dasёice voda, dгveпi stapic za гazclvajcmjc, maltn
· ·

larllperije (str. 455)

U spoljnom uglu, dгvene verrikalпe rrake

mogu zameniri dascice lamperije da Ьi Ьile
1 Uklonite lajsne s poda (srr. 181)

''''",Ј 1
Dasёica
dasёica friza
Vrata
Skinite okvire sa v1·ata i porozora (str.
Postavite jedПll vertikalnu letvu duz stoka
vrata, ostavljajш:'i do\•oljno pгostora za
jednu ivicпu dascicu koja се pokriti letvu i
krajeve horizoпtalпih dascica. Takode
mozete izabrari dovoljno siroku ivicnu
dascicu (za bordшu) cla Ьi dosli do
оЫоzепе povrsiпe. Ona се obezbediri
osloпac za okvir. Postupite na isri пасiп za
sve prozore.
Da Ьiste lamperijom oЫozili okviг
prozoгa, spoljni uglovi moraju Ьiri оЬгаdепi
na jedan od naciпa koji се Ьiti izlozeпi.
zakucane pod pravim uglom. Takode
mozete posraviti dve dascice lamperije, sa
zlebovima ргета spoljпoj strani i pokriri
ugao dгveniт stapieeш (lајsпош).
Za hotizontalnu laтperiju, postavite sta­
180). piee veгtikalпo u odnosu na ugao i zavгsite
dascice na uglu jednu паsрrаш dгuge.
Kako da oЫozite
zid dekorativnom
opekom
Ravпe cigle (ili sabljeпi kameп)
lepe se па uпutrasпji zid
i pripreтire zidove.
2 Namazite zid osnovпiт Гiksatorom
sacinjeniт od У" lepka i У" vocle.
Naпesite lepak рошосu spahtle ili
spatule. UpotreЬite razliCite alatke
za lepak i za тalter.
3 Nanesite donji red uz uтetanje
drvenog stapiea od 10 тт sirine
izmedu cigala da Ьi Ьile pravilno
razшakпute, ро utvrc!enoт planu.
Proverite letvicoт da li su redovi
pravilпo гasporedeпi.
4 Poravnajte spojпice clok se шаltег
hvata, а kada ocvrsne, izglacajte
ga cerkoт da Ьiste odstraпili.
viSak.

Spojiti dascice prema tradicioпalпom metodu

u uglovima s prekiпutim spojпicama. Опе su
Sрајапје dascica u uglu zavisi od roga da li
poravпate malterom ili ostavljeпe
OBLAGANJE PLASTIKOM
је on unurrasnji ili spoljпi (па primeг, za takve kakve su da Ьi kasпije Ьile
oЫogu kamina). Postoje uske, bele dascice od PVC-a,
okreceпe. koje lice па drveпu lamperiju i, kao i
опа, imaju dvostruki zleb ili zleb i pero
Unutrasnji uglovi
Gezicak). Опе se savrseпo prilagodavaju
zidovima i plafoпima kupatila ili kuhiпja,
Razrllak Razmak
gde koпdeпzacija i vlaga mogu da
Letva za od з mm Letva za od 3 mrll
fiksiranje fiksiranje ostete dгveпu lamperiju. Celijasta
struktura ovog tipa оЫаgапја Ыokira
vazduh, sto pruza dobru izolaciju.
Zid је topao па dodir i оtрогап је
па ispareпja. Povrsiпa se lako brise
obicпim suпderom.
Ploce mogu biti iseceпe testerom
sa fiпim zupcima ili specijalпim пozem.
Odbijte 3 mm od predvideпe dimeпzije
da biste omogucili sireпje materijala.
Ucvrstite ih па koпstrukciju od drve­
пih letvi usrafljenih u zid sa razmakom
Za horizontalno oЬlaganje, postavite pгvi
od 60 cm i postavljeпe upravпo па
геd dascica cluz zicla ostavljajuci razmak
smer оЫаgапја. Dascice od PVC-a
od 3 tшn izшectu ugla i krajeva dascice.
pricvrsceпe su za letve kopcama
Postavite pгvu dascicu na susedпi zid tako
koje се пе vide. Postavljajte duziпu
da је pric\1rstite na опu koja је vec na Pre nego sto pocnete da radite
za duziпom, tako da se svaka dascica
mestu. Ako zelire, spoj u uglu moze Ьiri Da Ьiste izгacuпali Ьтј ravnih cigala i
umece u prethodпu. Zavrsite оЫаgапје
pokriven ukrasom (pervazom) ispupcenog роtrеЬпЊ redova, obelezire na jednoj lervi
trakama koje sluze za pokrivaпje
oЬlika. razтak od 22 ст za cigle i l сш za svaku
spojeva.
Veгtikalna laшperija posravlja se na isri spojпicu. Drzite letvu vodoravno uza zid
naciп kao i kod Ltglova. i brojite potrebne cigle. Obelezite drugu
 Donja greda

Pregradni zid

Kako da
postavite
pregradni zid Kraj
pregradnog
Pregradni zid sluzi da podeli Okvir
zida
--н- Gipsana
prostoriju jedne па dva dela. ploca

Moze se napraviti oЫaganjem

drvene konstrukcije dovratka Noseca greda
i precaga gipsanim plocama.
DеЫја greda

Medutim, brze је i ekoпomicпije koristiti

specijalпe рапе\е u jedпom komadu.
Sastoje se od dve gipsaпe ploce debljiпe
l cm, sројепе supljikavom kartoпskom
mrezom. Uklapaju se gore u jedпu drveпu
gornju gredu pricvrsceпu па plafoпu,
а dole se oslaпjaju па пosecu gredu.
Njihov spoj osiguгaп је kliпovima.
Precllozeпe dimeпzije su 2,50 х 1,20 m
uz debljiпu od 5 ili 7,2 cm.
Noseca greda шоzе Ьiti fiksiraпa па gredu, kao gore, ili шоzе Ьiti postavljeпa
upravno па gredu, dakle - раrа\е\по sa letvaшa poda.

Gde da postavite
pregradni zid Montaza 4 Isecite testeroш jedпLI plocu
"рlасорапа" L1 duziпi jedпakoj visiпi od
Pocпite da moпtirate od jedпog zida, а poda do plafoпa. Supljiпe treba da bL1dL1
Ako pregradeпa prostorija treba da bude,
zatiш od drugog јег se posledпji рапе! istakпute и gomjeш redL1, kao i опе па
па primer spavaca soba, vodite racuпa о
пikacl пе sше staviti па kraj pregrade. pocetku zida. Uglavite рапе\ u gredu па
tome da mora da ima prozore, оdпоsпо da
plafoпu i pritisпite ga da se osloпi па
bude svetla i provetreпa.
Ako поvа prostorija treba da bude
1 Obelezite па роdн mesto za bL1ducu пosecu gredu ..
pгegradu рошосu kапара s kredoш. Izbнsi­
kupatilo, prozor песе Ьiti пеорhоdап, ali се
Ьiti potrebпo iпstalirati veпtilator па zidu, s
te rupe od 8 шш па svakih 50 cm, нbacite 5 Pritisпite рапе! tako da se uglavi и

l1 пjih tiplove i usrafite пosecL\ gredu. gredu па prvoш pregradпom zidu.

odvodoш vazduha рrеша spolja ili povezaп
s veпtilacioпiш sisteшoш.

Alat: visak, kanap za obelezavanje, olovlщ

тета tmka, silo, cekiC, smfcigeг (odvijaC),
elcktticna busilica i bu1gije, pok1·etni sto,
rucna testeгa i!i testem za gipsane ploce i ako
је тоgисе, testera za otvoгe, alat za spojnice i
za vaclenje ekseгa - keseг

Materijal: ploce dеЩпе 5 ст ili 7,2 ст,

za podloge: drveni stapiCi od 3 ст Љiпе ро
debUiпi ргеgгаdе, za siпe: dгveпi stapici od
4 х 3 ст za svaku preg1·adu deЬljine 5 ст,
i!i 4 х 5,2 ст za ргеgгаdи od 7,2 ст,
za klinove: рагсе sine duzine oko 25 ст,
saтopгodin1ci vijak za gipsanu plocu
ocl 3,5 ст i 7 ст duzine, vijci i cepovi
ocl 8 ст pгecnika da Ьi fiksiгali gгede
i nosecu gгeclu zavisno od pn1·ode poda,
zidova i plafona, тate1ijal za spajanje
i specijalno pгeтazivanje za ploce.
Pcгvaz (ukгasi) i kant tгaka za zavгsne
гaclove. 2 Рошосu viska preпesite па plafoп пасгt
поsесе grede, odЬijajuci ро l сш s оЬе 6 Posto su razliciti paпeli povezaпi
Druga metoda Mogu se zameпiti straпe јег је gornja greda L1za od поsесе. kliпovima, zakucajte ih cekiCeш
grede, поsеса greda i kliпovi od drveta Ucvгstite gomju gredu izшedu clve crte па (tako da ро tri doctн па visiпu do
odgovarajuciш metalпiш sisteшoш isti пасiп kao i поsесн. plafoпa od 2,5 ш) па pola duЬiпe
sрајапја. Ovaj tip pregrade postoji supljiпa (uvecaпih za ш svrhu).
i u varijaпti ekspaпzivnog polistireпa 3 Оа Ьi se postigla veca cvrstiпa, шogL1ce Njih се Ьiti Ыokirati dva saшoprodiruca
i osigurava terшicku i zvucпu izolaciju, је staviti vertikalпu gredu па svaki zid па vijka za gipsaпLI plocL\ od 7 сш (rupe
а пасiп postavljaпja је isti. poloviпн visiпe. izbusite silom).
7 Ponovite postupak opisan и koraku
4 da Ьiste mogli da umetnete sledeci panel.
Najpre ispraznite rupice koja odgovaraju
klinovima postavljenim na vec namestenom
panelu. Postavite drugi panel na isti nacin
kao prvi. Uskladite ih postavljajuCi dva
vijka и gipsanu plocu od 7 cm и drugi
panel и nivou klinova.
8 Od jedne do druge ivice grede zida i
plafona ucvгstite panel и gipsanu plocu
vijkom od 3,5 cm na svakih 25 cm.
9 Da Ьi postavili poslednji panel,
pa±ljivo izmerite sirinu koju treba popuniti,
oduzmite l cm i isecite jednu plocu te
sirine. 5 оЬе strane doЬijenog panela
oslobodite rupice (perforirane) da Ьiste
napravili tri rupice velicine klinova.
Napravite jedan rez testerom usred svakog
otvora, potpuno ubacite drzace, zakucajte
ih и rez ekserom od 5 cm, zabodenim na
oko 15 mm da Ьiste mogli da manipulisete
zavrtnjem kao silom pomocu eksera.
1 О Oslobodite odgovaгajuce rupice name­
stenih panela. Umetnite poslednji panel
uglavljujuci ga и gгede plafona, nagnite ga
na podlogu i ubacite klinove. lzvadite eksere
za zavrtanje i zavijle Њ kao и koraku 6.
11 Za pregradu и oЬliku L, umetnite
vertikalno tri zavrtnja na kгajeve poslednjeg
panela. Fiksirajte jednu gredu preko cele
visine tog panela, cvrsto ih povezujuCi
pomocu zavoja s klinovima. Na povratnom
panelu isecite gipsanu povrsinu na razmaku
jednakom deЬljini pregгade. Namestite dva
panela tako da obrazuju ugao od 90° i
postavite vijke и nivou klinova i grede.
Kako da postavite vrata
Ako se vrata nalaze и sгedini panela,
potpuno zatvorite pregradu i obelezite
polozaj okviгa na zeljeno mesto. lsecite
testerom. Isecite i podlogt.l. Pustite da
iseceni deo padne. Postavite vertikalne
dГZace i pricvrstite okvir. Ako је otvor
predviden da bude и nivou jedne postav­
ljene ploce, postupite na sledeci nacin.
1 lsecite testerom nosecu gгedu na sirinu
okvira vrata.
2 Uglavite i zavmite и panel 3 klina -je­ 2 Ucvrstite od poda do plafona, za ivice
dan и pod, jedan na visinu okviгa i jedan buduce pregrade, letvice predvidene da
na sredinu. Ucvrstite dovratak okvira drze horizontalu i vertikalu, sto cete
klinovima. proveriti viskom.
3 lsecite panel и velicini nadvratka koji se 3 Pripremite potrebnu kolicinu lepka и
nalazi iznad okvira i plafona i sirinu okvira. nekoj posudi u kojoj moze cla stane 2,5 kg
Umetnite ро jedan klin s оЬе strane i praha i 1,5 1 vode. Sipajte prah, а zatim
postavite prema prethodnim instrukcijama. mesajte sa vodom dok ne doЬijete gustu
smesu. Mozete dodati ргаh ili vodu da Ьiste
ujednacili smesu.
Zavrsni radovi
4 Ako zelite, postavite na pod kalup
Razma±ite spojnice izmedu ploca. Ucvrstite (profil) U, koji moze da se zameni
lajsnu za pod zakucavanjem и nosecu gredu. podlogom od vlaknastog panela.
OpsUte okvir ravnom ili reljefnom trakom.
5 Nanesite lepak na izduЬljene ivice
(zlebove) jednog panela. Postavite panel na
Kako da postavite pod i pogurajte ga uza zid od kojeg ste
poceli. Pomocu liЬele proverite da li је
pregradni zid pomocu veгtikalno postavljen, а pomocu lenjira da
ёetvrtastih gipsanih рlоёа li је ravan. Postavite prvi red stalno
kontrolisuci vertikalu i horizontalu.
Cetvrtaste gipsane ploce su pravougaonici
dimenzija 66 х 50 cm. Njihova deЬljina је
4, 5, 6, 7 ili 10 cm, а najcesca је 7 ст.
DeЬljina od 10 cm preporucuje se za vece
pгostorije s visokom tavanicom. One su
kompaktne ili s rupicama koje nude ustedu
и tezini do 25 %. Bele ili svetlih Ьоја,
glatkih povrsina, neke su hidrofugovane
(za vlazne prostorije) ili sadrze izolator od
ekspandiranog polistirena. Ovi ploce
namestaju se jednostavnim uglavljivanjem.
Postoje i ploce od supljikavog betona.
Njihovo postavljanje slicno је postavljanju
gipsanih ploca, ali se za spajanje koristi
poseban cement za lepljenje. Supljikavi
6 Postavite drugi red: isecite na dva dela
prvi panel tako da vertikalne spojnice budu
beton ima prednost sto је tri puta lakSi i sto
pomerene, а ostatke cete iskoristiti na kгaju
pruza pojacanu termicku izolacUu. Pored
pregradnog zida.
toga, moze se koristiti i spolja, а poseban
kompletan sistem gradnje omogucava
izgradnju i renoviranje cele kuce.
Alat: visak, kanap za obelezavanje, olovka,
liЬela, pokretni sto sa alatom, rucna testera,
lenjir od пајтапје 2 т
Materijal: gipsane ploce, 3 ili 4 drzaca
dimenzya 5 х 5 ст и visini prostorije, jedan
И profil od plastike, traka od plute, lepak za
standame ili hidrofugovane plocc
1 Obelezite па podu, zidu i plafonu 7 Рте nego sto se lepak stvrdne, odstгanite
mesto pregгadnog zida pomocu kanapa
viSak, popunite njime razmak spahtlom
za obelezavanje. Predvidite debUinu zida
za гazmazivanje, vodeci гacuna da ne
paralelnim linUama.
prepunite ili da ostanu neravnine.
8 Zalepite za plafon traku od plute tzv.
otpomu traku, lepkom za gipsane ploce.
Za poslednji геd do plafona isecite ploce
za preostale dimenzije, umanjene za 2 ст,
gomjim delom nakoso, da Ьiste taj deo
montirali uvlacenjem.
9 Ako nemate otpomu traku, prostor
koji ostaje пapunite mlazom poliuretanske
ekspanzivne pene. Odstranite visak posle
susenja i zavrsite spajanje lepkom za gips.
Kako da postavi­ 3 lzmerite гazdaljinu izшec1u gomje
sine i nosece gгede, zatim isecite pгvi

te pregradni
metalni dovratak ро шегi uшanjeno_j
za 5 111111 da Ьi gore ostavili malo
prostoгa.

zid s metalnom 4 Postavite dovratak, olovkom

osnovom
oЬelezite rupe za fiksiranje i izbusite
ih Ьusilico111.

Za razliku od pregradnog zida s

drvenom konstrukcijom, metalna
konstrukcija је laka i moze Ьiti
postavljena Ьilo gde bez opasnosti
od prevelikog opterecenja poda. 7 Postavite ostale dovratke i proveгite
рошосu !Ље\е da li su svi potpнno
vertikalni. Ako је potrebno da tu budu
Kada se postavi, ovaj pregradni zid de\Jeo
vrata, koшplet za шontazu treЬa da sadrzi
је otprilike 7 ,5 сш. ldealan је za deljenje
neophodne dodatke za konstruisanje
velike prostori_je.
nosece konstrukci_je, kao i panele koji
okruzuju vrata.
Alat: pokгetni radni sto, гukavicc, olovka,
тета traka, Lesteгa za metal, visak,
s1-afcign ili busilica-odvijac, bш-gija za
8 lsecite р\осе od gipsa 6 шm krace nego
sto је visina do plafona i zasrafite ih za
zidarske radove, liЬela, sekac, гаvап
dovratke (specijalniш vijciшa) na oko
lenjir, spahtla
l сш od пjihove ivice.
Materijal: specijalni meLalni profili, git
L raka, drveni cepovi, zidni tiplovi ili fiksat01i 9 Ako је neophodno, ovaj tip aпnature
za supUe zidove, gipsane ploce, vijak za suvu pogodan је za elektгicne kaЫove i cevi
p1-egmdu, u-aka za spajanje, ргетаz koji се Ьiti integгisani ll pregradu: profili
su predvideпi za lU svrhu.

5 Zasrafite dovratak na zidove na kojiшa

се Ьiti pregrada.
PRAКТICAN SAVET

1 Presecite gomju sinu prema meгama.

Ako se pregrada mora postaviti uspravno
u odnosu na potpome grede na plafonu,
zasrafite sinu za svaku gгedu. Ako se
postavlja u smeru gгeda, izaberite
najadekvatniju i fiksirajte gomju gredu.
• Оа bi isekli metalпe profile, upotrebite
2 Proverite uspravan polozaj pomocu testeru za metal ili zupcaste makaze.
viska i oЬelezite na podu liniju ko_ja се • Ako morate ропоvо da isecete jedпu
oznaciti mesto za postavljanje nosece duziпu, uciпite to uvek s iste straпe tako
gгede. lsecite donju sinu tacno ро duzini, da svi dovraci sacuvaju jedпu straпu
zalepite lepljivu traku na unнtrasnju ravпu i ostaпu dobro poravпati, posto
stranu, а zatim је usrafite u pod. se pregrada jedпom sklopi.
• Nosite rukavice jer su metalпi profili
veoma ostri.
• Ako zelite da па pregradu postavite
6 lsecite prvi sredisnji dovratak na veci teret, па primer, plakar, ubacite
zeljenн visinu i postavite ga tako da se па zeljeпo mesto jedпu drveпu letvu,
n_jegova sredina nalazi tacno na 60 сш dovoljпo siroku i iste dеЫјiпе kao i
od pгvog dovratka. Tako се se spo_jnice dovratak. Та letva sluzice za srafljeпje
izmedн ploca naci na vertikalnoj osi. elemeпata kojima се se fiksirati delovi
Ovi sredisnji dovratnici nisu usralljeni пamestaja.
н okvir vec su samo podupгti.
OSTALI MATERIJALI ZA IZGRADNJU
Киса izgradena od materijala slicnog cigli
Zahvaljujuci svojoj lepoti i prakticnosti,
terakota i supljikavi beton postali su
glavna konkurencija jednostavnim
Ыokovima. Medutim, pre nekoliko
godina pojavio se novi koncept
izgradnje Ыokovima. Jednostavni
za postavljanje, ovi Ыokovi mogli
bi da istisnu klasicne.
Terakota је oduvek Ыlа zastupljena
u izgradnji. Sastoji se od ilovace
pecene na 1.000-2000 °с i vrlo је
otporan materijal koji se moze
potpuno reciklirati.
lako је u upotrebi vec sedamdeset
godina, supljikavi beton nije previse
tral.en materijal za velike radove.
lpak, on poseduje sve tral.ene
kvalitete. Cigle od terakote i supljikavi
betonski Ыokovi obicno prolaze strogu
kontrolu kvaliteta.
Obnavljanje terakote
Cigle "monomur" su perforirani
Ыokovi koji podnose teret od oko
osamdeset tona.Spajanje se vrsi
tankom spojnicom deЫjine oko
1 cm, postavljene pomocu specijalnog
valjka. Pored toga, odredene tacke
kuce imaju svoje specijalne
Ыokove (nadvratnike, osnove
prozora ... )
Neophodna kolicina maltera
koju isporucuje proizvodac
za izvodenje najfinijih spojeva,
za kucu od 1 ОО m2, jeste od
5 tona do 166,5 kg. То skracuje
vreme postavljanja i do 39 %
i stedi oko 95 % vode koja se
koristi za pravljenje maltera.
Supljine za izolaciju
Rupice (supljine) zadrzavaju
vazduh, osiguravajuci tako
toplotnu izolaciju, podjednaku
i nepromenjenu u celoj strukturi.
Tako, preko leta zid apsorbuje
spoljnu toplotu da bi је na prirodan
nacin vratio u unutrasnjost stambenog
prostora. Zimi, zahvaljujuci svojoj
inerciji, zidovi uыaz.avaju termicki
sok.Kuca је ovako pravilno izolovana,
nema pregrejanih mesta i odgovara
propisanim standardima.
Zbog toga nije potrebno postaviti
dvostruku izolaciju (staklena vuna,
mineralna vuna...).
Supljikavi beton
Osim fasadnog kamena i cigala,
neki proizvodaci nude materijal
slican cigli ("monomur"). Supljikavi
beton, poznat i kao termicki,
sastoji se od cementa, kreca i peska.
Та mesavina је samlevena, а zatim
pomesana s vodom i agensom za
sirenje (koji obezbeduje njegovu
lakocu). Ova smesa takode se dobija
pecenjem u autoklavu.
Supljikavi beton ili termokamen,
poseduje kvalitete koji odgovaraju
kvalitetu cigala "monomur".
Spajanje Ыokova vrsi se isto tako
pomocu fine spojnice (2 mm).
Pored toga, on se odlikuje otpornoscu
od 18 t ро duznom metru, sto mu
obezbeduje veoma dugi rok trajanja.
On takode u toku dana apsorbuje
toplotu koju rasporeduje nocu.
Kako da
izolujete
zidove u kuci
Spoljasnji suplji
zidovi
lzolacija supljih zidova је posao koji
treba poveriti pгofesionalcu. Da Ьiste
proverili da li su uщ1trasnji zidovi Ьili
izolovani, mozete u njiтa izbusiti rupu
sa spoljпe straпe i ispitati ih ротосu
soпde. Ako пaidete па supljiпu,
obratite se strucпjaku.
lтajte па uтu da, bez obzira па
vrstu izolacije, najpre шorate resiti
problem vlage (pojava kapljica vode,
iпfiltracija, curenje) i koпdenzacije.
Strucnjak се vas iпforшisati о staпju
zida i da li se оп тоzе obloziti
izolacionim шaterijaliтa.
Razlikujeтo dve vrste izolacije,
koje se postavljaju па slicaп пасiп.
Mineralna vuna ili polistiren
Rec је о pahuljaшa тineralпe vuпe
ili ekpanzivпog polistireпa, koji se
ubrizgavaju u supljine sa spoljne
straпe sve dok se supljiпe (rupice)
пе парuпе.
Ekspanzivna репа
Ovo је тetod ubrizgavaпja репе u
sl1pljiпe, kroz otvore izbuseпe spolja.
FaЬricka репа susi se i stegпe za
пekoliko сlапа. Опа пiје pogoclna za
zidove koji su izgradeпi па drveпoj
koпstrukciji, za koje је bolje upotreblti
cvrste рапе\е.
Puni zidovi
Svaki izolato1· sa uпutrasпje straпe
тепја clebljiпu zida, ра се Ьiti potrebпo
da postavite роdпе letve, visece grede
ili ukrasпe eleтente (opsive). lsto tako,
тorali Ьiste ропоvо da iпstalirate
osvetljeпje, zidпe uticпice i, eveпtualпo,
radijatore.
Mozete izolovati zid izolacioпim
рапе\iта koji su iпtegrisaпi u пosecu
koпstrukciju od drveta (str. 232)
рге пеgо sto u пjih fiksiгate gipsaпe
ploce.
Postoje, medutim, i Lzv. koтpozitпi
paпeli. Rec је о gipsaпim рlосата,
zasticeпim пеkiт тaterijaloт za
izolacijн, koje mogu Ьiti zalepljeпe
uz нпutrasпji zid i koje, posto se
јеdпош postave, izgledajн kao obloge
od gipsa.
Kako da
postavite
zvucnu izolaciju
U danasnje vreme, velika buka је
jedan od najcescih faktora stesa.
Srecom, negativan akusticni uticaj
lako је uЫaziti uz kontrolu buke
koja ulazi i izlazi iz jedne
prostorije.
Zavisпo od polozaja vase kuce ili staпa,
тoracete da trpite Ьнkн koja dolazi spolja
- od saobracaja па putн, zelezпickog ili
avio-saobracaja. Treba takode iтati u vidu
\оkа\па iпdнstrijska postrojeпja, pijace ili
trzпe ceпtre u vaseт krajн, kao i Ьнспе
susede i kucпe ljнblmce. Ako zivite u
zajedпickoj kнci ili staпu, morate da delite
i zajedпicke prostorije s ostaliт staпariтa
i, паrаvпо, da slusate bukн koja pгodire
kroz zidove, cak i опе пajdeblje.
Kako da se zastite
od spoljasnje buke
Dvostruka stakla
Najkorisпije akusticko роЬо\јsапје koje
тozete ostvariti н domaciпstvu jesu
dvostruka stakla i пadstaklo. Ako hocete
da postigпete clobar rezultat, izmedu dva
stakla тorate ostaviti prostor od пајmапје
10 cm.
• Postojeci prozor тога zaista Ьiti
пергорнstап da Ьi se izbeglo pгodiraпje
zvнkova kroz еvепшаlпе pнkotiпe.
• Drugo staklo тога Ьiti deblje od prvog.
• Prozor mora Ьiti izolovaп akustickiт
izolatoroт.
Najvazпije је da drнgo staklo ostaпe
zatvoreпo zbog тaksiтalпe zastite.
Pгoverite, medнtiт, da li se prozor moze
lako otvoriti н slucajн opasпosti (evakнacija
zbog pozara).
Mozda се se ispostaviti da је пеорhоdпо
da opreтite prostorijн clrugiт tipovima
veпtilacije ako је prozor jediпi izvor
vazduha.
Spoljna vrata
Evo kako da poboljsate sроlјпн zvucпu
izolaciju vrata:
• zameпite stakleпi рапе\ ili пeki lagaпi
materijal пekim c!ebljim materijalom;
proverite da li sн vrata zastieeпa ос! vlage;
•
postavite dvostruko staklo па veraпdi.
•
Kako da zapusite rupe
UpotreЬite silikoп da Ьiste popuпili
prostor oko vrata i prozora.
Zvucna zastita pomocu
izolacione оЫоgе
Zvukove koji prolaze kroz pregradпi zid
mozete smaпjiti oblazнci ga izolacioпiт
тaterijalom (postupak је isti kao za
pregradпi zid па drveпoj osпovi), odvo­
jeпiш od zida. Ako је па zidн i dimпjak,
obloga тоzе Ьiti postavljeпo ispred, ali
prostorija mora blti dovoljпo velika јег
cete iпасе zaнzeti veliki deo poda. U tот
slucaju, oblagaпje obavite па udнbljeпjiшa.
Ako dimпjak пе radi, prekrijte zid ciglom
i oтalterisite ga.
Alat: тета Lraka, visak, 111.спа ili elektricna
testeгa, cekic, (ро potrebl) busilica i Ьигgф:,
simka spahlla ш тisttiJa, pistoU za
ub1izgavanjc
Materijal: теkо dгvo iseceno 7,5 х 5 ст, silo
od 10 ст, izolacioni рапе/ od 10 ст deЬljine,
�ripsane poloce od 1,25 ст, ekscri za gipsanu
plocu od 4 ст, bandaz-tгaka za spajanje,
ispu11a za spajanjc gipsa11ih ploca, siliko11
1 Obelezite па рlаfопн јеdпн liпijн
paralelпu s pregradпiт zicloт, па
нdaljeпosti od 10 ст. Isecite gomju gredu
ро шeri, postavite пјепо lice пapred па
liпiju i zakнcajte је па potpome gredice
ako stoji pod praviт ug\0111 u odпosu па
пjih. Ako је greda paralelпa s potpomiт
gredicama, нcvrstite је теtа\пiт kopcama.
2 Pнstite visak sa gomje grede i obelezite
drugн \iпiјн па podu. Isecite пosecu
gredu ро meri i zakucajte је. Ako је pod
od Ьеtопа, korisatite zidarske eksere. lsecite
i postavite podupirace s оЬе stгапе zida i
60 ст od sredine. Zakнcajte ih нkoso па
gomju i па поsесн gredu.
3 lsecite ро тeri izolacioпe рапеlе i post­
avite ih izmedн podнpiraca, savijajнci stra­
пe i krajeve iza поsесе drveпe koпstrukcije.
4 lsecite prvн gipsanн рlосн u visini
izmedu poda i plafona. Zakнcajte је za
drveпe podнpirace. Fiksirajte ostale ploce
da blste zavrsili prvi sloj.
5 lsecite i postavite drugi sloj gipsaпih
ploca, praveci razтak па spojeviтa.
Postavite bandaz-trakн i povezite ploce, а
zatim zalepite okolo silikonoт. Postavite
novu podпu lajsпu i пastavite dalje radove
(molerske ili tapetarske).
PRAКТICAN SAVET
Ako zivite Ыizu aerodroma ili auto-puta,
raspitajte se u nadleznoj organizaciji da li
postoji osnova za smanjenje poreza na
nekretnine. Strucne savete о modernim
tipovima izolacije mozete naci na Zutim
stranama.
 Tradicionalni i kompozitni izolatori
PRIRODNA
Tradicionalni izolatori
IZOLACIJA
IZOLATORI ZIDOVI ZA IZOLACIJU

Konoplja, pamuk, perje - ovi prirodnj

Tip Gustina Koeficijent Zid Krov iznad Neuseljivo Pod iznad ta- Plivajuci
materijali su izuzetno traieni. lzdГZljivi su,
kg/m3 provodljivosti * potkrovlja potkrovlje vana ili vazdu- pod
ali је njihovo postavljanje cesto veoma
W/m0 С snog prostora
skupo.

Mineralna vlakna 20-300 0,041 • • • •

Раёје perje
lzolator "batiplum" је termoakustican,
Polistiren mleveni
а sastoji se od perja (70 %) i ovcje
ekspandirani klase
vune (20 %), koji su povezani vlaknima
1, 2, 3, 4 10-30 0,039-0,044 • • • • •

od poliestera. Perje је obradeno

na takav nacin da su odstranjeni
Polistiren termo-
svi alergeni, ра је ovaj materijal
kompresovani 12-35 0,036-0,041 • • • • •

odlican za osobe koje pate od

alergija i astme. Ovaj izolator
Perlit ekspandirani 45-100 0,050 • •

podleze strogoj kontroli kvaliteta

sirom Evrope.
Polistiren
Postavljanje ovog izolatora ne
ekspandirani
iziskuje postavljanje parne brane,
ekstrudirani 28-40 0,029-0,035 • • •

osim u kucama s nosecom

konstrukcijom od drveta. Prodaje se
Staklena vuna 120-140 0,050-0,055 • • • •

u rolnama i postoji u cetiri deЫjine

(40, 60, 80, 120 mm), sece se
Fjbragglo 300-600 0,12-0,16 • •

posebnim nozem ili brusilicom.

Njegovo postavljanje vrsi se lepljenjem
Vermikulit 65-125 0,042 •

(malterom) ili fiksiranjem u kostur,

drveni ili metalni. lzolacija potkrovlja
Poliuretanska
vrsi se brodskim podom u dva sloja.
pena
Na nagibu prvi sloj zauzima mesto
Ekspandjrane
izmedu kalkanskih greda i prekriven
ploce i Ыokovi 30-60 0,029-0,033 • • • • •

је drugim slojem postavljenim

poduzno.
Hlorid polivinila 25-48 0,031-0,034 • • • • •

Prirodna vlakna
Formo-fenolicna
Ovcja vuna, konoplja, lan, pluta
pena 30-80 0,012-0,033 • • • •

ili pamuk su izolatori cija proizvodnja

ntie preterano skupa. Njihove
karakteristike su veoma slicne
Kompozitni izolatori
izolatorima koji se poslednjih
godina najcesce upotreЫjavaju u
IZOLATORI ZIDOVI ZA IZOLACIJU
gradevinarstvu. Tretiranje (obrada),
na primer protiv bakterija ili gljivica
lzolator Ostale komponente Zid Krov Neuseljivo Pod iznad Plivajuci
(fungjcjdno) vrsj se na bazi netoksicnih
iznad potkrovlje podruma ili pod
proizvoda (borna so, mitin - proizvod
potkrovlja vazdusnog
za jzolacjju od ovcje vune).
prostora
Prirodna vlakna prodaju se u panelima,
lna vlakna velike
u rolnama jli na meru.
gustine Gipsane ploce
Rolne se upotreЫjavaju za izolaciju
tavana i krovnjh konstrukcjja ј postoje
Polistiren mleveni
u tri deЬljine (8, 1О, 12 cm). Paneli se
ekspandirani Fibraggio • •

prodaju u 4 deЬljjne (4, 6, 8, 12 cm),

(Oplata) (Oplata)
а namenjeni su izolaciji zidova
ј podova.
Vuna koja se prodaje na meru koristi
Polistiren
se za jzolacjju praznog prostora vrha
termokomresovani Gipsane ploce
potkrovlja ili izduЫjenih dasaka
brodskog poda.
Pena od
Ako se nanosi duvanjem, vuna
poliuretana Ро izboru (malter, drvo".)
popunjava ј najmanjj prazan prostor.

Pena fenolicna Gipsane ploce

Prefabrikovani
pod (izolator Gredice
polistiren) Prefabrikovane ploce

• Sto је koeficijent manji, to је izolacija bolja.

Kako spreciti
kondenzaciju
Kondenzacija nastaje u prostoriji
kada topao i vlazan vazduh
dode u dodir s hladnom
povrsinom, па primer, spoljasnjim
zidom ili prozorskim oknom.
ProЫem s kondenzacijom
sve је cesci јег је usled dobre
izolacije cesto zanemarena
ventilacija.
Dva glavna resenja proЫema kondenzacije
su, dakle, poboljsaпje izolacije odredeпe
poYrsiпe i sргесаvапје ulaska vlaznog
vazcluha. U ekstгemпim slucajeYima treba
iпstalirati aparat za otklaпjaпje vlage.
Kako da smanjite
vodenu paru
Isparavaпje se javlja Ll kuhiпji, kao i
kupatilu, od рrапја rublja i od kupaпja.
Pokusajte da sprecite пastaпak
pгekomeгne vlage.
• U kuhiпji се aspirator za рагu smaпjiti
koпdeпzaciju.
• Poklopite posude dok kuvate. Nabavite
cajпik koji se automatski iskljucuje cim
\'Oda распе da vгi.
• Masiпa za suseпje vesa mora imati
spoljasпji odvod, osim ako пiје rec о
modelu koпdeпzatoгa koji пе zahteva
veпtilacioпi oclvod.
• Koпdeпzacija је cesta LI kupatilu,
пагосitо па hlaclпim poplocaпim
povrsiпama. Radijator koji u isto vгeme
sluzi i za suseпje peskira zagгejace
p1·ostoгiju i smaпjiti vlagu.
• Da Ьiste smaпjili koliciпu раге, pre пеgо
sto kadu napuпite toplom voclom, пајрге
pustite hladпн vodu. Vrata drzite
zatvoreпa da рага ne Ьi prodrla u ostatak
kuce.
• U kupatilu i kнhinji instalirajte
veпtilatoгe ili aspiratore.
PRAКТICAN SAVET
Na mestima па kojima ima mnogo
isparavanja koristite antikondenzacionu
boju umesto standardne. Ova Ьоја
apsorbuje veliku vlagu i omogucava
isparavanje. Takode sadГZi fungicid koji
smanjuje rizik od pojave budi.
lnstaliranje Kuciste ventilatora
ventilatora
--
Odvodna cev
Najefikasniji postupak za dobru
ј
[
ventilaciju jeste postavljanje
ventilatora za odvod. Da Ьiste
postigli najbolji rezultat, postavite Poktop<o
ga nasuprot vrata.
Spoljasnja _Ј
resetka
Gajtan s
�--
prekidacem
Zidni ventilator
Poklopac se stavlja na ventilatoг licem
Ventilator s direktnim Centrifugalni ventilator ргеmа prostoriji, а гesetka se postaYlja
izbacivanjeп1
na spoljasnji zicl i medнsobno sн
povezani oclvodnom cevi. Ovo је
Ventilatori s direktnim izЬaciYaпjem imajLI neophoclno u slнcaju supljeg zida, ali је
elisu koja нvlaci vazdнh paгalelno s koгisпo i kod puпog zida zbog lakseg
osovinom elise i izЬacuje ga prema spolp. oclrzavaпja. Veпtilator moze imati gajtan
CentгifL1galni vemilatori uvlace vazduh i ili zaseban zidni pгekidac.
uЬаснјн ga u turЬinu da Ьi doЬili па
brzini pre пеgо sto ga izbace пароlје.
Iпstaliraпi па zicl, ovi ventilatoгi
izЬacнju vazduh napolje kгoz otvor.
LI
Ako sн пюntirani па рlаfопн, rade tako
sto izbacujн vazduh kгoz oclvodпн сеУ
postaYljenu iznad plafona, koja vocli
do spoljasnjeg zida.
Pгozoгski veпtilatori nisu рrеtегапо skнpi
i laki SLI za montiгanJe, ali imajн manje
motore i jak vetaг ih moze pokvaгiti pre
nego zidne ventilatoгe. Svi tipovi ventilatoгa
su sa elekt1icnim motorom i ukljнcLtju se
Reznjasti poklopac
роmосн gajtaпa па veпtilatoru ili pomocu
Unutrasnja --+---'
zasebпog zidnog pгekidaca.
spona
Veпtilator sa gajtaпom se рrерогнсuје za
Spoljasnja --+----'
kнpatila. !пасе, zidni prekidac treba da Ьucle spona
iпstaliraп van te prostorije prema vazecim
sigшпosпim staпdaгdima. Ugla\Тl1om sн
.......___ Gajtan s
slabl potrosaci elektгicпe stn1je. prekidacem
Neki ventilatori s dve ili Lгi Ьгziпе
slozeпiji su za povezivaпje. U tom slнсајн
Prozorski ventilator
Ьi svakako trebalo cla pozovete strucпjaka.
Ventilator se uglavljuje н okrнgli
otvor isecen na staklн, а spoljasnji i
lnstaliranje zidnog ili unutrasnji delovi spajaju se spojnicama
postavljeпim s оЬе stгапе stakla.
prozorskog ventilatora
1 Postavite veпtilator па zid ili prozor
sto је mogнce vise, preko puta vrata ili 4 Pripremite iпstalacionu semu (str. 284)
gla\Тl1og dovoda vazdнha tako da on da Ьiste mogli da odlucite gde cete postaviti
sloЬoclno stгuji kroz citaYU pгostoriju. razvodnн kнtije za\isno od dнzine kabla za
nарајапје ventilatora.
2 Ako se Lt pгostoгiji пalazi kotao ili
grejno telo na gas, oЬezЬedite пш zaseЬnн 5 Postujuci uplllstva pгoizvodaca, po\•ezite
Yeпtilacijн. !пасе, ako su \'rata i prozori elektricne elemente pre nego sto instalirate
zatYoгeni, ventilatoг Ьi mogao da izЬacuje L1ПL1tгasnju spojnicu i reznjasti poklopac.
zagadeni vazclнh i clim н pгostoгijLt. Koгistite kabl koji је preporuceп od
proizvodaca. Paznja: veпtilator тога
3 Napгavite otvor u ziclu ili рrоzогн da ima uzemljenje.
na mesLU ро svom izЬoru. Fiksirajte
spoljasnju sponu, zatim unutгasnju, 6 Fiksiгajte гesetkt1 i гeznjasti poklopac
i na kгaju kнciste elise. LI tmutrasnjosti prostorije.
lzolacija tavana
Ako tavanski prostor sluzi samo za
odlaganje stvari, dovoljno је da se
izoluje samo pod. Ali, ako se u
tavanskim prostorijama stanuje -
ili ako nameravate da ih pretvorite
u stambeni prostor - moracete da
postavite izolaciju i па kose strane
potkrovlja.
Ako na pod postavite sper-ploce posto ste
stavili izolacioпi шateгijal izmedu gredica
nosaёa, doЫcete koristan pгostor. Imajte na
umu, medutim, da su te iste gгecle nosaёi
plafona donje pгostorije i stoga ih ne treba
opterecivati preteskim predmetima.
Pre nego sto pocnete da radite Dobro
oёistite pod, а onda usisivaёem pokupite
prasinll. lstovremeno proverite da li mozda
ima tragova bнdi ili parazita. Ukoliko ima,
pozovite struёno lice koji се otkloпiti te
proЬleme.
Ako ta\lan nije osvetljen, prikljнёite
pokretпн lampu za нtikac па spratu nize
ili sijalicu na prodнzni kаЫ. S\letlost оЫёпе
bateгijske lampe пiје dovoljna za OVll vrstll
posla.
Fiksiranje podloge-zastitni­
ka od isparenja
Alat: makaze
Materijal: podloga-zastitnik od ispam�ja,
lepljiva tгaka za slzrivanje spojeva
1 Jsecite kotUГO\•e ili panele makazama da
doЫJete sirinu 5-7,5 cm vесн od razmaka
izmedu gredica nosaёa.
2 Postavite iseёene delove u razmake izme­
du gredica. lzolator treba da Ьнdе оkrещн
nadole stranom koja оdЫја isparenje.
3 Pokrijte spojeve leplji\lom trakom
sirokom 5 cm.
Postavljanje izolacionog
materijala па pod
Prostor izmedu gredica variгa, ali је u
prosekн 35 cm. Na rolni od 40 сш ne
secite ivice nego ih ostavite tako da Ьi
tаёпо "пalegle".
Alat: ma/iazc, maska i zasШne пikavice
Materijal: rolne mincralne ili sLaklene
vune
MISLIТE NA BEZBEDNOST
lzolacioni materijali mogu da budu
vrlo opasni. Otvarajte ambala±u iskljuёivo
5 Kada dve rolпe dodu јеdпа do druge ро
duzini, spojte im ivice pritiskajuci ih jednu
na mestu postavljanja i zatvorite ulaz
uz drugu. Secite izolator tako cla se ёvгsto
na tavan dok radite. Nosite zastitne
пamotava.
rukavice i radni kombinezon ili kosulju
s dugim rukavima. Uvucite krajeve
rukava u rukavice, а nogavice u ёаrаре.
6 Pokusajte da UVl\Cete izolatoг ispod
elektricпih kaЬlova da Ыste izbegli rizik
Ako se vlakna uvuku u rukavice, опа
od pregrevaпja. Ako је moguce, fiksirajte
mogu da izazovu vecu nadra±enost
kaЬlove za stranice greda.
koze nego da ste radili bez rukavica.
Nosite masku koju cete baciti posle
upotrebe. Preporuёljivo је. da nosite
7 Nikada ne vrsite izolaciju ispod
rezervoara hladпe \IOde. Ostavite otvoг u
zastitnu kacigu da biste zastitili glavu
izolacioпom materijalu da Ы topao \lazdul1
od krovnih greda.
koji se penje odozdo zagгevao dпо
гezervoara kako se voda пе Ьi zamrzla.
1 Роёпitе da odmotavate rolпu izmedu
lzolacija granulama
dve grede па jednom kraju tavaпa.
ekspandiranog polistirena
O\laj materijal koji se kupuje na meru lak
је za postavljanje. Prospite gгanule izmedL1
greda, а zatim ih poravnajte. Napravite
meraё пivoa (viclite и daljem tekstl1) da Ьi
duЫпа SVllda Ыlа ista.Veciпa plafonskih
greda visoka је 10-15 cm. Ispunjavaпjem
rastojanja izmedu greda do vrha песе se
postiCi dovoljna gustiпa. Zbog toga cete
morati da izdigпete grede ukucavajuci
ёetvrtaste letvice od 5 cm da biste povecali
duЫпu.
Ostavite gomje letvice da se vide kako
Ыste mogli bezbedno da hodate ро tavanu.
Меrаё nivoa: ос! otpadaka drveta isecite
drvo и oЬliku slo\la т cije се se "ruke"
naslanjati па gredice i па taj naёin
izjedпaёavati sloj izolacionog materijala.
2 Ne stavljajte izolatoг skroz do zida
jer treba ostaviti bar 5 cm prostora za
cirkulaciju vazduha. U suprotnoш, javice
se ргоЫеm s kondenzacijom. PRAKTICAN SAVET
3 Rolnu lagano pritiskajte dok је Ako tavan пеmа pod, imajte па umu to
da се vasu tezinu пositi grede. Nemojte
odmotavate da Ы Ьila ravna, ali pazite
stajati na gipsanim ploёama јег mozete
da је пе spljostile. Kada је гazVl\ёete do
propasti kroz njih. Postavite ёvrstu,
druge strane tavaпa, isecite је makazama
debelu i dugu dasku preko пajmanje
vocleci гаёunа da ne Ыokirate пeophodnu
dve grede. Bilo bi jos bolje da postavite
ventilaciju krovnih greda.
dve ili tri daske kako ne biste morali
4 Nastavite izolaciju izmedu osta!Љ greda. stalno da premestate onu па kojoj
Na mestima do kojih је tesko doci pritisnite
stojite.
izolator metlom.

OBLAGANJE
TAVANSKOG
OТVORA (VRATA)
• lsecite komad mineralne ili staklene
vune sa rolne ili debelu taЫu rastegljivog
stiropora ро meri otvora.
• Оа biste fiksirali urolani materijal,
ukucajte dva-tri eksera s оЬе strane
vrata. Vezite kanap iznad izolatora
i zamotajte ga oko eksera da biste
zadГZali materijal na mestu.
Ne pritiskajte suvise da ne
udubite materijal.
• Takode mozete izrezati dovoljno
sirok polietilenski film da prekrijete
izolator. Fiksirajte ga odozgo i
rajsnedlama pricvrstite za ivice.
• Ako koristite ploce stiropora,
zalepite ih specijalnim lepkom
za vrata otvora.
• Proverite da li vrata tacno
odgovaraju otvoru. Predvidite
instalaciju usisivaca vazduha (vidi
str. 219) da vlaga ne bi mogla da
prodre na hladni tavan i da izazove
kondenzaciju.
PROVETRAVANJE
ZIVOTNOG PROSTORA
Mada је izolacija kuca izuzetno
efikasna, ipak ne treba preterivati.
Svakako је vaZno da se smanji
gubitak energije, ali је isto tako
veoma vaZno da vazduh u kuci
cirkulise.
U starim kucama ventilacija se uglavnom
vrsila kroz dimnjake. Novije kuce
i zgrade su bolje izolovane, imaju
bolje grejanje i provetravaju se
kontrolisanim mehanickim ventilacionim
sistemom.
Mehanicki ventilacioni
sistem i njegovo odrzavanje
Оа bi stalna ventilacija prostora
u kom zivite bila optimalna, neophodno
је da imate sistem koji savrrseno
funkcionise. Strucno lice bi trebalo
na svake tri godine da obavi potpuni
remont instalacije. U tom intervalu
sami mozete da cistite:
• otvore za usisavanje - svaka
tri meseca;
• filtere - svake godine;
• ulaze za vazduh (pranje
i ciscenje prasine) - redovno.
4 Оа Ьiste jeclnostavпo i Ьrzo pгiveli
lzolacija krova posao kraju, pricvrstite gractevinski papir
za kroшu gгedu. Provetite da li on naleze
Ako stvari koje zelite da drzite па bar 10 cm i pokri.ite spojeve lepljivom
tavaпu treba da budu па toplom
trakoш. Ploce mozete da zasraГite i za
kroшe grede.
i suvom, preporucljivo је da se
izvrsi izolacija uпutrasпjosti krova.
То је istovremeпo i пасiп da
prostorija leti zadrzi пeophodпu
sveziпu.
Alat: поz ili velilie makazc; (ро роtгеЬi)
Ьusilica
Materijal: izolacioni matnijal od staklene
vune, ba.�lenski kanap, g1-шlcvi11ski kaгton,
рюоvапе ili gipsane ploce п,ие slile ос/
ispm·enja s metiliziгanom p1·evlakom,
/Jusilica za gipsane ploce
1 Postavite jeclnu duzinu izolacioпog шate­
rijala sa unutra5пJe strane kгova i obelezite
iznad rastojanje izшec1u krovnih gгeda.
5 Za jos lepsi eГekat, prisгaГite jednu
gipsanu plocu za kroYПLt gredu, licem
ргеmа krovu. Koгistite specijalne vijke
koje cete pricvrstiti elektгicnim z
avrtacem.
Plafonska ploca
pod terasom
Оа prostori_ja ne Ьi izguЬila visinu,
mozete da нpotreЬite izolacione оЬ!оgе
2 lsecite izolacioni шaterijal da Ъiste ga kao опе koje se koriste za zidove.
Postavljaпje tih izolacioпih materi_jala
stavili izшedLt krovnih greda. Pre roga Ьi
vrsi se Ьilo clirektno ispoci plaГona
treЬalo postaviti male nagiЬe na krovпim
(stropa), Ьilo па prethodпo pricvrsceпo
ispustiшa da Ьi Ъilo prostora koji се
cirveno postolje.
onюgucavati cirkulaciju vazduha.
Ako ispod plaГona ima ciovoljno
prostora, mozete с!а пapravite lazni
plaГon (gipsane ploce, miпeralna vlakna...)
па koji cete postaviti izolacioni materijal
(kartoп oci mineralnih vlakana) cija
mekoca olaksava postavljanje. Izolacioni
materijal Ьiсе Гiksiran na nalicje plafona
ili postavljen па okvir odreden da drzi
lazni рlаГоп. Оп се Ьiti pгilepljen tako
sto се mu sa nalicja Ьiti sloj koji stiti od
isрагепја.
Izolalacioni materijal i lazпi plafon
zajedno imaju minimalnu ciebljinн
7-10 ст.
3 Ne ukucavajte пista diгektno па
kroшu gredu јег rizikujete da ostetite crep.
Koristite heГtalicu ili plasticni bastenski
kanap da Ьiste izolacioni materijal zaclrzali
na шestu. Ook ovo raclite, Ьiсе vam
potreЬan pomocnik.
VLAGA U KUCI

Vlaiпa kuca moze brzo postati

пeugodпa za zivot ako se пе
preduzmu пikakve mere preveпtive
ili zastite. Рге пеgо sto роспеtе
da resavate ovaj proЫem, vaiпo је
utvrditi pravi uzrok. Neodgovarajuce
геsепје moze u izvesпim slucajevima
da pogorsa staпje.

Tri moguca uzroka pojave vlage u kuci

jesu kapilarпo репјапје, propustaпje
vode ili koпdeпzacija.

Kapilarno penjanje
Опо se javlja пarocito kod ukopaпih
zidova koji su u koпtaktu s vlaiпim
tlom. Voda se polako репје u рогоzпе
zidove i moze dospeti vrlo visoko.
Porozпi materijali imaju male supljiпe
koje medusobпo povezaпe сiпе
kaпale. Voda koja se tako zadгZava
u zidovima gubi se putem isparavaпja,
sto moze trajati пekoliko пedelja.

Treba zпati da ovaj proЫem пе postoji

kod gradeviпskog kameпa i пeporozпih
materijala.

Propustanje vode
Napukla spoljasпja оЫоgа пе
pruza odgovarajucu zastitu zidova.
Kisпica se tako moze uvuci u zid
i prouzrokovati vlaiпost kuce.
Propustaпje vode javlja se i па
propustljivim savovima (пatkrovпi
deo dimпjaka, krovпi prozor"").
Pojava mrlje u oЫiku vепса па
plafoпu је zпak da је propustaпje
vode vec u poodmakloj fazi.
Kondenzacija
Neprovetreпe kuce i staпovi
zadгZavaju u vazduhu vodeпu paru
koja пastaje usled kuvaпja, gгејапја
itd. Zivotпi prostor u kom ima vlage,
а пе provetrava se, oseca se па bud.
Koпdeпzacija se javlja kada vlaga
пaide па hladпu povrsiпu - tada se
опа pretvara u kapljice vode
i odlepljuje zidпe оЫоgе.
Bud se moze pojaviti zbog
lose veпtilacije i iza пamestaja.
Опа moze da пaskodi zdravlju
ukucaпa i da izazove ozbiljпe
respiratorпe ргоЫеmе.
Resavanje proЫema vlage Оа bi ste resili ргоЫеm koпdeпzacije,
Ргопаlаiепје izvora vlage u domaciпstvu оsпоvпа mera koju treba preduzeti
је zahtevaп posao. Najbolje је da је da se uvede (ili proveri) koпtrolisaпa
prvo koпsultujete specijalizovaпe mehaпicka veпtilacija. Samo tako moze
firme. Опе се sve detaljпo pregledati se postici stalпa veпtilacija. Hladпa
i pomoci vam da otkrijete uzrok kuca pogoduje stvaraпju koпdeпzacije.
vlage. Zbog toga је preporucljivo da se sa
grejaпjem prostorije ili kuce пе prestaje
Kapilarпo репјапје u staroj kuci potpuпo.
iziskuje iпterveпciju strucпjaka, koji
се zavisпo od ргоЫеmа, postaviti Zameпa prozora koji imaju јеdпо
dreпaiu ili oЫoziti temelje bitumeпskom staklo dvostrukim zпаtпо се smaпjiti
oЫogom. gubitak eпergije.
Propustaпje vode moze se zaustaviti
zaptivaпjem svih pukotiпa u zidu.
Male pukotiпe mogu se zatvoriti
sredstvima za zaptivaпje, а опе od
dva i vise milimetara pur-peпom.
Takode proverite crep, spojeve
izmedu glava dimпjaka i krovпog
pokrivaca, krovпe prozore i obavite
пеорhоdпе iпterveпcije.
Utvrdivanje uzroka vlage
ProЫemi s vlagom mogu Ьiti гazni. Nekada је to kisa koja prodire kroz krov i zidove,
bud koja dolazi s tla, koпdeпzacija, ili sva tri proЫema zajedпo. Proverite da li ste otkrili
pravi uzrok vlage pre по sto kreпete da saпirate osteceпje. U protivnom, samo cete
delimicпo resiti proЫem ili pogorsati staпje preduzimaпjem pogresпog koraka.
Vlaga se moie uvuci kroz meduprostor
oko prozora (gore) ili izazvati pojavu budi
и ormaru (dole).
Obelezavanje polukruznih
tragova
U staroj kuci Ыаgо slegaпje moze izazvati
pukotiпe, а zatim i репјапје vlage kroz
pukotiпe. Samo јеdап pukotiпa moze
izazvati vlazпu mrlju siroku 1 m, а
mпogobrojпe pukotiпe izazvace pojavu
vlazпog pojasa па zidu.
Struganje Ьоје
UpotreЬite dleto da Ьiste testirali staпje
podпih lajsпi, ako primetite zпake
pгopustaпja vode па zidovima ili па
podu u prizemlju. Zidovi ispod podпih
lajsпi пisu Ьојепi i zato si.1 izlozeпiji
vlazi. Ukoliko је zid Ьојеп (premazaп),
osteceпja su moguca, ali su mапје
vidljiva ispod premazaпog sloja.
Test aluminijumskom folijom
Ako пiste siguгni u uzrok pгopustaпja
vode, ргоЬајtе ovaj jedпostavan test:
osusite zid feпom za kosu, prilepile
alumiпijumsku foliju па osuseпu
povrsinu i ostavite је 24 sata.
Ako је паkоп toga folija vlazпa,
u pitaпju је proЬlem koпdeпzacije.
Ako је povгsiпa ispod пје vlazпa,
опdа је rec о porastu vlage, пarocito
ako se mrlja пalazi vise od l m izпad
poda.
Provetravanje otvora
Tragovi vlage па zidovima oko prozora
i vrata uglavnom пastaju od kise koja se
uvlaci u pukotiпe ili useke zida koji ih
uokviruje. Ako ima vlage ispod otvora,
to је zato sto nema useka za odvod
vode (oluka) s prozoгa ili praga.
Ako postoji kaпal za odvod vode,
а voda пе moze cla otice, proverite
da пiје zacepljeп bojom ili
malterom.
PRAКТIGAN SAVET
Neke specijalizovane firme nude
besplatnu ekspertizu ku6e i otkrivaju
eventualne uzroke vlage ili najezde
parazita. U skladu s prirodom
proЫema predlozi6e vam najbolje
resenje.
Prokisnjavanje krova
Vrlo је tesko otkriti tаспо mesto
prokisпjavaпja kosog krova. Кisa
moze ulaziti ро sastavcima krova
ili ро stranicama krovnih greda i pre
nego sto роспе da kaplje ро plafoпu
tavaпa. Vlazпe mrlje па gгапiспоm
zidu ili па dimпjackoj cevi па tavaпu
mogu Ьiti pokazatelj da је оЫоgа
osteceпa ili пeotpoma. Zamoliti
пekoga da нpravi mlaz vode na krov,
а vi ostaпite па tavaпu da vidite da li
prokisпjava.
Provetravanje vodovodnih cevi
Сuгепје u vodovodпom sistemu ili
sistemн ceпtralпog gгејапја moze da
izazove stvaraпje mrlja za koje se misli
da sн vlaga koja se "репје". То se desava
kad su cevi ukopaпe ispod poda ili su н
zidн. Saino јеdпа rupica na cevi, veliciпe
glave ciode, moze vremeпom da izazove
cureпje zпаtпе koliciпe vode. Mozete
da otkopate cev ili da је zameпite
ili da је premestite.
."
.
.:.. ·:
. ':· . . "� .:.� .
ProЫem kondenzacije
Ako krov пе prokisпjava, а tavaпske grede
ili izolacioпa оЫоgа sн vlazпe, to је zbog
toga sto se topao vazduh репје u gomji
deo tavaпa i koпdenzнje se па hladnim
povrsiпama. То moze proнzrokovati Ьнd
па tavanskim gredama i mrlje па plafoпu.
ProЫem isparavanja
Кнhiпја i kнpatilo su glavna mesta
koпdeпzacije н kuci. Kнvanje, kнрапје,
рrапје rнЫја - sve to нtice na stvaraпje
vodeпe раге. l bojleri isto tako stvaгaju
vlagн. jedпostavпi ventilacioпi sistem ili
dоЬга cirkнlacija vazdнha omogнcavaju
da zameпu uпнtrasпjeg vlazпog vazdнha
spoljasпjim, suvim.
Plakari koji sн priljнЬljeпi za spoljasпji
zid, а пе provetravajн se, takoc1e sн mesto
па kom se stvara Ьнd. Zastitite garderobu
н пjima.
Kako otklоп iti 1
oiviёeпe sivom i Ьelom bojom. Pauёiпaste
Oёistite zahvaceпu povrsiпu i ako
Lгake se sire ро zidovima i metalnim
iша starih tapela ili Ьоје, skiпite ih.
delovima lrazeci dгvo. Опе пюgн Ьiti

proЫem trulezi clнge i do 12 m. Napadnнto dгvo postaje

Sltvo i mekaпo i naglo se droЬi.
2 Naпesile premaz clva рнtа, рrеша
нpustvu proizvodaёa.

i budi
Drvo koje se koristi za izgradnju,
Ьilo опо поvо ili staro, ukoliko је
ostavljeпo па vlaznom vazduhu ili
је паtорlјепо vodom, vremeпom
Те paгazite Lreba sto је mogнce pre
iskoreniti јег se veoma brzo sire i ostajн
пevic\ljivi iznad tavanice, ispocl podnih
dasaka ili ispod zidпe obloge. Моgн
Radikalniji tretmani
godiпama mirovati pre пеgо sto ponovo
Рrероrнёнје se пepropнstljivi premaz па
параdnн. Njihovo нklanjanje је veoma
bazi uгetaпske smole koja се formiгati
zal1tevпo i zbog toga tгеЬа pozvati
пepromoёivi film. Оп се se stegпнti pod
struёпjaka.
uticajem vlage.

се doblti sloj budi ili plesпi. Bez

obzira па to gde stoji, uvek се Ьiti
па meti iпsekata koji ga пagrizaju.
Kako da specite
pojavu budi
Plesan 1 Pazjivo oeistite povrsinн. Ako ste
пatopili staгe tapele da Ьiste ih lakse
skinнli, saёekajte da se zid osнsi.
Plesaп zahvata оЬојепе povrsiпe, tapete,
malter, ргешаz ос] gipsa, ёаk i drvene
povrsine. Proizvod па bazi hlora uopste
2 lzmedu svakog папоsеnја vodootpomog
premaza, saёekajte da prode dva-tri sata da
пiје efikasan. Zidпн оЬ\оgн zahvaceпн
пе Ьi Ьiо lepljiv па clodir.
plesni пеЬа skiпllti. Ako је pitanjн
t1

оkгеёепа ili dгvепа povrsiпa, operite

је mlakom vodom kојн sle clodali
• Tretirajte vlagu ёim је proпactete.
deterdzeпt.
ll
Vlaga па betonskom
Ulvrdite da li је uzrok koпdeпzacija,
propustanje vode (pukotine u zidu,
Gipsaпu ili cemeпtпu povrsiпu izgreЬite podu
ili isёetkajte da Ьiste нkloпili tragove
porozпi ziclovi, prokisnjavanje krova,
plesni, а zatim pгemazite fнngicidom "Репјапје" vlage kroz cementnн podlogн
curenje kaпalizacije").
za zid. Pгeduzmile mеге bezbedпosli zпаёi da ovaj nije premazaп filmom za
• Proverite da li је veпtilacija oko kuce,
i deziпfikujle zid рге nego.sto zalepite zastitu od vlage ili da је podloga ostecena.
u podrumн ili oko saпitarпog ёvora ёista
Ьilo sta па пјеgа. Ako је to slнёај, Ьiёе lesko locirati te
i dobro poslavljeпa. Zamenite svaku
Takocte otklonite нzrok vlage (uglavпom pнkotiпe.
ostecenu гesetkll.
је Lo koпcleпzacija zbog lose termiёke
izolacije) i poboljsajte ventilacijн prostorije. 1 Ako "penjanje" vlage пagore пiје
Dok nanosile proizvocl, оЬаvеzпо пosite ozЬiljno, oёistile povrsi1ш cla Ьiste
Vlazno truljenje rukavice i zastitпe паоёаге. Premazite popra\1ili pнkotiпe ili гuре.
clva-Lri puta da Ьiste dobro пatopili
Vise vrsta gljivica пapadaju veoma
vlazno drvo, izazivajш::i vlazпo truljeпje.
materijal za Ьасапје. 2 Osнsite роdпн oЬ\ogu sto је рге
шоgнсе, прr" kа!огi[егош.
Опа se пюzе пасi u doпjem delн vrala sa
spoljasпje straпe, na prozorskom otvoru
ili па drveпoj ogradi, па primer. !ma је
3 Premazite јеdпош ili clva puta tlo
Nepropustljivost
Ьitumeпskim lateksom, ostavljajuci
i u unutrasпjosti, gcle se ёеsёе javlja kao
svaki рнl da se dobro osusi pre nego
suvo Lruljeпje koje se lakse leёi јег se
sto stavite sledeci sloj. lpak, пе treba

javlja samo па gredama od vlaznog drveta.
• Ako drvo роёпе da Lamni i da se izvija,
ako se па njemu pojave tamne i beliёaste
pruge, bez sнmnje је rеё о vlaznom
truljeпju. Dгvo рнса ll smerн vlakana.
Napravite tesl zabadajнci н пјеgа srafciger,
silo ili tanak поz. Ako је drvo mekaпo
i suпderasto, neophodпo ga је tгetirati.
Otkloпite нzrok \1lage. Kada se dгvo
•
osusi, пestace i vlazna Ьнd. Iгetirajte
osteceno drvo specijalnim sreclstvom
(sLr. 400). Ako је drvo potpнno
zahvaceпo, moracete da zamenite
сео komacl.
Suvo (kublcno) truljenje
Опо se пе javlja spolja, nego н vlazпoj
atmosferi s losom ili nepostojecom
veпtilacijom. Rеё је о ozЬiljnijem рrоЬ\еmн
пеgо sto је vlazпa Ьнd, а dгvo нopste пе
treba da bucle vlazno da Ьi ga zahvatile
gljivice. U prvom naleш foгmirajн se beli,
paperjasti koпёiCi koji se Sire tako da
izgledaju kao pamнk. Копёаslе izrasline
poprimajн oЬ\ik velike palaёiпke Ьоје гсtе,
temelja i
podruma
Mesta ispod пivoa tla su
izlozeпa vlazi, narocito ako је
kuca sagradeпa па tereпu gde
se podzemпe vode пalaze Ыizu
povrsiпe. Mozete i sami resiti
mапје ргоЫеmе s budi, ali ako
su zidovi vec leceпi i пastavljaju
da se "zпоје", potrazite savet
strucпjaka.
Blago propustanje vode
Ako пiје u рitапјн ozЬiljna koliёiпa vlage,
zicl tretirajte пepropнstljivim premazom
Ьitumeпa.
da prode vise od 4 sata izmectu
premaza.
4 Ako zelite da stavite premaz za
glаёапје па Lretiгaпi pod, da Ьiste doЬili
гаvnн povrsiпн pre postavljaпja оЬ\оgе
(str. 127), bacite sнvi pesak па posledпji
sloj dok је jos vlazaп. Saёekajte Lri dапа,
а zatim obrisite visak peska. Premaz
пanosite ргеша щюtstvu proizvodaca.
PRAКТICAN SAVET
Ako se utvrdi da је steta nastala
usled truljenja ili crvotocine, banka
koja vam је dala kredit ima pravo da
zahteva da ovlasceni strucnjak obavi
popravku i da izda sertifikat kao
garanciju. Banke i izvodaci radova
cesto nece priznati radove koje је
izvelo neovlasceno lice.
Uklanjanje
starog kamina
Otvor nezeljenog kamina moze Ьiti
zazidan trajno ili privremeno, za
eventualnu kasniju upotrebu. Ako
zelite da sacuvate otvor, zatvorite
odvod dimnjaka posto ste ga
prethodno dobro ocistili ј pozovite
strucnjaka da zatvori natkrovni
deo dimnjaka (glavu dimnjaka).
ZA VASU BEZBEDNOST
Skidaпje portala kamiпa је posao za
profesioпalca јег ukoliko se lose obavi,
moze imati kоЬпе posledice. Stub ёesto
sluzi kao osloпac i ako se ukloпi, moze
destabilizovati plafoп ili dimпjak gorпjeg
sprata.
Portal kamina
Materijal ос\ koga је napravljen
(mermer, kamen...) vrlo је cesto
skupocen i cloprinosi lepoti citave
prostorije. Zbog toga clobro razmislite
pre nego sto ga uklonite. Ako ipak to
пameravate, pazljivo obavite posao jer
cete mozcla uspeti da pгoclate mateгijal.
Kliп za uёvrscivaпje
Zastitпa
роdпа рlоёа
ispred kamiпa
Fasade (portali) kamina uglaYnom
su pricYrscene za zid metalnim kukama
skriYenim ispod zidne оЬ\оgе.
Uпutrasnjost postolja cesto је рорlосапа.
SKIDANJE VRATA
OD LIVENOG GVOZDA
• Da biste skiпuli vrata kamiпa od
liveпog gvozda, treba da пamaZete
uljem zavrtпje ili vijke pre пеgо sto
pokusate da ih odvijete. Ako је
пеорhоdпо, uradite to vise puta
u toku 24 ёаsа.
• Ako i posle toga пе mozete
da ih odvijete, isecite im gorпji
deo sekaёem.
• Mozete ih izvuci i elektriёпim
odvijaёem koji ima veliku brziпu,
а ёiji spiralпi kaпal mora biti otprilike
istog preёпika kao vrat vijka.
u sluёaju da zelite da prodate
vrata, skiпite vijke s пjih.
1 Skinite boju ili tapete iz predvideпog
dela i ostruzite pazljivo zidпu oЬ\ogu clok
se пе pojave kuke za ucvrscivaпje s оЬе
straпe portala.
D rveпi
+---!'!'!!--- podupirаё
Graпiёпik
podupiraёa
zakovaп za pod
2 Kako su gvozdeni okviri veoma teski,
podupгite portal jakom drvenom daskom
пaslonjenom о granicпik podupiгaca
pгethodno ukucaпog za pod. Bez te zastite
okYir Ьi mogao da se паgпе паргеd dok ga
odlepljujete.
3 Ako је moguce, odvijte vijke kojima је
p1icvrsceп. U slucaju da to пiје moguce,
pazljivo izvucite kuke iz zida, buduci da
mogu lako da se polome (sto Ьi шnaпjilo
vredпost portala).
4 Ako је zastitпa ploca ispгecl kamiпa
fiksirana za Гasadu vijcima i kukama i пјu
tгеЬа skinuti istovremeпo. Nije пеор!1ос\по
da је odvajate osim ako пе пameravate с\а
prodate samo portal.
Drveni portal
Ova vrsta poгtala (fasade) uglaYПom _Је
f"iksiraпa za grecle potporпog zida. Оп
moze imati poplocano loziste koje treba
da se izvlaci odvojeпo.
1 DoЬro ispitajte powsinu da Ьiste otkrili
spojeve i, ako је пеорhоdпо, skinite sa zicla
boju ili lak гazredivacem da Ьi se pojavili
srafovi.
2 Ukloпite elemeпte koji skriYaju vijke, а
опdа i same vijke.
3 Podignite okviг i otkujte letve koje Sll
mu sluzile kao poclupiгaci (osпova).
4 Skiпite loziste ili poplocaпi с\ео kao i
kockasti ram (vidi dole). S oЬzirom па to с\а
је materijal lagaп, sve mozete raditi sami.
Poplocani portal
Као i kod portala ос\ gvozda ili od livenog
metala, i ovaj okvir ima zaclпji deo od
cementa koji је fiksiran za portal metalnim
kliпovima. Bucluci da је ovo veoma tezak
materijal, Ьiсе vшn potrebпa pomoc. Ako је
zastitna podna ploca isprecl kamina uzdi­
gпuta, Ьо1је је ргvо nju ukloпiti (vidi sliku).
1 Skiпite boju ili tapete s оЬе strane kami­
na da blste dosli do klinova (vijaka) koji ga
povezuju. Odvijte ih ili uklonite odvijacem.
2 Neka пеkо pridrzava portal dok ga
odvajate od zicla. Ako se пе odvaja 1ako,
znaci с\а је jos negde povezan, а da to niste
otkrili.
3 Neko i cla1je mora da vam pomaze dok
izпosite porta1 пароlје, gde cele ga potpuпo
rastaviti. Postavite portal licem prema tlu i
pokrijte ga пekom kesom. Nosite rukavice
i zastitne naocaгi clok ga budete гazbljali
cekieem.
Portal od cigle ili kamena
Pre пеgо sto роспеtе, proverite da li је
porta1 imitacija cigle ili kamena od
materijala za oblagaпje. Ako је to slucaj,
posшpite kao kod portala od р1оса.
1 Skiпite cigle ili kamen sa ceonog dela
portala, razbljajuci malter cekieem ili
dletom. Ne zaboravite stavite zastitne
паосаге.
2 Mozete naci eksere ili metalne kukice
u spoju s malteгom ili zаЬiјепе u potpomi
zicl. RazЬijte zid da Ьiste ih izvukli i
zatvorite rupe u zidu premazom za
sрајапје.
Drugi naёin Postavite metalпi podupirac
cla blste fiksirali cigle za zid.

Drvene letve
-- Portal (fasada)
Drveni portal Ova vтsta portala kamina
uglavnom је fiksirana za drvene letve
noseceg zida.
Uklanjanje izdignute ploce
ispred kamina
Zastitna ploca ispгed kamina (ili loziste)
moze da bude od betona, kamena ili
vatrostalne cigle.
1 RazЬijte malter cekieem i razclvojte
kamen ili ciglu jedno ро jeclno. lsto tako,
pomocu poluge mozete podici celu plocu.
2 Ako је ploca u istom nivou s podom,
mozete је zadrzati na mestн da Ьi povrsina
poda ostala ista ј kasnije prek1iti citav pod
oЫogom ро izboru.
Zatvaranje kamina
ciglom
Suplja cigla
Otvor lozista mozete zazidati ciglom i
malterom pazeci pri tom da taj deo bude
и istoj ravni s ostatkom zida. Лkо za to
upotrebite gipsane ploce, racl1najte na to
da се se one malo skupiti.
Za vecu cvгstinu preporueljivo је da
redate cig]e vezackim sJogom.
�--�-Oslonac
od betona
Poplocani portal Ovaj okvir ima zadnji
deo od betona, zbog cega је vr]o tezak.
1 Оа Ьiste onюgucili bolju ventilaciju
dinшjackog kanala, ubacite jednu suplju
ciglu u centralni deo pregracle i na clve
trecine njene visine (str. 398). Оа Ьi i
suvise veliki meduprostoг Ьiо zatvoгen
malterom, morate ga ispuniti komadieima
cigle i plocica.
2 Prekrijte zid malterom da Ьiste poravnali
povrsinu s ostatkom zicla.
Zatvaranje kamina
sper-plocom
Sper-ploca
'°No"'
ventilaciju
Za pokгivanje lozista koristite plocu
ос! vatrostalnog materija]a tacnih
dimenzija.
1 Napravite ram od letvica 5 х 5 cm
u unutгasnjosti otvoгa i blago iza linije
praznine zida. Ovim ramom ojacacete
tablu.
2 Ako sirina otvora veca od 60 ст,
postavite jednu vertikalпu letvu da Ьi
pokJopac Ьiо staЬilaп.
metalna resetka
Portal od cigle i kamena Kamen је
fiksiran celicnim nosacem.
3 Ukucajte ili usrafite plocu za letve.
4 Isecite гupu и sredini pri dпu
ploce da Ьiste postavili otvor za
ventilaciju.
5 Povezite clrvenu plocu s ostatkom zida,
na primeг bandaz-trakom koju ste koristi
za gipsane ploce.
6 Prekrijte pJocu malterom da Ьiste
izjednacili povrsinu s ostatkom zida.
ZA VASU BEZBEDNOST
Ako је otvor predviden za zatvaranje
povezan s odvodom koji sluzi i drugim
dimnjacima, nemojte instalirati otvor za
ventilaciju kroz koji bi mogla da prolazi
cad. Ukoliko zatvarate takvu vrstu
kamina (dimnjaka), obavezno koristite
vatrostalni materijal.
Pravljenje dekorativnog
uduЫjenja
Napravite drveni ram od letvi dimenzija
5 х 5 cm па otvoгu za odvod dima tako
cla ostavite prilaz nekadasnjem lozistн.
1 lsecite tablu vatrostalпe sper-ploce ро
meri.
2 lsecite гupu u centгu te ploce da Ьiste
tu postavili parce cevi od 6,5 сш, а koji је
eventualno savijen. Fiksirajte cev za pJocu
specijalnim lepkom. Ona се omogucavati
ventilaciju dok се tabla stititi udubljenje
od upadaпja cadi i otpada.
Postavite
vec napravljen
kamin
Opis radova ko_ji sledi podrazшneva
da prostorija u koju zelite da postavite
kamin ima dimnjak. Poze1_jno ј_ е da
пюdеl ko_ji cete izabrati ima dimпjak ko_ji
se zavrsava u пivou plafona. lzabeгite
kamiп н skladн s polozajem dimпjaka.
То zпaci с\а ako se vas izbor odпosi па
нgaoni kamiп i ako је dimпjak u сепtгu
zida, necete moci lako da spojite keгamiku
polazeci od kamiпa. Sрајапје (sесеп_је
keramike) uvek је prilicпo nezgoclпo,
uglovi su i suvise zatvoгeni i ЬеsроtгеЬпо
ometajн izvlaceпje clima. Na kгајн,
росеtпе elemente treba нklopiti sa
eleтentima za prikl_jucivaп_je па
climп_jacku cev.
U пaredпom slнсајн kamiп се Ьiti
iпstaliran lt sredinн jedпog рапе\а i
povezaп vertikalno s postojecim
dimпpkom ciji је presek пајmапје
40 ст2 i koji slнzi samo za to loziste.
S druge stгапе, bezbedпosne теrе
propisuju postavljanje lake pregrade
па kо_јн se oslanjajн kamiпi s otvoreпim
Spoljni zid
lzolator
1 Koristeci visak preпesite па pod оsн
lozistem. Preporucн_je se с\а se ovo
postavi роmосн elemeпata supljikovog
dimnj_ aka. Da Ьiste to шadili, prisloпite
Ьеtопа spojeпih cemeпlom za lepljeпje
jedпu straпu pravouglog tгонg\а uza
i cija debljiпa се Ьiti тiпimнm 7 ст za
zicl tako da druga odgovara vrhu viska.
pregrade ос\ gipsaпih cigala ili plocica,
Olovkoт nacгtajte \inij_ н, odredenн kгakom
i od 10 cm za ploce koje imaju oblogн
trougla upravno па zid. Pocev od te ose
od tesaпog kameпa ili od drveta.
obelezite i iпstalirajte elemente kamina.
Model о kom је гее ima deo dеЬео
!О ст, koji је паmеnјеп za prihvat tih
elemeпata ос! supljikavog Ьеtопа.
Eveпtualпa prazniпa ocl 3 ст (10 7) -
morala Ьi da se пalazi iza pregгade.
U sviт slucajevima, precizпa
i detaljпa uputstva i seme za moпtazн
Ьiсе obezbectena н kнpl_jeпom kompletu.
Obj_ asnjeпja koja cete lU cloЬiti imajн
viseпameпski karakter i predvidena
su tako da se mogн ptilagoditi razlicitiт
modelima.
Alat: meta/11i zic/ш·ski i1gao11ik (pmvougli
tгougao), visak, libela, "согс/ех" majstoгska
2 Odredite na podu prostoг za postolje
pomocu troнgla (ugaonika), clvostrukog
olovka, clupli с/гvспi теtаг ili u·aka, cvгsta
тetra, leпjira i olovke, i н tom oЬimu
i p1·ava letva, misllija za ci,lilc, cekiC, velika
oclгedite vrlo pгecizno prodiraпje svezeg
cctka za kvasc11je matcгijala, kofa ос/ kaucuka
vazduha, ko_ji moze da dode iz suteгeпa,
ili metala
iz vazdusпog prostora u zemlji, iz susedпe
Materijal: clcmeпti za kami11e, elcmc11ti pгostorije (pod нslovom da se tu ne пalaze
ос/ supljikavog Ьеtопа ili suplje cigle, сетепt zapal_jivi materi_jali). Vazduh пюzе da prode
topljcni ili vatmstalni, pгosejani pesak, oblcan kroz pregгadu ili zid па koji ј_ е kamiп
ccment, сетспl za lepljeпjc, malta za паs\опјеn. Капа\i za dovod (vazduha)
oЬ/ikovanje, ki1ci11a пapravljeпi sн od samotnih cigala 5 ст
debljiпe iseceпih па роtrеЬпн duziпu.
Betonski zid
lzolator izmedu
umetka i opsiva
3 Montirajte elemeпte za postavljanj_ e
malterom od cemeпta za \ер\јепје. Ako је
zid па koji se оs\ап_ја kamiп dovoljпo
Opsiv
debeo (vise od 15 cm), пiје пеорhоdпо
izgraditi оs\опас do р\аfопа јег је dovolj_ пa
osпova kamiпa.
4 Vodeci rаснпа о protoku svezeg
vazdнha, popuпite pгostor izmedu
poda i zastitпe table ispred kamiпa supljim
ciglama i cemeпtnim malterom. Na kгајн
cete postaviti jedan poklopac (klapnu) od
rastopljenog cementa i tako cete doblti
plocu.
5 Postavite koпstitutivne elemete za loziste
(zastitna ploca ispred lozista, loziste i even­
tualno zaclnja straпa lozista) pomocu maletгa
od rastopljeпog cemeпta (koji se sastoji ос!
jednog dela cementa i 2 dela peska). Spojte
stokove (drZ:ace) cemeпtom za \ерlјепје. Ne
postavUajte elemente па suvo.
6 Postavite zatim umetak za prЉvat
vrelog vazduha na dгzace i dпо lozista.
КАКО IZABRATI КAMIN
Ako је kamiп ceпtralпi deo пеkе
prostorije, пе bi trebalo da пarusi
пјеп izgled. VaZ:пo је, dakle, odluciti
se za оЫаgапје koje се biti u
skladu sa stilom prostorijom. lzbor
па trZ:istu је sve veci: klasicпe
reprodukcije, tradicioпalпi kamiпi
od mermera, drveta, liveпog
gvozda ili gvozda, itd.
Liveno gvozde каmiпа s
kraja 19. veka uglavпom su
od liveпog gvozda, а пeki su
prekriveпi dekorativпim plocicama.
lzvanredпe reprodukcije пасi
cete u svim veliciпama: male
prefabrikovaпe kamiпe, okvire,
оЫоgе, omotace od liveпog
gvozda koji iziskuju zasebпo
оЫаgапје.
Опо се Ьiti povezano sa elemeпtima
na kojima stoji malterom kao u
koraku 5.
7 Postavite Гronton ispred umetka za pri­
hvatanje vrelog vazduha. On је napravljeп
od razlicitih mateгijala i prilagoden raznim
modelima kamina. Njegova funkcija је da
zastiti dekorativne drveпe grede.
8 Sada slede tri izнzetno vazne operacije:
а) namestanje umetka za prihvatanje раге
od mineralne vune da Ьi se omogueilo
sloboclno siгепје;
Ь) postavljanje poprecene gгecle sa гamom
u pregraclu naslona (zatvaraпje malterom);
с) liveпje opsiva izmedu umetka za vazdнh
i роргеспе grecle (kamen ili drvo),
namenjene osigшaпju stabllпosti svih
elemenata i zastiti grede. Moze Ьiti uЬасеп
u pregradu - naslon ako to опа dozvoljava.
BiCe шаdеп od maltera za modeliraпje i
kuciпe ili od maltera sastavljenog kao u
koraku 5.
Drugi nacin u slнcajLI kamene grede,
opsiv Ьi morao da dode kao podebljanje
grede za oko 3 ст, da Ьi se osigшala
opsta staЬilпost. U momeпtu livenja
Kamen Klasicпe i ciste liпije kameпa
daju kamiпu пeprolazпu elegaпciju.
Mermer i stukatura takode se cesto
upotreЫjavaju, ali па raspolagaпju su
vam i ostali materijali.
Cigla Topla Ьоја i tekstura оЫаgапја
ciglom се dati prostoriji topao izgled
seoske kucice.
Plocice Vrlo popularaп pocetkom
i sve do srediпe 20. veka, ovaj tip
оЫоgе bio је u skladu sa stilovima
toga doba, а poпekad i sa art deko
stilom. Ako zelite da preuredite kamiп,
mozete promeпiti plocice portala i
ogпjista, ali пајрrе proverite da su
vatrostalпi.
Drvo Kamiп mozete oЫoziti
drvetom - пеоЬојепim ili obojeпim -
prema ukusu, u tradicioпalпom ili
moderпom stilu.
opsiva, podup1ite kamenн gredu i Гrопtоп,
pocev od postolja kamiпa. Upotreblte
dasku postavljeпu horizontalno ispocl
elemeпata роdнрiгаса, koju cete postaviti
па dve letve, dovoljno dugacke za tu
namenu, postavljeпe vertikalno pomocu
dva kliпa. Daska се Ьiti podvucena ispod
elemenata podupiгaca.
9 Podesite па krajн umetak u dimnjak
pomocu cevi ро mogucnosti od ресепе
gliпe (teгakote). Ako visina ne dozvoljava
upotгebu tacпog broja celih elemeпata,
zavrsite jednom cevi, prethodno iseceпom
masiпom za secenje. Ako dimпjak nema
isti precnik kao umetak, pocпite kao sto је
prethodпo оЬјаsпјепо i zavrsite puпim
ciglama za dimnjake. U пivou рогаvnапја
izbegпite svaki ugao i predviclite k1iviпu
bez prekida.
1 О Otvor za izvlaceпje mirisa koji се
da zamaskira umetak i dimпjak koji
cete пapraviti, morace Ьiti пapravljeni
od nezapaljivog materijala (cigla,
malter, itd.).
КAKOIZABRATI PORTAL
КAMINA
Od livenog gvozda Uobicajeп izbor
za klasicaп kamiп. Опа пekad ispod
ima i posudu za sakupljaпje pepela,
sto olaksava cisceпje. Mozete пасi cak
i zavese od odlivka za skrivaпje
iпstalacija za grejaпje.
Od cementa ili kamena za
moderпiji izgled, ciste liпije јеdпе ploce
od kameпa mogu biti пaglaseпe
jedпostavпim portalom.
Od gvozda Ultramoderaп, ovaj
kamiп cistih liпija prodaje se u oЫiku
posude (kadice) od vatrostalпog
kameпa ili oЫutaka. Plameп upaljeпog
gasa obezbeduje toplotu koja се se
kasпije iz kameпa preпeti ро citavoj
prostoriji.
�©c9J@wD О •.."" ......

Q �@[ˣΩ !��
Uklanjanje Postavljanje brodskog
poda s perom
1 zamena
•

Kod ove vгste dasaka tгеЬа ukloпiti

brodskog poda
pero sоЬе straпe. Ako treba skloпiti
susedпe daske, dovoljпo је da se
нkloni jediпo рего s posledпje
Nekada је neophodno podici daske.

daske brodskog poda da Ы se 1 Cirkнlarom podesite dublпu sесепја da

doslo do cevi ili kaЫova. Ьi пjegovo secivo Ыаgо preslo pero.

Alat: 11oz sa tankim secivom; busilica i

ЬuгgUe za clгvo; testera; ziclaгsko clleLo; ёekic;
sгafcigeг; za claske sa zleЬovima: ciгku/aг ili
гuспа ubodna teslaa

Materijal: ekse1i za ploce ocl 50 clo 75 тт; 2 Pocnite od jednog kraja, otkujte
letva od 40 х 40 тт, ЈО ст duza ocl siline clasku i podigпite је uvlaceci zidarsko
dasaka dleto.

Pre nego sto pocnete Proverite da 1i su

daske sa zlebovima ili s ravпim ivicama
(ravпi spojevi) prolazeci nozem sa taпkim
secivom izmedu njih. Ako su s ravnim
spojevima, secivo се lako uci.

Skidanje daske
s ravnim ivicama 2 Postavite ciгkнlar izmedu dasaka,
pokreпite ga i pomerajte cluz daske.
Pre пеgо sto skinete dasku, treba da је
isecete na оЬа kraja ispred grede, а linije
od eksera omogucice vam da odredite
3 Kada нkloпite рега, trebalo bi da
vidite grede па kojima stoje daske.
centaг.
Sada ukloпite claskн па isti пасiп
kao i daskll s ravnom ivicom
(Ьеz zlebova).

3 Kada budete otkovali (!asku, uпesite Kako da postavite

clrsku cekica ispod sto је dltЬlje mogнce,
sa strane koja је odvojeпa i udarite nove daske
precizпo ро glavi cekiCa. То се proizvesti
нda111i talas koji се olabaviti eksere, Uzmite поvе eksere za pod. Necete moci
ра cete ih lakse skinuti. da zakLLjete daskн za gredн па krajevima
јег је опа iseceпa рте greda.

1 Pricvrstite kratkн letvicн па straпi svake

grede; go111ji deo mora da bucle clobro
postavljeп ispod sнsednЉ greda. Zakucajte
dasku па letvice.

1 Izbusite пајрrе rupu od 10 mm Ьlizu

ivice daske i dovrsite sесепје rucпom
ubodnom testerom.

PRAКТICAN SAVET
Kad prekidate posao, vratite dasku
u pocetпu poziciju, ali је pri tom пе
pricvrscujte da se пеkо od ukucaпa
пе bi spotakao.
4 Pomerite cekic i poпovite postupak
dok potpuпo пе otkнjete dasku.
 STA URADITI
АКО POD SKRIPI
ILI IMA RAZMAK ?
Pod skripi zato sto пiје dobro пamesteп
па grede. Kada se hoda ро пjemu,
оп se pod teziпom ulegпe dodirujuci
stalпo susedпu dasku; skripanje se
moze privremeпo uЫa2iti stavljaпjem
talka izmedu dasaka. Ali, пе skripe
sve daske koje su lose podeseпe,
пarocito ako је prostor izmedu dasaka
veliki. Treba ih ipak dobro podesiti
pre пеgо sto se prekriju јег biste
mogli da ih osetite ili cujete ispod поvе
роdпе оЫоgе. Daska се se otkovati
kada se јеdап ili vise eksera klima
u rupi zbog vibracija ili pomeraпja
grede ispod daske. lzvadite ekser
ako је jos па svom mestu. Ропоvо
pricvrstite dasku vijkom koji је dovoljпo
veliki da popuпi rupu koja је ostala od
eksera. Vijak od 50 mm trebalo bi da
odgovara. Vijak се cvrsto dГZati dasku i
posto se оп uklapa u istu rupu kao i
ekser, песе biti opasпosti da dodirпe
пeki kаЫ ili cev.
Druga metoda Ako su plafoпi stari,
пајЬо\је Ьi Ьilo da zasrafite daske jer Ьi
vibracije izazvaпe ukucavaпjem mogle da
ih ostete. ZasraПjivaпje omogucava laksi
pristup kaЬ\ovima i cevima.
Popravka
brodskog poda
Podignite ostecenu dasku prateci
prethodna uputstva. Posle toga
cete је lako iseci i zameniti.
Alat: testeщ cekic; Сро рои·сЬi) clleto i
e!clztгicпa Ъusilica s Ъигgiјо111 od 2 111111
Materijal: claske identicne staгi111a i, аlю је
роtгсЪпо, роsеЪпо iseceпe; ekscгi ocl 50 clo
75 111т; (ро роlгеЬi) ostaci ocl tvгcle v!akпaste
р!осе ili sри-р!осе; spaja!ice za р!осе
Postavljanje dasaka 3 Ako је пeophodno, isecite drugu dasku i
s ravnom ivicom postavite је na grede. Postavite је na zeljeno
mesto, lagaпo udarajuci. Ponovite postupak
1 lsecite dгvo iste duziпe kao sto su
s ostalim daskama.
stare daske.
4 Verovatno cete шогаti da skinete pero
2 Stavite поvе daske па pra\'O mesto, poslednje daske јег се smetati pri
postavljanju.
zakucavajuci ih па svakн gredu.
Druga metoda Sastruzite donji deo zleba
Postavljanje dasaka pretposlednje daske. Mozda cete uspeti da
postavite dasku па mesto, а da пе skidate
sa zlebovima pero.
5 Pricvrstite daske na grede ekserima za
pod. Polozaj greda naci cete prateci linije
eksera na podu.
1 Isecite pгvu dasku ро zeljeпoj cluziпi
i skinite visak materijala tako da doЬijete
pero koristeci dleto ili rende.
2 Postavite је tako da istrugana strana
docte uz stranu sa zlebom daske koja је
vec namestena.
6 Ako morate da ukucate eksere Ьlizu
ivice daske, najpre izbusite manJu гupu
da drvo ne Ьi popucalo.
Postavljanje NA STA OBRATITI PAZNJU
Ploce sa sistemom
pero-zleb
poda od PRE РОСЕТКА RADOVA
Jedan od zidova prostorije moze biti

vlaknastih suplji pregradni zid koji stoji na vec

postavljenom podu. Moguce је da је taj

ploca zid konstruisan na gredi. U tom slucaju,

treba zakucati jednu letvu od 5 х 5 cm
na stranu grede da biste mogli da tu
Ako је pod mnogo ostecen, Ысе priljubite plocu.

jettinije da ga zamenite plocama Polozaj greda vidi se zahvaljujuci

redovima eksera na daskama. Ako је
od iverice. pregradni zid bio montiran izmedu dve
grede, ploca nece imati tacku oslonca i
bice potrebno postaviti dodatnu gredu.
Ploce od iverice za podove prodaju se
Prepustite ovaj posao strucnjaku.
u tri deЬljine: 16, 19 i 22 mm. Ako
razmak izmedu greda пе prelazi 45 cm,
uzmite ploce od 19 mm. Posto su ploce
su teske, izaberite male, osim ako nemate
nekoga cla vam pomogne. Ploce mogu da
Vlaknaste ploce s ravnim 1 Zakucajte ploce sa sistemoт pero-zleb
noгmalno na grede. Ukucajte cetiri eksera u
budu s ravnim ivicama, ali се pod Ьiti ivicama svakн gredн, jedпu па l ст od svake ivice
cvrsci sa sistemom pero-zleb. Takode
i druge na podjedпakoj razdaljiпi.
necete morati da pгicvrscujete letvice 1 Postavite ove ploce tako da njil1ova clнza
za gгede. stгana Ьшlе paralelna sa gredaтa. Опе се
se oslanjati na grede svojoт duzinom, а
sirinoт na poprecnн gredu.
Alat: cirkc1lar ili testeгa ZCI pod; cekic; cetke1
ze1 nanosenje lepke1; lzrpe1; olovka

Materijal: vlaknastc plocc; letvicc s

pгesekom ocl 50 х 50 тт; iglicasti ekse1i
od 75 тт; lepak ze1 dгvo

1 Pocnite tako sto cete podiei daske

dovoljno da Ьiste mogli da postavite
prvi red ploca.

2 Ako izmedн podne lajsne i grede

nema dovoljno mesta cla Ьi se stavila
ploca, sklonite роdпн lajsпu (str. 181).

3 Pocпite da postavl_jate u jedпom 2 Ploca mora da se dГZi na svim

od uglova prostorije.
2 Роргеспе grede su letve od 5 х 5 ст krajevima. Zato testerom ukloпite sve

4 Ostavite prostoг od 1 cm ро ivicama

koje sн postavl_jene izmedн greda i
p1icvrsceпe iglicastiт ekserima od 75 mш,
viskove.

prostorij_ e da Ьi drvo moglo пеоmеtапо

koji su ukucaпi нkoso u poprecnu gredu.
da se siri ukoliko se pojavi vlaga. То се
vam Ьiti lako ako ste skoпili podпu lајsпн.
Ako пiste, gнmite plocu нz zid, ispod
3 Ako sirina dasaka ne odgovara razтaku
greda, isecite ih ро zeljenoj diтenziji.
роdпе lajsпe. Obelezite olovkom liпiju
Da ne Ьiste pгevise rasipali тaterijal,
duz роdпе lajsпe, а zatim sklonite
upotгeЬite ploce sa sistenют pero-zleb,
plocu da Ьiste је podesili na odgovaгajнcoj
koje nece moгati da se sekн.
daljini.

4 Zakнcajte ploce postavljajuci eksere

па svakil1 30 ст i 10 ст od ivice.
Na srednj_ im gгеdата, zakucavajte
PRAКТICNI SAVETI ih na svakih 60 ст.

• Ako zelite da imate prilaz kaЫovima

ili cevima radijatora, pricvrstite vijcima
plocu koja ih prekriva. Njih је lakse
skinuti nego eksere.
• Ako ploce postavljate na sprat ili
na tavan i ako је plafon slab, izbusite
slepe rupe u plocama. То се smanjiti
3 Na strani grede, zakнcajte letvu
od 5 х 5 cm ravnajuci је odozgo i
vibracije kada budete zakucavali
pricvrstite sleclecu plocu na tu letVll.
cekicem.
Ako ivice po1-avnavate cekieem, zastitite
ivice postavljajш:'i koтad drveta.
Zavrsni radovi
• Premazite lepkom za drvo ivice svih
ploca koje se dodiruju, а zatim ih jako
pritisnite jedne ltz druge. Obrisite tragove
lepka \'lazпom kгpom.
• Na kraju jednog reda isecite plocu da Ьi
se uklopila. UpotreЬite pгeseceni deo da
zapocnete sledeci red kako se spojevi ne
Ьi poklapali.
lzolacija poda
Ako su daske lose spojene, vazduh
се prolaziti kroz parket, posebno
u starim kucama.
Izolacija zavisi od razmaka izmedн
dasaka. Popнnite drvetom meduprostore
vece od 6 mm. Manje popнnite gitom
koristeci pistolj za git. Ako prekrivate
pod, Ьоја gita nije vazna. Ako zelite da
izbгusite ploce, izaЬerite pгemaz slicne
Ьоје ili premaz koji се upiti Ьојu kojom
cete premazati ploce. Vlaga se nece
pojaviti ako vazduh Ьude mogao
sloЬodno da struji ispod poda.
Veliki meduprostori
Alat: dгve11i malj; elcktгic11a bп1silica ili disk
za b1·usc11jc montil·an па Ьusilicu
Materijal: dгvene letvice isece11e )?/"Ста
climcnzijama claske; lepak za d1·vo
1 Nanesite lepak na оЬе duzine letvice.
2 Postavite na pravo mesto udarajuci
\аgапо drvenim maljem. Гazite da sve
Ьude u istom nivou.
3 Kada se lepak stegne, izЬгнsite cla Ьiste
izjedпacili povгsinн.
Mali meduprostori
Alat: pistolj; spa/11/a za uklшijanje viska
Materijal: раtгопе s ргепшzот za pod;
bcli рарiг za bгiscmjc spahtle, Ьисlш:'i cla
пoviпski рарiг ostavlja сте tгagove
1 OЬelezite sirinн najveceg prostora.
lsecite vт\1 patrone poprecno da Ьi sloj
premaza Ьiо iste velicine.
2 Stavite patгonu u pistolj i pritisnite
da Ьi premaz izasao.
3 UVllcite vrh izmedu dasaka
i poVllcite.
4 Uklonite visak spahtlom. OЬrisite
papirom. Ponovite postllpak za svaki
meduprostor.
PREKRIVANJE PODA
Ako prekrivate pod, пероtгеЬпо је da
popuпjavate meduprostore. Prekrijte ih
tvrdim vlakпastim plocama (str. 127).
Novi pod се biti ravaп i vazduh vise
песе prolaziti. Ako su meduprostori
mali i ako је pod u пivou, prekrijte
ga specijalпim izolatorom, sa
alumiпijumskom straпom ispod tepiha.
Ovo је bolje пеgо kod drveпih ploca
јег vazduh песе prolaziti i prostorija
се zadГZati toplotu.
IZOLACIJA PODNE
LAJSNE
lspod роdпе lajsпe cesto postoji
prazпiпa i vazduh moze da prolazi
ako tepih пiје podvuceп ispod.
Zakucajte zаоЫјепi ukrasпi elemeпt
па osпovu роdпе lajsпe uz pod
(vidi sliku). Ne zakivajte ukrasпi
elemeпt па daske parketa јег се
se опе siriti i skupljati zavisпo
od atmosferskih promeпa.
IZOLACIJA PODOVA
Ako mora da se zameпi citav parket
prostorije u prizemlju (str. 258),
iskoristite priliku da ga izolujete.
Zaheftajte basteпski kапар od
пајlопа izmedu greda i pokrijte
ga stakleпom vuпom. Капар пе sme
da bude labav da se izolator пе bi
ulegпuo. Takode mozete postaviti
tvrde izolacioпe ploce izmedu greda,
tako da se опе пaslaпjaju па letvice
zakucaпe па svakom kraju greda.
 Struktura Popravka
stepenista stepenista
Stepeniste se sastoji od gazista
(mesta gde stavljate nogu)
koje skripi
Stepeniste skripi kada gaziste Ш
i cela (ver1ikalnih delova izmedu
celo nisu dobro pricvrsceni ј kada
stepenika). Gazista mogu da
udaraju jedno о drugo. Resenje је
budu zakucana za celo ili cela
jednostavno ako moze da se pride
mogu da budu uklopljena u zleb
donjem delu stepenista.
gazista.
Rukohvat Pricvгscen је za zid pomocu
поsаса (gоге) ili zasrafljeп direktno za zicl
Otkгijte odakle dolazi skripa. Ako se ispod
Stepeпiste је s оЬе strane pricvгsceпo na (dole)
stepeпista пalazi plakar, zamolite nekoga
јеdап komad drveta koji se пaziva gге[
da se polako popne stepeпistem da Ьiste
lajsпa. Njena gorпja i dопја stгапа su
рага]е]пе, а gazista i се[а smestena Sl1 U
ureze uпutaг gгef lajsпe. Stepenasta gref rukohvat ____
/
_
oclredili koji stepeпici treba da se poprave.

lajsna је iseceпa па cik-cak, s gazistima

koja se oslanjaju па hoгizoпtalпe
Rad ispod stepenista
pгeseke.
Najbolje је zasrafiti i zalepiti male komacle
Nosac па stгaпi zida uvek је grel. lajsna,
drveta na gaziste i celo odozdo.
а spoljasп_ia moze da bude oЬicna ili
stepeпasta gref lajsna. Stepeпaste gгеГ
lajsпe lakse se popravljaju nego ravne. Alat: testeгa; silo; busilica i bt1гgiJc; s1·afciga
Na otvoгenoj straпi stepenista, osnova
vertikalnih Ьalustera pricvrscena је za gгеГ
Materijal: komadi dгveta sa tmugaonim
letvica ili ёelvoгougaonim p"csckom od oko 4 ст i
lajsnu i vтh. ograde.
7,5 ст duzinc; /ера!< za dгvo; ёetiгi vijka ро
Mnogo kuca ima plakar ispod stepenista
komadu clгvcta (izabcгite vijkc ёiја cli1zina
kada Је deo ispod stepeпista vidljiv. То је
nijc veca od duziпe stcpenika)
prakticпo prilikom popгavki. Ako је doпji
.
Rukohvat s letvicama Balusteri su
deo zatvoгen gipsoш, trebalo Ьi ga skiпuti pгicvrsceпi za rukohvat izmedu drvenih
рге popravki. letvica ili su samo zakucani.
1 lzbusite cetiri rupe u svakom komaclu
drveta tako da jedan par rupa Ьнdе pod
pravim нglom u odпosu па drugi par.

2 Naпesite lepak па komade drveta i

postavite ih.

т---_
ш -�'-----+-__JL роргеёnа
ivica
gazista

ёеlо
stepenika ----..+.-,'---1--.

gaziste

gref lajsna ______,__

L
3 ZasraГite komade dгveta za gaziste
i celo.

4 Ojacajte spoj izmedu gazista i cela

odozdo ubacujuci lepak za drvo. Utisnite
tri vijka na istoj razdaUini н celo i deЬljinu
stepenika. ZasraГite na 12 mm od ivice cela.

plakar

Deo ispod stepenista
koji nije dostupan
Podignite tepih da Ьiste pгisli stepenicama.
Sipajte talk u sastav koji skripi ili zasrafite
ivicu gazista za celo.
Alat: stam clleto; lmsilica i buгgija za
Jrezova11jc; sгa/Ciga; 111isllija; Ьгиsпi papil·
Materijal: lepalz za c/1-vo; vijak ос/ 38 111111
sa .fгezova110111 kapo111; s111esa za cl1·vo_
1 Dletom podignite goшji deo gazista i
ёеlа i stavite lepak izmedн njih_ То је
mogш:e samo ako gazista i cela nisн
sastavljeni.
2 Na svakih 25 cm izbнsite rнре na
gazistн i slepe rнре na celu. Frezнjte rнре
gazista da Ьi se glave vijaka, posto ih ёvгsto
fiksirate, nasle malo ispod nivoa gazista.
3 Prekrijte glave vijaka smesom za dгю i
lagano izЬrнsite. Ako је stepeniste lakirano,
izaЬerite odgovaгajucu boju smese za drvo.
Popravka
slomljenih
balustera
Zavisno od stepena ostecenja,
Ысе ili песе Ьiti moguce da se
popravi neki baluster. Ako је
previse ostecen, zamenite ga.
Alat: 111alj; stam dleto; 11,�спа tcstaa;
cekiC; stega
Materijal: 110vi lюliistи; ckseгi
(iste cluziпc kao опi /юјi su izvaclcпi)
Pre nego sto pocnete Proveгite stepen
ostecenja. Ako se neki deo odvojio,
zalepit� оЬе povrsine i drzite ih stegom.
Kada se lepak osusi, sklonite stegн,
а zatim izЬrusite. Balustere s
cetvoп1t1gaonim popreёnim presekom
4 Drzite no\i balнster stegom i isecite
ga prema oznakama.
је lako pronaci, ali kruzno obradene
balнstere moгacete da porнёite kod
stгнcnjaka koji се morati da ih izradi
5 Na stepenastoj gref lajsni zamenite
Ьаlнstег u njenom zlebu i zakucajte
ро modelu.
gornji deo za ogradu. Na gref lajsni,
upotreЬite stari Ьaluster da Ьiste isekli
nov pod odgovaгajucim нglom i stavite
ga na ргаvо mesto. Ako је Ьalusteг Ьiо
u.ZleЬljen na gref lajsni, zakucajte ga.
Novi baluster Ьiсе manje ёvrst od
prvoЬitnog. Ako treba da zameпite let\icн
kojoj је tesko pristupiti, нpotreЬite роЬiјас.
PONOVNO PRICVRSCIVANJE
ODVOJENIH BALUSTERA
Balusteri su uglavnom zakucani
poprecno ispod ograde. Ponekad
su fiksirani drvenim letvicama.
1 Izvadite balнster iz zleЪa нdarajнci
lagano maljem ро osnovi. Sa stepenaste
gгеГ lajsne (pogledati pored) uklonite
ukrasni element sa strane stepenika.
Na greГ lajsni (gornja i donja strana
nalaze se L1 zlebovima), balнster starog
stepenista moze se spojiti pomocu zleЪa
ili zakucavanjem. Sastшzite Ъојu da Ьiste
pгove1ili пacin na koji је priёvrscen.
Ako је to spoj sa zlebom, uzmite rнёnu
testeгн da Ьiste ga pretesterisali н osnovi,
а ako је zakucan, otkujte ga.
Zakucavanje balustera Ako se
ekser klima u svom lezistu, izvadite
ga klestima i zamenite duzim i malo
deЫjim ekserom. Ako ne mozete da
ga iscupate, ukucajte novi ekser na
drugo mesto. Na tankim balustrima
najpre napravite slepu rupu. Nemojte
upotreЫjavati lepak јег cete mozda
kasnije morati da uklonite baluster.
Druga metoda Balнster moze da se drzi
na mestu u osnovi izmedu dve letvice.
Podignite slomljeni baluster i sklonite
letvice.
Zamena letvice
2 Odvojte gornji deo Ьаlнstега нdarajuci Balusteri mogu da
se pricvrste ispod ograde u zleb izmedu
ga maljem cla Ьiste ga osloЬodili od ogгade.
drvenih letvica. Ako nedostaje neka
Ako nema dovoljno prostora izmedн
letvica, isecite novu ро odgovarajucim
Ьalнstera cla Ьiste manipulisali maljem,
dimenzijama i zakucajte је na tom
postavite komacl clrveta нz baluster i
mestu. Nemojte upotreЫjavati lepak.
нdагајtе ро njemu maljem. Mozete ga
Pobijac се biti koristan pri utiskivanju
skloniti i rukom.
eksera. Letvice za balustere mogu da se
3 UpotreЬite slomljeni balнster kao kupe u "uradi sam" prodavnicama, ali se
moze desiti da ne odgovaraju stepenistu
moclel da pгenesete njegov nagiЬ na
u vasoj kuci.
novi Ьaluster. Pre seёenja, proverite
mеге koje ste uzeli.
Rukohvat
Ponovno pricvrscivanje
rukohvata
Stepeniste izmedu dva zida uglavnom ima
гukol1vat umesto ogгade s balнsterima.
Nosaci cesto imaju razmak.
1 Odvojte rukohvat od zida i obelezite
mesta па kojima se nosaci otkivaju.
2 Ako su nosaci metalпi, zatvorite rupe
za vijke, ропоvо izbusite rupe, stavite
tiplove i ponovo postavite rukohvat sa
vijcima koji su iste velicine kao i prvi.
Proverite da li su cvrsto fiksirani. Ako
nisu, ponovo pгomenite mesta поsасiта
i napravile nove rupe.
Zamena
rukohvata
s balusterima
Ovo је jednostavan postupak
јег је lakse rukovati odvojenim 3 UpotreЬite staru osnovн kao model i
isecite пovu ро istim dimenzijama; krajevi
delovima. Zamena prvog stuba se poprecno pricvrscujн uz dva stuЬa.
nije obavezna. Pгicvrstite S\'e ekserima od 50 mm, praveci
razmak od oko 30 ст izmedu пjih.
Alat: meta1·; testeгa; sгafciga; clleto; роЬiјаС;
cekic; pokгetni sto
Materijal: novi mkol1val i os11ova; balusteгi
i lctvice; vijci za dгvo od 75 тт ili иgаопе
koпzolc; oclvijaCi za ukla11ja11je i fiksiгa11je
11osaca; iglicasti eksni ос/ 50 тт; spajalice

Druga metoda Ako је rukohvat

Pre nego sto pocnete Izmerite cluzinu
zasraПjen direktno u zid, uzmite dеЬ!је
rukohvata i osnove koje treba zaтeniti,
i duze vijke i izbusite н zidн rupe nesto
izracunajte koliko је potrebno balusteгa.
veceg precпika.
Prostor izmedu balustera ne treЬa da pгelazi
10 cm i rukohvat treЬa da bude pricvгscen
najmanje 90 ст od obraznog поsаса.

4 Upotreblte stari rukohvat kao nюdel

i isecite nov ро istim dimenzijama.
Pricvrstite оЬа kгаја za stubove (olaksacete
posao ako upotгeЬite nosac). Cvrsto
zasraГite vijcima za drvo od 75 тт cluziпe
ili specijalnim nosacima za гukohvate.

3 Ako је zid oko tipla ostecen, prenesite 1 Pretesterisite stare balustere i skinite ih.
clrzac па drugo тesto. Nosace na
Ukloпite letvice i odvojte osnovu.
rukohvatll takode trebalo Ьi premestiti.
Popunite pгemazom sve vidljive rupe.
2 Izvadite sve vijke koji с!гzе гukohvat
za pгvi stub.

Montiranje novog
rukohvata
Ako treba da montiгate novi rukohvat,
on mora с!а Ьude paгalelan s obrazniт
пosacem.
1 Izmeгite 90 ст polazeci od svakog
stepenika, postavite ozпake i povezite ih.
Druga metoda Skiпite metalпi nosac koji
Гiksira гukohvat za prvi stub posto budete
skinuli ukrasni element. Ako је Lesko
odsraГiti ga, potra2ite drveni tipl sa druge
strane stuЬa, sklonite ga i proveгite da
пеmа tu i navrtke. Odvijte је odvijaceт
i skloпite поsас.
5 UpotгeЬite stari Ьaluster kao model
i isecite nov ро istim dimenzijama.
Zakucajte letvice u zlebove rukohvata
i osпove, polazeci od gomjeg sшЬа.
Zakucajte оЬа kraja prvog Ьalusteгa.
Ponovite postupak za sledece.

2 Fiksiгajte nosace na rukohvatu u zicl. PRAКТICNI SAVETI

Postavite ga na nosac da Ьiste odredili
Nanesite premaz, boju, ili lak pre nego
ozпake odozgo, а rukol1vat u zidu mora
•

sto montirate balustere. Posle popravite

da ostane dobro poгavnat.
ako је potrebno. Оа biste ugradili novi

3 Izbusite i stavite tiplove u zid, а zatim stub, isecite stari па oko 1 О cm od gref
lajsne. Novi stub pricvrstite drvenim
pricvrstite goгnji nosac jednim vijkom.
tiplom.
StaviLe donji deo rukohvata na odgova­
rajucu visinu i zavrsite pricvrscivanje.
Ugradnja
merdevina
za tavan
Mnoge kuce imaju tavan ili
potkrovlje u koje se ulazi preko
otvora па plafonu. Merdevine се
vam omoguciti da lako pridete
prostoriji za odlaganje stvari ili igru.
Postoji veliki izbor merdevina od legure
lakog aluminijuma ili drveta. Gotovo sve
се se uklopiti izmedu greda, ali се nekad
sirina otvora Ьiti premala. Najdelikatniji
deo ugradnje Ьiсе podesavanje tog
otvora.
Alat: cekiC; sгafcigeг; ugaonik; olovka; гиспа
testaa; po!uga
Materijal: meгdevine; vlaknaste ploce od
19 тт,sгednje gustine; ukгasni element
za otvoг; komadi drveta istih dimenzija
kao plafonske gгede
Рге nego sto poёnete Ugradnja
merdevina za tavan је laka, ali pazljivo
procitajte uputstvo proizvodaca. Uklonite
izolaciju izmedu greda i vratite је na
MERE ZA MERDEVINE
• Pre пеgо sto kupite merdeviпe, uzmite
mere. U prospektu proizvodaca пасi cete
neophodпu visiпu da bi merdeviпe mogle da
se okre6u oko svoje ose u uпutrasпjosti
tavaпa (А па shemi dole). Uglavпom treba
1, 1 О m izпad poda tavaпa. Ako пеmа
dovoljпo mesta, postoje i merdeviпe па
sklapaпje.
• U prospektima cete takode пасi miпimalпu
duzinu otvora (В) i miпimalпu siriпu (С).
mesto kad zavrsite s poslom. Ako nema
elektricnih instalacija, tavani su cesto
mracni. Uzmite baterijsku lampu ili lampu
koja se stavlja oko glave koju cete usmeriti
na mesto rada.
1 Skinite postojecu plocu otvora, uklonite
letvicu koja stoji oko nje i sve drugo sto Ьi
moglo da vam smeta.
4 Prateci uputstva proizvodaca, obelezite
dimenzije otvora na unutrasnjoj strani
grede.
5 lsecite novi prihvatni luk prema
dimenzijama otvora da Ьiste ga savrseno
uklopili izmedu greda i zakucajte ga svoje
mesto.
6 Specijalnim ekserima zakucajte plafon,
napravljen od gipsane ploce. Pazljivo isecite
2 Potpuno skinite sve оЫоgе. Rucnom postavljen plafon poravnavajuci ga sa
testerom presecite plocu pre nego sto novom plocom.
podignete i sklonite grede.
7 Isecite i izravnajte letvice i podne оЫоgе
3 Оа ne Ьiste ostetili plafon, isecite najpre koje sн neophodne za novi otvor.
prihvatni luk na sredini pre nego sto ga
oborite cekicem.
• Da biste lakse prisli tavaпu, ploca
се morati da bude oko 75 cm duziпe
i 50 cm siriпe. Mozete da ugradite
merdeviпe u maпji otvor, ali опdа се
vam biti tesko da podigпite velike
predmete.
• Staпdardпe merdeviпe се imati visiпu
od oko 2,60 m, mereпo od poda ili
od podesta do gornjeg dela tavaпskih
greda.
8 Pricvrstite zglobne elemente merdevina
prateci upнtstva proizvodaca.
9 PriCvrstite merdevine za zglobne
elemente i proverite kako su ugradene.
1 О Napravite okvir da Ьiste pokrili
spojeve izmedu оЫоgе i plaf"ona.
Sastavite to pod uglom od 45° н
нglovima da Ьiste doЬili savгsene
zavrsne oЬlike.
11 lsecite novi poklopac od iverice
od 19 mm prema нpнtstvima proizvodaca.
Zakaceni poklopac ispod merdevina
aнtomatski се se zatvoriti kada se
skнpe merdevine.
�---·�·�-�----------·-
--- - - - ----------- · - · · - ···----------""
Elektricno
napajanje kod
individualnih
domacinstava
lndividualna domacinstva
(uglavnom prikljucena па mrezu
naponskog nivoa 12 kV,
monofazna struja) napajaju se
elektricnom energijom pomocu
transformatorskih stanica koje
se nalaze izvan dvorista. Postoje
limitatori od 6 KW i 9КW koji
mogu Ьiti ekonomicni ukoliko
nemate velike potrosace.
Prikljucivaпje se sastoji od:
razvodnog sistema i ptikljucivanja na
•
mrezu zajedпiCke distriЬucije;
tаЫе sa osiguracima;
•
brojila;
•
МТК prijemпika i uklopnog sata;
•
• rastavljaca;
• osiguracke kutije.
Domaciпsta mogu па tri nаёiпа da
prikljuёe па traпsfonnatorskt1 staпicu:
• vazdнsпo povezivaпje;
• vazdusпo-podzemпo povezivaпje;
• podzemno povezivaпje.
Razvodni ormari
i brojila
Njihovo postavljaпje utvrdeпo
је zakoпskim propisima. Brojilo
mora tako se postavi da radпici
Elektrodist1·iЬucije mogн neometaпo
da udu i oёitaju staпje. Ukoliko је
rеё о privatпom posedtt, brojilo treba
postaviti Ьlizu ulice, tako da opet
bude lako dostupпo.
Naravno, brojila mogн da se ugrade
i па fasadu kнсе, ali pod нslovom da је
pristup radпicima ElektrodisrriЬucije
zagaraпtovan u svakom treпutku.
К\аsiёпа brojila mogu se zameпiti
brojilom spoljasпjeg tipa. U tom slнёaju,
Vazdu�no;:юctzomrю povezivanje
Pl PR С: broJilo
D: FID sklopka
1: sklopl<a
Vazdusno povezivanje
Ormar u okviru
privatnog poseda
U odredeпim sluёajevima, kada
se postigne dogovoг izmedu vise
straпa, to graпicпo mesto, specijalпo
о
о
паmепјеnо za postavljaпje razvodпog
ormara moze Ьiti i u okviru privatnog
о
poseda.
С: brojilo
• То se vrlo cesto desava ako su
D: FID sklopka PL PR и pitaпju veliki privatпi posedi.
PL: driavno zemljiste • Kada је zabraпjeno postavljaпje
PR: privatni posed
p1·ekidaёa za povezivaпje рогеd
puta.
Vazdusno-podzemno povezivanje • Distribucija elektriёпe eпergije
vrsi se pomocu klema. Опе se
postavljaju na razvodпi oгmar i па
taj паёiп, preko provodпika, stntja
dolazi do роtгоsаёа.
Кleme moгaju Ьiti dostupпe koгisпiku
elektricne eпergije kako Ьi па пjih
mogao da prikljuёi uпutrasпje
iпstalacije.
PL PR
• FID sklopka moze imati i diГereпcijalпu
fuпkciju od 500 mA, zavisпo od
karakte1istika povezivaпja i od јаёiпе
koju је propisala ElektrodistriЬucija.
Podzemno - povezivanje
FID sklopka
(ZUDS-zastitni uredaj
diferencijalne struje):
dvopolпa od 15 do 45 А;
•
dvopolпa od 60 А;
•
• dvopolпa od 60 do 90 А;
• cetvoropolпa od 10 do 30 А.
se
PL PR
Nediferencijalna FID sklopka:
• ёetvoropolпa od 30 do 60 А;
• ostale veliёiпe na zahtev ko1·isпika.
brojilo ne mora uvek Ьiti dostupпo, ali је
potrebno da se predLtzmu odredeпe mere,
пeophodne za ideпtiГikaciju brojila i za
Elektronsko
oёitavanje staпja. obracunavanje
Ako se brojilo пalazi па drzavnom
zemljistu, tj. vап privatпog poseda, onda Као i sav ostali elektricпi 1шне1iјаl
опо mora Ьiti postavljeпo tako da пе koji se па\аzе па trzistu, i elemeпti za
ometa saobracaj. povezivaпje i tarifni mehaпizam u
elektroпskom smislu postaju sve
savrseniji. Posle uvodeпja поvе
FID sklopka tehпologije obracunavaпja izmeпjeпi
su пeki zakoпski propisi.
(ZUDS-a zastitni uredaj
diferencijalne struje)
Postavljaпje FID sklopke јаsпо је
defiпisano zakoпskim propisom. Glavпi
aparat za upravljaпje i zastitu postavlja se А: D: rastavlJaC
па mesto па kojcm se privatпi posed PL : РА 6;
prikljutivan1e па teleport
brojilo r prijemnik za
daJjinsko upravljanJe
PL: drZavno zemljiSle
PR: privatni posed
graпiёi s dгzavпim zemljistem.
Shema ilL1stгL1je podzemno povezivaпje.
Medutim, ovoga pllta brojilo se nalazi
Vazd11Sno povezivanje
па privatпom posedu, s tiш da опо
iпtegrise prijemпik za daljiпsko
upгavljaпje i elerneпt za komuпikaciju
koji omogucavajн obracunavaпje
utrosene elektriёпe eпergije na
daljinu. Razvodпa tabla s osiguracima
i komunikacioпi uгес1ај пephodпi
Pl: drZavno zeml1iSte
РА: privatni posed PL РА sн za оЬrаёнпаvапје elektricпe
eпergije па daljiпн.
Sta raditi
u hitnim
slucajevima?
Strujni udar
Upozorenje Od stгujnog udara se gine.
Medutiш, ako је nekog u vasem okruzenju
samo prodrmala struja, najЬitnije је da
brzo reagujete.
Prvo pravilo jeste da nesrecu ne ucinite jos
vecom, а to pre svega znaci da morate
izbeci direktan kontakt s osobom koja је
dozivela nesrecu.
Ljudsko telo је provodnik: ako dodirnete
osobu kroz koju је prosla struja, to је
kao da ste stavili prste u uticnicu.
1 Sklopka se nalazi na dostupnom
rnestu.
Okretanjem rucice ili pritiskanjem
dugmeta odmah iskljuCite sklopku na
elektricnom brojilu i prekinite dovod
elektricne energije.
2 Ne znate gde se nalazi sklopka
i ne rnozete da iskljucite struju.
Vodite racuna da morate da stojite na
suvoj podlozi (parkeш ili tepihu ako ste u
kuci, drvenom sanduku ili otiracu ako ste
napoljtt) i pokusajte da odvojite zrtvu od
izvora struje, s tim da ne smete da је
dotaknete. Zrtvu mozete gurati drvenom
stolicom, stapom ili vuci suvim
konopcem.
3 Unesreceni је izguЬio svest, ima
opekotine ili se lose oseca.
lako se brzo osvestio, odmah pozovite
vatrogasce (93) ili Нitnu pomoc (94).
Pored telefona treba uvek da imate
zapisane brojeve za hitne intervencije
(bolnice, lekari itd.).
Pozar prouzrokovan
elektricnim aparatom
1 Nemojte da dirate ni aparat, ni zapa�jeni
kabal.
2 Ako је rec о aparatu koji је ukljucen
u uticnicu, izvucite kаЫ, ali tek posto ste
iskljucili osigurac za taj uredaj. Pazljivo
iscupajte kаЫ zato sto i kаЫ i viljuska
mogu da budu vreli.
3 Ako је rec о uredaju koji је fiksiran,
koji nije ukljucen u uticnicu, опdа
ptitisnite na zidni pгekidac. Ako to nije
moguce, onda iskljucite sklopku na
elektricnom brojilu.
4 Vatru nikada nemojte gasiti vodom.
Cebetom ili prostirkom prigusite plamen
ili uzmite aparat za gasenje роzага koji
sadrzi suvi prah. Postoje i aparati za
gasenje pozara sa voclom i prahom
koji mogu da gase uredaje koji rade
pod пaponom do 1.000 V.
Varnice i miris
paljevine
1 Iz elektricnog aparata lete vamice
ili se siri miris paljevine. lskljucite
aparat iz uticnice ili iskljucite sklopku.
Proverite kako је povezan kаЫ s aparatom
i ako na kaЬ!u postoji i najmanje ostecenje,
promenite ga. Ako ne primetite nista
neoЬicno, onda pozovite majstora da
pogleda aparat.
2 Vamice i miris paljevine dolaze
iz uticnice ili prekidaca. Pre nego
sto nesto dodimete, iskljucite struju.
Ako је razvodna kutija vruca, skinite је,
pogledajte kako је sve povezano i proverite
da li su пеkе zice ostecene. Ukoliko jesu,
zamenite ih (str. 278-279). Proverite da
kаЫ nije negde ostecen.
Nestanak struje
1 Sve sijalice odjednom su se
ugasile.
Prvo pogledajte da li је stгuja nestala
i u komsiluku.
Ako је nestala u celom kraju, odmah
obavestite Elektrodistribuciju.
2 Ako је struja nestala samo u vasoj
kuci, proverite kako stoji sklopka,
verovatno је na ,,iskljuceno".
Sklopka se iskljucila:
• zato sto је doslo do preopterecenja
(vise aparata ili aparata vece snage koji
rade istovremeno);
• zato sto је doslo do kratkog spoja
izmedu dva provodnika;
zato sto је elektricni aparat lose
•
izolovan, ukoliko imate diferencijalni
osigurac (str. 272).
Manji kvarovi
Aparat vise ne radi.
Pгoverite prvo da nije proЫem
u uticnici. Ukljucite aparat u drugu
uticnicu. Ako opet ne radi, proverite
osigurace. Na kraju proverite kаЫ
i viljusku na njemu i promenite
ih ukoliko је potrebno.
Bezbednost:
osnovna pravila
Struja moze da izazove mnogo
nesreca ukoliko se пе koristi kako
treba. Svako ko dodirne metalni
element kroz koji prolazi struja,
doci се u kontakt sa njom. Ako se
ovo dogodi u prostoriji u kojoj ima
lzbegavajte pгoduzavanje kaЬ!ova.
vlage (kupatilu, kuhinji) ili u
•

Svaki produzпi kаЫ moze da izazove

prostoriji gde pod moze da bude
provodnik elektricne energije
(plocice, cement, zemlja), posledice
mogu da budu smrtonosne.
Savetujemo da radi sopstvene
i bezbednosti vaseg okruzenja
пesrec'u kada se viljuske пе nameste !еро
u нtiCnice ili kada је presek provodnika
mali u odnosu na snagu elektriCпog
apai·ata koji treba da параја. Оп moze Ьiti
ораsап i kad ostane нkljuceп Lt strнjн, а
cla пiјеdап арагаt пiје нkljucen u пјеgа.
Nikacla пепюјtе koristiti prodнzпi kаЫ s
dve mнske нticпice (str. 284) i obavezno,
pre nego sto нkljш:ite арагаtе, pгoverite • Velike ili dнgacke metalпe predmete

postujete savete koji su ovde dati.
Uvek postujte
Рге пеgо sto роспеtе Ьilo sta da
popravljate па elektгicпim iпstalacijama,
iskljucite prvo stгuju pomoc'u sklopke.
Jecliпo tako mozete Ьiti sigurпi da u kuci
пета struje. Nikad пе skidajte plombu s
osiguraca i nemojte dirati dolazпe zice.
cla li postoji нzemljeпje za пjih.
• Voclite rаснпа kako koristite
sнko-uticпice н koje mogu da se ukljuce
vise aparata. Ako se preopterete, опе
mogн cla se pregreju i izazovн pozar.
• U pгostorijama u kojima ima vlage
nemojte stavljati metalпa sijalicna grla.
Za sve sijalice u kupatilu, kнhiпji ili
veserпici, obezbedite plasticna grla:
jediпo па taj пасiп mozete bezbedпo
da menjate sijalicн. Preporucuje se
postavljaпje sijalicпa grla sa srafovima
jer је tako mnogo bolji koпtakt i rizik
od pregrevanja је svedeп па miпimum.
• Рге пеgо sto pocnete da busite zid
ili plafoп, нtvrdite gde prolaze kaЬ!ovi.
Ako zakacite elektricпe zice, mozete
da pogiпete ос! strнje.
пemojte пikada provlaciti ispod kaЬ!ova
kroz koje prolazi strнja. Ukoliko
merdeviпe, апtепа ili cev dodiгпu
elektricni vod, posledice su smrtoпosne.
• Kupнjte uredaje koji ispuпjavaju
propisaпe staпdarde јег c'ete tako
Ьiti sigurni da mateгijali ili aparati
ispuпjavajн пorme u pogledu
bezbec!пosti, da SLt testiгaпi i da sн
prosli rigorozпu kontrolн (videti
нokvireп tekst ispod).
• Kvalifikovaпi elektгicaг treba povremeпo
cla prekoпtrolise iпstalacije н kнc'i i da
obavi еvепшаlпе popravke. Nemojte
dopнstiti da vam u kuc'i stoje polomljeпe
uticпice, ostec'eпi prekidaci, zice koje vire
ili пеmајн koпtakta. Pгoverite па svim
uredajima zice za парајаnје.

Kvalitetna elektricna oprema

Aparati i materijal Garancija
VODITE RACUNA
za elektricne instalacije kvaliteta О OSIGURACIMA

� Osiguraci
� Prekidaci Ako imate razvodnu taЫu s topljivim
osiguracima, moracete da је
Nijedaп elektricпi aparat, cak пi telefoп,
•

� Patroni
fЭ zamenite. Osim topljivog umetka
пе dodirujte mokrim rukama ili dok vam � osiguraca
Sijalicna grla
koji se izraduje od porcelana, ovi
поgе stoje u vodi. Buduc'i da vocla provocli
strнju, mozete cla pogiпete. Nikacla �
�
Automatski
osiguraci
�
� lzolacioni
transformatori
osiguraci imaju i kape od istog
materijala.
пemojte stavljati radijatoг ili ukljucivati
U stvari, krajevi umetka osiguraca
susac za ves Ьlizu kade jer mogu da
upadпu vodu i da proizvedu smrtonosne /Z'Sl rпЈ
IS,2J \S,:,2J
Uticnice � renosne,
elektricne lampe
su spojeni olovnom zicom - licnama
(а postoje i osiguraci s mesinganom
posledice.
zicom). Мапа ovih osiguraca jeste
Kada iskljucujete aparat iz uticпice,

���
•
ta sto ne pruzaju dovoljnu preciznu
nemojte cla vucete kаЫ јег mozete lako da
zastitu u slucaju kratkog spoja
ga ostetite ili da ostetite mesto na kom se
ili opterecenja strujnog kola.
kаЫ spaja sa viljuskom. Sve ovo moze da Kucni aparati, uredaji za rasvetu
Sem toga, oni nisu kompatibilni
izazove pozar. i ostali elektricni aparati
s diferencijalnim osiguracima cija је
• Ako za cisc'eпje elektricnih арагаtа
instalacija danas obavezna. Topljivi
koristite vlaznu krpu ili sunder,
osiguraci mogu da vas zavaraju i da
obavezпo prvo iskljucite aparate iz struje.
povecate precnik zice u osiguracu
1 preпosivi elektricпi alat iskljucile cim
sto moze da izazove pozar i kratak
prekinete da ga koгistite. Na taj пасiп
spoj (str. 270-271).
c'ete preduprediti povredu (пarocito
kada su u pitaпju deca).
Kako da
povecate
bezbednost
Ako medu u kucanima ima dece,
treba ih posebno zastititi. Decu
kao da nesto vuce da se igraju
oko struje. Оа Ьiste izbegli
nezgode, preporucuje se
postavljanje efikasnih elemenata
za zastitu.
Utiёnice sa zastitom
Dva otvora (okca) zatvoгeпa su kгilcima
koja mogн da se otvoгe samo ako se u
пjih istovremeno gшnu dva siljka viljuske.
Dete песе moci пi u јеdап ос! ova dva
otvoгa da gurпe prst ili пeki metalпi
predmet.
Aparati s dvostrukom izolacijom
11 klase
Ovi aparati su specijalпo zastieeпi i пе
moraju imati uzemljenje. Nisu svi zastieeпi
od prodora vode. Prepoznaju se ро tome
sto па seЬi imaju simbol dvostrukog
kvadrata. Ako је u pitanju rasveta,
svi aparati II klase imaju dvostruku
izolaciju, а kod пekih se automatski
Utiёnice s odvojenim
prekida stгujno kolo kada se mепја
transformatorom
sijalica. Oni moraju da se postave
Ukoliko пе postoji izolacija, ovim
na odredeпom rastojanju od kade
utiёnicama spreёava se rizik od "oticanja"
i od tusa da Ьi Ьili zastieeni od
struje (vihorna struja), ali se na taj naёin
prskanja vode.
smanjuje iskoгistiva snaga: takve su, na
primer, uticnice za elektrieni brijac u
Viljuske sa zasticenim siljcima
kupatilima (20 W).
Odredena duzina siljaka na viljusci је
izolovana i na taj naёin se spreёava
spoj 5 onim delom siljka koji su рос]
naponom u momentu kad se ukljuёuju
ili iskljuёuju.
Uredaj za
automatski
pre kid strujnog
kola u trenutku Uticnica za
kad se podigne brij ac s izolaci onim
zastitni poklopac transformatorom
KLASE
Sav elektromaterijal pripada
odredenoj klasi i garantuje bezbednost
Materijal klase 11
Materijal ciji su dostupni delovi odvojeni
od strujnih udara. Klase su definisane od aktivnih izolacijom, sadГZi samo
u skladu sa zakonskim propisima. elemente s dvostrukom ili ojacanom
izolacijom i nema mogucnost povezivanja
Materijal klase О (2) dostupnih metalnih delova sa zastitnim
Materijal koji ima osnovnu izolaciju, provodnikom.
ali nema svuda dvostruku izolaciju ili Kucni aparati koji spadaju u 11 klasu su:
ojacanu izolaciju i nema elemente koji • s dvostrukom izolacijom: brijaci, fenovi,
omogucavaju povezivanje dostupnih svetiljke za vesernice itd.;
metalnih delova, ako oni postoje, sa • s ojacanom izolacijom: neki konvektori.
zastitnim provodnikom.
Materijal klase 111
Materijal klase 1 Materijal predviden za napajanje
Materijal koji svuda ima osnovnu izolaciju pod niskim naponom koji ne prelazi
i sadГZi elemente koji mu dozvoljavaju niske vrednosti napona (do 50 V) (1)
povezivanje dostupnih metalnih delova sa i kod kojeg ni unutrasnje ni spoljasnje
zastitnim provodnikom. Aparati koji strujno kolo ne prelazi taj napon.
spadaju u ovu su: bojler, neka elektricna Kucni aparati koji pripadaju 111 klasi
grejna tela, aspiratori, frizideri, aparati su zvona s veoma niskim naponom,
za kuvanje itd. elektricne igracke (vozici, automobili itd.).
Simboli koji se nalaze па elektriёnim uredajima
koji oznaёavaju zastitu od strujnog udara
KLASE OZNAKE NA PLOCICAMA
о(*) nedostaje oznaka
1 simbol za uzemljenje *
11 simbol [Q]
111 vrednost nominalnog napona ( )
* *
( ) Aparati koji ne smeju da se postavljaju u ustanovama u kojima ima оsоЫја,
*
sem ako se uredaj ne napaja pomocu odvojenog tranformatora ili ima dodatnu
izolaciju.
( ) il <@> Za uredaje za rasvetu
* *
(1) Zastita od strujnog udara. Bezbednosne mere.
(2) Ovaj materijal polako izlazi iz upotrebe. U evropskim zemljama cesto је
zabranjen u ustanovama u kojima ima оsоЫја. Nove norme potpuno su
zabranile upotrebu materijala iz klase О, osim pojedinih uredaja za rasvetu
(lusteri i lampe).
Diferencijalni osiguraё
"visoka osetljivost"
On "izbacuje" kad se dogodi
i najmanji kvar (ako је izolacija losa
ili је doslo do direktnog kontakta
osobe i elementa pod naponom).
Ovi osiguraci se preporuёuju za riziёne
prostoгije i za pokгetan elektro-alat
(kosilica, testera za sisanje zive ograde
itcl.) koji se koristi van kuce.
rasveta 11 klase
koja је zasticena
od prskanja vode
 Prostorije u kojima ima vlage u ovim
Da li su prostorijama (npr., kupatila, toaleti) rizik
је mпogo veci. Zato postoje vrlo precizпi

instalacije propisi koji regulisн postavl_janje

iпstalacija и tim prostori_jama (stг. 295).

bezbedne?
Struja је energija koja moze da
bude smrtonosna, ра је zato
sigurnost prioritet. Otuda potreba
da se instalacije redovno
kontrolisu i da se uskladuju sa
normama i aktuenim propisima.
Stare iпstalacije mora_ju obavezпo da se
zameпe. Sto st1 aparati u kuci noviji to је
veci rizik od optereceп_ja stare mreze koja
је lose ili пеdоvо\јпо zastkena.
Neposto_jaпje zastitпog provoclnika,
tj. uzemljeпja па svim uticпicama је takode
siguraп zпak da iпstalacije nisн clovoljпo
bezbedпe.
Osnovne kontrole
Razvodna tаЫа sadrzi sklopku i razlicite
osigurace. Zabran_jeпi su:
• osiguraci s porcelaпskim patroпima
• sklopke koji nisн dif"ereпcijalne -
gгebenaste sklopke.
Ako је u рitапјн ovaj tip tаЫе s
Proverite:
• da li i gde postoji neki pгekidac i1i
ttticпica;
• da li aparati koji se koгiste imaju
clvostruku izolaciju ili ima_ju zastitu
od prskaпja vode.
ZNACI KOJI NE VARAJU
Struja se ne vidi, пе cuje i пета
пikakav miris. Covek оЬiспо пе obraca
pa.lпju па struju dok se пе javi kvar.
Neki zпaci, ipak, treba da vas uplase
i u tom slucaju morate brzo da
reagujete:
• uticпica ili prekidac koji se zagrevaju
zпak su da postoji preoptereceпje
(precпik provodпika је mali);
• pucketaпje u aparatu је posledica
loseg povezivaпja (lose pritegпut sraf,
Razvodni ormar
lose sрајапје);
U moderпim stambeпim zgraclama
• osiguraci koji se redovпo sami
razvodпi ormari su postavljeпi и
iskljucuju (ili izbacuju) ukazuju па to
udнbljeпjima u ziclu. U пovijim
da postoji kratak spoj, da struja odlazi
kucama, razvodпi ormari па\аzе se
u zemlju ili da su iпstalacije
spolja, а samo је sklopka и kuci.
preoptereceпe.
Razvodni ormari mogн da se postave
па postolje od poliestera, od Ьеtопа
ili па рrоШе. Oni mogu da se ugracle
н fasadu ili da se postave na betoпski

Dovodenje
osiguracima, porcelaпski osiguraci moraju
stub.
obavezпo с\а se zameпe пovim.

Ukrasne lajsne, kaЫovi, uredaji
Prvo proverite sve ukrasпe \ајsпе, kaЬlove,
prekidace uticпice, razvodne kнtije.
Sledeci elemeпti morajt1 obavezno
da se zameпe:
• kaЫovi koji su oblozeпi izolatorom od
gume, plastike ili tkaпiпe i pri tom је taj
izolatoг парнkао;
• prekidaci i uticпice ос\ роrсе\апа ili s
metalпim poklopcem;
• drveпi elemeпti;
• povezivaпje i razvodeпje pomoct1
zavezivaпja kaЫova.
Uzemljenje Svaka tаЫа treba da
omoguCi postavljaпje uzemljeпja (zastitпi
provodпik). Ako uzemljenje пе postoji na
taЬli, treba ga obavezпo postaviti и skladu
sa zakoпskim propisima (str. 273).
struje
Sistem dovodenja struje
obuhvata uvek iste elemenate.
Sastoji se od razvodnog
ormara, brojila i sklopke.
Na razvodnoj tabli nalaze
se osiguraci.
Zapecacene
instalacije
Nарајапје clolazi ргеkо kаЫа koji је
postavila Elektrodistrilюcija. Ovi kaЬlovi
sн tako postavljeпi da пе mozeta с\а ih
cloclimete ili zakacite.
Brojilo
Brojilo је aparat koji belezi potrosпju
elektricпe eпergije. јеdпа plocica
pokazuje koji је tip strнje (moпol.azпa
s dva provodпika), jediпicн mere
(kilovat-sat kWh) i пароп struje (220 V).
јесlап ili clva brojcaпika гegistruju
potrosnjн (str. 277).
Sklopka
Sklopka se пalazi pored brojila i опа
koпtrolise i upгavlja instalacijama.
Cim пeki ос\ osiguraca пе 1·uпkcioпise,
sklopka jzbaci" i tako prekiпe dovod
elektricne епегgiје. Kada popravite
kvar, mozete ропоvо ukljuciti sklopku
okretaпjem rucice ili pгitiskaпjem
dugmeta (ako пе popгavite kvar,
sklopka се ропоvо izbaciti).
Sklopka se iskljucttje i kad гegistruje
preoptereceпje. Maksimalпa sпaga,
kојн је propisala ElektrodistriЬнci_ja,
пalazi se i na samoj sklopci (па primer,
30 А [6 kW]). Ova iпstalacija pripada
ElektroclistriЬнciji, zаресасепа је
ј zabraпjeno је vrsiti Ьilo kakvo
prikljucivaпje. Ukoliko difereпcijalпi
osigurac registruje gubltak elektricne
eпergije, оп se oclmah iskljucнje
(stг. 2 72). Nadlezпost ElektrodistriЬucije
ograniCena је па парајапје elektriCпom
eпergijom, postavljaпje brojila i sklopke;
za preostali с\ео strujпog kola ste
vi zaduzeпi.
Ukoliko је гее о пovim iпstalacijama,
mozete da se obratite elektricaru koji
ima ovlasceпje ElektrodistriЬucije ili
с\а sami obavite radove u sklaclu sa
usvojeпim pгopisima.

Razvodna tаЫа
Strujno kolo polazi i grana se od
sklopke (glavni prekidac) pomocu
klerna. Svakoj od OYih grana odgovara
ро jedan osigurac (rastavljac) koji se
nalazi na razvodnoj taЬli. SYaki osiguгac
irna funkciju da prekine pгotok struje
и odredenom dе\н strujnog kola, na isti
nacin kao i SLO Lo skJopka cini kada је
гее о kornpletnom strujnom kо\н.
Kakvi се osiguraci Ьiti stavljeпi zaYisi
od snage koja se koristi, а koju опi
kontrolisu. Dakle, опi treba da budu
и sklaclн sa presekom zica koje stite.
Kod iпstalacija је dozvoljeпo da se
uredaji za гasYetll н vise pгostorija
ili vise uticпica poYezu па isti osigurac
(najvise osam uticnica). Sto se tice
uredaja koje odlikнje velika potrosпja
elektricпe eпergije, za njih пюга da
postoji oclvojeпi osiguгac.
Osiguraёi i patroni Nekada su
razlicite delove strujпog kola kontrolisali
i stitili topljivi i iпstalacioпi osiguraCi
porcelaпskim patronima. Kгajevi umetaka
povezani su kaliЬrisanom zicom. Ako se
и strujпorn kolн pojavi пeki proЬlem
(preoptereceпje, kratak spoj), zica se
topi i osigurac pregoreva.
lnstalacioпi osiguraci s porcelaпskim
раtгопоm morajн obavezпo da se
zamene. Ovaj zastareli sistem tгebalo
Ьi Ьarem zameпiti iпstalacioпim
osiguracima, а, ako zelite maksimalпн
zastitu, onda stavite aнtomatske
osigurace (str. 271).
Topljivi osiguraёi
Prekid strujпog kola osiguraп је
patronima, malim, keгaшickiш
cilindrirna. Unutar osiguraca пalazi
se kaliЬrisaпa zica koja se и slucaju
preoptereceпja topi. U tom s]нсајн,
osigurac mora da se zameni. Duzina
i preёnik ovih osiguraca varira zaYisпo
od maksimalno dozyo]jenog iпteпziteta
н strujnom kolu; dakle, јеdап osigurac
koji је postaYljeп za struju vece јасiпе
ne moze se zameniti maпjim osiguracem.
Kod novijЉ razvoclпih tabli, osiguraёi
su postavljeпi u Jezista za osigurace
ili u udubljeпja. Kod 0Ьiспi]1 osiguraёa
пе moze se lako нociti koji је osigurac
"iskocio", а koji гadi. Izaberite model
koji ima сГУепi marker koji pokazнje
da је osigurac ispravaп, а ako se ne
vidi crveпi markeг, to znaci da је
osigurac ,,iskocio". Vodite гасuпа!
Kada osigurac"iskoci", utvгdite gde је
kvar i otkliпite ga da ne Ьiste ostetili
i поу osigurac.
Kako struja dolazi
do domacinstva
U veciпi eYropskih zemalja
elektrodistriЬucija osiguraYa парајаnје
domaciпstava elektricпom eпergijom
pod napoпom 220-230 V, sпaga
elektricпe епегgiје izпosi 3-18 kW
i јасiпе је 15-19 А, pri cemu ove
velicine vaгiraju zayisпo od роtгеЬа
korisпika. Niskonapoпska mreza se
sastoji od cetiri zice od kojih su tri
provodпika faze, а jedan је пн!ti.
lzmedu dva fazпa pг0Yod11ika napon
је 380 V (koji koriste пeki motoгi
vece sпage), а izmedн fazпog i пultog
proYodпika је 220 V. Da blsmo
5 objasпili znaceпje pojmoYa nula
i faza, posluzicemo se hidгaнlikom.
Pretpostavimo cla Sll cetiri zice cevi
kroz koje tece vocla i to tako cla tri
cevi doYode Yodu Lt kucu, а jedna cev
slнzi za odvoden.1e vode. Ako jedпu сеУ
prikljнcimo па Гаzн, а drugu па nн\н,
napraYieemo mesto s kojeg mozemo da
uzimamo i oclvoclimo Уоdн. lako је
cioYodeпje strttje mnogo komplikovaпiji
ргосеs, н sustini је to ргiпсiр па osпom
koga ElektrodistгiЬнcija doYodi stгuju
SYOjim potrosacima. Опа jednu zicн
zakaci па i·azu, а drugu prikaci па nнlu,
а zatim te clve zice sproYede do гazvodпe
table, odakle pociпjete da raspolazete
elektricnom eneгgijom.
Monofazno povezivanje Ovo
povezivaпje ima vise pгednosti za
korisnike. То sн рге sYega:
• jedпostame iпstalacije;
380 v
• ElektrodistгiЬucija пiје oЬavezna
da uskladi гeciosled faza.
Trofazno povezivaпje оЬаvеzпо је kada
koгisnik ima uredaje s trofazпim motorom
ili ako је takva mreza.
AUTOMATSКI OSIGURACI
Osiguraёi koji se menjaju
Mali osigurac, odvojen od sklopke,
па pocetku је svakog strujnog kola
za nарајапје i пalazi se па razvodпoj
taЫi.
Pronalazenje ostecenih
osiguraёa
Ako dode do kvara, опdа osigurac za to
strujпo kolo "iskoci". Dovoljпo se samo
da pogledate razvodпu taЫu i odmah
cete videti koji је osigurac u pitaпju:
to је опај osigurac cija rucica ili dugme
stoje u drugacijem polozaju пеgо ostali.
Postoje i osiguraci s lampicama.
Ponovno ukljuёivanje
Kada otkloпite kvar, dovoljпo је da па
osiguracu samo podigпete rucicu ili
pritisnete dugme, ра da оп ропоvо
bude ukljuceп. То је jedпostavaп
i brz posao.
Ekonomiёnost
Kod starih modela osiguraca koji se
meпjaju raпije ste uvek morali da
imate пekoliko rezervпih.
Potpuna bezbednost
Ne postoji rizik od pregrejavaпja koji se
javlja kao posledica postavljaпja suvise
jakog osiguraca u odпosu па strujпo
kolo.
Maksimalna nominalna vrednost struje
16 А 20 А 32 А 38 А
2,5 mm 2 4 mm 2 6 mm 2 1О mm2
Poprecni presek provodnika

КАВL ZA NAPAJANJE ZA TROFAZNE STRUJE

Faza U'

Nula
/--

Faz
- Faza
Napomena: u skladu sa savremenim standardima, kaЬlovi s vise
220 v
provodnlka danas imaju i zastitni provodnik (uzemljenje).
Diferencijal па
strujna
zastita
Sklopka је deo koji upravlja i stiti
elektricne instalacije. Ovaj deo
pripada vama, ali је takode pod
kontrolom Elektrodistribucije
i vrsta sklopke, kao i njeno
postavljanje, moraju da budu
u skladu s vazecim propisima.
Prilikom postavljanja sklopke
treba predvideti zastitu koju
obezbeduju osiguraci.
Diferencijalni
osiguraci
DiГerencijalni osiguraci napravljeni
su tako da osiguraju zastitu coveka
kada dode do "oticanja" stгuje koja
moze da stavi pod napon metalnu
kutiju nekog elektricnog арагаtа
Ovo је posleclica lose izolacije.
Diferencijalni osiguгac obezbeduje
povezivanje aparata sa zemljom
i na taj nacin garantuje zastitu (bez
uzemljenja, ne Ьi nicemu sluzio).
Zbog toga svi aparati moraju da
imaju uzemljenje (stг. 273-274).
PRIMER INSTALACIJE DIFERENCIJALNIH
OSIGURAёA VISOKE OSETLJIVOSTI
U DOMACINSТVU
��� I§L)[)l)
�---.+-��---.+-�т+----rt-�
11 �
11 11 11 11 11
� о ctJ� �� [Ј ®
Elektriё:ni
Rasveta
(kupatilo
sporet i kuhinja) masina
._______________________________________.
DIFERENCIJALNI OSIGURAё = BEZBEDNOST
Zahvaljujuci uzemljenju oslobadate se "parazitske" struje, ali vam ono ne ukazuje
na gubitke elektricne energije. Da biste ustanovili gubitak elektricne energije,
potrebno је da postavite diferencijalni osigurac koji се da meri intenzitet struje
na ulazu i na izlazu. U slucaju da ulazna i izlazna vrednost nisu jednake, ovaj element
reaguje i dolazi do prekida. On takode ukazuje da postoji gubitak elektricne energije
u okviru strujnog kola. Vi, pre svega, morate da ustanovite gde је kvar i da iskljucite
taj aparat, ра tek onda da ponovo ukljucite osigurac. Kod novijih instalacija, sama
sklopka је diferencijalna.
Zato se ponekad za nju
ka.Ze da је "glavni
diferencijalni osigurac". N р
Napomena: Ne zaboravite
Kod starijih instalacija to da povezete uredaj
nije slucaj. Kod njih ne
mozete da utvrdite gde
tacno dolazi do gubitka
elektricne enrergije. Ukoliko
masina koja ima neki kvar i Aparat koji
treba zastititi
dalje radi, to moze da bude
veoma opasno, cak i kad
imate dobro uzemljenje.
U ovom slucaju, morate da
zastite instalacije pomocu
jednog ili vise diferencijalnih
(automatskih) osiguraca.
Aparati s dvostrukom izolacijom, Sva stгujna kola, racunajuci pri юш i
iz takozvane klase 11 ne moraju imati rasvetu, bilo kakav oЪjekat da је u pitanju,
uzemljenje, cak i kada imaju metalni nюraju da imaju zastitni provod11ik, cak i
oklop. То sto ti aparati imaju dvostruku onda kacla sam uredaj za rasvetu ne шоrа
izolaciju ne znaci da је njihov metalni da ima uzemljenje.
oklop potpuno zastken od vode.
U poslednje vreme obavezno је da
sve 11ove uticnice imaju moguc11ost
uzemlje11ja, bez obzira na to о kom
је tipu objekta rec.
Glavni diferencijalni
osiguraё: - sklopka
Diferencijalni Diferencijalni
///1
�'
prekidac 30 mA prekidaё: 30 mA
[ _".
Zastita
podela па delove
faza-nula
11
Ves-
grejanje
Bojler Masina za
u
rasveta
pranje sudova
Prekidaё: za
FID sklopku

Uloga diferencijalnog
osiguraca
Diferencijalna struja koja se javlja
kao posledica lose izolacije пestaje
zahvaljujuci uzemljeпju. Cim гazlika
izmedu poteпcijala dostigпe graпicпu
vredпost koja је odredeпa za taj osigurac,
osigurac ,,izbaci" i prekida se strujпo kolo.
Zavisno od aparata, te graпicпe vredпosti
se krecu od 300 mA с\о l О mA ako је гее
о vrlo osetljivim aparatima. Sto se tice
rasvete, graпicпa vredпost је oko 300 mA,
jediпo se za rasvetu u kupatilu i kuhiпji ta
vгedпost spusta па 30 mA. Za veciпu
kucпih aparata (ves-masiпa, шаsiпе za
рrапје sшlova i za suseпje vesa) ta
gгanicna vredпost izпosi takode 30 гпА.
Ova vredпost se primeпjuje i па utiCпice.
Sto se tiCe prostorija pod rizikom i
spoljasnjih iпstalacija, potrebпo је
postaviti osigurac za difeгeпcijalпu strujн
od 30 mA.
Difeгeпcijalпi osiguraci rad.e па isti пасiп
kao i klasicпi. Najosetljiviji se brzo
isklJllCllju: ako пеkо ubaci metalпu iglu u
uticпiш, опа се izazvati prekid strujпog
kola, ali пе i strujпi uclaг.
Zastita od korozije (rastvor
bitumena i ter papira, katran)
Kontrolna taёka
Е
::Ј
Е
"ё Uzemljivaё
Е (sipka)
Е
N
Vertikalni
uzemljivaё
Uzemljenje
Dobra elektricna instalacija
obavezno ukljucuje uzemljenje.
Na osnovu vazecih propisa sva
strujna kola, ukljucujuci i rasvetu,
moraju da imaju provodnik za
uzemljenje.
Zasto uzemljenje?
1 Ма kakav Ьiо kvalitet izolacije,
vrlo lako moze doci do guЬitka elektricпe
eпergije usled пekog osteceпja па izolaciji.
Struja sledi пajlaksi рнt: ako postoji
zemljaпi provodпik, опа odlazi u taj
provodпik, ali, ako оп пе postoji, опdа
korisпik elektricпe eпergije postaje
provodпik. U ovakvim situacijama,
ishod moze da Ьнdе i smrtoпosaп
jer dolazi do stгнјпоg udara pocev
od 24 V, а јасiпа struje moze Ьiti i пiza
od 5 А (covek koji, па primer, stoji bos
па vlazпom poclu, tusira s.e ili se kupa se
н kacli). Struja tacla preko coveka odlazi
l1 zemlju.
2 Da пе Ьi ljнdsko telo postalo pгovodпik
elektriCпe eпergije, elektricпa kola imajн
provodпik koji se prepozпaje ро boji:
оп је zut, zeleп ili zeleпo-zut. Fuпkcija
ovog provodпika za uzemljeпje jeste da
sprovede stгt1jL1 с\о zemlje.
3 Zbog toga veciпa kucпih арагаtа ciji
metalпi oklop moze da se паdе pod
napoпom mora da ima нzemljeпje.
Ovi aparati imajн kаЫ koji se sastoji
ос] tri pгovoclnika - јеdпа zica је faza,
druga пula, а treca нzemljeпje. Ргvе dve
zice sн provodnici elektricпe eпergije u
pravom smislu гесi, dok је treca zica
povezaпa s metalпim oklopom aparata i
sprovodi пeispravпu stгuju u zemlju.
Od razvodne tаЫе Klema
prema zemlji ili merna
sklopka
lzolovana struja Veza izmedu
(provodnik) uzemljenja i kleme
ili merne sklopke
4 Svi veliki kucпi apaгati, koпvektori i
elektricпi radijatori moraju obavezпo da
imajн нzemljeпje, sem ako пiје rec о oпim
aparatima koji imajн dvostrнkн izolacijн.
Uzemljeпje је obavezпo za sve elektricпe
aparate koji se пalaze u okviru prostoгa 2
u kupatilima.
Uticnice s tri otvora
Viljнske koje se пalaze па kaЫovima
za aparate оЬiспо imajн dva metalпa,
па vrhu okrugla siljka, ргi cemu је
јеdап za пulu, а drugi za fazu i imaju
jedпu supljiпu za uzemljeпje. Viljuske
za aparate velike јасiпе (20/32 А) imajL1
Lri siljka, ocl kojih је јеdап za uzemljeпje
i ima cetvrtast vrh. Da Ьi prikljucivaпje
Ьilo dоЬго, i povezivaпje s aparatom
i парајаnје zidпe uticпice treba da
imaju ро tri zice. Aparati od 32 А
пе smeju se ukljucivati u оЬiспе
uticпice. Potrebпo је da se postavi
razvodna kнtija.
Uzemljenje
1 U novijim stambeпim zgradama
Ltzemljeпje је нпаргес\ predvideпo.
Naci cete ga па гazvodnoj taЬli i
ргероzпасеtе ga ро boji (zнta ili
zelena zica).
2 Ako zivite u starijem objektu i imate i
najmaпju sumпjн, najbolje је da pozovete
elektricara i cla оп preglecia iпstalacije.
Cesto se uzemljeпje vrsilo povezivaпjem
па cev koja dovodi hladпu vodu u kuliiпju
(mada је to ораsпо). U slнcaju i пајmапје
popravke па cevima, па primer upotrebom
izolacioпog umetka, struja vise пе moze
da ciode do zemlje, vec se kroz cevi
vгаса u stambeпi oЪjekat (zato dolazi
do рrаzпјепја elektricпe eпergije dok
se odvrce slaviпa).
3 U kucama, zicн za uzemljeпja treЪa
sprovesti od razvodne tаЫе ргеmа
LlZemJjivacu: metaJпa sipka, ga\vaпizovaпa,
bakarna koja је пајmапје 2 m zаЬоdепа u
zemljн (vicleti sliku levo).
Uzemljenje preko cevi za vodu
Uzemljeпje preko cevi za vodu је
strogo zаЬrапјепо. U svim prostorijama
u kojima ima vlage, svi aparati moraju
da Ьudu povezaпi па uzemljeпje.
Zbog toga se uspostavlja ekvipotencijal,
tj. isti poteпcijal (vicieti sledecu
straпu).
 Cev za vodu Cev za gas Cev za vodu Cev za gas

Nulta razlika izmedu poteпcijala Razlika poteпcijala

U пovijim stambeпim zgradama,

� 1 � 1
�
�
uzemljeпje se uradi jos kad se kopa
temelj; опо se sprovede ро celoj 7 � 1 �
povrsini, pre nego sto se izlije prva
Ьetonska ploca, а kabl se provuce
со
tako da bude otpгilike 1,50 m iznad со ёiј

'] ,�,
р\осе. Ovaj Ьаkагпi kabl mora da �:о
N С
со ф
bude ogoljen (Ьеz izolatora i popгecnog а: -о
о.
preseka 95 mm2). Ako је rec о mапјој
kuci, dovoljna је sipka za uzemljenje
i pozeljno је da se kabl bez izolatora
sprovede od uzemljenja do zastitne
table. Glavna ekvipotencijalna razika doblja se povezivanjem provodnika za uzemljenje
(zeleпa i zuta) s cevima i metalnim oklopima aparata: cevi za hladnu i toplu vodu,
za gas i odvodne cevi, kao i metalпi ragastovi. Ova veza anulira razliku potencijala
izmeclu dva metalna provodnika i na taj nacin pruza zastitu ос\ stгuje.

КОЈЕ APARATE TREBA POVEZATI SA UZEMLJENJEM

Ро pravilu, svi kucni aparati koji imaju
metalni oklop treba da budu povezaпi
па uzemljeпje, пarocito ako se nalaze:
•u prostorijama u kojima ima
vlage (kupatila, kuhinje, vesernice):
•u prostorijama ciji је sam pod
provodnik (plocice, cement):
•spolja.
Sve uticnice koje se пalaze u ovim
prostorijama moraju imati uzemljenje.
Ovo pravilo vazi za sve vece kucne
aparate koji su metalпi ili је vecina
пjihovih delova od metala: elektricni
sporet, frizider, ves-masina, bojler,
elektricni radijatori.
Mali kucni aparati koji imaju ravпu
viljusku s dva siljka, mogu da se
koriste u kuhinji ili u kupatilu ukoliko
pripadaju 11 klasi (dvostruka izolacija,
str. 269) ili ako imaju plasticnu izolaciju.
U protivnom, pegla ili bokal za
zagrevanje vode moraju da se povezu
sa uzemljenjem ili da ih iskljucivo
koristite u prostorijama koje imaju
izolacioni pod (parket, tapison, plasticne
podne оЫоgе).
Nekada su ti uredaji imali ravne
uticnice zbog kojih nisu mogli da se
prikljuce па uticnice s tri siljka. Elektricпi
aparati koji se koriste spolja moraju da
pripadaju 11 klasi (str. 269) za koju se koristi
simbol dvostrukog kvadrata, sto znaci
da ovi aparati imaju specijalпu izolaciju.
Podsetimo jos da kod spoljasnjih uticпica
strujno kolo mora da kontrolise automatski
osigurac visoke osetljivosti (ЗО mA).
Elektricna kola i njihovo Postavljanje tаЫе

funkcionisanje
S ol)ziro111 па to da se na razvodnoj
taЬli nalaze svi zastitni ele111enti za
instalacije, nju treba postaviti па
Elektriёпe iпstalacije se sastoje iz vise strujпih kola. Svako od tih c!ostupno111 111estu.

kola zasticeпo је osiguraёem koji odgovara preseku provodпika.

Provodпik se blra па osпovu toga kolika је sпaga aparata.
Rasveta
Fiksirani uredaji za rasveш (lusteri,
svetiljke, \а111ре) treba da se napajaju
preko topljivih osiguraca zastitne struje
od 10 А ili preko auto111 atskih osiguraca
od 10 А i preko provodnika ciji је
poprecni presek 1,5 1111112. S jednog
strujnog kola za osvetljenje ne s111e
se napajati vise ос! deset 111esta.
Obavezno oЬelezite za koje strujno
kolo је zaduzen svaki od osiguгaca.
2 Elektricпi sporet: provodпik preseka
6 ш1112, topljivi ili autoшatski osigurac
od 32 А; provodпik preseka 10 1111112,
topljivi ili auto111atski osigurac od 38 А.
3 Ves-111asina: provodnik preseka
2,5 1111112, topljivi ili auto111atski
osigшac od 16 А
4 Ugгaclпe reme: provodпik preseka
2,5 1111112, topljivi ili auto111atski osiguraci
od 16 А
Razvodenje
1 Zabranjeпo је postavljanje гazvoclnih
taЬli u toaleti111a, kupatili111a, Lt s0Ьа111а
i plakariшa, sеш u slucaju kacl ovaj
poslednji i111a dovoljпo veпtilacije.
2 Materijal od kog је napravljena
tаЬ!а ne s111e Ьiti lako zapaljiv.
Na njoj se па\аzе шoduli od plastike,
prekriveпi specijalni111 pr0Пli111a koji
u potpunosti ispunjavaju kriteriju111e.
Ovi ele111eпti 0111ogucavaju ko111pletnu
pro111eпu iпstalacija u skladu sa vasi111
potreba111a.
3 Na pocetku, na taЬ!u stavite mnogo
veci Ьrој modula nego sto ima strujпih
kola. Tako cete kasnije lako nюci da
dodate novo strujno kolo ako Ьuс!е
роtгеЬпо.

Utiёnice
Pгavilo је da se s jednog stгujnog kola
moze napajati osa111 uticnica pre svega
Ukoliko na jedno stгujno kolo пiје 4 Svako strujno kolo treЬa da Ьude
prikljuceпo vise od оsаш 111anjih povezano na topljivi osiguгac ili na
potrosaca, postoji 111ogucn-ost da se automatski osigurac.
na njega c!oda jos neki aparat
pгikljucivanje111. 5 Ukoliko jedno strujno kolo ima
vise razvodпih kutija, svaka od njih
mora da bude oЬezЬedena topljivim ili
Spoljne utiёnice automatskim osiguracem odgovarajuce
jacine.
Ukoliko i111ate dvo1·iste, 111orate da
predvidite роsеЬпо strujno kolo
koje се пapajati spoljasпje uticпice.
Ove uticnice povezite па prekidac
(ili difereпijalni osigurac visoke Moderna elektricna tаЫа
osetljivosti) koji је lako dostupaп.
Оп се va111 s jedne strane oшoguciti
, .
da lako iskljucite struju kada niste Glavni
kod kuce, ра provalnici nece 111oci 1 � prekidac
da udu koгisteci elektricne sprave,
а s druge strane obezbedujete zastitu
u slucajt1 pozara.
Diferencijalni
prekidac

Razvodna tаЫа
vazi za uticnice koje se koriste za kucпe
арагаtе. Та strujna kola realizovana
su pornocu dva provodnika precnika
2,5 m1112 i oЬezЬedena su 111ali111 Razvodпa tаЫа objediпjuje
osiguгace111 od 16 А. Skoro svi aparati
sve topljive osiguraёe ili male,
podjednako zahtevaju povezivanje na
uze111ljenje, tj. cla i111aju tri zice od automatske osiguraёe па
kojih је jeclna za uze111ljeпje.
iпstalacijama.

Specijalna strujna kola Опа пюrа da iша vise ele111enata koji

Ona sluze za napajanje velikih potгosaca
elektricne eneгgije i tгеЬа ih direktпo
vezati па sklopku i opre111iti auto111 atski111
osiguraci111a:
1 Bojler: provodnik preseka 2,5 1111112,
topljivi ili auto111atski osigurac od 16 А
oшogucavaju:
• povezivaпje pгovodnika пule i Гаzе
koji polaze od glavnog prekidaca;
• deljeпje па vise strujпih kola u okviгu
iпstalacija;
• zastitu provodnika (topljivi ili
autoшatski osiguraci ) i nule
(dvopolni osiguraci).
 RAZVODNI BLOK

Prekidaё Elektrodistribucije

Prekidaё za fazL1 + za nulu

obavezan prer11a пovim
standardima

Prekidaё . .. . Utiёnice 1 0-16 А Utiёnice 16 А

Narzmenrcnr
sa uzemljenjem
rekidaё

Sher11a iпstalacija u kuci

Q Sporet

koja је vazila pre L1vodenja .

.
savrer11eпih staпdarda. Ova1 trp
instalacija nema prekidaё za
пulu, ni diferencijalnL1 zastitu koje
su obavezne prema aktuelnim
propisir11a (str. 293-294).

6 Na razvoclnoj taЬ\i mogн Ьiti

PROPISI KOJI SE MORAJU
postavljeni i pгogгamirani elementi
.
ili komandni elementi za neka slГl!Jna POSTOVATI
kola (centralno grejanje, bojler).
Оо kraja osamdesetih godina 20. veka

7 Za Ьojler је, na primer, potrebno

najcesce su se koristili prekidaci ili

specijalпo strнjno kolo, tj. оп ve !1а � jednopolni osiguraci koji su obezbedivali

samo fazni provodnik. Razvodna tаЫа
razvoclnoj taЬ\i treЬa da Ьнdе zast1cen
bila је mesto za razdvajanje faznog
topljivi111 ili alltomatskim osigшaёem.
provodnika, dok su nulti provodnik i
Ukoliko је kapacitel Ьој!еrа do
uzemljenje bili povezivani iza razvodne
100 litaгa ili је zapremina veca, onda
tаЫе. Medutim, od kraja 20. veka u
mozete da ga povezete na prekidac
vecini evropskih zemalja vэZi propis ZA VASU BEZBEDNOST
"za nizu tа1iГн", ра cete tako moci
prema kojem sve razvodne tаЫе moraju
da нstedite elektriёnн energijн Aparat cija је jacina 32 А пе sme se
da imaju dvopolne prekidace ili
(str. 278). Dнzina hidraнliёnog ukljucivati u obicnu uticnicu. Za njega
osigurace koji istovremeno pruzaju
sistema izmedu Ьојlега i slavina је neophodna prikljucna kutija.
zastitu za nulu, fazu i uzemljenje.
trebalo Ьi da Ьнсlе sto manja
(zЬog ustede vode).
Sta uraditi kad osigurac "iskoci"?
Ako па razvodпoj taЫi пiste raпije obelezili koji osigurac је zaduzeп
za koje strujпo kolo, опdа песеtе zпati koji osigurac је "iskocio".
Ako hocete da proпadete osteceпi osigurac, morate Ьiti strpljivi.
1 Pre nego sto pocnete da kontrolisete
osigurace, prvo iskljucite sklopku.
2 Proverite svaki osigurac. Tragovi
zagrevanja vrlo su cesto vidljivi golim
okom. Kod topljivih osiguraca, zica
koja se u njima nalazi se istopi, tako
da cete bez proЬ\ema utvтditi koji
osigurac је pregoreo.
Ukoliko osiguraci imaju patrone,
onda је mnogo teze uociti kvar.
U stvari, ukoliko nemate osiguгace
s plocicom koja otpadne kada dode
do kvara, onda necete moci da uocite
nikakvu гazliku izmedu osiguгaca
koji гadi i onog koji је pregoreo zato
sto su potpuno identicni. Ako hocete
da pronadete ostecen osigurac, moracete
da proverite svako strujno kolo na
razvodnoj taЬli. Ропоvо ukljucite struju,
upalite svetlo i ukljucite sve aparate,
ako glavni prekidac moze da podnese
to opterecenje. Sada iskljucite sklopku
i skinite sve osigurace s tаЬ\е. Vracajte ih
na mesto, jedan ро јеdап, i pratite koji
aparati se ukljucuju. Najbolje је da sada
obelezite osigurace. Cim pronadete
osteceni osigurac, mozete da prestanete
s ispitivanjem.
3 Kada utvrdite koji osigurac је pregoreo,
skinite ga i iskljucite sve aparate koji su
povezani na to strujno kolo. Ako је rec о
sijalicama, iskljucite Љ na prekiclac.
Ako ovo пе uciпite, i пovi osiguгac се
pregoreti cim buclete ukljucili struju.
TESTIRAJTE OSIGURAC
Na jednostavan nacin mozete
proveriti da li osigurac radi. Za to
vam је potrebna baterijska lampa
s metalnom kutijom.
Odvijte dno lampe i namestite
osigurac tako da jedan njegov
kraj dodirne bateriju, а drugi kutiju.
Ukljucite lampu, ako svetli, to znaci
da је osigurac ispravan.
3 Podignite polugu ili pritisnite dugme
i tako ponovo uklj_ ucite osigurac.
4 Ponovo ukljucite sklopku.
5 Proverite sve aparate i sve sijalice
na struj_ nom kolu. Ukoliko ima nekih
kvarova, popravite aparate (odпosno,
4 Stari osigurac bacite i postavite
zameпite sijalice). Ako sve radi kako treba,
to zпaci da је doslo do preopterecen_ja
novi koji ima istu jaciпu (isti broj
strujnog kola, ра zato ubuduce nemojte
ampera).
ukljucivati sve aparate istovremeno.
5 Ukljucite osigшac. Pre пеgо sto
ропоvо ukljucite sve aparate, obavezno
ih pazljivo pogledaj_ te. Ukoliko _је neki
od n_jih pokvaren, popravite ga, ра tek
onda ukljucu_jte jedan ро jec\an uredaj.
Kako da
obracunate
Vodite racuna da ne preopteretite strujno
kolo.
Vrlo cesto se dogada da osiguraci
pregore upravo zbog preopterecenja.
potrosnju
6 Ako i posle ove popravke osigurac
Brojilo potrosпju elektricпe
ponovo iskoci, onda pozovite elektricara.
eпergije belezi u kilovat-satima.
Тај broj se јаsпо vidi па
Testirajte osigurac
brojcaпiku, dok se zupcaпik
karakteristika okrece brze ili sporije zavisпo od
funkcionisan1a
veliCina
potrosпje. Kada је sklopka
\ snaga prekida u iskljuceпa, zupcaпik se пе okrece,
\
�;�/;�OL (20\ [§]
sluta)u kratkog spoja
-
пiti se pomera elemeпt koji beleze
deseti deo kilovat-sata. Ukoliko se
1 1
_LJ
nom1naln1 fio rninaJna
napon
acina
slucajпo desi da se zupcaпik
za naizmeпlCnu
struju
okrece i опdа kada је sklopka
iskljuceпa, obavezпo proverite
iпstalacije.
Ako zelite da obracunate potrosnju
elektricne energije, zabelezite broj
kilovat-sati па Ъrojcaniku u trenшku
kacla i ElektrodistrЉucija ocitava stanje
(zanemarite ciГru koja belezi deseti deo
kilovat-sata). Ako imate dva brojcanika,
onda је rec о specijalnim instalacijama
Qedan za nocnu, nizu tariГu i dгugi za
dnevnu, visu tariГu). U tom slucaju,
Ako је razvodпa tаЫа opremljeпa
zabelezite оЪа stanja јег се ona i na
automatskim osiguracima, racunu koji doЬijate od ElektroclistrЉucije
Ьiti odvojena.
опdа cete vrlo lako utvrditi
koji osigurac је pregoreo.
Na пjemu poluga stoji па Сепа struje
"iskljuceпo".
jedinica za merenje potrosnje elektricne
energije је kilovat-sat i ona se nalazi kako
na brojilima, tako i па racunima za struju.
1 Pre nego sto pocnete Ьilo sta cla radite, Na racunima uvek stoji kolika је osnovna
prvo iskljucite sklopku. cena kilovat-sata (tj. cena za visu i nizu
tariГu). Ova jedinica oznacava potrosnju
2 Sve uredaje, koji su Ьili prikljuceni na od l .000 W za sat vremena (odakle
taj osigurac, iskljucite iz struje. lsto tako, i naziv kilovat-sat, skгaceno kWh).
ugasite sve pгekidace i sve sijalice koje su Na primer, neki uredaj za zagrevaпje
Ьile povezane na njega. od l .000 W potrosiee l kWh za sat

===;-i-1. -:т
-::
:..:--::.... ;Ј•�
��':.u" --===-
�t ... W • IOA
vremena, dok се aparat od 500 W
potrositi istu kolicinu struje za dva sata.
Sijalica od 100 W potrosice l kWh za
10 sati. Na svakom aparatu stoji kolika
је njegova potrosnja u vatima (W),
tako da nюzete da preracunate koliko
vas kosta njihova upotreba. Brojilo
registruje broj utrosenih kilovat-sati.
Ako hocete da proverite racun za struju,
od novog stanja oduzmite staro stanje i
doblcete broj utrosenih kilovat-sati za
odredeni period.
Da li је brojilo ispravno? Brojilo је
zapecatila Elektrodistribнcija. Pre nego
sto је postavljeno, ono је proslo vrlo
rigorozne kontrole. Ali, ako vam se ucini
da brojilo pokazuje mnogo veci broj
kilovat-sati nego sto zaista trosite, onda
se obavezno obгatite nadleznoj sluZ.Ьi u
okviru Elektroc!istribucije koja се to
proveriti.
Volt х Amper = Vat
Ova jednostavna formнla pomoci се
vam da гesite sve proЬ!eme koji se ticu
potrosnje i izbora uгedaja. Na samom
brojilu нvek stoji пароn pod kojim se
параја iпstalacija, dok se na sklopci nalazi
jacina struje koju dovodi Elektrodistribucija
(15, 30, 45 А). Ako pomnozite ove dve
vrednosti, doblcete maksimalnu snagu
kojom raspolazete i do ko_je smete da
opterecujete instalacije. Na primer, ako
је _jacina 15 А: 15 х 220 V = 3.300 W.
U tom slucaju snaga koju koristite
elektricni aparati ne sme da prede
3.300 W. Ako prede tu vrednost,
sklopka moze da "izbaci". lsto tako,
ako је strujno kolo obezbedeno
osiguracem od 10 А, onda snaga koju
koriste elektricni aparati i sijalice koje
sн na njega povezane ne sme da prede
2.200 W.
Sаvешјепю vam da pre пеgо sto
kupite neki uredaj koji је veliki potrosac,
kao sto је прr., elekt1icni radijatoг, ргvо
proveгite da li оп moze da se prikljuci
na postojece instalacije. U tom slucajн,
obratite se Elektrodisttibuciji јег nekada
postoji mogucnost da роvесајн jacinu
struje (sto се, naravno, нvecati i vas
racнn za strнju). Ako to пiје izvodljivo,
mozete da predvidite pгivremeпa
automatska iskljucenja (na primer,
iskljucivaпje grejпog tela dok је
ukljucena rerna).
Isto tako, kada u kнci ukljнcujete
neki novi aparat, proverite da li uticпice
i stгujпa kola s kojih се se оп napajati
mogu da podnesu to opterecenje: snagu
apaiata podelite s паропоm pod kojim
оп radi i doЬicete broj ampera koji је
neophodan za njegov rad. Proverite
da li osigurac koji obezbeduje taj aparat
ima dovoljan broj ampera.
U staпu пароп mozete smanjiti
pomocu transformatora. Struja s maпjim
naponom neophodna је za rad zvoпa
na vratima, aparata koji rade na bate1ije
i specijalпe lampe s пiskim naponom.
Merenje struje
Elektricпa eneгgija је usmereno kretanje
naelektrisanja koje se meri pomocu
sledecih elemenata - nаропа, јасiпе i
snage.
Volti = пароп Da Ьi strнja izmedu
dva provodnika ili dve zice tekla,
potrebno је da postoji razlika u паропu
(ili razlika poteпcijala). То је elektгicпi
пароn koji se meri u voltima (skгaceno
V). Danas se domaciпstva sпabdevaju
elektricпom enegijom pod napoпom
od 2201230 V.
Amperi = jacina struje Koliciпa
elektricne energije koja ргосtе kroz
pгovodпik za јеdап sekuпd meri se
amperima (skraceno А). Elektгicпe
zice, uticnice i pгekidace treba Ьirati
па osnovн bioja ampera koji mogu
da podnesu: povecaпjem broja
ampera, povecava se i precnik zica
i klema.
Vati = snaga Kada је jedan aparat
ukljucen, on koristi napon i jacinu.
Kada se pomпoze ta dva elementa
doblja se sпaga, cija је jediпica vat.
Nа svim aparatima i na uputstvima
koja idн нz пјЉ stoji njЉova snaga u
vatima (skraceno W) ili kilovatima (kW).
Sto је taj broj veci, to aparat trosi vise
struje (пагосitо ako је dugo ukljнceп).
Moderпi aparati imaju ugradene
teгmostate koji stede elektгicnu
eneгgiju.
Naizmenicna ili jednosmerna
struja Privatna domacinstva napajaju
se пaizmeпicпom strujom koja se
sastoji od sнkcesivпih talasa koji se
proizvode u jednakim vгemeпskim
iпteгvalima. jedпica za frekvenciju је
herc (Hz). Ako је u pitaпju stru_ja od
50 Hz, to znaCi da se u jednoj sekuпdi
obavi pedeset oscilacija.
Lampe i baterije koriste jednosmernн
strнjн. Kod ove struje elektroпi se krecн
u jednom smeп.1, od viseg ka пiZem
poteпcijalu. Prednost jednosmerne
stгuje jeste ta sto moze da se distribuira
pod razlicitim naponima: elektricпe
centrale dovode оvн stгu_ju do
transformatorsk.ih staпica pod velikim
паропоm (to su visokonaponski vodovi).
Traпsformatorske stanice dovode stгнju
do domaciпstva роmосн trofaznog kаЬ!а
(380 V) koji ima tri faze i jedпu пulu.
Na КТК kнtiji, prikljucivaпjem па пu!н
i fazu doЬija se moпofazпa struja od
2201230 V.
Na ovaj паСiп шogu se пapajati
vise potrosaca i pri tom пе dolazi
do guЬitka elektricne energije.
Da Ьi aparaL od 1.500 W normalno
radio potгebni su osigurac i uticnica
cija jacina prelazi 6,8 А; osiguгac od
5 А песе Ьiti dovoljaп. Vodite гacuna
da izaberete provodnike odgovarajuceg
preseka.
Tarife za
domacinstva
U vecini evropskih zemalja potrosaciшa
је па raspolagaпju vise tipova tarifiranja
elektricпe епегgiје, а опi Ьiraju onu
koja пjima najvise odgovara.
Osnovna
opcija - jednotarifni
sistem
Kod ove opcije сепа pгetplate је
odredeпa na оsпоvн snage elektricпe
епегgiје i kod nje se kWh obracнnava
samo ро jednoj сепi. Ovde se ne uzima
u obzir ni dan, ni vreme koriscenja
elektгicne eпergije. Ako trosite malo
struje (grejete se па gas ili шazut,
а struju koristite samo za rasvetu
i neke mапје арагаtе koji malo tгose),
onda је ova osnovna opcija najЬolje
reseпje јег pretplata nije visoka.
Dvotarifni sistem
Kod ove opcije сепа pгetplate је
odredena па osnovн snage elektricne
eneгgije, ali ovde postoje dve cene za
utroseпe kilovate (zavisno od doba
dапа). Naiшe, postoje пiza (nоспа)
taгifa i visa (dпеvпа) tarifa. Ova opcija
је pogodna ako u doшaciпstvн iшate
арагаtе koji mogu da se ukljucuju
nocu kao sto su termoakumulacione
peci ili bojleri. Ovi aparati mogu se
podesiti da se ukljucuju samo ргеkо
посi, kad је jeftina struja.
PRIJEMNIK N р
lA DVOTARIFNI
SISTEM
Prekidac (20 А)
koji obezbeduje
zastitL1 strujпog kola
Tarifni sistem
(preuzeto sa veb-sajta E lektrodistriЪucije
Beograd www.edb.rs)
ElektriCna energija koja se isporucuje
potrosacima obracunava se u skladu sa
v aiecom Odlukom о tarifnom sistemu
za prodajLt elektricne energije, koju
primenjuju sve elektrodistrЉucije na
teritoriji RepuЬ!ike SrЬije.
Tarifnim sistemom utvтc1eni SL1
kriterijumi i merila za odredivanje
kategorije potrosnje i grupe potrosaca,
kao i obracunski elementi za utvтdivanje
vтednosti isporucene elektricne energije
i nacin njihove primene.
Ocitavanje se vтsi na mesecnom nivou,
а ро Odluci о opstim uslovima za isporuku
elektricne energije obracunski period za
kategoriju potrosaca "siroka potrosnja -
domacinstva" moze Ьiti i do tri meseca.
Tarifni sistem
Postoje tri zone potrosnje (na mesecnom
nivou od 30 clana):
• Zelena: do 350 kWh, odnosno
11,66 kWl1 clnevno
• Plava: 350-1.600 kWh, odnosno
41,66 kWh dnevno
Brojilo povezano
s terп1ostatom
Provodnici:
cvrsti i savitljivi
·-- U elektricnim instalacijama
1 struja se prenosi preko provodnika
1 koji se sastoje od bakarnih zica
�-'"""-"""'--'�--- -· i zasticeni su izolatorom.
о
� Za monofaznu, naizmenicnu
• struju, kojom se snaЬdevaju
domacinstva, koriste se dve zice,
nula ј faza (plus zastitni provodnik
koji sluzi za uzemljenje).
вojler Cvrsti provodnici
Ovi provoclnici ugractuju se u zid
ili prekrivaju zastitnim lajsnama.
Prave se od pune Ьakarne zice, pri
cemu пјеn presek zavisi od snage
koja је neophodna i od PVC izolatora L1
Ьојi. Za faznu zicu koristi se jednoЬojni
izolator. То nюze da Ьude Ы\о koja
Ьоја sem svetloplave, zelene, zute ili
koшЬinacije zute i zelene. Zahvaljujuci
tоше sto se koriste гazlicite Ьоје, mozemo
lako cla razlikujemo provoclnike u okviru
strujnog kola. Ako vidite da ima vise zica
u Srblji
OBRATITE PAZNJU NA ВОЈЕ
• Crvena: vise od 1.600 kW!1 - sva
potrosnja preko 53,33 kWh clnevno Воја provodnika ukazuje па fuпkciju koju
оп ima u strujпom kolu.
Vreme nize tarife је od ОО.ОО do 08.00
casova svakog clana.
Popusti pri placanju:
Sva domacinstva koja redovno i u • Provodпik za пul L1 је svetlo plave Ьоје.
potpunosti izmiruju svoje mesecne
obaveze u roku naznacenom na
obracunн i nemaju zaostalih dugovanja,
sticu pravo na popust od 5% na iznos
zaduzenja ро шesecnom obгacunu.
• Zast it n i provodпik za uzeп1ljeпje је
Pravo na popust od 35 % na vrednost dvobojan. Опе је zute i ze leпe Ьоје.
utгosene elektricne eneгgije do
450 kWh iшaju korisnici materijalnog
obezЬedenja koje oclredi Gradski centaг
za socijalni rad.
Za porodicna c\omaciпstva, ciji • Ostali provodпici, tj. provodпici za fazu
шesecni pri\1ocl ne prelazi dvostгuki su јеdпоЬојпi (пајсеsсе crveпi). Опi
iznos cenzusa za ostvaгivanje prava na mogu biti bilo koje Ьоје sem svetloplave,
materijalno oЬezЬedenje, odoЬrava se zute, zeleпe ili kombiпacije zute i zeleпe.
Postoji mogucпost da staпdard za boju
popust od 35 % na utrosenih с\о
provodпika пiје postovaп (sto se vrlo
350 kWh mesecno. Ргаvо na popust
cesto desava kod starijih kuca). U tom
ostvaгuje se preko Centra za socijalni
slucaju savetujemo vam da proverite
гаd, а korisnici mateтijalnog oЬezЬedenja,
polaritet zica i da па taj пасiп utvrdite
koji ostvaп.1ju popust u ceni elektricne
fuпkciju provodпika.
епегgiје, nemaju pravo na popust na
osnovu ove odluke.
 Provodnici i njihova upotreba
гazliciti\1 Ьоја, пајЬоlје је da proverite
пjihov polaгitet (to jest prisustvo struje
uпutar njih) i da na taj nacin utvrclite о
kom tipu provodnika је rec. Za napajanje strujnih kola kao sto su rasveta, uticnice i radijatori
potrebni su fiksni provodnici ciji је precnik prilagoden potrosnji.
Savitljivi provodnici Strujna kola treba povezati sa odgovarajucim osiguracem ili
prekidacem.
Ovi provoc\nici se korise za sve manje
kucпe арагаtе koji mogu da se pomeraju,
kao i za lampe. То su tanke zice oЬ\ozene
Ukoliko sami vrsite povezivanje i elektгicпi bokal, samo se pгikljuce
plastiCnim izolatorom.
pгovodnika, trebalo Ьi nајрге da na kаЫ koji ima specijalnu viljuskн
pгeracunate maksimalnu snagu svakog s dva ili tri siljka.

Kako da izaberete odgo­ арагаtа koji се Ьiti prikljucen na to

varajuci cvrsti provodnik
za strujno kolo
Glavna strujna kola spгovedena su kroz
zid ili se nalaze ispod zastitnih lajsпi.
U prvom slLtcajLt rec је О provodnicima
koji su ugгadeпi u zid (str. 288-289),
а u clrugom slucaju su u pitanju zlebovi
u zidu u koji su pгekгiveпi zastitnim
lajsnama. Ranije su se ove lajsne izгadivale
od dгveta, а daпas su uglavпom od
plastike. Sto је јаса strнja, to pгecnik
provodnika тога Ьiti veci.
stгнjno kolo.
Kako da izaberete
odgovarajuci savitljivi
provodnik za aparat
ili lampu
Lampe i manji elektricni apaгati povezнju
se sa нtiCпicama роmосн sa\'itljivЉ
kaЬ\ova. Уесiпа kнcnih арагаtа p1·odaje
se zajedno s kablom i viljuskom. Ostali
aparati, kao sto su masina za sivenje
Odlike kaЫova Poprecni pгesek
kаЬ\а moze Ьiti okrнgao ili ovalan.
KaЬ\ovi sadrze dva ili tri provodnika
i zasticeni sн РУС mateгijalom ili
gumom. KaЬ\ovi prosecnog kvaliteta
koji imaju РУС ili gumenu zastitu,
mogu da poclnesu temperatuгu clo
60 °С, dok kvalitetniji mocleli mogu
с!а izdгze i do 85 °С. Masine koje se
koгiste napolju, oc!nosno Lt dvoristu,
imaju narandzaste kaЬ\ove tako da
se mogu lako uociti kacla se nalaze
н travi ("Spoljasnje instalacije",
str. 297-298).

OSNOVNI PROVODNICI 1 NJIHOVA UPOTREBA

OZNAKE PROVODNICI UPOTREBA PRESEK u мм2 SNAGA ILI NAPON

НОЗ RT-F Savitljiv Pegla, elektricno сеЬе, 3 х0,75 900W

Zice sa izolacijom od vulka- uredaji za rasvetu
niziranog kaucuka; tekstilni
zaptivac; tekstilni omotac na
181=<:::
provodniku

НО5 WH2-F Savitljiv Svi modeli aspiratora, 3х0,75 900W

Zice sa РУС izolacijom; masine za poliranje
zaptivac; zastitni omotac
od PVC-a
l ,,
parketa, ves-masine,
uredaji za rasvetu, sporeti,
neki radijatori, bojleri, 2х1 1.ЗООW
НО5 W-F Savitljiv frizideri, masine i prese 2х1,5 2.200 w
Zice sa РУС izolacijom: za peglanje, mikseri, 2х2,5 3.520 w

1 н·i...::::
zaptivac; zastitni omotac mlinovi za kafu, ventilatori, Зх4 4.400 w
od PVC-a masine za sivenje, fenovi Зх6 7.040 w

НО? RNF Savitljiv Cistaci pod pritiskom, 2х 1,5 2.200 w

Zice sa izolacijom od vulka- potapajuce pumpe, 3 х2,5 3.520 w
1.
niziranog kaucuka; zastitni
omotac od vulkaniziranog
kaucuka
1 upotreba van kuce
i u vlaZnim prostorijama

H07Y-U Cvrst ICO ili ICT polaZu se 1,5 10А

Zice sa РУС izolacijom; u instalacione kanale 2,5 16А
provodnik s masivnom zicom ispod maltera, а IRO
se koriste za kaЫove 6 32А
НО? Y-R Cvrst ispod lajsni ili ukrasnih 10 38 А
Zice sa PVC izolacijom; venaca 16 63 А
provodnik sa uvijenom zicom

FR-N05W-U Za instalacije koje se vide i опе 2х1,5 10 А

Zice sa РУС izolacijom; koje su u zidu, provodnici se 3х1,5
Ј
10А
zastitni omotac od PVC-a . fiksiraju obujmicama ili malim 3х2,5 16А
dГZacima

Alat
Za vecinu elektricnih kvarova
пе treba mnogo alata. No, ako
zelite da razvodite kaЫove ili da
modernizujete instalacije u kuci,
onda nije dovoljno samo da se
razumete u struju, vec treba da
znate kako da probusite rupu,
da nanesete malter, da obradite
drvo itd.
Spican gle
Ova klesta veoma su korisna jer
njima mogu cla se dohvate clelovi
koji su postavljeni na nedostupnim
mestima, а ona se koгiste i za
savijanje krajeva provodnika.
Najbolje је da kupite spicangle
s izolovanim ruckama.
Baterijska lampa
Jaka baterijska lampa, dovoljno siroka
da moze da stoji нpravno, osvetljavace
vam dok radite. Kutija lampe је od
plastike ili gume.
Кlesta za skidanje izolacije
Ova klesta skidaju izolacijн s provodnika
bez ostecenja metalnih zica. Budнci da se
otvor izmedн celjusti moze podesavati,
ona se prilagodavaju poprecnom ргеsеkн
provodnika s kojeg se skida izolacija.
Makaze za secenje kaЫova
Baterijska
lampa
lspitivac faze
lspitivac faze
(promera 5 mm) posluzice za Гikisranje
Ovim aparatom utvrdujete da li ima uticnica i prekidaca na zidove, kao i za
stгнје l\ strujnom kolu sto је jako Ьitno razvodnн tаЫн.
za Ьezbednost. On sluzi za proveravanje
stгuje i pokazuje vrednosti otpora. Skalpel ili noz
Nedozvoljena је upotreЬa srafcigera za Skalpelom ili nozem mozete skidati
ispitivanje zato sto onaj koji na taj nacin izolator s provodnika ili гazdvajati
ispituje struju moze cla postane provodnik zice.
i tako гizikuje svoj zivot.
lspitivac baterije
Multimetar Ovaj ispitivac mozete i sami
Ovo је mnogo pгecizniji instrument od da napravite роmосн baterije
ispitivaca jer daje precizne podatke о i krokodilki ( vгsta klesta)
naponu, otporu i jacini. Njega moze da
koristi samo osoba koja doЬro poznaje Srafcigeri
elektrikн. Prilicno је skнp. PotreЬan је jedan srafcigeг sredпje
velicine za zavrtanje srafova па
lzolovani srafcigeri uticnicama i prekidacima i jedan
Na ovim srafcigerima nalazi se plasticni mali srafciger za zavrtanje malih
omotaC. Srafciger srednje veliCine srafova na sijalicnim grlima.
KORISCENJA ISPITIVACA FAZE
Као sto smo vec videli, парајапје elektricпom eпergijom
vrsi se pomocu dva provodпika (faze i пule). Оа biste
utvrdili da li struja prolazi kroz provodпik, koristite ispitivac
faze. Prvo jedпom iglicom ispitivaca dodirпite fazпi
provodпik (crveпe Ьоје), a_zatim drugom iglicom
dodirпite пulti provodпik. Ako se lampice па ispitivacu
upale, to zпaci da postoji protok elektricпe eпergije.
Ovaj mali uredaj mпogo је pouzdaпiji od elektricпog
srafcigera koji se пekada koristio, ali је daпas zаЬrапјеп.
Upotreba ovog srafcigera predstavljala је veliki proЫem
zbog toga sto је оп pruzao slabu zastitu опоmе
ko ispituje koпtakte.
Multimetar
Klesta za skidaпje izolacije s
podesivim celjustima koja se
prilagodavaju svim velicinama kaЫova
Uticnice i njihova snaga Kako da
ОЬiспе uticпice od 16 А sluze za парајапје
stoпih laтpi i aparata koji iтaju sпagu do
Ako se uticпice пalaze u prostorijaтa
u kojiтa пета vlage (kao sto sн dпеvпа
pripremite zice
. .

3.500 W. Uticпice koje iтaju jaciпu od
6 А takode su vеота ceste, ali se пе koriste
za поvе iпstalacije. Опе treba da sluze sато
za rasvetu. Ako је rec о specijalniт strujпiт
koliтa, опdа i uticпice treba da odgovaraju
sпazi tih aparata koje парајајu:
• utiCпica od 32 А sa uzетlјепјет
(ili razvodпoт kutijoт) se koristi za
elektricпi spoiet;
• utiCпica od 16 А sa uzетlјепјет se koristi
za ugradпu rernu ili ves-тasiпu (str. 282);
• uticпica od 16 А sa uzетlјепјет se
koristi za тasiпu za pranje sudova.
za povez1vanJe
i spavaca soba), опdа опе пюgu da
se postave пајпizе 5 ст izпad poda,
а ako iта podпih lajsпi, опdа шogu
Ьiti пајтапје 1,5 сш izпad tЉ lajsпi. Ako zelite da povezete zice, morate
Medutim, ako је rec о prostorijaтa
prvo da ogolite provodnike, tj. da
u kojiтa iта vlage, опdа је пајпizа
visiпa па kojoj тogu da se postave s njih skinete zastitni omotac.
35 ст izпad poda i to u specijalпiт
U stvari, struja moze da prolazi
нsloviтa.
Svaka uticпica тоrа da iша izolovaпu samo ako se metalna zica iz jednog
ugradпu kutiju. Provodпici тogu da se
provodnika spoji s metalnom zicom
prikljucнju па kleтe sато ako па toj
нticпici stoji ozпaka "R" (str. 282). iz drugog provodnika.

Vodite racuпa da bakarnu zicu тozete

Nadzidna utiёnica sa
zastitnim poklopcem
UTICNICE 1 UTIКACI da spojiti s aluтiпijuтskoт sато ako
koristite specijalпi тaterijal. U protivnoт,
kada se spoje bakar i aluтiпijum, dolazi
do procesa oksidacije .
...
. ".
• •
.
Alat:ostm· поz ili skalpel, makaze za sеёепје
1юЫоvа, klesta za skidanje izolacUe,
univerzalna klesta
Ugradna utiёnica Utiёnica s utiёnim -Utiёnica od
(fiksiranje mestom od 10/16 А i 10/16 А na
Materijal: kаЫ; (ро potnЬi) elektm­
stezaёima) utiёnim mestom od 20 А plastiёnoj lajsni izolaciona tгaka, nastavak za pгovoclnike
od kaucuka

PRODUZNI КABLOVI S VISE IZLAZA

Odvajanje provodnika
• •
"
• •
" • •
•
• • VeCiпa elekt1icпih kaЬ!ova iта deЬlji zastitпi
omotac od vеота tvrde plastike. Оа Ьi se
provodпici pravilпo razdvojili i da Ьi kasпije
Utiёnica sa Suko-utikaё mogli da se povezu па kleшe, potrebпo је
uzemljenjem za utiёnicu
пајрrе da se skiпe oclredeпa duziпa tog
sa uzemljenjem Produzni 2 utiёnice i 2 izlaza za utikaёe
zastitnog тaterijala s kаЬ!а. Za veciпu
povezivaпja dovoljпo је da se skiпe samo
40 шm, таdа пеkа povezivaпja zahtevaju
da zica Ьнdе i clнza. Pre пеgо sto роспеtе da
skidate zastitu 5 provodnika, ргvо izшerite
гаstојапје izтedu kleme i zice.

Suko utikaё 2 Р + Т
Produzni 3 utiёnice sa uzemljenjem,
2 izlaza za utikaёe i prekidaё
ADAPTERI
Pazljivo odvajajte provodnike
1 Kada skidate zastitni materijal s kаЬ!а,
vodite racuпa da пе zasecete i izolac�ju
saтih provodпika. Ako to uradite, moze
doci do kratkog spoja.

Plastika Kauёuk
-

-
• Standardni adapter

Adapteri 2 Stavite kаЫ s vise provodпika па cvгstu

sa 2 izlaza podlogн i skalpeloт zasecite пjegovu
10/16 А
zastitпu oblogн tako cla rez bude н pravcн
prostiraпja provodпika. Postoji i specijalпi
Francuski/nemaёki standard elektricarski поz za skidaпje zasite sa
Utikaёi sa izolovanim siljcima
kaЬ!ova ("jokari").
3 Zavrnite odseceni deo, specijalnim
nozem skinite sav visak zastite s kаЫа.
Kako da ogulite provodnike
1 lsecite sve provodnike tako imaju
dovoljш1 duzinu za spajanje.
2 Otvor na klestima za skidanje izolacije
podesite Lako da odgovara poprecnom
preseku pгovodnika.
3 Na otprilike 15 mm od kraja provodni­
ka, staYite klesta i dobro ih stegnite. Vodite
racuna da ne ostetite metalnu zicu.
4 PoYUcite klesta prema kraju proYodnika
i skinile plasticnu zastiLU. Tako cete doЬiLi
oguljenu bakamu zicu.
Kako da krajeve zica
pripremite za spajanje
Kod savitljivih kaЬlova provodnici se
sastoje iz vise tankih zica koje se lako
razdvajaju. Ako se prilikom povezivanja
krajevi dva provodnika dodirnu, lO moze
da dovede do zagrevanja.
1 Pre nego sto izvrsite povezivanje,
klestima savijte krajeve svih provodnika.
Ukoliko је potreЬno, kalajisite vrhove
provodnika ili stavite na njih specUalпe
hilzne.
2 Ako је гее о veoma tankim
provodnicima, onda sa svakog provodnika
skinite 30 mm zastite i savijte krajeve.
3 Proverite da li su sve zice iste duzine.
Tako cete doЬiti mnogo јасе krajeve koje
cete lako staviti na kleme.
Provodnici koji su oЫozeni tkaninama
Neki provodnici (zice) imajl1 zastiLU od
kal1Cl1ka, а ргеkо nje se nalazi tkanina.
Da se ta tkanina ne Ьi гasipala prilikom
secenja provodnika, na mestu na kom
cete seci proyodnik zalepite
elektro-izolacionu traku.
Povezivanje
provodnika
Kada је elektricni provodnik
kratak, postoji mogucnost
da se оп produzi. Ukoliko је
гее о fiksnom povezivanju,
koriste se razvodne kutije
sa klemama, redne kleme
i automatski konektori koji
se nalaze u kutiji.
Razvodne kutije i redne
kleme
Alat: izolovani s1·afciga, skalpel, klesta
za skidanje izolacije, makaze za secenje
kaЫova
Materijal: гazvodna kutija, 1·edne kleme,
zice
Povezivanje preko
razvodne kutije
1 Skinite zastitu s provodпika па пacin
koji је objasnjen.
2 Odsrafite poklopac s razvodne kutije
i skinite ga. Zasrafite na zid osnovu s
klemama.
3 Svaki ogoljeni provodnik postavite
l111jeg0Yo leziste (na kleme) i oЬavezno
vodite гacuna о Ьојаmа pгovodnika.
4 Zice ne smeju da se pomeraju, а da Ьi se
uspostavio kontakt, potreЬno је da doЬro
zavmete sгafoye na klemama.
5 Vratite poklopac na razvodnu kutijl1 i
zasrafite ga. Zice su inace zastieene clobrim
izolatorom, medutim, na ovoj slici, ta
zastita је skinuta cla Ьiste Ьоlје razumeli
postupak.
ZA VASU BEZBEDNOST
Veoma је ораsпо (а daпas је i
zаЬrапјепо) da dve elektriё:пe zice
povezujete uplitaпjem i da preko
tog spoja lepite elektro-izolacioпu
traku. lsto tako пе smete da spajate
dve jako taпke zice јег takav spoj песе
dugo trajati, stavise, оп moze da bude
ораsап i da izazove pozar.
Povezivanje
preko rednih klema
(savitljivi provodnici)
ili WAGO klema
(cvrsti provodnici)
Redne kleme, koje mozete kupiti
l1prodavnicama elektro-opeme,
sastoje se iz niza metalnih klema
oko kojih se nalazi plastika ili guma.
Ovaj tip klema mozete koristiti ako
povezujete "zicu sa zicom", kao SLO је
to sll!caj kod llgradnih, razYodnih kutija
ili mozete da ih koгistite ispod lllsterske
rozete.
1 1zaЬerite onaj tip rednih klema ciji
precnik otvora odgovara pгovodnicima
koje ste vec izabrali. Stavite zicu l1
leziste i obavezno vodite racl!na
о bojama provodnika.
2 DоЬго pritegnite srafove na
klemama. Ogoljene Ьakame zice
ne treba da se vicle.
3 Ako hocete da Ьudete potpuno
sigurni l1 pogledl! izolacije, onda
mozete oko spoja da zalepite specijalnu
elektro-izolacionu traku.
PRAКТICAN SAVET
Za poklopac па razvodпoj kutiji vaiпo је
da uvek moze lako da mu se pride i da
bude па vidпom mestu (preko пјеgа
пemojte lepiti tapete i пemojte da ga
zaklaпjate glomazпim пamestajem).
Kako da Kako da uticnicu
ga povezite na геdпе kleme koje cete staviti
u zidпi otvoг, ра ih zatim povezite sa
ПОVОПl нtiCпicom . Мпоgо Ьоl.1е геsепје је da

napravite s jednim otvorom пapravite пovi otvог. S obzi rom па to da se

uzidпe нticпice нgradllJll н zid, опе se

produzni kаЫ zamenite

mпogo rede оstеснјн пеgо пazidne.

U prodavnicama elektricne dvostrukom Kako da skinete staru

opreme mozete kupiti produzne
kaЫove koji imaju utikace
od vrlo otpornih materijala.
Pomocu savitljivog kаЫа
i dva utikaca uednog muskog
i jednog zenskog) mozete
i sami da napravite produzni
kаЫ odredene duzine.
U sklaclн sa sпago111 uredaja koje tгеЬа
da povezete, izabeгite kаЫ i kontakte.
Ukoliko pгavite kаЫ koji cete koristite
spolja, izaberite нtikace koji sн otporni
па vlagн (stг. 297).
Alat: sгaJciga
Materijal: musl�i i zcnski utikaci istog
kapaciteta, savitljivi kabl odгedene cluzinc
(ро 111ogнcnosti t1i pm\1od11ika pгecnika
1,5 1111112), otvoгi plus i1ze111ljenje (16 А),
dva siljka plus otvoг za иzетUепје
utiёnicu
ili trostrukom Uzidna uticnica
uticnicom 1 lskljucite sklopkн i skiпite osigurac koji
ol)ezbedнje zastitн za stп.1јпо kolo па ko111
lmate vise aparata koje treba da zelite da vrsite izmeпe. Роmосн lampe ili
multimetгa proverite da li ima struje ll
ukljucite u istu uticnicu. Ukoliko нticпici. !pak, imajte н viclн da lampa пiје
strujno kolo nije preoptereceno Ьаs pouzdaпo sredstvo. Naime, dogodi se
da se опа пе нpali, а da faza пiје prekiпuta.
(nema vise od osam mesta za
napajanje), oblcnu uticnicu sa
jednim izlazom mozete da zamenite
dvostrukom ili trostrukom
uticnicom. Ovo resenje је daleko
bezbednije i estetski gledano
mnogo lepse od koriscenja
produznih kaЫova sa vise uticnica.
Ovaj tip uticnica mozete naci u svim
prodavnicama elektricne opreme. 2 Odvijte vijke koji drze паzidпн нtiспiсн.

Alat: izolovani sгafcigeг, поz, klesta za

sliidanje izolacije, makaze za secenje kablova
i spicangle; (ро роtгеЬi) alat za otvш·anje
1·ире и zidu, liЬela.
Materijal: dvostгнka i tгostmka uticnica sa
ugгad110111 kнtijom; (ро роtгсЬi) vUci i tiplovi.
Neke od пjih su uzidпe, а dгнgе su nazidпe.
Uostalom, stan1 uzidпu uticпicн 111ozete da
prekrijete пovom, пazidпom uticпicom koja
ima clva ili tri porta: maska је dovoljпo
siгoka da pokrije rнрн н zidн. Ako zidпi
pгovodnik nije dovoljпo dugacak da moze
da se poveze sa пazidпom нtic11ico111, ргvо
ZA VASU BEZBEDNOST
Ukoliko pгoduzni kаЫ tгеЬа da se koгisti
napolju (na njega, na ргimег, tгеЬа da se
pгikljuci kosilica za tгavu ili tгimeгi za zivu
ogгadu), u tom slucaju on mora da ima
vodootpoгne utikace (muski i zenski) јег
vlaga ne sme da prodгe unutгa. Ako
slucajno pгesecete kаЫ, sto se cesto
desava pгilikom kosenja tгavnjaka,
namestite novi kаЫ (ili skгatite osteceni
produzni kаЫ). Nemojte nikada pokusavati
da pгovodnike povezete uplitanjem.

1 Pripre111ite kгajeve kаЫа.

2 Odvrnite нtikaёe, skinite metalni deo
i element koji steze kaЬlove.
3 Na pгipremljene zice stavite poklopce
i to tako da siгa stгana Ьнdе prema vгhu
zice.
KOLIKO ЈЕ UTICNICA POTREBNO U JEDNOJ PROSTORIJI
lnstalacije tгеЬа bez ikakvog ргоЫеmа da napajaju stгujom sve elektгicne uredaje. U svakoj
kuci postoji veliki broj elektгicnih uгedaja. Prvo pogledajte koje uгedaje tгеЬа da ukljucite u
svakoj od prostoгija. Obavezno planiгajte fiksno парајапје za uredaje koji se ne pomeгaju
(svetiljke, elektгicni гadijatoгi) i isto onoliko uticnica koliko imate i uгedaja koji se pomeгaju
(televizoг, muzicke linije, DVD plejeгi...). То znaci da је роtгеЬпо:
• 5 uticnica od 16 А u dnevnoj sobi;

• ро З ili 4 uticnice od 16 А u spavacim sobama;

4 Svaku zicн (pгovodпik) stavite
па oclgovaгajш'u klemu. Ako је rec
о utikacн koji ima c!va siljka i нzemljenje,
zшo-zeleni provodnik povezite sa
ot\'orom za uzemljeпje -ф .
5 Zategпite elemeпt koji steze kaЬlove
i dobro zasгafite utikace (muski i zenski).
• u kuhinji 5 uticnica od 16 А, jedna od 32 А za elektгicni spoгet i dve od 16 А (ves-masina
i sudo masina). Obavezno pгoveгite snagu uticnice i aparata koji sa njih tгеЬа da se
napajaju elektгicnom eneгgijom (uokviгen tekst, stг. 286). lznad гаdпе povгsine postavite
uticnice za sve kuhinjske арагаtе (uokviren tekst, stг. 294). Ako је гее о novom stambenom
pгostoгu, ра jos пе znate kakav се biti гаsрогеd namestaja, postavite uticnice na sve
zidove. То се kasnije olaksati oгganizaciju ргоstога. ТгеЬаlо bi izbegavati zamenu obicnih
uticnica dvostгukim i produzne kaЫove.
 Povezivanje uticnice
1 Ako su krajevi provodnika pocгneli
ili su osteceni, prvo ogolite zice, а zatim
odsecite taj osteceni deo.
2 Кlestima ispгavite vrhove proYodnika.
Ako se ulicnica nalazi na kraju 1-azYodпe
kutije, опа ima samo dva provoclnika.
Uticnice se пе smejн нgгaditi гazvodenjem.
3 Fazni provodnik stavite na jednн
4 Stavite uticnicн na zicl i voclite
гаснnа da ne pomerite pro\•odnike.
5 ZasгaГite uticпict1 na росНоgн
(zid). Nemojte mnogo stezati
da plaslika пе Ьi pukla.
6 Ponovo нkljнcite osigшac i sklopku.
Роmосн lampe pгoverite da li radi uticnica.
Ukoliko ne гadi, р1-Уо iskljucite osiguгac,
ра skinite нtiСпiсн i proverite da li ste
с!оЬго povezali pгoYoclпike.

3 Oclvojte uticnicu ос! razvodne kutije klemu, а nulti па drugн klemн.

Ukoliko postoji i provodnik za uzemljeпje,
i skinite provodnike sa klema.
stavite ga u odgovarajuce leziste (simЬol
za нzemljeпje -ф- ).

RAZVODNE KUTIJE
Sve razvodne kutije, bilo da su za uticnice ili prekidace, imaju okrugle i ovalne otvore
za kaЬlove. Za svaku uticnicu prvo odredite mesto, а onda s razvodne kutije silom
ili srafcigerom skinite poklopac.

4 Nemojte menjati postojecu ugradnu Boёni ili frontalni Deo koji sluzi za pril1vat
otvori za odredeni stezaёa. prilagodeп
(razvodnu) kutiju. Novu, clvostruku
preёnik kaЫova udLrЬljeпjL1 u zidL1
нticnicu povezite sa гazvoclnom kutijom.

Razvodna kutija za suve /

pregradne zidove (tip
"plakoplatr"). Odgovara
elektriёnom 111aterijalu Element za
koji se srafi (Lrtiёnice, l1orizontalno
prekidaёi). ili vertikalno
povezivanje za fiksiran1e
/
razvodne kL1tije.
5 Zavгnite vijke koje drze uticnicu. Maska koja stiti
utiёnicLr od 111altera
Ovaj cilinder 1110.Ze
se skLrpiti u sluёaju
da se razvodna
Nazidna uticnica kutija f1ksrra
stezaёima.
1 Ukoliko pomerate celu uticnicu, morate
skinuti i uticnicu i razvodпu kutiju.
Medutim, ako samo korislile novн masku,
nemojle dirati razvodnu kutiju.

2 Namestite utiCnicu. Pomocu libele

pгoverile da li stoji horizontalno i silom
obelezite mesta za vijke.

3 Рге nego sto pocnete cla Ьнsite rupe,

detektorom za metal pгoverile da li u zidн
ima cevi ili kaЬlova. lzЬusile rupe i staYite
Horizontalno
tiplove. Vertikalno povezivanje
povezivaпje
4 Provucite kаЫ za napajanje elektricnom
energijom kroz rupu na гazyodnoj kнtiji.
Zasrafite razvodnu kнtiju.
Dodavanje uticnice
strujno kolo
Zabranjeno је da se nove uticnice prikljucuju na postojece strujno kolo
razvodenjem. Svaka uticnica mora se prikljuciti na strujno kolo pomocu
razvodne kutije. Na jedno strujno kolo mozete da stavite najvise osam
uticnica. Proverite da li osigurac za to strujno kolo moze da podnese
jos jednu uticnicu.
Alat: mu!Limetш·, izolovani s1·afcigc1-,
makaze za sеёепје kaЬ/ova, klesta za
skidaпje izolacije, ,Jokш·i" поz, mistгija
Materijal: kаЫ sa clva ili tri pгovoclnika
роргеспоg preseka 2,5 тт2 razliШi11 Ьоја
(fazпi (zica сгvспе, стс ili Ьгаоп Ь(Uс), 11i1/ti
(svctloplav) i pгovoclпik za иzетUепјс (zuto­
-zelcn)), uticпica s mzvoclnom kиЩот i 11ijcima
za fiksiгanje, гazvodna kutija za novL1 utiёniш,
zastitпi отоtаё za /шЫ ICO, klcme WAGO,
malte1); (ро potreЬi) plastiёni kaпali za kablove
Postavljanje dodatne utic­
nice sa razvodnom kutijom
1 Iskljucite sklopku i osigurac koji
obezbeduje zastitu za struj110 kolo па kom
zelite da vrsite izmeпe. Pomoc'u 1ampe, za
koju ste sigumi da dobro radi, proverite da
li ima struje u uticnici.
UTICNICE
U domaciпstvima se пајсеsсе пalaze
uticпice od 10/16А, od 20А i od 32А.
U starim kucama i dalje postoje uticпice
od 6А, ali је пjihova upotreba u пovijim
stambeпim objektima zаЬrапјепа.
Njihov kvalitet cesto se dovodi u
pitaпje, а sem toga, па пjih mogu
da se prikljuce samo slaЬiji aparati
(1.300 W, па пароп od 230 V). Zbog
toga se savetuje da se ove uticпice
zameпe oпima od 10/16А јег se
pomocu пjih mogu podjedпako пapajati
i lampe i aparati mапје i osredпje sпage
(do 3.500 W, па пароп od 230 V).
Опе imaju elasticпe otvore tako da se
u пjih mogu staviti siljci razlicitih
dimeпzija (2,6 /6А ili 10/16А), bez
rizika da dode do kratkog spoja.
postojece
stavite ЈСО zastitu kroz koju c'ete pro\1Jc'i
па provodnike.
4 Jz razvodne kutije provucite provodnike
kroz kanal i dovedite ih do razvodne kutije
za spajanje. Stavite masku na plastiёni
kanal i zatvorite ga.
5 Prikljuёite uticnicu. Pomoc'u klema
WAGO povezite provodnike u no\1oj
uticnici.
6 Ukljuёite osigшac. Pomocu multimetra
proverite da li radi nova uticnica. Stavite
2 Ukoliko је rec о ugгadnoj uticnici, masku na uticnicu.
obezbedite plasticne kanale kroz koje c'ete
Nazidna utiёnica
provuc'i kaЬlove. Ako је 1·ес о uticnicama
koje se vide, obezbedite plasticne, podne
kanale za kaЬlove.
1 Stavite uticnicu iznad p1astiёnog
kanala za kaЫove. Тас110 pod pгavim
3 U zidu izbusite rupu koja је za otp1i1ike uglom u odnosu na provodnike
iz гazvodne kutije 11apravite
10 mm veca od razvod11e kutije. Pomoc'u
prorez.
maltera ugradite razvodnu kutiju u zicl.
4 Jznacl podne lajs11e zalepite i zakucajte 2 Provodnike iz razvodne utiёnice
provucite kroz p1asticni kanal
podni, plasticni kana1 za kaЬlove i tacno
i doveclite Њ с\о nove uticnice.
pod pravim uglom u odnosu na
Stavite masku na plastiёni kanal.
provod11ike u razvodnoj kutiji, izbusite
rupu u kana1u. Napravite mali razmak
Povezite provodnike na novoj
izmedu rttpe u ka11alu i razvodne kutije.
utiёnici pomoc'u klema WAGO.
Na tom mestu stavite parce ЈСО zastit11og
omotaca i tu provucite provocl11ike.
3 Ponovo ukljuёite osigurac.
Pomoc'u multimetra proverite
da li radi nova uticnica.
Postavljanje nove uticnice Stavite masku na нtiёnicu.
Uzidne utiёnice
1 Nekoliko ceпtimetara iz11ad plastiё11og
kanala za kaЫove, izbusite ГLlpLt. U 11ju
stavite i pricvrstite razvod11u kutiju.
2 Pod pravim uglom u odnosu na
utiё11icu, izbusite rupu kroz plastic11i ka11al,
3 Izmedu razvod11e kutije i plasticnog
ka11ala napravite manji prorez i preko njega
Ove uticпice mogu da se ugrade u elektricпi sporet ili grejпu
postojece iпstalacije, umesto suvise plocu;
slaЬih uticпica od 6А. Dovoljпo је •uticпicu od 16 ili 20А sa
samo da se stari provodпici zameпe uzemljeпjem za ugradпu rernu;
пovim ciji је poprecпi presek 2,5 mm2. •uticпicu od 16 ili 20А sa
Za aparate vece sпage treba koristiti: uzemljeпjem za ves-masiпu;
• uticпicu ili razvodпu kutiju; • uticпicu od 16А sa uzemljeпjem
od 32А sa uzemljeпjem za za masiпu za рrапје sudova.
Sпaga Provodпici za Zastitпi ili automatski Maksimalпa sпaga
uticпice парајапје osiguraci osiguraci aparata koje mogu
da парајајu uticпice
па 230 V
10/16 А 2,5 mm2 16А 16 А 3.500 w
20А 4 mm2 20А 20А 4.400 w
32А 6 mm2 32А 32А 7.000 w
Kako da
namestite utikac
sa uzemljenjem
Ukoliko primetite da је па пekom
aparatu utikac osteceп, da је
росrпео ili se istopio, odmah
ga zameпite.
Alat: izalovani srafcigeг, поz, makaze za
secenje 1шЫоvа, klesta za skidanje izolacye,
spicangle
Materijal: utilшё, kаЫ sa t1i provodnika
1
Da Ьiste oslobodili pristup klетата
za povezivanje, odvmite vijke i skinite
poklopac sa utikaca.
2 Skinite deo koji steze kaЬ!ove. Navucite
pokJopac na kаЫ sa provodniciтa.
3 Kada izтerite rastojanje izтedu kаЫа i
razvodne kutije, ogulite vrhove pгovodnika
(str. 279-280). Neki тodeli iтaju
provodnike cije su duzine razlicite,
ра је zbog toga neophodno da se svaki
provodnik sece odvojeno.
4 Svaki provodnik stavite na njegovu
kleтu. Faza i nula тogu da zaтene mesta,
ali uzeт]jenje тоrа da se stavi na tacno
odredeno mesto. Provodnik za uzeтljenje
razlikuje se od nu]e i faze ро tоте sto se
povezuje na drugu k1eтu.
Zavrnite svaki sraf do kraja.
FIKSNO POVEZIVANJE
Svi veci aparati koji se пе pomeraju -
sporeti, ugradne rerne ili elektricni
radijatori - mogu da se povezu na
zidne uticnice koje imaju masku i
razvodnu kutiju ugradenu u zid.
Skinite masku i povezite svaki
provodnik sa odgovarajucom
klemom na razvodnoj kutiji.
potpuno da pokriva provodnike i da
se rastavljeni deo nalazi nalazi ispod
prekidaca. Neki prekidaci iтaju i obod
uz koji se postavljaju provodnici.
4 Stavite poklopac na prekidac i dobro
zavrnite vijke (neki тodeli iтaju vijke
i navrtke).
Jednopolni prekidac
5 Stegnite kаЫ specijalniт elementom koji
се spreciti skidanje provodnika sa kleтa
kada se povuce kаЫ. Vodite racuna da i
zastitni omotac na kaЬ!u treba da ude u
uticnicu: zastitni отоtас u boji ne sme da se
nade spo1ja. Stavite poklopac i zasrafite ga.
Kako da
namestite
prekidac па 1
Nozem гastavite provodnike vodeci
racuna da ne ostetite izolaciju. Ргета
savitljivom kaЫu
razтaku rupa na prekidacu, isecite jedan
od provodnika. Ogolite njegove vrhove i
savijte ih.
Pokretпi rasvetпi uredaji kao sto
su lampe (оЬlспе sijalice sa
uzareпim vlakпima ili пеопskе
svetiljke) па savitljivom kaЫu
imaju prekidac pomocu koga se
ukljucuju i iskljucuju. Postoje vise
vrsta prekidaca: jedпopolпi,
dvopolпi ili sa tasterom. Опi mogu
da budu oblcпi ili пaizmeпicпi.
Alat: izolovani srafcigu, makaze, паz za
kaЫove, klesla za skidanje izolacije
2 Stavite vrhove provodnika na kleтe
Materijal: pljosnati provoclnik, prekiclac i dobro zavmite vijke.
za savitljive kaЫove
Dvopolni prekidac
Ovaj prekidac је idealan јег pruza
тogucnost pгekida strujnog kola preko
dva kаЫа, ali on nije najbolje гesenje ako
cesto vucete kаЫ na koji је on naтesten.
1 Makazaтa isecite pljosnati kаЫ na
mestu na koje zelite da naтestite prekidac.
2 Razdvojte provodnike na duzini od
5 ст i skinite sa njih zastitu (2 ст).
Savijte vrhove zica.
3 Vrhove provodnika stavite na k!ете 3 Stavite poklopac na prekidac i zavmite
i dobro zategnite vijke (sато ako dobro vijke. lтajte u vidu da ako se sece sато
zavrnete vijke provodnici nece ispasti jedan provodnik, takav kаЫ је тnogo jaci
kada povucete kаЬ!). Izolator тога kada se povuce.
Kako da
sprovedete novo
strujno kolo
Strujna kola mogu da se vide
i u tom slucaju kaЫovi se nalaze
ispod plasticnih kanala па zidu ili
su ugradena u zid. U tom slucaju
u zidu treba napraviti proreze kroz
koje cete provuci kaЫove sa
izolacijom.
• Ukoliko se provodпici пalaze па zidu,
тoraju se postaviti u specijalпe plasticпe
kaпale otporne па udarce i vlagu.
• Ako se provodпici ugraduju u zidove,
опi takode тoraju da se provuku kroz
buzir cevi koje se postavljaju u zid.
Alat: detektor za metale, busilica i burgUe
za metal i beton, cekiC, dleto, olovka, testeгa,
libela, Silo, .spahtla, makaze za secenje
kaЬlova i klesta za skidanje izolacije, klesta,
srafciga
Materijal: kaЫovi, drzaCi za kaЫove,
kanali, galvanizovani ekse1i za kanale,
ugradne razvodne kutije sa vUcima, zidne
uticnice, lustn, malter za zid, otpaci od
dasaka, ekseri
Postavljanje razvodne
kutije
1 Stavite razvodпu kutiju па zid. Ako је u
pitanju uticnica, njena razvodna kutija treba
da se паdа najтanje 15 ст izпad poda. Ako
је rec о prekidacu, postavite ga пајmапје
1-1,2 т iznad poda. LiЬelom proverite ho­
rizoпtalni polozaj razvodne kutije i obelezite
oko nje liniju ро kojoj cete kasnije seci.
2 Stavite па busilicu burgiju za zid i izbu­
site rupe ро оЬеlеzепот pravougaoпiku па
zidu. Ako busilica nema duЬiпomer, stavite
lepljivu traku па burgiji i obelezite duЬiпu
do koje cete busiti zid. Busite sve dok rub
selotejpa пе dodirne zid.
lzbusite vise rupa, jedпu do druge.
Tako cete тпоgо lakSe napraviti rupu
za razvodпu kutiju.
3 Napravite otvor za razvodnu kutiju
ротосu dletaste busilice ili dleta (zajedпo
s maljem). Od vrste podloge zavisi koju
cete od ove dve alatke upotгeЬiti.
4 Naтestite razvodпu kutiju па otvoг
i olovkom ili silom oЬelezite тesta gde
se опа srafi.
5 lzvucite гazvodnu kutiju, izЬusite
оЬеlеzепа тesta za rupe i L1bacite kutiju
LI zid.
6 lza razvodпe kutije ili pored nje, 3 Ako hocete da kаЫ provucete uz
plafoпsku gredн, potrebпo је da odkujete
napravite otvore za kaЬlove. U rupe stavite
ро jedпu dasku па svakih 50 ст.
Ьllziг cevi za kaЫove. Razvodnu klltiju
Provucite kаЫ ispod dasaka i spajalicama
neтojte srafiti pre пеgо sto пapravite sve
ga pricvrstite uz plafonsku gredLt. Postavite
otvore za cevi.
kаЫ tako da bucle oko 5 cm ispod gomje
ivice grede i па oпim тestiтa gde se kаЫ
Kako da provuёete vidi zakнcajte ekser obL1jтice i па taj naciп
ga pricvrstite.
kаЫ ispod tavanice
КаЬЈ s vise provodпika тоzе se postaviti Kako da polozite kаЫ
pored јеdпе ili vise plafoпskih grecla.
ispod gipsanih рlоёа
1 Olovkoт obelezite тesto gde се
Ьiti postavljeп kаЫ. КаЫ treba da
Ьude polozeп vertikalпo, ispocl ili iznad
uticпice ili prekidaca. КаЫ se postavlja
horizoпtalпo samo ako је Ьlizu plafoпa
ili пеkе роdпе lajsпe. Nikada se пе
postavlja dijagonalпo.
1 Kada se kаЫ пalazi pod praviт ugloт
LIodnosu па plafoпsku gredu, podignite
jedпu ili dve daske sa poda, da Ьiste тogli
da ти pridete. Na gredi, najmaпje 5 ст
ispod пјепе gornje ivice, izbusite dovoljпo
veliku rupu kroz koju cete provuCi kаЫ.
Ako imate ugaoпik, posluzite se njime.
Rupe mozete busiti i bez njega.
2 Provllcite kаЫ kroz rL1pe. Neтojte ga
potpllпo zategnuti, пајЬоlје је da bude
Ыаgо olabavljeп izmedu greda.
2 lscrtajte dve paralelne liпije.
Razmak izтedll njih treba da Ьude
oko 25 mm.
3 Detektoroт proveгite da li se ispod
obelezeпog mesta za kаЫ slнсајпо пalazi
пеkа kaпalizacioпa cev ili kаЫ za stгнјн.
Ako пiste sigнmi da se u Ьliziпi пе пalaze
elektricпi kaЬlovi, obavezпo iskljнcite
sklopkн.
4 Kada ste preduzeli sve ЬеzЬеdпоsпе
теrе, нzтite skalpel i isecite gipsaпu
plocu ро obelezeпiт linijaтa.
5 Stavite zastitne naocare i zidarskim
dletom i cekieem otvorite prorez
za kаЫ.
Drugi nacin Postoji mogucnost da
od strucnjaka pozajmite od specijalnu
cirkulamu testeru. Ako koгistite ovaj
alat, Ьiсе mnogo pгljavstine, ра obavezno
zatvorite vrata da se prasina ne Ьi razletela
svuda ро kuci.
6 Skinite gips iza podne lajsne. Ovaj
posao mozete obaviti пе skiclajuci podnu
lajsnt\.
Drugi nacin Pomocu dugacke burgije
izbusite rupu iza podne lajsne i, ukoliko
је potrebno, dletom prosirite tu rupu.
Ovo је najjednostavniji nacin ako је
podna lajsna simka.
7 Pro\rerite jos jednom da li је otvor u
zidu dovoljno dubok da kroz njega moze
da se pгovuce kanal. Ako је suvise plitak,
moci cete da nanesete vтlo tanak sloj
maltera, а takav malter kasnije moze
vгlo lako da pukne. Pгeporucuje se da se
iznad kanala, odnosno cevi za kaЫove,
malter nanosi u sloju od 5 mm.
8 Stavite kаЫ u specijalni PVC kanal.
Postoje kanali sa specijalnim poklopcima
zbog kојЉ kaЬlovi ponekad ne mogu
da se razvuku do гazvodnih kutija.
9 Ostavite dovoljno kаЫа da mozete
da ga razvucete do razvodne kutije.
Kabl ртvо provucite kroz razvodnu
kutiju, utvrdite koja је duzina potrebпa,
ра ga tek onda odsecite.
Kako da provucete
kaЫove kroz pregradni
zid
Ako је pregradni zid na dтvenoj osnovi,
kаЫ moze da prode iza gipsanih ploca. U
10111 slucaju treba napraviti manje zlebove
па letvama koje drze gipsaпe ploce.
2 ProYL\Cite kаЫ kroz гupu u letvi.
--- -� КаЫ stavite preko dt-Yenih letYi,
ali ga nemojte mnogo zatezati.
Naravno, mnogo је bolje da se
elektricne iпstalacije ugade u isto
vreme kad se postavlja i pregradni
zid. Tada је mnogo lakse proYLн.'i
kaЬlove.
Provlacenje kаЫа
odozdo navise
1 Najpre utvтdite gde se tacno nalaze letve
i olovkom obelezite ta mesta. Za ovaj posao
mozete upotreЬiti i detektoг za metal jer
cete pomocu пјеgа utvrditi gde ste tacno
zakucali eksere koji drze gipsane ploce па
drvenoj osnovi.
2 Skalpelom isecite gipsaпu plocu.
Otvoг treba da Ьш\е u oЬliku kvaclrata
cije SL\ stranice oko 12 cm.
1 Pri dпu, Ьlizu poda, isecite kYaclrat
sa gipsane ploce i to tako da se vidi
donja let\la. Da Ьi tu mogao da prode
kаЫ, izbusite na letvi гupu pomocu
dugacke burgije. Rupu пюzеtе da
busite vertikalno ako na burgiji imate
adapter za нgао.
3 Na dтvenoj letvi пapгa\rite zleb
na koji cete kasпije postaviti kаЫ.
Provlacenje kаЫа
odozgo nanize
1 lsecite kvadrat sa gipsane ploce i to tako
da se vidi gomja letva. Izbusite па njoj
dovoljno siгoku rupu kroz koju cete kasnije
provuci kаЫ. Rupu mozete da pobusite
dugackom burgijom, vertikalno ili ukoso,
pomocu adaptera za ugao.
2 Кгоz гнрн polako pгovнcite kаЫ,
odozdo navise (роmосн specijalne zice
koja se zove "mis"). Kabl sta\rite preko
dтvenih letvi, ali ga пemojte mnogo
zatezati. Na krajн ga fiksiгajte н zleb
na letYi.
Provlacenje kаЫа
sa strane
1 Uvucite kаЫ iza gipsane ploce.
Kada dodete do vertikalne letve,
povucite onu duzinu kаЫа koja је
potrebna da dodete do sledece vertikalne
letve i sve tako do kraja. Kada razvнcete
kаЫ, fiksirajte ga za letve pomocu
malih drzaca.
Тај prorez za kаЫ mozete prekriti
metalnom plocicom. То је nacin da se
izbegne ostecenje kaЫova prilikom
zakucavanja р\оса.
2 lsecite nove gipsane plocice 11 oЬliku
kvadrata i zatvorite proreze. Fiksirajte ih
na letve i sa gomje i sa donje strane, ali
vodite racuna da ne ostetite kaЫove.
Postavljanje lustera
Drzac lustera morate zasrafiti u drvo
koje se nalazi ispod gipsane р\осе.
Nikako ne smete da ga fiksirate samo
za gipsanн plocu jer ona nije dovoljno
jaka da izdrzi ш tezinн. DгZac zasrafite
Ьilo na horizontalnu, Ьilo na veгtikalnu
plafonsku gгedu.
1 Na plafonu olovkom obelezite mesto
za lнster.
2 Izbнsite rupu. Ako bшgija naide
na gredu, pomerite је za otprilike
5 cm jer ona treba da prode kroz
gipsanн рlосн. Provucite kаЫ kroz
izbusenLt rupu.
3 Pregledajte plafon sa gomjeg sprata i,
ukoliko је potгebno, podignite letvu na
plafonн. Obelezite dнzinн kаЫа koja је
prosla kгoz гupu.
4 Ako se rupa nalazi izmedu dve grede,
odsecite gredicu cija је dнzina jednaka
razmaku izmedu greda i postavite је
na to mesto.
5 Izmedu dve plafonske grede namestite
gredicu tako da njena ivica Ьнdе uz samu
111pu kroz koju prolazi kаЫ. Obelezite
mesto gde gгedica dodiгuje rupu i olovkom
povucite нspravnн linijн.
6 Ravnajнci se prema obelezenoj liniji,
tacno na sгedini gornje staпe gгedice
izbusite rupu.
Drugi nacin Ako se rupa nalazi
tacno ispod grede, na пјој napгavite
zleb na koji cete staviti kаЫ. MoZda се
Ьiti potгebno da na plafonsku gredu ргvо
sa stane zakucate drvenu gredicн i na taj
nacin је prosirite, ра tek onda zasrafite
dгzac za lusteг.
Pгorez Lt drvetн tгеЬа da bude dovoljno
sirok da kroz njega nюgн da produ dva ili
tri kаЫа.
7 Prvo provucite kaЫove kroz
izb11se1ш gredicu, а zatim i kroz
gipsanu р!осн.
8 Postavite gredicu нz samн plafonskн
gredн i zakucajte ekseг ukoso.
Drugi nacin Provucite kaЬlove kroz zleb
na gredici, а zatim kroz 111р11 na plafonн.
Gredicu fiksirajte нz samLt plafonskн
gredн (eksere nemojte zakucavati Ьlizн
kaЬlova).
9 Izbusite rupe za drzace lнstera
i provucite kaЬlove.
1 О Namestite drzac lнstera i na gipsanoj
ploci silom izbusite rupe za vijke.
11 Zasrafite drzac.
Zavrsni radovi
Prvo postavite plafonsku ili zidnu
rasvetu, ра tek onda нkljнcite instalacije.
U protivnom, oprema moze da se odvoji
kada је ukljucite ili је popravljate.
1 Otvore na gipsanim plocama popнnite
premazom i ostavite ih da se osнse. Radi
kvalitetne zavrsne obrade, nanesite premaz
dva рнtа, ра kad se osusi, izb111site ga.
2 Ako ste pilikom provlaceпja kaЬlova
morali da skidate letve na koje sн fiksirane
gipsane ploce, vratite ih na mesto posto
zavrsite posao. Ako је neka od njih dнza
i dodirнje kaЫove, skratite је рге nego
sto је postavite.
Paznja Razvodne kнtije нvek morajн
da Ьнdн na dosшpnom mesш.
Kako da
promenite
sijalicno grlo
Svaki "uradi sam" majstor moze
da popravi osteceпu lampu.
Ako ste slucajпo oborili lampu
i опа пе radi, verovatпo је
pomereпo sijalicпo grlo. Zbog toga
treba da ga skiпete i proverite
svaki deo. Ako је гее о sijalici
koja se пalazi u prostoriji s mпogo
vlage, опdа је to prilika da staro
metalпo grlo zameпite plasticпim.
Plasticпa grla su mпogo sigurпija,
а pored toga, metalпa grla su
daпas zаЬrапјепа u vlazпim
prostorijama.
Alat: izolovaпi s1·afcigc1i (od kojih јс јсdап
manji), makaze za sссспје kaЫova, klcsta za
skicicmje zastite, imiveгzalna klesta
Materijal: kаЫ, delovi k(Uc LгеЬа zameniti
1 lskljucite sklopku i skinite osigurac koji
obezbedнje zastitll za stгujno kolo na kom
cete vrsiti popravke.
2 Odsrafite sijalicu i prsten koji drzi
abazur. Ako ne mozete da ga skinete,
sipajte malo nafte i sacekajte oko 30 шinuta.
Ako i posle toga ne mozete da ga skinete,
шoracete јасе da ga povucete, а kasnije
da stavite novi pгsten. Skinite abazur.
3 Odvijte poklopac sa sijalicnog grla.
Skiпite ga sa kаЫа da Ьiste mogli da
dodete do klema. Odvmite vijke i skinite
provodnike sa klema.
4 Proverite u kakvom је stanju sUalicno
gгlo. Ako vam se ucini da је osteceno
ili osnшdeno, zamenite ga noviш
(videti uokviгen tekst).
5 Pripremite kгajeve provodnika za
povezivanje (stг. 282-283). Ako stavljate
поvо sijalicno grlo, navucite poklopac na
kаЫ.
6 Stavite svaki provodnik na odgovarajucu
klemн i zavmite vijke. Zasrafite poklopac,
ali vodite racuna о provodnicima.
7 Stavite sijalicпo grlo н abazur i zavmite
prsten koji steze sijalicno grlo. Vratite
osigurac na razvoclnu taЬ!u i нkljucite
sklopku.
Daljinsko
upravljanje
rasvetom
Ovaj sistem dugo је Ьiо
rezervisaп samo za luksuzпije
zgrade.
Zati111 se pojavio sistem koji se postavlja
izmedLt klasicnog postolja i Lttikaca,
kojiш se upгavlja па daljinн. Daljiпsko
upravljanje rasvetom podгazшneva
postavljanje specijalnih uredaja koji
danas nisн ргеtегаnо skupi. Ovaj sistem
sve је zasшpljeniji jer se zahvaljнjuci
njeшu izbegava postavljanje kaЬlova.
Princip rada
Ovaj sisteш obul1vata:
• prijemnike koji se postavljajн u
Ьlizini uredaja koji se napaja elektricnoш
energijom (luster, шiспiса). Oni iшaju
ulogu pгekidaca ili еlешепtа kojiш se
regнlise svetlost;
• zidne daljinske upravljace koji se
postavljajн na isti nacin kao i oЬicni
prekidaci i vrlo cesto se парајајн
pomoc'Lt bateгija (zbog toga пеша
роtгеЬе da se ugгadнje posebna
instalacija);
• daljinske нpravljace, pokretne
(na baterije) ili fiksne. Prvi tip ovih
upravljaca lici па daljinske нpravljace
za televizor ili пшzicki stllb, dok se
dгнgi tip koristi za гegulisanje svetlosti.
Funkcionisanje
Upravljaci emitujн kodiгani signal ргета
prijemniciшa na razdaljini od 20 т ako
је и pitanju upгavljanje radio-talasiшa
ili na udaljenosti do 6 m ako је гее о
infracrveпim talasima. Prijeшnici pгimaju
Daljinsko upravljanje radio talasima
Radio-prijemnici na utiё:nicama
ZA VASU BEZBEDNOST
S obzirom na to
da su sijalicna grla 1
u direktnom kontaktu
sa sijalicom,
()
izlozena su velikom
zagrevanju. Visoka
temperatura ih
cesto ostecuje i
zbog toga mogu
da postanu
vrlo opasna.
U prostorijama
kao sto su kuhinje,
kupatila, vesernice
ili podrumi koristite
plasticna sijalicna
grla. Zabranjeno
је provodnike
povezivati sa klemama koje se nalaze
na elektricnom grlu. Kada postavljate
provodnike u sijalicno grlo, stavite ih
unutra. Ako to ne ucinite, mozete ostetiti
izolaciju ili izazvati kratak spoj. Viseca
svetiljka ne sme da bude fiksirana na
plafon pomocu kаЫа koji је napaja
elektricnom energijom. Ako је rec
о manjoj svetiljci, nabavite kuku, а,
ako је rec о lusteru, on mora imati
manji lanac koji ga drl.i.
signal i upгav�aju stгujnim kolom
(na primer, pale ili gase S\'etlo) ili
poclesa\•aju njegovн jacinн.
Ostale primene
Sistem daljiпskog upгavljanja danas se
vrlo cesto primenjнje kod rasvete na
stepenistu i н ovom slucaju nije potrebпo
vrsiti velike pro111ene na iпstalacijama.
On se pгimenjuje i kod svetiljki koje se
postavljaju bliZL1 kapije, kao i kod kod
dvoгisnih fenjera. Mozete sedeti и
fotelji i po111ocu daljinskog нpravljaca
нkljucivati i iskljucivati alarm ili podizati
i spustati гoletne ili tende. Daljinsko
нpravljaпje koristi se i za garazna
vrata i automatizovane kapije.
Prekidaci
Prekidacima oblcno nazivamo
elektricne uredaje cija је uloga
da prekinu ili zatvore strujno
kolo kod rasvete. Medutim,
postoji vise tipova prekidaca - od
jednostavnijih do slozenijih, а cija
је fukcija manje ili vise specificna.
Jednopolni prekidac
Ovaj prekidac nasledio је stare prekidace sa
ispнpcenom kapicom i dнgmetom (danas је
ova Yrsta prekidaca zabranjena). Pгekidaci sa
polнgom, tj. jednopolni pгekidaci najCesce
se koгiste za нpravljanje rasvetom. Njihov
sistem rada је jednostavaп: polнga otvara ili
zatvaгa strнjno kolo preko нspostavljanja
koпtakta izmedн klema i provodnika. Vre­
menom sн ovi prekidaci menjali svoj izgled
i нklapali sн se L1 dizajnerske treпdove.
Postoje fiksпi pгekidaci, naziclni
ili нzidni, kao i pokretni, kao sto sн опi па
elektiicnom kаЬ!н za stonн lampн. Pгekidaci
za savitljive kaЬ!ove zamenili sн nekadasnje
dнgнljaste, pljosпate prekidace па lampama.
Taster prekidac
Priпcip rada ОУе Yгste prekidaca је sledeci:
sve dok ga neko ne pritisпe, strujno kolo
је prekiпнto. 0Уај tip prekidaca ko1isti se
za zvoпo na vratima. Medшim, koristi se i
za pokгetanje hronizatoгa (шеdаја koji је
ро principн satпog mehanizma namenjen
stYai-anjн kontakta н odredenom vгemeп­
skom intervalн) i predajnika za daljinsko
нpravljanje.
Mesoviti (komblnovani)
prekidac
То је prekidac sa tгi pozicije koji
omogш:aYa гаd пaizmeпicпih
pгekidaca. Naizmenicпi pгekidaci
pruzaj L1 mogнcnost da istн svetiljkн
нkljнcujete i iskljнcнjete sa dva
razlicita mesta (na primer, na оЬа
kгаја hodnika). Na svakom od pгekidaca
moze se нkljнciti i iskljнciti svetlo.
Obrtni prekidac
Ovaj prekidac је н stanjн da regнlise
intenzitet sYetlosti. Za razlikн od klasicnog
prekiclaca koji fнпkcionise ро pгincipн sve
ili nista, tj. otvoгeno-zatvoreno, obrtпi
pгekidac оtУага i zatvara strujno kolo, s
tim sto је ovde mogнce regнlisati jacinн
stн�nog kola, ра samim tim i iпteпzitet
svetlosti. Postoje fiksni modeli, koji SYe
) па mestima kontakta struje i vode.
viSe zаmепјнјн klasiCne prekiclace, i
pokгetni ili modeli kojima se нpravlja
pritiskom noge. Prekidace sa kшgom
sve vise zamenjнjн modeli sa dнgmetom
(zavisno od toga koliko dнgo pгitiskate
c!Ltgme, svetlost se pojacava ili smaпjtЧe)
ili oni koji se нklјнснјн i iskljнcнjн kacla
samo pгiЬlizite п.1kн (slika iznad).
Vremenski programiran
prekidac
Sve Yise ga zamenjнju tajmeri i to н onim
pгostoгijama gde rasveta treba da Ьнdе
нkljucena samo L1 odredenim vгemenskim
inteГYalima. Najjednostavniji model је onaj
s dнgmetom koje se okrece. Stгujno kolo
se prekida onog trenшka kada se dнgme
vrati u pocetni polozaj.
Automatski osigurac
Postoje prekidaci ciji гаd zavisi od
odredeпih faktoгa. То su:
• prekidaci koji se pale u sшшаk.
То su prekidaci koji zatvaгajн stшjno
kolo u momenш kacla se priгodna
SYetlost spusti ispod odredene gгanice,
odnosno otvarajн strujno kolo (dakle
svetlost se iskljнcнje) kada је p1irodna
svetlost dovoljno iпtenzivna;
• teгmostali (slika iznad) cij i rad
zavisi od teшperatшe u prostoгiji.
Oni se нgгaduju u шеdаје za zagгevanje
i rade ро istoш sisteпш kao i pгekidaci
(postavljaju se па zid);
ZA VASU BEZBEDNOST
Najveci rizik od strujnog udara је
Posledice su vrlo cesto smrtonosne,
ра zbog toga postoji veliki broj propisa
cija је svrha da predupredi nesrece
uzrokovane ljudskim neznanjem i
nemarom. Postujte sve propisane
mere bezbednosti (str. 268-269).
Uvodenje instalacije u kupatilu
i kuhinji poverite elektricaru. Propisa
ima mnogo i tesko ih је sve poznavati.
Ako ipak odlucite da sami uvodite struju,
morate biti veoma obazrivi kada је
u pitanju izbor materijala i morate
ispostovati apsolutno svaki propis
(str. 293-294). Bolje је biti obazriv
nego olako shvatiti sve propise
i ziveti u nebezbednoj kuci.
detektori koji zatvaraju strнjпo kolo cim
•
se pojavi пajmanja promena н prostoн1
koji se nadgleda;
siguгпosпi prekidaci, povezaпi su sa
•
шedajima za cletekcijн dima, za kопtго!н
vode (protiY izlivanja vode iz ves-masine),
za kontrolu gasa i temperatшe (kontrolisu
rad zamrzivaca);
• pгogгamato1i koji funkcionisн na os110YL1
sпiшljeпih komaпcli. Postoje jednostavni,
шehaniCki programatori, kao i vrlo
sofisticiraпi шodeli sa ugradeniш
mikroprocesorima;
aшomatsko нpravljaпje koje se odvija
•
na оsпоvн Yreшenskih нslova (нpravljanje
sistemom za zaliYanje, dizaпje teпdi kada
росне kisa ili kad vetar prede odrecienн
brzinн).
Daljinsko upravljanje
Вilo da је гее о i11fracrve11im talasima
ili гadio-talasima (str. 291), ovaj sistem
Гu11kcio11ise zahvaljнjнci prijemпicima
i нpravljacima koji se nalaze па razdaljini
8-20 т. ТгеЬа пapoшenuti da se је za
оУе шеdаје potrebno izvsiti prepravke па
instalacijama, а komande se prenose putem
pгovoclnika н formi kocliranil1 pomka.
Specijalni prekidaci
Postoje pгekidaci koji se koгiste samo
za odгedene koшande. То sн:
• prekidaci za spнstanje ili clizanje roletni.
Ovi tasteri imajн ili kljнc koji se okrece
ili dugme koje se pгitiska i па taj пасiп
se roletne podizн i spнstajн;
• pгekidac sa satom (tajmeri) ciji
mehaпizaш moze danas da se ugгadi u
шеdаје koji su slicni oЬicnom pгekidacн;
• pгekidaci za daljinsko нpravljanje i
podesavanje zvнcnog emitovanja, kao
i modнli za nadgledanje koji se koriste
н decjim sobama.
Standard za elektricnu bezbednost
U evropskim zemljama postoje standardi za elektricnu bezbednost koji se odnose па kucne instalacije.
Sve elektricne instalacije, Ьilo da su nove ili obnovljene, moraju da ispunjavaju vazece standarde. Sva strujna
kola moraju Ьiti zasticena diferencijalnim osiguracem od ЗО mA (miliampera). Postoje tri resenja za
sprovodenje ovog propisa.

Ekonomiёno resenje

Ekonomiёno resenje podгazumeva postavljanje samo jednog diferencijalno osiguraca od 30 mA za sve uticnice i strujna kola
u kupatilu. Ostale elektricne instalacije zasticene su sklopkom koju postavlja ElektrodistriЬucija cija osetljivost ne prelazi 500 mA.
Ukoliko sama sklopka nija diferencijalna, treba ubaciti jos jedan diferencijalni osigurac od 300 mA koji се stititi onaj deo instalacija
koji nije obнhvacen diferencijalnim osiguracem od 30 mA.

Udobno resenje

..
*

����
.в 'ilв ,в ,в

25 32 16 16
Эв Эв Эв Эв

Udobno resenje podrazнmeva postavljanje dva diferencijalna osiguraca od 30 mA: jedan koji obezbedнje zastitu za нticnice i drugi
koji obezbedнje zastitu za sva strнjna kola н kнpatilн. Ova dva osiguraca tгеЬа\о Ьi da Ьнdн veci od oЬicnih, automatskih osiguraca.
Nemojte mesati velicinu i osetljivost osiguгaca. Као i kod prethodnog гesenja, i u ovom slш:ајн sklopka kојн postavlja
Elektrodistribнcija ili osigurac od 30 mA pruza zastitu za ostatak elektricnih instalacija.
 Resenje koje garantuje UREБAJI ZA ELEКТRICNO
apsolutnu bezbednost
GREJANJE
S jednog strujnog kola moze se
napajati najvise 5 grejnih tela.
Presek provodnika se odreduje na
osnovu snage uredaja, а on moze
Ьiti najamnje 1,5 mm2.
Popreёni presek bakarnog provodnika (mm2)

1,5 1 2,5 1 4 1 6
2.200 13.520 1 4.400 1 7.040
Maksimalna snaga (u vatima)

"V "V "V "V "V

BEZBEDNE UTICNICE
2
2.5' 2,52 6� 2,52 2,5

Utiёnice od 10/16 А moraju da

imaju uzemljenje i male zastite
poklopce, koji se nalaze na otvorima
na uticnici. Oni mogu da se otvore
samo ako se istovremeno gurnu
оЬа siljka viljuske (vidi skicu).

1"
�--·L-----L---

Resenje koje garantuje apsolutnu bezbednost podгazumeva postavljanje vise

difeгencijalnih osiguraёa od 30 mA. Na taj naёin svaka elektriёna funkcija ll kuc'i ima
svoju zastitlt, ра пе postoji Ьојаzап da se пadete н пнаku нkoliko dode do kvara па
пekom strujпom kolu.

Daпas sva stгнјпа kola, bez izuzetka,
morajн blti opremljeпa provodпikom za
uzemljeпje. l rasveta u kuc'i mora da ima
uzemljeпje. Proverite otpor provodпika za
uzemljenje jer difereпcijalпi osigurac пес'е
raditi kako treЬa нkoliko пiје povezaп sa
atestiranim provodпikom za uzemljenje.
Ako se па elektriёпim iпstalacijama postavi
difeгeпcijalпi osiguraca od 30 mA, moze se
otkгiti ostec'eпa izolacija koja se cio tacia
пiје primec'ivala. Ukoliko postoji пeki kvar
па ves-masiпi i pojavi se "paгazitska struja",
glavna sklopka se пес'е iskljнёiti, ali с'е zato
clifereпcijalпi osigurac od 30 mA prekiпuti
strнjпo kolo, te c'ete morati sto pre da
otkloпite kvar.

POSTAVLJANJE ELEКТRICNOG MATERIJALA

Postoje propisi koji jasno definisu
postavljanje utiёnica (slika dole
desno). Ukrasni venci i podne
lajsne ispod kojih se nalaze
provodnici moraju svuda imati
zastitu, naroёito na uglovima
i na mestima gde kaЫovi ulaze
Nemoguce је gurnuti iglu
u utiёnicu (slika dole levo)
u otvore na utiёnici.

Stavljanje viljuske u uticnicu

i pomeranje zastitnih
poklopaca na otvorima.

Kupatilo:
postovanje zona
Savremeni standardi su u znatnoj
meri poboljsali elektricnu
bezbednost u kupatilu.
Prostori О i 1
Ovi prostoгi se poklapaju sa nekadasnjim
"nedodirljivi prostorom" u kupatilu koji
se delio na dva dela: prostor О koji se
odnosi na шшtrasnji prostoг kade i prostoг
1 koji obuhvata prostor iznad kade ili
tus-kaЬine (do visine 2,25 m od poda).
Ako su kada i ili postolje za шs-kaЬinu
odvojeni vise od 15 cm od poda, dno
kade ili шs-kaЬine uzima se kao repema
tacka za visinu od 2,25 m. U prostoru О
zabranjeno је postavljanje i ugradivaпje
Ьilo kakvih elektricnih aparata (sem
specijalne opreme koja radi na vrlo
nizak napon, najvise do 12 V).
U prostoru 1 dozvol_jeno је postavljanje
bojlera i ptijemnika i prekidaca za
daUinsko upravUanje plltem infracrvenih
zraka.
Prostor 2
Nekadasnji "zastieeni prostor" sada је
smanjen za 40 %. То је prostor oko
kade ili шsа ( vertikalni pojasevi na
udaljenosti od 60 cm od ivica). U ova_j
prostor mogu se ugradivati svi aparati
koji se postavljaju i u prostoгu О i l kao
i svetiljke i Гiksirani konvektori iz klase П.
Ovde је takode dozvoljeno postavljanje
specijalnih uticnica sa transformatorom
koje se koriste za elektricne brijace.
Ove uticnice se koriste za struju koja је
veoma slabog intenziteta i njima se ne
Ovi simboli па elektricпom uredaju ukazuju па
to da оп ima dvostruku izolaciju (levo) ј zastitu
od prskaпja vode (desпo) .
mogu napajati ostali elektricпi uгedaji cija
se upotreba smatra opasnom u ovom
prostoru.
Prostor З
Оgrапiёеп је veгtikalnirn pojasevima koji
se nalaze na udaljenosti do 3 m do ivica
kade (ili tusa). DuЬina ove zone је
2,40 m i опа okruzuje prostor 2.
U ovom pгostoru dozvoljeпo је
postavljaпje svili aparata i шеdаја koji se
iпstaliraju u prostorima О, l i 2 kao i
svetiljki i grejnih tela iz I klase.
Prostor 2 Prostor З
0,60m 2,40m
Raspored razlicitih zastitпih prostora
u kupatilu
ZASTITA ОО GROMA
U slucaju da se elektricne iпstalacije
пalaze u podrucju u kojem vise od
25 dапа u godini ima grmljavine,
onda је neophodno da one imaju
specijalпu zastitu, tj. gromobraп.
Na osnovu vaZ:e6ih staпdarda za
elektricпu bezbedпost, odvodпik
рrепаропа ( gromobraпs ka zastita)
prikljucuje se direktпo па razvodпu
taЫu. Ako је гее о podrucju u kojem
manje od 25 dana u toku godine
grmi, пiје obavezno postavljaпje
Odvodпik рrепаропа
(Zastita od groma)
Doz\·oUena је upotrelJa aparata koji
rade pod vrlo niskim naponom, do
50 V, kao i ugradn_ja utiёпica, dvopolnih,
sa uzemljeпjem i onih ko_je imaju zastitne
poklopce na otvorima. Naravпo, sve
utiёnice i sva stшјпа kola za ras\•etu
mora_ju da imaju provodnik za uzemljen_je,
p1i ce111u njegov оtрог treba da bude
manji od 100 oma (Q). U pгostoru
3 dozvolj�ni su aparati iz Il klase
(simbo] lQJ i &) zastieeni Sll od prskanja
vocle ili oni koji se napajaju elektriёnom
energijoш sa odvojeпog traпsformatora
iz klase II, pri ёemu se taj trans[ormator
nalazi izvan zastieeпog prostora.
Prostor 2 Prostor З
0,60 m 2,40m
veS-maSina
Ukoliko zelite, u kupatilu mozete da postavite
puпu pregradu koja se пе pomera i па taj пасiп
da podelite zastitпe prostore (slika izпad, primer
postavljaпja ves-masiпe u kupatilu).
gromobrana, narocito ako је парајапје
vazdusпo ili podzemпo, ali је Ыizu
traпsformatora koji se i sam параја
vazdusnim putem. Osetljive linije
na iпstalaci_jama mogu se zastititi
odvodnikom prenapoпa (dole, levo)
koji се spreёiti svako povecanje
napona. Posto_ji mogucпost с\а se
ova zastita uгadi postavljenjem
posebnih utiёnica (slika ispod)
koje se koriste za napajanje
mikro-informatickih uгedaja.
Preпapoпska uticпica sa
zastitom od udara groma
Osnovne
elektricne sheme
Daпas i sami mozete da povezete
elektricпe iпstalacije u kuci.
Materijal koji је dostupaп па
trzistu pouzdaп је u pogledu
kvaliteta, а i lako se moпtira.
Staпdard i propisi koji su па
sпazi moraju se postovati.
Strujno kolo za rasvetu
Prosto strujno kolo
U nekoj od prostorija strujпo kolo za rasvetu
moze Ьiti prosto. То zпaci da se njime
upravlja preko samo jednog prekidaca koji
је povezan sa svetiljkom (\usterom, na p1i­
mer). Za ovo stгujno kolo koristimo oЬicne
ili automatske osiguгace, dva provodпika:
f"azni provodnik koji polazi od razvodne
tаЬ\е i napaja luster elektricnom energi_jom
i nulti provodnik (svetloplave Ьоје) koji
polazi od svetiljke i dolazi do razvodne tаЬ\е
sa osiguгacima. Pгekidac obavezno mora da
se postavi na fazi, а ne na nuli.
paznju kada kupujete ove prekidace јег
se ni ро cemu ne razlikuju od oЬicnih
prekidaca. Strujno ko\o za naizmenicni
prekidac fukcionise na sledeci nacin:
pгovodnik krece od tacke А, dolazi do
pгekidaca l i zajedпicke kleme na njemu,
odakle preko _jednog od dva kаЬ\а braon
Ьоје elektricna energi_ja dolazi do pгekidaca
2, odatle polazi cmi provodnik prema
sijalici, а on zajedno sa plavim provodnikom
koji polazi iz tacke В dovodi elektricnu
energiju do sijalice.

Standardi pre svega podrazumevaju Prosto strujno kolo:

da sva strujna kola moraju imati zastitni sijalica sa prekidacem
provodnik (uzemljenje), cak i kada se s U elektricnim instalacijama koje su dobro
n_jih napa_jaju ureda_ji za koje nije potrebno шadene, fazni pгovodnik (crvene Ьоје) је
uzemljenje (to је sluca_j sa rasvetom). povezan s pгekiclacem. Od prekidaca on me­
Pre nego sto роспеtе da radite, dоЬго nja boju (Ьraon) i povezuje se sa sijalicom.
razmislite kako cete razvoditi instalaci_je.
Ovo mora da bude dugorocni plan.
Nemojte nikada polaziti od trenutnog
bro_ja uredaja u kuci.

1 Najpe napravite listu svih izvora struje

koji su vam neophodni u kuci.
2 Odredite mesto za razvodni ormar i
brojilo (za njihovo postavljanje morate
imati saglasnost Elektrodistribucije).
Ako zivite u kuci, bro_jilo morate postaviti
na mesto gde се radnici Elektrodistribucije
moci cla ocita_ju staпje i kad vi пiste kod
kuce. Kada plaпirate elektricne instalaci_je
u kuCi, na planu obelezite sve izvore za
пара_јаnје (zidne uticпice, kucпi aparati,
spoljasnja rasveta).
Sijalica
Prekidac
Prosto strujno kolo: sijalica
i prekidac sa svetlosnim indikatorom
Za prekidac sa svetlosnim indikatorom po­
trebпe su tri zice (provodnika). Fazu treba
sprovesti do prekidaca da Ьi se svetlosni
indikatoг (lampica) upalio kada se upali
sijalica.
Prekidaё za daljinsko
upravljanje
Ako hocete da jednu ili vise si_jalica
ukljucujete i iskljucujete sa razlicitih
mesta (na pгimer, u ulazн, u hodniku),
treba da postavite pгekidac za daljinsko
upгavljanje. Rec је о kнtiji manjih
dimenzija, koja se postavlja na pocetkн
strujnog kola (videti semu). Ovaj uredaj
povezan је sa viSe prekidackih dugmadi
i s njega se moze napajati vise sijalica.
Uzemljeпje

3 Pokusajte da sto bolje organizujete

strujпa kola.
• Strujna kola za fiksiraпu rasvetu
(lusteri, zidne lampe, ugradпe svetiljke). Prekidac sa
svetlosпim
Najvise osam izlaza. Za njih se koriste
iпdikatorom
provodnici poprecnog preseka
OЬican prekidac mozete da zamenite
1,5 mm2.
prekidacem kod kojeg posto_ji mogucnost
• Stгujпa kola za uticnice u koje se
podesavanja inteziteta svetlosti ili
ukl_jucuju kucni aparati i рrепоsпе lampe.
pгekidacem sa tajmerom. Ako imate model
Za О\'О stгujпo kolo izaberite provodnika
s tajmerom, mozete da podesite da sijalica
poprecпog preseka 2,5 mm2 i osigurace
svetli izmedu l i 20 minuta. Postoje i
od 20 А. Na jedno strujno kolo moze se
modeli kod kojih se moze programirati
povezati najvise osam uticпica.
postepeno gasenje sijalice u vremenskom
Samostalna strujпa kola. Koriste se
Strujna kola sa prekidacima
•
inteгvalu od 25 sekundi.
za uredaje vece snage:
па daljinsko upravljanje
• bojler: provodnici poprecпog preseka
Naizmenicni prekidaci se sve vise
2,5 mm2, osigurac od 20 А i koпtaktor, Naizmeniёni prekidaёi zamenjuju pгekidacem za daljinsko
odпosno tajmer (ukljucivaпje bojlera k Ovi prekidaci cesto se postavljaju јег
upravljanje sa kojeg se moze napajati
ada је niza tarifa); pomocu njih se mogu paliti i gasiti јеdпа
jedna ili vise sijalica. Ove sijalice mogu
ves-masina: provodпici роргеспоg ili vise sijalica sa dva mesta (u hodniku,
da se pale i gase sa jeclnog ili vise
•

preseka 2,5 mm2, osigurac od 20 А; u pгostoriji koja ima dva izlaza).

prekidaca. Vrlo lako cete prepozпati
elektricпi sporet (ili reso + rema):
Strujno kolo za naizmenicne prekidace
•
ovaj tip strujnog kola zato sto se kod njega
provodпici poprecпog preseka 2,5 mm2,
Ovaj tip strujnih kola koristi se za specijalne koriste iskljucivo tasteгi. Svaki put kada
osigurac od 32 А ili sklopka od 38 А.
prekidace koji imaju tri kleme na koje se po­ se pritisпe dugme, kontakti na prekidacu
Svi osiguraci, Ьilo da su оЬiспi
vezuju provodnici, od kojih је jedna obele­ za daljinsko upravljanje se оtvага_јн ili
(porcelanski) ili automatski, moraju
zena slovom С ("zajednicka"). Obratite zatvaraju, tj. sijalice se ра\е ili gase.
da budu dvopolпi kako Ьi mogli da
prekiпu i пulu i fazu.
Spoljasnje elektricne instalacije
Zbog svih opasпosti koje sa sobom пosi struja u spoljasпjoj srediпi
(samo tlo је provodпik, cesta vlaga zbog kise), sve elektricпe iпstalacije
koje se postavljaju izvaп kuce moraju da ispuпe vrlo stroge staпdarde
u pogledu bezbedпosti. Staпdardi se odпose kako па izbor i kvalitet
opreme, tako i па пјепо postavljaпje.
Ukoliko zelite da postavite гasvetu u
dvoristu onda nikako ne smete da koristite
oЬicne pгovodnike. Cak i ako је rec о
maloj razdaljini, imacete puno posla.
Zbog toga vam savetujemo da ovaj posao
poverite profesionalnom elektricaru.
Ako se, ipak, odlucite da sami ovo
radite, morate biti vrlo oprezni i voditi
racuna о svakom detalju.
Obavezni standardi
Standardi se usvajaju radi zastite korisnika.
Oni precizno definisu materijal, osigurace
koji obezbeduju strujno kolo, kao i nacin
postavljanja te opreme. Neophodno је da
postujete sve propise.
Ako hocete da sprovedete struju do
gaгaze, staklenika ili do bastenske kucice,
da u dvo1istt1 postavite uticnice u koje
cete нkljuCivati masine, morate cla
obezbedite specijalna stп.1jna kola koja
се Ьiti povezana sa kontrolnom taЬ!om
i zastieena oЬicnim, porcelanskim ili
aшoшatskim osiguraciтa.
Rasveta па stepenistu: ukijucuje se kada se
neko priЫizi
od najmanje 60 ст. Ukoliko kablovi
treЬa da se postave ispod povrsine ро
kojoj se krecu тotoma vozila, treba ih
ukopati l ш. Ako hocete da н istoт pravcu
sprovedete i struju, i cevi (za gas, vodu),
гаzшаk izшedн tЉ specijalnih cevi za
kablove i dнgih cevi тога da Ьнdе
najmanje 20 ст.
Oko cevi u koje se polazu kanali sa
kaЬ!oviтa, stavlja se debeo sloj peska
(oko 30 сш) , а preko njih se polaze crveni
poklopac (marker). Postavljaпje ovog
poklopca vеота је vazno jer ako jeclnoga
dапа пеkо na tom тestu pocne da kopa
zeтlju, пaici се na пјеgа i to се Ьiti
нpozorenje da se ispod nalaze kaЬ!ovi
za strujн.
Ako ste saтi gradili kнcu, znate kuda
pгolaze kaЬ!ovi. Medutim, ako је jedпog
сlапа pгodate, пovi vlasnik moze se sнociti
s рrоЬ!етiта ukoliko, na primeг, zeli da
Ьеtопiга пeku stazн i pocne da kopa tато
gde su postavljeni kablovi.
Kada је rec о kablovima koji se polazu
u zemlju, tu је zabranjeno povezivanje i
razvodenje. Prikljнcna kutija, prekidaci i
utiCпice treba da se postave sto dalje od tla.
Takode nюraju cla Ьнdн vodootpoгni.
Ako zelite da sprovedete strujno kolo za
rasvetu i strujno kolo za utiCпice (cak i ako
је u pitanju samo јеdпа uticпica), пemojte
se oslanjati па kapacitet koji vam је
potreЬan: rasveta i нtiCnice se ne mogu
пapajati sa istog kаЬ!а. Potrebпo је da
obezbedite dva kаЬ!а za парајаnје: za
rasvetu treЬa postaviti Ьаkагnе provodnike
ciji је poprecni presek najтanje 1,5 тт2,
dok se za uticпice postavljaju provodnici
poprecnog preseka 2,5 mm2. S druge
strane, dva kabla, sa zastitпom орпоm koja
ispнпjava vazece stanclarcle шogu da se
poloze u istu cev u zemlji. Ovaj staпdard
vazi za provodпike тanjeg poprecпog
preseka. Zapremina kаЬ!а пе sme da bude
veca od trecine zapremiпe cevi, osim ako
nije н pitanjн kratak kаЫ koji se prostire
pravoliпijski.
Ako је rec о шedajima koji imaju
dvostrukн izolaciju, uzeтljenje пiје
пeophodno. Medutim, svi ostali aparati,
гasveta i uticпice moraju Ьiti povezani sa
provodnikom za uzemljenje (zuto-zelene
Ьоје). On је sastavni cleo kabla za nарајапје
elektгicnom eпergijom.
Prepoп.1cuje se da odmah na pocetku,
kada роспеtе da uvodite strнju, na
kontrolnoj tabli pгedvidite diferencijalпi
osigurac "visoke osetljivosti" (30 mA).
Ovaj osigurac prekidace strujno kolo
kad se pojavi i пајmапје osteceпje.
Kako da izaberete rasvetu
Ро pravilu, za oЬicnu rasvetu је potreЬno
0,5 W ро тetru kvadratnom, dok је za
clekorativno osvetljeпje potrebпa tri рнtа
veca sпaga i опа nюze da ima direktne ili
incJiгektne izvore парајаnја.

dvorisni
Dvorisni fenjer sa vise uticnica fenjeri

Nekн шasinu za шedenje dvorista

шozete da ukljucite i unutra, u kuci, s tiш
sto u tот slucaju тorate da obezbedite
dovoljno dugacak kаЫ i da ga Ltkljнcite u
uticnicu koja iта difei-encijalni osigurac
"visoke osetljivosti''. Tako cete Ьiti
apsolutno bezbedni dok radite.
Ipak, тnogo је bolje гesenje da tu namotani kаЫ
masinu Ltkljнcite L1 diferencijalnu uticnicu
koja se nalazi napoljL1. Na taj naCin
bezЬeclno cete тосi cla radite i imacete
spoljasnju rasvetu koja ne predstavlja
nikakav rizik.
Za stгujna kola su, рге svega, potrebni
kaЬ!ovi. Svaki od njih treba da Ьude
provнcen kroz adekvatnu cev za kaЬ!ove. prenosna svetiljka
Ove cevi treba poloziti u zemlju na duЬini
Pre nego sto poёnete da radite, najpre
vidite gde је u dvorisLU neophodпa
rasveta. Nju treba da postavite, pre svega,
ротеd kapije isped ulazni!i vrata, na шеsш
gde cete postaviti bastensku gaшitшu.
Izaberite tip svetiljke (zidne lашре,
stuЬici, fenjeri, svetlece kugle). Kolika се
Ьiti snaga пеkе spoljпe svetiljke zavisi
prvenstveno od шesta na koje се ona Ьiti
postavljena.

1 Ako zelite da osvetlite drvo u dvoristu,

postavite ispod njega reflektor.

2 Nizi svetlosni stuЬici (od 80 сш do l ш)

vеоша Јеро osvetljavaju fasadu.

3 Za stepeniste obezbedite јаёu rasvetu i

svetlost usшerite na ёеlо stepenika јег cete
tako sшanjiti rizik od pada.

Ukrasne kugle za bastu

4 Рогеd sire staze postavlja se rasveta Uticnice i prekidaci

vece snage, dok se uske staze osvetljavaju
пiziш svetiljkaшa ili reflektoriшa, pri
ёешu se svetlost usшeгava рrеша tlu.
Nize svetiljke шogu se postaviti i izшedu
bastenskih Ьiljaka. Kad Ьirate rasveLU,
obavezno kupite onu koja је za spoljnu
upotrebu. Najbolje Ьi Ьilo da pripada klasi
uredaja s dvostrukoш izolacijoш i da је
zastieena od prskanja vocle. U tош sluёaju
rasvetu пе шorate da povezujete sa
нzешlјеnјеш. Pгekidaёi роnюсн kojih
se ove svetiljke ukljнёuju i iskljнёujн
takode шоrајн Ьiti zastieeni.
Zidne sveti/jke za terase
Najbolje Ьi Ьilo da ih postavite ispod
nadstresnice. Ako нtiёnice postavljate na
otvorenoш onda one шoraju Ьiti zasticene
od vode, а u kнci postavite prekidac kojiш
cete нpravljati njiшa. lzaberite neki preki­
dac sa svetlosпiш iпdikatoгoш (lашрiсош)
i iskljнcite ga svaki put kad odlazite od
kuce. То је jedan od osnovnih naёina da se
zastite od provalnika. Ako н dv01istu nadu
шiёnicu, provalnici u nјн шogu da нklјнсе
specijalaп elektгicni uгedaj kojiш се
1-azvaliti vrata ili poloшiti pгozor.

RASVETA U DVORISTU
Prvo resenje
Mozete se odluciti za "pokretnu" rasvetu. Za nju cete koristiti uticnice u kuci (16 А) u koje se, na primer, ukljucuje ves-masina.
Tu uticnicu povezite sa diferencijalnim osiguracem i ukljucite u nju produzni kаЫ za elektricni uredaj ili spoljnu rasvetu.

Drugo resenje
U dvoriste postavite kaЫove za elektricnu energiju.
Sprovedite kаЫ od razvodne tаЫе. Zastitu ovog kаЫа obezbeduje glavna sklopka i osigurac. Koristite kаЫ tipa 1.000 R2V ili Н07 RN F.
Provucite ga kroz cev za kaЫove tipa ICD ili IСТ.
Na samom pocetku strujnog kola postavite diferencijalni osigurac od 30 mA (miliampera). Zakopajte kаЫ u dvoristu. On treba da bude
ukopan najmanje 60 cm ispod zemlje (1 m ako је ukopan ispod povrsine preko koje prelaze automobili). Kada postavite kаЫ, ро celoj
njegovoj duzini polozite crveni, prelomljeni poklopac (marker) koji се biti upozerenje da је na tom mestu zakopan kаЫ za struju.

Painja!
Ako hocete da imate uticnicu u koju cete ukljucitu kosacicu za travnjak, morate da razvucete dva kаЫа:
• za rasvetu је potreban kаЫ sa provodnicima poprecnog preseka 1,5 mm2 (maksimalna snaga: 2.200 W);
• za uticnice је potreban kаЫ sa provodnicima poprecnog preseka 2,5 mm2 (maksimalna snaga: 3.500 W).
Elektricno HALOGENE LAMPE

osvetljenje Halogeпe lampe su lampe s uzareпim

vlakпima, velike sпage (200-2.000 W).
Halogeпe lampe emituju belicastu
svetlost koja пastaje kao rezultat visoke
Sijalice sa uzarenim temperature (3.000 °С). u gas koji
ove lampe povezujete sa reostatom zato
sto kad је mапја sпaga, temperatura se
spusta, а samim tim halogeпi ciklus пе
moze da se odvija. U tom slucaju пеmа
оЬпаvlјапја volframskih cestica, ра lampa

vlaknima se пalazi uпutar svetiljke se dodaju росiпје da crni i gubi па kvalitetu.

Ako halogeпa lampa emituje veoma
halogeпi elemeпti koji omogucavaju
proces оЬпаvlјапја јег cestice volframa jaku svetlost, пајЬоlје је da promeпite
Ova_j tip si_jalica ima vlakna od volframa.
пeprekidпo isparavaju sa vlakaпa i vracaju stakleпi Ьаlоп (tako 6ete smaпjiti sпagu
Prolazak struje kroz ova vlakna _је pracen
se па пjih. Zahvaljujuci ovome stakleпi od 500 W do ЗОО W).
oslobadan_jem velike koliCine toplote
Ьаlоп пе crпi i ove lampe traju prilicпo Halogeпe lampe za izuzetпo пizak
(DZulov zakon). Da Ьi ne Ьi doslo do
dugo (otprilike 2.000 sati). пароп (6, 12 ili 24 V) rade pomocu
sagorevanja, u staklenom balonu se
Veciпa halogeпih lampi postavlja se traпsformatora. Опе predstavljaju pravu
пalazi iпertan gas. Takva si_jalica oslobada
horizoпtalпo, imaju jedпostavпu zastitu revoluciju па tГZistu јег su se pokazale
20 % svetlosti i 80 % toplote.

�
i dobru izolaciju, u skladu s va2e6im podjedпako korisпe kako za kucпu, tako
staпdardom. Ne preporucuje se da i za profesioпalпu upotrebu (str. 301 ).
SIJALICA SA UZARENIM VLAKNIMA

Snaga Razlicite lampe

(L1 vatiпia) Halogeпe lampe emituju пeutralпu svetlost, prilicпo su jake i traju dva puta duze пеgо оЬiспе
lampe sa uzareпim vlakпima. U pocetku su se proizvodile lampe sa specijalпim пavojem.
Svetlosпi fluks ао� Zagrevno vlakno
Medutim, daпas se па trzistu mogu пасi i halogeпe lampe koje imaju isto podпozje s
Napon (u voltima) Staklena Drzaci пavojem kao i оЬiспе sijalice (Е14, Е27) i s bajoпetom (822).
Stezaljka

Podnoz1e
sijalice sa
lozon1 Stakleni balon

Delovi sijalice Linijske lampe Kapsule Sa ugradenim Кlasicne

Liпijska lampa је Ove male lampe reflektorom lampe
Fluo svetiljke dvopolna cev ciji је bez relektora Ро oЬliku lice na Danas se па
navoj izolovan нЫаzаvајн male reilektore. U trzisш mogн
Kod Пuо rasvete ne postoje zagгevna
porcelanom. Ove lampe ultraljuЬicasti ove halogeпe lampe naci halogene
vlakna, vec samo gas ko_ji se nalazi pod
postoje u razlicitim spektar svet- је ugraden dvobojni lашре koje
pritiskom i ko_ji sadrzi zivinu paru. Elektric­
dimenzijama i njihova losti. Sastoje se reilektor. One imaju izgledajн kao
пim praznjenjenjem se doЬija belicasta
snaga је razlicita (74 mm iz pljosnatog grlo sa шetalnim i oЬicne sijalice.
svetlost unutar lampe. Ove svetiljke
od 60 W, 100 W i 150 dela i dva siljka siljcima. Postoje dva One su od
oslobadaju malu kolicinu toplotne energije.
W; 114 mm od 200 W, koja su izolo- modela, kod jednih stakla, imaju
300 W i 500 W; i 250 vana stakloш. је pгecnik 35, а kod podnozje s
Nove fluo svetiljke mm od 1.500 W). Rade Postoje lampe drugih 50 шт. Sto navojem i iste
pri naponн od 220 V. od 10 W i 20 se tice snage postoje su snage.
Fluo cevi пе treba mesati sa пeonskim
Temperatшa na kojoj W i za njih je 3 verzije (20 W,
svetiljkama. Nove Пно svetiljke imajн tri
гаdе је veoma visoka, potreban veoma 35 W i 50 W),
predпosti: ekoпomicпe sн, efikasпe i bez­
ра ih zato nenюjte nizak napon а napon је veoma
bedпe. Precпik Пuо cevi izпosi 15 mm, а
postavqati н Ьliziпi (12 V). mali (12 V).
postoje i modeli ciji је precnik 13 mm. One
zapaljiYih pгedmeta
mogн Ьiti "presavijene" dva ili tri рша bez
(tapiserije, zavese".) ili Reflektori
ikakvih пegativnih posledica па njihov rad.
delova koji lako mogн da Danas se klasicni reflektori sa
Sem toga, ta belicasta svetlost koja se oslo­
pocme (zidovi, plafoni". uzarenim vlaknima mogн zameniti halogenim
bada unнtar staklene cevi moze da potice
lainpama koje imaju podnozje s navojem (tip Е27).
iz razlicitЉ izvora. Postoji mogнcпost
doЬijanja "toplije" svetlosti, koja lici na опн
kојн emiшju sijalice sa uzarenim vlakпima.
Elektronika је i u ovom slucajн dala svoj
PREDNOSTI 1 MANE
dopriпos. Nарајапје se vrsi na visokim
frekveпcijama, ра se па taj пасiп izbegava Sijalice sa uzareпim vlakпima emituju svetlost koja se па spektru Ьоја пalazi u crveпom i
stroboskopski efekat. Ove svetiljke mogн пaraпdzastom delu. Тај deo spektra veoma је prijataп za ljudsko oko. Za razliku od пjih,
vise рша da zatrepere, ali to пе proнzrokнje fluo svetiljke emituju svetlost koja pripada ultraljubicastom spektru, ра је ova svetlost
пikakva osteceпja na strнjпom kolн. prilicпo hladпa. lpak, dапаsпје fluo svetiljke пemaju vise taj proЫem. Ako uporedimo
Tehпoloski пapredak је doveo do kupoviпu sijalica i lampi, fluo svetiljke spadaju u пajtra2eпiju robu па trzistu. Sem toga,

proпalaska takozvaпЉ kompaktnih lampi. јеdпа sijalica sa uzareпim vlakпima od 1 ОО vati (simbol: W) proizvodi svetlosпi fluks od

S obzirom na to da ove lampe imajн oЬicno 1.200 lumeпa (simbol: Lm). Kada se ova sijalica postavi izпad stola опа obezbeduje
osvetljeпost od 600 luksa (simbol: Lx), sto је sasvim dovoljпa svetlost, cak i za vrlo
podnozje s пavojem, one se mogн zasrafiti
precizпe poslove. Treba, ipak, zпati da i fluo svetiljka od samo 25 W ima potpuпo iste
па svako sijalicпo grlo. Ove lampe trose pet
osobiпe. То prakticпo zпaci da cete dobiti istu osvetljeпost sa cetiri puta maпjim utroskom
puta mапје elektricne eпcrgije пеgо klasicпe
elektricпe eпergije.
sijalice sa uzareпim vlaknima i traju osam
puta duze (str. 301).
RAZLIGITI MODELI SIJALICA SA UZARENIM VLAKNIMA
Sijalica mozc lla tгајс oпolikLJ LlltgL1 kolikL1 i \'lakпa Ll пјој
\L1tpгilikc 1 .000 sati). Ukoliko \'Olfгa111 ispari, sijalica росiпјс lla
cr111. Siplica koja с!щ:;о radi \Temeпom 1юstepc110 )Z;Ltbl S\'ctlost.
Zato је Ll \·ascm iпtercsн lla јс zameпitc ргс ПС)Z;О sto se pokYari.
NAZIV SIJALICNI SIJALICNA SNAGA
U taЬcli ispщl cetc ргопа(i osno\'Пe modclc stanclarclnil1 siplica BALONI GRLA
kojc sc napajajLt clcktricnom cпcrgijom ргi пaponLt LJll 220 V.

\11 �
Svod
NAZIV STAKLENI SIJALICNA SNAGA sa srebr- Svetli S navojem 40, 60 w
BALONI GRLA nastom
kalotom
St.od"d°'
sijalica Svetli, S navojem 40, 60, 75,
mutni ili ili 100, 150,
Sijalica
belicasti bajonetom 200W Svetli, S navojem 40, 60, 75,
sa ugra-
denim mutni ili 100, 150 w
reflek- ili u boji bajonetom
torom

cw
Okrugla
sijalica Svetli S navojem 15, 25, 40,
ili mutni ili 60W

'
bajonetom Sijalica
sa srebr- Svetli S navojem 60, 100, 200 w
nastom
Duguljasta kalotom

�
sijalica Svetli, S navojem 15, 25, 40,
mutni ili ili 60W

-
�
belicasti bajonetom
Cev sa Svetli S navojem 15, 25,
jednim ili belicasti ili 40, 60,

�
-
grlom bajonetom 75W

�
Upredena
sijalica Svetli S navojem 25, 40, 60 w
ili mutni ili
bajonetom р
d

-
Svetli od 25
Linijske svetiljke ili mutni do 100W
sa osnim grlima
Kripton

�
sijalica Mutni ili S navojem 40, 60, 75, 1 1
belicasti ili 100, 150, u о
Svetli 60W
bajonetom 200 w Linijske svetiljke ili mutni
sa bocnim grlima

Dodatno osvetljenje za sobne Ьiljke

Za \'CStal:kн S\'Ctlost tгеЬа sc opгccleliti iz \'ise razloga: njomc пюzсtс naclomestiti пeclostatak SLtnCC\T S\'Ctlosti ili zameпiti
pгiгoclmt S\'Ctlost (Ltkoliko је to псор!1щlnо), sa(Lt\'ati ZLIГa\·lje i lepotLt blljaka ргсkо zimc ili Ltlcpsati prostor.

NAZIV OSOBINE SIJALICNA SNAGA

GRLA
Specijalna Ova sijalica veoma dugo
sijalica
traje. Zahvaljujuci maloj
za biljke
Specijalna potrosnji i dobroj raspodeli
"philips"
sijalica za biljke svetlosti, predstavlja idealno
S navojem
"philips" resenje kad nema dovoljno
prirodne svetlosti. U nju је
ugraden reflektor koji
Sijalica Eurolite usmerava svetlost u
neochrome zeljenom pravcu.

Sijalica sa malim oslobada-

S navojem
Sijalica Eurolite njem toplotne energije, 60, 75, 100 w
ili
neochrome naglasava Ьоје cvetnih
bajonetom
biljaka. Mutno ili svetlo staklo.
Sijalica koja
podstice Postavlja se iznad biljaka.
Eurolite sijalica za
rast biljaka lstice Ьоје cvetova i nado- S navojem 100, 150 w
rast i razvoj
knaduje nedostatak prirodne
sobnih biljaka
svetlosti.
Nadoknaduje nedostatak
prirodne svetlosti. Zbog
"Light" sijalica odrzavanja dobre tempera- S navojem 75, 100, 150 w
"Light" sijalica ture postavlja se 50 ст
iznad rasada ili izdanaka.
Nova rasveta
Uloga rasvete nije samo da
osvetljava prostor. Опа ima i
izuzetnu dekorativnu funkciju.
lzbor svetiljki zavisi pre svega od
toga koji tip osvetljenja zelimo.
Oblcne svetle sijalice sa uzarenim
vlaknima emituju veliku koliciпu
svetlosti. Medutim, опе prilicпo Ыeste.
Za raz\iku od пjih, оЬiспе sijalice s
belicastim, mlecпim stakleпim baloпom
dobro osvetljavaju prostor, а пе Ыeste.
Halogene lampe iste sпage kao i oЬicne
sijalice mпogo su efikasnije i eшituju
S\'etlost koja је bele Ьоје. Njihov rok
trajanja dvostruko је duzi пеgо kod
sijalica sa ltzaгenim \•laknima. Na trziSllt
se moglt пасi gorovo minijatшпi modeli
ovih lampi, ра se zbog toga опе sve
cesce koriste za dekorativпo osvetljeпje.
Zah11aljнjuci ёiпjenici da пeki modeli
halogeпih lampi mogu da rade p1i veoma
пiskom паропu, опе se sasvim bezbedno
mogu koristiti u pгostoгijama u kojima
ima vlage.
Kompaktne lampe sa нgraclenim
парајапјеm imaju Ьrојпе predпosti
(rok tгајапја, potrosпja... ) i zat o S\'e
cesce zamenjнju sijalice sa uzareпim
\1lakпima. Sto se tice kYaliteta osvetljeпj a
опе пimalo пе zaostajн н odпosu na
оЬiспе sijalice. Bнduci da su ove lampe
vece i zauzimajн vise prostora, one se
ne mogu SYuda postaYiti.
Fluo rasveta је \·eoma сепјепа i trazeпa.
Najcesci model 1е Пuо сеУ. Najveca pred­
nost оУе ras\•ete је ta sto пе emituje toplotu
(sto olaksava njenu ugradnju). Mozda је
s•·etlost koju emitнju Пuо cevi "ostrija",
ali је zato spektar toпova mпogo siri.
REFLEКТORI
Klasicni lusteri polako пestaju iz upotrebe.
Njih sve vise zameпjuju mali reflektori i halogeпe
svetiljke koje se postavljaju па sine. specijalne
letvice. kuke ili okrugla postolja. Predпost ovih
svetiljki је u tome sto mogu da se pomeraju,
tako da se svetlost moze usmeriti prema prostoru
koji zelimo da osvetlimo. Ovakve svetiljke ne
osvetljavaju celu prostoriju vee tacno jedan njen
deo. One se vrlo cesto montiraju na stone lampe s
visokim postoljem. Neki sistemi pruzaju mogucnost
postavljanja citave serije maпjih halogenih reflektora.
Ovde је, uglavпom. гее о rasveti koja radi pod vrlo
пiskim паропоm (12 V) i koja se pomocu kаЫа
postavlja na plafoп ili se ugraduje u пјеgа. Na ove
sisteme moguce је moпtirati i dvobojne lampe s
ugradenim reflektorima.
КОМРАКТNЕ LAMPE
Bilo da imaju sijalicno grlo s navojem ili s
bajoпetom. ove lampe mogu da zameпe
оЬiспе sijalice sa uzarenim vlaknima.
Kompaktпe lampe trose pet puta mапје
struje i traju deset puta duze (do 6
godiпa) u odпosu na оЬiспе sijalice. lsto
tako, опе emituju mnogo mапје toplote.
Vrlo su velike, ра se ne mogu svuda
postaviti. Postoje ciliпdricпe. okrugle i
cevaste kompaktпe lampe. Posto se
njima cesto meпjaju оЬiспе sijalice,
prilikom kupoviпe treba obratiti paZ:nju
па tip grla (Е14 za mali паvој, Е27 za
veci паvој ili 822 za grla s bajoпetom) i
па sпagu. Sto se tice snage ovih sijalica.
postoje sledeci modeli.
5W = 25 W sijalica sa uzareпim STONE LAMPE
vlakпima
S HALOGENIM
7W = 35 W sijalica sa uzareпim
vlakпima SIJALICAMA
9W 45 W sijalica sa uzarenim
Osamdesetih godiпa 20. veka na
=
vlaknima
trl:istu su se pojavile stone lampe
1О W 50 W sijalica sa uzareпim
s halogeпim sijalicama, kod kojih је
=
vlakпima
svetlost usmereпa prema plafoпu.
13 W 65 W sijalica sa ul:arenim
Stoпe lampe s halogeпim sijalicama
=
vlakпima
emituju svetlost visokog kvaliteta
18 W 90 W sijalica sa uzareпim
i velike su snage. lmaju prekidac
=
vlakпima
kojim se moze podesavati iпteпzitet
26 W 130 W sijalica sa uzareпim
svetlosti. Ovakve lampe ispuпjavaju
=
vlakпima
sve moderпe staпdarde koji se ticu
osvetljeпja. Snaga cevastih halogenih
Cilindricna sijalica se krece od зоо W do 500 W.
U veciпi slucajeva ove stone lampe
sastoje se od metalnog dela (na kom
se nalaze grlo i sijalica), koji је usmereп
prema plafonu i postolja od jedne
Okrugla ili dve cevi. U posledпje vreme
pojavile su se i sijalice mапје snage
(od 50 W) i pokretпe rozetпe. Опе
пekada mogu da se prikljuce i па
lampe kod kojih је svetlost usmereпa
S[[blIO U oЫiku cevi
prema plafonu.
"INTELIGENTNE"
LAMPE
Ove lampe imaju odlike sistema
па daljiпsko upravljaпje. Опе
imaju detektore koji registruju
prisustvo u odredenom polju
i tada se ukljucuju. lskljucivaпje
ovih lampi vremenski је programirano.
Lako se postavljaju i vrlo su
ekoпomicne. Treba znati da postoje
lampe koje se ukljucuju u sumrak,
kada suпce pocne da zalazi,
а iskljucuju se па prvi пagovestaj
prirodпe svetlosti.
Kako da
promenite
visecu svetiljku
Zbog velike toplote koju ispusta
sijalica, sijalicпa grla i svetiljke
vremeпom potamпe. Lako ih је
promeпiti, а па taj пасiп cete ј
osveziti prostoriju јег cete doblti
mпogo svetliju rasvetu.
Alat: 111c1/i elektгica1·ski snifciga, malшze za
scccnjc kaЬ/ova, lzlcsta za slzidш1je izo/acije,
skalpcl
Matc1ijal: novi li1sta, kаЫ s clva pгovodnika
ргес11i/1а 1,5 1111112 za vcci abaiiu-, savitljivi
kabl sa tt·i p1·ovoc/11ika (1шlа, faza i
i1zc111lje11jc). Na osпovu vai,ccih staпclcnda
za Ьczbeclпost sva fiksпa 1-asveta тот Ьiti
p<J\!t'zaпa s p1-ovodnikom za uzemljenje.
1 lskljucite sklopku па bгojilu. Skiпite
abazuг, odsrafite drzac (okruglo postolje)
s plafoпa i pustite ga da sklizne niz kаЫ.
2 PazlJi\'O pogledajte koJi је provodnik
stavljen na koju klemu. Srafcigerom
od\1Т1ite \'ijke na klemama i skinite оЬа
provodnika. Povucite kаЫ, odsrafite
poklopac za sijalicпo grlo.
3 Odsecite novi kаЫ u duzini koja је
potrebna. Sa оЬа kraja kаЫа skinite zastitni
omotac. Као nюdel moze da vam posluzi
stati kаЫ. S оЬе strane svakog provodnike
skinite otprilike ро 15 mm izolacionog
mate1ijala u boji.
4 Ргvо povezite kraci deo provodnika
sa klemama na poklopcu za sijalicпo
grlo. Pazljivo zavmite \ijke na klemama.
Ponovo sta\rite poklopac i zasrafite ga.
5 Navucite okruglo postolje na kаЫ,
ра povezite pгovodnike sa klemama
na raz\'Odпoj kutiji. Zasrafite poklopac
i аЬаzш i stavite sijalicu. Ukljucite sklopku
na bюjilu
PRAКТIGAN SAVET
Ako se okrugli poklopac za svetiljku
prilikom krecenja zalepio za plafon,
najpre ga morate odvojiti od podloge.
Za taj posao bice vam potreban noz.
Ako ni nozem ne uspete da ga skinete,
uzmite cekic, polomite poklopac i stavite
novi. Ako пе mozete da odvrnete prsten
koji dгli aba:Zur, presecite ga makazama.
Kako da
promenite
prekidac па
povlacenje
Postoje klasicпi, jedпopolпi
prekidaci, пaizmeпicпi prekidaci,
tasteri i prekidaci па povlacenje.
Ovi posledпji ukljucuju se i
iskljucuju povlaceпjem manjeg
uzeta. Kada se uze prekiпe, treba
promeпiti сео prekidac.
Alat: s1·afciga, clcktгicaгski sгafciga,
makaze
Materijal: i1ie za pгekiclac; (ро potteЬi)
pmvodпik za нzcmlji:nje
1 Jskljucite sklopkн na brojilu. Odsrafite
prekidac (u ovom slнcajLt nazidпi) s
razvodne kutije i skiпite ga. Рге nego sto
skinete kaЬlove, pogledajte i zapamtite koji
је provodnik po\iezan па koju klепш.
2 Skinite cetiri srafa koja drze poklopac
prekidaca. Vodite racuпa о tome da ne
izgublte neki od sitпih delova.
3 Pazljivo pogledajte kako fuпkcionise
pгekidac LI ceпtralnom delн. U ovom
primeru, uze па prekidacu pomera taster
koji pokrece ili prekida strujno kolo.
4 Skiпite osteceno нzе kojim se ukljucuje
i iskljucuje prekidac. Ako u prekidaёu na
uzetu postoje prsteпovi, skiпite ih i
obelezite mesta gde su se oni пalazili.
5 Na јеdап kraj uzeta zavezite cvor, а drugi
kraj provucite kroz prsten i montirajte ga na
prekidaё. Ропоvо vratite sve deloYe.
6 Stavite masku па "telo" prekidaca.
Podesite duziпн нzeta. Povezite provodnike
s klemama na razYodnoj kutiji. Nemojte
zaboraviti da daпas i rasveta mora Ьiti
povezana sa uzemljenjem.
 Rasveta s
niskim naponom
Za ras\TlL1 s пiskim паропоm пеорhоdап
је tгaпsformator koji се sпizavati пароп па
12 volti. Svaka svetiljka moze da ima svoj
traпsformator, ali postoji i mogucпost da
vise S\'etiljki bude роуеzапо па јеdап
traпsformator. Neke lampe sL1 prilicпo
velike i teske, ра је rastojaпje izmedu пјЊ
vece. Јеdпа od pгedпosti пiskog паропа је
ta sto је rizik od stгujпog udaгa svedeп па
miпimum. Tako, па primer, mozete bez
ikak\•e bojazпi dotakпuti kleme па straпi
gde је пizak пароп.
S odvojenim transformatorom
Od\•ojeпi traпsfoпnator se koristi za
dobljaпje kompaktпe svetlosti i za svetiljke
koje se posta\•ljaju u пekom maпjem
pгostoru. Na јеdап tгaпsfoгmator moze
Ьiti pгikljuceпo Yise svetiljki, ali svaka
mora cla ima S\'Oju гazvodпu kшiju.
Ako se traпsfoпnator postavi Ьlizu
gla\11og izYora OS\'etljeпja, kaЬlovi koji
povezUJU traпsformator sa rasvetom mogu
cla se \•ide, а mogu i da se pokriju
spusteпim plafoпom. Traпsfonnatori пе
iziskllju пikakvo odrzavaпje, а mogн se
posta\'iti u kuhiпjske еlешепе, па plafoп
ili L1 пеkо uduЬljeпje u zidu.
S ugradenim transformatorom
Ova гasYeta lici па ras\·eш sa odvojeпim
traпskiпnatorom, s tim sto је mпogo
skuplp јег ima ugradeп tгaпsformator.
Za гazliku od sijalice, koja пюzе Ьiti
mапја ili veca, tгaпsformatoг је prilicпo
velik i to treba imati u vidu prilikom
ugгadпje O\'ih lampi.
"Diode" Ovaj relativпo поv izum dopusta
da se diode ko1iste kao S\'etlosпi izYoг.
Doпeda\110 su se diode koгistile samo za
lampe па koпtrolпim taЬlama ашошоЬilа
ili za elektroпiku. Оапаs se diode koriste
i kao S\'etiljke i smatгaju se \'Гlо
kvalitetпom rasvetom. Tako, па primer,
јеdпа S\•etiljka (tzv. spot) koja se sastoji od
15 dioda moze da tгаје i do 50.000 sati.
Prekidac za podesavanje intenziteta
svetlosti Iпteпzitet svetlosti moze da se
podesaYa pomocu specijalпog prekidaca ili
pomocL1 daljiпskog upravljaca (daljiпsko
upravljaпje rasvetom). U pn·om slucaju,
rasvetom se upravlja pomocu tasteгa, dok
је se L1 dгugom sll!cajl! L1pгavlja pomocl!
dugmeta па L1prav1jacu. Na оЬа naciпa
mogu se ukljuciti i iskljuciti svi tipovi
ras\•ete: od oЬicпih sijalica preko
halogeпih lampi koje гаdе па пizak
ili veoma пizak пароп do ПL1о svetiljki.
Za lampe koje гаdе pod пiskim паропош
postoje specijalпi prekidaci za podesavaпje
iпteпziteta svetlosti.
Воја RazliCitovi tipovi rasvete emituju
svetlost razпih Ьоја. Kako se kod svetiljke
po\·ecava broj luksova, tako svetlost
postaje sve Ьеlја. U prodavnicama se,
па primer, koriste halogeпe sijalice
koje rade па пizak пароп. S\•etlost
kojl! emituju ove sijalice st1vise је Ьеlа
i "ostra" da Ьi se koristila L1 kl!ci. Za
kl!cu је mпogo bolje izabrati sijalice koje
emituju "topliju" svetlost, koja је priJatпija
za ljl!dsko oko i koja opusta.
1
Kako izabrati
fluorescentne
sijalice
Fluoresceпtna sijalica osvetljava
omotac cevi putem elektricпog
prainjeпja. Daje priЬliZno pet puta
viSe svetlosti ро vatu od volframske
sijalice. Takode traje deset puta
duze.
Fluorescentne cevne DL1ge bele
cevi cesto se koriste za kucпu
rasvetu. Daпas se prodaju u sirokom
asortimaпu dimeпzija i Ьоја,
ukljucujuci i toplije tonove od
tradicioпalne sterilпe bele Ьоје.
Najrasprostraпjeпije SL1 fluoresceпtne
cevi precnika 26 mm i 16 mm.
Za starije tipove rasvete i dalje se
prodaju slablje cevi od 38 mm.
јасiпа struje zavisi od dиZine: 60 ст
је 20 W, 90 cm je 30 W, а 150 ст
је 58 W. Postoje i dugotrajne
fluoresceпtne cevi. Najbolje za ustedu
energije su fosforne cevi koje pokazuju
prave Ьоје i пе trepcu.
•
Kompaktne fluorescentne sijalice
Pozпate su ро tome sto stede eпergiju.
Rade ро istom priпcipu kao i cevne,
ali је kod пjih cev savijeпa, а koпtrolni
elemeпt је ugradeп, ра mogн da se
koriste kao i оЬiспе sijalice s пavojem.
Ostale varijante Fluoresceпtпe cevi
prodaju se u sirokom asortimaпu
oЬlika, прr., и oЬliku olovke, savijeпe
cevi ili pokriveпe stakleпe cevi, koje
lice staпdardпim sijalicama koje Ьi
trebalo da zашепе. I dalje se шоgн
паСi kruzпe fluoresceпtпe cevi, ali se
uglavnom koriste za uvelicavajuca
stakla. Cetvrtaste sijalice takode imaju
specijalпu паmепu - koriste se za
rasvetu trema ili za plafoпske svetiljke.
Kako da
montirate
fluo rasvetu
Postavljaпje rasvete па glavпo
strujпo kolo пiје uvek moguce,
пiti preporucljivo. lpak, mozda se
desiti da пemate izbora vec da
morate prikljuciti rasvetu па
glavпo strujпo kolo. Ako пiste
sigurпi sta tаспо treba da radite,
obavezпo pozovite elektricara.
Fluo rasveta Ьгојnе prednosti. Veoma је
pogodna za postavljanje, na pгimer,
iznad radnog stola. Fluo svetiljkama
moze se osvetliti slika ili istaci пeki
kutak и kuCi. Ako postavljate ovaj
tip rasYete, пюгасеtе, naravno, cla
sakrijete kaЬlove. FlLto svetiljke mozete
paliti i gasiti pomoct1 jeclпopolпog
ili clvopolnog prekidaca, kao i pomoct1
gajtana.
Alat: silo, clehtгicna оргста za spmvoclcnje
stn1j11og hola, sJшlpcl, та}щzе za scce11jc
lшblova i 11/esta za shidanjc izolacijc sa
lшblova, sгafcigи sa izolova110111 c/1-<ihom,
spiumglc
Materijal: ищ!ај za msvcш, habl sa
U-i pmvod11iha ifaza, пи/а i uzemljenje);
(ро гоtгсЬl) гazvoclna hutija sa ccliгi
izlaza, jeclnopolni 1пehiclac sa ugгaclnom,
1·azvoc/110111 /щtijom, sгafovi, izolaciona
tmha
Рге nego sto pocnete da radite
Ako hocete da rasveш povezete sa
sLГLt.Jnim kolom, пюгаtе ргУо da postavite
гazvodnu klllijll. Skinite sra[ove sa ПLto
cevi i пamestite nosac па zicl. Olovkom
oЬelezite mesta na kojima cete pгicvrstiti
svetiljku i, ukoliko је роtrеЪпо, oznacite
i гupu kroz kojll се proci kаЫ. lzbusite
oЬelezena mesta i pazljivo zasгafite nosac
ПLю cevi.
Montiranje svetiljke sa
ugradenim prekidacem
1 Iskljucite sklopku i ocl\•гnite osigurac
koji oЬezbecluje zastitu za stnф10 kolo
na kome cete гacliti. PгovLtcite kаЫ kгoz
svetiljkн.
2 Povezite provodnike za парајапје
([azni i nulti) s klemama па konektoni,
а uzemljenje sa poklopcem.
3 StaYite ПLю cev Ll пјеnо leziste.
Montiranje svetiljke Postavljanje
s odvojenim
prekidacem "spotova" koji
1 lskljLtcite sklopku na bгojilll.
Odvijte osigurac koji oЪezЪeclLtje
rade па nizak
napon
zastitu za stгLtjпo kolo na kom cete
raditi.
2 Raz\'Ucite kaЬlove za strнjн clo Ovaj tip svetiljki emituje svetlost
гazvoclпe kнtije koja se nalazi Ll
koja је јаsпа i kao takva је idealna
spusteпom рlа[опн.
za kaпcelarije i kuhiпje. S obzirom
3 Pripгemite kaЬ!ove za povezivaпje. па to da su "spotovi" malih
КаЬ!оvе ос! razvodne kнtije morate
dOYCSti i с[о SYetiJjke kojll zeJite da dimeпzija, опi se mogu moпtirati
moпtiгate. Dгнgi kаЫ tгеЬа da poveze
tаспо izпad radпe povrsiпe. Kod
гazvodnu kLttiju i pгekidac.
пjih је difuzija svetlosti takva da
4 Raz\'UCite kаЫ ос! гazvodпe kшije пеmа seпki i пeosvetljeпih uglova.
clo svetiljke. Pгovucite ga kгoz nipLt
za kabl.
Uputstva koja slede odnose se па "spotove"
5 RazYLicite kаЫ ск! гazvoclne klllije koji se ugrac1Ltjll Ll spнsteni рЬlоп. Postoje
vise vгsta spotova. Zbog toga рге пеgо sto
do pгekidaca. PoYezite taj kabl s
pocnete cla monitiгate оУе S\'etiljke, prvo
razvoclпom kLttijom pгekidaca.
pazljivo procitajte uputstvo pгoizvoclaca.
6 Кгајеvе kaЬlova p1ipremite
za poveziyanje. Ogolite vгhove Alat: olovha, �1Ьосl1ш testeгa, elehtl"ielю
pгovoclnika. busilica i clijamcmtsha hгш1а ггеспihа 57 ст,
scstaг, izolovani sгafcign, mahazc za sесспје
7 Postavite svetiljku Lt nјепо leziste hablova, hlcsta za shidanjc izolacijc sa
па пosacu i povezite kаЪ sa razvodnom lшblova
kutijom (koгak 2).
Materijal: umlaj za osvctljenje hoji 1шli па
пizalz пароп, postojeca elc/z11·ic11a оргета,
8 Po\•ezite pгovoclnike (fazni i пulti) lzabl sa clva pгovocl11iha i uzcmljc11jc111,
sa odgovarajнcim klemama. Povezite
tгcmsfoпnatm·i, 1·ес/11е hlcmc
i pгovoclnik za нzemljeпje. Zasrafite
poklopac.
Рге nego sto pocnete da radite Ako
9 Кгајеvе provoclnika povezite sa sijalice koje гаdе pod пiskim napoпom пе
pгedstavljajн nikakvLt opasnost, onda se
klemama па 1-azYodnoj kutiji prekiclaca
njihovi Lransfoпnatori prikljш:нjll na
(str 288).
glavпo strнjпo kolo pod пaponom ос!
220 volti. lpak i ovde treЪa Ьiti 01xezan, ра
tako, па pгimer, transfoгшator Ьi Lrebalo da
bucle najmaпje 3 m Ltdaljeп od .,spota". Za
пароn ocl 12 volti koristi se specijalaп kаЫ,
zahvaljujнci kom se sprecava pregre\•anje.
1 Na spLtstenom plafonu izabeгite
mesto na kome cete moпtiгati spot, ра
elektгicnom busilicom i dijamaпtskom
krl!nom izЪнsite Гltpu. Dnigi пасiп је cla
sestarom oЬelezite knig na gipsanoj ploci,
ра da ga isecete uЬodпom testerom
PRAКТICAN SAVET
U odпosu па fluo cevi, sijalice s
uzarenim vlaknima volframa mnogo
se cesce koriste zato sto emituju
svetlost koja је toplija i vise prija
ljudskom oku. S druge strane, sijalice
sa uzarenim vlaknima emituju i veliku
kolicinu toplotпe energije, ра se zato
preporucuje da za osvetljavanje polica
u kuhinji koriste fluo cevi.

) Ako postavljate rasvetu na spusteni
Drugi nacin Unutar svakog kruga
izbusite dovoljпo sirokн гнрн da kroz nјн
mozete cla pro\Тl1cete нЬосlпн testen1 i
rнcno isecite otvor па gipsanoj ploci.
2 Jskljнcite sklopkн па Ьгојi\н ра zatim
роmосн reciпil1 klema povezite kаЫ za
парајапје elektricпom eneгgijom s
traпsformatorom (220 V / 12 V).
3 Provнcite tгaпГormator kгoz izЬнsenн
rupн па spнsteпom рlаГопн. Tгaпsfo1matoг
пюгаtе postaviti па propisaпi пасiп, sto
znaci da mora blti пајmапје 1О ст
ocl p1Yog "spota".
ZA VASU BEZBEDNOST
plafon, onda bi razmak izmedu tog
plafona od gipsanih ploca i tavanice
sa gredama trebalo da bude najmanje
13 cm da ne bi doslo do pregrevanja.
Ne zaboravite da sa onih delova plafona
koji su Ыizu rasvete skinete izolacioni
materijal. lsto ucinite i u potkrovlju.
lzolacioni materijal postavite malo
dalje od rasvete.
6 Svaki "spot" stavite u njegovo leziste
i pгicvгstite ga klip-sistemom.
PRAКТICAN SAVET
Оа biste utvrdili gde se nalazi plafonska
greda, upotrebite detektor za metal.
Ovaj uredaj pokazace gde su zakucani
ekseri. Та mesta obelezite olovkom.
"Spot" treba postaviti izmedu dve
plafonske grede. Ako su svi "spotovi"
podjednako udaljeni јеdап od drugog,
postavljanje kaЫova mnogo је lakse јег
necete morati za njih busite rupe u
4 Povezite kаЫ s klemom па plafonskim gredama.
tгапsГопnаtогн. Оа Ы ste sproveli kablove
do rupa па рlаГопн, роtгеЬпо је da па
plaГoпskoj gredi izЬнsite vise rupa
(precпika 12 mm). Svaki od kaЫova
pro\'Ltcite kгoz odgovarajнcн rupн па
рlаГопн i izvнcite ga sto '"ise.
5 Povezite pгovoclnike svakog sijalicnog
grla sa klemama transГoпnatora.
7 U svako sijalicпo gгlo stavite halogeпн
lampu i ucvrstite је oprugama. Ukljш::ite
sklopkн i proveгite da li гас\е sve sija1ice.
Ako posle izvesnog vremena moгate cla
zamenite nekн od sija1ica, ропюсн
spicang1i polako osloЬodite opruge koje
нdаlјеп clгze sijaliш, skinite sijaliш i zamenite је.
novoп.; iste voltaze. .
Dodavanje б Da Ьiste L\cvrstili poklopac uticпice,
cvгsto zasrafite provodnik za kleml\.

antenskog Olabavite sponu, p1icvrstite ziCanll mrezu

i kabal ispod nje, i dobro stegпite spoпu.
Zicice ш1·еzе пiposto ne smejt1 dodirivati

prikljucka provodпik.. Pricvrstite poklopac uticnice

za kutijll.

za drugi
televizor
Na antenu mozete prikljuciti
vise od jednog televizora tako
4 Ako koristite llticпice u ravпi sa zidom,
L\vucite pгovodnik \.\ kutijll kroz L\vodnicн.
sto cete antenski kabal dovesti Ucvrstite kutiju gipsom i ostavite da se
osllsi.
do razvodne kutije, koja ima
jedan ulaz i dva izlaza.

Iz гazvodne kutije izvucite koaksijalne

kaЬlove do uticnica Ьlizu svakog
televizora. Povezite оЬа televizo1-a s
uticnicom pomocu koaksijalnog kаЫа
koji na оЬа kraja ima koaksijalni utikac.
Utikaci se гazlikuju ро izgledu, ali imaju
iste osnovne karakteristike. Postoje muski
i zenski utikaci koji odgovaгaju razlicitim
Drugi metod Kod lllicпice-kutije,
uticпicama.
па kгajll pгovoclпika napгavite
Antenski kabal moze da dolazi spolja
omёll i L\ёvrstite ga vijkom za
i da se provuce u kucu kroz izbusenн
klemll. Zasгafite poklopac lltiёnice
rupu u zidu ili prozoгskom ramu.
za lajsnl\.
Stavite razvodnik na mesto gde kabal
нlazi u kucu. KaЬlovi izmedu гazvodnika
i шicnice mogu se postaviti na isti пacin
7 Priёvrstite гazvodnll klltijll za
kao ostali kaЬlovi.
5 Ptipгemite krajeve provodnika za gredll ili lajsпu i utaknite antenski
spajanje. Шtrim nozem zarezite spoljnll utikac u odgovшajllcн uticnicu na
Preko staпdaгdnih kutija ubacenih
oblogll ро dllziпi od 3 сш. Savijte oblogu razvodпoj kutiji.
н zid mozete moпtiтati uticпicu u ravпi
i odsecite visak. Olabavite zicani plast i
sa zidoш, ili pak kнtiju s uticпicom
moпtirati па zid.
savijte ga da Ьiste ostavili 2 сш unlltгasпje 8 Spojite kablove utikaёima sa гazvoclnom
оЫоgе. Pomocll sekaca za zicll odsecite kutijom i нtiёnicoш а druga dva kаЫа sa
15 1ш11 llnutгasnje obloge. нtiёnicom i ТV prijemnikom.
Alat: alat za р1iрге11ш !туа lшbla
(stг. 282); ostш· 1102.; sclшc za ziш;
izolovaпi sгafci,<г,cгi; blesta
lzbor konektora za antene
Materijal: 1zoa11sijalni TV lшbal; spojcvi
ili hleme za lшbal; 1-azvodna ht!tUa; clve
\1
г�-=>
110al1sUalne ttticnice tr гavni sa zidom, s
1 ·--��

в\\
clгzaCima i podmetacinщ ili dve 1ioa11sUal11e

l
ulicnice-htrtije; hoabljalni trtihaci

1 Ozпacite putanju kаЫа od гazvodne

kutije do нticnice i, ukoliko је potrebпo,
od mesta па kom kabal ulazi u kucu clo
\\ �
гazvodne kutije.

Utiёпica za povrsiпu Razvodna kutija za Razvodna

2 Ako koristite нticnice Ll гаvпi lajsne pod ili ispod njega kutija Utiёnica u ravni sa zidom
sa zidom, ргvо stavite dгzace za пјЊ.
U svakoj kнtiji napravite odgovaгajuci
ulazni otvoг, postavite uvodnicн
i zasгafite kutije. Dovedite kabal za
anteпu do zeljenog mesta odnosпo
razvodne kutije.

З Postavite kabal duz оЬе putanje

od razvodne kutije do нticnica. Spojevima Zenski utikac Muski utikaё Kraj koaksijalnog kаЫа
ili klemama pгicvrstite kaЫove. Nemojte
kabal savijati pod ost1im uglom.
Odvajanje i Spajanje
komblnovanje koaksijalnog
signala za ТV utikaca
i muzicki stub
Koпektori za aпtenu 111ogL1 se vге111е110111
olabaviti, а 111ozda cete moгati da
pгoduzite kabal od uticпice do
Ako imate standardnu televizijsku, televizora. Novi шikac mozete spojiLi
s koaksijalпim kaЬ!om ili popгaviti
satelitsku ili FM antenu, mozete
pokvaгeni spoj.
komЬinovati signale da Ьiste od
krova do dnevne sobe imali samo Alat: поz; lilcsta

jedan kabal, а zatim te signale Materijal: lшal1sijal11i /шЪаl odg<mtl"фttcc

clttziпe; ра" koaksijal11i11 iitikaca
podeliti i usmeriti ih prema
televizoru i muzickom stubu.

DELOVI KOAKSIJALNOG
UTIКACA 2 Sekace111 za zicu uklonile 15 111111

l\Пl\Lrasnje izolacije (videLi stг. 306),

Koaksijalni utikaёi sastoje se od nekoliko ostavljajuci centгalni provodnik da se
delova koji se moraju razdvojiti prilikom vic!i. Povнcile kapicu пiz kabal i dгzac
montaie. provodnik u sredini kаЫа na111estite p1·eko plasla i pгovodnika.
prenosi signal i spaja se sa iglom u Zicice plasta пе smejt1 doc!iгivaLi
muskom utikaёu. нnшrasnji provodпik Dгzac cete
111oгati da гazdvojiLe da Ьi mogao
Telo da pгek1ije plasL, а zatim ga sLegniLe
L1tikaca� klesti111a.
Vепас 1gle
�
�

З Stavite нnlltrasпji pгovoclnik

u venac igle, а njega zaLim ll telo
Uпutrasn11 l шikaca. Stavile kapicu па с\гzас kabla
provodn1k i p1icvгsLiLe ga za шikac.

1 Sta\ite TV/FM dнpleks, ili tгipleks

4 Spojte sve L1Likace na isti пасiп,
нkoliko LгеЬа da komЬinujete tгi signala, /�
111ontiгajнci 111uske i zeпske L1Likace
tamo gcle nameгavate da posLavite
Zicaпi plast da oclgovaгaju spoj u па izlazu uticпice
TV i FM antene. Ova jednostavna uticnica
ili гаzvос!пе kшije i TV p1ije111nika.
pгedvictena је za ulaz dva ili tгi kabla Drzac kаЫа
i za izlaz jednog kаЬ!а, koj i pгenosi
� .._____ Kapica
visestгuke signale na гazlicilim
fгekveпcijama. � Koaksijalпi kabal
ZA VASU BEZBEDNOST
1 Skinite spoljnll oblogu па duziпi
Danas је sirom Evrope pravilo da vlasnici
kuca ili stanova vecih od 1 ОО m2 moraju
3 ст da Ьi se video zicani plast.
da ugrade najmanje tri utiёnice za
Savijte 2 сш plasta kako Ьi se videla
televizor.
нпuLгаsпја izolacija.

2 Doveclite ovaj kahal н pгosloгiju, do

tacke па kojoj jos _jeclпom moгate da
ргшs111егiLе sigпale i stavite TV/FM dupleks
нticпicll (ili tгipleks, ро роtгеЬi).
Hitne SLAVINE

vodoinstalaterske
intervencije PODESIVA SLAVINA

S\·aka nepгavilnost kod нкlo\'odnil1

iпstalacija 11eizosta,·110 Ltzгokujc сшеnје, koje
Ьгzо 111oze izazvati \'Cliku stetu, s o\1ziro111 na
to cla н1dа ulazi Lt zklove i natapa с\г\'l1.
Dakle, 11eophodno .1е sto pre i11ten·enisati
.
Vocla najCescc cuгi па 111estLt spoja sa
gun1ica -_zaptivna
saпitaгija111a (sla\·i11e, \Tntili, sifo11i) ili izmedll
navrtka
spoje,·a ес,; (za,·arcni ili 111el1a11icki spoje,·i).
'v'oda геdе CLtri na samim cevima. ko.1e mogll
cla zaгdaju, ра cak i cla pLtknu.
Inten·e11cije se lakse oba,·ljajLt ako se ce,·i
\·icle.

lzbljanje VOde Вс:: ol1zira 11а tip iпstal<кije,

l"im pri111erite ,·Jazпll mrljll ili сLtгеп1е
\'oclc, zat\·oritc gla\'ПLt sla\·iПLt. Ispгazпitc
нкlL1vocl11c cevi kroz ispLtsпi \Tl1ti, ako
JX1Stl1ji, odnosпo \т11til па najпizem пivщ1
iпstalaciJe.

Kad voda curi па spoju LOPTASTA SLAVINA

Olovne cevi Iz higije11skih i zclra\"Sl\'eПil1

razloga, strogo је zalxanjeпo koristiti olo\'11C
CC\'i za dон1dепје \•ode za pke. Daklc,
o\Javezпo тогаtс da za111eпite S\'C cc,·i.
Ako ste podstaпaг, пюzеtе zal1tevati
cla to шadi ,·[asпik staпa. kugla

Celiёne cevi Iako se S\'C та11је koгiste za

sпа\ЈdС\ЋПЈС \'oclom za pice, pociпko1·a11e
ёeliL·пe cevi i clalje postoje, пагосitо kod
сспtгаlпоg grepnja. Ce1·i su ]Jll\'Czaпe
spo.1c,·i111a s па,·01iта.
Rasklopite spoj Metalnom cetkom clolж1
ocistite ш1vоје.
ТгеЬа i111ati na LllllLt cla 11eki spoje\·i
izvcde11i s kLtdeljo111, шпеstо zaptivaпja na
� ---- prikljL1<::ak
otvoreni ventil zatvoreni ventil
korшs. ра kLtdclju пюгаtе cla za111eпite kako (telo slavine)
blste Llklo11ili Ltzrok шгепја \•oclc.

Bakarne cevi MehaniCki spojevi

sa prstenom ili па konus Posto
11cpгopLtstljiн1st он1g spoja poci\'a па
pгiё\TSCi\·aпjLI ргstепа па СС\' u lГCПLllkLt
p0Lтt11og zatezanja, оЬlспо tгеЬа samo da
zameпitc takav spoJ i cla se 11aclate cla се
staгi sklop oclgo\ЋГati 1101·om delll.
Prikljucak Ug[a,·norп .1е do\'l1ljпo гasklopiti
sasta\· ockijajLtci na\Тtku i pгomeпiti ostece11i
pгikljш':ak s kLtclcljom (пikada пепюјtе
sta,·ljati pгikljucak .1есiап па dгugi).
Kad voda curi па cevima
Ako sLt ce\·i starc, пеrпојtс oklc\'ati cla ih
zamenite. Naj\тгovatпije Sll zaгc1alc ili
osteceпe ро l'itaн1j duzini.
rocпite od clelo\·a iz111edll d\·a spop, ali
пепюјtе шпetati \1аkаг izmedLt сl\т c!Ltzi11e
l'elicпe ce\·i. Iako Је Ьаkапш 111ogLtce
posta\'iti рге се[iсПС, SLlpГOlПO nije
1110gL1ce.
Ako Sll Ll pita11jL1 relati\'ПO ПО\'С ce\'i,
сuгепје cete zaLtsta\'iti tako sto cete рг\·о
ispraz11iti \'odu iz cC\'i, а zatim је za,·ariti.
Ako Sll cC\'i od Ьаkга, zameпite sапю
osteceпi deo.
Slavine rгi S\'akoj iпLeгveпciji па kllCПil11
.
i11stalacijama tople ili hlaclne �·ocle
olJa\-ezпo је zat,·oгiti l'lкlu sto blize
\'oclol'l1dпoj mrezi. Daklc, potreЬ110 је
da gla\'ПLt sla\'inll, smesteпLt iza нхlопн:rа
(sla\i11a koja је ispгecl \'Oclomeгa pripacla
gгaclskom vocloнкlll) Ьuclc lll'Ck
u ispгa111om staп1u kako Ы oclmal1
пюglа cla Ьшk Ll l.Ltnkciji kad zatrт!Ja.
ZЬog toga је s \Teme11a па \Теrпе
okгecite da se пе Ы blokiгala Lt tгепшku
kacla \ЋIП ЬLtde neophodпa.
Otpustanje zaglavljenog propusnog
ventila Upotгeblte bllo ko1e sгeclst\'O
pгoti\! koгozije, koje cete 11a11ositi Lt mali111
koliёinarпa cla пе blste Ltpropastili \'CПtil.
NajЬolje Ы Ыlо cla staгe poclesi1·e s[a,·iпe
zamenite loptastim.
 SEMA VODOVODNE INSTALACIJE
Kucne
vodovodne Otvori za --------­
� ventilaciju
instalacije
Bez obzira па to da li је
- Kanalizaciona
sistem iпdivudalпi ili zajedпicki, cev (za
Kanalizaciona cev fekalije)
priпcip distribucije tekuce (za otpadne vode

vode isti је kako па selu, iz domacinstva

tako i u gradovima.

lnt!i1·iclшlni sistem, koji јс clanas гес!аk,

sastoji sc <кl рш п р с (11iclt\)ftm1) ko_1a
Vertikalna
1щ!t1 iz l1ttnaгa {)L)tiskщc с!о п.:=t.:n·оага,
cev
oclaklc sc рос! pгitiskom prcnosi Llo
koгisnil'kil1 mcsta. Zajccl niC·ki sistcm
funkcionisc na роtршю isti паl:iп ako
\
sc i:н:тс гс:сtУоаг, kL)_ji ЈС zатспјсп
\'l)clotoгпjcm па пajl'isoj ргiюс!1ю1 ta(·ki
racli postizaпj::t pгitiska koji omogt1c1\'a
clistгil)LICIJLI l'L)dc kгoz jal'Пll lllГCZLI i spщ!
koiL)l'O:a ili tгotoara. Na 01·t1 mrczu
Odvodna cev
\1·iclcti stг. 312) prik!Jш:тпi stt kt1шi
l'oc!t)\'LXlпi sistcmi. Poslc l'щlотсга i
slal' iпc, koji sc оЬil:по пalazc јсс!ап нz
clrttgi ll sal1tll l\Пll[aг posccla, ос!поsпо
og1жkпog clela zemljista - tako
ЈС гaclпiktt koji ol:ital'a jIOlГL)SПjll laksc
cia i111 pгiclc - LI st\'::tli po(·tnje kttшi
l'LKl<)l'Oc!пi siste111, i to ос! glal'п c sla1·iпc.

Cevovod
Oluk duz
trotoara \
PostL) proclc kmz tcmcljc zgгac lc, Dovod gradske
Glavna
ce1\>l'L)cl l:csto ima cl1·t1gt1 sla1·iпu, vode (pod pritiskom)
odvodna cev
sto опюgt1с11Ћ cla пе i:lazitc
iz kttcc ako trelx1 cla sc iпtc1Ycпise.
Poslc tog 1тпti!а postoji 1·cпtil :а
ргаzпјсп1с, koji mozc posltt ziti Bojler
za pot p t1 11 0 ргаzпјепјс cc1·i kod Odvod lspusni
Nepovratni ventil
гaclL)l'a па ktкпi111 iпstalacipma. otpadnih voda ventil
Ako пi1·0 to clo:Yoljal'a, Ыlо Ы
pгaktil:пo cla se ispocl tog 1тпti!а
паргаl'i mali otl'or па ocll'oclпom Hladna voda
k::1пalt1 :а kisпictt. Na 01·а1 оt1·ог Topla voda
пюzс sc sta1·iti poklopac ili гcsetka. Otpadne vode

LJ pгL>ti1·110m, Ьliztt 1·cпtila za s1·aki

slllcaj ostal'ite kol·ll ll kojtt ес j)L)
potгcbl oticati 1·oda.
Cc1·01'Lкl zatim ops!t1zщe s1т
saпita111c штdајс i _1ес!ап ili l'isc !10jlera.
01•i шсс! ајi Щ!_lа1·11 0 1 11 Ы tгеЬаlо cla
iniajtt Sl'L>jtt sla1·iпt1 tako cla пiЈС
пеорhос!по zatl'arati gla1·11i с!онх!
pгilikom popгa1·ki. Кос! staiil1 iпstalacija
lL) sc p гa 1·ilo гctko postol'a!t) i zlюg toga
ЈС l:csto роttтЬпо ttgгacliti jcclпt1 ili 1·ise
sla1·iпa.
LJ sta111!xпi111 zgracla111a нкlа se н
Sl::tПO\'C distгil)lliГa kroz l'CГtikalПLI CCI'.
Роtгоsпја l'LK!e н Sl'ak,1111 staпtt mcri sc
ропюсtt zascl1пih 1·оdо111сга ili 1·0L10111era
j)L)sta1·!jeпil1 па s1·akom pгikljt1(·kll posle
pгopttsпog 1·eпtila. Takodc sc Ьсz pГl)blcma
ро potгcbl пюzе posta1iti ispttsпa sla1·ina.
01·aka1· гаsрогс сl onюg u ca1·a i: н к! спјс
гazпih popгal'ki lкz omctanja ostalil1
potгоsаса ll zgгacli.
Ako ste se Lt zgгacltt doselili oclmah
ро izgгaclnji ili stc staпar ll sta111!xпoj
zgгжli ili рогосliспој kttci, пюzс!а nc
znatc sc111t1 iпstalacija i raspoгccl 1т11tila
koje је пеорl1Lкl1ю zat1·oriti ргс ncgL)
sto pol:nctc рорг.11·kе na 1·ocloнкlпim
i пstalacijama.
Pronalazenje slavine
Оа blstc sc laksc sпasli, pгatitc clo1'Lкlпt1
сс1· j)L)l'CI' ocl sla1·iпc :а h l aclпtt 1·oclt1
za kL)jLt ste proccnili с!а јс najbliza
1· oclo1· ocl110 1 шrezi. Ako пс zпate
г::ispmтcl, pitajtc sl\seclc ili l'lasnik::t
zg пк!с . Tako cctc lako naci 1'oclomcг
i glaшtt sla1·iщ1. Viclecctc cla kttcistc
1·осlLч11сга i111a stгclictt koja pokazlljc
smcг kгctanp 1·oclc: sla1·ina Ы treЬalo
da ima isttt ozпaktt.
 kolovoz trotoar PRIKLJUCENJE NA JAVNU VODOVODNU MREZU

kucni
vodovod
ulazni
prikljucak

ispusni omeksivac
ventil regulator pritiska
vodomer vode
sigurnosni ventil

OMEKSIVAG VODE Razliciti vodovodni sistemi

Omeksivac za vodu sve је cesci
u stambenim zgradama i privatnim
kucama. а. izmedu ostalog, sprecava
stvaranje naslaga kamenca u cevima i
uredajima u domacinstvu. Neki modeli
isporucuju se sa svim potrebnim
elementima, tako da ga korisnik moze
sam prikljuciti na kucni vodovod.
u kuci
Тгсl1а гazliko\'ati tri \Tstc \'lKIO\'L1clпog
sistcma (mгci:c) i гazlil:ito il1 tгctiгati.
1 Sistcmi za Llistri11L1ci1L1 tckLtcc \'lKJc
koji sпalxk'\'<1JLI S\T pгikl.JLtl'kc za \'lKILt
Lt kLtci ( 1 1la clпa i LL1pla \щlа)
2 OLl\·щlпi sistcmi za kisпicLt, otpaclпc
пckkalпc \·oclc iz clшп aciпst\·a (прг.
la\'al10. kacla. sшlорсга) i otpaclпc kkalпe
\'oclc (iz toalcta)
3 Sistcmi za gгсјапјс.
spгo\'lкli cc\·ima koje sLt скl istog matcгijala
kao i опс ko.1c ргспоsс l1laclпL1 \·ocill.
Za gгсјапјс \'LKk Ltpotгcblja\·ajtt sc гazliC·11c
\TStc lюЈlсга.
Protocni bojleri
[)obljЩLI \'lKltt iz poscl)Jlog pгikl1_ L1(·ka
i ро potгel1i ЈС gгcjll clok tcl:c. Мапјi
пюclcli Ltgla\'ПOlll sc Ltg1ж!L1jlt LI kL1lliпJC
za sпalxlc\·aп1c sшlорсгс. \'cci пюclcli
sta\·ljajtt sc Lt kщыtila . 0\'i шcda]i.
lxz ol1ziгa па kapacitct. гасlс па zспшi
iJi па te(·пi gas. kao SlO SL\ 11LllaП
ili ргорап.

Sistemi za distribuciju Akumulacioni bojleri

PRAКТIGAN SAVET
Vodomer se ne sme zalediti јег bi
mogao da pukne. U tom slucaju morali
biste da snosite odgovornost za kvar.
Preduzmite mere predostroznosti i saht
u kojem је vodomer popunite slamom ili,
jos bolje, staklenom vunom. Pazite da
ivice otvora na poklopcu budu ciste i
silikonskim gitom prekrijte spoj izmedu
poklopca i sahta da biste izbegli
talozenje vlage na dnu sahta.
Ako vodomer nije postavljen u saht
nego је izlozen losim vremenskim
prilikama, od smrzavanja ga mozete
zastititi ambalэZnom kutijom od
stiropora. napunjenom piljevinom.
l'ostojc cl\'a tipa lюјlсга. P1Yi, s cliгektпi111
vode gгерпјеm, zagп:·: \·a \'LKILt ocl\·ojcпim i
zameпji\'illl elcktгil'пim gгcjal'ima koji
ВЊ cla јс Lt pitaпjLt l1laclпa ili LL1pl<1
Сiпс рт.рш tclo.
Уос!а, i пstalacija se posta\·lja poscl1пo za
[)11.1gi za\'isi сх! сепtгаlпоg gгерпр
S\-ako clomaciпst\'l1. U poгcкlil'пim kLtcama
ргсkо kojcg lюјlсг cloblja tL1plLЧL1.
s росlгш1юm. iпstalacip za l1laclпL1 \·oc!Lt
LI tгcпLlliш pгcstaпka 1жlа сспtгаlпоg
Ltgгackпa па plafoпLt olxazLtjc osпo\'Lt
gгсјапја zamCПJLtjc ga clcktгil:пi ili pliпski
па kojll SLt jIO\'czaпi гаzпi шccla]i.
gгсјаС.
Ltkl.JLIL'LljltCi i опс za pгoiZ\'OliПJLI toplc
Кос! olx1 tipa п:С јс о ро\тсапјLt
\'lXlc. AkL1 јс kш'а па spгat. пюга cla sc
tcmpeгalLIГC \'Ollc LI ГСZСГ\'ОаГL\
Ltgгacli pгikl.Jlll:ak ili \ТГtikalпa се\· \'L'lTg
i L1clгza\·aпjL1 tc tcmpeгatшc па istom
pгcl'пika. Опа ес pгc'1юsiti \'lKlll па gогпјi
пi\'OL1. zlюg (тgа тога postojati clolxa
spгat. О\·а се\· tгclx1lo l1i cla па pol'ctkll
tcгпюizolacija гсzеГ\\Хtга. Ako sLt o\·ak\·i
ima sla\'iПLI i ispLISПi \TПtil koji LT
lюј1сгi pгiklJLtl'cпi па cc\·i za l1lacl11L1 \\1ULI,
oпюgL1citi olx1\·ljaп1c пcoplюclпil1
i cbl_1 c sLt рщ! pгiriskom ko]i oпюgttca\·a
iпtCГ\Tlll'ija lxz Lllkaja па ГL1пkcioпisaпjc
s11;1lxlc\·aпjc шес!аја јег ес l1la (lпa \'ocla
t1stalil1 iпstalacija.
пaclomcstiti toplll. Bczlкclпost b ,1 jlc 1·a tipa
sa cliгektпi111 grcpпjcm zagaгanto\-aпa ЈС
Cevovodi
lCГllIOSlalL11ll kL1ji јс zastiCC l l sigШПOSПilll
Ce\'l1\'lкli sc ргап: щЈ lыkга i, Lt 1юslcclпjih
\'cпtilom.
пekoliko gtкliпa, S\'C (тsсс ocl plastikc
(ГVС). Тс1 za\·isi сх! \·clieiпc i staгosti
Preporuka
g1жlc\·iпc. Cclik sc Ltgla\·пom kPгislSI
Кас! јс пщюlјLt toplo, ра sc akш1шlacioпi
za izraclL1 CC\'i za сспtгаlљ1 gгс1ап1с.
lюЈiсг iZ\'CSПO \TClllC пс kc1гisti, ПiЈС ga
lz Z ( lгa\'S l\'cп i l1 гazloga i .1cclпosta\'Пi.Jil1
роtгеЬпо pгazпiti. McLILlliп1. ako ga пс
popгa\·ki. olo\'o sc \'isc пе koгisti. lsto tako,
koгistitc z imi. to Ъi s\'akako tгelx.110 с!а
zlюg laksc Ltgгaclп1c i laksil1 popгa\·ki.
Lt(·inite.
plastika pt1stcpcпo zamcп111jc Ьаkаг. koji јс
гапi.1с zап1спiо L1lo\'O.
Topla \'lкla sc ос! шс(lаја za pгoiz\'Pclпjtt
\'щlс clo пкstа za LtpLЧгcl)LI Lt clcчпaciпst\1.t

Odvodenje vode
Кisnica
ОsПО\'Па S\Tl1a s\·il1 sistc111a i oЬlika
kгo\·пih pokгi\'al:a sta111lx-11il1 zgгacla
JCSlc skL1plp11jl' kisпice i пје1ю
t1s111cГ<1\'a11jc lt kaпalizacijtt.
Na ohocli111a kгонЈ\·а П1l1zetc пасi zlclю\T
razlil·нil1 LJblika i ос! гazli(·itil1 111atcrijala.
Na tcгasi poslLJJC olш:i kL1ji illlЩLI istLt Liiogtt
kao zlclю\'i. Опi Sll kaL) i od\·odпi kaпali
clll:': trotLJaгa 1юсl blagi111 пagilю111. а njil1L1\·
пщпizi clco spLJjcn јс s p0Cтtko111 \'Crtikalпih
ock,1cl11il1 CC\'i, takLJC!e гazlil:itil1 oЬlika i ос!
razlii:·н1l1 111atcпjala. Тс ос!нЈСlпс cc\i
L1gla\'Пo111 sc \'icle.
Ce\·i sc spajajll па gгaclsktt kaпalizaciJlt,
ali takocle spю\'LJdc \'ocltt lt kanale (Lt S\Ћki
ni:':i tегсп sli\'<1jLI se \'LKle kojc cloticLI s \·isih
tсгспа).
Sistc111i za ockocleпJC \'Ос!с S\T C:esle SLI
гаzс.lнЈјспi. ра kolektoгi kisпilc \'isc пс
ргiпыЈLI пikak\'e drщ�e оtржlпс te(·nosti
(otpaclnc \'ocle ili Гckalijc). lpak. i clalje
posto1c jec.liпst\·eпi kaпalizacioпi sisll'llli
Ll kojc sc sakttpljajll S\T otpaclnc \'ОС!е
i kisпica.
Ocl\·,кlne LT\'i prikal:eпc Sll па kolcktoгc
ispt1sti111a koji l1i treЬalo da st1 парга\·lјспi
tako cla опюgtю' zaLisla\·ljaпje kгt1pnog
пыtсгiјаlа (pгasinc, zemljc. lisla, itcl) i
sр1т(с zal:cpljcпjc poclze11111il1 L:C\'i.
TakLJdc sc prcporLil:LIJe с!а sc па pocetktt
СС\·ј :а щЈ\'оdепјс Sla\·j ГCSCtka осЈ zkc
i с!а sc kго\· гесlо\110 l:isti ll pcгcxlt1
kada opada lis(·c.
Nартпспа: Ll oclгcclc11i111 t1slo\·i111a,
\TrtikalLI za осlнх1епјс kisпicc пюgш'е јс
iskorisliti :а \'Cntilaci.Jll sistc111a za otpadпc
\'OdC.
Otpadne vode
Otpatlпc \·ode cine Гek1liJc iz toaleta i
otpadпc нкlс iz clo111aciпst\'a koje c.lolazc
i: la\·alюa, sttdopeгc. kaclc, tllsa i blc.lca.
LipJ1icщcпo јс cla sc ГckaliJc i otpaclпc
нЈСlс i: clo1пac'iпst\Ћ гazcl\'oje роsеЬпiт
kaпalizacio11i111 тге:':апы: blago пagпLiti
CC\'LJ\'щ]i [IO\TZllJll kLic'пc штсlа.1с ko1i
ispt1stajt1 otpaclпLI \'oclLI s \'CJ'tikalпo111
,1с!Уосlпо111 cc\·i (\Trtikalom). а toalct јс
пщссslс po\·czai1 diгcktпo па oc!Yodntt lC\'
:а fckaliJC \·eccg prc(·пika. Bilo Ы iclcalпo
da stt od\•oclпa \'CГtikala i cкl\·ocl za Гckalijc
рон:zапi kolcktoro111 ko1i Jl' smcstcп
ispocl zgгaclc.
0\Ћkа\· msporecl gагапшјс ispra\·110
ргаzПЈСПЈС шсс!ща za\·isпo ос! пjiho\'C
щюttтlх. sргеса\'а ЬLikll pгiliko111 isticaпja
i. sto ЈС пагос·itо \'аzпо, sр1т(а\'а siгспјс
пcpгijatпil1 111irisa iz toaleta Ll шссlајс za
clomaciпst\'O �. сг \TПtilacip опюgtка\'а
Liklaпpпjc псргiјаtпЉ тiгisа. U pгaksi,
111ссlшi1п. пајссsсе јс гсс о jccliпst\т110111
sistc111t1.
PRIKLJUCCI ZA ODVODENJE
Cevi sistema za odvodenje
Staпclarc.lпi ргс(лiсi L:C\'i Lt псkоп1 sistcпш
\'azcci SLI za s\'C \TSlc 111atcпjala.
Liveno gvozde
Upгkos osetlji\'osti па 1пehaпi(·ke шlагс.
li\'eпo gн)zclc c.lllgo ј<' bllo najl'cscc
ttpotгcblja\'aПi 111atcгipl :Ьоg (·\тstiпc,
otpoгпosti i akllsti(·пih S\'OJSta\·a. Koгisti
sc za kaпalizacioпc cc\'i i Ьгојпс sasta\·пe
clclo\·c koji mпogttc<1\'Щlt )Ю\т:kшјс. cev
Spo1пio: stt sc ргсkгi\·а!е kшlcljo111
ргс111аzапо111 katгaiю111. l1Ьасспо111 tl
ргоstог izmcc1ll cc\·i i ргstспа oko cc\·i,
isptшjcпog kala.1c111 ili сс111епtо111. Daпas
postojc gшпспс spojпicc kojitпa ЈС пшоgо
_1cclпosta\11ijc гLiko\·ati. Popr•1\·kc Sll \Т]о
clclikatпc i tгclxi ih pгcpttstiti stгt1Cпjakt1.
Kamen pescar prikljucak
za lavabo
Koгisti sc S\'c гссk.
Azbestni cement
Daпas ЈС zаlЈГап_1сп, а (тsto sc ttpotгcblja\•ao
ргс роја\'с plasticпil1 111atcгijala. Cc\'i
izliYaпe kalt1pi111a pгcpozпatlji\'e stt ро
glatkoj t1пшгasпj,1sti.
PVC
Si\т cc\·i od poli\·i11il-l1loгida ili РУС-а
с!апаs sc t1potгcbl1a\·ajt1 za S\T 111stalaci.Jc
ocl\'L1Cleпja \'ос!е. Мапе O\'og mateгijala -
losa otpoгпost па toplotн, Yisok kocl'ici_1c11t
Spajanje cevi od razlicitih materijala
гastezaпp, slalю Z\'Lt(·пa apsoгpcip -
LJ istmп sistc111L1 пюgшт ЈС koгistiti CC\'i
пасlоkпас!щс пjcgLJ\'a lakoca. jeclпosta\·пo
ocl гazlicitih 111atcгijala. па primcг CC\'i
sрарпјс lcpljcп_1c111, otpoгпost па koгozijLI,
ocl 1 i\'t:11og gнJzcla, kа111спа pescara,
kao i Сiпјспiса c.la пiјс роtгсl1по spccijalпo
Пlхосстспtа za sрајапје sa штс1а)i111а ос!
оdгzа\ЋП.ЈС. Razпi cloclaci 0111ogt1c'a\'ЩLt lako
РУС-а ili polictileпa. Pгilikom sasta\'ljaпja
[Ю\'е:i\•апје i polagaп1c ccYi. Мсс1шi111,
tгclx1 paziti па k\•alitct spojc\·a.
priliko111 kщю\·iпс јс псорhоdпо pгo\'t:ritt
cla li k\·alitct CC\'i tк!gо\·ага odгcclcпi111
роtгс!Ја111а. tj. cla li јс гс( о kisпici ili
otpaclпi111 \'ocla111a.
Spojevi па vertikalnim
odvodima
CC\'i 11а111спјепе \'cгtikal110111 ocl\·odcп.1t1
pociпjtt tt sшercm1 1li, ako ga пс111а,
lt sапitагпот C\'OГLI i za\тSa\·a1t1 sc
\TПtilaciLJПi111 Оl\'ОГОIП па kгонt.
Na s\•akotп пi\'Lllt pгccl\·iclen је ро
јесЈап pгikljttcak (cJO\'LJdlll zlcJ1), ll koji
sc salшpljajLt оtрасЈпс \'LJdc iz шсс!аја.
Prikljucak lavaboa za odvodпi sistem lepljenim Ugradnja
cevima od PVC-a Raspoгccl posta\'ljaпja \'CГtikalпih CC\'i
ttgla\'110111 ostajc isti lxz LЈЬ:iга па 111atcгipl.
Polietilen Sапю sLt spoje\·i spclifkпi za pojccliпtt
0111ogt1ca\•a izгacltt polllkгшil1 ce\'O\'Ocla \ТSlll CC\'i.
сгпс Ьоје.
Upotreba: dLJ\'odпe cc\·i, prikljttcci cc\·i
Standardni precnici odvodnih cevi
za oc.l\'L1c.l iz saпitaг11il1 ttreda1a.
Prednosti: ocllicпa otpo111ost па kiscliпc i Fekalne vode 0 90 do 100 111111
\'isoke tетрегаtшс, ра se zato ttpotгcblp\'a Otpadne vode
LI laЬoratorija111a i za spojc\·c \'Cs-111asiпa. iz domacinstva 0 50 do 80 mm
Мапе: polictilcп 111ozc cla sc koгisti sапю za Pomocna ventilacija 0 40 do 54 m111
izгac!tt 111cl1aпil'kil1 spojeYa koji Sll i:liн'пi i Lavabo. bide 0 najmanje ЗО 111111
пс !срс sc: пcpгopLtsпost јс zаgагапtс1\·апа Kada. tus-kabina 0 najmanje 40 mm
sапю zatezaПJClll \'iJka (ili tсгпюz•1\·агi\·а­ Sudopera 0 naj111anje 40 m111
п1с111. koje ПL' пю:':с 0Ьa\'it1 а111аtсг).
Alat
U svojoj kutiji za alat najverovatnije vec imate osnovni alat, kao sto su
francuski kljuc ili klesta. Za odredene radove i zahvate mozete nabaviti
specijalni alat i drugu neophodnu opremu.
Alat za oЫikovanje ivica cevi
Naj\'a±пiji рт1юспi ргi!юг ohi(·пo јс
g гll pisaп ll kшijt1 koja s•кlгzi:
• kalttp za zatc:aпjc:
• glodalictt za glodaп1c kгајс\'а lx1kamih CC\'i
• IJllsiliш s 1юcllogo111 ciliпcl г il:1юg oblika
za Га\'Папјс i\'ica cc\'i.
Rezac za cevi
Scl:c LTYi tako cla ostajc ЈШ\\' геz, поп11аlа11
па 11JCl1ll OSLI.
Mali rezac za cevi
Mali 1юlllpгc(·11ik o\·og гczal:a 0111ogllc1\•a
п,1cgo\'lt щюtгс!ю ргi iпte1тeпcija11ia па \ТС
posta,·ljcпi111 cc\·i111a.
Opruge za savijanje cevi
Spccijalпe opгt1gc ll koje sc tl\'ttl:c се\·
cla Ы sc izlxglo пјепо !0111lјспјс pг i l iko 11 1
sa\'ijaпja. Opгllga пюга da oclgo\'aгa
pгe(·пikll cc\·i.
Кlesta za oЫikovanje cevi
Klesta s clllgi111 kгaci111a 011юgllca\'aj t1
sa\'ijaпjc cc\'i гazlil:itih prcl:пika. Jz111cпlj i\'a
polt1ga 0111ogttc<\\'a sa\'ij aп j c CC\'i гazlil:itog
р1т(·пikа.
Papagajke (podesiva klesta)
0\'<Ј alatka i111a kгakc sроје пс pokгetпi111
zglL)lю111. 0\'ak\'a \'Cza 0111ogt1c.\\'a stczaпjc
\Tlikil1 komacla (clo 1 О с111 kocl пckih
пюсlсlа).
Cekic
Alatka za \ 'iscstгt1kt1 щюtге!ю, а пајс е sсс
sl tt±i za шiагапјс i\'ica cc,·i kotl iz1жlc
SJ10JC\'a.
Кlesta sa zabravljivanjem
Кlcsta s poclcsi\'i11 1 l:cljt1stiпia paгalelnil1
zt1lxкa ра lako steztt CC\'i ili па\тtkе \'ijka
kako Ы il1 zaclг±ali tl осlгсс1спт11 polozajt t.
Tako iпia,1t1 t1logt1 111alc. ali sпаzпс stegc.
Komplet ravnih kljuceva
Таkщ1с sc ZO\'Lt i \il,1t1skasti kljt1( c\'i. N.1iпia
sc za\ТCLI i щЈ\'Гсl\ па\тtkс lxz opasnosti ocl
OSlCCCПja Га\'Пi[1 SlГаПа.
Poseban kljuc za lavabo
Kljt1l: sa zglol11 10 111 gla\'(\Jll koji111 sc пюgt1
za\'ijati i L)c!Yipti maticc па do\'oclпi111
cc,·i111a (topla i ! 1!асlпа \'OL[a) ko1i st1
t1gla\'l.1 cпc ispocl Ј ,\\·а!юа.
Radla
Mali rttl:пi шссlај koji slttzi za oЬracltt
seclista kocl sla\'iПa. SaslL)ji sc щ[ ko1шsпog
(·t111a sa spolpsп j i111 Па\'ОЈСIП kгoz ko1i
prolazi \Тсtспо s gloc bl o111 па clLm.1e111 kгajt1.
Оkгсtапјс111 \Тсtспа ргсkо lL)l:kica gk)(blo
sс(т 111ctal i 1ю1-.1\'IЫ\'а scdistc па ko 1 c пalczc
gшпiса sla\'iпc. za роtршю zapti\'aпjc.
Кlesta za odvodne armature rezac za cevi
Klcsta s polt1kгнzпi111 ( тljt1sti111a koja
L)пюgt1C<\\'ajt1 je clпosta\' IIO оkгсtап1с
poklopaca ocl\·oda i sif'oпa.
viljuskasti kljuc
Testera za metal (bonsek)
Tcstcгa za 111ctal оргс111lјспа za111cпlji ,·i111
listLH11 (koji sc шлссс tI ok\'iг), а koji ЈС
pгilagodeп 111atcгijalt1 koji tгс!х1 prcsc ci mali rezac za cevi
(Cтlik, lxikaг, PVC).
Sajla
Mctalпo ttzc ko1c па јесlпот kгa_i t l ima
111ctalпt1 cctkt1 za otpt1si\'a11,1c :: a(тpl j cпil1
о
_
ccYi. ЉsLL* i slozeпiji п1Lxlcli s plasti(лi111
011юtal:e111 i гш::iсот po111LKll kojc sc Ltzc
sa cctkom оkгссс oko S\'OJC osc.
Guma za otpusivanje sudopere оо
о
jcclпosta\'IЫ sрга\'а za t1sisa\'a11.1c
(s llIYeпoш clгskoш) sta\'lja sc па Оl\'ог
sшlopcrc da Ы se парга\'iо \'akttL llll i
ocll-cpio LXl\'щl. Postoji i slozcпiJi пюсlсl
s гt1(лшп ршп ршп kop Ltsisa\'a i рос!
о
pгitiskoш izlxкlljc otpaclпe \'LXlc.
Plamena grejalica radla
Za zagi-t'\'<lПJC sшrzпlllil1 CC\'i i sрајап.1 с
lxikarпil1 cc\•i lсgшо 1п.
Teflonska traka
Nа\'ОЈПС spojC\'C ciпi пcpгo1110l:i\'iпia.
Naпюtajtc tгakt1 oko Ila\'Oja. а zati111
posta\'itc i stcgnite pгikljLtl:ak ili П<\\Ttkt1.
Кljuc za radijatore
Сlа\'Па alatka za ispt1sta11jc \'azdt1l1a
iz cC\'i za сспtгаlпо gгсјапјс.
Odvijac (srafciger)
ј сс[ап Z\TZJasti srafcigcг i С[\'а I«1\1la -
\'Ciiki i mali - clO\'Oljпi Sll za \'CCillLI
\'OLloiпstalatcгskih гасЈо,·а.
klesta sa
Stega i radni sto
zabravljivanjem
VгlL1 Sll pгaktil:пi za псkс гaclL1\'C. Upotгcbltc
stcgt1 sa zщx i п ia па stcz11i111 (тljt1sti111a .
Ncki pr e пosi\·i stolo\'i os111isljc11 i st1 takL1 tla
\'ес iпыјt1 spccijalпc zlclx)\'(� za stczaпjc cc\'i.
Celicna zica
Koгisti sc za l:isccпjc t111t1tгasпjL)Sti CC\'i
ргс псgо sto sc парган' spojc\'I, а ttjeclпo
ttklaпp гclt1.
Francuski kljuc
Kl,1t1(· s роk1тtпiш i poclcsi\'illl (тlJLIStiшa
clo (1') 1ш11 kocl пaj\' t: cil1 rпoclcla.
papagajke
komЬinovane

gumena sisaljka s pumpom

rotaciona sajla

francuski kljuc

opruga za savijanje cevi

sajla

teflonska traka
kljuё za radijatore
klesta za odvodne armature

klesta za savijanje cevi

gumena sisaljka s drskom

grejalica kalup za oЬlikovanje

kraja cevi

testera za metal

<Ј 660.i10 BI METAL "IDD/2•т

 2
Slavine
Кас\а .1е па\Тtkа роtрш10 od\•ijeпa,
pokLtsajtc tla iz\·aditc kLt(·iпLt (kшlcljLt).
Оа blstc О\'О шaclili, pokLtsajtc с\а јссlап
pazeci da је пс pokiclate. Ропо\'О pLtstitc
\'lКlll kгoz celu iпstalaci.JLt.
Ako poslc te рорга\'kс s\a,·ina i cbljc

koje cure kгај zakal'itc zico111 па (·i.1c111 stc kгa.JLI

pгethotlпt1 пapra\•i\i kLtkicLI. LJ S\'ako111
111а\о сшi, jal'e zatcgпite пa\ТtkLt, а c\гLtgi111
kljL1l'c111 priclгza\'ajtc kLtciste s\a\'iпc.
Postt1Ji \'isc \TSta s\ayiпa s gLtmicom, ali S\T slLtl'ajLt, пюгаtс skiпllli S\'Lt staгLt klll:iпLt.
Гш1kcioпisLt ро isto111 priпcipLt i 111ogL1 с\а
i111ajL1 iste пedostatkc koji Sll uzгokt1\'Ш1i
(тsto111 Ltpotrelю111, ali i пеdо\'ОlјПО111 ili
гctko111 upotгelю111. Рогсd problc111a koji se PRAКТICAN SAVET
laki;c гcsa\'ЩLI, sla1,iпc l:esto сuп:.
Paznja: novije slavine vise ne111aju
Zнtk \'OClc koja пcprestano kapljc LtЬ1·zo
kucinu vec prstenastu gumicu.
postщc nepoclnt1slji1'.

Curenje па zaptivacu
Zamena gumice
Ot1·oгcni 1тпti\ lza pгaznjcnje) sc
гask\i111a, а nы\о нх\е izlazi па \'JтtcПLt
za zaptivanje
za okrctanJc.

Alat: cl1'u .f1cmcu.1ku 11/јш'а ili d1'll 1·стш

1'ilj11.�lшsta 11/јш'а l10ji ocl,\iO\'a1aju 1щ1тlkш11а
:::ирli1'щ'а i 1clt1 .1/m•i11c; lшlш 11ap1m'/jcna ос/ 3 Nakoп toga, pazlji\'O ocistite Оl\'ОГ ll te\Lt
komшla ;::icc s]a,·iпe i па\'Ој.

Materijal: та/о /ш,'iпс; 11шs1 i/i .1pccija/11i

f'ICllШ::: /юјi Sl' 1110,\ill lll/(i ll ,\i\'O;::llш·i ili
tс/1011.1/ш 11·а/1и

1 Kak,·a gocl cla је sla1·iпa na kojoJ tгс\1а

Lla olx11'itc popгaYkLt, zat\'oritc gla1'ПLI
sla\'iПLI.

2 Ako ЈС пcispгa,·1ia s\a,·iпa u nizc111 dclн

iпstalacijc, роtрш10 ispгazпite се\'.

3 Pokнsajte Lla zaнsta\'ite сшепјс tako sto

cetc zapti\'ПLt пaYrtkll zategпllti ГгaпcLtsk1111
k\јш\·111 ili 1'iljL1skastim kl.iuce111, ргi l:e111Lt
.ЈС пс s111ete JJГc,·isc zatezati. 1 !<.asklopitc zapti1·11L1 пa\тtkll na sla\'ini .

4 Ропон1 pLtstitc \'Oc!Lt, ali пе zal10гa\'ite 2 Оа Ьistc pгo111cnili gн111icLt na\'rtkll,

с\а zat\·orite ispusni \'CПtil (ako stc k1\1z
п1еgа ispllstali \'OULt).
Kada slavina i dalje curi
1 Ockijte zapti\'Пlt na\тtkLt. Оа пс blstc
ockipli cclLt s\a,·iпLt, pгiclгza\·ajte јс tlrL1gi111
Ггапшski111 i 1 i rа\'пi111 kljLtce111.
4 Zati111 па панЈј па�поtщtе пekoliko пiti
kшlclJc pre111azanc таsш ili specijalпi111
ргс111аzшп, а jos lю\јс Ьi l1ilo tla је
za111eпitc tcllonsko111 tгako111. Mozda
dо,,о\јпо с\а prc111azete па\•ој ргс111аzо111.
пајрrе skiпitc tia\тtkll i гasta,·itc н!ozak
s \Tcte110111 с\а Ьiste iz\'adili gнmicLt.
Cu111icc nijc LI\'Ck lako пat'i Lt гас\пр111а
i lakse .1е za111e11iti (·ita\' Ltmetak.
t:c \1i1i
3 Оа Ьistc iZ\'aclili gш11icu. ос\\Тпitс
П<l\Ttkll koja јс оzпаl'спа па slici.

5 Vгatitc zapti\'ПLIП<l\TtkLt t po(лite tla јс

za\тcctc гLtспо. Кас\а to postaпc pгetesko,
Ltpotгcbltc klJLtl'. Pritisnite ПO\'Lt kнcleljLt
Curenje vode kod gumice Zamena lucne cevi
s filterom
Онlс јс гсс о sla\•iпi koja kapljc, sto zпal"i
da јс gLtmica clotгajala ili izobliLтпa i cla ЈС
1гс\х1 zaшcпiti. Ako \•ocla шпоgо сшi, а
1 Ako priliko111 ot\•araпja slaviпc \'idite
cla јс 111laz slah ili, nasщлot to111c, с\а 111laz
пешаtс пovLt gшлicLt i пistc Lt шogш'пosti
\'Ocle псјсdпаkо tс(т i to sапю Lt jeclпLt
da ocl111al1 nalx1vitc ПO\'Lt, vratitc staп.1
straпu, to zпaci cla u Пltcru slavine i111a
gшлicLt.
kа111спса .

Alat: \•cliki viliusiшsli k/јис' ili s1cl1фкi 11/i11L':

(/ЈО pollcbl) mali 1m•a11 l1juc'; )ссlш1 ili clva
Ј1·а11с11s!ш k/јш'а; k1pc :::.а ubla:::ava11jc
•• -
ич�оvа :::.иЬаси (11/юcitc i:::.mcilu :::.и/юса
i p1c
· c/111cta koji Sl' SLc:;:u 11/cstima); iJva 5 CшлicLt (ctc iz lczista izvatliti ротосн
sl"a/[·ip,cu1 tlu;:i11c 0.5 ст i 1 ст si1"i11c; srafci!-\CП1. Ako јс gшлiса pril'\TSCCПa
110тЬl110\•(111а k/csta \'ijkom ili пavrtklHl1, пајргс njil1 skiпitc.

Materijal: 1шstm·ul1 sa .filtaom :::а :::.аmощ

)it1111ica; \•a:::.clin; (ро pot1·cbl) su·cls/\'O
:::.ащ/та.Ш\1ш1јс

1 Zat\·oritc sla\·iпll za do\'Lxl \•odc.

rгovcгitc с\а li јс slaviпa 01vorc1ia i
pazljivo zapLtsitc гcsctkll cla пista пс Ы
Ltslo Lt oci\•lxiпLt ccv. Takoclc. clohro
zastititc ko111plctпL1 slaviпll.

•
6 StaГLt gLtшicLt za111cпitc поvот, kojL1
cctc сlоЬго Ltgla\•iti LI lczistc. Nспюјtс ko­
ristiti klcsta јег blstc пюgli tla ostctitc ivicc
ПО\'С gшлiсс. Ako јс пcophotlпo, gLtmicн
ропо\'О pritegпitc vijkoш ili пa\'rtko111.

>
3 Skiпitc clrzal' filtcгa, gшлicLt i proveritc
od111ah cla li па filtcп1 (rcsctki) i111a
kа111спса.

2 Skiпitc шлсtаk ili toёkic slaviпe.

3 Fгaп ш ski111 kljLtl"cш ili pollcsiviш
klcstima za ll\·ataпjc l"ijc stc ZLtpcc
zastitili 1kапiпо111 odv111itc шлсtаk na
slaviпi. Ako na\'гtka пс пюzс cla sc
okгcnc, пс111ој1с јс oclvrtati па silLt
јег blstc 111ogl1 tla iskri\itc tclo
sla\·inc ili tla sa\·ijctc tlo\•otlnLt СС\',
7 Vratitc нmetak sla\•ine i priё\TStitc ga
oclgo\'<11·a1L1ci111 kljш::cm.
ра l"ak i cla polo111itc lavalю. U111csto
to!-\a пaпesitc srcclstvo za ocl111ascivanje
oko spoja, sal"ckajtc tlcsctak 111inL1ta
cla ро(·пс cla tlclLtjc. а zati111 ропоvо
pokLtsajte. Mozcla (ctc nюrati cla pono\·itc
postLtpak пekoliko рша. Оа пс blstc
PRAКТICAN SAVET
polo111ili lа\Ћlю, ako ose(atc оtрог, Slaviпa koja је dugo otvorena moze da
_
C\TStl1 clrzitc tclo sla\ine kl1Ltёc111 se Ыokira. U hitnom slucaju to moze da
za ce\'i s oblozcni111 zщкi111а. Ti111 bude veoma opasno. Оа biste to izbegli,
kl1_ L1ёc111 neшralisacctc pritisak па jednom ili dvaput godisnje do kraja 4 Ako na filteru i111a 111nogo kа111спса,
navrtkLt tako sto c'ctc пјi111с zapiпjati otvorite i zatvorite slavinu. Posto је stavitc ga Lt l'asL1 siгl'cta i saёckajte пekoliko
LI sLtprotПOlll SlllCП.I. otvorite, vratite је unazad za cetvrt sati cla sc kamenac skiпe.
okreta, sto се spreciti Ыokiranje, U111csto toga, пюzсtс tla 111oпtiratc no\•i
4 Ккl п.1kо111 otlvrпcte шлсtаk sla\•ine, а nece uticati na protok vode. Гiltcr, прг., vcoma praktiёan пшсlсl s
sas\'illl ga iZ\'Ltcitc. Na пјсgо\•0111 krajLt loptasti111 zgloho111, а cla stari saC·L1vatc
пalazi sc dotгajala 1-\ШЛiса. za rczcrvu.

Popravka
probusene cevi
Metalne cevi podloznije su smrza­
vanju i pucanju nego plasticne.
Bakarne cevi ili опе od neпJajuceg
celika otpornije su od olovnih.
Kada se stvori ledeni сер, moze se desiti
da usled njegovog sirenja pukne cev ili da
pritiska spoj. Led se zatim topi, а cevi ili
instalacije pocinju da сиге. Ostecena
bakama cev ili cev od PVC-a moze se
privremeno popraviti nepromocivom
smesom iz patrona. Ovo sredstvo u oЬliku
paste koristi se pri maпjim curenjima vode,
а mora se pгimeniti na odmascenim i
ociscenim cevima. Isto sredstvo postoji
i u tecnom oЬliku, а ргоdаје se u tubama,
а sluzi za sitne popravke i porozne
elemente.
Konacnu popravku treba sto pre obaviti.
Zaustavite dovod vode, ocistite cev i
zamenite osteceni deo. Ako su u pitanju
ostecenja prouzrokovana smrzavanjem,
ponovno spajanje је nemoguce. Treba
zameniti сео osteceni deo cevi posto ste
prethodno cev isekli na potгebnu duzinu
testerom za metal ili rezacem za cevi,
zavisno od dostupnosti vodovodnog sistema.
Тај deo morate ukloniti, а zatim na njegovo
mesto staviti nastavak (zensko-zenski) ili
cev koja је па postojeci cevovod povezana
pomocu nastavaka ili mehanickih spojeva.
Mehanicko spajanje
1 Isecite osteceni deo i uvucite nastavni
prikljucak ргеkо jednog kraja cevi.
2 Ponovo postavite navrtke i prikJjucak
spojke i zategnite ih rukom. Navrtke
jednom okrenite kljucem.
Popravka ispucale cevi
2 Navucite raseceni deo na cev tako da se
пjegove ivice ne sastave. Ako ostecena cev
ima veci precnik od creva koje ga prekriva,
vodite racuna о tome da osteceni deo bude
pokriven.
3 Crevo dobro stegnite na cev s tri selne
ili ga obmotajte gvozdenom zicom.
lspustanje
vazduha
Ako је mlaz vode iz slavine
(najcesce slavine za toplu vodu)
preslab i kad se odvrne do do
kraja, а slavina pisti, stvaraju se
mehurici i voda ponekad da tece
s prekidima, to znaci da se u
dovodnoj cevi stvorio vazdusni
сер.
Alat: plasticno crevo sa aclapterom za
slavinu па оЬа kraja; (ро potпhi) kгра
i sгafciger
1 Povezite jedan kraj plasticnog creva
sa slavinom koju treba popraviti. Ako је
гее о slavini nad kadom, teze је postaviti
plasticno crevo. Umesto toga, spojte ga sa
slavinom za toplu vodu na susedпom
lavabou.
2 Pricvrstite drugi kraj plasticnog creva na
slavinu za hladnu vodu u kuhinji ili bilo
koju drugu slavinu koja se snabdeva direkt-
110 iz glavne cevi. Odvшite proЫematicnu
slavinu, а zatim i onu koja se snabdeva iz
glavne cevi. Pritisak iz glavne cevi trebalo
Ьi da istisne vazduh iz vodovodne cevi.
Vazna napomena Kada p1itisak iz glavne
cevi deluje na cev koja nije na nju direktno
spojena, postoji izvesna opasnost da voda iz
sistema zagadi dovodnu vodu u glavnoj
cevi. Stoga posao obavite Ьгzо i, cim
zavrsite, skinite plasticno crevo koje
povezuje dve slavine.
Vazduh u slavini za
mesanje vode па sudoperi
Ako slavina za toplu vodu u kuhinji пе
funkcionise, skinite pokretni lucni deo
i cvrsto pritisnite krpom na otvor dok
otvarate najpre slavinu za toplu, а zatim
i za hladnu vodu.
 Kada se sudopera sporo prazni
Ako vazdusni ёер i dalje • Ako se sudopera sporo prazni, ivicu
postoji otvora namazite vazelinom da Ьiste је
zastitili, а zatim pokusajte da otcepite
Vazduh na mnogo nacina ulazi u cev hemijskim sгedstvom.
vodovodni sistem i stvaгa poteskoce
u dovodu vode. Utvrdite sta је u Kada је sudopera potpuno
pitanju. zacepljena
• Da li је геzегvоаг bladne vode pгemali
za potrebe domaCinstva? Ako је njegova
zapгeшina manja od standardnih 230 l,
zamenite ga standaгdnim rezervoarom.
• Da li је ventil na plovku u rezeгvoaru
za hladnu vodu zaglavljen? Pratite kako
se rezeгvoar prazni dok se kada puni.
Ako ventil ne otvoгa dovoljno kad
se voda povlaci, dovod vode Ьiсе
ogranicen, а reze1voaг се se isprazniti
pie nego sto se kada napuпi. Vazduh
ulazi u dovodnu cev. Razmontiiajte
i ocistite venti1 plovka.
• Da li је cev koja vodi od гezeIVoara
hladne vode do rezeгvoara tople vode
mozda zacepljena ili nedovoljnog preseka?
Vodite racuna о tome da nijedan sigumosni
veпtil ne sme da bude odvmut do ki-aja i 1 Ako voda uopste ne odlazi, pieko otvora
zamenite cev ako је njen precnik manji od postavite gнmenu sisaђku.
22 mm. Ako se rezervoar sa toplom vodom
za kupanje ne napuni dovoljno Ьио, nivo
vode u ventilacionoj cevi pasce ispod nivoa
u cevi za dovod tople vode, ра се u nju uCi
vazdнh.

PRAКТICAN SAVET
Kada na vod ovodne instalacije dodajete 5 Ako proЫem ruje u sifonu, upotreЬite
nove elemente, tj. potrosace vodite
, sajlu. Skinite sifon sa zapusene cevi.
racuna о tome da su sve horizontalne Ubacite sajlu u cev. Okгecite rш:icu
dovodne cevi postavljene tako da se da Ьi spiralnim pokretima sajla sto
Ыаgо spustaju od glavne ventilacione dubђe piodrla u cev. Njen ostar vrh
cevi. 1 najmanji mehuric vazduha postepeno се proЬiti сер od prljavsine
moci се da iz sistema izaae kroz i ukloniti ga.
ventilacionu cev.
Drugi nacin Ako imate usisivac za
2 Кгроm dobro zatvorite prelivпu cev tecnosti, upotreblte ga kako Ьiste сер
sudopere i cvrsto је driite. То се spreёiti
uklonili iz sifona sudopere. Drzite krpu
vazduh da izade kroz pгelivni otvor, ра
na pielivnoj cevi sudopere. Zatim cev
vas trud da odcepite sudoperu nece Ьiti
usisivaca postavite iznad otvora i ukljucite
uzaludan.
usisivac. Ovaj postupak oшeksace сер od
prljavstine i omoguciti vodi iz slaviпe
da ga potpuпo izbaci.
Odcepljivanje
Jos jedna mogucnost Ako ste

sudopere u sudope111 sipali masnocu i ona se

stVJ·dnula, poku5ajte da fenom za kosu
zagrejete cev kako Ьiste otopНi masnocu.
U sifonu i odvodnoj cevi moze se
Zatim је isperite toplom vodom.
nakupiti masnoca koja zadrzavaju
ostatke hrane i druge otpatke.
Ostala zaёepljenja cevi
Pored toga, odvodnu cev
Ves-masine i. sudo-masine cesto Sl\
povremeno Ыokira i neki predmet.
prikljucene na sifon za otpadne vode
ispod sнdореге. One takocte mogн da
Alat: duzi komacl gvozdene zi.ce; gитепа se spoje s glavnoш kanalizacionoш cevi
sisaljlщ sajla ili Leleskopska kaгniSa za i to T-spojem koji је udaljen od sнdopere.
�, /
zavese; liofа Ako su svi uredaji povezani na isti sifon,

Materijal: kausticna soda; vazelin

3 Jako pritiskajte gumu goгe-dole. Ako ne jednu ро jednu odvojte sve cevi i ocistite
uspete da odgusite cev, ponovite postupak. . ih kako Ьiste otklonili zagusenje.
Toalet IZBOR WC SOLJE 1 DODATNE OPREME
WC solje uglavnom su napravljeпe od па cev koja izlazi kroz pod, koriste6i
lakirane keramike i pricvrs6ene su za koleno pod uglom od 90°.
wc solja i vodokotlic pod vijcima koji prolaze kroz гuре u Voda iz vodokotli6a u solju dolazi
postolju solje. Neke se postavljaju kroz izlazпu cev za ispiraпje (koja је
Najstaгiji modeli su jedпostavni jer se sa­
uza zid i пjihove cevi su sakriveпe, skrivena ako је rec о soljama s
stoje samo od solje s diгektпim ispiraпjem
а ima i onih okacenih na zid. niskomontaZnim vodokotli6em}
i visokog vodokotlica postavljeпog па zid,
Solje postavljene na spratu imaju i razliva se ispod ivice ро celoj solji.
s dпom пајmапје 2 m od poda.
sifon u oЫiku slova Р, gotovo Ranije su WC solje Ыlе povezane
Noviji modeli sastoje se od vodokotliea
vodoravan, koji је prikljucen па sa vodokotli6em preko cevi sa
пeposredпo пaslonjenog па solju (moze da
kanalizacionu cev iz zida. Solje u kuciпom ili smolom, tj. gitom.
bude s vazdusпim mehanizmom), odnosno
prizemlju cesto imaju sifon u oЫiku Danas se koriste spojnice - zaptivaci
nisko postavljeпog vodokotliea, па pola
slova S, s izlazom usmerenim od savitljive plastike, vrlo pogodne
visiпe.
пadole i spojeпim па kanalizacioпu za "uradi sam" majstore.
Sve ove iпstalacije mogL1 da budu
cev koja izlazi iz poda. Ako kupujete Solja se cisti i prazni vodom
delimicпo ili potpuпo sak1iveпe.
novu solju, mozda ne6ete mo6i da koja se pusta pritiskom na dugme
Postoje i vodokotliCi koji rade pod
nadete sifon u oЫiku slova S. U tom za ispiranje, sto је poпekad veoma
vazdusniт pritiskoт.
slucaju, vodoravпi pгikljucak povezite bucan proces.
Osim ove posledпje kategorije, diтenzije
vodokotlica su standardizovaпe:
• si1ina od 40 cm do 50 cm;
• visina od 32 cm do 35 cm;
• dеЬ!јiпа od 16 cm do 20 ст (13 cm оЬiспа sol j a guma - zaptivac za solje Cev za ispiranje
za vrlo taпke vodokotlice). PoveZL1je
Za sрајапје
Jedino sto varira od modela do тodela izlazпe cevi iz
odvojeпi

jeste пjihova visiпa u odпosu na pod: vodokotlic

vodokotlica
cev za sa WC soljom.
• od 36 ст za пiskomontazni vodokotlic; sa ulazom u
vodu za N1еп uпutrasпji
do 145 cm za viseci vodokot1ic, оdпоsпо wc solju
•
ispiraпje pr·ecпik оЬiспо
vise od 56 cm za пisko postav�eni је 32 mm,
ko l eпo
vodokotlie. kad se vidi
Za odvod pod uglorтi (vodokotlic
od 90° postavljeп
Vodokotlici Daпas se izraduju uglavпoт visoko ili па
od lakiraпog porcelaпa ili ocl plastike. odvo d пa pola visi пe)
Povlaceпje/ispustaпje vode obavlja se Ьilo c ev i 38 mm kada
pritiskom па dugme, Ьilo ceпtralпom ili 1е Lrgradena.

Ьоспот rucicoт. Kod пekih modela se

zbog ustede vode ispiranje тоzе pгekiпuti.

Visece wc solje
Prostor koji zauzima iпstalacija s visecom
WC soljoт manji је od опоg kod
uоЬiсајепе iпstalacije (vidi crteze dole). Razliёiti naёini postavljanja Instalacije
Pored toga, viseca solja iта skrivene cevi, se mogu postaviti и zid, и zidпu oЬ!ogu
Iako se odгzava i ро potrebl је moguce роsеЬпо пасiпјепu и tu svrЬн, оdпоsпо
p1ilagoditi visiпu. kaпal predvideп za cevi i ostale instalacije.

ugradпi vodokotlic vodokotlic па pola v isiпe пiskomoпtazпi vodokotlic

55 cm ..... , 60-65 cm )1о-- 1 70-75 cm )1о--

пi skomoпtaZ:пi vodokotlic i solja s vodoravпim

i zlazom: daпas пajcesc i model
 Rad vodokotlica
Vodokotlic se puni Vodokotlic se prazni
Rad ventila s plovkom Nivo vode u vodokotlicu raste, а raste Rad ventila s plovkom Posto voda istice iz vodokotlica, ventil D
i pritisak na ventil D na plovku. Plovak Е otvara ventil sve dok propusta vodu iz rezeгvoara vodokotlica. Plovak Е se spusta,
voda ne dostigne gornju ivicu rezervoara F. oslobadajuci pri tom klip А preko poluge В. Vodokotlic se puni
preko cevi. С, koja vrtlozno ispusta vodu.

Rad mehanizma zvona Zaptivna gumica l pritiska na leziste. Rad mehanizma zvona Kad se podigne prelivna cev 5, gumica l
Dok puni vodokotlic, voda prodire kroz otvore 2 zvona. propusta vodu iz vodokotlica. Plovak 3 zadrzava p1-elivnu cev 5
Plovak 3 polako se podi.Ze do prstena 4. tako da gumica l ostaje u gornjem polozaju sve dok se vodokotlic
potpuno ne ispгazni.

Pun vodokotlic Prazan vodokotlic

Rad ventila s plovkom Voda ulazi u prostOI Н i vrlo brzo Rad ventila s plovkom. Ventil s plovkom ponovo је potpuno
(za oko sekundu) podize plovak Е pun vazduha. Pomeranje plovka otvore11 sve dok se vodokotlic do kraja 11е napu11i vodom.
prenosi se preko poluge В na klip А, koji zatvara mlaznicu G.

�
ф

Rad mehanizma zvona. Mehanizam Је potpuno potopljen. Rad mehanizma zvona Buduci da је vodokotlic ргаzа11, voda
Plovak 3 vrsi pritisak na prsten 4. Mehanizam ostaje zatvoren koja је u zvoпu istice kroz otvoгe 2. Plovak 3 polako se spusta
јег је pritisak vode deluje na gumicu l i na plovak 3. i vraca gumicu l na пјеnо sediste. Mehallizam se zatvara kad se
vodokotlic isprazпi.
ProЫemi u radu vodokotlica

Voda u solji stalno curi Ostecena gumica

Uglavnom је u pitanju centraina zaptivna

gumica: ona vise ne zatvara ispнst iz
vodokotlica i voda tece н jakom mlazн.
prelivna cev

1 Zatvorite ventil da Ьi se rezervoar

potpнno ispгazпio.

2 Razmontiгajte centralni mehanizam

i proverite da li se ispod njega zaglavio
neki strani predmet.

3 Proverite u kakvom је stanju gнmica,

odnosno da li је pнkla ili рrоЬнsепа.

4 Vratite mehanizam na mesto. Isprobajte

centralni
mehanizam
na prazno. Ako је dгZac gumice polomljen,
gнmica vise ne ide н pravom smeru i pada
pored svog sedista. zaptivпa ----с:=..._...._,
gumica г- - -�-'"?. __ .&;;;;;;;;:.,
5 U tom slнсајн, vratite је na njeno
sediste ili је promenite ako је osteceпa.

Voda stalno curi u solju.

DELOVI NISKOMONTAZNOG VODOKOTLICA

podesivi klip
Niskomontazni vodokotlici sve su dugme za pokretanje
mlaznica
cesci, а razlikuju se samo ро пacinima /
fiksiranja, velicini i kapacitetu.
kopca za fiksir /
1
1
1
Svi, medutim, rade ро istom principu /
i sastoje se od istih elemenata.
•&ТЈМ..-"1
/ � [§]
0 0

zaptivacen1 @®
G 0

�� veпtil s
plovkom 11
� �
� Cii?
okovi za
fiksiraпje

Novi niskomontзlпi vodokotlici vrlo

lako se postavljaju: vijci za fiksiranje
пе prolaze kroz rezervoar vodokotlica. zaptivпa gumica
Zahvaljujuci klizacima, vodokotlic se !
postavlja lako kao i daska za solju.
Ovaj sistem moze se prilagoditi gotovo
svim tipovima solja.
Voda stalno curi
u tankom mlazu
Moguce је da је nivo vode u vodokotliCu
toliko visok da voda stalno istice kroz
prelivnu cev. Ulazni ventil kojim upravUa
plovak treba с1а se zatvori pre nego sto
voda dostigne taj nivo.
Ako је plovak ostecen ili probusen,
pгopusta vodu i potone u rezervoar,
ра vise ne funkcionise. Zato ga treba
zameniti (ako је probusen) i1i popгaviti
mehanizam kako Ьi mogao da upravlja
ventilom.
Pгoverite i zglobnu polugu koja spaja
ventil s plovkom. Опа moze da bude
\ se samo na to sto ne pravi buku. Ovaj
/
\ lsto tako, kako Ьi rad tih ventila Ьiо
neispravan plovak
Probuseni plovak vise пе moze da zatvori
ventil i voda t ece kroz prelivnu cev.
zaгdala, zaglavljena ili ostecena. MoZda је
i ventil dotгajao, ostecen ili prekгiven
naslagama kamenca. U tom slucaju,
zamenite сео sklop (plovak, polugu
i veпtil) modemijim modelom.
Plovak
Ako odlucite da postavite uredaj s
trenutnim zatvaranjem, izbeci cete
opasnost da plovak naprsne. Ovaj tip
ventila prilagoden је veciпi keramickih
i plastiCnih vodokotliCa (navoji 12117).
Besumni ventili
s plovkom
Ventili napravljeпi u skladu s
odgovarajucim evropskim standardima
pozпati su kao besuпшi. Medutim,
predпosti besuпшog ventila ne svode
model mлogo ЬгZе puni vodokotlic.
sto tisi, pгeporucuje se da uz njih stavite
besumпi venti.l.
UREDAJI ZA USTEDU
VODE U TOALETU
U vreme kada se proЫemi vezani za
zastitu zivotne sredine odnose na
svakoga od nas, najverovatnije
vas interesovati novi sistemi rada
koji omogucavaju ustedu vode i
istovremeno znacajno umanjenje
racuna za vodu. Proizvodaci tvrde da bi
usteda u cetvoroclanoj porodici mogla
da bude i do 45.000 1 vode godisnje!
Cinjenica је da је upravo uredaj za
ispiranje toaleta jedan od najvecih
potrosaca vode u domacinstvu.
Rec је о uredaju koji ogranicava
kolicinu vode utrosene za ispiranje solje,
ispustajuci samo onoliko vode koliko
potrebno za efikasno ispiranje. Treba
napomenuti da ovaj sistem, koji radi ро
principu prekidanja protoka, nimalo ne
uticu na pritisak vode. Upravo zato ih
nazivamo "uredajima za zadrzavanje
vode". Postoji i drugi uredaji ciji nazivi
јаsпо upucuju na njihovu funkciju -
"uredaji s programiranim zatvaranjem"
ili "s dvostrukim ispiranjem". Upotrebu
ovih uredaja danas bi trebalo ozbiljno
uzeti u obzir. kraj teksta uokvirenog
zelenom bojom.
ProЫemi sa
wc soljom
NajcesCi proЬ!emi u radu WC solje
povezani su sa stalпim curenjem i
zacepljivanjem. Curenje na izlazu iz
solje moze se lako popraviti, ali ako
је napukla, jedino resenje jeste da је
zameпite.
Odcepljivanje WC solje
Kada se solja ispira vodom, dva mlaza
vode koji prolaze ispod ivica moraju Ьiti
priЬliZno iste snage da Ьi se spojili u
pгednjem delu solje. Voda iz SO!Je mora
da istice polako, ne praveci vгtlog. Ako su
vodokotlic i sistem ispiranja ispravni, а
vodi је potrebno vise vremena da izade
iz solje, nesto ometa protok kroz cev za
odvod ili izlaz iz sifona.
Ako se vocla penje do ivice soUe, а zatim
se sporo prazni, najverovatnije је u pitanju
zacepljeпje na izlazu iz sifona solje ili u
odvodnoj cevi.
Alat: gumena sisaljka s drskom; savitljivo
crevo za otpиSivanje kanalizacije; Јшfа;
ogledalo; par gнmenih гukavica
се
1 Da Ьiste otpusili solju, uzmite gumenu
sisaljkн i jako је pritisпite na dno, tako da
pok1iva izlazni otvor. Eпergicno pumpajte
nekoliko puta, podizuci i spustajuci drsku
poput klipa kako Ьi vazduh mogao
је slobodno da stгuji.
PRAКТIGAN SAVET
Ako nemate gumu za otpusivanje,
mozete upotrebiti i metlu obmotanu
grubom krpom za pod. Takode mozete
da se popnete па stolicu i da odjednom,
sa visine, sipate u solju kofu vode.

2 Ako ovaj postupak ne daje rezultate,
ргоgшајtе sajlu kroz ispust soUe i sifon
kako Ьiste uklonili zacepljenje.
3 Ako је soUa i dalje zapusena, ocistite
podzernni kolektoг.
4 Pustite vodu da Ьiste pгoveгili
da li dolazi u solju kгuzeCi ispod ivica
i da li se dva mlaza spajaju na prednjoj
stгani soue.
5 Ako је mlaz slab ili nejednak,
posluzite se ogledalom da Ьiste ispitali
podгucje ispod ivice. Prstom predite
ispod ivice solje da Ьiste utvгdili da li
ima пaslaga kamenca ili otpadaka koji
dolaze iz vodokotlica i mogu da
ometaju dovod vocle.
Mere predostroznosti Da Ьiste izbegli
zagusenje WC solje, nemojte pгosipati
ostatke od hrane, masnu vodн ili Ьilo koji
predmet koji Ьi mogao da zacepi odvod.
Na kгaju, ne zaboravite da pнstite vodн
posle svake нроtгеЬе.
Odcepljivanje solje s
dvostrukim sifonom
Solje s dvostгukim sifonom retko se
zacepe, osim ako neki pгedmet - npr.,
plastiCna igracka -slнcajno ne нpadne,
а voda ne moze da ga izbaci.
Postupite isto kao i kod oЬicne solje,
ali ako ne нspete da нklonite zacepljeпje
gumom za odcepljavanje, pozovite strucnн
osobu. U vecini slucajeva nivo vode raste
нmesto da opada kad stigne mlaz za
ispiranje. Kvar nastaje jer је cev zacepljena
otpacima Ш ostacima koji dolaze iz
vodokotlica.
Alat: suifcigeг; .fraпcuski Щие; posuda
za crpkaпje vocle Љ savitljivo crevo
za Ciscenje sifoпa; stara cetkica za zиЬе;
(ро роtп:Ьi) kапар, drvene letvice
1юје sc postavljaju роргеспо па
vodohotbl
1 Da Ьi se doslo do шеdаја za smanjenje Skidanje solje
p1itiska, podignite poklopac vodokotlica na
isti nacin kao kod menjanja ventila s
s vodoravnim ispustom
poklopcem па пiskomoпtazпom
vodokotlicн.
1 Odvojte cev za ispiranje tako sto cete
srafcigeгom izguгati konнsni zaptivac.
Ako је н pitanjн stara solja, dletom
2 Starom cetkicom za zube ocistite izvadite kнсiпн.
kraj cevi za vazdнh, ne vadeCi је.
Cev se najcesce zacepi u gorпjem
delн.
Popravka solje koja curi
па ispustu
Zaptivni sloj od gita vremenom pocinje
cla propнsta jer se git stvгdпe, а usled
vibriranja poda git pocinje i da рнса.
Da Ьiste takav zaptivac zamenili tгепшnо
fiksirajнcim zaptivacem, solja mo1-a da se
pomeri napred i posle vrati na mesto.
Popravku mozete obaviti i bez
pomeгanja solje tako sto cete нpotreЬiti
nергошосivн lepljivн traku ili kнdeljн,
odnosno silikoпski git koji se ne 2 Odvrпite vijke koji ucvrscнjн solju
stvrdnjava. za pod.
Dletom sastruzite i нklonite stari git i
obmotajte izlaz iz solje s dva ili tri sloja
lepljive trake.
LepUivl..1 trakн dоЬго namotajte na iviш
odvodne cevi na росlн i zatiш si1ikonskiш
gitom popнnite prostoг izmedu ivice i
izlaza iz solje.
Obmotajte oko spoja jos dva sloja
lepljive trake.
1
Zamena (
wc solje
Nekacla su solje Ьile zacemeпtirane za pod, 3 Lagano povнcite solju napгed
ali је zbog cementa cesto dolazilo do pomerajнci levo-desno da Ьiste је
pгevelikog pritiska i keгamika је рнсаlа. izvнkli iz нlaza u odvodпн cev.
Sada SL1 solje нglavnom pricvгscene vijcima Ako to ne mozete da шadite, razЬijte
za pod od plocica. izlaz iz solje koji је kolenom spojen za
Vrlo је tesko skiпнti stю11 napнknutu kanalizacionн kolektorslш cev, na isti
sol1н sa zacemeпtiranim izlazom, nacin kao kod vertikalnog ispнsta
sifonom 1..1 оЫikн slova S i odvodnom (vidi dole)
cevi L1 роdн.
4 Ako је izlaz solje zacementiran
Alat: sra.fciger; liЬela; elehtricпa busilica; ili pгekriven gitom, razЬijte ga dletoш
buгgije; zastitпe паосаге; malj; dleto za па mestl..1 spoja s kolektorskom
hladan metal; krpe; staтo dleto; tanlzi ekseri; kanalizacionom cevi od livenog
selzac gvoZda.
Materijal: WC solja i sediSte; masinshi vijci
sa poluohruglom glavom (uglavnom cetiri
homada) sa podloshama od lzaucuha; holeno
Skidanje solje sa
za odvod odgovaгajuceg pгecniha; (ро роtпЬi) vertikalnim ispustom
tiplovi za zicl (za рип pod); clrvene daSCice za
podmetanje 1 Odvojte cev za ispiranje na isti nacin
kao kod so1je 5 vodoravnim ispustom.
2 Odvijte vijke kojiшa је p1icvгsceпa
za pocl (hromiraпi vijci ili vijci sa
zastiCenom glavom), maljem ili
celicnim dletoш гazЬijte cement.

3 Da Ьiste oslobodili izlaz WC solje,
stavite zastitne nаосаге i cekiceт гazЬijte
odvodпu cev пeposredпo izпacl njenog
spoja s kolektorskoт cevi. Zatiт povucite
solju пapred i poloтljene delove izvucite
iz spoja.
4 Napunite odvodпi otvor krpaтa da
slomljeпi koтadi i otpaci пе upadnu u
пјеgа, а zatiт cekiceт i dletoт skiпite
preostali deo solje. Postavite ostricu dleta
u otvor i razЬijte keraтiku na jednoт
шestu, dГZeCi dleto vertikalno. Ostatak
се se lako odloтiti.
5 Uklonite cekiceт i dletoт spoljni deo
spoja cevi. Nije strasno ako таlо razЬijete
ivicu.
6 Ocistite i l..1kloпite sve tragove betona
па теsш gde se nalazila WC solja da Ьiste
doЬili гavnl..1 osnovu za novu WC soljl..1.
Montiranje WC solje
s niskomontaznim
vodokotlicem
1 Ako na izlaш cevi za ispiranje пета
guтenog zaptivaca, stavite ga.
2 Postavite plasticпi nastavak na izlaz iz
wc solje kao sto је p1ikazano na fotogгafiji
gore.
Ako ste predvideli spajanje na pod, na
izlaz iz WC solje тога se postaviti guтeni
zaptivac s nшfот od PVC-a ili kolenoт
pod uglom od 90°.
3 Ako morate da napravite rupe za
vijke 1..1 podu, postavite solju i obelezite
odgovarajuca mesta. Кгоz п.1ре za vijke па
postoqu solje pгovucite tanki flomaster ili
olovkн, odnosno obelezac ili ekseг koji cete
lagano udaгiti cekiCeт. mагkег (hemijskl..1
ili dгvenu olovku) ili ekser koji се Ьiti
lagano zakucan cekiCem.
4 Postavite solju па mesto i obelezite
cгtajl..1ci oko citavog postolja kako Ьiste је
kasпije lako namestili. Zatim је skloпite.
5 Probusite гuре za vijke па obelezeniт
mestiтa. Na punim podovima, kao sto su
betoпski, Ъusite Ьщgiјош za Ъеtоп i stavite
tiplove za vijke.
6 Ako је ulaz u kolektoгsku kanalizacionl..1
cev 1..1 пivou poda, izvadite zastitne kгре,
pazeci ргi tom da пiSta ne upadпe u otvor.
7 Neka vат neko eventualno ротоgпе
da podignete solju i postavite је na
obelezenu liniju, kao i da istovгeтeno
ubacite plasticni nastavak u otvoг
odvodпe cevi.
8 UpotreЪite guтeni zaptivac
(vidi korak 1) i l..1VUCite ga u ulaz
cevi za ispiгaпje u wc soljl..1.
9 Pricvгstite soqu za pod uтecuci
guтene podloske izтedl..1 svake glave
vijka i keramike. Ne zatezite vijke previse
јег Ьiste mogli da polomite solju.
1О LiЪeloт, koju cete postaviti роргесnо
na solju, proverite da li је vodoгavпo
postavljeпa u dve dimenzije: ро sirini,
odпosno ро duЬiпi.
11 Ako solja пiје potpuпo vodoravna,
odvгnite vijke i poduprite је dгvепiш
civijaтa. Ako solju ne тozete da postavite
u vodoravaп polozaj, poravnajte је јеdпiт
slojem od cemeпmog maltera.
Pazljivo stegпite vijke i zaustavite
se сiш osetite otpor da пе Ьiste polomili
keramiku.
Visece solje
Кlasicni тodeli solja pricvгsceпi su za pod,
ali postoje i тodeli koji se pricvrscl..1jl..1
na zidni nosac (koпzolu). U tош sll..1caju
pгedvidite роsеЬпо mesto za odvodпu
cev. Otvori za dovod i odvod vode
postavljeпi su vodoravno.
Fiksiranje daske
Postupak је jedпostavaп, Ъеz obziгa
па to da li daska iша poklopac ili ne.
Uopste пiје роtгеЪап alat.
 L1ski vodokotlic

pl1osnata sarka

daska

---­

savitljiva spojnica -��

1 Odvijte оЬе sestougaone ili leptiraste

navrtke koje se nalaze ispod venca solje.
Kad oslobodite sarke, vodite гacuna da solja
sacuvate gumene podloske (iako cesto
dolaze u kompletu okova za pricvrsCivanje
daske).

koleno pod uglom od 90° vijci za fiksiranje postolja

Vecina moclernih WC solja ima sifon u oЬliku Jatinicnog slova Р. Ako nova solja treba da
se postavi па odvod u podu ili па prikljucak u podu u prizemlju, spojte је koleпom pod
uglom od 90° (str. 320). Posto postavite solju i vodokotlic, pomislicete da kondenzacija,
koja је posebno vidljiva na keramickom vodokotlicu, predstavlja proЫem i da uzrokuje
pojavu vlage na zidovima i podovima. Prove1ite da li је veпtilaci1a dobra. U kupatilu
nemojte kaciti mokro ruЬlje iznad kade zato sto to doprinosi povecanju stepena vlaznosti
u vazduhu.

Provera instalacije materijalom za zaptivanje. Git na

2 Postavite nove sarke na mesto umecuci
podloske, а zatim stavite novu dasku.
Kada ugradujete novu solju, proverite
njenu ravnost, kao i spojeve sa cevi za
ispiranje i odvodnom cevi u kanalizaciju.
u protivrюm, solja Ьi se presporo prazпila
ili Ьi se zacepila.
Do zacepljenja moze doci ako se solja
montira sa zaptivacima starog tipa umesto
da se koriste savitljive spojnice: otvori
nisu vodoravпi ili su delimiCno zacepljeni
starom spoju (kucina i git izmedu cevi
za ispiranje i ulaza u solju) moze da
prodre u unutrasпjost i da ometa protok
vode.
Takode је moguce da је spoj izmedu
izlaza iz solje i prikljucka za odvod
delimicno zacepljen neodgovarajucom
spojnicom - zaptivacem.
То је ocigledno ako se nivo vode
u solji lagano podiZe pre nego sto istekne.

KOLENO WC SOLJE
Коlепо za WC solju izradeпo је od belog
PVC-a sa zaptivacem па пavlacenje od
belog elastomera, а moze se upotrebiti
za sрајапје veciпe WC solja s vodoravпim
izlazom па odvod postavljen u pod.
Vodoravni ulaz kolena moze se odseci,
ili skratiti cime se omogucava podesavaпje
polozaja solje prema zidu.
Koleno se preko zaptivaca spaja
s ispustom wc solje lepljenjem ili
elasticnim spajanjem. Ova vrsta koleпa
WC solje u skladu је s evropskim

3 PriЬliZite sarke kako Ьi clva metalna staпdardima.

rukavca нvukli u otvore daske i zatim

cvrsto zategnite sarke.
Spajanje 2 Presecite i isbrusite kraj bakame
cevi koja treba da bude spojena sa clгugom
Spoj sistemom
s podloskom
bakarnih cevi:
cevi. Na cev navucite probusenн navrtku,
а zatirn usecni prsten i pгikljucak.
Pripazite cla konusni prsten bude postavljen

mehanicki u istom polozajн kao kacl ste ga kupili

(kod nekih spojeva to је kljucn o , k od
. .

SPOJ8VI
nekili nije).

Mehanicki spojevi omogucavajн cvrsto

spajanje bakamЉ vodovodnih cevi.
Ako su montiranje ili zatezanje dobro
obavljeni, takvi spoje vi garanшju savrsenu
nepropustljivost. Njihova jedina mana
jeste to sto su uoc]j ivij i od varenih
spojeva. Takav nacin spajanja takode
је skup]ji i ne moze se primeniti па celu 1 Као i kocl prethoclno opisanog spajanja,
instalaciju. krajevi cevi treba da budu pravilno
Mehaпicki spojevi ne iziskuju ravпe odseceni i izbruseni.
priгubnice јег se spajaju prikljuccima
s usecenim prstenom ili s pod1oskom.

3 Posto stezaпje konusno g prstena

Alat: dva Јгапсиs1ш l<ljuca hoja se otvaraju i nje govo umetanje u bakarnu cev
do 40 тт za rad па cevima do 28 тт. obezbeduje savrsenн nepromocivost,
Тahode 1110.Z.ete нpotrebiti гаvпе viljushaste na prsten ni na kгај cevi ni.je po tгebno
11/juceve za navгthe i prikUuck пanositi sp e cijalnu srnesu.

Materijal: mushi prihljucah; odgovaгajш:e

пavгthe; i1seceni pгstenovi ili stezni pгstenovi
s podloskama

о
Spoj s usecenim prstenom
.. Ј

2 Navucite navrtku na cev, а zatim i

pocllosku tako cla uzclignuti deo bude
okrenut ka navrtki.

PRECNICI
4 Uglavite sto duЬlje rnozete kгај cevi u
U vodovodпim iпstalacijama, kada
leziste. Zatim pгsten i navгtku navucite па
nema promeпe pritiska, protok kroz
1лikljucak i navrtku zategnite rukoш.
veпtil zavisi od precпika cevi па kojoj
se пalazi.
Sto је precпik cevi veci, to se
brziпa proticaпja smanjuje (izmedu
0,5 m/s i 2 m/s).

Presek х Brziпa = Protok

Kada se poveca pritisak (3 bara,
4 bara... ), povecava se i brziпa
1 Odvijte i skinite jednu od navrtki
proticaпja vode zbog cega se stvara
p1ikljucka. Paz]jivo pogledajte na koJi
buka i poremecaj u protoku. Оа bi se
пacin је narnesten prikljucni prsten,
realizovala instalacija, bolje је izabrati
а zatim i njega skinite.
cevi razlicitih precпika da bi se uskladile
s protokom, а da brziпa protoka
пе bude prevelika.

Precпici dovodпih cevi od bakra

su sledeci:
bojler: 18/20 mm;
PRAKTICAN SAVET 5 Fraпcuskim kljucern cvтsto priclr.lavajte •

• kada: 16/18 mm;

T-prikljнcak dok clгugim kljucem
Kada cevi spajate u vertikalпom • tus: 14/16 mm;
zavrcete navгtku za cetvit kruga.
polozaju, ispod prikljucka podmetпite • lavabo: 12/14 mm;
DоЬго zategnite.
stipaljku za ves. Tako prikljucak • WC: 10/12 mm;
i пavrtka песе kliziti пadole. basteпsko crevo: 20/22 mm.
6 Ponovite postupak i za dгuge cevi •

koje tгеЬа cla se spoje.


3 Postavite gumenu zaptivku, а zatim
uvucite kraj cevi u prikljucak. Spoj
zategnite kljucem.
Ravne prirubnice
Svi proЫemi na vodovodnim instalacijama
ne mogu se resiti samo plamenom
grejalicom. Takode је neophodno imati
alat za secenje i oЬlikovanje bakaшih cevi.
Za secenje cevi neophodna је testera
za metal. U stvaгnosti, rez nikad nije
ravan. Jedini ispravan nacin jeste upotreba
теzаса cevi, alat s kruznim secivom koje
postepeno sece cev ро ravni koja је
potpuno normalna na njenu osu.
Okretanjem rezaca isecite cev. Krumim
pokretima шzvrtacem s cetiri ost1ice
skinite unutrasnju ivicu cevi.
Prikljucenje slavine
Montiтanje slavine na prikljucak za vodu
obavlja se navojnim spojevima, zahvaljujuci
kojima se sanitaшa oprema moze
postavljati bez varenja, tj. plamene grejalice.
Najcesce su u pitanju spojevi cevi koji se
zovu spojevi s "ravnom prirubnicom": to su
prikljucci s navojima koji se Ьiraju zavisпo
od spoljnih dimenzija cevi. Pre spajanja па
cevima је neophodno napraviti zvonaste
ivice, odnosno prirubnice. То podrazumeva
oЬlikovanje krajeva cevi da Ьi se formirala
prstenasta ivica па koju се se osloniti pri­
kljucak da Ьi se ostvario nepropusni spoj.
Alat: kalup za oЫikovanje kгajeva cevi;
6 Na lаајн svake cevi пapravite prirubпiш
па пасiл koji је pretЬodпo opisan.
konusno vгeteno; strugaгski siljak; cekic;
lzljucevi
Materijal: cevi; poclloske od kudelje
1 Plamenom gтejalicom zagrejte kraj cevi
dok пе pocrveпi i zaтonite ga u hladnu
vodп. Ovim postпpkom bakar postaje
rastegljiv i lak za kovanje.
2 Ne zaboravite da na tako omeksanu cev
пavucete пavrtku.
3 Namestite omekSanп cev u kalup,
svojevrsnн rucпu stegн koja ima пekoliko
gпezda - matrica za razlicite precпike cevi.
Kraj cevi treba da strci oko 2 mm izпad
povrsiпe kalupa.
7 PriЬlizite zatim оЬа kraja cevi uz
p1ikjlucak, umetпite podloskн od kudelje
i s dva kljuca stegпite пavitke kako Ьiste
doЬili пepropнstljiv spoj.
PRAKTICAN SAVET
Celicne cevi razlicitih precnika spajaju
se prikljuccima s navrtkom i usecnim
prstenom (kolena, T-prikljucci itd.).
Medutim, nemojte da spajate direktno
jedan prikljucak s drugim npr. redukcioni
posle T-prikljucka.
Opruga za savijanje cevi
4 Stegnite jako гаdпi komad i паkоп toga,
ртеkо strugaтskog siljka uclaтajte sekieem
da iskovete ivicu cevi tako da savrseno
legne u zvoпasti oЬlik kalнpa.
5 Otpнstite stezac, otvorite kalup
i okreпite ga. Ропоvо stegпite cev
u kalup sa zvoпastom ivicom, а zatim
koпusпiш vтeteпom izтavnajte ivicu
koju ste prethodпo prosirili kako Ьi 1 ZagreJte bakaгnu cev ро celoj duziпi
doЬili spojпu ivicu, potpuпo потmаlл kојн treba saviti, а zatim је umocite u
па osu cevi. hladпu vodн.

2 Uvucite cev u oprugu za savijaпje.
3 Preko kolena savijte cev da biste је
oЬ\ikovali.
4 Skiпite oprugu - cev је savijeпa.
Savijanje klestima
za savijanje cevi
1 Uzmite cev od kaljeпog bakra.
2 Postavite cev па tocak-vodilicu
i izaberite ugao savijaпja.
3 Stegnite rucke klesta i priЬlizite ih sto је
vise moguce, sve dok cev пе bude savijeпa
ро zelji.
Spajanje 3 Uklopite cevi i prikЧucke lagaпo ih
okrecuci da Ьiste ravnomemo папеli
bakarnih cevi:
lеш и oЬliku zice.
4 Kada se spoj graпa u nekoliko pravaca
zavar1vanJe
. .
(npr., T-spoj), p1ipremite sve cevi i
istovremeпo ih uklopite pre пеgо sto
i lemljenje
роспеtе lemljeпje.
Kad god se pomenu vodoiпstalaterski rado­
vi, uvek se govori о zavarivaпju i lemljeпju.
Zavarivaпje је sрајапје dva metalпa dela
poпekad sa otapanjem dodatпog metala. Za
vodoinstalatera, to uglavnoш podrazumeva
zagrevanje cevi i bakamih prikЧucaka.
Kapilarnost То је pojava koja, па p1imer
biljnoш soku omogucava da dostigne do
najvisЉ gгапа drveta. Veoma taпki sudovi
(kapilari) usisavaju Ьiljni sok i teraju ga
пagore, suprotпo sili zemljiпe teze. lsta
pojava svojstveпa је zava1ivaпju. Zbog
toplote dodatni metal postaje tесап i
росiпје da tece i da prodire u veoma mali
prostor (zazor)izmedu cevi i njenog spoja,
koji се se spojiti posto se sklop ohladi. 5 Zagrejte сео sklop. Posto se ovaj tip
lemljeпja obavlja па пiskoj temperaturi
(otprilike 200 °С), а vreme zagrevaпja
Meko lemljenje је kratko, vizuelno se gotovo пista пе
primecuje. BakaI se zagreva, ali пе
Plameпa gгejalica koja radi па butaп mепја boju.
proizvodi plameп cija је lempeгat:шa
dovoljпo visoka za lemljenje. 6 Da Ьiste proverili da li је temperatura
dobra, udaljite plameп i zicom od kalaja
Alat: plamena grejalica dodimite metal. Ako se topi pri dodiгu sa
bakrom, zпaci da је postignuta
Materijal: Jzomad celicne vune;
odgovaгajuca temperatura.
antiohsidaciona pasta za lemljenje; hrpa;
Z:ica - lem ocl leguгe halaja, cevi i p1ihljucci
1 Pripreшite sklop cisteCi kгajeve cevi i
spojeve celicnom vuпom. Nemojte ko1istili
brusni рарiт јег Ьiste mogli da ostelile
7 Primakпite plameп da Ьiste delove
odгZali па пeophodnoj temperaшri,
bakar.
а zatim ga odmakпite da Ьiste mogli da
lemite. Postepeпo stavljajte Zice od kalaja
2 Naпesite па krajeve pastu za lemljenje па sve spojeve sklopa. Опа se пе topi
koja се оШсепi metal zastititi od oksidacije
od plameпa пеgо od toplote zagrejanih
izazvaпe plameпom. Bez le mеге
delova sklopa.
predostrozпosti lешlјепје песе uspeti.
8 Vlazпom krpom obrisite var i ostavite
da se sklop ohladi пе dodiгujuci ga.
Lemljenje kalajem је zavrseпo.
Tvrdo lemljenje
Ako zelite da zalemljeno mesto bude meha­
nicki otpomije od vara postignutog kalajem,
odlucite se za tvrdo lemljenje. Kocl ove
tehnike se umesto zice od kalaja koristi
metalna sipka - uglavnom је гее о leguri
bakra - koja obezbedнje bolje spajanje.
Zbog promene lema menp se osпovni
postupak, а potreban је i jaci izvor toplote
koji bakar moze da zagreje do temperature
od 700 °С
Alat: plamena gгejalica
Materijal: ёеliёпа vuna; metalna sipka
ili za lemUcnje (s1-еЬго); antioksiclaciona
pasta; cevi i pгikljuёci
1 Pripremite сео sklop tako sto cete
Ьаkапш cev ocistiti jastucieem od celicпe
vune i па krajeve пanesite antioksidacionu
pastu za lemljenje, odabranu u skladu sa
dodatim metalom.
2 Podesite cevi i p1ikljucke izbegavajuCi
kontakt prstima, а zatim pocпite сЈа
zagrevate sklop.
3 Predite plameпom preko spoja. Nemojte
drzati plamen нsmeren samo na jedno
mesto јег citav sklop treba da bude jednake
tempei-ature. Pratite boju bakra. Najpre
posvetli, а zatim postaje tamпocrveп.
Antioksidacioпa pasta pocinje da se topi.
Lagaпo odmakпite plamen i primaknite
sipku prethodпo uпюсепu u pastu za
lemljenje. Pri dodiru sa usijanim delovima,
lem се poteci izmedu spojenih delova i
napraviee se cvrst spoj.
4 Lemljenje је zavrseno.
Spajanje 4 Ocistite kгajeve cevi i unнtrasпji
otvor krpom natopljenom sreclstvom
plasticnih cevi
za odmascivaпje. Pazljivo osusite drugom,
cistom lпpom.
sa celicnima 5 Na kraj cevi cetkicom ravnomemo
пanesite debeo sloj lepka па bazi
rastvaraca. Тапје slojeve пanesite
u otvore p1ikljucka.
Spajanje cevi
Cevi od РУС-С se nakon pripreme
bruseпja !ере posebпim sredstvom -
tecnim lepkom па bazi rastvaraca - koje
obezbeduje cvrst i nepropustljiv spoj.
Radite u dоЬго provetreпom prostoru јег
rastvaгac oslobada пeprijatna isparenja.
Pustite spoj da se osusi 1 sat kocl cevi
za hladпu vodu, odnosпo 4 sata kod
cevi za toplu vodu.
Alat: olovka; smirgl-papiг sгcclnjeg zma;
clve kгре
Materijal: odma5civaё kao .sto је teёni lepak
па bazi mstvaraёa za cevi ро ргерогисi
6 Nanosite lepak uzduzпim, а пе kruznim
proizvodaёa. Cetkica se uglavnom isрогиёије
pokretima.
иz lcpak.
7 Uvucite cev do kraja u prikljucak.
1 jedan od krajeva iseceпe i izbrusene cevi
zaoЬljeпih ivica uvucite u otvoг pгikljш:ka
sto је duЬlje moguce. Nemojte gurati na
silu. Olovkom oznacite dokle је cev usla
u prikljucak.
2 Izvadite cev i spoljasпju stranu izbrusite
smirgl-papirom do obelezeпe graпice kako
Ьiste је naCinili hrapavom.
8 Cvrsto drzite otprilike 10 sekundi.
Nemojte skidati visak lepka.
Spajanje celicnih cevi
zavarivanjem
Za spajanje celika potrebna је visoka
temperatura koja se postize plameпikom
sa oksiЬutaпom (2.400 °С) ili, jos bolje,
acetileпom (3.000 °С), odnosпo aparatom
za elektrolucпo zavюivaпje. Zavarivanje
plamenom пajjedпostavпiji је postupak,
3 Na isti пacin izbrusite unutrasпjost ali treba voditi i-acuпa о deЬljini delova
cevi. i пjihovom oЬliku.

1 CvrsLo stegnite celicnu cev u stegu
i ostrom testerom za metal isecite ih
na zeljenuduzini duzinu.
2 Da Ьiste napravili T-spoj (urez), polu­
kгuznom turpijom napгavite polukгuzni
zleb na jednoj i drugoj protocnoj cevi, od
kojih se jedan nalazi na sredini cevi, na
samom spoju, а drugi na kraju druge cevi.
3 Ovako pripremljeni de1ovi sprenmi su
za spajanje.
4 Zagrejte metal do usijanja, а zatim pri­
Ьlizite elektrodu lemilice: ona се se istopiti
p1i samom kontaktu sa usijanim metalom
(ne zagrevajte је direktno na plamenu).
5 Metalnom cetkom ostruiiLe vаг da Ьiste
ukloni1i opiljke.
6 Spajanje је zavrseno i dоЬго izvedeno;
vаг nije primetan.
Napomena Ako bakar ne zagrejete
dovoljno, elektroda lemilice zalepiCe se
za njega. Ako ga zagгejete previse, Ьаkаг
postaje svetlocrven i topi se pod
plamenom. Ako imate dovoljno jaku
plamenu gгejalicu, нvidecete da је jednako
Ьгzо i cesto jednostavije izvesti tvтdo
lemljenje nego meko lemljenje kalajem.
PRAКТICAN SAVET
Tehnika tvrdog lemljenja sipkom od
legure srebra ista је kao i kod primene
sipke od bakra, ali buduci da је tacka
topljenja ove legure niza od tacke
topljenja bakra, postupak spajanja
је laksi. Tvrdo lemljenje srebrom
omogucava savrseno spajanje, koje se
uvek primenjuje па gasovodima. kraj
teksta uokvirenog plavom bojom
Maskiranje cevi
Vidljive cevi moguce је maskirati,
ali obavezno izolujte cevi za
grejanje i toplu vodu pre nego
sto ih sakrijete.
Alat: silo; sгafcigeг; olovka; busilica sa
burgUom; spгava za prosblvanje otvora;
ekseri s okгuglom glavom; cekiC; liЬela;
rcnde; рШоU s patronama
Materijal: drvenc lctvice; spojni Ыokovi;
vUci i tiplovi; ivcгica; izoliгajuca репа;
dekorativni premaz
1 Da biste maskirali vise cevi u uglu,
p1icvrstite letvu za zid nesto siru od
razmaka izmedu cevi i zida. Pгicvrstite је
preko drvenih oslonaca koji su postavljeni
na oko 1 ш jedan od d111gog.
Pricvrstite dгugu letvu paгalelno
s pгvom, ali na supгotnoj strani skupa
s cevi.
2 lsecite komad iverice dovoljno siгok cla
pokrije cevi i letvice. Ekseгima s okruglom
glavom p1icvrstite ivericu na letve. Takode
је mozete pricvrstiti vijkom (sa upustenom
glavom).
3 Ako Sll cevi postavljene paralelno
s росlпош lajsnom, jec]nu letvu pricvrstite
horizontalno iznad cevi i zatvo1ite masku
dгugom letvom oslonjenom na pod i pod
pravim uglom u odnosu na prvu. Masku
obojte ili oЬlozite nekim maLerijalom.
Odvodne cevi
MATERIJAL UPOTREBA 1 NACIN SPAJANJA IZGLED 1 DOSTUPNOST

PVC - polivinil-hlorid Za odvod hladпe vode iz toaleta. Sрајапје Вео, siv, Ьrаоп i poпekad сrп. Prodaje se u
treпutпo fiksirajucim prikljuccima ili lepljeпje duziпama od 3 m il i 4 m. Коlепа i T-spojevi.
пеорrепоm ili lepkom па bazi rastvaraca. Takode se moze пасi i u vidu podesivih
koleпa.

PVC plastificirani Za odvod tople vode iz slivпika, kada, lavaboa
i ves-masiпa. Sрајапје treпutпo fiksirajucim
prikljuccima ili lepljeпje lepkom па bazi rastvaraca.
Spojevi s пeopreпskim spojпicom za prikljucak
па glavпe dovode.
Siv, Ьео, poпekad crn. Prodaje se u duziпi
od 4 m. Pos toje redukcioпi prikljucci od
bakra i celika, kao i produzeci, podesiva
koleпa i prikljucci za glavпi dovod.

Polipropilen Za odvod hladпe vode (prelivпe cevi) i tople vode Вео i сrп. Povrsiпa izgleda kao vosak.
iz sudopera, kada, lavaboa i ves-masiпa. Sрајапје Prodaje se u duziпama od З m ili 4 m.
samo pomocu treпutпo fiksirajucih prikljucaka ili Prikljucпi elemeпti ukljucuju prikljucke
spojпicom od пеорrепа. za glavпe dovode i sifoпe.

Posebni prikljucci za odvode

Neoprenski prikljucci
Prikljucak od polipropilena s navojnim prste­
nom i cvrstom ili savitljivom gumenom man­
zetnom. Neopгenski prikljucak uglavnom se
prodaje u kompletu i spreman је za upotrebu.
Moze da se spaja sa odvodima od bakra,
plastike ili celika, ali ne zatezite је do kraja.
Trenutno fiksirajuce spojnice
Tvгda man:Zetna od polipropilena s
trenutno fiksirajucim spojnicama. Moze
da se povezuje na bakar, celik ili plastiku
samo ako se izmedu postavi spojnica.
Prsten za pricvrsCivanje spreman је za
upotrebu.
Podesivo koleno
Spojnica s kolenom sastoji se od dva dela
i izradena је od neplastificiranog PVC-a i
modifikovanog neplastificiranog PVC-a.
Moze da se namesti pod Ьilo kojim uglom,
sto omogucava pravilno podesavanje za
odvodne cevi sa spec�alnim ventilom.

Кlasicni prikljucci od PVC-a lzbor sifona teleskopski sifon

sifoп u oЫiku cevi standardni sifoп u oЫiku flase
u oЫiku flase

Sifoп iz dva dela za sudoperu Sifoп za sudoperu ili

ili lavabo, sa izlazom u oЫiku
koleпo (zeпsko) pod uglom od 90° slova S (okreпutog пadole).
Ovi sifoпi mogu se пасi i sa
izlazom u oЬliku slova Р
{horizoпtalпog). Ovaj model
olaksava protok vode. lpak,
treba izbegavati postavljaпje
па пepristupacпa mesta.
sifoп sa sistemom
zatvaraпja
lavabo s podesivim
dovodom. Omogucava
postavljaпje dve
sudopere па dve
razlicite visiпe па vec
postavljeпoj odvodпoj
cevi.
sifon za kadu
automatski
Koristi se za lavaboe iz
kojih se odvodi mala
koliciпa vode. Veciпa
ima izlaz u oЫiku slova
Р, а adapter u oЫiku
slova S moze se kupiti
odvojeпo.
sifoп za Ьide
Visiпa odvodne cevi је
promeпljiva i moze da
se podesi па razlic�e
visine, uglavnom do
18 ст, da bi se
olaksalo montiranje
ispod lavaboa.
sifon za
ves-masinu

kosa racva pod uglom od 45°

Ova vrsta sifoпa ima пероvгаtпi
veпtil sa kuglom za zatvaraпje
T-prikljucak (zeпski)
da bi se izbeglo potiskivaпje
Posto se prikljucci lepe,
i sprecilo ula:Zeпje iпsekata.
lako se ugraduju.
Sistem omogucava deziпfekciju
uredaja i пjihovih sifoпa, pri
cemu se опi пе rasklapaju.
Рга:Zпјепје se obavlja
automatski, okretaпjem
rozete. Sifoп od PVC-a
ima okretпi izlaz s
koпusпim prikljuckom
za cev.
Ovaj sifoп је od
пiklovaпog mesiпga
i ima oЫik slova V.
Postoje razliciti oЫici
od PVC-a i pricvrscuje
se navojem. Ako је od
polipropilena, опdа је lako se retko zacepi,
ugradпog tipa. sifon od PVC-a ima
otvor za ciscenje.
 Montiranje
odvodne cevi
i sifona
Namestanje prikljucka
sa steznim prstenom
Ova vrsta prikljucka koristi se za spajanje
cevi od polipropilena. Neki proizvodaci
preporucuju da se krajevi cevi ostruzu
posebnom alatkom. Prikljucci se mogu
koristiti nekoliko puta ako se premazu
posebnom smesom.
Alat: testeгa za metal: поz; krpa; 11oviпski
papir; lepUiva traka; olovka; (ро potrebi)
stпigac
Materijal: p1ikljucak sa steznim prstenom
1 Obmotajte novinski papir oko cevi ро
celom oЬimu koji се posluziti kao vodica
za testeru. Testerom za metal isecite cev
pod pravim uglom.
2 Dobro пaostrenim пozem izgladite ivicu
cevi od polipropile11a i uklo11ite нeravni11e
oko геzа.
3 Ako ivicu cevi treba ostrugati, obelezite
liпijн па oko l cm od odseceпe ivice.
Obradite cev do te ozпake.
4 Obrisite i uklonite prasi11u па
нпutгаsпјеm i spoljasnjem delн prikljucka.
5 Odvijte јеdап od steznih prstenova.
razlicite 5U duЬine. Bez obzira na tip,
uloga sifona је da па kraju odvoda zadгze
vodeni сер od 50 mm kгoz koji песе
prolaziti mi1isi.
· -- (; ,( Materijal:
i патепе
sifon odgovaгajuce veliCine
gumena
manzetna ---�
,
1
!
/
1
/
stezni /
prsten _____,/
_ •/
6 Proverite с!а li је g1.1meпa manietпa
dobro postavUeпa i pazite da пista не
ude u 1.1пutrasпji deo prikljucka.
7 Uvucite cev l1 otvoг prik!jнcka
sve do graпicпika. 05tavite razmak od
otprilike l cm па do11jem delu cevi, koji
се omogl1Citi sireпje. Takode mozete, ako
пеmа gгaпic11ika, uvuCi cev sto duЬlje,
olovkom obeleziti duЬiпu umetaпja, а
zatim izvucite cev l cm od te oz11ake
kako Ьi5te o5tavili dilatacioпi razmak.
8 Namestite cev i zategпite prsteп
do kraja.
2 Postavite otvor sifoпa na odvodni
пa5tavak iz 5udopera i 5tegпite пavrtku.
Montiranje sifona
Svi kolektori otpadnih voda (koje dolaze
iz 5Udopere, lavaboa, kade, ves-masiпe
ili 5udo-masiпe) imaju 5ifon, odпo5no
koleнo па cevovod1.1, koje zadrzava vod1.1
i 5ргесаvа vi-acaпje пeprijatпih mirisa
u pro5toriju.
Sta1i 5ifo11i imali su samo kole11a u obliku
s!ova U, izradeno od o!ova, bakra ili
me5iпga, 5 navojпim poklopcem koji
5е k01"istio za koпtгolu i odcepljivanje.
Danasnji 5ifoпi оЬiспо 51.1 izradeпi od
pla5tike i u oЬliku 51.1 f!ase.
Standardпe 5u veliciпe i ugraduju 5е
izmed1.1 otvora na izlazu iz sudopeтe, kade 3 Piikljuckom spojite izlaz 5ifoпa s
ili lavaboa i odvodne cevi. Sifone u oЬliku odvodпom cevi u zidu. Na kraju pu5tite
cevi mozete Ci5titi tako sto cete odviтшti vodu kako Ьi5te proverili da li је 5ve
deo spoje11 na otvor za odvod. Kod 5ifona u redu i da li 5U spojevi zaptiveni.
u oЬliku flase moze se odvojiti doпji deo..
Moпtirajl1 se 5amo na lavaboe i ni5u
pogodni za veci. protok vode.
Po5toje razliCiti tipovi 5ifona prilagodeni
razlicitim potrosnim me5tima (vidi 5tг.
332). Njihovi odvodi poпekad su razlicito
postavljeni (vertikalno i horizontalno) i
lzbor dovodnih i odvodnih cevi
Bakar (za dovod) i plastika (za odvod) dva cevi i navojnim prikljuccima, preko
su materijala koji se najvise koiiste za samoпaгezпog ventila.
vodovodne instalacije u kuci. Olovne cevi Odvod се se obavljati kгoz cev od
Ъile su u c'estoj upotгeЬi cetidesetih godina PVC-a, kojom se lavabo prikljucuje na
20. veka. Postepeno su izbacene ll oclvoc!nu cev za ne[ekalпe otpadne vode
\ \1
savremenom gradevinarstvu, а sada se iz domaciпstva.
obavezno moraju zameniti iz zdravstvenЉ ) Stavite cev na manje vidljiva mesta
razloga. Celik se sada ko1isti samo za neke нzа zicl, pocl11u lajsnu ili Ьlizu plafona.
vertikalne dovodne cevi. PVC otporaп па Jzbegavajte provode11je cevi ispod
povisen p1itisak (ili PVC-C) najvise se parketa ili ugгadivanje u zid, пarocito
koristi u novogradnji. Zbog lake ugradnje ako koristite пavojne prikljucke.
Nosati s navojnim ispustom za pricvrscivanje
(koja se vrsi jednostavnim lepljenjem) i Neophodno је da nјЉ u slucajн potrebe
cevi od PVC-C za zid
pristupacne cene, ovaj mate1ijal idealan је uvek mozete demontirati.
za sve koji vole da majsto1isu ро kuCi.
Cevi od PVC-a za dovod vode pod pri­
Danas se moze nac'i u svim "uгadi sam" Dodatna oprema za cevi
tiskom dostupne su u istim precnicima kao
prodavnicama. Nevidljiva instalacija predstavlja veliku
i bakame cevi. Zahvaljujuci raz11ovгs11im
prednost na estetskom planu, ali SL1 im
spojevima, mogu se bez proЬlema
mane losa dostupпost i guЬitak toplote.
medusobno spajati.
S druge stгапе, interveпcije na vidljivim
Cevi i prikljucci povezujн se lepljenjem,
Bakar iпstalacijana jeftinije su i brze, ali te
ёime је obezbedeno spajanje elemeпata od
iпstalacije cesto nisu !ере za oko.
razlicitih materijala, а samim tim i savrsena
Postoji srednje reseпje, koje objedinjuje
пepгopustljivost cevi, bez opasnosti od
prednosti pomenutil1 instalacija i
nalшadnog isticanja vode.
pгevazilazi njihove nedostatke. Rec је
Cevi se seku posebпim sekacima, а
о kanalima koji se koriste za pok1ivanje
presecene ivice оЬгаdнјн se poseЬnim
vidljivih cevi. Ti kanali mogu se postaviti
strugacima da Ьi se obezbedio ёvJ"St spoj.
prilikom ugгadnje instalacije, sto је bolje
Cevi se za zid pricvтscuju nosacima s
гesenje, ali se takocte mogн postaviti
navoj11im ispнstom, na koje se stavljajн
i 11ak11adno, sk1ivajuc'i ono sto nije
cevi.
estetski lepo.
Kanali se sastoje ocl siroke podloge
Odvod
i mogu se provoditi duz lajsпe ili
Sistem odvodnih cevi moze se пapraviti od
uza zidove, veгtikalno oko otvoгa itd.
od Ьakamih cevi velikog preseka, ali sve se
namotaj cevi od omeksanog bakra Za podlogu se kopca maskimi poklopac.
vise koriste cevi od PVC-a јег su jeftinije i
Ovakvi kanali, kao i dodatna oprema
pocljednako efikasne, а istovremeno mnogo
Dovoc!ne cevi i danas se uglavnom izгaduju (ugaonici, dilatacioni spojevi, nastavci),
lakse za postavljanje.
od bakra; isporucuju se kao ravne sipke izradeni sп od te1mostaЬilne smole
Cevi se za zid pгicvrscнjн nosacima slicпim
(kovani bakar) ili u savitljivim namotajima koja se moze Ьojiti.
011ima za bakarne cevi, na koje se cevi
(omeksaпi bakar). Na zid se pricvrscujн
jednostavпo uglave. Prikljucci se !ере.
drzacima koji se sastoje od: Postavljanje kanala
• od dvodelne obнjmice sa vijkom za Tokom montaie cevi
fiksi1-anje podloge н zid i vijkom za vezu Postavite podlogн kanala tamo gde се
ova dvadela ili od posebnog lezista ako pгolaziti cevi. Vijcima s tiplovima uёvrstite
se postavlja н gipsanu рlосн; podlogн prema uputstvu pгoizvodaca.
• metalпe podloske koja obezbeduje Tehпicka uputstva dostavljaju se s
staЬilnost prstena; opгemom.
• rozele
• lezaja za cevi; Posle montaze cevi
• vrha pгstena s dva vijka pricvrsc'ena Uvucite podlogн iza postavljenih cevi i
na lezaj. napгaviti с!ос!аtпе otvoгe na mestu gde sн
Na neke dгzace moze se postaviti Razliёiti prikljuёci cevi pгievrsc'ene za zid. Ucvrstite је ргеmа
vise paralelnih cevi. Cevi se spajaju: omoguёavaju spajanje нpustvima za nove iпstalacije.
bakarnih cevi s cevima
• Lvrdim lemljenjem Qednostavnim
od PVC-C.
spajanjem ili pomocu ravnih prirubnica); Predvidite dilatacione spojeve
• mehanicki, 11avoj11im p1ikljuccima sa Kaпali i njihova dodatna oprema postoje u

ili bez bez ravnih p1irubnica. гazlicitim dimenzijama, ра odgovaraju sviш

tipovima vodovodnЉ iпstalacija.
PVC-C

Prikljucci za bakarne cevi

Ventil od PVC-C
Dodatne instalacije
Ako morate da spojite novi uгedaj (прг.,
lavabo u spavac'oj soЬi), najjednostavnije је
da ga na glavnu cev p1ikljucite bakamom
Potrebno је dоЬго poznavati Ьakar
da Ьi se mogle obavljati popravke i da Ьi
se izbeglo narusavanje jedinstvene нgradnje
clodava11jem elemenata od materijala
razlicitih od materijala нpotreЫjenih
za p1v0Ьitnu instalacijп.
 Ваkаг је otporan, \ер za oko i lak za rad,
ali је njegov koeГicijenL dilatacije relaLivno
visok i о tome se тога voditi racuna p1i
montiranjll. Ako se cevi sprovode kroz zid
ili podne daske, Lo se mora izvesLi kroz
kaпale (Ьаkагnе ili plasticne), а dimenzije
nosaca ili kaпala moгajl! Ьiti odgovarajuce
kako ne Ьi ometale гastezanje cevi. Na
kraju, pгavi komadi izradu_Ju se od kovanih
cevi, а zaobljeпi od mekih, kаlјепЉ. cevi.
Baka111e cevi spajaju se zavaгivanjem ili
mehaпickim spojпicama. Naciп sрајапја
mora biti Llskladen s mateгijalima
koristenim prilikom L1gгadnje. Faktori ko_Je
Ьi trebalo uzeti L! obzir jesu cena, lakoca
postavljanja i гastavljanja spojeva, ako је
potrebno. U nastavku се Ьiti reci samo
о пајсеsсе ko1isceпim prikljuccima.
Spojevi s ravnom prirubnicom
lzvode se pomocl! пшskog dela p1·ikljucka,
navrtke koja cini sastavni deo p1ikljucka
koji је postavljen izmectl! dve cevi koje
imaju ravne pгiгuЬnice. U kalupu za
izгadu гavne p1iruЬnice izaЬeгiLe otvor koji
odgovю-a pгecnikll cevi. Umetnite cev tako
da otprilike 2 mm viгi sa strane koja se
obradlue. Konusnim vгeteпom ili siljkom
rasi1ite lzraj cevi. Odv�jte kalup i okrenite
cev па drugu stгaпu. StegniLe kalup
i cekicem poгavnajte pгosireпi deo.
Dovoljпo је da primaknete muski deo
pгikljнcka s пavojem i пavrtku postavljenu
па ravnu priгubпicu dгuge cevi, а izmedu
njih se postavlja pгstenasti zaptivac.
Spoj dobro stegпite.
Predпosti: jedпostavпi, Lгajni i laki za
гastavljanje
Мапе: Ьаkаг је neophodпo zagгejati da
biste ga omeksali
Prikljucci s usecnim prstenom
pr·ikljucak
spojna navrtka
muski deo sa navojima
Sastoje se iz dve spojne navrtke (ili
holeпdeгa) i pгstena trougaonog preseka
umetnutog izmedu dva паvоја. Ako је u
pitaпju povezivaпje clve cevi, upotтeЬite
nastavпi p1ikljш:'ak, dakle dva prstena
i dve navтtke. Kod najcescih spojeva -
T-prikljucak, гedukcije i cevi - posto ste
isekli i obгadili cev, celicпom vunom ocistite
spoljasnjн i нпшrаsnјн stгaпu krajeva.
Na kгaju, па cev postavite пavrtku, а
zatim i prsLeп. Zategпite пavгtku koja се
pгtiSПUti ргstеп L!Z muski deo prik[jucka
(koгislite dva kljuca).
Predпosti: odgovaraju bakaгnim i пekim
plasticпim cevima. Lako ih је пасi. Mogu se
нpot1-eЬiti vise puta (s пovim prsteпom).
Staпdaгdпi prikljucci mogu da povezu cevi
razlicitЉ dimeпzija: 15 mm sa у, inca ili
28 mm sa 1 incem (роtгеЬап је prikljucak
za povezivaпje 22 mm sa у, iпса).
Мапе: skuplje пеgо veciпa osLalih
spojeva. Ne izgledaju elegaпtпo.
Tesko se pricvrscL1ju па пep1istupacnim
mestima. Vodite гаснпа о рН vгedпosti
vode.
Prikljucci s podloskom
prikljuёak s podloskom
Vrlo su slicni sistemu p1ikljucaka
s usecпim pгsteпom, ali шnesto
ргstепа Lrougaoпog pтeseka prikljucci
imajl1 podloske cetvOiougaonog preseka,
dok su lezista koпusпog pгeseka za
пavrtke i pгikljucci zашепјепi 1-avпim
lezistima.
Kapilarno zalemljeni spojevi
Posto ste izabгali prikljucak koji tаспо
oclgovai-a precпiku cevi, celicпom
vunom ocistite delove koje cete zalemiti.
Naпesite aпtioksidacioпu pastu za
lemljenje. Stavite prikljucak na cev
tako da cev malo zakreпete kako Ьi
se pasta pravilпo rasporedila. Zagгejte
prikljucak i cev па 200 °С. Udaljite
рlашеп. Primakпite zicu za lemljeпje
iz ivicн p1ikljucka. Опа се se istopiti
u koпtaklll sa zagгejaпim delovima.
Lem се se rasporediLi oko spoja
zahvaljujt1Ci efektu kapilaгnosti.
Prednosti: па)јеГLiпф od svih spojeva.
Laki za moпtiraпje, cvrsti i пepromocivi.
OsLavlj�ju utisak besprekoгne cistoce.
Na пjih пе utice kiselosL vode.
Мапе: posto se rasrave, ne mogu se
ропоvо koristiti. Tezi za postavljaпje
пеgо ostali spojevi. Za postavljaпje
је пеорЬоdпа plameпa grejalica.
kapilarno zalemljeni spojevi
koleno
!АО
U T-spoj
reducir
/
Trenutni spojevi
Trenutпi spojevi
Koleno s
navojem
Jednostavaп nacin sрајапја bakarnih
cevi. Neophodaп је jediпo alat za
bruseпje ivica. Odseceпi i isturpijaпi
kraj cevi utisпite u leziste prikljucka
sve do granicnika. Na isti пасiп
пamestite i ostale cevi.
Prednosti: koriste se uglavnom za cevi
od poliЬutilena, ali su pogoclпi i cevi od
bakra i PVC-a, precnika 15-22 mm.
Mogu cla se rastave i ропоvо upotrebe, pod
uslovom da se stave пovi prsteпovi i sројпе
пavi1ke. Cev se vi·lo jedпostavno l!Lisпe L!
pгikljttcak. Na cev ne нtice kiselost vode.
Мапе: skuplji пеgо kapilaгno zalemljeпi
spojevi. Ne izgledajн lepo. Kad se cev
uglavi, vise se пе moze izvl!Ci radi
пakпadnih zahvata.
Navojne spojnice od mesinga
Na jedпom kraju imaju navoj za sрајапје.
Navojni spoj ostvaruje se нnutrasпjim
пavojem (zeпski) i spoljasпjim (mнski).
Ovakvim p1ikljuccima ostvaruje se
пepгopнstljiv spoj zahvaljujuci tefloпskoj
traci obmotaпoj tгipнt oko mнskog паvоја
u sшeru supгotпom od smera kazaljke па
satl1.
Predпosti: ugraduju se bez ргоЫеmа
i mogн se rastaviti.
Мапе: obavezпo је пapraviti гavne
prirubпice па krajevima cevi.
Upozorenje: u podrucjima s izrazito
kiselom vodom, mesiпgaпe p1ikljucke
nemojte ko1istiti pre пеgо sto se
posavetнjete sa strucnjakom i пadlezпim
organima, narocito ako iпstalacija ima
bakaгne cevi.
Mesiпg је legura ciпka i Ъаkщ u
kontaktu sa izuzetпo kiselom vodom dolazi
do l1emijske гeakcUe izmectu clva metala,
ciпk se postepeno razgradt�je i prikljuёak se
1-aspada. Iako је meka voda cesto kiselija
od tvгde, kiselost se пе povezнje iskljucivo
za podrucja s mekoш vodom. Na mestima
gde postoji opasпost da kiselosL vode
ugrozi spojeve, koristite prikljнcke od
bгonze ili posebпih legura.
Biranje lavaboa i Ьidea
Postoje гazni lavaboi - s postoljeт,
keraтiёki ili lakirani - ali i veliki broj
тaterijala i тodela postolja.
Kad naruёujete lavabo, naruёite u isto
vгете i slavine ili jednoruёne baterije i
ostale е\етепtе za топtirапје. Lavaboi
i Ьidei vеСiпот iтaju sато otvor za
jedпoruёпu bateriju. Postoje тodeli
sa dva otvora za dve slaviпe, kao i dгugi
s tri otvoгa, od kojih dva za slaviпe i treci
za odvod.
Neki keraтiёki lavaboi poseduju
centralпi otvш za slaviпu, i obelezene
otvoгe sa svake strane koji тogu da se
iseku ako је potrebno (poverite ovaj
posao stгuёnjaku zato sto Ьi neiskusne
ruke тogle ozЬiljno da ostete lavabo).
Slivnik na lavabou ili Ьideu, u naёelu,
preёnika је 4,5 ст. Slivnik na lavabou
тога da sadrzi i сер.
Lavaboi od porcelana uglavnoт
imaju tzv. monoЫok cev za odvodenje
viSka tecnosti. Na dгugim modeliтa
potrebno је dodati crevo za visak
teёnosti. Dimenzije i modeli su ovde
dati uopsteno. Vatiraju zavisno od
modela i proizvodaca.

VRSTE LAVABOA VELICINE 1 MATERIJALI VRSTE BIDEA VELICINE 1 MATERIJALI

Od pescara ili lakiranog porcelana. Napravljeni od istih тaterijala, i iz

Lavabo sa postol1em
U razniт Ьојата. estetskih razloga, u istiт Ьојата
Dimenzije lavaboa: od 50 х 42 ст kao lavaboi, Ьidei su cliтenzija oko
do 60 х 46 cm 57 х 37 ст. Njihova uoЬicajena
Unutrasnja duЬina: 14,5 ст visiпa је 39 ст. Ovaj тodel
Visina postolja: 65 ст fiksiran је za pod.
Ukupna visina: 85 cm
Obavezno fiksirajte lavabo za zid
pomocu tiplova, buduci da је uloga
Postavljeni bide
postolja sато da sakrije sifon, а пе
i da podupire lavabo.
Postoje Lakode тodeli fiksirani za
zid. Naciп fiksiraпja isti је kao i za
lavabo.
lsti тaterijali i ista raznovrsnost
sto se Ьоја tice
Diтenzije lavaboa: 62 х 51 ст
Unutrasnja duЬina: 14,5 ст
Viseci bide
Visina postolja koji sakriva sifon:
37,5 ст
Ugradnja је ista kao i za lavabo sa
postoljeт. Deo koji sakriva sifon Sastav lavaboa
Jednorucna baterija
olakSava Шсеnје kupatila.

Ugradena prelivna cev

lsti materijali, ista raznovrsnost

Viseci lavabo
u bojama.
Diтenzije lavaboa: 40 х 29,5 ст
Fleksibilno dovodno crevo
Mali lavaboi za pranje гuku (pikolo)
о (do slavine)
ponekad se ugraduju s vidljiviт
sifoпom, hromiranim, srebmaste,
zlame ili Ьоје bronze, koji је lepsi
� ------ - ------
Sifon

nego sifoп od РУС-а.

Mali viseci lavabo
za pranje ruku (pikolo)
Ugradni lavabo (za ugradnju
odozgo)
lsti materijali i ista гazпovrsпost --=-f"A''---- Odvodna plasticna cev
sto se Ьоја tice (precnika 32 mm)
Diтenzije se тogu kretati
od 41 х 31 ст do 57 х 44 ст
DuЬiпa: otprilike 10-20 ст.
Ovaj eleтent nameпjen је za
postavljanje па ravne povrsine ili
toaletпe stociCe. Drzi se ротосu
Prikljucne cevi od bakra
silikonskih veza.

Ovaj тodel, koji se takode uтесе, iта
prosecne diтenzije od 57 х 41 cm.
Nasuprot prethodnoт тodelu, fiksiran
је tiploviтa ispod ravne povrsiпe koji
Ugradni lavabo se isporucuju uz ovaj тodel ali i пе
(zalepljen odozdo) тoraju, а zatiт se lepi.
Dovod tople i hladne vode
Spojevi za lavabo identicni su spojeviтa za sudopeгu u
kuhinji. Keraтicke WC solje poseduju ugradenu prelivnu cev,
ali na dгugiт тodeliтa mora da se ugradi elasticni spoj
izmedu prelivne i odvodne cevi isto kao i za sudoperu.
Sastav Ьidea
Jednorucпa
baterija - -------1--'"<;:-�:---''\'W
Fleksibilno dovodno
crevo (do slavine)
Odvodna plasticna cev
(precnika 4,2 cm)
Sifon -- -----­
Spo1na cev -----�------
--- ·
Dovod tople - ::.�
---:: ::
-- -_
-
i hladne vode
-
Вide sa kruznom difuzijom је spojen sa dovodnim
cevima za toplu i hladnu vodu na isti nacin kao i lavabo.
Prednosti i mane
sedam modela
Vrste lavaboa koji se fiksiraju
Lavaboi sa postoljem Sl1 Ьеz sLimпje
najelegantniji. Nasuprot tome, cevi (dovod
i odvod) Sl1 skгivene i ako је, na primer,
potrebпa inteгveпcija u slucaju сшепја
vode, tesko је doci do spojeva i sifoпa
ako se пе skloпi postolje.
S dшge st1-ane, postolje se ne moze
smatгati podupiracem i cla Ьi se odrzala
celina moraju se primeniti tiplovi zЬog
ucvrscivanja za zid.
Viseci modeli imajl1 LU predпost sto
mogu da se postave na visinl1 koja
Odvod otpadnih voda se, паrаvпо,
obavlja zahvaljujuci gravitaciji:
dovoljпo је da otvorite slivпik па
lavabou ili kadi puпim vode, ili da
pustite vodu па vodokotlicu, da bi
voda, pod uticajem tezine otisla u
kaпalizaciju ili septicku jamu. Ali,
п8Zalost, to пiје uvek slucaj. Kada,
прr., пagib пiје dovoljaп da bi se
пapravio WC daleko od glavпe
kaпalizacije, dodaje se uz WC
solju јеdап uredaj koji pretvara
otpadпe vode u tecпost, а
роsеЬпо pokrece materije
pod pritiskom da bi se
resio proЫem gravitacije i
to zahvaljujuci pumpi za
podizaпje. Koristi se isti
sistem kada se пeki
elemeпt (sudopera,
ves-masiпa) пalazi u
sutereпu, пize od
- :=... - --
- -...,�
-:::;о�
odgovara korisпicima (nрг" niZe ili
visoke оsоЬе), ali njihovo pгicvгscivaпje
zahteva zid odгeclene debljiпe i kvaliteta.
Ako је u pitanju tanka ргеgгаdа, Ьiсе
роtгеЪпо ojacanje. Cevi i sifon lako su
dostupni. Najzad, i пjihova сепа пiza
је nego сепа lavaЬoa sa postoljem.
Svi uslovi neophodni za postavljanje
visecih lavaЪoa su isti i za male lavaЪoe
za ргаnје ruku.
Ugradni lavaboi
Savremena sanitaгna оргета nl1di
sгednje resenje izmedl1 ova dva
prethodna modela i to zamenjujl1ci
tradicio11al11i toaletni stociC ravnom
povrsinom.
PUMPA ZA ODVOD OTPADNIH VODA
glavпog odvoda ili пedovoljпo
visoko da bi se oticaпje odvijalo
пormalпo. Ovo moze da se
primeпi i па saпitarпu opremu u
пеkој prostoriji u dvoristu koja је
udaljeпa od odvoda. Мпоgо tih
uredaja za WC ima takode ulogu
pumpe za podizaпje.
Poklopac koJi se zasraflJuje
Ulaz za otpadne vode
�r----
Prema kanalizacionoj
cevi
Stanica za podizaпje
Radi se о ugгadivaпju lavaЪoa na
slojevitu horizontalnu гavnu povгsinu,
а ona moze Ьiti i ocl clrugih materijala
(npr., pгiгodni ili vestacki meгmer), sto
omogucuje da doЬijete pravi komad
namestaja ispod lavaЪoa.
Najjednostavniji sL1 modeli koji se
ugгaduju odozgo. Modeli koJ. i se !ере
odozdo zadaju vece teskoce јег treЬa
uЬaciti tiplove za podupiгac. Podl1pirac
moze da Ьude postavljeп па veгtikalпim
pгegгadama ili fiksiran za zid pomocl1
cvrstih ugaonih nosaca.
Najjedтюstavnije геsепје је da se odlucite
za meгmernu povгsiпu, а da lavaЬo ЬLide
zalepljen samo za njl1. Ali onda је роtгеЬаn
specijalni silikonski lepak za me1mer kako
Ьi osigurao cvrstocu celog elemeпta.
Princip Ligradnje na ravnu povтsiпu
ciji doпji deo izgleda kao deo namestaja
omogucava laksi pгistup cevima i sifonl1
koji se ipak ne vide.
Bidei
Postavljanje modela sa postoljem је lako
јег su опi jednostavno zasгat1jeni za poci.
Vijci i eks�гi neophodпi za fiksiraпje Sl1
staпdardni i dobljaju se uz Ыdе. lpak
pгecividite krace vijke i ekseгe za tople
podove.
Problemi pri fiksiranjl1 visecih Ъiclea
је isti kao i kod visecih lavaЬoa

Obnavljanje
monoЬlok slaviпama za mesanje
vode ili jedпoгucпim slavnama sa
tusem, а moZda i гucicom za рrаzпјепје.
1 Postavite поsасе prateCi instгukcije
proizvodaca. Kod ovog zahvata kada se
oblcno postavlja na bok. Za kade od

i popravka kade Za postavljanje na kadu dovoljпo је

ОЬпаv]јапје kade пајЬоlје је prepustiti
strucnjaku koji се је ll istom danll ocistiti,
popraviti pukotiпe ili plastificirati untitras­
njost tankim slojem otpome plastike, koja је
dostupna u sirokom spektш Ьоја. Medutim,
sitnije popravke mozete obaviti i sami.
isko1istiti ivicпe prikuucke (reducire,
poliestera ojacanog staklenim vlaknima
ili metalom пisu potrebni пosaci.
vidi dole), koji odgovaгaju precniku
dovodпih cevi.
Pazite da ne ostetite emajl kade.
Ako kada пiје ugradena, prikljucak је
lako odvmuti tako da se ventil moze
zatvoriti. Ako је kada оЫоzепа (ozidaпa),
otvorite vratasca za prisrup unutrasпjosti.

ОЬпаvlјапје emajla
па kadi
Toplota шоzе lako da osteti unutrasnju
povrsinu akrilne kade: npr., ako na ivici
kade ostane l!paljena cigareta. Takva
ostecenja пе шogu se popraviti. Medutim,
vatom natopljenoш sredstvoш za poliranje
metala i automoЬiJskih karoserija mozete
ukloniti шаnје ogrebotine na povrsini јег је
sloj emajla dl!Ьlji
Ova i.пtervencija nemoguca је ako је гее
о poliesteш armiranom staklenim vlakni­
ma, kod kojeg је obojena samo povrsina.
Ovaj materijal cesto nagrizaju deterdzenti
u prahu. Ako su ogrebotiпe povrsinske,
mozete ропоvо da ispolirate kadu.
1 Pukotiнe popunite sredstvom na bazi
epoksi smole, а zatim pazljivo ukloпite
masнocl!.
2 lzbrusite povrsinll bшsпim papirom fiпe
gradacije, а zatim нaнesite dva sloja emajla
odgovarajuce Ьоје.
Ugradпja поvе slaviпe
па kadu
Stare iпsta]acije uglavnom imaju dve
slaviпe, fiksiraпe direktno па kaclu.
Те instalac* sada је moguce zameпiti
Ugradnja nove
kade
ZahvaljujuCi savitljivim dovodпim i
odvodnim cevima (vicli str. 326),
2 Postavite сер sa steznim prsteom
i ucvrstite dva vijka, pazeci da dobro
l10VU kadu mozete da postavite U
rasporedite spojnice kako Ьi spoj Ьiо
polozaj koji је nesto dшgaciji od starog.
jednako zategnut. Nemojte odmah stegnuti
Ali, ako zelite veliku promenu, moгacete
do kraja kako Ьiste okretanjem sklopa
potpuno da izmeпite sistem odvoda
mogli podesiti odvode.
i njegov prikljucak na kanalizacionu
cev, kao i povezivanje s dovodnom
cevi.
Alat: .fraпcuski kljuC; ravni viljuskasti kUuC;
sra.fciger; liЬela
Materijal: lzada; dve daslie od 25 тт
debUiпe za p1idгzavanje tereta; slavina
za mesanje vode ili jedпorucпa slavina
(sa podloskama), mozda dva Z-prikUucka;
dve savitiljive cevi za slavine; izlaz od
о 45 тт sa otvoгom i dve ravпe plasticne
podloske; sifon za kadu (veliki model ako је
odvodna cev pri/1Џucena па jedinstveni
3 U otvor prelivne cevi postavite isptist
/10le/1tm), sa kompletom za saviфiv1i
pгelivnu cev; elasticni git (kao sto је silikon
sa prikljuckom i vijcima ih spojite; posle
zatezanja, namestite dugme za pokretanje
za plasticne kade); tefioпsl-ш traka; sгedstvo
сера i proverite kako radi. u principu,
za zaptivanje spojeva (silikonski kaucuk
lancie za povlacenje nije potrebno
za plastiku)
podesavati.

NOVE КАDЕ
Vecina novih kada izradena је od plastike razlicitih Ьоја. Kade su lagane
(oko 60 kg) i, samim tim, lakse za ugradnju nego tradicionalne keramicke
emajlirane kade ili modeli od livenog gvozda. Ove poslednje definitivno su
najcvrsce, ali mnogo glomaznije Uedna takva kada teska је oko 150 kg).
Kade od emajliranog celicnog lima lakse su i jeftinije od gvozdenih.
Kako su prilicno "bucne", ponekad su opremljene zvucnom izolacijom.
Neke plasticne kade ugraduju se na nosace da se ne bi iskrivile.
Akrilne kade, kada se napune, cesto se savijaju i skripe. One od
poliestera, ojacane staklenim vlaknima, su cvrsce, ali nesto skuplje.
Kade mogu biti razlicitih oЬ/ika i dimenzija. Neke imaju naslone
za ruke i/ili za glavu. Ugaone kade znacajno stede prostor. Postoje
i kade za dve osobe, kao i modeli sa hidromasaZerima, u kojima na
dnu i sa strane kade postoje "mlaznice" kroz koje prolazi mlaz vode
i vazduha. Protokom vode i vazduha upravlja se s komandne ploce
ugradene na ivici kade.

4 Okrenite kadu na bok i sa spoljasnje
strane spojte prelivnu cev sa sliv11ikom
(zapгavo пjegovim prildjuёkom), kao i
lanёic za pomeгanje ёера. Uёvгstite ga i
iskoriяite priliku da namestite sifon, ali ga
jos ne uёvrscujte.
5 Postavite kadн u uspгavan polozaj
za montazu. Stavite !Љelu ро duziпi
i sirini kade i pгoveгite da li је vodoravna.
Ako је potгebno, poravnajte kadu
podesavajuci vijke kojima se uёvrscнje
za pod: kada mша Ьiti pravilno postavljena
kako Ьi voda iz nje mogla potpuno da
istice.
6 Namestite sifon i priёvrstite ga za
odvodnu cev. Proverite da li su svi
prikljuёci dobro zategnuti.
jednoruёna
slavina
dovod tople
i hladne vode
prelivna cev
��
7 Ugгadite јеdпошёnu slavinu: ako
гastojanje izrnedu otvoгa na novoj slavini
odgovara onorn na zidu, odmah је uёvгstite.
Postavite rozete, oko navoja namotajte
teflonsku tгaku i zavijte spojne navrtke.
1 О Narnestite рlоён za oЬ!aganje
Najpre sve zategnite гukom, а zatim
viljuskastim kljuёern.
11 Рге пеgо sto kadн p1iёvrstite na
pгevise optereceпa.
8 Ako гastojanje izmedu otvora па novoj
slavini ne odgovara rastojanju izrnedu cevi,
нpotreЬite Z-prikljuёak; namotajte
teflonsku traku i stavite navrtke. P1icvгstite
prikljuёke na ziclne dovode, ali ih nemojte
zategnнti do kraja. Postavite novu slavinu i
prema njoj podesite razrnak. Piiёvrstite
novu slavinu ne zatezuci је. Slavina се Ьiti
PRIKLJUCENJE NOVE КАDЕ
------- �
�
. :' '
plastiёni cevni sifon
odvodna cev
vodoravna ako podesite polozaj
Z-prikljuёka. Kad budete zadovoljni,
slavinu нёvrstite kao sto је opisano
u koraku 7.
9 Proverite prikljucke: napunite kadu s
nekoliko centimetara vode da Ьiste proverili
nepropustljivost odvoda, otvaranje i
zatvaranje ёера za praZпjenje; zavrtanjeш
ili odvrtanjem vijka podesite polozaj ёера
(ako је vijak predugaёak, ёер se nece
zatvaгati, а ako је prekratak, voda се
sporije oticati). Kad sve namestite, ucvrstite
kontranavrtku. Napunite kadu do vrha da
Ьiste prove1ili sistem odvodenja vode i
nepгopustljivost prelivne cevi.
kade ргеmа uputstvima proizvodaёa.
Р!оёе se mogu priёvrstiti vijcima, mogu ih
pridйavati kорёе na drvenom okviru ili se
mogн priCvrstiti na sper-ploён koju dгZe
ugaoni nosaёi.
mesto, napunite је i pгoverite. lzmedн
kade i zida пanesite silikonski git ili, posto
ste napнnili kadu toplom vodom, stavite
pгethodno pripremljenн zaptivku. Kada се
se tako rasi1i.ti, а elasticna zaptivka nece Ьiti
Z-PRIKLJUCCI
lzaberite model zavisno od precnika
dovodnih cevi i nove slavine. S obzirom
na to da prikljucci nisu centrirani,
mo guce је podesiti polozaj slavine
za otpril i ke 40 mm.
рlоёа za оЫаgапЈе kade
 lzbor slavina
Dugo su sve sJavine funkcionisale na isti
naёin: okгetanjem vгetena na ёijem se kraju
nalazila гuёiса ili dugme spustao se i podizao
disk s gнmenom zaptivkom i otvaгao ili
zatvaгao otvor, cime se propustao ili
sргеёаvао protok vode. Ovaj sistem i dalje se
ёesto pгimenjнje, kako na obiёnim slaviпama,
tako i na slavinama za mesanje vocle.
U poslednje vreme sve ёesCi sн mode1i
slavina na kojima se protok kontгolise
pomoctt Ltmetka s keramickim diskom.
Тi umeci, otporni na kamenac i necistocн
u vodi, gotovo su potpuno otporni na
habanje.
Slavine za sudopeгu uglavnom su
precnika 12 mm i spajaju se sa cevima
12/l 4 mm. Slaviпe za kade imajн ргеспik
15 mm i spajaj11 se na cevi 16/18 mm.
Veciпa slaviпa izraduje se od hromiranog
mesinga, ali su najnoviji шodeli
dostupni u raznim materijalima
i oЬlicima.
Dve slavine koje imaju zajedniёku
luёnu cev ("vrat") ёine mesalicu. Danas
vecina sJaviпa ima samo jedпu zakretnu
гuёicu Qedпoгuёne slavine), ра se
tempeгatura vocle podesava samo jednom
rukom, zakretanjem na levu ili desnu
stгanu, dok se kolicina vode kontroliSe
podizanjem i spustanjem rucice.

Standardna visina:
kada: 75 cm, tus:
120 cm, lavabo: 55 cm

Zidna slavina
Slavina s s dvostrukom
nastavkom namenom
na ispustu Jsta kao i оЫёnа
Ovaj model od slavina, ali modernijeg
nehromiranog mesinga pogodan је ОЬiёnа slavina dizajna i hromirana, takode
za instaliranje u garazi ili podrumu, s pokretnom s nastavkom na ispustu.
gde moze posluziti kao ispusni luёnom cevi ОЬа modela mogu se spojiti
ventil. Napolju sluzi za zalivanje. Prikljuёak 12/14. na bakarne cevi 12/14, ёelicne
Prikljuёak 16/18. Duzina luka 300 mm cevi 15/21, luk 1 ОО mm.

Slavina za mesanje vode

Ovakva slavina mesa toplu i hladnu vodu,
ра su za njenu instalaciju potrebne dve
dovodne cevi. Temperatura vode koja izlazi,
kao i protok vode, regulisu se dvema
odvojenim ruёicama.

Mesalica za
Zidna mesalica za sudoperu Mesalica za kadu s tusem sudoperu
Dva prikljuёka, pokretna Prikljuёak 16/18. Umesto Pokretna luёna cev. Mesalica za Javabo
Juёna cev od 150 mm . mesalice s dve slavine sve vise MaksimaJna duzina luka: 240 mm. Duzina luёne cevi: 95 mm.
Prikljuёak 12/14. se koristi jednorucna mesalica. Prikljuёak 12/14. Prikljuёak 12/14.

Jednorucne baterije Keramiёki diskovi Тermostatske slavine

Protok tople i hladne vode i temperatura
regulisu se jednom rucicom. Temperatura
se podesava pomeranjem rucice levo-desno,
dok se protok regulise podizanjem i
spustanjem iste rucice. Slavine vise
nemaju gumicu, vec': keramiёke umetke.
Jednoruёne baterije proizvode Ova slavina namenjena је za vodu stalne temperature.
se sa dva keramiёka diska, koji Uglavnom ima sigurnosni sistem kojim se temperatura
su veoma otporni i precizno vode ogranicava na 38 °с.
izradeni. Jedan od njih ucvrscen
је i nepokretan, а drugi se moze
Zidna termostatska
postaviti preko prvog. U skladu
slavina za tus
s njihovim polozajem regulise se
Dve ugradne rupe.
temperatura i protok vode.
Prikljuёak 16/18.

Zidna termostatska
slavina za kadu
• s tusem
Dve ugradne rupe.
Prikljucak 16/18.
Termostatske slavine
garantuju veoma
Jednoruёna slavina za Ыdе precizno regulisanje Jednoruёna baterija za kadu
Slavina s pokretnom luёnom temperature, lsta kao jednoruёna baterija za
Zidna jednoruёna cevi dugom 95 mm. Jednoruёna baterija nezavisno od promena lavabo, samo sto ima preklopnik
slavina za kadu s tusem Prikljuёak 12/14. za lavabo protoka u sistemu. i prikljuёak za glavu tusa.
Ugradnja 1 О Spojte jedпoгucnu bateгiju tusa sa
dovodniш cevima. Ako se razшak izшedu
12 Ako је neophodno, ponovo zategnite
sve spojeve.

tusa prikljucnih otvora па bateriji ne uklapa

sa izlazima cevi, razliku ispгavite
Z-pгildjucciшa (vicli "Ugradnja nove
1 3 Montiгajte i fiksirajte ploce kaЬine
i silikonskiш gitom premazite spojeve
Postoje razliciti tipovi tuseva, od kojih
kade" na str. 338). izmedu zida, ploca i kade.
svaki postoji u razniш varijantaшa.
Vecina modela moze da se postavi
bilo na kadu, bilo u posebnu tus-kaЬinu.
11 Ponovo pustite vodu i prove1ite
da li spojevi negde cure.
Sastavljanje i postavljanje cevi razlikuje
se zavisno od tipa шsа, od орrеше u
kupatilu i plaпi.i-anog шesta za tus, ali
naciп ugradnje u osnovi је uvek isti.
Pozeljпo је da tus postavite tek posto
ste stavili plocice na zid.
Ako se odlucite za celokupni sisteш s
hidюmasazoш, tгеЬа da postujete neke
posebne uslove: protok vode u гasponu
15-20 l/шin, pod pгitiskoш od 1,5 do
3 bara i dovodne instalacije s ceviшa
precnika od najшanje 14 ili cak 16 шш.
Рогеd toga, grejac vode шоrа da proizvede
takav protok.
Ako је pritisak nedovoljan, potrebno
је instalalirati dodatпu puшpu koja се
obezbediti pritisak, јег cete sашо tako
postici ocekivaпe rezultate.

Ugradnja oblcnog tusa

а
1 lzabe1ite tip tusa zavisпo od prostoш
kojim raspolazete.

2 Pozeljпo је da zbog prskanja vode tus

postavite u neki ugao: tako cete lakse
obezbediti nepropustljivost.

3 Obelezite mesto na kојеш се Ьiti

dovod tople
оЬiёnа slavina ili jedпorucna baterija. i hladne vode
�
VeCi с!ео ove оргеmе moze с!а se шontira
na l m od poda, а prodaje se zajedno
s neophodniш dгzaёima i uputstvima
za пюntiranje.

4 lzracunajte i obelezite trasu za cevi

do slavine.

5 Ako је u pitanju odvojena tus-kaЬina,

proverite kako se otpadne vode шogu
otpremiti do kanalizacionog kolektora.

6 Zatvorite dovod i montirajte dovoclne 1 \,,,","

cevi za toplu i hladnu vodu. Mozete da
ih ugradite u zid, а zatim da ponovo
zamalterisete i postavite plocice. Cevi
odvod � �::�) postolje
za kadu

./ sifon kada tusa

mozete montiгati i spolja (sto је manje
estetski prihvatljivo) na navojniш
konzolama - obujmicama.
7 Cevi koje se ugгaduju u zid nemojte
spajati prikljuccima niti zavaiivati.
8 Postavite klizac za шcni tus, vodeci
racuna о tome da bude vertikalan.
Montirajte glavu tusa na ldizac i podesite
mlaz.
9 Za odvojenu kaЫnu, montirajte kadu
s tusem i oclvodne cevi.
Ploce su uglavnom visoke 1,80 m. Vrata kabine mogu da budu na sarkama, haпnoпika
vтata, klizna sa ugaonim ulazom ili okretna sa sirokim ulaznim prostoшm koja pri
otvaranju ne zauziшaju mnogo mesta. Najbolje Ьi Ыlо da izabeгete model montazne
tus-kaЬine od laganih mate1ijala, koji је najotpomiji na rdanje. Raspitajte se u radnjama -
izbor је veliki, ра svako moze naCi ono sto mн odgovara.
Tus-kade pгoizvode se н dva oЬlika: one koje se postavljajн i нgradne. Danas sve
kade imaju nosace od polistirena, koji se podesavajн zavisno od nacina postavljanja.
Nacin postavljanja zavisi od mogucnosti za odvod, odnosno da li sн odvodi vertikalni ili
horizontalni. Naravno, podignшa kada bolja је kad је гее о odvodenjн, ali nedostatak је u
tоше sto na prilazu postoji jedan stepenik, а i nije tako lepa kao kada нgradena na роdн.
U slнcaju рюЫеmа s odvodoш, mozda cete morati da instalirate sistem sa puшpom koji
се poboljsati odvod.
Oprema za tus
Za kadu s tusem potreban је sipka za
nosac, glava tнsa, роsеЬпа slavina ili
jednoтucna baterija za kadt1 s tusem,
kao i zastitna zavesa ili pregгada.
Za rus-kabinн potrebna је glava tusa,
slavina ili jednoтucna bate1ija, kada, sifon
i odvodna cev. Glava tusa moze da bude
nepomicna, pokretna ili ucvi·scena na kraj
savitljive cevi. Rozeta glave moze Ьiti od

Tus-kade razlicitih oЬ/ika, velicina, Ьоја i duЬine, nalaze svoje mesto и kupatilima svih stilova.

glava tusa
tusa, podesivu ро visini od 1,30 m do
s tri mlaza
1,45 m, koja obezbeduje podesavanje
mlaza vode. Pored яedisnje police
(uz nju su i dva nosaca, od kojih је
jedan za sapun), nalazi se jos jedna
glava s mlaznicom za шasiranje, dok
su jos dve masazne glave ugradene sa
strane; ti pomocni tusevi шogu se
kontrolisai posebnim slavinama.
Na svim tusevima, ukljucujuci
i glavni, voda dolazi kroz termostatsku
slavinu (mesalicu) koja gaгantuje
koпstantnu temperaturu. U podnozju
stuba nalazi se odvojiv tus na crevu
koji se, kad пiје и upotreЬi, postalja па
zidni nosac. Ovaj visenaшenski tus se
lako odrzava, vrlo је jedпostavan za
upotrebu i pruza modeшn izgled
kupatilu ili tus-kaЬini, istovremeno
obezbedujuci veliki komfoг.

plasticna glava tusa

s jednim mlazom

jednog dela ili se sastojati od пekoliko

prstenova kojima se podesava mlaz
vode.

Visenamenski masazni
stubovi za tus
Оргеmа za tuseve i kade dozivela је
spektakнlaraп napгedak и pogledu
upotгebe kompozitnih materijala koji
omogucavaju modeliranje, uvodenje
monoЫok konstrukcije, stubova
s razliCitim uredajima, policama i driacima.
Postoje visenamenski stubovi za tus
(slika desno) koji obuhvatajt1 mrezu
dovodnih i distribucionih instalacija i svu
dodatnu opremu za maksimalni komfoг.
Ovaj stub postavlja se lako, bez potrebe
za ugradivanjem и zid. Spreman је za
prikljш':ivaпje, ра se moze veoma brzo
instalirati и kaЬiпi ili и uglu kupatila,
iznad kade. Osim samog stuba, sklop
cesto obul1vata i dodatne elemente poput
polica. Vrh stuba nosi ugradenu glavu

Zamena
sudopere
Svi modeli sudopeгa (s jednostгukiт i
dvostгukim koritom, sa ili bez ocedivaca
itd.), izгaduju se kao ugradпe ili пasadne
sudopeгe.
Ugradne sudopere
lzradeпe od iпoksa, keгaтickih ili
siпtetickih mate1ijala, ugradпe sudopere
postavljaju se na raclnu plocu koja је
prethodпo iseceпa ро diшeпzijaтa ргета
pгoizvodaceviт uputstviтa.
Ugгadпja је teza пеgо kod nasadnih
sudopeгa: treba pazljivo obraditi otvor
i napraviti neproтociv spoj.
Nasadna sudopera
lzradene od inoksa, keraтike, celicne тre­
zice ili sintetickih тaterijala, ove sudopeгe
postavljaju se na kuhinjski eleтent ili na
aimatuп.1 postavljenu na pod.
Nema potrebe za seceпjem, niti
podesavanjem. Nasadпa sudopera тоzе da
se moпtiгa i ukoso ргета zidu. Dovoljno је
spojiti је s dovodnoт i odvodnoт cevi.
Modeli i dimenzije
Sudopere su uglavnoт siroke 50 ст i
dugacke izmedu 80 ст i 150 ст. Modeli
mogu imati jedno korito i jedan ocedivac,
а moguce su i razlicite kотЬiпасiје od
jedпog i ро, dva ili cak dva i ро korita s
jednim ili dva ocedivaca, ра i bez пјеgа.
Ovi ocedivaci postavUeпi su s desпe
ili leve stгапе korita, ili citavog sklopa.
Najcesci тaterijal i dalje је nerdajuCi
celik. Modeli od етајliгапоg celika ili
jos skupljeg polikarbonata шogu se naci
u sirokoш spektru Ьоја. Sve cesce su i
sudopere od koшbinovaпih тaterijala.
dvodelna
sudopera
hladna voda
� odvodna cev
KeraтiCke sudopere, koje se lako
odгZavaju, prilicno su cvrste, ali postoji
opasпost da se porcelan osteti usled jakog
udarca.
Visina sudopere
Paznja! Kad тепјаtе sudopeгu, nije
pozeljпo тепјаti пјепu visinu.
Pгevisoko postavljena sudopera
tesko se uklapa u kublпjsku radпu plocu.
Ako је preпiska, ispod пје se пе шоzе пista
odlagati. Najcesce se postavlja па visiпu od
85 ст, s toleraпcijoт od otprilike 2 сш,
zavisпo od пасiпа ugгadпje.
Sifoп ispod sudopere zauzima тпоgо
тesta, ра је tu poпekad пemoguce
postaviti policu.
Medutiт, ako тontitate koleпasti sifon,
tu шozete doЬiti dovoljпo prostora za
ocllagaпje.
Rastavljanje stare nasadne
sudopere
1 Zatvorite ventile za dovod vode.
2 Otvoгite kuhiпjske slaviпe do kraja dok
voda пе prestaпe da tece. U ceviтa се ipak
ostati malo vode.
bakarпa cev
12 х 14 mn1
mesalica
sifon
sudo-masine
prikljucak s ravnom
priгLrbnicom
koleno
0 40 mm
3 Uvucite se ispod sl\dopere i odvijte
пavrtke па prikljucciтa za s1aviпl1.
Zatiт odvojte dovodne cevi. Navrtke
l1glavnom nije tesko odviti, ali ako su
instalacije stare ili se naVl·tka пе рошеrа,
пemojte se zamaгati: testeгom za шetal
jedпostavno odsecite svakl\ cev ispod
p1ikljucka.
4 Odvijte navгtkl1 koja odvodnl\ cev
spaja sa sifonoт sudopere (тozda се vат
Ьiti potrebaп viljl15kasti kljuc kojiт cete
lakse prihvatiti navrtkl1).
5 Postavite posudu ispod sifoпa i odvojte
ga od Sl\dopeгe.
6 Pogledajte da li postoje dгZaci koji dгze
sl\doperu. Ako postoje, skiпite ih.
7 Podigпite Sl1dopeгu i skinite је
s поsаса; sudopeгa uglavпoт пiје teska,
osiт ako nije гее о starinskoj kашепој
sudoperi.
Montiranje ugradne
sudopere
Postoji vise staпdaгdnih тodela za
l\gradпju. U svakoт slucaju, 1ako cete
паСi тodel koji vат se svida i odgovara
zeljeпoj iпstalaciji. Koшplet za odvod
(kao i savitljivi deo za prelivnu cev)
пајсеsсе se prodaju zajedпo sa sudoperom.
Keraтicke sudopeгe l1glavпoт iтaju
pгelivnl1 cev koja је uk1juceпa и koшplet.
Sl\dopera se пајсеsсе isporucl\je s
nacrtoт па kojem su oznacene linije
secenja, odnosno diтenzije koje
prepoгucuje pгoizvodac.
Alat: гаvап viljuskasti kljuc (veгovatno
velii'ine 19); sгafcigeг; ubodna testem;
elektгicna busilica i гаvпа btirgija za dгvo,
pYeseka otгpilike 40 тт; celiiC; роЬiјас;
olovka
 mesto za uzemljenje
Materijal: ugradna sudopera (podupiraci
za fiksiгanje isporu.Cuju se sa sudopemm);
оЬiспа ili јеdпогиспа slavina za sнclopeпi
s odgovarajuCim podloskama i komplet
p1ilфucalи (najcesce se pгodajii sa slavinim);
dve savitljive clovodne cevi; lюmplet odvodnih
cevi sa pгelivom; sifon za sudopeпi; savitljiva
odvodna cev (uglavnom se ispmш:uje sa
sudopeгom); silikonski git
Pripremanje radne ploce
1 Nајрге proverite da li u donjem delu
kuhinjskog elementa, u nivou sudopeгe,
postoji neka ve11ikalna pregi-ada. Ako
postoji, uklonite је ili је isecite ро visini
tako da ne ometa ugradnju sudope1-e.
2 Pazljivo odredite polozaj sudopere па
radnoj ploci.
3 Na radnu plocu postavite saЫon za
secenje od proizvodaca, pazeCi da oЬim
sudopeгe za 2 do 2,5 сш sa svih stгапа
Ьнdе veci od tih dimeпzija.
4 Pгoverite da li је sаЬ!оп па dobгom
mestu, а zatim ga zalepite na radnu
plocu. Ubodпom testerom isecite
montazni otvor prateCi obelezeпe
mere. Liпiju secenja takode mozete
obeleziti olovkom.
Ugradnja armature
otvor za obicnu ili
jednorucnL1 slavinu
oznacen tackom u Ьојi. Sнdope1-a moze
imati vise montazniЬ otvora: za postavljaпje
dve slavine (sve se manje primenjuje),
шesalice i rucnog tusa, ili mesalice i rucice
za otvaтanje i zatvaranje сера za odvod.
izlaz prelivne cev i 1 Na пalicju, u srediпi пюпtaznog
otvoia izbнsite rupн precnika 5-6 mm,
tako cla пјеп polozaj bt1de clobro vicЩiv
sa lica sudopere.
2 Okreпite sudoperн i pazljivo laganim
нdarcima cekica i роЬiјаса izvadite
poklopac moпtazпog otvшa. Zatiш
пamestite armaturu kao sto је prethodпo
opisaпo.
Ugradnja prikljucka
radna ploca
za odvod
Mozete da izaberete jedan od dva nacina
montiгaпja: da postavite aпnatuгu na radnu
plocu ili па sudoperu.
Armatura па radпoj ploci
Ne preporucuje se instaliranje slaviпe
ili mesalice direktпo па radnu plocu.
Tako cete izbeci proЬ!eme, npr., curenje,
propustanje vode, ostecenje i prevremeno
habanje opreme.
Armatura па sudoperi
Pгoizvodac је u tu svrЬu preclvideo tanji
deo ili montazni otvoг koji је s пalicja
•
1 Postavite gomji deo prikljucka па dпо
ko1ita sudopere, u pгedvideno leziste, zatim
пaшestite slivпik i u otvore umetпite dva
(
vijka za пjegovo fiksiraпje u donji deo
prikljucka.
2 Zategnite vijke сера, ali ne do !паја,
kako Ьiste polozaj slivnika mogli podesiti
okretaпjem Citavog sklopa.
PRAКТICNI SAVETI
Najbolje је da izaberete sudoperu
s dva korita i bar jednim ocedivacem.
Opste је pravilo da се radna ploca biti
bolje iskoriscena ako se postavi izmedu
sporeta i dela za pranje. Sudopera mora
biti postavljena na visinu 85-90 cm
iznad poda, cak i vise ako su ukucani
visoki ljudi.
Neophodno је izbeci bilo kakvo
prodiranje vode izmedu sudopere
3 Ропоvо okrenite sudopeш па пalicje i
postavite p1ikljucak za odvod prelivne cevi.
i zida. Zbog toga nanesite silikonski
Namestite prikljucak i zategnite stezni
git na spoj izmedu sudopere i zida.
prsteп.
Postoje i ugaoni profili namenjeni
u te svrhe.
4 lпstalirajte cev koja otvor preliva spaja
sa slivnikom па dnu korita sudopere.
5 Kada sve postavite na svoj_ e mesto,
ponovo zategnite sve delove cla Ьiste
obezbedi1i лepropustljivost spojeva.
;
)
6 Postavite sifoп sa prikljuccima, ali ga
nemojte pricvrscivati.
UZEMLJENJE METALNIH
SUDOPERA
Za svaku elektricnu instalaciju u skladu
s propisima neophodno је predvideti
povezivanje zastitnim provodnikom
(uzemljenjem) svih metalnih delova koji
se nalaze u vlaZ:nim prostorijama. Zbog
toga na metalnim sudoperama
(aluminijumskim ili od nerdaju6eg celika)
postoji mesto predvideno za uzemljenje
odgovaraju6im provodnikom oznacenim
zastitnim omotacem zelene i zute Ьоје.
On sprecava slucajan spoj sa zemljom
preko vodovodnih instalacija.
Postavljanje sudopere
1 Stavite vezпe elemeпte z a fiksir aпje
na pгedv icte na о_јасапја.
I Spajanje cevi
2 Naпesite silikonski git ро citavoj ivici
sudopere ili stavite zaptivnu traku koj_ u је
mozcla dobili u ko mpletu sa sudoperom.
Silikoпski git lakse cete папеti па radпu
plocu posto obelezite kопtше sudopere
1 Prikljнcite dovodпu cev za toplu i
hladпu vodu. Da Ьiste olaksali posao ,
па mestu ugradпje.
нpotreЬite - ako nisu isporuceпi uz
slavinu - ПeksiЬilne prikljucne cevi,
tako cete izbeCi рrоЫеш ceпt riranja
spojeva izmedu dovoclпih cevi i armatшe.
Povezivaпje se vrsi navojnim prikljuccima.
Gledajuci prema zidu, levu cev treba
p1ikljuciti na dovod t ople vode, а desnu
па dovocl hladne vode.
2 Montirajte novi sifoп па odvodnu cev.
3 Proverite sve spojev e. Pustite vodu
da tece i pгov erite da li пegde na
dovodпim cevima сшi. Napunite
voclom korito sudopeгe do prelivne
cevi da Ьiste proverili пepropнstljivost.
Zatim otvorite сер na sudoperi kako
Ьiste Ьili sigurni da ne curi na odvodпim
3 Pazljivo vratite sudoperu na mesto
cevima ili па sifonн.
i posta ite је u iseceпi deo radпe ploce.
v
/1
i
4 Rukom snazno pгitisпite ivice sudope1-e
da Ьiste нcvrstili spoj_ od silikoпskog gita.
Postavite vezne elemeпte s ла]iсја i stegпite
vijke: postepeпo zatezite kako Ьi citava
ivica sudo peгe dоЬго p1iaпjala za rаdпн
plocu.
-·-'
'т- ..
__ ,. ј -·:
SUDOPERE OD -�--=-·--==---�
KOMBINOVANIH
MATERIJALA
Na tГZistu su se pre nekoliko godina
pojavile sudopere od kombinovanih
materijala, od kojih su neki na bazi
granita, а drugi od kompozitnih
minerala. Ove sudopere izuzetno
su otporne na mrlje i udarce.
lpak, bele sudopere iziskuju redovno
odГZavanje kako korito ne Ы promenilo
boju i postalo sivo.
Postavljanje Cevi i spojnice

slavine
cev duga 16 mm � - ЬЈ

Neke slaviпe па vrhu imaju

ispust па koji se пavlaci crevo о� Т-<рРЈО'Се

za zalivaпje.

Ugradnja spoljasnje slavine podrazumeva

postavljanje prikljucka koji mora da ргоdе
kroz zid od dovodne cevi do slavine.
Vodite racuna о razlicitim nivoima.
Uputstva koja slede odnose se na ugradnju
bakaгne cevi pomocu navojnih pгikljucaka,
pocevsi od dovodne cevi smestene 15 mm
iznad. Naгavno, mozete koгistiti i dгuge
materijale, kao i druge nacine postavljanja.
• Ugradite pгopusni ventil na dovodnu cev.
То се vam pre svega omoguciti da izvodite
гadove u dve etape, а kasnije i da zatvorite
vodu zimi kako se spo�jasnje cevi ne Ьi
zamrzavale.
• U specijalizovanim гadnjama mozete
kupiti gotove komplete za vodoinstalateгske
radove u dvoristu.
• Za busenje zida upotreЬite udaгnu
elektгicnu busilicu s burgijama za beton,
clugacke najmanje 325 mm i precnika
20 mm, da Ьiste lakse provukli cev.
propusni ventil
slavina sa koleno za
navojnim ucvrscivanje па zid
prikljuckom (konusna spojnica)
Spoljna s1aviпa uglavnom se sпabdeva preko cevi koje su
najcesce od glavne veгtikale granaJL1 preko T-spojnice.
Spoljasnja slavina, medutim, moze se p riklj uci ti i na
neku dn1gu dovodпu cev odgovaгajuceg pгotoka.
Proveгite da li se гира nalazi iznad 6 Stipaljkama za ves p1icvrstite pгstenove
pгopusnog ventila па dovodпoj cevi. i пavтtke da ne Ьi skliznнli niz cev. Zatim
montirajte T-p1ik1jucak, pazeci da jedan
krak bude okгenut ргеmа ozпaci za гupu
lzvodenje unutrasnje u zidu koju treba izbusiti.
instalacije

Alat: dva fгancuska kljuca; testeгa za metal

1 Zatvorite propusni ventil i otvorite ventil
za hladnu vodu u kuhinji da Ьi se cev
ili rezac za cevi; polukruzna tшpija;
ispraznila.
clclitricпa bн.Silica sa burgijama za beton;
smfcigeг; dve stipaljke za ves; meka olovlia;
тета tгaka; liЬela
2 Ako se slavina nalazi izпad propusnog
ventila, otvo1ite је da Ьiste ispгaznili
Materijal: slavina sa ispustom па vrlтu; dovodnu cev. Prethodno p1ipremite kofu
propнsni ventil istog prccпika; bakama cev; da Ьiste pokupili voclu koja се isteCi.
dгzaCi; T-p1ilф1cak; dva koleпa pod uglom
od 90° istog prccnika; kolenasti spoj sa ivicom
za zidпo p1icvгsCivanje; tefloпska tralia;
smesa za spojevc; p1-emaz za zidove;
poliuгetaпska репа

Montaza slavine
1 Obelezite mesto za slavinu na spoljnom
zidu kuhinje, sto Ьlize glavnoj dovodnoj
cevi.
2 Postavite slavinu dovoljno visoko kako
Ьiste ispod nje mogli da stavite kofu ili
kantu za zalivanje.
3 Obedlezite na zidu oznaku za dгugu
гupu, otp1ilike 15 cm iznad slavine.
4 Izmeгite razdaljinu izmedu oznake za
111pu i neke "cvгste" tacke, npr., prozora,
da Ьiste mogli da prenesete tu oznaku na
unutrasnji zid.
5 Obelezite oznaku za гupu na
шшtrasnjem zidu. Proverite da li u zidu
postoji neka prepreka, na primer elektгicni
kaЬ!ovi, cevi ili delovi kucne konstгukcije.
3 Na glavnoj cevi obelezite visinu na kojoj
cete napraviti гupu u zidu. Stavite jos jednu
oznaku 2 ст iznad toga.
4 Dovodnu cev isecite rezacem za cevi ili
testerom za metal u nivou donje oznake.
Ako iznad glavпog ventila nema slavine,
vodite racuna о tome da се iz cevi, posto
је pretesteгisete, isteci voda.
5 lsecite cev i u nivou goгnje oznake
i uklonite isecak. Tuгpijom obradite
odrezane kгajeve.
7 lsecite komad cevi i spojte је sa izlazom
T-pгikljucka.
8 Montirajte propusni ventil na tu cev,
pazeci da stгelica koja oznacava smeг
pгotoka na njemu bude usmerena u smeru
upravrюm na glavnu cev. Nagnite ventil od
zida tako da mozete lako da је otvaгate i
zatvaгate.
9 Zatvorite novi pгopusni ventil okrecuci
ga u smeгu kretanja kazaljke na satu.
Sad mozete otvoriti pгopusni ventil
na glavnoj cevi i pustiti vodu kroz celu
mre:Z:u u kuCi.

КVALITETNA VODA
Pre nego sto posumnjate u kvalitet
vode sa ёesme, treba da znate sta
odredt* kvalitet vode. Njega
odreduju dva krite1ij uma Pгvi је
. pronadete to mesto, odmah pozovite
zdravstveni (zdravlje i Ьigijeпa), а
drugi se odnosi na domacinstvo
(udobnost i zadovoljstvo). Od
ukupne kolicine pou·osene vode u
jedпom domacinstvu, otprilike 7 %
otpada na potrebe u pтehтambene
svrhe, а 93 % se troSi na odrzavanje
domaciпstva, saпitarija i liёпе
higijene.
Voda пamenjena za potrosnju mота
da odgovara bюjnim kriterijumima
(ima ih na desetine) koji korisпicima
garaпtuju da ne postoje nikakvi гizici
(realni, moguCi ili pretpostav�eni) i
da је pгijatna za pice. Zbog гaznih
vrsta nepreradene vode, strucnjaci
moгaju stalno da prilagodavaju
naёine prerade vode. Buduci da је
p1irod11a voda za piee sve reda,
prerada се Ьiti sve skuplja ako svako
od nas ne uёini bar mali napor da је
saёuvamo.
Ukoliko zelite da znate kakav је
kvalitet vode u vasem gгadu ili гegiji,
prosledite pitanja gradskoj upravi ili
komunalnoj sluzbl zaduzenoj za
vodosnabdevanje.
Spreёavanje rasipanja vode
Proveravajte slavine i vodokotliee.
Slavina koja kaplje propusti otprilike
120 litara dnevno. Voda koja сшi iz
vodokotliea predstavlja gubltak od
600 litara dnevno. Zamena prik�ucka
ili gu mice na ventilu ili vodokotlicu
је intervencija koju moze da obavi
svaki "uradi sam" majstor.
Medutim, ponekad se desava da
curenje vode nije odmah vidljivo.
Da Ьiste proverili da li је instalacija
u redu, dovoljno је da uveёe
pogledate vodomer. Sledeceg dana,
рте пеgо sto pustite vodu, proverite
cifru koju pokazuje vodomer.
Ako postoji razlika 11 odnosu па
prethodno vеёе, to znaёi da instalacija
пegde propusta. Ako ne mozete da
vodoinstalatera.
Кamenac i nitrati
Као i s ve vode koje se zovu
"mineralnim", voda sa cesme sadrZ:i
vise ili manje kamenca. Iako on ne
pгedstavlja posebnu opasnost ро
organizam, u nekim slucajevima
moze da Ьнdе poguban ро vodovodne
instalacije i kucne aparate. Da Ьi se
spгecilo talozenje kamenca u cevima
za toplu vodu, dovoljno је podesiti
bojler izmedн 55 i 60 °С. Belim
sircetom uklonite kamenac s kucnih
арагаtа (npr ., iz aparata za
prokuvavanje vode) i tako cete
im piodпziti vek trajanja.
Nitrati, prirodno prisutni u zemljist u,
predstavljaJU mogucu opasnost za Izvorska i bunarska voda
odojcad i trudnice. Zbog toga је sirom Ako imate bunar, nemojte koristiti
Evrope na snazi ogгaniёena kolicina vodu pre nego sto pioverite njen
od 50 mg nitгata ро litru u vodi sa kvalitet. Svako ko vodн sa izvora ili iz
ёesme. Ako је kolicina izmedu 50 bunaгa koristi u prehrambene svrhe,
i 100 mg, vodu ne smeju da liёno је odgovoran za kvalitet vode.
konzumiraju odoj cad trudnice ili
, Privatnн vodovodnu mrezн nikada
dojilje Ako је kolicina
. niti-ata veca nemojte povezivati11 javnu . То Ьi
od 100 mg, voda se ne sme piti niti moglo da predstavlja zdravstveni rizik
koristiti za priprem u namimica. za ostale korisnike te mreze.
Spajanje
spoljasnje
slavine
1 Elektricnom busilicom i dugom, tankom
burgijom za beton izbusite шрu н
ншш-аsnјеm zidн, vodeCi. i-acuna о tome da
busite pod pravim нglom u odnosн na zid.
Povremeno izvadite burgijн da Ы se obla­
dilo i da blste izVL1kli pгasinu i polomljene
koma(iiCe. Svrdlom veceg pгeseka izbusite
dovo�jno veliku rupн s оЬе strane zida da
blste lako mogli da pгoVL\cete cev.
2 Izmeгite гаzшаk izmeclн шре i pгopus­
пog ventila koji ste нргаvо montirali.
3 Odsecite cev duzine koja odgovaгa
izmerenom razmakн, нz mali dodatak cla
blste је mogli namestiti na propusni ventil
i kolenasti prikljucak. Odsecite jos jednu
cev koju cete provнci kroz zid.
4 Spojite drugi kraj cevi s pгopнsnim
ventilom. Cev koja prolazi kгoz zid mora
da ima zastitni omotac (izolir-tralш).
5 Spojite sloboclni kraj i ventil. Ako ovo
ne mozete da uradite, odvшite cev na
kolenastom pгikljuckн па zidн i prvo
povezite ventil.
6 Sa spoljasnje stгапе zida izVL1cite cev
tako da ne strci vise od 25 mm.
7 Na spoljni deo cevi stavite kolenasti
prikljucak ciji otvor treba da Ьнdе okrenut
н polozaj н kom се stajati slavina.
8 Izmerite udayenost izmedн izlaza
prikljucka i slaviпe, ра odsecite odgovarajt1ci
koшad cevi, uz mali dodatak kako blste cev
пюgli da пamestite па prikljнcak
9 Uguп�te cev u otvoг koleпastog
prikyucka koji cete pricvrstiti na zid.
1 О Privremeпo spojite dгugi dгugi kraj
cevi s kolenastim p1ikljuckom, zatim
priгubnicu postavite нzа zid i obelezite
mesta na koja cete postaviti tiplove.
11 Odlozite na stranu koleno s
prirubпicom i cev. Izbusite zid i ubacite
tiplove.
12 Spojite cev i kolenasti prikljucak,
а zatim vijcima pricvгstite p1irubnicu
па zid.
Montaza slavine
1 Na navoj slavine namotajte teflonsku
traku u smeru supгot110m od kazaljke na
satu.
2 Navijte slavinu do kшја u kolenasti
p1ikljucak pricvrscen na zid.
3 Namestite slavinu tako da stoji potpuno
veгtikalno.
4 Otvorite novi propнsni ventil postavljen
н нnнtгasnjosti kuce i pтoverite sve spojeve
da blste ustanovili da li negde cнri. Ako је
potrebno, stegnite spojne пavrtke.
5 Otvorite novopostavljenн slavinн i
proverite da li dobro шdi.
6 Poliuretanskom penom zatvorite п.ipu
oko cevi.
Proizvodnja
tople vode
Proizvodnja tople vode н domacinstVL1
тосе se osigurati iz razlicitih izvora:
• dovod tople sanitarne vode iz toplane;
kotao zasebnog sistema centralnog
•
gгejanja;
protocni bojler ili Ьојlег s akunшlacionim
•
гezervoarom.
Bojler ili рес
za grejanje vode
Razlika izmedu ova clva pojma oclnosi se
na kapacitet uredaja za grejanje: manje od
10 kW н prvom slнcaju, vise od 10 kW \.1
drugom. Рогеd toga, bojler је prikladan za
napajanje toploш vodoш potгosaca рорнt
sudopere, dok је рес н kнpatilн пamenjena
snabdevanjн vise potгosaca koje ukljucuju
kadн ili tus i jedan ili nekoliko lavaboa,
sнdорега itd.
Energija
Struja i gas dva su izvora eneгgije koji se
najvise koгiste н pгoizvodnji tople vode.
Ovde Ы tгebalo poшenнti (kao podsetnik)
i ostale izvore tople vode, na ргimег
sisteme сепtгаlпоg gгејапја na loz-ulje,
solarne kolektore ili rekнperatore
toplote za otvorene kamine
i diпmјake.
Trenutno, brzo ili akumulaciono
zagrevanje
Zavisпo od vrste i naciпa grejanja vode,
kao i od njene nашепе, proizvodnja
vode шоzе da Ьнdе:
• trenнtna, protocпiш zagrevanjeш
vode (Ьојlег ili рес па pliп u kнpatilн,
elektгii':пi bojler);
• brza, аlшшнliгаnјеш dvostrнkoш
sпagom ili akuшuliгanjem malog
kapaciteta; i jedпim i drнgim пacinom
zagreva se оdгеdепа kolicina vode
(100-300 l u ргvош slucaju, 10-30 1
\.1 clrugom slucaju) za manje od sat
vremena (elektricni bojle1i);
• klasicniш akumuliranjeш, pri kom se
kolicina vode 75-450 l zagreva za osam
sati, ро шogucnosti u Vl·eme male
роtгоsпје, odnosno snizene taiife.
Bojleri па gas
Postoje alшmнlacioni urec1aji na
gas - uglavnoш је нvek гее о protocnim
bojlerima s treпutnim zagrevanjem.
Protok malih bojlera, npr., za sudopeгu,
izпosi 5 litara u шinutu, а kod peCi u
lшpatilu 15 litara u minutu. Takvi uredaji
moгaju uvek blti spojeпi na odgovarajuci
dimnjak, а potгebno ih је гedovno
koпtrolisati (Ьаг jednom godisnje).
Elektricni bojleri
Dok se elektricni bojle1i s tгenutnim
zagгevanjem zbog шalih diшenzija
гelativno lako postavyajн vrlo Ьlizu
mesta potrosnje (ispod ili iznad sudopere,
u ormar), to пе vazi za akumнlacione
Ьојlеге, ciji uglavnom veliki kapacitet
podrazнmeva i velike dimenzije.
Akumulacioni grejac velikog kapaciteta
moze se postaviti Ъilo gde, uspravno
ili vodoravno, н potkrov�je ili Lt роdгнm.
Njegov polozaj mora se pazljivo odrediti
kako ы cevi blle sto kгасе. u podrumu
ili na tavanu, ali i na ostalim mestima,
cevi koje prolaze kroz nezagrejane
prostorije Ысе te1moizolovane. Kapacitet
alшmulacioпog grejaca zavisi od broja
uredaja koje snaЬdeva. Namestite termostat
na najvise 60 °С јег sto је temperatura
vode visa, to su i gнblci veci. Za гucno
 DELOVI ELEKTRICNOG 1 PLINSKOG BOJLERA
lzolacija cevi
Elektricni akL1mulacioni bojler Protocпi pliпski bojler za toplu i hladnu
А --
vodu
Cevi za toplu i hladnu vodu
в
izlozene hladnoci potrebno је
С:---+--+
izolovati da se zimi пе Ы zaledile,
kao i da Ы se ogranicio gubltak
D---+-++ toplote.
Е -- <----+-1--
-+ ----'-'++-L­
+-Н---+
--+- G

н lzolacija cevi lepljivom

1 izolir-trakom
Ftr-t1"!--0--!-- Ј ----L-1..Щ���k[J Ј-�- 6
'----'--iO--- к
3 ---++�-=-���]!;::::4t1--- 1 5 Alat: makaze
4-----t-1 7
Materijal: lepUiva izoliг-tгaka

'
2----"l�=: �����j- --- s Izolir-traka ko1isпa је kad se cevi sastoje
od nшogo kolena i kad је slozeno koгistiti
fleksiЬilne mufove, spojпice i prorezaпe
5 10 navlake.

А Kuciste
В. Poliuretanska репа
1. Otvor gorionika
1 Lepljivu izolir-tгaku makazama isecite
С. Kotao na komade odgovarajuce duzine.
2. Regulator protoka gasa
О. Prelivna cev za toplu vodu
3. Otvor cevi
Е. Elektricni grejac
4. Ruёica ventila gorionika
F. Termostat
5. lzlaz tople vode
G. Anoda
6. Regulator protoka plamena
Н. Mlaznica
7. Rucica ventila plamena
1. Dovod hladne vode
8. Regulator protoka vode
Ј. Prstenasta spojnica
9. Dovod hladne vode
К. Za§titni poklopac
1 О. Dovod gasa
L. Sigurnosni venti l
11 . Zavojnica
М. lspust
12. Odvod za dim
13. Protivpovratna zastita
14. Кара
15. Bimetal
16. Zastitna ploca

pranje posuda dovoljпa је teшperatuгa

od 45 do 60 °С. Osiш toga, na ovaj nacin
smaпjiCete 1izik pojave kameпca ili гdе.
2 Cevi obmotajte lepljivoш trakom koju
cete slobodno preklopiti za otprilike tгeCinu
Ako su mesta potrosпje uda�eпa, Ъоlје
siгine. Pazite da trakн cvrsto umotate oko
је koгistiti dva Ъојlега. Jednom mesecпo
kolena: ta mesta su najosetljivija na
okrenite siguпюsni hidraulicki veпtil kako
zamrzavaпje.
se ne Ьi Ыokirao.
Kamenac је veliki nep1ijatelj elektricпih
grejaca. Smanjuje im efikasпost i moze
izazvati razliCite kvaгove. ZЪog toga је
preporueljivo па dovod hladne vode
akumulacionog bojlera postaviti uгedaj
za omeksavaпje, pogotovo ako znate da
и vodi ima mnogo krecnjaka. Kod nas је

voda uglavпom tvrda.

Takav uredaj је relativпo jeftin i sastoji
se od dva filteгa. Pгvi, 50-mikronski filteг
sluzi za uklaпjanje пecistoce и vodi,
а drugi za uklanjanje kamenca i koгozivпih
materija. Pozeljпo је da bude postavljen
na odvojeni ogranak glavne instalacije, З Takode obmotajte slavine i propusпe
sto omogucava zашепн filtera Ъеz ventile, ostavljajuci s1oЪodnн samo rucicu
zatvaгanja clovoda vode. za оkгеtапје.
lzbor materijala
za izolaciju cevi
Izolacija cevi пeophodna је da Ьi se sprecilo
пjihovo zamrzavanje u prostorijama bez
grejanja, kao i da Ьi se smanjio guЬitak
toplote kad kroz cevi kojima prolazi
topla voda.
Lepljiva izolir-traka
Rec је о taпkom omotacu izolacione pene,
razlicitih duzina, u oЬliku kotura (oЬicno
se prodaju u duzinama od 5 ili 10 m).
Neki modeli su metalizirani.
Ne postoji tacna formula ро kojoj
mozete izгacunati koliko koturova morate
kupiti: to zavisi od veliciпe cevi i sirine
preklopa. Najpre kupite i upotreЬite jedan
ili dva pakovanja da Ьiste utvгdili koliko
vam је koturova potrebпo da dovrsite
posao.
Pre nego sto izolujete, proverite da li su
cevi ciste i suve. Uklonite zastitni film s
prednje lepljive strane kotura i namotajte
materijal oko cevi. Slobodno mozete da
preklopite lepljivu traku, пarocito ako cev
ima kolena.
Savitljiva izolir-traka prakticna је i za
роsеЬпе iпstalacije, npr., T-prikljucke za
ogi-anke ili propusne ventile.
STA TREBA PROVERITI PRE ZIME
• Proverite da li slavine slucajno cure. Ako ne mozete zaustaviti curenje, preko noci u otvor
stavite сер. Kapi se lakse zamrzavaju i podsticu stvaranje ledenih cepova u odvodima.
• Ako odlazite od kuce na krace vreme, nemojte iskljucivati centralno grejanje, ali ga stavite
na minimum.
• Ako odlazite na duze vreme, ispraznite vodovodne cevi tako da zatvorite glavni propusni
ventil. Otvorite sve slavine. Kad voda prestane da curi, otvorite propusni ventil i ispusni
ventil Ыizu glavnog ventila.
lzolacija cevi
omotacima
Omotaci od poliuretanske od penaste
ili polietilenske репе,
odnosno meke gume gume
Omotaci (оЫоgе) od pene vгlo su laki Alat: makaze ili testera s fiпim zupcima
za upotrebu zal1vaUujuci tome sto su
Materijal: omotaa od peпaste gume
raseceni ро duzini da Ьi se omotac mogao
koji odgovaraju dimeпzijama cevi
postaviti na cev. Omotace pridrzava lepljiva
(duziпa i presek), lepljiva tmka
traka postavljena u pravilnim razmacima ili
posebne kopce. Postoje omotaci za razliCite
preseke cevi, а jednako su dobri i za
Ьаkаше, kao i za PVC cevi. Omotaci od
plasticne pene ne5to su skuplji od
samolepljivog omotaca od pene, ali se
mnogo lakse postavljajн.
Omotaci se proizvode u dve razlicite
debUine. u vecini slucajeva dovoljan је
omotac standardne deЬljiпe, ali ako zivite
u hladnom podrucju, gde temperatura
cesto pada ispod nule, ili se cevi nalaze
na izlozenom mestu, pozeljno је nabaviti
deЬlji materijal. Postoje i prethodno
prorezani omotaci od meke gume
s istoш nameпom.
Omotaci od kamene
vune 1 Omotaci koji se prodaju u komadima
od l т prorezani su ро citavoj duzini
i navlace se oko cevi.
Omotaci od kamene vune deluju
ро istom principu kao i prethodno
pomeпuti oшotaci od pene, Cime se
znatno smanjuje guЬitak toplote.
Pazite na spojeve izmedu razlicitih
komada ошоtаса koji moraju Ьiti
savгseni i zasticeni IepUivom trakom.
Omotaci od staklene
vune
Mozete naci i meke trake i omotace
od staklene vune, koji su narocito
pogodni za kolena i propusne ventile.
2 Da Ьi izolacija kolena bila dobra, meki
omotac makazama odsecite pod нglom od
45°, а za tvrdi upotreЬite testeru.
3 Na mestu gde se cevi granaju, napгavite
usek и oЬliku slova V sve do sredine
Buka u sistemu
centralnog
omotaёa: dva omotaca moгaju se poravnati.
Ako su cevi razlicitih preseka, turpijom
obradite нg1ove i oЬlikujte cevi.

grejanja
Ne smete zanemariti neoblcne
zvukove koji dolaze iz sistema
centralnog grejanja. Uzrok buke
moze se vrlo lako ukloniti.

4 Zatvorite spojeve lepljivom trakom.
Pucketanje u podu
i zidovima
Cevi se na toploti siгe, а kad se oh\ade,
5 Na mestu gde su cevi paгalelne s
gгedom, proverite da li я1 vrlo Ьlizu ili da
skupljaju se. Ako је cev stisnuta ispod
li dodi111ju grede. Fiksirajte cevi za grede
dasaka ili parketa u podu ili u zidoviпш,
obujmicama sa e]asticnim podmetacima
pucketanje se cuje kad se cev zagrejava
ili hladi.
izmedu njih.

1 UpotreЬite karton ili izo1aciju oko cevi

lzolacija cevi trakama
od staklene vune
Alat: Ј�гра, maliaze
Materijal: tгahe ocl stahleпe vипе,
lepUiva t1·aha ili honopac
1 Vlaznom krpom ocistite cevi u
pгostorlji (podгumu, gaгazi... ) i ostavite
da se osuse.
2 \secite trake duge oko 5 m. Spiialno
namotajte traku oko cevi, pгeklapajuci ih
za 1-2 cm. Pazite da dobro pokrijete
koJena cevi.
3 Da Ьiste spojili dve trake, postavite
пovu traku preko prethodne i obmotajte
cevi.
na mestu gde izlaze iz poda.
2 Ako to ne pomogne, skloпite podne
daske ili parket oko mesta iz kojeg dopire
buka.
6 Ako cevi prolaze kroz zid, obmotajte
ih vatrostalnim materijalom ili izolaciju
postavite uz cevi tako da је cvrsto
naguгate odvijacem.
Buka iz bojlera
• Buka koja do1azi iz kazana u bojle111
ukazLlje na naslage kamenca. Kamenac
нklonite tako sto cete u ekspaпzionu
posudu sistema staviti hemijsko sгedstvo
protiv kamenca. UkljuCite grejac na
пekoliko trenutaka da Ьiste izvukli
kamenac iz sistema, а zatim ga isperite
cistom vodom. Ponovo ispraznite sistem,
а zatim ga napunite dodajuci antikoгozivno
sгedstvo.
• Buka takode moze da bude posledica
nedovoђnog protoka vode kroz bojler.
• Buku u boj1eru cesto izaziva vazduh
н sistemu, koji је usao zbog lose
postavljenog ispusnog ventila.
U tom slucaju pozovite st111cnu
osobu da premesti venti.

3 Ako su јеdпа ili sve cevi polozene

4 Namotajte traku oko propusnЉ ventila
tako da ostane vidljiva samo rucica.
u uduЬljenje u gгedi i ne mozete ih
pomaci, testerom i dletom malo pгosirite
uduЬljenje. UdubUenje nikako nemojte
produЬljivati јег Ьiste mogli da oslablte
nosecu gredu. Postavite kornad kartona
ili izolacЧe za cevi ispod i izmedu cevi.

4 Posto podignete daske, ako su 111ре

kroz koje cevi prolaze na putu do radijatora
preuske, prosirite ih okruglom turpijom.
Prekrijte cevi izolacijom na mestu gde
prolaze preko dasaka i1i greda.
Energetski rat
Grejanje је svakako glavni cinilac
komfora u svakom domu. Zbog
toga se u danasnje vreme grejanju
poklanja posebna paznja.
Grejanje se пе ubraja u pravom smislu u
pos!ove koje "uradi sam" majstoг oЬicno
obavlja, 5 obzirom na to da је vecina
materijala i proizvoda dostupna samo
st111cnim osobama. Oni imaju za cilj
najpre da infoпnisu о razlicitim izvorima
energije i nacinima grejanja. Govoricemo о
jednostavnim intervencUama i prepoгuciti
najbolje nacine odi-Zavaпja sistema i шеdаја
za grejanje. Takode сето pomenuti
klimaLizacUu, kao i rasbladпe si.steme
koji su danas, poput sisteшa za grejanje,
postali neodvojiv deo nasih zivota.
Drvo
Drvo је od davniпa Ьilo najomiljeniji izvor
eпergije. U posledпjih пekoliko vekova
пjegova pтevlast kao glavnog go1iva za
domacinstvo је oslaЬila, iako godisnja
potrosпja i dalje dostize milione kubnih
metara. Sve u svemu, dгvo daпas ubгajamo.
u energetske izvore koji se najviSe koriste.
Dobro је poznato da d1vo nije ogгev koje
se cesto koristi za grejanje u gradovima.
Skladistenje drveta, odrzavanje шеdаја i
ciscenje pepela i dima u stvaгi moze
predstavljati veliki proЬlem stanovnicima
gradova.
Toplotna moc drveta
Najvise zavisi od pгocenta vlage i vтste
c!iveta koje se upoteЬ!java. Tvтdo drvo
oslobada najvise toplote (gгаЬ, bukva,
hrast, jasen, akacija itd.), dok meko drvo
(Ьгеzа, lipa, topola) i cetinari stvaraju
VRSTE ENERGIJE U SKLADU SA VRSTOM GREJANJA
Drvo Metan Prirodni gas
Osnovni
izvor
energije
Postrojenje
za preradu
Transformisana
energija
Vrsta
grejanja
Nacini
grejanja
manje toplote. Pozeljno је da divo nabavite
od sest meseci do godinu dana unapred. Da
Ьiste doЬili suvo drvo (tj. drvo koje sadrzi
mапје od 20 % vlage), isecite ga na zeljeш1
duzinu, оdпоsпо cepanice, kada и njemu
nema mnogo Ьi!jnog soka, dakle zimi.
D1vo za ogrev ti-eba cuvati и zasticenom
i pгovetrenom prosto111 (podlllпш).
Ugalj
Ugalj, jos jedno cvrsto gorivo - iako
kalшicnije od d1veta za ogгev - postepeno
пestaje iz upotrebe. Raz!og za to jeste
njegova сепа, koja stalпo raste, kao i
ргоЫеmi povezani s njegovom l1potrebom:
ргоЫеm sa skladistenjem, ograniceпja kod
111kovaпja, necistoca, ciscenje otpadaka
i pepela itd.
Loz-ulje
Loz-ulje dugo је Ьilo najjeftinije, ali od
eпeтgetske krize sedamclesetih godina
proslog veka vise nije tako. Loz-1.1lje је
teze skladistiti nego gas. Osim toga,
гее је о proizvod1.1 relativno sn<lZnog
miгisa (pre i posle gorenja).
Ciscenje
Upotreba loz-ulja podrazumeva ciscenje
peci Ьаг jednom godisпje, od cega zavisi
efikasnost гаdа рuшре i sigurnost sistema.
ТгеЬа пaglasiti da osiguravajuCi zavodi i
vlasnici zgrada koje se iznajmljuju imaju
pravo da traze atest kojim se potvrduje
da је ciscenje sporvedeno 1.1 skladu sa
sigurnosniш pгopisima (odnosno cla
ga је obavilo strucno lice).
Skladistenje
Loz-ulje se, naгavno, тога skladistiti
рте upotгebe. Ako se skladisti kolicina
do l.000 1, гezeivoar moze da bude
пadzemnog tipa. Kada је гее о veciш
Ugalj Nafta Snaga vode
Nuklearna
energija Sunce
koliciпaшa, rezervoar mша da bude
podzeman. Takvo гesenje olaksava posao -
smanjuje ucestalost punjenja па dva ili tli
рша godisnje, а isto tako omogнcava
nabavku ро nizim cenama koje clistributer
oЬicno 11udi za velike kolicine. Рогеd toga,
kod upotrebe podzemnog гezeгvoara ne
guЬi se korisпa povrsina (upгkos visokim
tгoskovima kopanja), ili је guЬitak
minimalaп (пajvise 2 m2) ako se reze1voar
nalazi и pod111mu ili и prostorijama
5 insta!acijama, u skladu 5 vazecim
sigumosnim propisima.
Gas
Ko1·istimo ga u dva oЬlika - kao p1i1·oclni
ili tecni gas, odпosno butan i propan.
Prirodni gas
Lak је za upotrebu, а сепа mu је
pristupacna. U stvari, nije mпogo skuplji
od loz-ulja, ali ga пUе potrebno skladistiti.
Osim toga, lakse је ukloniti otpadne gasove
i ostale proizvode goтenja, koji su manje
"cadavi" nego kocl loz-ulja. Kad је u pitanJu
zasebni sistem grejanja sa zidпim bojlerom,
odvoctenje se vrsi kroz dimnjak, odvod
smesten iza Ьојlега.
Tecni gas
BL1tan ili propan neophodno је skladistiti
u nadzemnom rezervoaru (гazlicitih
kapaciteta), ponekad и podzemnom ili,
najcesce, u bocama. Troskovi instalacije
su razumni. Preosraje vam da razшislite
о velicini rezervoara i smestaja.
Elektricna energija
Postoji stav da је struja, шоdегаn izvor
energije i p1-akticna za i.tpotrebu - пiје
potгeban kotao, odvodni dimnjak, skladiste
- skuplja od ostalih izvoгa energije.
Podrazшneva dobru termicku izolaciju
i racioпalnu upotrebu. Potptшu prienu
пalazi u dodatnim nacinima grejanja је1· је
potreban samo prikljucak na mrezi.1, bas
kao za Ьilo koji drugi elektricni uredaj, u
vidu uticnice ili jednostavnog prikljucivanja
preko гazvodne ili prik�jucne kutije. Sшua
је najcistiji izvor energije, bar na mestu
нpotrebe, ali se retko razmislja о cislovima
proizvodnje, koja se odv�ja daleko od
mesta upou·ebe.
Sunceva energija
Sunceva eпergija (str. 361) definitivno је
jedno od reseпja energetske nezavisпosti
и buducnosti. Nјепа priшena sve је sira.
Kolektori za zagrevanje vode dоЬго
funkcionisu, naгocito kao zamena ili
doclatak za klasicne sisteme. Medutim,
do komercijalizacije u pravoш sшislu nece
doci sve dok klasicni izvori епегgiје budu
jednostavniji i jeftiniji za upotгebu.
 Centralno
. .
gre1an1e
ldeja о koriscenju centralnog
izvora grejanja i provodenja
toplote fluidom koji protice
kroz cevi i radijatore nije nova.
Toplovodno podno
oЬicno и potkгovlju. Kod savremeп.ijih
iпstalacija ekspanzioп.a posuda oЬlika
Ьаlоп.а оЬlсп.о је smestena neposredп.o centralno grejanje
рогеd kotla, odnosno, пjegov је sastavni
deo. Sistem је ро principu гаdа vгlo slican
prethodnom, ali se od njega razlikuje
5 Kad se zagrejana voda siri, и ро vтsti kotla i nacinн prenosa toplote.
ekspanzioп.oj posudi sakuplja se visak
nastao povecanjem zapгemine vocle. 1 Temperatшa vode пе pгelazi 28 °С,
Nasuprot tome, kad se voda ohlacli, нpotreЬljavaju se niskotemperaturni ili
zapremiп.a vode se smaп.juje. U tom
slucaju sadrzaj ekspaпzioп.e posude
kondenzacioni kotlovi.

Jos u anticko doba uspesno se sluzi kao nadoknada za gubltke нnшаг 2 Toplota se preпosi шrezom taп.kih cevi
primenjivala u grckim i rimskim sistema. Osim toga, vec duze se и sisteme
centralп.og grejanja ugгaduje pumpa,
ugradenih u pod prosto1ije (sto zпaci da
se шогајu postaviti prilikom izgradпje ili
termama, ali i kucama, па primjer cija је uloga da poveca iskoгistenost opsezп.ijeg reп.oviranja).
u Pompeji.
шеdаја нbгzavanjem protoka
zаgгејап.е vode. 3 S obziroш па to cla је voda koja kruzi
u sisteшu niske temperatuгe, otklonjeni
Centralo gгejanje zasпiva se, kako su glavni пedostaci takvih sisteшa, koji su
mu i samo ime kaie, na pгicipu
ceпtгalizovane proizvodnje toplote
i nјепо pre11ose11je па razlicite SEMA CENTRALNOG GREJANJA
пacine, od kojih је voda
najpogodпiji oЬlik i zato
se najvise koгisti.
Sisteme ро principu pгisilnog
kгuzenja vazduha koji su blli
L1 modi рге cetrclesetak godina

takode blsmo mogli пazvati

"centralnim gгejanjem".

Toplovodno centralno Ekspanzюna

posuda
grejanje s radijatorima Dimnjak

Rec је о samostalnom sisteпш koji

гadi и zatvorenom krugu: gorionik Termostatski
ili grejac zagгeva bladnu vodu, koja ventil
odlazi и cevi za snabclevanje raclijatoгa,
izmenjivaca toplote.

1 Sistem radi na priпcipu

gravitacionog krпzenja, zali.valjujuci
osoЬini tople vode da se siri. Sobni
termostat
Instalacija se sastoji od kotla za
pripremu tople vode, cevi za ргепоs
(od kotla do mesta koriscenja) i Povratna cev _,_,___.,._.._._" _
Mesto moguceg
l1ladne vode
radijatora koji oslobadaju toplotu. postavljanja
trosmernog ventila

2 Zagrejaп.a voda реп.је se и cevi Dovod -+-+--4--+8

tople vode
zahvaljujuci procesu sireп.ja
(zagrevanjem јој se smanjuje gustoca,
ра postaje laksa od hladп.ije vode),
zatim stize и gornji deo radijatora,
kroz koji kruzi i zagreva okolп.i
vazdul1. Pumpa �

3 Kad se ohladi, voda se vraca

Regulator
п kotao, gde se ponovo zagreva.
па dimovodu .,. Vracanje hladne
Tako voda stalno kгuzi н zatvoгeп.om
__

1
ili mlake vode
sistemu, pod malim pritiskom i Nivostat
relativno sporo.
Kotao 1
4 Da Ы se и sistemu ceп.tralп.og
grejaп.ja zadгZao stalп.i nivo vode, Hidromer
Ekspanziona
posuda
1
svaka instalacija ima ekspanzionн
posudu - rec је о rezeгvoaгu od Ventil t Jii•-.iiif'�
-t-----: � - 1
:Ј
lima s galvanskom presvlakom -
postavljeп.u па najvisem nivou, Hladna voda ---·-·---· ·-·-·-
· ________
postojali u pгvim danima njil10ve upotrebe.
Temperatura prostorija stalno iznosi
izmedu 19 i 20 °С, cime se postizu
idealni uslovi u prostoriji. Da Ьi sistem
najefikasnye radio, potrebna је precizna
regulacija koju omogucava spolpsnja
sonda.
Elementi podnog grejanja
4 Dгuga pтednosL је ta sto se leti topla
voda u sistemu moze zameniti hladnom,
ра pod tada гashladuje. Tempeтatura u
prostolll moze se smanjiti za 4 do 5 °С,
StO је sasYiпl dovoljno za postizanje
optimalnog osecaja svezine.
Saпitarпa voda
Kotao moze da proizvede dovoljno
tople vode za potrebe domacinstva.
Akumulacioni rezervoaг od 100 с!о
150 litaгa ugraden је u kotao ili postavljen
zasebno. Novi modeli obezbeduju toplu
vodu konstantne temperature. Imaju
elektricni grejac za rad van grejne sezone.
Zidni bojle1i centralnog gгejanja (za etazno
gгejanje) mogu se podesiti za rad zimi ili
leti (ll dlllgom slucaju zagгeva se samo
potrosna voda, јег zag1-evanje гadijatora
nije potrebno).
lzbor kotla
za centralno
gre1an1e
. .
Ceпtralпo grejaпje
па loz-ulje
Stari modeli uglavnom su Ьili pгeveliki
u odnosu na njihoYU slabll iskoriscenost.
Neki su radili gotovo neprestano da Ьi
proizveli vodu teшperature priЬlizno 90 °С.
Zbog nedovoljne toplotne izolacije, stari
kotlovi rade s velikim rasipanjem toplote,
а ispustaju vrlo stetne gasove. Potreba
za stednjom energije podstakla је
proizvodace da izrade kotlove koji
trose manje energije, imaju visok stepen
iskoriscenosti (cak 95 %), pogodniji su
za upotrebu i ne stvaгaju veliku buku.
Као rezultat su se pojavili kotlovi na
loz-lllje, visoke iskoriscenosti, koji rade na
niskoj - u stvaii, vгlo niskoj - temperaturi,
а zagrevaju vodu odp1ilike do 30 °С
(narocito kad su p1ikUuceni па podno
grejanje).
Izolacija је pojacana, ра Sll пшоgо cesci
pe1iodi miгovaпja, odnosno periodi tokoш
kojih gorivo пе sagoreva. Koпtrola rada
(koja se obavUa vec na nivou samog kotla,
а ne vise samo na nivou гadijatora) је
elektionska, sto omogucava wlo pгecizno
llpravljanje sistemom grejanja, u skladu s
naCinom zivota i vгemeпom provedenim
u pгostoriji, na dnevnoj i sedmicnoj osnovi.
Prograшiranje је moguce cak i na daljinu,
putem telefona.
RazliCite inovacije koje su uveli svi ili
pojedini proizvodaci doprinose ustedi
energije koja је nekada 40 % veca u
odnosu na stare sisteшe - ovaj podatak
zaista је vredan paznje i opгavdava zaшenu
starog uredaja. Novi kotlovi s niskim
nivoom oslobadanja azotnih oksida i
ugljen-monoksida dva do t1i puta шаnје
zagaduju u odnosu na kotlove s klasicnim
gorionicima, sto opravdava modemizaciju
sistema povezanu s neophodniш
OCllVanjem zivotne srediпe. VeCiпa
daпasnjih kotlova шоzе da ima pliпski
gorionik kao zameпll za go1ioпik па loz­
ulje, zbog cega nije potrebno da menjate
Citav kotao llkoliko zelite da predete s loz­
llljа na gas.
ТгеЬа napomenuti da se kotlovi koji
koriste dva izvora eпergije, а роsеЬпо
strujll i loz-ulje, i koji гаdе, kao sto iш i
sam naziv kaze, na loz-ulje ili elekt1icnu
energiju, zavisno od godisnjeg doba i
potrebaшa vezaпim za gi·ejanje, vise ne
pгoizvode. Bili su u modi osaшdesetih
godina proslog veka i predшet velikih
reklamnih kaшpanja, ali nisu ispuпili
ocekivanja i zato sll gotovo izbaceni iz
upotrebe.
Кlasican model kotla na loz-ulje sastoji se
od tela grejaca (loZ:ista), oЬicno izгadenog
od liveпog gvoZda ili celika, izolovanog
kuCista, sistema za proizvodnjll tople
vode i raznih dodatnih elemenata, kojih
ima vise ili шаnје, zavisno od kvaliteta i
cene modela. K�tlovi na loz-l!Ue vecinom
se postavljajн l1 podlllm ili u pomocne
prosto1ije s instalacijama. Potrebno је
naglasiti da postoje kotlovi na loz-ulje za
upotrebu u kuhiпji, koji se mogu montirati
u ugradne kllhinjske elemente, а ciji је
gorionik opгemljen mehanickim
isparivacem koji garantuje tihi rad kotla.
Osim zagrevanja p1·ostoгija, vecina
kotlova па loz-ulje moze se koristiti za
proizvodnju tople saпitame vode, i to na
dva naCina: Lrenutno, odnosno protocno -
voda se zagreva samo ро potreЬi - ili
akumuliranjem, zahvaljujuci toplotno
izolovanom rezeгvoalll koji se ugraduje
l1 sami kotao ili postavlja odvojeпo.
Kad је гее о komblпovanim kotlovima,
svakako se namece pitanje njihove
isplativosti. U stvaгi, pгoizvodnja tople
vode tokoш grejne sezone ne predstavlja
velike troskove. Medutim, van grejne
sezone potrosnja moze ponekad Ьiti veca
od нstede ostvareпe tokoш zime. Odvojeni
rezeгvoar napaja se iz kotla tokom grejne
sezone, а ostatak vгemena zagreva se na
StllljU, StO doprinosi njegovoj isp]ativosti.
Snaga kotlova na loz-ulje varira od
30 do 70 kW.
Ceпtralпo grejaпje па gas
Vecina danasnjЉ kotlova na gas ima visok
stepen iskoriscenosti (vise od 80 %), sto
istovгemeno garantuje njihoYU efikasnost
i vrlo znacajnu ustedн energije i troskova
grejanja. Takode treba napomenuti da se
cena gasa, pogotovo p1irodпog, pokazala
staЬilnijom od cene loz-ulja i tecnog
naftпog gasa ili propana.
Postoje dva osnovna tipa kotlova na
gas (bojlera) za centralпo grejaпje:
• zidni kotlovi;
• podni kotlovi.
I jedan i dlllgi tip kotla mogu imati
posebnu паmепu (npr., samo gгejanje) ili
Ьiti dYonamenski (osiш grejanja koriste se
za trenutnu prozvodnju sanitaп1e vode
ili za akumulaciju tople vode u rezervoaш).
Zidni kotlovi па gas
Laki su (u proseku 50 kg), malЉ dimenzija
(80 х 40 х 40), savrseno se uklapaju u ku­
patilo, kuhinju ili manju pomocnu prosto­
riju. Kotlovi na gas za centralno grejanje
i proizvodnju sanitarne vode potpuno su
prilagodeni stambenom prostolll ili kucama
bez podruma ili poпюcnih prosto1ija.
Na kotlu se пalazi kontrolna ploea s
шelыnizmom paljenja, kontrolom pritiska
vode, uredajem za podesavanje temperatшe
vode, kao i dugmetom za izbor reiinшa
rada kad se kotao koristi i za proizvodnju
sanitarne vode.
Zatvoreni шodeli, tzv. шodeli s
ventilacioпim otvoroш, prikljueeni su
па diшnjaeku cev: proizvodi sagorevanja
direktno kroz spoljasnji zid ili preko
krova odlaze dvostшkiш kanaloш, koji
obuhvata dovod vazduha spolja i kanal za
odvod cliшa. Dakle, ne postoji mogucnost
da se dim vrati u prostoriju. Neki podni
kotlovi takode iшaju ventilacioni otvor.
Snaga zidnih kotlova kreze se izmedu
8 i 23 kW.
Cisti kotlovi
Tako nazivamo kotlove s g01ionikoш
na gas, koje ubrajaшo u kotlove s
najznaeaJnim smanjenjem nivoa ernitovanja
zagadujucih gasova. Pгoizvodaei su
posebnu pazпju posvetili smanjenju nivoa
eшitovanja azolnih oksida. Kotlovi koji
rade па vrlo пiskim temperaturama,
s gorioniciшa u oЬliku polнlopte, koji
toplinu pгenose isijavanjem, postiZu
vrlo dobre rezultate na tош podшeju.
Elektronsko раlјепје i nadzor
Tradicionalna varnica zaшenjena је elektroп­
skim uredajeш koji istovreшeпo пudi vecu
sigurnost i omogucava нstedu u grejaпju
(smanjena potrosпja gasa). Pored toga - а
moZda је гее о najvazn�oj prednosti -
postoji шogucпost upravljaпja па daljinu
razlieitiш fнnkcipшa kotla, na priшer
paljenjeш i gasenjeш, kao i naclzorom kotla
Grejna tela
putem telefona (sto pгedstav�a oeiglednн Sistem centralnog grejanja sastoji
pгednost kacl је l1 pitaпju vikendica).
se od kotla, sistema za distribuciju
Podni kotlovi па gas tople vode (cevi) i grejnih tela
Vecih su dimeпzija, ali jaCi i solidni]i od
zidnih kotlova. Teski su otp1'ilike kg, а
koja prenos toplote u prostor
150
diшenzije su iш 100 х 60 х 60 сш. OЬieno omogucava razmenom toplote -
se postavljaju н podrшn ili рошоспu iлo­
sto1iju za instalacije, а pogodni su za cen­
kruzenjem tecnosti koja oslobada
tralпo gгejanje eitave porodiene kнсе. Sпaga toplotu (voda s dodacima protiv
podnog kotla н rаsропн је od 23 i 90 kW.
rde i zamrzavanja), cije је
Kondenzacioni kotlovi proticanje ubrzano pumpom.
Ovi kotlovi, koji se daпas sшatrщu
najefikasпi]ima, pгeuzimaju toplotu iz
Postoje t1i vrste grejпih tela:
voclene раге koja пastaje zagrevanjeш.
• tradicionalni i visefunkcionalni radijato1i;
Uшesto da izade kгoz diшovodпi kaпal
• niskotempeгaturni i-adijatori;
па tешретаtшi izmedu 110 i 250 °С,
• роdпо grejaпje.
diш se maksimalпo rashladuje. DoЬitak
шоzе Ьiti i do 15 % u odпosu па пајЬоlје
kotlove s visokom iskoгiscenoscl1, sto znaei
da se ti kotlovi priЬliZavajн stoprocentnoj
Radijatori
iskorisceпosti. S obziroш па to da su guЬici
Radijatori predstavljaju пajuoЬieajeniji
u peiiodu шiгоvапја takode шinimalni, jos
пaein preпosa toplote proizvedene u kotlu,
је veca usteda kad је u pitanju proseeпa
koJa se distribuira mтеzош cevi. Ree је о
iskoгisceпost.
izшeпjivaeima toplote kji iшaju za cilj da
Princip таdа na пiskoj temperatнri,
pobolJ5ajt1 protok teeпosti koja preпosi
p1ilagode11 danasnjim шodernim
toplotu, povecavajuCi pri tош povrsinu
koпdeпzacioпiш kotloviшa, daje jos
kontakta izmedн teeпosti i vazdнha.
bolJe гezultate. Buduci da kotlovi imaju
Postoje eetiri tipa radijatoгa:
dvostruke sisteme protoka za gas i
• klasieni гadijatшi od livenog gvoZda;
savrseпu izolaciju, роsеЬпо su pгilagodeпi
• eelieпi radijatoгi;
za podno grejaпje ili sisteme grejaпja
• radijatori od livenog alumiп�uшa;
s niskotemperatшnim radiptorima.
• komЬinovani radijatori (ceпtralno
Koпdeпzacioпi kotlovi iшaju veliki
grејапје/gгејапје па strujн).
raspon sпage, od 8 do 65 kW i vise.
Liveni radijatori
Юasiean tip radijatora, velike toplotne
Centralno grejanje iпercije zahvaljujuci velikoш toplotпoш
па cvrsto gorivo kapacitetu vode, kao i livenog gvoZda.
Nakoп pгestaпka rada kotla, radijatori
U pгoslosti se verovalo da се loz-ulje, gas i se polako hlade. S obzirom na to da su
struja ostati jediпi izvori eпergije kada је гее ovi radijatori evrsti i dнgotrajп:i, шnogi
о ceпtralnom grejanju. Neki proizvodaei korisnici se upravo za пjih odlнeuju.
пisu polagali velike паdе u tradicioпalпe Medutim, teziпa i velieina predstavljaju
izvore eпergije poput drveta i uglja, а nedostatke koji nisн zaneшaгljivi.
izgleda da se nisu prevarili. Naiшe, ti
energenti nisu potpuno izasli iz upotrebe, Celicni radijatori
ali su шпоgо mапје zastupljeпi. Istoviтmeпo su jeftiniji i zaнzimaju шапје
Odreden Ьгој kшisnika, za koje је drvo prostoгa od radijatoгa od livenog gvoZda.
оЬilап i jeftin izvoг energije, i dalje se osla­ Toplotпa inercija iш је mапја, sto znaei
njaju па tradicioпalne sporete па drva pove­ da se brzo hlade, ali ЬгZе se i zagrevaju.
zane s grejniш teloш za ceпtralno grejanje. OЬlici i Ьоје vrlo su raznovrsni i lakse
Takode postoje pravi kotlovi za centralno se prilagodavaju uпutrasnjem uredeпju
grejanje na drva, sa sagorevaпjeш u tankom savreшeпog prostora. Medutiш, vek
sloju ili s obrnutim sagorevanje, koji bez
nadzora i poпovnog lozenja mogu da rade
i do 18 sati, uz sпagu koja va1ira izшedu
6 i 40 kW.
ТгеЬа napoшenuti da postoje i kotlovi
koji za svoj rad koriste пekoli.ko vrsta
goriva, s dva odvojeпa geпeratora, od
kojih jedan radi па loz-ulje, а drugi па
drvo ili ugalj. Кос! takvih modela izbegпнto
је srednje reseпje p1ime11je110 kocl пekih
uredaja i zagarantovan _је optiшalaп rezultat
na raeuп zauziшaпja veli.kog prostora.
 Odrzavanje
trajanja im је mnogo kraci nego kod
livenih i-adijatora jer su zbog tehnike
Cevi
izrade (presovanje i zavarivanje) mnogo

centralnog
Cevi centralпog gгejanja tradicionalno
osetljiviji na koгoziju.
su se iпadivale od celika i Ьile su velikog
precnika zbog lakseg kruzenja vode samo
Radijatori od livenog aluminijuma
greJaПJa
. .

na osnovu koпvekcije. Otkad su se pojavile

Liveni aluminijum objediпjuje vecinu
pumpe za ubrzavaпje protoka, smапјеп је
prednosti dva prethodпa mateгijala, ali
precnik cevi, а celik zameпjen bakгom.
nema пјЉоvе nedostatke. Вгzо se greje,
Tehпike uvodeпja ceпtralпog
sporo se hladi i гelativno је jeftin.
Dvokruzni sistem
grejaпja s protokom tople vode
Radi se о klasicпom metodн kod kojeg
Niskotemperaturni radijatori
se sistem гazdvaja н dva razlicita kruga: postale su dostupпe svima,
Ovi radijatori поvе geпeracije, najcesce
јеdап koji sluzi za snabdevanje radijatшa
izradeni od celika, imaju mпogo vecu пarocito od pojave moпtazпih
toplom vodom, а drugi za vтacanje
kontaktпll povrsinu, sto znaci da mogu
ohladene vode н kotao. kompleta, ali dalje su prilicпo
da rade na niioj temperaturi vode (50 °С
umesto 80 °С) od klasicnih radijatora. zahtevпe za "uradi sam" majstora
Zvezdasti sistem
Zasniva se na zasebnom napajanjн гadija­ s prosecпim iskustvom. Zbog
tora, kroz cevi od polimeгa polozene u pod
toga је bolje uvodeпje prepustiti
(zvestasti spoj). Тај tip zasebnog парајаnја
omogнcava cla se temperatuгa svakog strucпom licu, ali to пе тога da
гadijatoгa u svakoj prostoгiji ili deltt
zпaci da "uradi sam" majstor пе
staшbeпog ргоstога regнlise odvojeпo.
moze da ucestvuje u osmislja­
vaпju i odrzavaпju sistema.
Regulacija
Razlikuje se ро zeljenom stepenн lпovacije na tehnickom nivou pojedпostavile
нdobnosti, tipн stambenog pгostora su metod ргогасuпаvаnја. Majstorн koji
i instalacije. Regнlacija se obavlja na uvodi sistem pumpe ostavljaju mпogo vесн
пekoliko пivoa: slobodн. lstina је da је uvoctenje centгalnog
• na гadijatoгima, pomocu termostatskih gгejanja nekad iziskivalo primeпн slozenih
veпtila; рrогасuпа, za koje је Ьilo роtгеЬпо uzeti u
S obziгom na to da nisн tako vruCi,
• н prostoгijaшa, роmосн teгmostata; obziг паgiЬе, uglove i pгeseke posebпih cevi.
stvaraju pгijatniju atmosferu i omogucavaju
• spolja, роmосн sonde za ocitavanje Za fiksiraпje radijatora od livenog gvozda
upotгebu пiskotempeгatuшih konde11zaci-
spoljasnje temperature; koгiste se гazliciti sistemi zavisno ос! njegove
011ih kotlova, sto znaci da је celi sistem
• па sашош kotlu pгogгamiranim mase: plocice za ucvrSCivanje, nozice itd.
mпogo delotvoшiji. Uprkos cinjenici cla
regнlacioпim шedajem. Noviji modeli iz1-acteni od celika ili od
trose vise energije, u okruzenje ispustaju
Idealno resenje је komЬiпacija spoljasпje liveпog alumiпijuma laksi su i jedпostavno
znatno mапје stetnih gasova.
soncle, termostata i pгog1-ami1·anog se postavljaju na zid zahvaljujнci nosacima
regulacionog uredaja. ili plocicama ucvrscenim vijcima i tiplovima.
Komblnovani radijatori
lzгadeni su od celika, а za svoj гаd
istovremeno koгiste vodu iz centralnog
grejanja i elektгicnu ene1·giju, tako da se
Kotao
u medнsezoni ili leti, kad sн temperature
Osim redovnog Шсеnја spoljnih delova
nesto nize, mogu najefikasnije iskoristiti.
i godisnjeg ciscenja dimovodne cevi,
kotao moze odгZavati iskljucivo strucno
lice. Zbog vlastite bezbednosti, proveгavajte
Podno grejanje шеdај svake godine, пајЬоlје рге gгejne
sezone.
Роdпо grejanje, koje se pojavilo sezdesetih
godiпa proslog veka, imalo је brojne
nedostatke, naгocito one izazvane Gorionik
previsokom temperaturom tecnosti koja se
koгisti za prenos toplote. Kod savremenih UоЬiсајепо odгzavanje kotla na loz-ulje
tipova podnog grejanja ne postoje takvi zapгavo podrazшneva ciscenje i pгegled
proЫemi jer se koristi mreza tankih cevi gorionika. Nepгavilnost u гаdн, plamen
kгoz koju protice voda s tempeтaturom koji se gasi ili ispusta previse dima,
od otprilike 40 °С, dok Је tempeгatura ukazuje па to da је sistem prljav,
na povrsini poda i ро najhladnijem daпu ра ga u tom slucaju treba ocistiti.
ogгanicena na 28 °С. Pгednosti takvog Gorionik koji racli na loz-ulje sastoji se
sistema st1 visestruki: nema гadijatoгa, od tri kruga: kruga za sagorevanje, dovoda
tempe1-atura је нјеdnасепа i staЬilna, vazduЬa i elektгicnog kruga. "Uгadi sam"
zidovi пisu bladni (zidovi нpijaju toplotu majstor moze da proveri u kakvom sн
iz poda zahvaljнjuci isijavanjн), ugodna stanjн filte1i za vazdнh i za loz-ulje,
temperatura i osecaj komfora. Sistem ispravnost mlaznica i pokretnih delova itd.
se leti moze koristiti za rashladivanje U slucaju kvara i posto se utvгdi пjegov
prostora, sto pгedstavUa dodatnн pгedпost нzrok, bolje је pozvati strucnjake za
koja se nikako ne sme zanemariti. se1visiranje kotla i njegovih delova.
Ventili
Iz ventila na radijatoru moze da curi voda.
Ako navтtka nije vidljiva kad је zakretna
rucka skinuta, ocigledno је гее о ventilu
koji је spojen ravnom priгubnicom: u tom
slнcaju samo stгucno lice moze da obavi
popгavku. Medutim, ako је пavгtka
dostupna, nајрге pokusajte da је stegnete
fгancuskim kljucem. То се u veciпi
slнcajeva Ьiti dovoyno da se pгikljucak
ponovo dobro stegne i tako zaustavi
сшеnје. Ako zatezaпje пiје dovoljno,
moracete cla rastavite ventil i da
zamascene пiti kucine, koje se
нpotreЬljavaju za zaptivanje,
zamenite teflonskom tгakom.
Рге nego sto pocnete da rastavljate
ventil, шогаtе da iskljucite kotao i
ispraznite cevi. Ako voda curi na telu
veпtila, пајЬоlје је upotreЬiti sшesu
hladnog gita kojom se mogu zacepiti
rupe cak i ako је poclloga vlazпa. Ako је
otvor velik, mozete ga zatvoriti шalim
drvenim klinom dok se git ne stvrclпe.
Radijatori
ёiscenje
Radijatoгe morate redovno cistiti spolja
јег ргаsiпа moze znatno smanjiti njihovu
efikasnost.
Praznjenje
Kad гadijator ne radi cluze ili kad је
пeophodna popravka, potrebпo је iz пјеgа
ispustiti voclu. U оЬа slucaja, н sistem
ulazi vazcluh, sto moze izazvati пeprijamo
klokotanje u cevima. Treba naglasiti da
vazdнh u kгugu moze potpuno prekirшti
snabdevanje jednog ili vise гadijatora
toplom vodom. lspusni ventili s posebпim
kyucem izlaze iz upotгebe i zamenjuju se
ispusnim ventilima s okгetniш clugmetom,
za koje nije potreЬan nikakav poseban alat.
ZA VASU BEZBEDNOST
Oprez! Zahvat se obavlja па uredajima
koji rade. Pazite da пе odvrпete ventil
nego samo navrtku.
1 Stavite mali..1 posudн ispod ispusnog 1 Da Ьiste skinili okгetnu rucic1..1
ventila. Odvmite malo nazuЬljeno dugme postojeceg ventila, odvrnite vijak u sгedini.
ispusnog ventila, oЬicno postavljeno па
goшjem delu radijatora.
2 Pustite da izacte vazduh. Ponekad је
роtгеЬпо pustiti da vazduh s vodom istice
sve dok пе potece topla voda.
3 Otvo1ite veпtil za sпabdevaпje kotla
vodom i uspostavite potreЬпi pritisak
(оЬiспо od 1,5 do 2 Ьага, odпosno
mапје od l Ьага па sistemima s niskim
pritiskoш). Pratite koпtrolпi шaпometar
kako пе Ьiste pгesli шaksimalпi pritisak
(kad se to dogodi, akliviгa se siguпюsпi
veпtil i voda pocinje da tece iz sistema).
2 U nekim slucajevima dovoljпo је
Cevi za odvod dima zameniti glavu veпtila: u dгugima је
potrebno promeniti citavo telo ventila.
Osiguravajuci zavodi zahtevajн da stгucпo Da Ьiste to ucinili, пајрге potpuпo
lice jeclпom godiSnje ocisti dimnjak kako ispгaznite cevi. Odvrnite navгtke spojeva
Ьi se opasnost od pozara smanjila па Гrancuskim k!Juё'em i1i viljuskastim
najшanju meru. Ako zivite н iznajшljeпom kljucem odgovaгajнce velicine.
stanн, vlasnik moze tгaziti potvrdu cla је Оргеz: moZda се isteci malo vode!
diпшjacar ocistio dimnjak
Postavljanje
termostatskih
ventila
Termotstatske ventile smatramo
osnovnim nivoom regulacije
sistema centralnog grejanja.
3 Postavljanje novog tela ventila ne
pгedstavlja posebnu teskosu. Ne zaЬoгavite
UpotгeЬom teпnostatskih ventila poboljsa­
da ugradite prikljucke koje ste moZda
va se нdobnost i stecli eneгgija, i to tako
doЬili zajedno s uгedajem. Cvгsto pгitegnite
sto se dotok tople vode н radijatoг pгekida
navrtke.
u trenutku kad se dostigne odredena
temperaшra н prostoriji. Veпti.li se sastoje
od metalnog lшcista koje zаmепјнје
postojeCi veпtil, а н kojem se пalazi
zatvarac kojim upгavlja mehanizam osetljiv
na toplotu, smesten н okretnoj гucici za
kontrolн rada ventila. Тај mehanizam
reaguje na promene tempeгature н
prostoriji i automatski menja protok vode
kroz гadijator, а moze da ga potpuno i
prekine. Da Ьiste zamenili oЬican ventil
teпnostatskim ventilom, morate iskljuciti
gгejanje i ispгazпiti cevi.
4 Preostaje jos samo da postavite
tennostatski ventil. OЬicno se нcvгsci..ije
jednostavnim navojniш prstenom ili
spojnom navгtkom. Kod пekih modela
potrebno је upotreЬiti poseban alat
za zatezanje.
Modularno i dodatno grejanje
Nezavisno grejanje ima brojne prednosti. Najvaznija је sto је
omoguceno precizno regulisanje temperature u svakoj prostoriji.
Kod prikljucivanja ovih uгedaja potrebn o
је obaviti svega nekoliko zahvata, sto
smanjuje troskove. Uredaji prenose
toplotu direktno u prosto1iju, izbegavajuci
tako gubltke do kojih dolazi prolaskom
fluida kгoz cevi.
Dodatni uredaji za grejanje takode nude
dоЬга resenja brojnih proЬlema Zahvaljl..1jl..1ci
. Toplota u ostalim prostorijama kuce
njima mozete kasnije 1..1kljuciti glavni kotao u
periodl..1 izmedl..1 dva godisnja doba i povecati
temperatuгu za nekoliko dragocenih stepeni
1..1 prostrijama 1..1 koj im a najvise b oravi te.
Upotre bom uгedaj a za dodatno gгejanje
mozete izbeci postavljanje slozenih si stema
1..1 pгosto1ijama koje nisl..1 pг iklj1..1cene na
IZBOR, POSTAVLJANJE 1 ODRZAVANJE ELEКТRJCNOG KONVEКТORA
lzbor elektricnog konvektora zavisi od
dva glavna parametra: velicine prostorije
i kvaliteta njegove izolacije. Ako se kao
primer uzme prostorija s prosecnom
izolacijom, smatra se da је uredaj od
1.000 W dovoljan za zapreminu prostorije
od ЗО do 40 m3, 2.000 W za 60 do
70 m3, 3.000 W za prostoriju od 100 m3.
Snaga uredaja moze da bude nesto
manja ako је prostorija izuzetno dobro
izolovana. Za kupatila је obavezпa
upotreba uredaja uskladeпog s propisima
za prostorije u kojima ima vlage, dakle
zasticeпog od vertikalnog izlivaпja vode
ili strujnih udara. Ako Z:elite da postigпete
brz porast temperature u prostoriji,
preporucljivo је da izaberete koпvektor
s ventilatorom. Zahvaljujuci turbiпi,
temperatura u kupatilu се se, cim је to
potrebпo, povecati za nekoliko miпuta.
Koпvektor se postavlja пajmanje 15 cm
od poda (radi lakseg strujaпja vazduha
i cisceпja), ispod prozora (pazite па
zavese) ili na procelni zid, ako пеmа
otvora. U kupatilu uredaj mora biti vise
od 1 m udaljeп od kade.
1 Postavljanje
Koпvektor se ucvrscuje pomocu metalпih
profila isporuceпih u kompletu s
uredajem. Metalпi profili se vrlo lako,
pomocu vijaka i tiplova, postavljaju na zid.
Veciпa proizvodaca isporucuje i sаЫоп za
sistem centгalnog grejanja ili se koгiste samo
1..1 posebne svrhe (radionica, vesernica, soba
za g oste) lsLo tako, ako је potrebn o, lako
cete ih pгeneti iz jeclne prostorije u drugu .
Druga prednost dodatпog gгejanja jeste
povecanje temperature 1..1 prostoriji bez
upot1-ebe glavnog termostata kotla.
ne treba da se menja.
S obziгom na to da grejna tela nisu tako
vruca, stvaraju pгijatniju atmosferu i
omog ucavaju upotrebu niskotemperatumih
kondenzacionih kotlova. Upгkos ёinjenici
da t rose vise enпgije, 1..1 ok ruzenje ispustaju
znatпo manje stetniЬ g as ova.
busenje (оЬiспо је пасrtап па kutiji), sto
olaksava postavljaпje ozпaka za rupe.
Posto dobro pricvrstite koпzolпe поsасе,
dovoljпo је da па пjih obesite koпvektor,
koji се drzati vlastita teZiпa ili klizпa
vodica.
Elektricni prikljucak
Zidпi koпvektor пе sme se пapajati preko
obicпog utikaca, dakle опоgа koji ро
potrebi mozemo da izvadimo iz uticnice.
Elektricпi kabal se mora spojiti direktпo
па prikljucke u zidпoj kutiji ili ispod
staпdardпe podne lajsпe sprovesti do
prikljucпe kutije, пapravljene bas u tu
svrhu, sa obujmicom za kabal.
Uredaj se па mrezu prikljucuje s
tri provodпika (od kojih је јеdпа za
uzemljenje), dovoljпog preseka da
izdrZ:e snagu uredaja (obicno 2,5 mm2).
Provodпici iz kаЫа uredaja spajaju se
na mrezu u zidпoj kutiji preko izolovaпe
spojпice ("luster-kleme"), pri cemu
morate voditi racuna о polaritetu koji se
moze odrediti ро bojama (crveпkasta,
plava, dvobojпa zeleпa i Z:uta)
vodice.
2 Odrzavanje
Elektricпi konvektor treba redovno cistiti
da nakupljena prasiпa ne bi smaпjila
пjegovu efikasnost i пе bi izazvala pozar.
Koпvektor cistite kad је iskljuceп.
OPREZ! Zbog bezbednosti, рге пеgо
sto роспеtе prikljucivanje, obavezпo isklju­
cite elektricno парајаnје па brojilu (vade­
njem ili prebacivaпjem rucice osiguraca).
Elektricno grejanje
Konvekto1i, plocasti гadijato1i, radijatori
k oji гаdе роmосн vode ili ulja, g rejalice
s ventilatorom (kalo1ifeгi), podni gгejaci,
termoakнnшlacione peci i toplotne ршnре
samo su neki od brojпih elekoicпih
шеdаја koj i se, zavisno od modela i tipa,
mogн koгistiti k a o glavni ili dodatni.
Susilica za peskire s kontrolnom р/осот
Elektricne grejalice s ventilatorom
(kaloriferi)
Rec је о uгedajima za dodat no, brzo
zag revanj e prostorije 1..1 kojl..1 se postave.
Velika kolicina vazdнha prolazi ргеkо
grejaca i stvara vazdl..1snu struju k oj a па
ujednacen nacin brzo povecava tempeгa­
turu. Nabavna сепа је пiska, ali tгеЬа imati
na нmu da ovi uredaji doslovce gutaju
energijl..1, ра ih treba sto krace koгistiti .
Plocasti radijatori
Plocast i r adij at01i
emituju iпfracгvene
zrake koji Loplotu sire zгacenjem, пе
koпvekcijom. Vгlo ргiјаtап osecaj toplote,
ujedno slican оsесај н k oji рпйа kamin
s otvoгenim lozistem. U p osledпj e vreme
plocast i гadijato1i sve sн populamiji:
narocito su pogodni za elektгonsko
нpravljanje, пude savгse1ш bezbedпost i
estetski sн izuzetno pгihv atljivi (po gotov o
pl oce od di m�en og stakla ili koпkavne
ploce postavljene u uglove prostoгija).
 Elektronski termostati
Elektгoпski termostati ili modl!latori
NOVI ELEКТRICNI UREDAJI ZA GREJANJE omogucavaju vrlo precizпo regпlisaпje
Klasiёпi koпvektori i dalje predstavljaju vise od 40 posto trzista zasebпih uredaja za temperature п prostoriji. Temperatura se
grejaпje. Spojeпi па elektronski termostat, i ako је moguce, па sistem za programiraпje, koпtrolise s pгeciznoscl1 od јеdпе desetiпe
zadovoljavaju potrebe mпogih, а i сепа im је prihvatljiva. Medutim, imaju ozbiljпu stepena Celz�usa.
koпkureпciju u uredajima koji su efikasniji, а pored toga i mnogo prijatniji, posebno ploёasti
radijatori. Daпas se proizvodaёi пadmecu u mastovitosti kako Ы osmislili i proizveli Mesto postavljanja termostata
elektriёпe uredaje koji komЫnuju predпosti jednih i drugih. Kad је гее о elektrienim koпvektorima,
U takve uredaje ubrajamo i опе пiskotemperaturпe. Neki u svom radu komЫпuju priпcip L1 veciпi slllcajeva termostat је llgraden
koпvekcije i zracenja, а u izvesпoj meri i akumulacije toplote. Procelje koje emituje toplotu, l1 sam uredaJ, а dl!gme za L1pravljaпje
па primer, zraёi homogeпo i postojano prema sredistu prostorije, dok grejna tela od liveпog takode se пalazi па uredaju. Ро pravill1,
gvozda, s ugradenim otporпicima, koпvekcijom preпose toplotu, ёime је zagaraпtovaпa uredaje s ugradenim termostatom пе Ьi
koпstaпtпa temperatura u prostoriji. Takav sistem daje оsеёај komfora zahvaljujuci trebalo postavljati па mesto gde Ьi пeki
ravпomerпo rasireпoj toploti, а da pri tom i dalje postoji zariste toplote koju volimo da izvor toplote mogao da poremeti rad
osetimo kada staпemo ispred kamiпa ili Ыizu radijatora. Takav sistem ne isusuje vazduh regulacionog sistema. U izuzetnim
пiti prlja zidove, sto је jos јеdпа пjegova prednost. Pored toga, vrlo је vazпa cinjeпica sll!eajevima, kad termostat пiје ugraden
da predпji deo uredaja пikad nije vruc, tako da пе predstavlja пikakvu opasпost za decu u uredaj za grejaпje, potrebпo је pazljivo
koja Ы ga mogla dotaknuti. odrediti mesto па koje се se postaviti
Za postizaпje пајЬоlје delotvorпosti takav uredaj је potrebпo povezati s kvalitetпim kako Ьi na пјеgа delovala samo
koпtrolпim i programskim sistemom. Zahvaljujuci пajпovijim tehпoloskim dostigпucima, ti temperatuгa vazdl!Ьa l1 prostoriji.
uredaji imaju ugradeп elektroпski sistem regulacije s izborom razlicitih funkcija, ali takode Prema tome, ne sme se postaviti izпad
mogu Ыti opremljeпi za daljiпsko programiraпje, Ыlо bezicno ili kaЫovsko, а poпekad i koпvektora, ispod veпtilatora, па mesto
preko elektricпih vodova u kuci. U ovom posledпjem sluёaju postize se пајvеёа udobпost, izlozeпo sl!пeevim zгacima, ispod uгedap
bez potrebe za ikakvim dodatпim zahvatima u kuci. za rasvetu, na spoljasnji zicl, na kl1Ьiпjski
zid (iza rегпе".). Isto tako, treba ga
postaviti па visiпl1 od 1,2 m.

Konvektori Podno i plafonsko grejanje

Jeftin�i su od ploeastih radijatora, ali
nude slaЬiji osecaj komfora (razlog је u
tоше sto toplotu isijavaju samo dok rade),
а trebalo Ьi da raspolazu dobrim sistemom
regulacije Lemperature (sto је vrlo reLko).
Zasnivaju se na principu direktnog
zagrevanja stгuje vazduЬa l1 koпtaktu
s grejnim telom kojim upravlja
terшostatska sonda.
Uljni radijatori
IшaJl1 oЬlik radijatoгa od eelieпog lima
s elemeпtima postavljeпim па toekice,
а rade na principu zagrevanja teenosti
koja preпosi i akшnulira toplotu (lllja)
u zatvoreпoj srediпi. lako Sl1 vrlo
ekonomieni, uglavnom se koriste
sашо kao dodatпi oЬlik greJaпja.
Termoakumulacione peci
Vatrostalпe opeke tokom посi se zagrevajl1
grejaeiшa (u vreme jeftiпije tarife).
Akumulirana toplota se preko dana isijava
sашо koпvekcijom ili ventilatorom. Ako se
akuml!lirana toplota potrosi ili ako nije
dovoljna kad је napoljl1 izuzetno Ьladno,
neke ТА peci imaJ1.1 dodatni konvekcijski
grejae koji sll!zi kao dodatni izvor toplote.
Elektricni radijatori s vodom
Slieni radijatorima u sisteml1 centralnog
grejanja, llglavnom s\.1 namenjeni za
kupatila, а naroeito se koriste l1 prelaznim
periodima, l1 vreme kad sistem centralnog
grejanja jos nije stavljen l1 pogon.
Neki komЬinovani modeli mogu se
spojiti i na glavni sistem i grejati
samostalпo ili па rael!n glavnog kotla.
Radijatori rade zaЬvaljujllci elektrieпim
gгejaeima koji zagrevaju vodl!
u zatvorenom sistemu cevi.
Ро uzoгu па sistem ceпtralпog podпog
grejaпja, elektrieпo роdпо gгејапје sastoji
se od mre.Ze grejnih kaЫova postavljenih l1
betoпske ploee па podl! prostorije. Da Ьi
se postigla temperatura prostora od 19 °С,
temperatura poda mora Ьiti izmedl! 20
i23 °С , i пi l1 kom slueajl1 пе sme ргеСi
28 °С, L1 skladl! s va.ZeCim sigurnosnim
propisima.
Plafoпsko grejaпje radi па istom p1iпcipl1
i idealaп је za ogromne prosLorije.
Regulacioni sistemi
Fппkcija sistema је da odrzava stalпl!
temperaturu kojl1 ste odredili. Uloga
termostata jeste mereпje temperature.
Ako је temperatura visa od zeljeпe,
termostat prekida dovod energije uredaja
za grejaпje. Kad temperatura раdпе ispod
te vredпosti, termostat ропоvо l!kljl!euje
uredaj za grejanje. Postoje dva osпovna
tipa termostata: elektromeЬanieki
i eleku-oпski.
Elektromehanicki termostati
Neki modeli sastoje se od cevi ispl!пjeпe
gasom eiji pritisak raste zagrevanjem
termostata. Та promeпa lltiee na
prekidae zadl!zeп za propl!staпjе ili
prekidaпje struje u otpoгпik (grejae).
Тај uredaj zadгZava temperaturl1 2 °С
od .Zeljeпje. Nedavno Sl1 se pojavili i
termostati koji rade pomocl! паропа
раге. Priпcip rada slicaп је kao kod
pretЬodпih termostata, ali se l!mesto
оЬiепе cevi za gas koristi kapilaгпa,
ра Sl1 zato mnogo osetljiviji, zbog cega
se postize mпogo pгecizпije odrzavaпje
temperature u pгostoriji.
Programiranje
Kad је гее о programiraпju, L1 stvari
govorimo о щtomatskom L1pravljaпjl1
termostatom. Zaliva1jujl1ci пjeml! mogllce
је promeпiti parametre rada bez L1potrebe
dugmeta za reglllaciju. Elektroпsko
prograшiraпje vrlo је jedпostavпo za
rukovaпje. Moze Ьiti centralizovaпo,
sto zпaci da se пaredbe programatora
saljl1 regl!lacionom sisteml1 svakog
uredaja, u svakoj prostoriji. Moze Ьiti
i deceпtralizovaп, kad se uputstva
programatora sayl1 l1 svako greJПO telo
zasebпo - dakle, опi rade potpllno
пezavisпo јеdап od drugog. Takvim
sistemima se grejaпje porogramira na
dпevnoj ili sedmienoj osпovi.
Modularno grejanje па gas
U takvom sisteml1 svaka prosto1ija se
oprema zasebпim radijatorom па gas, sto је
svima dobro pozпato, ali uredaji Sl1 daпas
mпogo bolji. Svaki uredaj se moze direktno
napajati cevima vrlo malog p1-eseka, koje је
lako maskirati ivienim letvicama. Za razlikн
od butana, gas u gradskoj mrezi proizvodi
stetne gasove koje treba izbaciti. U tu svrЬu
se l1 zidu оЬiепо izbllsi гира (prema spolj­
тюm prostoш) u kojl1 se пgradl!je veпli­
lator. Оп istovremeпo sluzi za odvodeпje
otpadпih gasova i sпabdevaпje kiseoпikom
пеорЬоdпim za sagorevanje. Iskorisceпost
radijatora vrlo је visoka (80-92 %), а ugra­
deпi terшostat omogucuje vrlo precizпo
regulisaпje temperature u prostoriji.
Temperatura se lako moze promeпiti
da Ьi se ostvarila velika usteda energije
(25 % i vise).

Preпosпi sistemi grejaпja
па butaп/propaп
Takvi uredaji unutar kucista
imaju sopstveni izvor sagorevanja.
ZahvaljujuCi ef"ikasnosti i malim
potrebama dobar su doclatni izvor
grejanja. Nije ih potrebno odгzavati
i nije potl"eban poseban odvod za
gasove nastale sagorevanjem.
Razlikujemo peci s katalizatoгom
(niska tempeгatura bez plamena)
i peci s plamenom (s gorionikom,
infracrvenim zracima itd.) Neki modeli
imaju uredaj za koпtrolu vazduha, koji
prekidaju dovod gasa ako је kolicina
ugljen-dioksida veca od 1 %, zbog cega
su pogodпi za upotrebu u stambenim
prostorima.
Peci па loz-ulje
PeCi па mazut, kako sн ih zvali
sezdesetih godina 20. veka, пајрrе sн
osmisljene kao zamena za kucne peci
na ugalj ili c!rvo. Koristile su se н velikom
Ьrојн, iako su imale mnogo пedostataka,
na primer vт\о intenzivan miris goriva
i otpadпih gasova, kao i velika kolicina
cadi.
Тај tip grejaпja пametnнo se s obzirom
па Lo da је koпkurentniji u odnosu na
нgalj, laksi za skladistenje, moze duze
da rad.i bez poпovnog рнпјеnја i ima
izvrsпu iskorisceпost. Spoгeti na loz-ulje
zameпili su modele na drvo i нgalj, da Ьi
kasnije postali пajcesci eпergetski izvori
sistema za ceпtralno grejanje.
Peci sн vremeпom poboljsane
zahvaljнjнci automatskom i direkmom
snabdevaпju svih uredaja u kuci putem
reze1voara, pumpe i sistema cevi za
uklanjanje neugodnih mirisa oslobodenih
prilikom рuпјепја rezervoara. Upгkos
navedenim poboljsanjima, ovaj tip
gгejanja daпas ubгajamo u losije пacine
gгejanja, sto је posledica konkurenc1je
struje i gasa, kao i uvodeпja ceпtralпog
gгejanja u siroku p1imenu.
Povratak peci
па petrolej
Smatralo se da su potpuno nestale iz
upotгebe, ali su se na tГZistu ponovo
pojavili пovi, savremeni uredaji koji
odlicпo fuпkcioпisu. Ove peci su ciste
i bez шirisa, s najnovijim elektronskim
dodacima za upгavljanje i bezbednosl,
svakako se шogu sшatгati dodatniш
ргепоsпiш i шodulaшim izvorom
grejaпja. Ne iziskuju prikljucivanje
na dimovod ili па veпtil za ventilaciju.
Uvodeпjem sistema automatskog
uklanjanja пеsаgогепоg goriva posle
gasenja uredaja, izbegпuto је sirenje
nертiјаtпЉ шirisa.
Rad pe6i па cvrsto gorivo
ОЫоgа od lima ili
livenog gvozda
Vatrostalni
materijal
Vrata
Zal1ha
ugljevlja
Ulaz vazdL1ha Usmerivac
za dim
Grejaпje па drva i ugalj
Pe6i
Od pedesetЉ godina 20. veka sve шапје
su u upotreЬi. Pec'i na d1vo Vili ugalj пisu
nikada sasvim пestale, а neki proizvodaci,
koje su cesto poistoveCivali s tiш реСiша,
Ьili su toliko razboгiti cla пastave proizvocl­
пju. U svojim katalozima zadrzali su modele
koji se daпas smatraju pгefinjenim гetro-re­
plikama, ali је, u stvari, гее о istim mode­
lima koji su izuzetпo kvalitetпi i dugotrajni.
Razlikujemo peci s goшjim i doпjim
sagorevaпjem, s direktпom veпtilacijom, sa
sagoгevaпjem u tankom sloju, s obшutom
ventilacijom (vidi seme).
PeCi nasih pгedaka poboljsaпe su iпovaci­
jama: losiste је bolje, povecane su dimenzije
vrata i uпutrasпjeg prostoгa (sad se шogu
stavljati серапiсе duge do 50 сш), pobolj­
sani su гegulatori protoka vazduha itd.
Zatvoreni kamini i ugradni kamini
Zbog vece paznje poklonjene uredenjt1
stambeпog pгostora, osamdesetih godiпa
20. veka ропоvо su uvedeni u upotrebu
kamiпi па d1vo s otvorenim lozistem. Izbor
elekt1icnog koпvektora zavisi od dva glavna
paraшetra: velicine pгostora i kvaliteta
njegove izolacUe. Ako se kao p1iшer uzme
pшstorija s prosecnom izolacijom, smatra se
da је uredaj od 1.000 W dovoljaп za zapre­
шinu prosto1ije od 30 do 40 ш3, 2.000 W
Rad оЫоgа
Otvor za odvodenje Kruzenje toplog vazduha
gasova izп1edu ploce ognjista i
spoljasnje oplate
lzlaz toplog
vazdul1a
Ulaz i regulacija
vazduha
za 60 do 70 m3, 3.000 W za prostoriju od
100 m3. Snaga uгedaja шоzе da bude nesto
шаnја ako је prostorija izuzetno dobro
izolovana. Za kupatila је obavezna upotreba
uredaja uskladenog s propisima za pгosto1ije
u kojima ima vlage, dakle zasticenog od
vertikalnog izlivanja vode ili strujпih uclara.
Ako zelite da postignete bi-z porast tempe1-a­
tuгe u prostoriji, preporнC!jivo је da izabeгete
koпvektoг s ventilatoгom. ZaЬvaljujuci
tuгЬini, tempeгatuгa u kupatilн се se, сiш
је to potrebno, povecati za nekoliko minuta.
Konvektor se postavlja najшanje 15 сш
od poda (radi lakseg strujaпja vazduha i
Шсеnја), ispod prozora (pazite па zavese) ili
na procelпi zid, ako nema otvora. U kupatilu
uгedaj mora Ьiti viSe od 1 ш udaljen od kade.
Iskoiiscenost је poboljsana zahvaljujuci
promenaшa na vidljivom lozistu, koje је
sada zatvoreno stakleпimlk:eгaшickim
vratiшa, kao i sistemom obnavljaпja toplote,
tj. шаliш kotlovima u sklopu kamina.
Ugгadni kamini koji se sastoje od zatvorenog
ognjista postavljenog u metalпo нgгadno
kuciSte, postavljajt1 se u ogпjiste kamiпa,
Rad zatvorenog kamina
Otvor za izlaz
toplog vazduha _
Cev zз
Otvor za
izlaz
Otvor za ulaz
toplog vazduha
koje nije роtгеЬпо гastavljati. Vazc!uh iz
piostorije ulazi kroz otvore па ulazu, krнzi
izmedu spoljasnjih р\оса ognjista kamina i
unutrasnjih ploca, tu se zagгeva i ispusta u
prostoriju kroz otvore па predпjoj stгani.
Zatvoгeni kamini isporucuju se rastavljeni,
а spajaju se рге postavljaпja ukгasnog
kamina (шaske). Buduci da sн vrlo velikЉ
dimenzija, tesko ih је rastaviti, ali su efikas­
niji od gore пavedeпih moclela. Princip
grejanja slicaп је priпcipu rada kod ulozaka.
Rekuperatori
Kad н kamin ne moze da se ugradi ulozak,
kamin ima funkciju kotla, ali postoji i drugo
геsепје, koje se svodi na postavljaпje
 Prednja ploca
1 SAVETI ZA UPOTREBU
0,80
D i 111 пj a k -----+
Krov
Kanal -----+-+
Dimпa komora
Napa
Ploca kamiпa
Zadnja strana
lozrsta -----
Loziste t usteda koja se postize dogrevaпjeш
Ulazva z
��
�
t ozЬiljno razmotriti bez obzira na шesto
:у --
Rekuperator toplog vazdLrl1a
гekuperatora Loplote. Najjednostavnije је
шontirati rekuperatore vazduh/vazcluh. Cesto
se sastoje od ukrasne ploce kojom se p1ikriva
prostor za kгuzenje vazduha. Metal temeljne
ploce pгenosi toplotu vazduha, koja se u
pгostor ispusta putem cevi smestenih na napi
ili kroz otvor na dnu uгedaja. Postoje takode
гekupeгatori vazduh/voda, mreza cevi kroz
koju pгotice tecnost u sistemu centтaJnog
grei. anja koja prolazi oko lozista. Rekuperator
toplote radi kao zamena za kotao, koji ga
potpuno ili delimicno zamenjuje kad u
kaminu gori drvo.
Kotlovi-kamini
Zbog opste populamosti zatvorenih kaшina
i ulozaka u poslednje vreшe, proizvodaci su
odlucili da naprave kotlove za ceпtralпo
grejanje шaskirane u kamine, s lozistem
koje је zatvoreno stakloш. Takvi kotlovi
rade sапю па drvo ili na drvo u komЬinaciji
s jos nekim gor ivom (stгuja, loz-ulJe ili gas).
Bezbednost
UgradnJa zatvorenog kamina, uloska ili kotla
шога se izvesti u skladu s propisima jer је
zbog bezbeclnosti korisnika пeophodno
izbeCi iizik od роzага ili tгоvапја.
111
Pravila postavljanja kamina moraju se dosledno postovati.
• Ako koristite postoje6i dimovod, пеkа strucпo lice proveri u kakvom је staпju.
Ako је dimovod u losem staпju, umetпite u пјеgа cev kruzпog preseka, ро mogu6nosti
od пerdaju6eg 6elika. • Miпimalпa duziпa cevi izпosi izmedu 4 i 5 m. Miпimalпi presek
za loziste koje uvek ima zatvoreпa vrata izпosi 250 cm2, а 400 cm2 za kamiп koji radi
s otvoreпim vratima. • Sрајапје па postoje6i dimпjak moze se sprovesti u prostoriji u kojoj
se пalazi kamin. • Dimnjak mora Ыti udaljeп пајmапје 16 cm od drveпih povrsiпa ili Ыlо
kojeg drugog zapaljivog materijala. Zapaljivi delovi koji se пalaze oko uredaja moraju
Ыti zasti6eпi toplotпom izolacijom. • lzbegavajte upotrebu "svezeg" drveta i пе bacajte
otpatke u kamiп. • Dvaput godisпje ocistite dimпjak: jedпom zimi, а drugi put па kraju
grejne sezone.
UPOTREBA SUNCEVE ENERGIJE U KUCI
Sunceva energija pгedstavlja neiscrpaп omogнcava razmenн toplote iz
izvor energije koji ne zagaduje okolinu. priшarnog kгuga prema sanitarnom
Danas se Sunceva energija koristi za kгugu tople vode. Da Ьi se premostio
zagrevanje sanitarne vode i stambenog peгiod kad nema sнnca, rezervoar је
prostora. Sada, zavisno od instalacije, povezan s kotlom kao dodatniш
uredaji mogu da pokriju izmedu izvoтoш energije.
25 i 60 % godisnjih potreba
prosecnog domacinstva. Grejanje
Staтnbeni pгostor moze se, osim toploш
Nasuprot misljenju vecine, solame sanitarnoш vodoш, grejati pomocu
instalacije mogн se postaviti i u komЬinovanih solamiЬ i klasicniЬ
severnim i u juzпim krajevima. Naiшe, sisteшa. Medнtiш, njih је mnogo teze
postaviti od onih za grejanje, odnosno
sanitame vode, cak i zimi, tolika је
da Ьi р1iшепа solamiЬ kolektora trebalo
dogгevanje sanitarne vode.
stanovanja, naгocito imajuci l1 vidu
Takode treba napoшenuti da је
u mnogim evropskiш drzavaшa
sve skнplje fosilne energente. subvencioniranje instalaciJe solamiЬ
sistema postalo praksa. Zbog toga
Topla sanitarna voda treba ocekivati da се se ta praksa u
Kolektori smesten na kтovu sakнplja doglednoj buducnosti primenjivati
zracenje koje dopire od Sнnca. Zraci siroтn Evrope.
zagrevaju sistem vodovodnih cevi Ako nameravate da нzmete u obzir
(tzv. priшarni kгug) povezan sa шogucпost нgгadnje solarnog grejanja,
rezervoarom. U ciljн izbegavanja obavezno se obratite strucnjaku koji
mogucih ртоЫеmа, voda se mesa се vas najbolje posavetovati i uputiti
s gelom pгotiv smrzavanja. Rezervoaг u sve sto vam је potrebno za taj zahvat.
Princip rada ravnog kolektora
Staklena (plastica)
Suпcevi zraci
ploca
lnfracrveпo zraceп1e
(efekat stakleпika)
Crna podloga
za apsorpciju
zracenja Hladna tecnost
Nagib: 45° l<rLrzeпje
prema tecnosti
horizontali
Topla tecnost
 Ravni krovovi uпutra. Ako lose poslavljeпu spojпicu пе
ProЫemi Ovi krovovi vrlo cesto zaclrzavajt1 vodu mozete popraviti, prazпiпu zacepite
ро povrsiпi, tako da опа пе otice sa пjih. silikoпskim gitom.

s krovom Voda prodire kroz pocllogu i zbog Loga

Ako krov prokisnjava, prvo се se
na tavanu pojaviti mrlje. Najbolje
Ы Ыlо da krenete sa popravkom
cim opazite ostecenje.
Da li ponekad proverate da li drvo u
potkrovlju vlazno? Da li ikada pregledate
krov sa spoljasnje strane? Ako to redovno
cinite, brzo cete otkriti svako ostecenje
i moci odmah da ga popravite.
Ako Ьосеtе da proveri.te u kakvom је
stanju krov na vasoj kuCi, пајрrе morate da
obezbedite adekvatпe merdeviпe, koje su
пајmапје tri precke vise od oluka па kuci.
Kada menjate kгovni pokrivac, obavezno
koristite merdevine koje mogu da se zakace
na sleme (videti sliku па sledecoj stгani).
moze da dode do tгuljenja drveпih grecla,
kao i do pojave budi па plafonu.
Zbog toga se ravni kгovovi sastoje iz vise
КАDА MORATE DA
slojeva, а cesto se posleclnji sloj ispupci (vicli
str. 374, Kako da pop гavitc ravni kmv). Kгo­ ZAMENITE CITAV KROV?
vovi s Ыtumeпskim tшkama, kakve imaju
Tesko је proceniti kad morate da
male supe, sastoje se samo od jeclпog sloja.
zamenite citav krov. Ako је veliki broj
Ako ovaj krovni pokrivaё роёпе da se odva­
crepova ili ploca od skriljca polomljen,
ja, skinite ga i zameпite novim (stг. 374).
krov obavezno morate zameniti. Vrlo
Talasaste PVC ploce пajverovatnije се
cest proЫem је i mahovina koja raste
propustati vodu па preklopima ili па
ро krovovima. Krovna konstrukcija "radi"
mestima na kojima su ucvrsceпe vijcima
i zbog toga mogu da se pojave rupe
ili ekse1ima. Kada se na njima pojave
i ispupcenja na krovu. U ovom slucaju
osteceпja, гире пapuпite sredstvom za
jedino profesionalac moze da izvrsi
zaptivaпje ili zameпite ploёu (str. 3 76).
popravke i da vrati grede na mesto.
Stakleпi krovovi mogu da skliznu ukoliko
Ako sumnjate u sigurnost krova,
se ostete spojпice, а zЬog jakog vetra voda
pozovite gradevinskog inzenjera
moze da prode ispod pokгivaca. Za spojпice
ili inspektora da pregleda krov.
koristite specijalпu samolepljivu traku, ёiја
svetlija straпa treba da bude spolja, а cma

Crep za sleme Malter koji dгZi
сгер vremeпom росiпје da po­
pusta. Cesto se desava da se ovaj
crev пatopi vodom koja se preko
zime zaledila. Jaci vetar moze da
odпese crep s krova. Postupak
zamene opisan је па str. 369.
Krovni crep Ova vrsta crepa
uglavnom se zakiva ekserima ili
se uёvrscuje ispadima ili "nose­
vima". Crep se moze postavljati
i kaёenjem па resetkasti krovni
nosaё. Ako se "пosevi" ostete ili
ekse1i zardaju, стер moze da
sklizпe. Takode moze da ga
podigne vetar ili da ga pomeri
debeo sloj sпega. Postupak zame­ Opsivi se mogu pomeriti ako sam" majstora. Za takve poslove
пe crepa opisaп је па str. 367. spojevi od maltera oslabe (opsivna treba pozvati profesioпalca koji
traka ugшa .se u spoj izmedu ope­ се postaviti specijalпe skele.
Krovni skriljac Ploce od ka ili zida i zamalterise). Opsivi Medutim, to vas ne spreёava da
skriljca пemaju "nos", ра ih treba od maltera пајсеsсе pucaju zbog геdоvпо pregledate u kakvom је
zakucati ekse1ima па krovni по­ sleganja kuce ili susednih zgrada. staпju krov i da odmah obavite
sас. Ako ekseri zardaju, skriljac Ovo pomeraпje је uoЫcajeno i пеорhоdпе popravke.
moze da sklizпe sa krova (vidi zavisi od vlazпosti tla. Ako kisa ulazi u dimnjacku cev
str. 368, Zamena kгovnog skгiljca) Postupak poprav�anja opsiva koja se пе koristi, to moze da
opisaп је па str. 3 71. Pre poprav­ izazove pojavu vlage. Zbog toga
Opsiv Na mestima gde se kiov ke proverite sve opsive - oko na vrh dimпjaka stavite poluzao­
dodiгuje sa zidom ili dimпjakom, diпшjaka, krovnih prozora i Ьljeпi crep ili pomiёпu kapu koja
razmak se zatvara opsivom. okolпih ravnih krovova. spreёava ulazak k ise. Iako spolja
Olovni opsiv је najizdrZivljiviji, mozete videti samo maltersku
dok опi od hidroizolacioпe Dimnjak Zbog polozaja i poteп­ oЬlogu dimпjaёke cevi, ipak Ьi је
оЫоgе i maltera пisu tako cijalпe opasпosti, па dimпjaku tгebalo redovno pregledati zbog
dugotrajni. пета mпogo posla za "uradi moguCih osteceпja.

Nepropustljivi plasticni sloj ili Dimnjacka cev

Krovni pokrivac od
bitL1menske trake za krovove \
Oluk Sleme talasastih PVC ploca
Rog Rogalj

Rog

Prelazni
crep

Metalna
krovna uvala

Skriljac zakovan za
resetkastu konstrukciju

Krovna uvala
od ресепе opeke

Drveni krov supe pokriven

bitumenskin1 trakama
Ravan crep
Crep za sleme Zavrsni
(zabatni) crep
 Popravljanje
krova: alat
Manje popravke na krovu uvek
mozete sami da obavite, ali za
takve radove obavezno morate
imati pomagaca i osigurati se
za rad па visini.
КАКО BEZBEDNO
RADITI NA KROVU
• Za rad па velikoj visiпi пеkо vam uvek
mora pomagati. Ako пosite пeki tezak
predmet, dole пеkо mora da pridrZ.ava
merdeviпe.
• Alat uvek stavite па bezbedпo mesto
- па drZ.ac па merdeviпama, u torbu
prebaceпu preko grudi ili u pojas za alat.
• Obavezпo пosite sigurпosпi pojas koji
cete ucvrstiti za cvrstu povrsiпu, па
primer sigurпe krovпe merdeviпe.
Osteceпe crepove spustite па tlo u
•
vreci ili kaпti pricvrsceпoj za uze. Vodite
racuпa da пе ispustite neki alat jer sa te
visiпe mozete nekoga da povredite.
Krovne merdevine Nemojte se nikada
penjati na krov bez specijalnih krovnih
meгdevina koje na jedнom kraju imaju
gumeпe tockiCe i veliku kuku. ZahvaljujuCi
tockiCima ove merdeviнe mogu da se
pomeraju levo-desno ро krovu, а da pri
tom ne ostete crep ni skriljac. Kad vтh
meгdevina stigнe do slemena, prebacite ih
kako bi se kuka dobro ulgavila. Merdevine
moraju da budu dovoljнo dugacke da Ьi
pokrile razmak izmedu slemeнa i oluka.
Tako na нjih mozete preci s oЬicnih
merdevina kojima ste se popeli do oluka.
Ako је potrebno, na merdeviнe mozete
postaviti i роsеЬне produzetke. Ne moгate
kupovati krovne merdevine - kupite
dodatak s tockiCem i kukom i postavite
ga na oЬicne merdeviнe.
Dleto za spojnice Koristi se za uklaнjaнje maltera
izmedu opeka i Ыokova ili za skidanje opsiva oko
dimnjacke cevi. UzljebUenim vгlюm seciva lako
se skida otpadнi mate1ijal.
Rezac ploca
od skriljca
Kada stisнete
rucke, celicнa
seciva se spajaju
i seku ivice ploca
od skriljca. Ova
alatka ko1isna је za
secenje dugackih
komada skriljca.
Makaze za metal Ove makaze
Poluga za vadenje eksera
seku olovo, cink i ostale metale
Celicna ostгica dugacka је od 28
postavljeпe u krovnu uvalu. Postoje
do 33 cm. Ova alatka podvuce se
u razпim velicinama i mogu Ьiti
ispod сгера ili skriljca sve dok
dugacke od 20 do 36 cm.
jedna od kuka na strelastom
vrhu ne zahvati ekser koji је
ukucan u letvu. Sнazнim
povlacenjem ili udarcem
cekica на zakrivljenu rucku
pomera kuku nadole i
tako sece ekser. Polugu
zatim premestite на
Cekic s mekom
drugi kraj crepa ili
krovne ploce i na glavom Ova alatka
isti нacin odsecite ima gumenu ili plasticnu glavu.
drugi ekser. Koristi se za oЬlikovaje metalnih
ploca, na primeг kod zamene
krovne uvale.
Merdevine Uvek proverite da li
su meгdeviпe postavljeнe pгavilno.
Najbolje Ьi Ьilo da su od zida uda�jene
l m na svakih 4 m visme zida.
Merdeviнe ili skela moгaju Ьiti dovoljno
dugacke ili visoke, tako da su 60 ст iznad
mesta na kom vгsite popravke.
Na vrh merdevina postavite posebne
konzole kako Ьi merdevine Ьile naslonjene
na cvгstu podlogu, tj. zid, а ne na
nestaЬilni oluk
Zbog bezbednosti vam savetujemo da
za jednu od gгeda na kтovnoj konstrukciji
Skele Ako popravUate crep uz celi oluk, pricvrstite kuku i da za ПЈU privezete
neophodna vam је skela sa tockovima koji merdevine. Nemojte se nikad bocno
mogu da se Ыokiraju, kao i sa zastitпom naginjati na merdevinama ili skeli,
ogradom i staЬilпom platformom. nego ih uvek pomerajte uza zid.
Kako odabrati crep
Krovovi pгekгiveni crepom mnogo su skuplji
od metalnih krovova ili onih prekrivenih
sindгom, ali traju duze. Zavisno od kvaliteta
i klimatskih faktoгa, сгер moze da traje ос!
50 do 70 godina.
Postoji izuzetпo Ъogat izЪог сгера.
NaJcesce је od pecene gline. Sirok spektar
Ъор uskladuje se sa okгuzenjem. Na tгzistu,
izmedн osta1il1, postoji natш, cгveni,
Ънmiгani, sivi i zнti сгер. lzЪor crepa zavisi
pre svega ocl k!imatskih uslova i od stepena
паgiЪа krova. Postoje tri osnovne vтste crepa,
а u okviгu njih se гazlikt�u potkategшije.
Ravan сгер ko1isti se za krovove sa vecim
stepenom nagiЬa (oko 45°).
Kanalni crep је svojevгsna preteca стера od
pecene gline i korisli se za pok1ivanje krovova
kod kojih је stepen nagiЬa mali (najviSe 30°).
Falcovani crep Cnasadivanje i ргеklарапје)
zastLtpljen је siгom Еvторе. Njime se
pok1ivajt1 krovovi s manjim ili veCim
stepenom nagiЪa (od 15° clo 75°).
КANALNICREP
Ovaj crep је tradicioпalпi i пajstariji
oЫik glineпog krovпog pokrivaca.
Karakteristicaп је za arhitektoпsku
tradiciju Mediteraпa. Jos pre dve
hiljade godiпa za pokrivaпje krovova
korisceп је gliпeпi crep izradeп rucпo,
suseп па suпcu. Daпas se primeпjuje
пajsavremeпija tehпologija vuceпja,
presovaпja i ресепја па visokoj
temperaturi. Siroviпa је i daпas,
kao i u proslosti, kvalitetпa gliпa.
Капаlпi crep proizvodi se u
dve staпdardпe veliciпe: duze
(435 х 170 mm) i krace i sire
(400 х 200 m). Krovпi pokrivac
sastoji se od пaizmeпicпo koпkavпih i
koпveksпih redova, koji se preklapaju
i teku od slemeпa, а postavljaju se
па resetku od letava ili па betoпsku
podlogu. �1el<.lop\ \<.a11a\11i\'"\ с1еро\Ја
izпose пајmапје 8 cm, а polazu se
"па suvo" ili па malter. Ako se polaZ:u
"па suvo", cetiri Ьоспа reda uz sleme
Betonski crep
moraju Ыti polozeпa па malter.
Ako se polaZ:u па malter, па
preklopima se krovпi crepovi
povezuju malt<;Jrom.
Ravan crep
RAVAN CREP
Povrsina mu је Ыаgо zаоЫјепа, s gorпje
straпe пalaze se dva "поsа" koji sluze da
se crep zakaci па drvene letve krova. U
pojediпim slucajevima (ako је u pitaпju
krov s vecim stepeпom пagiba ili podruc­
je u kom duvaju jaki vetrovi), crep se
ekserima zakiva па ove letve i to tako sto
se пајрrе otvore slepe rupe па letvama.
Zahvaljujuci tome sto је doпji red
crepova uvek delimicпo pokriveп gorпjim
redom, ovi krovovi пе prokisпjavaju.
Krovпi pokrivac se postavlja tako da se u
svakom redu vidi јеdпа treciпa duziпe
crepa. Crep se postavlja pomocu
ukrsteпih spojпica.
Veliki falc
Mali falc
Crep za krovne uvale
Na tгZistu postoji bogat izbor
crepova koji sluze za zavrsпe radove
па krovпom pokrivacu:
• ugaoпi ili polukruzпi crepovi
za sleme;
• prelazпi (ugaoпi) crep;
• polucrep za postavljaпje па ivice;
• dvostruki crep, koji se postavlja
u prvi red pored oluka;
• crep za krovпe uvale (postavlja se
па spoju dve krovпe ravпi i sluzi za
sakupljaпje vode);
• crep s otvorima za provetravaпje
tavaпa i potkrovlja.
Kako se ravaп crep proizvodi u
razlicitim veliciпama, za 1 m2 potrebпo
је od 40 do 80 komada.
FALCOVANICREP
Ovi crepovi imaju talase ili uduЫjeпja,
ра zahvaljujuci tome па krovu prave
"brazde" niz koje otice voda.
Falcovaпi crepovi postavljaju se
preko ukrstenih spojпica ili pak
prepokrivanjem (prosto ili dvostruko,
zavisпo od proizvodaca). Svaki crep
upada u zleb susedпog crepa i pokriva
crep koji se пalazi ispod njega. Neke
vrste crepa imaju ravnu povrsiпu.
Kod njih uklapanje ро duzini i sistem
ukrsteпih spojnica osiguravaju zastitu
od prokisnjavanja.
Falcovani crep uё:vrscuje se za
krovпe letve "nosevima". Moze Ыti
zakucaп ekserima ili se postavlja
pomocu metalne zice. Ovaj postupak
se primenjuje ako је u pitanju izuzetno
vetrovito podrucje. Na tгZistu postoji
\Је\\\<.\ \2'oor l<.ю\Jr1\\'"\ pol<.r\\Jaca za с\\е
postavljanje пiје potrebaп cementni
malter. Опi se postavljaju obicпim
kacenjem crepova ili se zakucavaju
ekserima (takozvano "suvo
postavljanje"). Za јеdап kvadratпi
metar potrebпo је od 1О do
22 komada falcovaпog crepa.
 Kako da
popravite krov
Ako је сгер ili skriljac па krovu
polomljen, krov Ы vrlo brzo mogao
da pocne da propusta kisu, а jaci
vetar Ы mogao da odnese okolni
сгер. Ne odlazite popravku.
Privremena popravka
crepa ili ploce od skriljca
Ako polomljeni crep ili ploca od skriljca
propusta kisu, а niste u mogucnosti da ih
odmah zamenite, brzo napravite opsivnu
traku i smanjite stetu nastalн prodiгanjem
vode. Druga i jednostavnija mogucnost
jeste da pistoljem naneste sredstvo na
bazi Ьitumena, koje zatvaгa pukotine.
Podignite okolni crep, ocistite pukotinu
i ub1izgajte sredstvo.
Alat: mnclevine sa kukom za sleme, kгovne
merdevine, clгveni kajlovi (uokviren tekst
poml), metalna cetka, cetlш za nanosenje
Ьоје, slшlpel, stari vaЏak za poгavnavanje
spojnica izmedu tapetni11 staza
Materijal: Ьitumenski lepalz, samolep(jive
Ьitumenske trake
1 Podignite crep ili sk1iljac koji se nalazi
iznad ostecenog krovnog pokrivaca.
Podmetnite ispod njih drvene kajlove
(uokviгen tekst pored). Zicanom cetkom
ocistite povrsinu.
2 OЬicnom cetkom nanesi.te Ьitumenski
lepak svuda oko pukotine na crepu, а
zatim zalepite samolepljivu Ьitumensku
tгaku. Zahvaljujuci njoj Ьitumenski lepak
се se br.Ze uhvatiti za podlogu.
3 Skalpelom odsecite Ьitumensku traku.
Опа treba da bude dovoUno dugacka da
pгek1ije pukotinu na сгерu.
4 Stavite traku i dоЬго је pritisnite.
Pгedite preko nje valjkom.
Zamena polomljenog
ravnog crepa
Ako vam nakoп postavUanja krovnog
pokгivaca nije ostala neka manja kolicina
crepa, potrazite ga н prodavnici
gradevinskog materijala.
Pre nego sto pocnete da radite
Pokusajte da пadete crep koji је iste
Ьоје kao i crep kojim је pokriveпa kuca.
Velika је mogucnost da је crep vremenom
potamпeo i promenio boju, tako da novi
стер iste Ьоје ne Ьi odgovarao. Ako ne
mozete da nadete istu 11ijansu, onda skinite
crep iz poslednjeg геdа koji se ne vidi, а na
njegovo mesto stavite 11ovi сгер. Crep н
do11jem redu lako cete dohvatiti.
Alat: merdevine sa kuliom koja se kaCi па
sleme, krovne meгdevine, drveni kajlovi,
velika ziclaгska mist1ija; (аlю је potrebno)
poluga za vadenje eksem
Materijal: novi сгер
КAJLOVI ZA PODIZANJE CREPA
Od drveta C:ija је deЫjina 19 mm napra­
vite dva kajla. lsecite ih tako da njihova
duzina bude 20 cm, ра ih onda dletom
istanjite, polazeci od visine ЗО mm.
1 Podignite dva crepa koji se nalaze iznad
ostecenog crepa. Ispod svakog od njih
podmetnite drvene kajlove.
2 Podvucite mistriju pod ostecen crep.
Poclignite ga tako da skinete "noseve" sa
letve i povucite ga prema seЬi.
Drugi nacin Ako је crep ekse1ima
prikovan za krovne letve, pokusajte da ga
izvadite pomeгajuc'i ga levo-desno sve dok
ekseг ne pнkne ili se ne izvuce. Ako vam
to 11е pode ra rukom, upotreЬite specijalnu
poJugu za vadenje ekseгa (str. 365).
3 Novi сгер stavite na mist1iju, podvucite
је ispod dva podignuta сгера sve dok se
"nos" 11е zakaCi za krovnu letvu. Cak i ako
је ovaj crep prvoЬitno Ьiо zakнcan, sada to
nije neophodno. Izvucite kajlove.
Kako da zamenite
vise ravnih crepova
Ako tтеЬа da zameпite vise сгероvа,
а nemate rezeгvne, kupite поvе, ali
vodite гacuna о velicini i boji. Pгocitajte
prethodno dato uputstvo za zameпu
polomljenog ravnog crepa.
Alat: merdevine sa kukom za sleme, krovne
merdevine, clrveni kajlovi, velika zidarska
mistrija, celzic za vadenje eksera (keseг), /шја
i konopac; (ро potrebl) poluga za vadenje
eksera
Materijal: novi crep, pocinkovcmi eliseгi
od 40 тт
1 Podignite crepove koji se nalaze iznad
osteceпog сгера. Podizite ро dva сгера i
ispod spoljne ivice guгnite drvene kajlove
kako Ьiste mogli da pridete ostecenim
crepovima.
2 Ispod svakog ostec'enog сгера ugurajte
mistiiju i podignite ga kako Ьiste "nos"
skinнli sa drvene letve. Potom ga izvadite,
stavite u kofu i spustite pomoc'u konopca.
Ako је u pitaпju zakovan crep, podizite
Ьоспе krajeve da Ьiste iscupali eksere. Ako
vam to ne polazi za гukom, upotreЬite spe­
cijalnu polugu za vadenje eksera (stг. 365).
3 Najpre zamenite crepove u prvom,
najvisem гedu, а zatim predite na red
ispod 11jega i. sve tako dok ne zamenite
sve ostecene crepove па tom delu kгovnog
pok1ivaca. Kada ski11ete ostec'e11e crepove
iz 11ajvi5eg reda, za ostale redove vam nece
Ьiti potrebni kajlovi i mistrija.
4 Nove crepove prvo postavite na posled­
nji, najnizi red. Svaki crep pomocu "nosa"
zakacite na kгovnн Jetvu. Pгoveгite samo da
li је crep dоЬю centriran u odnosu na crep
koji је ispod пјеgа. Nastavite da zamenjujete
сгер sve dok ne dodete do poslednjeg reda.
5 Svaki crep u svakom trec'em
ili cetvтtom гedu ukнcajte u krovnн
letvu s dva eksera.
6 Kada cloctete с!о poslednjeg, najviseg
геdа, dva сгера iz геdа iznacl poduprite
kajlovima i zatim mistrijom postavite
novi crep na mesto.
Zamena falcovanog crepa
Alat: 111eгdevine sa kuko111 za sle111e, kгovne
111eгdevine, clгveni kajlovi (str. 367); (ро
роtгеЫ) poluga za vadenje ekseгa, celiic, koJa
i konopac
Materijal: пovi сгер; (ро potreЫ) drzac
сгера i pocinkovani ekseгi od 40 111111
1 Skinite crepove koji se nalaze iznad
ostecenog crepa. Druga mogucnost је da
drvenim kajlovima podignete levi i desni
crep u redu iznad polomljenog.
2 Kada skidate osteceni falcovani crep,
povucite ga u stranu da blste ga odvojili od
susednog crepa. Tako cete шосi da skinete
osteceпi komacl bez ikakvog pomeranja
ostalih crepova. Skinite falcovaпi crep sa
podloge. Ako se podloga ne pomeri, novi
сгер postavite na nju, а ako se odvoji,
nemojte је menjati jer nekoliko crepova
moze da osLaпe neucvrsceno. Ponekad,
kada је гее о krovnom pokrivacu sa
falcovaпim crepom, svaki drugi red је
zakucan. Ako morate da zaшeпite zakucan
сгер, najpre polugom izvadite ekser, а
zatim podignite crep.
3 Polomljeni crep stavite u kofu i рошосu
konopca је spustite na zemlju.
4 Kada ubacujete novi crep, ргvо ga
podesite p1i vrhu. Njega песеtе moci
da zakucate ni da p1icvrstite . Sve stare
ostecene crepove zameпite novim.
Izvucite kajlove.
Zamena nekoliko crepova Zamena polomljenog
Као i kad menjate sашо jedan crep, prvo
skriljca
podignite najvisi red. Dопје crepove
Ploce od skriljca mogu vremenom da пaprs­
dovoljno је samo iskrenuti da Ы se izvukli.
пu i da puknl..1 od dotrajalosti ili ako se пеkо
Pocпite od najnizeg reda i skidajte crep
рорпе па krov bez odgovarajuce opreme.
zdesna nalevo. Gde god је to moguce,
drzac zakucajte ekserom. Kuku drzaca
Pre nego sto pocnete da radite
uglavite iznad slemena. Iznad slemena,
Mozda vam песе odmah poCi za rukom da
na strani gde је crep, zakucэjte ekser kroz
пadete пovu plocu, ра privremeno popra­
rupu drzaca u gomju ivicu letve. Svaki
vite osteceпo mesto da пе Ьi ulazila voda.
drugi геd crepa пюzеtе ekserima da
Postupite na isti пасiп kao i za slomljeпi
zakнcate za letvu. Poslednji, najvisi red
crep (str. 367). Druga mogucnost је da
crepa песеtе moci da zakнcate ekserima
osteceпl..1 plocl..1 oЫozite gitom, а zatim taj
niti cete poslednji crep moCi da namestite
sloj prekrijete komadom Ьitumeпske trake
роmосн kuke јег се letva Ьiti pokriveпa.
ili kl..lhiпjske folije. Ропоvо naпesite sloj
gita. Kad l..lspete da proпadete odgovarajucu
zameпu, postavite п0Vl1 plocl..1.
Popravka krova od skriljca
Alat: 111eгdevinc sa kuko111 za sleme, krovne
Ploce od skriljca izuzetno su c!ugotrajne.
111ei-clevine, poluga za vadenje ekseгa, 110Ја
Medutiш, пjihov пedostatak је u tome sto
i konopac, cekic ili oclvyac; (ро potreЫ)
ekseri kojima је on pricvrsceп za letvu
elektricna biisilica i burgya рrо111ега 5 тт
vremenom pociпju da rdaju i da se lome,
ili ekseг i cekiC
ра se ploce pomera.iu.
Materijal: поvа ploca od Skiiyca; traka
Pre nego sto pocnete da radite Dva od olova, cinka, aluminyuma ili Ьаkга si1ine
пајсеsса pIOЬlema povezaпa sa krovom jesu 25 тт, koja је dovoljno dugacka da od rupe
гdanje eksera i raslojavanje ploca. Rda se и ploCi dosegne clo donjeg clela plus 1 ОО тт;
brzo pojavljuje na vecim povrSinama krova pocinkovani eksen sa sirom glavom, duzine
јег su svi ekseri iste starosti i rctaju jedпa­ 40 тт
kom brziпom. Ako su u dobrom stanju,
ploce od skrЩca mozete ропоvо zakucati
пovim ekserom. Ozblljпiji proЬlem је raslo­
javaпje, оdпоsпо ljusteпje ili dгоЫјепје
povrsiпe ploce i pojava brojпih pukotiпa i
SECENJE PLOCE
naprsliпa. Takve ploce treba zameniti novim. ОО SKRILJCA
Plocu prvo stavite па ravпu dasku, ра
Zamena ploca od skriljca Za postavlja­
опdа rezacem za keramicke plocice i
пje пekoliko rezervnih ploca u vise redova
metalпim leпjirom obelezite liпiju ро kojoj
koristite eksere od Ьаkга ili legure alumi­
cete seci. Postavite dleto па obelezeпu
пijuma, duziпe 40 mm. Ako ne mozete da
liпiju i laganim udarcima cekica u drsku
ih nadete, upotreblte pocinkovane eksere
dleta, odvojte visak materijala sa ploce.
siroke glave, duzine 40 mm. Kada menjate
Plocu mozete postaviti i na sto i to tako
samo jedпu plocu u redu, пјu песеtе moci
da linija ро kojoj cete seci bude iznad
da zakucate ekse1ima zato sto је letva
ivice stola. Deo koji viri pritisnite rukom
pтek1iveпa gomjim redom ploca. U tom
s1ucaju te ploce mozete da p1icvгstite
i odlomite ga.
шetalnom tтakom (od olova, ciпka ili
alumiпijuma) koja се Ьiti dovoljпo tanka
da moze da se savije i umetпe izmectu
dve ploce od skiiljca (str. 369). Isto tako,
mozete upotreblti i ekspanzivnu репu koja
se папоsi na spoljпu stгaпu olabavljeпe
ploce. Ako је ploca па vidпom mestu, опdа
se репа папоsi odozdo, iz potkrovlja.
Busenje rupa Za поvе ploce moтate sami
da izbusite rupe. Stare, vec izbuseпe rupe
necete moci da upotreblte јег пisu па
odgovarajucem mestu. Staru plocu isko­ Ako morate da isecete vise ovakvih
ristite kao sаЫоп za obelezavaпje visiпe па ploca, najbolje је da nabavite specijalпe
kojoj treba izbusiti rupe. Rupe su пајсеsсе makaze za secenje krovnog skriljca.
sa strane, u sгediпi ploce. Rupe izbl..lsite Kada secete plocu, okrenite је licem
elektтicпom busilicom па koju cete moпti- nadole. То је narocito va:Zno ako
1-ati burgiju za beton ciji је precnik 5 mm. upotreЫjavate vec koriscene ploce jer
Drugi naciп da izbusite rupe па ovim се linije reza i izgled odgovarati ostalim
plocama је pomocu eksera i cekica. plocama. Za ovaj posao mozete
Pocпite sa dопје straпe, оdпоsпо sa upotrebiti i elektricni rezac za crepove.
straпe sa zakosenim ivicama.
 1 Polнgom za vadenje eksera, polomite
eksere koji drze plocu.
2 Povнcite рlосн ргеmа seЬi i polako је
pomeгajte levo-desno dok је ne izvucete.
Vodite rаснпа da osteceпi komadi пе
padnн s kгova јег sн njihove ivice veoma
ostгe i пюgu nekoga da povrede. Zbog
toga ih stavite 1-1 kofн koju cete роmосн
konopca spнstili na zemlju.
3 Меtаlпн trakн zakucajte ekserima н
letvu, koja се Ьiti vidljiva samo izmedu dve
ploce oko rezervne. U П1рu izbнseпu oko
25 mm ispod gornje ivice metalпe tгake
i u пјu нbacite ekser.
4 Stavite novu plocu u kofu i pomocu
uzeta је podigпite gоге.
5 Podvucite novu plocu tako da zakoseпe
ivice buclu па letvi ispod dve ploce koje se
nalaze u гedu iznad. Polako је pomerajte
levo-desпo dok se пе ulegпe izmedu dve
ploce. Nјепа gomja ivica treba cvгsto da
nalegпe па letvu za koju је zakucan sledeci
red ploca.
6 Podignite kraj metalne trake izпad dопје
ivice ploce, dvaput је pгeklopite i priljuЬite
uz plocu. Na taj пасiп spгecicete роmегапје
ploce kada na njt1 napada sпeg ili se
nahvata lecl.
Zamena vise ploca
od skriljca
Dопје redove mozete da zakucate ekserima,
ali ploce koje se nalaze u posledпja dva
reda mo1-acete da pricvrstite metalпim
trakama zato sto sн letve па kojima Ьi one
trebalo da budu zаkнсапе vec pok1iveпe
plocama (vidi uokvireп tekst "Zamena
polomljeпog skriljca" па str. 368);
(ро potreЬi) isecite ploce i пapravite
rupe u njima.
Alat: meгdcviпe sa lшlшт za sleme, l<rovne
meгcleviпe, poluga za vaclenje ekseгa, kofа
i konopac, oclvyac
Materijal: nove ploce ocl skiiUca,
pocinkovani ili bakami ekseгi cluziпe 40 тт,
trake ocl olova, cinlщ alumiпijшna ili Ьаkщ
siгoke 2s тт, clovoUпo clugackc cla od гире
и ploa clol1vati do clonje ivice рlоёе
1 Polugom za vadeпje eksera odstгanite
osteceпe ekseгe sa ploca. Ploce skidajte
odozgo nadole. Zatim svaku рlосн ispod
gornjih pгeklapajucih ploca polako izvucite
pomerajuci је levo-desпo i н kofi је spнstite
па zemljн. Vodite racuпa da пе ispustite
plocu јег sн njene ivice veoma ostre i mogu
da povгede nekoga. Krecuci se ргеmа dole,
nastavite da skidate ploce. Najlakse је
skinuti ploce u posledпjem, пajvisem redu
zato sto опе nisu pokrivene ostalim
plocama.
2 Najpre postavite ploce u najnizi
red. Primaknite okolne ploce i postavite
ih tako da zakoseпa ivica bude okrenнta
nadole. Zatim kroz rupe zakucajte eksere
u 1etvu.
3 Prvo zakucajte ploce н najnizem
геdн, а опdа predite na sledeci, visi
red. Kada vise ne budete videli letve
u koje treba ukpucati ploce, odsecite
metalпe trake kojima cete da pricvгstite
ploce. Postavite ih ргеmа нpнtstvima
datim па str. 368, "Zamena ploce
od skгiljca".
Zamena crepa па slemenu,
grebenu i obodu
Bez obzira na to da li је krov prekriveп
crepom ili plocama, па sleme i greben
postavlja se specijalпo oЫikovan crep.
OЬicno је zak1ivljen ili нgаопi.
Zamena crepa па grebenu
Na nekiш krovovima grebeni su prekгiveni
specijalnim сгероm koji se naziva prelazпi
(str. 367). On se ekserima zakuca u drvo
па grebenu ili polozi па temeljni sloj
maltera.
1 lzvadite crep tako da pljosnatim
dletom i teskim cekicem izvadite malter
iznad i ispod njega, а zatim ispod crepa
podvucite polнgu za vadenje eksera.
Snazпim нdarcem cekiCa нdaiite u dгsku
ove polнge i polomite ekser. Povucite
crep ргеmа sеЫ. Ako tгеЬа da skinete
vise crepova sa gгebena, onda pocпite
od najviseg. Ocistite stari malter sa
crepa.
2 Kгovnu podlogu ргvо ocistite od
prasine, pokvasite је i па пјн nanesite
РУС lepak
3 Ako treba da zamenite samo jedan
Ciep, naпesite sloj maltera. Malter nanesite
i na crep koji se пalazi н redн iznad.
Postavite novi crep na mesto i laganim
нdarcima cekica poravnajte ga sa ostalim
cгepovima u niш. Poravnajte malter
i odstraпite visak
4 Ako treba da zamenite vise crepova,
pocnite da radite odozdo паgоге. Posto ih
poloZite па temeljпi sloj maltera, svaki,
osim najviseg, pocinkovanim ekse1ima
zakucajte na drveпu letvu. Naпesite malter,
poravnajte ga i odstгaпite visak
Zamena crepa па slemenu 5 Na сеlн povrsinu пaпesite adhezivni
premaz. Na taj naciп lakse cete postaviti
i grebenima crep па sleme i па grebene.

Vremenom malter ispod crepa pocne da

puca i da se kгuni. Zbog toga паstајн oste­
cenja па krovnom pokrivacн. Сгер na krovu
moze da se pomeтi i zbog leda ili jakog
vetгa. Ako primetite pukotine па crepu,
mozete ih zatvoriti specijalnim proizvodom
za zaptivaпje kгovnih pok1ivaca i oluka.
Neka od tih sгedstava su u boji, ра se zahva­
ljujнci tome popravke na krovu i ne vide. . -·· ·· _ј�--�--···

Ako se malter odvojio ili је crep znatпo

osteceп, u tom slucaju moгate ga skiпuti sa
Drugi nacin Ako koristite polнzaoЬljeni
сгер, prazпinu izmedu donje povrsine i
kгova, пaneti novi malteг i postaviti пovi
сгера na slemenн ili gтеЬепiша popunite
crep. Ako је гее о crepu za sleme, опdа
manjim komadima crepa ili krovnog skri­
morate zatvoriti гupu koja је ostala posle
�ca. Njih cete umociti u malteт. Ukoliko
postavljaпje crepa. Zavisпo od vrste
zelite, па krovni pokrivac mozete postaviti
krovnog pokrivaca, koristite parcice skriljca
i specijalno oЬlikovane podlozпe сгероvе.
ili ploca umocenih u malteт. Ako је krov
pokтiven kaпalпim crepom, izmedu стера
па slemeпн i crepa na grebeпima postoje
6 S оЬе staпe slemeпa, оdпоsпо grebeпa, 9 Dobro poгavnajte malter. Jako је vazno
mistrijom пanesite malter. Stavite ga tacno da sa stгапе пе ostanu пikakve supljiпe
rupe koje morate popuniti.
tamo gde се crep пalegпuti па krov. jei- па tim mestima kasnije moze da se
Nemojte preteгivati s koliciпom maltera zadгZava voda.
Alat: merdevine sa 1шkот za sleme, dugacke
jer је ipak potrebпo da postoji cirkulacija
meгclevine, dleto, teski cekic, celicna i'etka,
vazduha. lzmedu crepova koji su
cetka, mala mistrija
postavljeпi s оЬе stгane slemena, odnosпo
Materijal: suva masa za malteг ili cement grebena, treba cla postoji гazmak Na taj
i pesak, ad11eziv11i ргетаz, kofа vode; пacin се gгede koje se nalaze ispod njih
(ро potreЬi) novi сгер ili sl<riyac ostati suve. Ako naпesete vecu kolicinu
maltera nego sto је potгebno, zatvo1icete
taj otvor izшedu стероvа.
1 Dletom i cekiCem ргvо odstгaпite
osteceпi malter i skiпite crep. Proverite
da li је malter koji ste ostavili н dobгom
7 Spojevi izmedu dva сгера mogн Ьiti
oЬlikovani шаltегош ili isрнпјепi slojem
stanju. Ocistite сгер.
maltera. Najbolje је da Ъudн istog oЬlika
kao i ostali. Ako polazete sloj maltei-a,
2 Pripreтпite malteт (str. 444). Malter iznad prazпiпe s оЬе strane slemena ili
mozete napraviti od gotove, suve smese ili
grebena poprecno postavite komad ploce
sami, od јеdпе шеге сетпеntа i ceti1i mere
od skriljca ili crep kako malteI пе Ьi
peska. Ako hocete da poЪoljsate njegov
нsао ll pтazпinu.
kvalitet u vodu dodajte adhezivnu smesu 1 О Ako se пovi стер nalazi па samom
(pтemaz). Pridrzavajte se upнtstva proizvo­ гuЪu slemena, otvoтeпi kraj ispunite
daca. Ako stavire vise vode пеgо sto је пa­ malterom i manjim komadima ci-epa
znaceno, тпаltег се Ьiti tесап. Ako пapгavite ili skгiljca. Dobro poravnajte malteг
gust malteг, necete moci da ga пanesete na kako Ьi se kisa kasnije lakse slivala.
podlogн. Sto se tice koliciпe, optimalno је
da p1ipюnite otprilike poloviпu kofe.

3 Deo krova koji treba da popтavite

izbгusite celicпom cetkom i ocistite
ga od ргаsiпе.

4 Umocite cetku u vodн i pokvasite mesto

na koje treba da nanesete malter. Ovo је
prepoгueljivo uraditi kada је vreme toplo
јег se tada тпalter vrlo brzo susi, gнЬi
vlazпost i puca.

11 Kada zamenite poslednji crep na

8 Pre nego sto postavite crep, нmocite ga
н vodu. Uradite to pre пеgо sto se рорпеtе
па kтov. Pazljivo postaviLe crep na шalter
tako da Ъude poгavnat s okolnim
cгepovima.
grebenн, oЪavezno proverite da niste
slucajno pomerili gvozdeni drzac koji stiti
taj crep. Ukoliko је potгebno, ponovo ga
нcvrstite. Posle toga popuпite prazninu
izmedн krovnog i grebenog crepa.
 Popravka ivica Popravka 5 Tecni Ыtuшen nanesite шetlicom ili
cetkom za bojenje. Оа Ыtumen ne Ы сuгео,

па krovu
Spojevi kosine i zabata, odnosno ivice
па krov od dve krovni гavni, najcesce
su ispunjeni malterom.
Pre nego sto pocnete da radite маnје
pukotine u malteru mozete zatvoriti speci­
jalпim sгedstvom za zaptivanje kгovova i
oluka. Za nanosenje ovog sгedstva potreban
је specijalan pistolj (stг. 3 78).
Ako је smesa za zaptivanje iste Ьоје
kao i malter, popravka se nece ni videti.
Za vece pukotine koristite malter.
Alat: merdevine sa kukom za sleme, clleto,
teslzi celiic, celicna cetlщ cetka za nanosenje
Ьоје, mala mistrUa
Materijal: gotova masa za malter i1i cement
i pesak, adheziv (vezivno sreclstvo) za malter,
kofа vode; (ро роtгеЬi) nov crep
1 Osteceni malter skinite pomocu dleta
i cekica. Ostavite samo шаltег koji Је
u dobroш stanju.
2 Napгavite шalter (str. 444). Za pripгemu
maltera koristite gotovu шasu ili ga
пapravite saшi tako sto cete uzeti jednu
meru ceшenta i ceti1i шеге peska. Оа Ы
malter sto bolje prijanjao, dodajte vezivпo
sredstvo u vodu. Nemojte mnogo шesati
malteг. Napгavite oko pola kofe malteгa.
3 Celicnoш cetkoш izbrusite deo krova
koji popгavljate, ра ocistite prasinu.
Ргvо cetkom za nanosenje Ьоје pokvasite
tu povrsinu, а zatiш nanesite adhezivni
pгemaz.
metalnih
пајЬоlје је da ga гazшazete ро celoj
kгovnoj uvali. Рге nego sto pocnete da
nanosite Ыtumen, cetku p1vo uшocite
krovnih uvala u vodu i ocedite је. Ook ga naпosite па
podlogu, cetku uvek vucite u istoш smeru.
Kada zavrsite posao, bacite cetku.
Na mestu па kom se spajaju
dve krovпe ravпi пalazi se uska
i dugacka prazпiпa koja se Popravka opsivnom
zove krovпa uvala. Опа је trakom
prekriveпa alumiпijumom, Alat: merdeviпe sa kukom za sleme, kгovne
meгclevine, Z.icana cetka, vlazna krpa, cetka
olovom ili ciпkom. Јеdап deo za папоsепје Ьоје, slшlpel ili velilze malшze,
krovпe uvale pokrivaju crep vaUak za tapete
ili skriljac ј пjihova uloga је Materijal: smirgl-papir sгeclnje gгanulacUe,
lepak, samolepljiva tmka s metalnim
da sprovedu vodu do oluka. ојасапјет
Buduci da је krovna uvala шesto sa kog se
sliva velika kolicina vode, vazno је da ona
1 Zicaпom cetkoш skinite pгljavstinu
i metalпe opiljke oko pukotine ili rupe.
bude neostecena i da ne pгopusta vodu.
Isto tako је vazno da na njoj ne sme Ыti
mahovine ili suvog lisca јег voda nece moci
2 Smrigl papiroш izbrusite povrsiпu.
da otice do oluka, ра се poceti da se sliva
niz gгede i da ulazi u potkrovlje.
3 Vlaznom krpom pгedite ргеkо
povrsine i ostavite је da se osusi.
Ako је metalпa uvala pocela da puca ili
da korodira, шozete је popraviti tecnim
Ыtumenom. Naravпo, ovo гesenje је
privгeшeno. Najbolje је da zamenite
citavu uvalu.
Rupe i pukotine u uvali mozete prekriti
samolepЏivom opsivnoш tгаkош koja ima
metalno ojacanje. Medutiш, ako је korozip
zahvatila veCi deo, oncla tгaku zalepite
preko citave uvale.
Popravka tecnim
Ьitumenom
Oobro promesajte smesu. Bitumeп mozete
naпeti na vlaznu, ali ne i natopljeпu
povгsinu. Ukoliko su za naredпa 24 sata
пајаvlјепе padaviпe ili шгаz, пешојtе
stavljati Ыtumen.

Alat: meгdevine sa kнkom za sleme, krovne

4 Mistrijoш ubacite malteг. U шalteru
пе sше Ыti vazduha, ра ga zato obavezno
ispritiskajte шistrijom.
5 Poravnajte шаltег i odstranite visak
mate1ijala. Malteг ne sme da ima nikakva
ispupcenja, а ni rupe јег се se u njima
zadI:Zavati voda.
meтclevine, zicaпa cetka, slшlpel ili makaze,
cetka s mekim vlaknima ili metla
Materijal: tecni Ьitumen, kгovna folija ili
alumiпijumske trake, lюfа vocle
1 Zicaпom cetkom skinite pгljavstinu
i ostatke metala sa krovne uvale.
2 Na ostecenu povгsinu i na otpгilike
5 cm oko nje nanesite tecni Ыtumen.
3 Isecite jedan komad Ыtumenske ili
aluminijumske tгake i njome pгekiijte
ostecenu povгsinu. Traku dobro pгitisnite.
4 Preko tгake ponovo nanesite tecni
Ыtumen.
4 Na ostecenu povrsinu i na otp1ilike
5 ст oko nje cetkoш nanesite lepak.
Ostavite da se osusi. Vreme susenja
паzпасеnо је u uputstvu za upotгebu,
а оЫсnо је potrebno oko 30 шinuta.
5 Isecite saшolepljivu traku tako da опа
za 5 cm bude duza od ostecene povrsine.
Skiпite sa пје zastitni papir i zalepite је.
6 Оа Ы se traka sto bolje zalepila za
podlogu, predite ртеkо nje valjkoш
za tapete.
Popravka opsiva
Opsiv obezbeouje
vodoпepropusпost па mestu
gde se crep spaja sa zidom.
Opsivi se stavljaju tamo gde se
crep spaja, оdпоsпо graпici sa
dimпjackim kaпalom, sa krovпim
prozorom ili sa пadstresпicom.
Opsivi se postav]jaju p1ilikom gradnje
i to su oЬicno olovne trake. Medutim,
one vremenom pocinju da propadaju.
Ukoliko је rec о manjem ostecenju,
onda se te trake mogu popraviti
i ne morate cla menjate сео opsiv.
Sitne pukotine Pistoljem nanesite
Ьitumensku smesu koja obezbectuje
nepгopustljivost kгovova i oluka.
Na taj nacin cete izbeci postavljanje
novog opsiva.
Manje rupe i slaba korozija мanju
rupн ili mesto na kom se tek pojavila
korozija mozete popraviti tako sto cete
tu zalepiti samolepljivн metalrш Lraku.
u tom slнcaju postupite kao sto је
objasnjeпo па str. 371, u tekstu
"Popravka opsivnom trakom".
Nanosenje maltera Gornja ivice opsiva
nalazi se izmedн dva геdа opeke i maltera.
Ako н malteгu ima vazdнha, onda tuda
voda moze lako da ude.
Рге пеgо sto роспеtе da popravljate
spojeve ili fuge (str. 386), ргvо lepo
пamestite opsiv izmedн opeke.
Ako se opsiv klima, uvнcite ispod
пјеgа drveпe kajlove sve dok se malter
пе osusi. Nakon toga izvнcite kajlove
i ta mesta popunite malterom.
Zamena opsiva
Ako је opsiv prilicпo osteceпa
ili је potpuпo zaroala, опdа је
zameпite пovom samolepljivom
trakom koja ima metalпo ојасапје.
Za razliku od olovпog opsiva, traku
пе mozete uvlaciti u spojeve od
maltera.
lsecene trake se preklapaju
Alat: meгdevine sa huhom za sleme, kr·ovne
merdevine, clleto, teshi cehiC, mistrija, zicana 8 U upadnim (unнtгasnjim) нglovima
cetlщ cetka za папоsепје Ьоје, shalpel, valjak isecene trake treba da se preklope kao па
za tapete gornjoj slici.
Materijal: malter (str. 444), premaz za
vodootpomost, samolepljiva tгaha za opsive
sa metalnim ојасапјет
1 Skinite ostatke malteгa izmedн opsiva
i cigle. Dok ovo radite, ocl alata ko1istite
dleto i teski cekic i obavezпo stavite
zastitпe паосаrе.
2 Skinite stari opsiv.
Opsivna
3 Ostatak maltera skiпite zicaпom traka
cetkom.
4 Ponovo uradite spojnice izmedt1 opeke 9 Kod spoljпih (ispadпili) uglova
(str. 386). Ostavite da se osuse preko noci. пајрге postavite zakrpu cetvгtastog
oЬlika, а tek опdа traku. Napravite
5 Na povrsiпu па koju cete zalepiti tгаkн rez na zakrpi od ugla do sгediпe.
nanesite vodootporni premaz. Zavisno od SrediSte zakrpe postavite da bude
toga kako је nаzпасепо па нpнtstvн uz spoj uglova zida i krova, s urezom
proizvodaca, ostaviti da se osнsi od 30 do пagore. Stгaпice zakrpe obuhvatiCe нgао.
60 minuta. Zaгezite doпju ivicu trake i preklopite
odsecene ivice preko zakrpe. Odsecite
6 Prema duziпi opsiva isecite metalne visak па vrhovima.
tгake.
7 Skinite sa tгake zasti.tni рарiг i 1 Q Skinite zastitni рарiг sa druge trake.
zalepite је па krov i па zid (odпosno Postavite је 5 cm iznad prve trake.
dimпjacki kanal). Da Ьi se traka sto Obelezite uglove na isti пасiп kao i za
bolje zalepila, predite preko nje valjkom prvн traku. Zalepite traku i poravnajte
za tapete. је valjkom za tapete.
 RAVNI KROV SA ZASTITNIM IVICAMA
1 Drvena podloga Ravni krovovi na
dozidanim delovima kuca ili na garaiama
оЬiспо su napravljeпi od dasaka od mekog
drveta spojenih vezom pero-zleb, odnosno
sper-plocama ili lesonitom za spoljnu
upotrebu. Ploce sн ekserima zakнcane
za krovne grede i prekrivene
su s tri Ьidroizolaciona sloja.
Folija za pokrivanje
Drugi
hidroizolacioni sloj
Prvi
hid rozolacion i sloj
Dasёana podloga
Spoljasnja daska
lzbor materijala za ravni
krov ili supu
Garaze ili dozidane konstгukcije cesLo imaju
гаvпе krovove prekrivene hidгoizolacionom
oЬlogom. Ove kтovove povтemeno morate da
popravite ili da ih zamenite. Нidroizolaciona
оЫоgа za kгovove prodaje se u Lrakama cija
Је si1i11a l m, а duzina 10 m. Нidroizolacione
tпike sa poliesterom i staklenim vlakniшa
mпogo su dugotrajпije od tradicionalnih
Ьitumenskih traka. U specijalizovanirn
prodavпicama mozete пасi citavu paletu
proizvoda za hidroizolaciju.
Hidroizolacija za krovove
Od vlakana Koristi se za garaie i supe.
Moze se postavljati sa ili bez podloge.
Pricvтscuje se ekserima ili Jepkorn.
Od poliestera ili staklenih vlakana
Koristi se za krovove dozidanih konstrukcija,
kao i za garaZe i supe. Ispod nje se пalazi
dvoslojпa ili troslojna podloga, na koju se
pricvтscuje pomocu lepka ili vruceg
Ьitumeпa.
2 Okapnica Proteze se uz goгnju ivicu
ргосеlја i razdvaja dascanu podlogн od
spoljasпje ivice kako Ьi se kisnica direktno
slivala direktno u o1uk.
Drugi opsiv
Prvi opsiv
Trougaona lajsna
Prvi opsiv
Drugi hidroizolacioni sloj
Okapnica
Prvi hidroizolacioni sloj
Podsvode
Vruc Ьitumenski premaz Koristi se za
krovove na dozidanim koпstrukcijama i ga­
гazama. Nanosi se u jedпorn ili dva sloja. Rad
s let-larnporn treba prepustiti strucnorn licu.
Odrzavanje krova
Aluminijumska Ьоја Zahvaljнjнci
ovoj boji otkloпieete ostecenja na
hidrizolacionom slojн koja sн nastala kao
posledica direktne izlozenosti sнnсн.
Krecnjak, granit, sljunak ili kremen
Koriste se za sve vrste krovova cija је
hidroizolacija izlozena jakom suncu. Nanose
se tako sto se тasipaju ро celoj povтsiпi
Tecna vodootporna
gumena/elastomerna emulzija Koristi
se za krovove prekriveпe asfaltom, azbestom
ili talasastim limom. Nanosi se cetkom,
najcesce saina ili s prajmerom, zavisno od
uputstava proizvodaca.
Popravka krovova
Vodootporni Ьitumenski rastvor Sluzi
za popravku krovova na koje su stavljeпe
3 Zastitne spoljasnje ivice Ove ivice
nalaze se sa spoljasnje stane i prekrivene
su hidroizolacionim trakama. Njihova
osnovna fнnkcija jeste da zastite ргосеlје
od vlage.
4 Oluk Krov ima Ыagi
pad koji omogнcava oticanje
vode. Ostale strane krova
zastieene su spoljasпjim
ivicama koje specavajн
zadrzavanje vode.
5 Opsiv Opsivi se
postavljaju па mesta
gde se krov spaja sa
zidovima kнсе.
6 Sljunak Na mestima
koja su izlozena suncu
hidroizolacionu oЬlogu
trebalo Ьi zastititi slojem
kamencica koji odЬijaju
Sunceve zrake. Kamencice
пе treba stavljati na senovita
mesta.
hidroizolacione trake. Naпosi se cetkom
i mo:Z:e se postaviti sa ili bez mrezice.
Akrilni premaz KorisLi se za manje
popravke na celom krovu. Nanosi se
cetkom ili valjkorn.
Bitumenski git Koristi se za manje
popravke opsiva, asfalta ili oluka. Nanosi
se mistrijom na sнv ili vlazaп krov.
Sredstvo za krovove i oluke Koristi se
za popravke maпjih pнkotina na opsivima,
hidroizolacioniш trakama, asfaltu i olucima.
Nanosi se pistoljern ili spahtlom.
Samolepljiva traka za oluke i krovove
Koristi se za popravke osteceпja па
opsivima, hidroizolacionim tгakama, asПa1tu
i olucima. Lepe se na osteceno mesto.
Samolepljiva traka za opsive Korisiti
se za popravke ostecenja na opsivima,
hidroizolacionirn trakarna, asfaltu i olucima.
Koristi se zasebпo ili s posebnim premazom.
Lepi se na ostecenu povгsinu.
Popravka
ravnog krova
Mehurici vazduha ili pukotine
najcesca su manja ostecenja
па ovoj vrsti krova i vrlo lako
se popravljaju.
Pre nego sto pocnete da radite
Najpre sastruzite sve ostecene delove.
Mehurice i pukotine na ravnim krovovima
mozete ukloniti pгoizvodom za kгovove i
olнke, samolepljivom trakom za opsive (vidi
stг. 367, "Privremena popravka crepa ili
ploce od skriljca") ili tecнom gumom koja
se nanosi cetkom. Ostecene opsive popra­
vite na nacill koji је opisan na str. 372.
Uklanjanje mehurica Mehшici nastajн
kao posledica vlage koja је pod dejstvom
Sнnceve svetlosti nabнbrila. Na mesш gde
se stvorio mehuric nozem napravite prorez
u oЬliku krsta i isecene krajeve savijte
ргеmа spo�a. Ostavite da se osusi, а zatim
nanesite lepak na krajeve i ponovo zalepite.
Posle toga на ostecenн povrsinu zalepite
tгаkн za opsive ili nanesite Ьiшmenski git.
Nakon toga na popravljeno mesto ponovo
stavite kamenciCe.
Bitumenska smesa Nanesite је pistoljem
i tako popгavite manje pukotine na
hidгoizolacionim trakama ili сгерu.
Popravka napuklog opsiva
Opsivi на krovu pomerajн se zbog
temperatшнih razlika, kao i zbog stalлog
slegaнja kuce koje nije vidljivo. Tako dolazi
do рнсаnја opsiva i voda pocinje da pгo­
dire нnutra. Voda klizi niz grede i polako
dolazi do tavanice, odnosno plafona.
Nekada је jako tesko нtvrditi gde se tacno
nalazi pukotina. Kada је nadete, zalepite
preko nje saпюlepljivu traku ("Popravka
samolepljivim trakama", stг. 371).
Popravka rupe ili pukotine Prekrivanje
tecnom gumom
Ako na krovн ima vise pukotina, najbolje
parapetnog
је da na celu povrsinu cetkom nanesete
tecnu gumu. lzmerite povrsinн krova krova
(u kvadratnim met1ima) i kupite potrebnu
kolicinн tecne gume. Ovaj proizvod
prodaje se t\ kнtijama cija је zapremina
Ьitumenom
od 1 do 20 kg.
U specijalizovanim prodavnicama
Alat: merdevine, zicaпa cetka, lopata, cetka mozete kupiti armirani Ьitumen,
sa vlakпima dUZ.ine 100 тт ili тапја metla;
(ро potrebi) cetka za папоsепје gume
koji se sastoji od sloja mrezastog
Materijal: tеспа guma; (ро potrebl) podloga
materijala izmedu slojeva
za tеспи gumu Ьitumenskog rastvora za
impregnaciju.
1 Zicanom cetkom i lopatom ocistite
ostecenн povrsinu od kamencica i
Pre nego sto pocnete da radite
pгljavstine.
Izracunajte kolika је povrsina koju treba
da prekrijete Ьitumeпom. Obujte gumeпe
2 Ako је krov pгekriven katгanom, cizme ili stare patike. Kad sidete s krova,
onda ргеkо ostecene povrsine nanesite
obujte cistu obucu.
sloj premaza za tecnu gumu. Ostaviti
da se osusi ргеkо noci.
Alat: merdevine, tvrda cetka, lopata,
spahtla, skalpel, valjak za tapete, velika
3 Nanesite tecnu gumu p1idrzavajuci cetka sa finim vlakпima ili пеkа veca
se uputstva proizvodaca. Vec posle sat
jeftina cetka za 11a11ose11je tecnog
vremena ovaj sloj Ьiсе nepromociv.
Ьitитепа
Ostavite da se osusi 48 sati.
Materijal: liidгoizolacioпo sгedstvo
4 Nanesite drugi sloj koristeci istu za liгovove i oluke, podloga ispod tralie
koliciпu tecne gume kao i za prvi sloj. za opsive, samolepljiva traka za opsive,
ЈоЩа za ojacavanje (па р1iтег, od staklenili
vlakana)
Zamena opsiva
Ako је opsiv pukao na vise mesta ili је 1 Izbrusite citavu povrsiпu i ocistite је
korodirao da se samolepljiva zakrpa ne od pr�avstine.
moze dobro zalepiti preko ostecene
povrsiпe, skinite citav opsiv i zameпite 2 Нidroizolacionim sгedstvom za krovove
ga samolepljivom trakom za opsive. i oluke zatvoгi.te sve pukotine i гире.
Postupak је objasnjen na str. 372, Ovo sгedstvo nanesite spahtlom.
"Zamena opsiva".
Spojeve izmedu krova i betonskog 3 Nanesite podlogu za opsive. Podlogu
sokla (parapeta) ispunite specijalnim treba naneti па ivicu krova, odnosno na
proizvodom za krovove i oluke, ра tek susedni zid u sirini od 15 cm. Ostaviti da
onda nanesite osnovni premaz. se osusi od ЗО do 60 miпuta.
Ukoliko sokl nije visi od poslednjeg
reda opeke, odnosno Ьlokova, onda
i preko njega zalepite samolepljivu traku.
ZA VASU BEZBEDNOST
Rad na krovu sam ро sebi nosi rizik,
bez obzira na vrstu popravke.
Prvo proverite da li su merdevine
•
pravilno postavljene, tj. da se ne
klimaju. Najbolje bi bilo da ih neko
drzi. U protivnom, pricvrstite merdevine
za krov ili za zgradu (str. 365).
Dok radite na krovu i stojite na
4 Isecite ivice hidroizolacione tгake
372
•
na nacin koji је p1ikazan na str.
merdevinama пе smete da se savijate.
(,,Zamena opsiva"). ProduZite opsiv prema
Ako hocete da dohvatite neki crep koji
otvoru za kazanciC (saЬirnicu) na krovu
је dalje, pomerite merdevine.
i zalepite ga za zid, kao sto је objasnjeno
na str. 372.
5 Odsecite trake aпnirane tkanine na
potrebnн dнzinu, plus 15 сш uza zid na
RAVNI PARAPETNI KROVOVI
оЬа !паја, tako da шozete da је postavite i
ро ivicaшa oko krova. Neшojte odшal1 da Kada је ravni krov glavni krov па kuci, najcesce је rec о parapetu. Ovaj tip krova moze
postavljate trake. se napraviti па jednospratnim ili dvostpratnim dogradnjama ili odvojenim garazama kao
alternativa rasprostranjenijim ravnim krovovima sa zastitnim ivicama (str. 373).

Popravke I na asfaltu i па Ьituшenskiш trakaшa vreшenoш se шogu pojaviti

pukotine. Postupak za popravku ovakvih ostecenp opisaп је na prethodnoj stтani.
Medutiш, ako krov pтokisпjava па vise шesta, опdа Је пајЬоlје da ponovo шadite
koшpletпu Ъidтoizolaciju јет cete sашо tako шосi da sprecite osteceпje kгovne
konstгнkcije i нпшrаsnјЉ pгostorф. Nапоsепјеш nekoliko slojeva tecпog Ьituшena
sa аппirапош mrezicoш obezbediCete vrlo kvalitetпu zastitu za kгov i za opsive
(vidi па str. 374, "Pгekrivaпje ravпog krova Ьituшenoш").

A1·miraпi mateгijal

DгL1gi sloj bituп1eпa Prvi sloj bitumeпa

Asfalt ili krovпa foli1a

BitL1meпska
оЫоgа
Trougaoпa lajsпa
Parapet

6 Velikoш cetkoш nanesite tecni Ьiruшen

i to tako da njiшe pokrijete celu povrsinu
krova i jos ро 15 сш zida oko krova. Каzапёiс
Tecniш Ьiruшenoш preшazite i otvor za kisnicu -------- -+"4
koJi vodi р1-еша levku (kazancicu) па
olukн.

7 Sacekajte nekoliko шiпuta dok

povrsina пе postaпe lepljiva. Zatiш
iznad cele povrsine, kao i lepljivih ivica
oko zidova, stavite trake. U ugloviшa
pai-apeta visak шateiijala preklopite Podignute ivice Drvena podloga Drenaza Opsiv
u uredan nabor i poravnajte ga. Zi.dovi па ravnom Drvena podloga Svaki kшv iша Na mestu gde
parapetnoш sastoji se od Ыagi pad i Lo se spajaju zid
8 Na celu povrsinu nanesite dшgi sloj krovu uzdiZ:u dasaka od mekog рrеша onoj kuce i parapeL
tecnog Ьituшena. Pazljivo ga rasporedite se iznad nivoa dreva, ploca strani па kojoj nalazi se lajsna
ро uglovima krova, vodeci racuna da ne krova. Parapet od iverice ili se пalazi oluk i opsiv od ciпka
ргеdе bldroizolacione trake. Ostavite da se moze Ьiti visok sper-ploca koje sa kazanciCeш i1i alumijuшa.
osusi. Posle sашо dva sata ovakav krov је isto koliko se nalaze spolja, (saЬimicom). Ukoliko opsiv
potpuno zasticen od kise i ostalЉ padavina. i jedan ili nekoliko а zakнcane sн Na taj nacin se napukпe ili se
redova opeka ekserima za grede. voda oclvodi s poшeri, to moze
9 Nanesite poslednji sloj tecпog Ьituшепа ili Ьlokova. Preko ove drveпe krova. Тај otvor da proнzrokuje
na celu povrsiпu i jos ро 15 сш па zid, podloge stavJja se ne sme biti ozbЩna ostecenja.
odпosno na ivice oko krova. asfalt ili krovna zapusen liscem
folija. ili prljavstinom.

Popravke krova
od talasaste
plastike
Ovi krovovi idealni su zato sto
obezbeduju prolaz prirodne
svetlosti. Medutim, plastika
vremenom postaje lomljiva,
ра se mora zameniti.
Pre nego sto pocnete da radite Pre
nego sto krenete u kupovinu plasticne
ploce, prvo izтerite profil postojece ploce
na krovu. Ploce тogu Ьiti ravnog ili okrug­
log profila, а razlika izтedu najniZe i naj­
vise tacke profila varii-a od 38 do 150 mт.
Ako se nova ploca ne uklapa sa staroт,
ploce nece Ьiti dobro preklopljeпe Duzina
vijaka koje koristite odгeduje se u odnosu
na razтak izmedu пајпizе i пajvise tacke
pгofila plus dodatпih 25 тт koji ulaze u
drvo.
Ako hocete da sтanjite troskove,
zaтenite sато osteceпi deo krovnog
pokгivaca. Naravno, i ta zakrpa тоrасе da
bude siroka kao citava ploca i protezati se
izтedн greda na krovnoj koпstгukciji kako
Ьiste је тogli vijciтa ucvrstiti па тesto.
Za privremeпe popravke plasticnih ploca
тozete upotreЬiti i prozimu, vodootpomu
lepljivu traku. Pre nego sto је zalepite,
ocistite i osusite celu povгiinu.
Alat: skalpel, polнga za vadenje ekseгa,
vijci, testera sa sitnim zнpcima, bнsilica sa
bнrgijom ili elel1t1icna lemilica sa vгhom
рготега 5 тт, celicna тета traka
skгatite. P1ilikoт skracivaпja vodite racuna
da se talasi na staroj ploci podudare sa
talasima na ubaceпom komadн.
4 Prvo namestite plocu па krov. Na oпim
talasiтa koji se пalaze tаспо izпad kгovne
grede napravite rupe za vijke. Razтak
izmedu rupa treba da Ьнdе 45 сш.
Sto se tice saтog postнpka busenja гuра
u plastici, za to vат је potrebпa lemilica.
Medutiт, pre nego sto нzшеtе leшilicu,
mesta za rupe obelezite siloт ili buгgijom.
Stavite vijke u гuре, ali ih петојtе cvгsto
stezati.
5 lznad ove ploce stavite пaredпu. Njena
donja ivica пюrа za 7,5 сш da pгeklopi
plocu koja је ispod nje.
6 Na talasiтa па ploci izbusite rupe za
vijke. Razтak izшedu гнра tтеЬа da bude
45 сш. Zavmite vijke u greclu, ali ih
петојtе previse stezati..
7 Podesite gomju iviш stare ploce na
krovu. Naтestite је tako da za 7,5 ст
prekriva пovu, нЬасеш.1 plocu.
11 Na опот mestн gde se talasasta
kгоvпа ploca dodiruje sa zidoш postavite
поv opsiv (str. Dobro pгitisnite
372).
uduЬljenp па рlосаша.
12 Na тestiшa gde se kгovne ploce
pгeklapaju, zalepite specijalпu providnu
tтaku.
Postavljanje cele ploce
1 s gomje ivice osteceпe ploce skiпite
opsiv.
2 Polugoш za vadenje eksera poskidajte
шaske sa vijaka. Odvmite sve vijke i skinite
plocu.
3 Ukoliko је potrebпo, isecite рlосн kop
се Ьiti iste duzine kao i staгa. Dok secete
testeгa treba cla bude gotovo pod ugloш
od 90°. Plocu pridгzavajte s оЬе straпe.
Ako morate da Је skratite, isecite је tamo
gde је uduЬljeпje па ploci.
4 Novu рlосн stavite na krov tako da se
pтeklopi sa postojeciт plocaтa.Vodite
racнna cla se pгavilпo preklopi sa рlосаша
koje sн ispod i izпad nje.
5 Ukoliko је potrebпo, na donjoj ivici
ploce, tacno izпad роргесnе grecle izbusite
гuре za vijke. Razтak izтedu llJpa treba
da Ьнdе 45 cm. Mesta za rupe пајрге
obelezite silom ili buгgijom, ра ih onda
izbusite leтilicoт.

Materijal: odgovarajнc'i Јпој plasticnЉ ploca

ZCL роргаvkн ostecenog krovnog pokгivaca,
8 Izbusite IlJpe i zavтnite vijke na dопјој
ivici, kao ste vec objasпjeno.
pocinlюvani ekseгi odgovarajace dнzine,
maske za p1il11ivanje vUalщ pmzirna
vodootporna samolepljiva tгaka
9 Ukoliko је potrebno, пapгavite rupe i па
gomjoj ivici ploce i zavrnite је za gredu.

Postavljanje zakrpe 1 О Stavite тaske па vijke.

1 Na osteceпoj ploci koju treba skinнti sa
krova obelezite liniJe ро kojiтa cete iseci
пovu plocu. Gomja liпija treba cla bude PRAKTICNI SAVETI
tacno ispod јеdпе kгovne grede, а donja
Kada prekrivate krov ovim talasastim
liпija tacno iznad druge.
plocama, postavite ih tako da se uz

2 Prvo skinite тaske za vijke, а onda
odvmite i vijke. Polako skinite celu plocu.
3 Osteceni deo na ploci zamenite noviт
kотасlот talasaste ploce. Ovaj komad cete
iseCi tako sto се оЬе пjegove ivi.ce, i gomja
i donja Ьiti duze za ро 7,5 ст н odnosн na
linije koje ste obelezili u koraku 1. Рrета
obelezeniт linijaтa isecite plocu i izvucite
osteceni deo. Na osteceno тesto stavite
novi koшad. Posto је novi komad тnogo
siri od ostecenog mesta, moracete da ga
same ivice krova nade uduЬljenje, а ne
vrh (talas). Na taj nacin se sprecava
prodiranje vode. Kada postavljate celu
6 Zavmite vijke, ali ih neтojte шnogo
plocu, vodite racuna о preklapanju.
Ako је пapolju jako hladпo, ploce
zatezati јег cete tako poloшiti plocu.
secite uпutra, па sоЬпој temperaturi
zato sto plastika puca па пiskim
7 Namestite шaske па vijke.
temperaturama.
Nemojte hodati ро krovu. Krenite
8 Stavite поv opsiv (stг. 372) i сlоЬго
1лitisпite udubljeпja na ploci.
na daske koje cete prethodno poduprti
vrecama peska da se пе bi pomerale.
9 Na spojnice izшec1u krovпiЬ ploca
zalepite specijalпн providпн trakп.
 Zidovi od opeke Spoljasnji zidovi Stokovi oko
Ostecenja па Zidпa opeka Ako spoljasnji zid kisne, iz пјеgа се ta vrata i prozora
apsorbнje оdгеdепн voda isparavati. Medutim, ako cev и zidu Proverite da li oko

spoljnoj strani koliёiпu kisnice.

Kada ponovo otopli,
pukne, voda се se razliti ро celom zidн.
Ostecenja na hidroizolaciji dovode do
vrata i prozoгa
postoje pнkotine

kuce
ta voda polako kapilamog penjanja vode iz zemlje, sto (stг. 204). Ako н te
ispaгava iz opeke opeL ima za posledicu ostecenje zidova. sнpljine нdе voda,
ne ostecujнci zid. Na str. 389 је objasnjeno postavljanje drvo роёiп.је
Oplata Spoljasnji zid, prekriven
Kod staгijih hidгoizolacije. Voda moze da se pojavi da truli i н tom
drvnom oplatom, stiti se od vlage
gradevina, opeka i zbog zem�je koja se nalazi iznad slнёајн ne
zahvayujuCi specijalnom pгemazu
vremenom postaje hidroizolacije. Ako је spojnica ostecena, preostaje vam
ili boji (stг. 248-249). Kod plasticne
poгozna i iz nje vise voda се prodгeti и zid sa spoljasnje пista clгugo nego
oplate nema rizika od pojave vlage, ali је
ne isparava voda. strane. Za popгavljanje spojп.ica na da zameп.ite сео
и tom slucaju potrebno zatvoriti sve гире
Zbog toga se и kuci zidovima, pogledajte str. 206. Cim se na ram (str. 390-391).
и zidu koji se nalazi oko nje. Kada
pojavljнje vlaga. zidн pojavi vlaga, odшah treba utvrditi Najbolje је da drvo
zatvaгate rupe i pukotine oko ргоzога
uzrok i saп.irati ostecenje. U protivnoш, redovno bojite zato
i vrata, pridrzavajte se uputstava koja
doci се do jos veceg osteceп.ja kнсе. sto Ьоја stiti dгvo
su data na stг. 206.
Vlaga је proЫem koji se vrlo Jako uoёava od bнdi i vlage
jer zid menja boju na vlazп.im mestima. (stг. 392-393).

Ostecene spojпice Oticaпje vode zbog

Lisce ili otpaci
od n1altera spustenog oluka
koji su zapusili oluk

Vlaga na zidu koja se

pojavila zbog izlivaпja
vode iz olL1C:ne cevi

1Ј п 1
1 u1
Suplji
hidгoizolacije Osteceпa
zidovi
fasadna Ьоја

Osteceпa

Vlaga koja ometa hidroizolacija

PL1kotine ispod
susenje hidroizolacije
Temelj prozorskog okna

Fasadne Ьоје Oluci Cevi za otpadne vode Suplji zidovi РгоЫеmi se javljaju
Kada fasada na Voda moze da kaplje kroz Najёesci proЫem kod ovih cevi onda kada su spoljasnji i unutrasnji
kuci napukne, spojnice na olulш нkoliko је jeste taj sto se one lako zapuse. deo povezani nekvalitetnim шalterom.
па tom mestн se oluk zaёepljen i voda se preliva, Pored toga, i iz oluka pocinje Takav zid upija vlagн iz spoljasnje srecline
ubrzo popvljuje ili ako se neki deo olabavi ра da se izliva voda i kao posledica i prenosi је unнtгa. Na spoljasnji zid
vlaga. U najgorem voda ne moze n01malno da se javya vlaga и zidovima. Oni nanesite sгedstvo pгotiv budi i vlage.
sluёajн pojave se otiёe sa krova. U svim ovim se п.ајёеsсе zapuse negde ргi Рге nego sto шadite izolaciju, proverite
i ispнpёenja, koja slнёajevima, voda sa krova vrhu, а оп.dа se pod uticajem da li slнёajno ima tшgova bucti. Malter
tгеЬа saniгati рге sliva se niz zid i роёiпје da kise taj otpad polako spusta izmedн cigala moze vгemenom da
пеgо sto se nanese нlazi unшга. Na kraju se н kuci niz oluёne cevi. Sam postupak postane poгozan i da роёnе da propнsta
поvа fasadпa Ьоја. pojavljl* vlaga. Ponekad vijci ёiscenja olнka objasп.jen је vlagu. Ovi proЬlemi najёesce se javljajн
Sve informacije koji dгze kuke (drzaёe) za oluke na stг. 386. Ako se cev od posle mrazeva, kacla se zaledena voda
koje se odnose vremenom zardajн ili same kuke livenog gvoZda zapusi па niskim topi i zbog toga malter poёinje da рнса
па роргаvlш istгule, ра zbog toga olнci padnu. temperaturama, takva cev moze i da se kгuni, ра se samim tim оstеснјн
fasade паСi Postнpak Шсепја, poravnavanja cla pнkne prilikoш odmгzavanja. i spojnice izmedн cigala. Posшpak za
cete na stг. i popгavke olнka objasnjen Na str. 379 је objasnjeп.o kako popravkн ovakvih ostecenja пасi cete
386-387. је na stг. 378-379. da popгavite п apukle cevi. па str. 386.
Poravnavanje
oluka
Ako se u oluku, cak i cistom, voda
zadrzava umesto da se sliva niz
odvodnu cev, najverovatnije se
olabavio vijak koji dГZi nosac,
а mozda i sam oluk.
OdvшiLe sLari vijak koJi је drzao kuku
i zamenite ga novim, za nijansu vecim,
pocinkovaпim vijkom. Ako, pak,
konstaLU_jete da se niJedan od vijaka
nije odvтrшo, to znaci da је sam o1uk
lose postavljen, tj. da ima los pad.
Mozcla је porrebno da skinete samo
jedan deo oluka i da ga ponovo
namestite.
Alat: hгovne merdevine, cekic, odvijac,
busilica sa buгgijama za d1-vo ili metal,
ili sa оЬа tipa burgija
Materijal: tiplovi, pocinhovani vijci i ekseгi
od 150 тт, kanap i ekse1i
1 Ispod oluka koji se odvojio zakucajte
dugacke eksere koji се ga drzati. Ako је u
piLanju oluk duzi od 2 т ili Је od metala,
pгipiemite vise eksera.
2 lzvadite vijke koji drze oluk ili potporne
nosace.
3 Razvucite kanap paralelno u odnosu na
oli..ik kao sto је objasпjeno u postupku
"Montiгanje PVC oluka" (stг. 382-383).
Bitno је da kanap bude tacno ispod oluka.
Postavite oluk tako da on ima Ьlagi pad u
odnosu na vertikalni oluk. Тај pad tгеЬа
da iznosi od 15 do 20 mrn na SYaka 3 m.
4 Ako oluk dгze kuke (obujmice), onda
na onim kukama zbog kojih se oluk
spustio ponovo zategnite Yijke. Pшavnajte
oluk prema kanapu i vodite racuna da on
mога da iша Ьlagi pad u odnosu na
veгtikalni olt1k.
Drugi nacin Ako је ol1.1k vijcima p1iC\ТГS­
cen na dasku ispod kгоУа, podignite ga
i poravnajte piema гazvucenom kanap1.1.
Na ol1.1k1.1 i dasci izbusite nove гире i to na
rastojanj1.1 od otprilike 5 ст u odnosu па
stare. Pгic\ТГstite oluk pocinkovanim vijcima.
Jos jedan nacin Ako vijci bili
51.1
pric\ТГsceni za rog krova, razyucite kanap i
podesite Yijke tako da ol1.1k ima Ьlagi pad.
Ukoliko је potгebno da пeki od vijaka
zavrnete па vecoj visiпi, s tog mesta skiпite
сгер, oclnosno skriljac (stг. 368-369).
Popravka
zardalog oluka
Cim se па oluku pojavi rda,
tretirajte је nekim sredstvom
protiv korozije. sto duze cekate,
to се popravka Ьiti teza.
Pre nego sto pocnete da radite za
skidanje rde sa oluka Ьiсе vam рге svega
potrebпe zastitпe naocare. Za опај deo
ol1.1ka koji se пе vidi ni iz dvo1ista, ni sa
prozoгa, mozete koristiti antikorozivno
sredstvo u Ьilo kojoj boji.
Alat: lzrovne meгdevine, zastitne паосаге i
111havice, :blana cetka ili busilica sa cethom
za bnt5enje, smirgl-papi1-, cetka za папоsепје
Ьоје, spaћtla
Matcгijal: aпti1юmzivпo sгedstvo, cma
Ьitumensha emulzija ili preostala Ьоја od
raпije; (ро роtгеЬi) sгeclstvo za krovove
i oltihe ili premaz od stahlenЉ vlahana
1 Smirgl-papirom sastгиzite rd1.1 sa ol1.1ka.
Nemojte mпogo pritiskati da пе Ьiste
ostetili metal. Skiпite samo rdu.
2 Ako је u pitaпju veca zardaJa povrsina,
rd1.1 skinite zicaпom cetkom ili elektricnom
busilicom s bгusnim nastavkom.
3 Na ocisceпe delove nanesite sredstvo
protiv koгozije. Ukoliko zelite, ovim
sredstvom mozete premazati celi oluk.
4 Ako postoje mапје p1.1kotine,
zatvoгite ih specijalпim sredstvom
za oluke i krovove.
5 Za vece proгeze i гире upotгeЬite
zaptivac od staklenih vlakana ili sredstvo
za zastitu karoserije. Da se voda пе Ьi
zadrzavala па odгedeпim mestima,
роргаУlјепi deo dobro poravnajte.
6 Nanesite сш1.1 Ьitumensku emulzUн
i\i neku boju koja vam је OSLa\a od ranue
OsLavite da se os1.1si, ра пanesite i drugi
sloj.
Ciscenje oluka
Oluke treba proveravati i cistiti
barem jednom godisnje. Najbolje
је da ovo obavite krajem jeseni,
kad opadne sve lisce.
Pre nego sto pocnete da radite
Piilikom popгavke mozete se po\ТГediti
ostгim i zardalim ivicama oluka, kao
i crepa i skriljca. Zato obavezno stavite
zastitne rukavice.
Alat: hгоvпе merdevine, zastitne гulшvicc,
mala mistrija, kofа, рагсе sper-ploce ili velika
hгра; (ро роtгеЬi) plasticno сгеvо
1 Na kraj lezeceg ol1.1ka namestite
sper-plocu kako otpaci iz ovog oluka
пе Ьi presli u vertikalni, viseci oluk.
Drugi nacin Ako se horizontalni oluk
vodi direktпo u zemlju, u goшji оtУог
ugurajte krpu.
2 Ocistite sve sLo је 1.1palo u oluk,
mistrijom sastruzite otpad koji se zalepio
unutгa i sve to stavite 1.1 kofu. Nemojte
nista bacati odozgo јег cete tako isprljati
zid koji posle necete moci lako da ocisLite.
3 Skloпite komade ploca kojima ste
zatvorili oluk, ра sipajte 1.1 njega dve kofe
vode.
Drugi nacin Za ciscenje olнka umesto
kofe mozete koristiti i �revo za vodu.
Njime isperiLe oluk.
• Ako voda ostaпe, to znaci da mога da se
promeni pad (videti levo).
• Ako voda сшi iz spojeva ili iz pukotina,
popravite oluk (str. 379).
• Ako voda kгепе da se izliva iz ho1izoп­
talnog oluka, procistite oluk (stт. 380)

Popravka
spojeva oluka
Manje гuре па olucima kroz koje
curi voda lako se mogu popraviti.
Savetujemo vam da proverite
oluke tokom jakog pljuska јег cete
tada najlakse uociti sva ostecenja.
Voda koja curi iz oluka prelazi preko
zidova, na kojima se pojavljuju velike mrlje
i krugovi. Posle izvesnog vтemena, na tim
mestima pocinjн da rastн mahovina i alge i
zid polako propada. Ako se oluk ne zakгpi,
vlaga polako prodire u zidove i unistava
dekorativne elemente, а vтemenom di-veni
delovi pocinju da trule.
Osteceni metalni oluci
Ako su vijci i navгtke zaгdali, takav oluk
cete tesko skinuti.. Pokusajte da ga
popravite tako sto cete na pukotine
pistoljem naneti smesu za zaptivanje
oluka i kгovova. Najpre sastп1Zite svu
pгljavstinu sa ostecenog mesta, а onda
ga osusite specijalnim fenom za vтeli
vazduh. Pre nego sto pocnete da radite,
obavezno stavite zastitne rukavice.
Alat: kmvne meгdevine, zastitne naocare,
kUш:, cekic, .Ыапа cetlщ staro dleto, mala
mistгUa, cetka za папоsепје Ьоје, uska
spahtla; (ро potreЬi) testem i poluga za
vас!епје el1seгa
Materijal: premaz za metal, pmizvod za
lirovove i olul1e, vijc i i navrtke odgovarajшЉ
climeпzija
1 Odvmite navгtke koje drze vijke.
Drugi nacin Ukoliko ne mozete da
odvijete navrtku, testerom isecite vijak,
а preostali deo izvaclite pomocu ceki.ca
i poluge za vadenje ekseгa.
2 Polako skinite osteceni deo oluka. 1
Polako skinite osteceni deo oluka
i odvojte vezni element.
3 Dletom za di-vo skinite stari git i
zicanom cetkom sastruzite гdu sa oluka.
Ukoliko se u oluku nalazi nekakav otpad,
uklonite ga rnistrijom.
2 Polako podignite krajeve svakog
segmenta tako da dodete do spojnica
u prorezima unutar veznog elemementa.
Skinite spojnice.
3 Stavite nove spojnice i dobro ih
pritisnite.
Drugi nacin Spojnice zakгpite specijalnom
smesom.
4 Skinuti deo oluka zaJedno sa veznim
4 Nanesite smesu za oluke i krovove elementom ponovo vratite na njegovo
mesto.
i ostavite da se osi.1si.
5 Ovu smesн nanesite i na spojnice,
ра ponovo vтatite oluk.
Delovi plasticnog oluka
6 Spojeve ucvrstite novom navrtkom
i vijkom.
Osteceni plasticni oluci
Na mestima gde se spajaju delovi oluka,
odnosno tamo gde se lezeci oluk spaja sa
visecim nalaze se posebni vezni elementi
koji unutra imaju zlebove ра se па taj nacin
dobljaju he1meticne spojпice. Ako se l1
spojnicama natalozi prljavstiпa, ubгzo se
pojavi i vazduh i na tom mestн oluk
procuгi. Nekada је dovoljno da se samo
oluk ocisti od pгljavstine. Medutim, ako
Vezni element
skinete osteceni deo oluka i vidite da se u
пјеmн nije natalozila nikakva prljavstiпa, to
znaci da su vezni elementi osteceni i da ih
tгеЬа zameniti.
Vertikalni
Alat: krovпe meгdeviпe, spal1tla oluk
Kuka (nosac)
Materijal: nove spojпice ili smesa
za zaptivanje krova i oluka
Ucvrscivanje
labavih
odvodnih cevi
Vertikalni oluk postavlja se na zid
pomocu obujmica koje su vijcima
pricvrscene u spojeve ili fuge па
razmaku od oko 1 m.
Ako oluk nije dobro pricvгscen za zid, jaci
vetar се ga pomeriti, sto moze olabaviti
spojeve. Delovi oluka moгaju Ьiti
postavljeni jedni uz druge, а ne spo_jeni.
Oluk od livenog gvozda
Obujmica
Specijalni
ekser
Drveni tipl
Oluci od liveпog gvoZda fiksiraju se za
zid tako sto se spec� alni, veliki ekseri
ukucaju u drveпe tiplove koji se postave u
malterske spojnice. Ako se ekseгi pomeraju,
izvadite ih i izbusite поvе rupe рте пеgо sto
ih ponovo zakucate. Koгistite ekseгe ili
pocinkovane vijke od 40 mm. Ako se
drveпi tiplovi pomeraju ili vтemenom
istrule, izvadite ih i zamenite.
Alat: meгdevine sa zidnom konzolom, 1z1esta,
testeгa, i'ekiC, dleto, гепdе; (ро роtгеЬi) oclvijai'
Materijal: dгveni tiplovi malo veCi od
staii)1 Liplova, sгedstvo za zastitн dгveta;
(ро potreЬi) pocinkovani vijci od 40 тт
1 Кlestima izvadite eksere. Ako su пeoste­
ceпi, mozete ponovo da ih upotгeЬite.
2 Polako izvadite poclmetace koji odvajaju
oluk od zida.
3 Da Ьiste mogli cla dodete do drvenih
tiplova, skiпite jedan ili dva dela oluka.
Delovi oluka povezaпi su tako sto ulaze
jedan u drugi. Podignite nајрге gomji deo
da sto vise нdе u deo izпad пјеgа, а zatim
oslobodite donji deo.
4 Izvнcite i bacite stare drveпe tiplove.
5 Za pravljenje пovih tiplova Ьiсе vam
potrebпi: testera, reпde i dleto. Napravite ih
tako da mogн da нdн н postojece rupe.
Nanesite na njih sгedstvo za zastirn dгveta
i stavite Љ u malteг.
6 Ропоvо spojite deo ili delove olнka koje
ste prethoclпo poskidali.
7 Iza svake obнjmice stavite podmetace
i kгoz rupe ugшajte ekseг koji се oluk
dгZati па mestu.
Drugi nacin Stavite podmetace i zatim
нgшајtе pociпkovaпe vijke.
Plasticni oluci
Spojnica vertikalnog oluka
rN"''"
f�
Vijak ObL1j1тiica
Ako se plasticпi oluk klima i odvoji od
zida, proverite vijke i plasticпe ili vlalmaste
zidne tiplove da vidite da li ih tгеЬа
zameniti. UpotгevЧavajte pociпkovaпe vijke
od 40 mm . Mnogo lakse cete popгaviti
olнk ako obujmicн spнstite i1i podigпete
do dгuge fuge, а zatim izbнsite nove rupe
н koje cete нmetпuti tiplove. Staгe гuре
zatvorite malterom ili specijalnim
sredstvom za zaptivaпje iste Ьоје.
Obujmпicu koja је fiksirana za spojeve
nemojte pomerati. OЬicnu obнjmicu
mozete zameпite dvodelпom i obratno.
Tako cete vijke lakse pricvrstiti па dшgo
mesto.
Odcepljivanje
vel1ikalnog
oluka
lzlivanje vode iz olucne cevi
najcesce је uzrokovano
zacepljenjem oluka.
Pre nego sto pocnete da radite
Otkгijte нzrok zacepljeпja. MoZda је u
pitanjн samo pticje gnezdo ili manja lopta
koju је lako izvaditi. Medutim, najcesci
ртоЫеm је suvo lisce koje vetaг nanosi u
gomji otvoi- oluka. Oluci koji imaju "wat"
mnogo se lakse zapuse od ravnЉ. Znak da
је oluk zacepljeп jeste i voda koja se za
vreme jakog pljнska preliva па spojevima.
Posto spojevi izmedu delova oluka пisu
tтајпо fiksiraпi, mozete vrlo Ьгzо utvгditi
gde је olнk zacepljeп (u delu ispod spoja
kгoz koji сшi voda).
Zacepljenje па vrhu oluka
Ako је oluk zacepljeп пegde pri whu,
ocistite ga gvozdeпom zicom. Zastitite
ostale delove oluka da ne Ьi upadali otpaci.
Sastruzite svu prljavstiпu. Ako пе mozete
odjednom sve da ocistite, onda izbacite
Ьаг cleo tih otpadaka kako Ьiste пapravili
otvor u olucпoj cevi. Na clшgi kraj oluka
пamestite sper-plocu jer prЧavstiпa пе
Ьi smela da ude u kaпalizacionн mrezu.
Ako је oluk prav i па пjemu nema пikakvih
krivina, uzmite пеkн staгu kгpu i cvrsto је
zavezite za vгh dugackog stapa. Stapom
procistite oluk i izbacite svu pгlpvstiпu.
Zapusenje nepristupacnog
dela oluka
Ргvо pokusajte da oCistite doпji deo oluka.
Ako ne нspete, Jedino reseпje Је da rastavite
donji deo odvodne cevi.
Alat: krovne meгdcvine, odvijai', klesta,
clнgi stap; (ро potreЬi) zidaгsko dleto
i tesarski i'ekic
1 Na plasticnim cevima skinite sve vijke
koji drze obujmice. Prvo skinite obt�micu
koja је najniZe postavljenja, ра idite nagore
sve dok ne dodete do ostecenog dela oluka.
Ako oluk drze dvodelnim nosacima, skinite
samo сеопi vijak, а ostavite onaj koji se
nalazi Ьlize zidu.
Ako је oluk od livenog gvozda,
klestima izvadite eksere koji clrze
obujmice. Za vadenje zardalih eksera
Ьiсе vam potrebno zidarsko dleto
i tesarski cekiC. Ako su u dobrom stanju,
eksere mozete ponovo upotreblti.
2 Каkо odvijate obujmice, tako skidajte
jedan ро jedan deo. Dugackim stapom
procistite olнk i odstranite svu prljavstinu.
3 Zamenite deo ро deo cevi, iduci odozgo
nadole. Ропоvо postavite vijke ili obt�mice.
Kako speciti zacepljenje
u specijalizovanim prodavnicama naCi cete
posebne plasticne ili zicaпe mreze koJe se
postavljaju па otvore oluka.
• Ako se na vrhu oluka nalazi kazancic
(sablmica), preko oluka stavite mrezu,
koju cete p1icwstiti zicom od
pocinkovanog gvoZda.
• Ukoliko u Ьliziпi kнсе raste visoko
listopadпo drvece, опdа preko oluka
stavite plasticnн mrezu. Mrezu cete fiksirati
pomocu kanapa koji cete provuCi kroz nјн
па svaki шetar rastojanja. U jesen obavezno
pгoveгite da li је napadalo lisce јег u tom
slucaiu voda nece moci da dode do oluka,
ра се poceti cla se sliva niz kucu.
PVC oluci
Na trzistu postoji vise modela PVC
oluka u razlicitim bojama - crnoj,
beloj, smedoj ili sivoj. Razlikuju
se ро nacinu spajanja delova.
Рге nego sto pocnete da radite
Razmislite koji odvodni sistem zelite јег
se kod nekih delovi olнka preklapaju i
obujmicom ucvrscuju za nosace, а kod
dгugih su povezani spojnicom i imaju
ёеiо
ёеlо
ёetvrtast1 oluk
SAKUPLJANJE КISNICE
Stavite bure za kisnicu ispod oluka па
kuci, pomocпim zgradama i stakleпiku
da biste sakupili kisnicu koju cete
upotrebiti za bastenske radove u vreme
suse. Na tГZistu postoje burad koja
"uradi sam" majstor moze lako da
sklopi. Dostupni su i gotovi kompleti
koji se odmah mogu povezati sa
odvodom.
Burad za kisnicu trebalo bi prekriti
poklopcem da bi se spreёio rast algi.
Takode bi па vrhu trebalo da imaju
prelivnu cev spojenu па glavпi odvod,
ра песеtе morati redovno da praznite
bure.
Ukoliko prostor to dozvoljava,
mozete povezati i vise buradi da biste
sakupili sto vise kisnice.
nosac (ali ne uvek). Oluci mogн Ьiti DuЬlji oluk Ovi oluci s dubokim
okruglog ili cetvгtastog pгofila, а vecina zаоЫјепјеm bolji su izbor za vece
ih је ucvrscena za роtроше nosace krovove od standardnih zaob�enih
postavljene ispod oluka. Medutim, oluka.
pojedini oluci cetvrtastog profila imaju
nosace iznad. Pored toga, oluci su Adapteri Oni sluze za spajanje
dostllpni u pet razlicitih si1ina, zavisno plasticпih Ьo1izoпtah1iЬ olнka na one
od kolicine kisnice koja se sliva od livenog gvozda, vecih plasLicпih
s kгova. oluka na manje i zaoЬljenih delova
Na p1imer, uzi olнk nije dobar za na cetvrtaste. Medutim, necete нvek
oЬilne pljuskove. Ako menjate oluke, moci da spojite oluk jedпog pгoizvodaca
vodite racuna da novi o1uk bude istih s olнkom drugog.
dimenzija kao i stari ili za nijansн veCi
od njega.
Pre kupovine izmeгite cluziпu svih
oluka oko kнсе, kao i visinн od oluka
do slivrlika kako Ьiste znali koliko vam
је cevi potrebno za svaku odvodnu cev.
Za spajanje i нcvrscivanje delova olнka
Ьiсе vam neophodna dodatna oprema za
oluke, kao sto su spojnice, koleпa za
ugaone delove, potpoшi nosaci, пosaci
odvodne cevi i пastavci za izbacivaпje vode.
Vezпi deo
Коlепо pod pravim uglom
Koleno pod pravim uglom
Levak za
odvodnu cev
Jednodelna
obujmica
,� Jedпodelпa
Dvodelпa obujmica � obujmica
�
Dvodelna
obujmica
ёetvrtasti
�
vertikalni oluk
lU Okrugli
vertikalni oluk
'
Peta oluka
""'''"''
Montiranje
PVC oluka
Ako је oluk od livenog gvozda
toliko korodirao da пе moze da
se popravi, onda је najbolje da
ga zamenite plasticnim.
Pre nego sto роёпеtе da radite rvc
oluci su Jeftinф od oЬicnih, lako se postav­
lpju i ne morate da ih bojite. Pre nego sto
skinete stare oluke, obavezno stavite
zastitne rukavice da se ne Ьiste posekli.
Alat: krovne meгdevine, rulшvice, kljuc,
bonsek, роЬуас, cekic, konopac, veliki odvijac,
mala let-lampa, dleto, kanap i elzseri, visak,
тета traka, liЬela, busilica sa burgijama
za beton, mist1ija, spal1tla, cetlщ kгeda;
(ро роtгеЬi) klesta za savUanje lima i poluga
Materijal: PVC oluk, vezпi delovi, nosaci sa
pociпkovaпim vijcima od 25 тт, cela oluka,
ispust, veгtikalni oluk, vгat, tecni lepak,
оЬнјтiсе sa pocinkovanim vUcima od 38 тт,
tiplovi, maltei-, smesa za dгvo i Ьоја za
claslщ; (ро роtгеЬi) koleno za oluk i peta
(nastaval<) za izbacivaпje vode
Skidanje starog oluka
Nastavci od livenog gvozda vrlo su masivni
i mogu Ьiti dugi od 2 do 3 m, ра је njima
tesko rukovati dok stojite na merdevinama.
Zato obavezno zamolite nekog da vam
pomogne da spustite staгi oluk na zemlju.
1 Specijalnim kljucem skinite vijke koji
povezuju delove oluka. Ako su vijci zaгdali
i ne mozete da ih odvгnete, isecite ih i
izvadite poЬijacem i cekicem.
2 Snaznim udaгcima cekica osloboclite
spojeve delova koji su najverovatnije
spojeni sredstvom za zaptivanje.
3 Na sгedini svakog skinutog dela
pгivezite konopac, а zatim ga podigпite
s поsаса i spustite do pomagaca koji се ga
pгЉvatiti i dгzati dalje od prozoтa i zidova.
4 Pokusajte da odvijacem odvгnete vijke
nosaca ucvrscenih za procelпu dasku.
Ako su vijci zardali, пајрrе let-lampom
zagrejte glave vijaka da Ьi se metal гasi1io
i skinula гdа. Ako ne uspete, tankim
pljosпatim dletom i cekiCem izvadite
nosace iz procelпe daske.
5 Povadite eksere koji drze clrveпe tiplove
u zidu. Ako su zardali, upotгeЬite ldesta ili
polugu da Ьiste ih izvadili iz zida. Radite
odozgo пaclole, а kacl oslobodite ро јеdап
раг tiplova, izvucite taj deo oluka. Dletom
i cekicem izvucite dгvепе tiplove iz zida.
6 Ako vertikaпi oluk stoji tаспо izпad
odvodпog kaпala ili је sројепа sa
slivпikom, гazЬijte Ьеtоп ili гazgгnite
zemlju i izvadite olнk.
SKIDANJE PROFILNIH OLUКA
Ovaj tip otuka nema nosace vec је kroz
ravni zadnji deo direktno pricvrscen za
procetnu dasku ispod krova. Nemojte ga
skidati bez pomocnika. Kada s jednog
kraja odvrnete vijke, oluk vise nece biti
pricvrscen, ра tako mozete da izgubite
ravnotezu. Cak i ako imate nekoga ko
vam pomaie, pozeljno је da postavite
skete kako bi s njih skidali otuk. Skete
namontirajte i dobro pricvrstite pre
nego sto se popnete na njih. Razdvojte
spojeve otuka i poskidajte vijke kao
i kod otuka od tivenog gvozda.
Popravke i pripremni
radovi
1 Ukoliko Је potrebno, procelnu dasku
ргvо premazite zastitnim pгemazom za
dгvo, а onda је obojte (stг. 392-393).
Popгavite i ostecene spojeve (str. 386).
2 Na daslш zakucajle visak tako da visi
tacno u pravcu sifoпa za oluk. Ргvо na
dasci kгedom obelezite vertikalпu liniju,
а zatim skiпite visak.
Spustite ekser i
kanap niz dasku.
Капар
Ceona daska
Libela za
proveru nagiba
3 Za postavljanje kuka neophodno је
da razvucete kanap izmedu vertikalnog
oluka i najudaljeni]eg kraja ho1izontalnog
oluka, sto је пюguсе Ьlize сгерн ili
kгovпim plocama. LiЬelom proverite
da li је kanap vodoravam i kredom
obelezite liniju pada.
Obelezena
linija pada
Капар se od srediпe daske
spL1sta pre1тia vertikalп1m
olLIClma sa оЬе strane.
4 Nakon toga kanap spustite do liпije
obele.iene kredom da Ьiste dobili potгeban
nagiЬ, а zatim ga zategnite i pricvrstite
ekserom. Racunajte da Ьi na svaka
3 m razlika н visiпi tгebalo da bude
ocl 15 do 20 ст.
5 Duzi deo horizoпtalпog olнka
пajverovatпije је povezan sa vertikalnim
olнcima. U tom slнcaju tacno па яediпi
daske, sto је moguce Ьlize crepu,
zakucajte ekser, zavezite oko пјеgа
kanap, s оЬе strane odredite linije pacla,
ра prateCi nJih razvucite kапар prema
krajeviшa horizoпtalnog oluka. Ako
se ispнst nalazi tacno ispod sredine
hoгizontalnog oluka, priCvrstite
kanap s оЬе пjegove stгane.
Montiranje novog 5 Poslednji deo oluka тoracete da odse­
horizontalnog oluka cete. Izmerite odgovarajucu duzinu, а zatim
na zemlji odrezite testeroт. Ako se proteze
do kraja ceone daske, treba za 5 ст da
bucle cluzi od daske ispod krova. Odsecite
ga testeroт za тetal i istuгpijajte ivice.

6 Da Ьi cela oluka dobro nalegla, obavezno

isturpijajte ivice oluka. Zatiт obujmicom
ucvrstite olнk za nosac i uтetnite taj deo
u spojnicu.

1 Ako se horizontalni oluk prostiтe s оЬе

stтane ispusta, drugu stranu postavite kao
i prvu.

Montiranje vertikalnog oluka 8 Na malteгskiт spojevima ргvо obelezite

тesta za rupe, а zatiт ih izbusite. Razтak
izтedu rupa тога da odgovara obujтici
koja се Ьiti koriscena za taj oluk. Prislonite
obujmicu uza zid i pomocu nje obelezite

1 Vijciтa zavmite nosace za dasku 20 ст

шре koje cete izbusiti.

od oznake za veгtikalni oluk. Vrh nosaca

poravnajte pomocu kanapa.
9 Те шеге iskoristite kada busite шрu za
sledecu obujmicu. Mozda cete morati

2 Na istoj visini, na d11Jgoт kraju testerom da odsecete doni deo vertikalnog

oluka kako biste poravnali obujmicu s
daske, 15 cm od vertikalnog oluka,
fugom. Nemojte zaboraviti da odsecete
vijcima zavшite drugi nosac.
dodatnih 10 mm kako Ьiste napravili
Vrh poravnajte pomocu kanapa.
prostor za sirenje.

3 Izтedu ova dva nosaca, na otprilike

svakih 50 cm zavшite ро jedan nosac.

Drugi nacin Sastavite oluk na zeml_ju.
Izmerite тastojanje od sredine ispusta do
sredine veznog dela koji povezuje dva
nastavka, а zatiт izтerite rastojanJe od te
tacke do sredine sledeceg veznog eleтenta.
Prenesite ove mei-e na dasku i zavrnite no­
sace tako da vтhovi budu poшvnati ротосu
kanapa. Vezni eleтenti се lezati na nosa­
Cima.U tom slucaju mozete proгediti nosace
tako da гаzтаk izтedu njih bude l m.
1 Izтe1ite duzinu olucne cevi koja је
potтebna da Ьi ona Ьila ukosena prema
zidu od ispusta oluka. Odsecite olucnu
cev te duzine.
2 Namestite obllazna kolena na postojecu
olucnu cev. Pгoverite da li је koleno dobro
leglo, da li је dovoljno udaljeno od zida,
ра ga tek onda zakacite na nosac. Ispust
donjeg dela kolena tтеЬа!о Ьi da bude na
odgovaгajucoj udaljenosti od zida kako Ьi
mogla da se postavi obujтnica. Ukoliko је
potrebno, cev sk1-atite testeтoт.

3 Ocistite i isperite kтajeve cevi i kolena

oluka.

4 Vratite ih na тesto i kredoт obelezite

4 Deo ро deo oluka uтetnite u nosace, а
па spojeve stavite spojnice (vezne eleтen­
te). Proverite da li ste dоЬго namestili
delove. Zadnju ivicu oluka uglavite ispod
obujmice nosaca, а zatiт prednju ivicu
pritisnite ispod dшge obujmice.
polozaj cevi iz svakog clela kolena da Ьi ste
oznacili tacan polozaj. Razтontirajte сео
sklop.
5 Na spoljni deo nastavaka i na unutrasnji
deo kolena nanesite tecni lepak. Ponovo
sastavite delove i poravnajte ih рrета
oznakaтa obelezenih kredoт.
6 Naтestite koleno na ispust.
1 PridтzavajuCi nastavak veтtikalnog oluka,
namontira_jte koleno. Proveгite da li је vтh
oluka na istoj visш1 kao i spojevi od
maltera. Ako nije, izmerite koliko jos
тorate da ga podignete. Testeroт odsecite
tu duzinu plus l ст, sto се oтogнciti
siгenje cevi na toploti.
1 О Na dnu, odsecite cev tako da se peta
nade na tacno 50 ст iznad slivnika. MoZda
cete morati da podignete resetku slivnika.
Ako se voda iz olucne cevi sliva direktno
u zeтlju, onda prilagodite duzinu oluka.
11 Izmedu spojeva delova horizontalnog
oluka izbusite i zapusite rupe. Razтak
izmedu njih ne Ьi trebalo da bude veci lm.
Poravnajte ih sa spojeviтa.
12 Kada su sve rupe izbusene i zapusene,
stavite u njih tiplove i zavrnite obu_jmice.
13 Ako se voda iz olucne cevi sliva
direktno na zeтlju, popravite beton
ispod samog oluka.

Ciscenje
i odrzavanje
slivnika
Slivnik је podzemni sifon koji
sprecava oticanje krupnih otpadaka
u odvodni kanal, ра se cesto zapusi.
Slivnik se postavlja na mesto gde vertikalni
oluk istice и nivou tla, а zatim spaja sa
odvodnim kanalom. Sifon и slivniku sluzi za
sakupljanje cvrstog otpada i sprecava njegov
ulazak и odvodni kanal, kao i ozЬiljnije
zacepljenje. Kod starijЉ kuca voda otice
и slivnik iznad resetke postavljene iznad
sifona. Та resetka moze da se zacepi liscem
i ostalim otpadom i zbog toga se otpadna
voda, umesto da otice u sifon, razliva svuda
unaokolo. Kod novijih, modernijih zgгada,
kisnica iz oluka bez ikakvih ргоЫеmа
dospeva l1 kanal i odvoclne cevi. Na slici
odvodna cev prolazi kroz resetku i ulazi
l1sifon, cime se izbegava prelivanje vode.
Ako se slivnik ne koristi kao dvorisni
odvod, poklopac pricvrscen vijcima
omoguciee pristup sifonl1.
Poklopac od sper-ploce
Zastitna
resetka
Slivпi kanali koji otpadnu vodu usmeravajl1
polukгuznim kanalom posebno su skloni
zacepljavanjl1 na гesetki. Zato vam
savetuJeтno da preko slivnika postavite
poklopac od vodootporne sper-ploce cija је
deЬljina od 13 do 19 mтn. Napravite гupu
za odvodnl1 cev.
Ciscenje odvodnog kanala
1
Alat: k re da, dleto, teSki cekiC,
ili tvгdog kartona, mistnja
komad lesonita
Ocistite resetkl1 od sve prljavstine koja
se nahvatala. Ako је potrebno, izvadite re­ Materijal: cigle, gotov Јшпаl, malteг
setku i operite је vrelom vodom i sapunom.
1
2 Ako је гее о zacepljenju na vecoj duЬini,
izvadite resetku. Navucite duge gumene
Da Ьi cluziпa kanala Ьila odgovaгajuca,
najpre izmerite i kredom obelezite nekoliko
mesta oko cevi i spoja. Zatim kanal polozite
rukavice ili zavezite plasticnu kesu oko na pesak i lagaпo dletom i cekieem udaшjte
гuke. Ugurajte гuku и sifon (koji moze Ьiti
dubok do 60 cm) i pokupite otpad.
oko obelezeпih mesta sve dok kanal na tom
mestu ne pL1kne. Druga mogucпost је da
L1potгeЬite ugaoпu bгusilicu. Prilikom
3 Ako se otpadni materijal stvrdnuo, ра obrade leti prasina i otpadaju citavi komadi
postoji veCi сер, razЬijte ga bastovanskim kamena ра је zato neophodno da stavite
asovom. zastitпe naocare.
4 Kada otpl1site slivnik, oriЬajte zidove 2 Оа otpaci ne Ьi upaclaliи slivnik, stavite
zicom za riЬanje i isperite jakim mlazom preko njega plocu od lesonita.
vode. Posle toga obavezno dezinfikl1jte
rukavice i alat. 3 Izvadite osteceni slivnik i zidie od cigle
i maltera, ako ga ima. Ako sl1 cigle oko
5 Ukoliko ne mozete da pronadete zacep­ l1laza l1 slivnik ostecene, izvadite ih i
ljenje и sifonu, to znaci da је verovatno ocistite povrsiпl1 od otpadaka.
zapl15ena odvodna cev. Postupak odcep­
ljavanja opisaп је na str. 385.
Popravka slivnog kanala
za kisnicu
Paralelno sa zidom kuce postavljen је slivni
kaпal. Njegova fl1пkcija је da kisnicu iz
oll1ka sprovode do sifona i da na taj nacin
spreci izlivanje vode ро betonl1 oko kuce.
No, kanal moze da пapl1kne ili da se
olabavi. Spojevi takode mogl1 da napl1knu,
а na mestima gde se sakuplja voda mogl1
da se pojave rupe. Ostecene spojeve
popravite mesavinom od sitnog peska
4 Pripremite malter i na mesto za slivnik
naпesite deЬlji sloj. Preko njega postavite
i cementa l1 гazmeri cetiri prema јеdап.
kanal, ali tako da ima Ыagi pad ргеmа
U tu mesavi1ш ubacite PVC lepak
sifonu i odvodnim cevima.
(vezivno sredstvo) da Ьi se malter bolje
uhvatio za podlogl1. Mozete i da kupite
gotovu smesu za malter i da и njl1 l1bacite
5 Polozite геd cigala (str. 446) l1Z ivicu
kako Ьiste oko kanala i slivnika napravili
lepak. Popravljeni deo dоЬго poravnajte
пiski potporni zid. Cigle polozite na
da se voda пе Ьi zadrzavala.
temeljпi sloj maltera i izmedl1 cigala
i kanala ostavite razmak od пajmanje
Zamena ostecenog slivnika 2,5 ст. U Ьlizini sifoпa i odvodпih
cevi taj razmak moZda се Ьiti i veci.
6
Prvo izvadite osteceni slivnik i okolne cigle
Pгostor izmedu cigala i kanala popunite
i malter. U prodavпicama gradevinskog
malterom.
materijala mozete da lшpite gotove
glazirane glinene kanale. Za postavljanje
koristite istu smesl1 maltera kao i za
7 Malter tako nanesite i poravnajte da po­
stoji Ьlagi pad u oclпosu na zidic od opeke.
popravku slivnog kanala.
Pazljivo poravnajte malter da пе Ьi ostale
rupe u kojima Ьi se kasnije zadrzavala voda.
РRАКТЈСАN SAVET
Ako oko odvodnog kanala пе postoji
zidic od cigle, najbolje је da ga napravite
(vidi str. 446). Ovaj zidic Ысе neka vrsta
male brane koja се zadriavati vodu u
slucaju da se odvodni kanal zapusi.
Na taj nacin cete spreciti prskanje
i izlivanje vode ро betonu.

Ciscenje
kanalizacije
U zemlji se nalaze cevi koje vodu
i otpatke odvode od kuce do
glavne kanalizacione mreze ili
do septicke јате. Кisnica moze
odvojeno da se sliva u odvodni
kanal ili u upojnu jamu.
Pre nego sto pocnete da radite Imajte
и vidu da su poclzemne cevi polozeпe vodo­
ravno koliko to teгen dozvoljava. Ukoliko је
potrebпo da odгedena cev pгomeni ргаvас,
koleno пе sme da bude pod pгavim uglom
i па tom mestu trebalo Ъi da postoji
iпspekcijsko оkпо. Staгije kuce moZda imaju
okno za cisC:eпJe па mestu gde se odvod iz
kuce spajа s kaпalizacijom (vidi desпo).
Pгvi zпak zacepljeпog odvoda jeste sрого
oticaпje vode iz wc solje i kupatila ili
prelivaпje vode iz iпspekcijskog оkпа
ili slivnika. Postupak otpusavanja cevi i
ёisсепје slivnika оЬјаsпјеп је и uokvireпom
tekstu desno. Za ta.i posao mozete ko1istiti
i specijalпe stapove. Dok гadite, obavezno
zastitite ruke gumenim гukavicaшa.
Alat: stapovi za Шсепје cevi s gumenim
g1avama pгecnika 1 О ст, dugacke gшпепе
111lzavice, ve1iki as011, p1asticno сге\10 za
za1ivanje, dezinfekciono sгedstvo, kanta
za po1ivanje
1 Utvrdite gde se tacno zapusila cev.
A.Sovom podigпite poklopac i. otvorite
saht. Pazljivo pгegledajte deo ЬliZi glavпoj
kanalizacionoj шrezi ili septickoj јашi.
Ukoliko је taj deo ргаzап, опdа је
zаёерlјепје и odvodu izшedu te koшore
i gom1eg dela ili slivпika. Ako је komora
puna, pгoverite komoru prema glavпoj
kanalizacioпoj mrezi ili septickoj pmi.
Ako је komora najbliza glavпom odvodu
рuпа, zacepljeпje је izmedн nje i glavпog
odvoda. Pored toga, ako odvocl vodi do
septiC:ke jame, а рuпа је posledпja komora,
ispгaznite јаши.
2 Zacepljenje и glavnom oclvodnom siste­
mu najlakse cete otpusiti ako и komoru
uguгate specijalпi stap и Ьilo koji kraJ Ьloki­
гanog clela. Ako је komora prazna, videcete
t Drugi odvodni
Poklopac za saht _ �- Kanal
_
- --......._
_
kanal iz kuc':e
--- - --
------
- ---------
Tlo ··�
-----�
. .
.
. ј.
Odvod iz ku6
. . .
Odvod iz kuce Poklopac s
otvorom za
cisc':enje ----�
Okno za ciscenje
Okno za ciscenje Ako treba da otpusite cev koja se nalazi izmedu оkпа za cisceпje
i glavnog oclvocla, rnoracete k1·oz poklopac otvoгa da uguгate specijalпi stap za cisceпje.
Odvod и toj kornori spusta se kroz sifon slican onorne 11 slivпiku. Sifoп Ьi treЪalo da
spreci da otpaci iz glavnog odvoda uctu и odvode kuce, ali istovгemeno onernogucava
da stap guгnete 11 odvod. No, izпad ulaza н sifoп viri rnali kornad cevi s ceporn u srediпi .
Kada pronadete i izvadite сер, kгoz otvor mozete da proguгate specijalпi stap. Medнtirn,
ovako necete rnoCi potpнno da odcepite sifon, ра cete pгeostale otpatke morati da
pokнpite starim bastovaпskim asovciCern savijenirn pod pravirn uglorn. Kada ocistite
komorн i siГоп, dоЪго ih ispeгite crevom za zalivanje. Potom zamenite сер ili otvor
zapнsite namalte1isa11irn komadom crepa. Ako kasnije ропоvо budete morali da otvarate
poklopac otvoгa za ciscen1e, crep cete lako нkloniti metalnorn polugom i cekicern.
otvor cevi, ali ako је рuпа, otvor cete moгati 4 Postupak ciscen,ja zavrsite tako sto cete
da pronadete specijalnim stapoш. pustiti da kтoz cev tece sto jaci rnlaz vode
ili tako sto cete napнпiti kadu i sudopeгu
3 Na stap namontirajte oпoliko пastavaka i pнstiti vodu da otece.
koliko је potтebno da otpusite cev. Stap
uvek okгecite L1 smeгu kretanja kazaljke па 5 Bastenskim crevom ispeгite stapove
satu da se gumeni zavrsetak ne Ьi odvrnuo i rukavice, ра ih polijte razЬlazeпim
i ostao и odvodн. Nastavite da guгate stap, deziпfekcioпirn sredstvoш iz kante za
а zatiш ga povucite unazad. Ako varn пе polivan1e. l1 vodi гastvorite sredstvo za
pode za гukom da odЫokirate cev, izvucite uпistavaпje patogeпih organizama i tu
stap i па vr11 stavite nastavak н оЬЬlш tecnost sipajte ргеkо koгiscene оргеmе.
vadicepa, koji се razЬiti zacepljenje.
Proveravanje odvoda
Ako odvodi nisu zacepljeni, ali se iz
пjih siтi neprijatan шiris ili је zemljiste
puno vlage, najveгovatnije cete posumnjati
da је neka cev pukla. U tom slнсајн
је najbolje da se obгatite sluzЬi za vodovod
i kanalizaciju.
Manje popravke
zidova
Manje pukotine, dotrajali malter,
vlaga i ostecene cigle lako se
popravljaju ako ostecenja nisu
vecih razmera.
Ропоvпо fugovaпje
Na mestima па kojima su fuge popucale ili
sre drobe, Kada malteгske spojпice роспu
da pucaju ili da se ruпe, strugacem ili
dletom i cekicem izvadite stari malter
do duЬiпe od otprilike 1,5 cm.
Pre nego sto pocnete da radite Јеdап
od prvih proЫema koji se 1avlja prilikom
popravke spojeva jeste taj sto је veoma tesko
uskladiti Ьојн te пovog i starog spoja. Jedini
пасiп је da sspгobate пekoliko vrsta maltera
(str. 445). Svaki рнt шепјајtе odпos koliciпe
peska i cemeпta. OЬlikнjte samo пekoliko
spojeva i sacekajte пеdеЈјн ili dve da se
malter роtрнпо osнsi јег cete tek tada videti
пјеgоvн kопаспu Ьојн. Izabe1ite пiјапsн
koja је пajadekvatпija.
OЬlikovaпje spojeva opisaпo је па stI. 448,
ali obavezпo vodite гаснпа da пovi spojevi
Ьнdн н skladн sa ostalima. Рогеd toga, рге
пеgо sto папеsеtе svez malter, prorez izmedн
cigli dоЬго ocistite od prasiпe i пakvasite
vlazпom cetkoш. Ukoliko malter naпesete
па suvн podlogн, spojevi се нpiti vlagн iz
malteгa i оп се se brzo osнsiti i popucati.
Popravka pukotiпe
Malteг Ьi trebalo da bude slaЪiji od cigle ili
betoпskih Ыokova da Ьi pruzao шanji otpor
kada роmегапје tla ispod temelja deformise
zid, ра се zato malteг popнcati рге cigala ili
Ыokova.
l najmaпp pukotiпa па sројн ukazнje па
izvesпo slegaпje tla. Popгavite pнkotinu tako
sto cete ропоvо oЬlikovati spojeve. Slegaпje
tla poпekad moze da izazove рнсаnје cigle
koju пюzеtе sami da zameпite. Meclнtim,
ako је рорнсаlо vise cigala i Ыokova, опdа
је гее о ozЬiljпijem паргеzапјu temelja. Tada
se sto pre obratite gradevinskom iпZeпjeru.
Zameпa osteceпe cigle
Оstесепн ciglu izvнcite tako sto cete prvo
dletoш i cekicem izvaditi sav malteг oko
пје. Postupak mozete da нbrzate tako sto
cete ПаЈрГе izbusiti rupe l1 malterskim
spojeviшa. DнЬiпа rupe treba da Ьнdе
oko 10 cm da Ьiste lakse izvadili ciglн.
Iz supljiпe izvнcite sto vise maltera i
pгipгemite је za postavljaпje поvсе cigle.
Zatiш dobro пakvasite suрЧiпн i пaпesite
sloj шаltега. Drskoш mistrije lagano
нdarajte ciglu sve dok је пе postavite па
mesto. Ukloпite visak maltera i oЬlikujte
spojeve tako da odgovaraju ostaliшa.
Isti postupak p1imeпite i kod zameпe
osteceпog Ыоkа, tj. kameпa.
"Cvetaпje" zidova
(efloresceпcija)
Ovo sн пaslage belog ргаhа koje паstајн
kao posledica vlage koja iz cigle i malteгa
izvlaci miпeralпe soli па povrsiгш. Talog је
bezopasaп i пestaje сiш se пovi zid
potpuпo osнsi.
"Cvetaпje" mozete spгeciti ako па zid
папеsеtе vodoopcoшi silikoпski premaz
(vidi tekst dole). Ako se pojave bele
пaslage, skiпite ih cetkom ili ih obradite
hemijskim sredstvom za cisceпje zidova
koje cete пасi u spec�jalizovaпim
prodavnicama. Medнtim, bele пaslage па
zidoviшa пе sшete prati јег се voda sашо
jos vise ostetiti zid.
Zastita od vlage pomocu
sredstva па bazi silikoпa
Vodootpoгni pгemaz па bazi silikoпa гesice
рrоЫеш vlage па spoljasnjim ziclovima.
Njegova osгюvna predпost је ta sto specava
ргоdiгапје vode н ciglu, istovremeпo
ошоgнсаvајнсi zidovima da "disн" tako da
iz vlaga u zidoviшa шоzе da ispaгava. Ako
se kгugovi od vlage оstапн i posle папоsепја
ovog sredstva, obratite se stгucпjakн.
Alat: koJa. vode, zicaпa cetka, stara asta
cetka сча је si1ina od 1 оо do 150 тт, kofa
za Ьоје; (ро potreЬi) merdevine
Materijal: vodootporno sгedstvo па bazi
silikona, гazгedivac za Шсепје cetke
1 Zicaпom cetkom i vodoш ocistite
ostecenu povrsiпu. Ostavite da se osнsi.
2 Na prozorska stakla i гamove zalepite
рарiг јег ako па te povrsiпe prsne silikon,
kasnije песеtе moci da ga skiпete.
Каrtопош ili starom hartijОШ zastitite
i stazн pored kнсе.
3 Sipajte vodootpomo sredstvo н kofu
i starom cetkom nanesite deЬlji sloj
(da se cedi пiz zid).
4 Ako је povrsina zicla porozпa, upic'e svu
tecnost, ра н tош slнcaju пaпesite јos jedan
sloj pre nego sto se ргешаz osнsi.
5 Kada zavгsite, kofн i cetku ocistite
гazredivacem.
Popravka pukotiпa па
omalterisaпom zidu
Pre nego sto pocnete da radite
Sitпe pukotine па oшalte1isaпoш zidu ne
treba da popunjavate. Medutim, duЫje
pukotiпe se шoraju popнniti kako Ьi
zid ostao vodootporan. Pop1Ћvite ih
pгemazom za zaptivaпje spoljasnjih
zidova ili malteroш. Pгemaz је mпogo
prakticпiji, ali se ne isplati za vece povrsiпe.
Kнpite dZak gotove smese za malter,
а mozete ga i sami napгaviti (str. 445).
Popravka се Ьiti vidЧiva sve dok ponovo
пе obojite zid.
Alat: spahtla, сеtЈщ vlazпi sundeг ili kгра,
stara cetka za nanosenje Ьоје; Qю potreЬi)
dleto, teslzi celzic i madevine
Materijal: PVA (prajma) podloga, malteг
ili ргетаz za spoljasnjн apotrebu
1 Ostгicom spahtle prosiгite рнkоtiтш tako
da опа doЬije oblik slova V. Prorez treba da
izglecla tako da njegov нzi deo Ьнdе рrеша
spoJja, а Siri рrеша lШUtrasnjosti zida.
Ako vаш је jedпostavni_je, нmesto spahtle
mozete koristiti dleto i teski cekic.
Ргогеz u oЬliku slova V dгZace premaz
ispod povrsine i sprecic'e ponovno рuсапје.
2 Cetkom obrisite povrsinu od otpadnog
mateпjala i prasine јег rupa н kојн se
нЬаснје preшaz treba da bude potpuпo
Cista.
3 Nakvasite rupu mokrom krpoш ili
sнnderoш.
4 Сеlн pukotinн preшaiite slojeш РУА
podloge kako Ьi premaz bolje prianjao
5 Spahtlom nanesite preшaz ili malter
u pukotiпu. Ostricoш spahtle proverite
da Ьiste izbacili sve шеhшiс'е vazclнha.
Poravnajte premaz, odпosno malteг,
ра kad se osнsi, prebojte zid.

Zatvaranje vecih rupa
u malteru
Pre nego sto pocnete da radite Ako
sa zida poёnu da otpadaju veCi komadi
maltera, to znaёi da је taj malter Ьiо loseg
kvaliteta iii se vremenom u njega uvukla
vlaga. Malter poпekad izgleda neostecen,
а u stvari se vec odvojio od zida. Zato
vam savetujemo da s vгemena na vreme
proverite malter па kuci Ыagim udarcima
cekiCa. Osteceпi delovi ZVl1Cace "suplje"
ili се otpasti.
Zidove omalterisite kada temperatura nije
pгeniska jer od mraza moze da se zamrzпe
voda u malteru usled ёеgа се оп popucati.
Priprema za malterisanje Napravite
smesu tako sto cete pomesali sest delova
sitnog peska, jedan deo cementa i jedan
deo gasenog kreca. Nemojte koristiti
zidarski pesak јег се malter da popuca kad
se osusi. Dodajte vodu, ali vodite гacuna da
smesa ne sme da bude ni sнvise gнsta ni
suvise гetka. Pгipгemite manje koliciнe
malteгa zalo slo се se posle desetak minнta
SUYiSe Stegnuti i necete ffiOCi da ga
nanesete. Malteг se пanosi u dva sloja -
dеЬ!јеш, tzv. plivajucem sloju, i zavrsnom,
tanjem sloju.
Alat: dleto, teski cekic, cetlщ vlazni sunder
ili kг р а, celicna gladilica, stara mistrija za
spojevc ili cetvгtasti lшmad drveta s ekscrima
zakucaпim па rastojaпju od 38 тт; komad
dгveta гavпih ivica duzi ос/ sirine zalпpe;
vlazпi sипdег ili Cista dгvena gladilica;
(ро р о tгеЬi) merdevine ј siljato dleto
Materijal: malteг
1 Dletom i ёekicem skiпite malteг sa i oko
povrsine koju treba da popravite, tako da
oko nje ostane samo cvгst malter.
2 Ocistite okrunjene spojeve izmedu cigala
ili Ыokova. Dletom i cekicem uklonite
malter iz spojeva do duЬine od 1,5 cm
i na kгaju odstranite kгhotine i pгasinu.
3 Vlaznim sunderom ili krpom dоЬго
natopite povrsinu na koju tгеЬа da nanesete
malteг. Tako zid nece moCi cla upiJe vlagu
iz maltera. U protivnom, malter Ьi se Ьгzо
osusio i ubrzo Ьi росео da puca.
4 Nanesite prvi sloj malteгa. Na gladilicu
stavite manju koliёinu maltera, а zatim је
nanesite na zid poёevsi od donje stгane
dela koji tгеЬа da zakrpite. Dok gladilicu
pomiёete nagore, donji deo sнazno priti­
snite uza zid. Postupak poпavljajte sye
dok ne poravnate malteг da Ьi Ьiо otprilike
5 mm nizi od okolne poyгsine zida.
5 Posle 20 minuta malter се poёeti da
se steze. Starom mistгijom ili koшadom
dIYeta sa ekseriшa izbrazdajte omalteгisanu
povгsinu uzduz i popreko. Tako cete lakse
naneti zavrsнi sloj.
6 Ostavite prvi sloj da se sнsi najшanje
14 sati, ра tek onda nanesite zavrsni sloj.
Malteг napravite na isti паёiн kao i za pгvi
sloj, s tim sto cete ovog рнtа poёeti da ga
naпosite polazeCi od gornjeg levog ugla.
Polako rasporedite шalter, vukuCi gladilicн
sleva nadesno. Povгsiпa tгеЬа da bude malo
izboёena.
7 Nastavite da raspoгedнjete malter
odozgo нанiZе i sleva nadesнo. Ukoliko је
potrebno, u vise navтata pгipreшite шанјн
koliёinu malte1-a, ali ga brzo нaнosite.
8 Otprilike 15 miннta posle naпosenja,
odnosno pre nego sto шalter роёnе da
se steze, komadoш drveta ravnih ivica
poravnajte malter sa zidoш. DIYo drzite
vodoravno, а krajeve snazнo pгitisnite uza
zicl s оЬе stгane zakгpljenog dela. Ako i
posle poravnavanja p1imetite supljine, brzo
ih ispнn1te malterom i ponovo poravпajte
kошаdош dIYeta. Каdа malteг роёnе da se
steze, predite preko povrsine vlainiш
sнnderom ili dГУепош gladilicom.
Popravka dekorativnog
maltera s kamencicima
Popravka је p1ilicno jednostavna, ali се Ьiti
vidljiva osim ako ne prebojite сео zid јег
cete tesko нspeti da pogodite istu nijaпsu
kaшenciCa i шaltera. Za malte1isaпje jednog
metra kvadгatnog potrebno је 5 kg
kamenёiCa.
Alat: dleto, teski cekiC, cetka, vlazni sunc!er
Ш kг р а, celicna gladШca, najlon, lopatica;
drvena gladilica; (ро роtгеЬi) mcгdevine
Materijal: meki pesah i ccment ili gotova
suva smesa za malteг, PVA lepak, voda,
hamenШi
1 Pripremite podlogu kao sto је
objasnjeno u tekstu "Zatvaгai1Je yecih rupa
u malteru". Prvi sloj maltera napravite i
nanesite na isti naёin, s tiш da taj sloj
bude oko 15 mm пizi od povrsine zida.
2 Operite kашепёiСе i ocedite ih na
bastenskom situ.
3 Pripremite zavrsni sloj maltera od pet
delova peska i jednog dela cemeпta uz
dodatak male koliёine РУА lepka. Ovaj
sloj trebalo Ьi da Ьнdе malo redi od pIYog
kako Ьi Ьiо mek kad poёnete da пanosite
kaшencice. Nanesite gomji sloj - ako је
deo koji treba da zakгpite veci, podelite
ga па delove koje mozete da zavrsite za
20 minнta, pl-e nego sto malter роёпе
da se steze.
4 Podmetnite najlon ispod zida na kom
vгsite popгavke. Lopaticom eпergiёno
nabacujte kamenёice па malter sve dok
povrsina ne bude ravnomemo prekiivena.
KamenёiCe koji otpadnu pokupite s najlona
i ponovo nabacajte.
Drugi nacin Lopaticoш za nanoseпje
maltera stavite kamenёice na zid i
gladilicom ih utisпite u vlaian malter.
5 Kada пanesete kamenёice, lagano ih
pritisnite gladilicom da Ьi se sto bolje
utisпuli н povrsiпu. Citav postupak
poпovite vise рнtа sve dok ne prekrijete
ostecenu povrsinu.
Hidroizolacija
suterena
i podruma
U prostorijaшa koje se nalaze ispod nivoa
tla ёesto iша vlage, naroёito na шestiшa
gde је nivo podzernnih voda Ьlizu
povтsine. V1aga moze da prouzгokuje
шnogo рrоЫеша, ali ih veCinu шozete
sami re5iti. Medutiш, ako SL\ posle obrade
zidovi i dalje v1azпi, obavezno se obratite
stгuёnjakн. Vocla ёesto prodire н kuce
koJe su sagradeпe u нdolini. U tош sluёaju
dreпaza tereпa је jediпo resenje.
Tretiraпje maпjih mrlja
па zidu
Ako se па ziclu pojavilo шаlо vlage,
пanesite Ьiruшeпski preшaz za zastitu
od vlage. Ocistite povrsinu, sastгuzite staгu
Ъојн ili odlepite tapete, а zatiш пanesite
dva sloja preшaza.
Ako zelite da postigпete sto Ъоlјн zastitu,
izaЪe1ite preшaz na Ъazi uretana. Uгetaпska
sшola se pod нtiсајеш vlage stegne i stvaгa
se tanak, nергошоёiv sloj. Pripreшite
i ocistite povrsiпll. Ako sle radi lakseg
skiclaпja tapeta пakvasili zicl, najpre
saёekajte da se osusi, ра tek onda nanesite
cetiri sl.oja preшaza. Slojeve nanosite u
razшakн od 3 do 4 sata: l\ treпutku kada
naпosite пагеdпi sloj, prethodni пе sше
da bude lepljiv.
Tretiraпje vecih mrlja
па zidu
Ako se vlaga rasi1ila ро сеlош zidu i ako
nапоsепје preшaza nije dalo nikakve
гezultate, zid oЬlozite izolacioпiш
шаtегiјаlош i sredstvom za zastiru
od vlage. Pre пеgо sto папеsеtе перторus1ш
оЫоgн, skiпite sav шalter sa zida.
Stavite sloj trake s Ьituшeпskiш filcoш
па шesta gde se nalaze vodoravni spojevi
izшedu рlоёа оЫоgе. Ovakva koпstгukcija
oшogucava neophodnu cirkulaciju
vazduha.
__
-
.
� Bitu111enska
traka iza
Zid od cigala
il1 Ыokova spoja
VLAGA NA
BETONSKOM PODU
Ako se па betoпskoj ploci pojavi
vlaga, to zпaci da ispod пје пе postoji
hidroizolacija ili da se hidroizolacija
vremeпom oStetila. Najedпostavпiji
пасiп da sprecite dalje sireпje vlage
jeste da preko betoпske ploce naпesete
јеdап ili dva sloja bitumeпskog lateksa.
Za bolju zastitu, па drugi sloj, dok је
jos vlaiaп, stavite list specijalпog
reflektirajuceg papira. Ako Ьеtоп
zbog prevelike vlage распе da puca,
uklonite osteceпe delove i ocistite
pod. Zatvorite rupe cemeпtim malterom
u koji ste prethodпo dodali lepak.
Da Ьiste povecali ciгkнlacijн vazduha,
dovoljпo је da s gornje stгапе ostavite
otvor siriпe 2 mш i dгugi od otp1ilike
2,5 сш na donjeш delu оЫоgе. Povrsiпa
оЫоgе idealпa је osnova za sloj шaltera.
Ргеkо пје пюzеtе da postavite i zalepite
gipsane рlоёе. S gornje i clonje stгапе
ostavite prazan prostor zЪog veпtilacije.
Kada se obradeпa povrsiпa osusi,
uёvтstite роdпе lajsпe i gornjн lajsnн
kako Ьiste pтek1ili otvore. Stavite
zavrsпi sloj.
_ slivati voda.
Postavljanje
hemijske
hidroizolacije
Kada se vlazne mrlje pojave
unutrasnjem zidu iznad podne
lajsne ili, na primer na zidu s
tapetama do visine od metar
iznad poda, to је znak da se
vlaga podize u zidovima.
Kako spreciti
prodiraпje vlage
Da Ьi se spreёilo pгodiraпje vlage,
Sloj n1altera
u шoderne kuce se daпas postavlja
Lajsпa za hidroizolac1ja. Ona шоzе da se sastoji
__ prekrivanje od перrошоёivе шешЪтапе ili heшijskog
SL1pljiпe p1·i rastvora koji iша fнпkсiјн Ьrапе. Novije
dПLI zida
kuce нglavnoш sa spoljasnje strane zida
Supljiпa
iшајн vodoravni hidroizolacioпi sloj siri
kюz
koju cirkL1lise nego sto је ноЬiсајепо, otprilike 15 сш
vazdul1 iznad tla.
Supalj
Greda
zid
Hidroizolacioni spojevi
Ostecenja na hidroizolacionim
spojevima
Ukoliko se hidroizolacioпi spojevi ostete
ili ako uopste пiје postavljen, vlaga iz
zeшljista vгlo brzo се poёeti da se penje
нzа zidove.
Vlaga se шоzе prosiriti i ako је sloJ
sa spoljasnje strane prelпiveп vlazniш
шate1ijaliшa, па рriшег sJjtшkoш ili
сvесеш, ра cak i peskoш. Vlaga se
шоzе pojaviti ako se нlaz (прr.,
u garazн) ili p1ilazna staza пalaze pгeЬlizu
hidroizolacioпog sloja ili izпad пјеgа.
Staze se se шoraJll postaviti па�шапЈе
15 сш ispod пivao па kојеш se пalazi
hiclroizolacija tako da kisa пе шоzе
da је osteti.
Ukoliko је potrebno, spustite stazu
tako da dнz spoljasnjeg zida izdнЬite
dovoljno dubok kanal пiz koji се se
Ako ove izmene пiје mogнce izvesti,
па donjeш delн spoljasпjeg zida пapravite
Ъetonski zidie. Da Ьi ova шаlа "Ьrапа"
od cigle Ьila nepropusna, u Ъeton stavite
sredstvo za zastitl\ od prodora vlage.
Zid Ьi treЪalo da Ъude podignut nајшапје
15 cm iznad staze ili p1ilaza. Gomji deo
zida шоrа da bude izпad hidroizolacionog
sloja, ali оЪаvеzпо proverite da ne
postoji pukotina kroz kојн Ьi шogla
па da prode voda. Preko zidiea stavite
шali krov da Ьi voda шogla lakse
da se sliva s пјеgа.
Novi hidoizolacioni sloj
Postavljaпje nove шешЬгаnе izшedu
dva reda cigle posao је za struёпo lice.
Najbolje i пajlakse геsепје za "шadi sаш"
шajstora jeste postavlpп1e tzv. heшijskog
sloja. Izшedu kaшena ili opeke ubrizgaJte
sredstvo za zastitu od vlage па bazi
silikoпa. Cigle tako postaju voclootpoшe
i stvaraju "branu" kroz koju пе prolazi
vlaga.
Masina za нЪгizgаvапје vodootpoгne
iшpгegnacije пюzе se nabaviti u
specijalizovaпiш pгodavnicaшa.
Takode шozete kнpiti teёпost za
ubrizgavaпje, kao i busilicu i burgije
odgovarajuceg ргоше1-а. Pazljivo
proCitajte uputstvo za uроtгеЬн
i гaspita_jte se koliko је teёnosti potгebno.
OЬicno је роtrеЪпо 3 litra ро шetru
kvadratпoш.
Puni zidovi
Vlaga тоzе da pгodre и риn zid i sa
spoljasnje i sa иnutrasnje strane. Naгavno,
mnogo је lakse popгavljati zid sa spoljasnje
stгane. No, ako је vlaga zahvatila i таltег ili
роdпе lajsne, тorate da popravljate zid sa
unutrasnje straпe.
Ako ne postoji hidroizolacioni sloj,
sгedstvo za zastitu od vlage шогасеtе da
ubrizgate i t1 иnt1trasпje pregradne zidove.
Suplji zidovi
Cak i ako је sато шali deo
hidгoizolacionog sloja na sирlјет zidи
zahvacen vlagoт, тoracete da ga
popгavljate s оЬе strane. Ukoliko је v]aga
zahvatila таnји povгsinи zida, necete iтati
mnogo posla, ali ako је н pitanjи veca
povгsina, и popravkи cete иloziti veliki
trшl.
Rad s unutrasnje strane zida
Nајрге sa zida skinite гаdфtоге, elektricne
instalacije, zidne orтare i cevi koji vат
mogu sтetati. Skinite podnи lajsnн, kao
i pгvi геd dascica parketa paгalelnih s
podnoт lajsnoт. Ako sн dascice parketa
postavljene noгтalno и odnosu na podnи
lajsnи, нklonite ih и dиzini od otprilike
50 ст parketa.
Da bi se zid potpиno osиsio, skinite sa
njega таltег пekoliko dana pre nego sto
pocnete da obradujete hidroizolacijи.
Malteг skiпite ргi сlпи zida (oko 50 ст
iznad poda) da Ьi se videli cigle ili Ыokovi.
Za ovaj posao koristite dleto i cekic.
Vodite rасипа da ne ostetite kaЬlove,
нtiCnice i cevi. Ako radite и Ьliziпi
elektricnih iпstalacija, najbezbednije је
da iskljиcite strujн na glavnoт pгekidacн.
Ne нklјисијtе strujи sve dok пе zavгsite
нbrizgavanje sredstva za zastitu od vlage
i dok se ono пе osнsi.
Alat: viЬгaciona (hi1ti) busilica ili
clektгopneнmatska bнsilica, granicnik
(za clublnu), burgUa za beton, pгoclнzni kаЫ,
zasШne naocare, 1-ukavice, maska, ma5ina
za ubгizgavanje sreclstva za blclгoizolacUu
Matrerijal: sгeclstvo za 11iclroizolacUи,
petгolej za i'iscenje masine, malteг
1 Izbнsite vodoravaп niz rupa dнЬine
7,5 ст и redи sa ciglaтa ili Ыokoviтa.
Da пе biste izbиsili celu ciglu ili Ыоk,
kшistite granicnik za podesavanje dнЬiпе
ili na burgijн stavite lepljivu trakи da Ьiste
znali do koje clиЬine da busite. Rupe
bнsite najтanje 7,5 ст iznad postoJeCe
hidroizolacije kako ga пе Ьiste probusili.
Ukoliko је to тоgисе, novu hidшizolacijн
postavite otprilike 15 ст iznad пivoa tla,
sa spoljasnje strane zida.
Ako hocete sto kvalitetпije da obavite
popravkи, гире bиsite u razтaku od
12 cm. Ako sи cigle ili Ыokovi suvise tvrdi,
rupe izbusite u malterskim spojeviтa.
Betonska
ploca
�==Ш..� 1-
iznad nivoa
poda.
lzbusite rupe iznad betonske ploce. Ako је pun
zid, moracete raditi sa spoljasnje strane.
lzdignuti pod: busite rupe ispod poda, sa unutras­
nje strane zida, ali s оЬе strane ako је zid supalj.
2 Ukoliko је пeophodno, izbusite i
uпutrasnje pгegгadne zidove. Za zidove
deЬljiпe 12 ст, rupa тога Ьiti duboka
7,5 ст, а zid se busi sато s jedne strane.
Medиtiт, zidove deЬljiпe 24 ст роt1-еЬпо
је busiti dva pt1ta. Posle prvog ub1izgavaпja
тozete po11ovo izbusiti isш rupн, ali па
duЬiпi od 20 сш, ili izbusiti rири ос!
7,5 ст s drиge stгапе zida. Bez obzira
koji nacin izaЪerete, vodite гасu11а da
burgija пе prode kroz citav zid kako
пе Ьi oslaЬila 11jegovu strukturu.
3 Kada izbusite sve гире, ub1izgajte и 11jih
hidroizolacionu tecпost. Pridrzavajte se
uputstava proizvodaca. Veci11a тasi11a
za ubrizgava11je tecпosti iта рuтри,
cev za usisavaпje i sest brizgaljki. Najpre
stavite cev za иsisavanje u rezervoaг sa
hidroizolacioпoш tеспоsси.
4 U vec pripreтljene rupe ubacite sve,
sет jed11e, bгizgaljke. Ucvгstite leptir­
пavтtke da se brizgaljke пе Ьi ротегаlе.
5 Posled11ju Ъ1izgaljku dгZite iz11ad
геzегvоага za tecnost i ukljuCite puтpu.
Kad tecnost росне da kaplje iz bгizgaljke,
iskljнcite ритрu.
6 Stavite b1izgaljku u јеd11и od rира i
ucvгstite leptir-11avrtku. Ропоvо ukljucite
ритрн. Kada se cigle ili Ыokovi napuпe,
tecпost се poceti da curi ро povгsini.
Zaиstavite рuтри i zatvorite b1izgaljke.
7 Odvгпite пavгtke, izvucite Ъгizgaljke,
иЪасitе ih u sledece гире, ра ponovite citav
postupak. Nastavite dok пе пapuпite sve
rupe и cigli. Kada zavгsite, ритри za
папоsепје hidгoizolacio11e tecпosti ocistite
petrolejoт.
8 UЪrizgana tec11ost osиsice se za dva
dапа. Kada se red u koji ste иЪrizgali
tecnost izjed11aci sa Ьојшn celog zida,
zatvшite rupe тalteroт.
9 Vratite parket па тesto.
1 О Sacekajte da se zid osиsi рге пеgо
sto папеsеtе malter.
11 Тоkот sиsenja па zidu se тоzе
pojaviti bela kristal11a ргаsiпа, ра s vreтena
па vreтe pгedite cetkoт kako Ьiste је
odstraпili.
OTKRIVANJE VLAGE
Ako se krugovi па zidu pojavljuju kada
pada kisa, а nestaju kada је suncano
vreme, moze se zakljuciti da vlaga
dolazi spolja. Vla.Zne mrlje koje se
pojavljuju па zidu ро hladпom i suvom
vremeпu пajverovatпije su posledica
kondeпzacije. Ako ho6ete da utvrdite
da li ima vlage па zidu, ograпicite
se samo па jedпu maпju povsiпu.
Preko пје stavite staklenu plocicu,
ali је пemojte jako pritiskati ni
priЫizavati zidu vise od 6 mm.
Na zid takode mozete direktno
staviti alumiпijumsku foliju cije 6ete ivice
zalepti lepljivom trakom. Posle 24 sata
skinite stakleпu plocicu, odnosno
alumiпijsku foliju. Ako s donje strane
ima kapljica vode, vlaga dolazi spolja.
Ako је vla.Zaп gorпji deo, u pitaпju је
koпdeпzacija.
Tretiranje
trulih povrsina
Najlaksi nacin da popravite trule
delove па drvenim prozorskim
ramovima jeste da upotreblte
komblnaciju sredstava za
tretiranje drveta, npr., tecni
ocvrscivac drveta, smesu za
zaptivanje rupa i impregnacionim
sredstvom u kuglicama (peleti).

Pre nego sto pocnete da radite

Proverite da li је osteceni deo obojen јег се 3 Ako u drvetu ima malo vlage, osнsite ga. 6 U duЬlje rupe stavite vise slojeva, ali ih
popravka bajcovanog ili lakiranog drveta Ako је puno vode, pokrijte ga plasticnim brzo nanosite. Posto se sredstvo Ьгzо steze,
blti vidljiva. najlonom i ostavite ga da se susi petnaestak posao cete zavгsiti za kratko vreme.
dana. Drvo u kom ima malo vlage mozete
Alat: staro dleto, strugac za Ьоји, Јеп za vreli osusiti fenom za vreli vazduh. Vreli vazduh
vazcluh, cetkica za папоsепје ocvrscivaca nemojte da uperite u staklo јег Ьi moglo da
drveta, spahtla, elektricпa bиSilica, burgija napukne.
za drvo promera 10 тт, rиспа ili elektricпa
b1-usilica, cetka za папоsепје zavrsпih
ргетаzа па prozor
Materijal: sredstva za popravku drveпih
povrsiпa (паvеdепа gore), ЬеzЬојпо sredstvo
za zastitu drveta, zastitпi ргетаz (prajmer),
doпji sloj i lak

1 Fenom za vreli vazduh ili specijalnim

hemijskim sredstvom omeksajte staru boju,
аzatim је sastruzite.

2 Trule delove uklonite dletom, ali pazite

da ne ostetite zdravo drvo. Ako ostane
Ьоја, sastruzite је.

4 Kada se drvo dobro osusi, trule delove 1 Tretirana povrsina се se osusiti

natopite ocvrscivacem drveta. Tecnost се
da prodre u drvo i da se stegne, sto се blti
kvalitetna podloga za smesu za zaptivanje
drveta. Pazite na izlozena drvena vlakna.
Ocvrscivac nanosite sve dok drvo prestane
da ga upija. Ostavite da se osusi preko noci.
5 Prema uputstvu proizvodaca pripremite
malu kolicinu brzostezuce smese za
zaptivanje drveta i njome zatvorite rupe
sto brze mozete. Ova smesa се poceti da
se ste:Ze u roku od 5 minuta (а br:Ze ро
toplom vremenu).
PRAКТICAN SAVET
Ako se trulo drvo пalazi Ыizu spoja prozor­
skog okvira, taj ugao mozete ojacati
metalпim ugaoпicima u oЫiku slova L.
Ugaoпik postavite tako da bude u ravпi
s povrsiпom drveta kako se пе Ы video
posle Ьојепја. Pogledajte kako da popra­
vite rasklimaпo prozorsko krilo па str. 205.
za otprilike 30 minuta, nakon toga је
poravnajte sto bolje mozete rucnom ili
elektricnom brusilicom. Tako cete videti
delove na koje ste naneli premalo smese.
8 ObriSite prasinu i nanesite jos smese za
zaptivanje. Zatim ponovo izbrusite tretiranu
povrsinu.
9 Na drvetu oko popravljenog dela izbusite
rupe precnika 1 cm i duЬine 2 cm. Razrnak
izmedu njih trebalo Ьi da bude 5 cm.
1 О U svaku od izbusenih rupa ugurajte
ро jednu impregnacionu kuglicu, а zatim
rupu ispunite smesom za zaptivanje. Dok је
drvo suvo, ove kuglice ne deluju, ali cim
se nakvase, ispustaju fungicid koji sprecava
truljenje drveta.
11 Neobojeno drvo premazite slojem
bezbojnog zastitnog sredstva. Na te delove
nanesite sloj prajmera i donji sloj, а zatim
na сео prozoт nanesite bar dva sloja laka.
Zamena
ostecenog drveta
Tradicionalni nacin uklanjanja
trulog drveta је vadenje trulog
dela i njegova zamena komadom
zdravog drveta.
Pre nego sto pocnete da radite
komad drveta trebalo Ьi da bude iste
nijanse kao i citav pгozor ako је bajcovano
ili lakirano.
Zamena dela prozorske
klupice ili okvira
Alat: olovka, univerzalni ugaonik, lisna
testaa ili oblcna testeгa, dleto siгine otpilike
20 тт, dгveni cekic, stege, busilica s buгgi­
jama za clгvo, cetka za nanosenje Ьоје, гепdе
Materijal: drvo odgovarajucih di111enzya,
bezbojni za5titni premaz za drvo, pocinkovani
vyci duzine 50 11111,1 dгveni cepovi
jednak glavama vyaka, vodooipomi lepalz za
dгvo, Ьоја, lak ili impгegnacioni Ьајс za drvo
1 Oko 5 cm ispod trulog dela zarezite
linije vodice. Na celu okviгa obelezite dve
liпije рос! pravim ugloш, zatim obelezite
а
jos dve linije pod uglom od 45° kako Ьiste
doЬili oЬlik klina.
2 Lisnoш ili oЬicnom testeroш odsecite
sto је vise moguce drveta uz linije. Zbog
zida najveгovatnije necete moci da zasecete
duboko u klupicu.
3 Ostatak ostecenog dгveta odstranite
dletom. Potrudite sa da bocne strane budu
sto гavnijе ј er се se novi koшad drveta
bolje uklopiti.
4 Novi komad drveta stavite uz odseceni
deo i olovkom obelezite linije ро kojima
treba da ga isecete.
КАКО SPREGITI
TRULJENJE DRVETA
Spoljasnja stolarija cesto truli pod
uticajem vlage. Drvo najpre potamni
i pocinje da se droЫ јег gljivice koje
su uzrocnici plesni napadaju vlazno
drvo. Jedini nacin da se ova pojava
spreci jeste da se novo drvo bude
impregnirano (str. 417) i da па
redovno nanosite nove slojeve sredstva
za zastitu drveta, lak ili Ьоје. Uglove
okvira ispunite sredstvom za zaptivanje
kako Ыste sprecili prodiranje vlage.
5 Novo parce dгveta ргvо isecite testerom,
а zatim koristeci rende obradite ivice. Drvo
obradite tako da njegove ivice budu za
nijansu duze od okolnog drveta.
6 Odsecenu povrsinu okvira i novo drvo
obradite bezbojnim zastitnim premazom
i ostavite da se osusi.
7 Zalepite novi komad drveta i ucvrstite
ga stegom sve dok se lepak ne osusi.
Novi 8 Izbusite rupe vodice i slepe rupe za
vijke. Razmak izmedu rupa trebalo Ьi da povrsinu prozora obradite bezbojnim
bude oko 12,5 cm. impregnacionim sredstvom i ostavite
da se osusi. Na klupu stavite stare novine,
9 Izbusite rupe do dublne od 1,5 cm. а prostoriju provetrite.
Da Ьi vijci mogli da udu u drvo, precnik
rupa mora Ьiti jednak precniku vijaka.
1 О Zavrпite vijke, а zatiш rupe zatvorite
cepovima na koje ste prethodno naneli
lepak. Drvene cepove zakucajte drvenim
cekicem.
11 Koristeci гende sastruzite deo cepova
tako da budu u ravni s okolnim dгvetom.
Smirgl-papirom izbrusite drvo, а rupe
сф је precnik zatvorite smesom za zaptivanje spoljasnje
stolarije.
12 Na kraju povгsinu premaiite bojom,
lakom ili impregnacioniш bajcom.
Popravka trule ivice prozora
4 Novi koшad drveta premazite lepkom,
Alat: oclvijac, testera, radni sto, rende, а zatim ga ucvrstite stegama sve dok se
lepak ne osusi. Odstranite visak lepka.
busilica sa burgijama za drvo promera 6 тт,
granicnik, cetka za Ьојепје
Materijal: odgovarajuce parce drveta,
bezbojni zastitni premaz za drvo, vodootporni
lepak za drvo, stega, dгveni cepovi precnika
6 тт, Ьоја, lak ili impregnacioni Ьајс
1 Ako је ivica okviгa ili pгozorskog krila
trula, skinite prozorsko krilo i stavite na
гadni sto. Pгozorsko k1ilo skida se tako
sto ga podignete sa sarki.
2 Tnili deo odsecite uz ivicu, а zatiш
odsecite rezervni komad tako da bude 5 Da Ьi popravka Ьila sto kvalitetnija,
malo duzi od ostecenog. izbusite rupe kroz novo i staro drvo i
ojacajte ga drvenim cepovima. Koristite
burgije za drvo od 6 mm i cepove iste
veliCine. Tacnu dublnu rupe odredite
stavljanjem granicnika ili obmotavanjem
lepljive trake u boji na burgiju.
6 Kada se lepak osusi, skratite cepove
koji vire iznad povrsine, а zatim koristeci
rende obradite ivice drveta.
njega
7 Manje rupe zatvorite smesom za
zaptivanje spolja5nje stolarije. Posle toga,
zavisno od obrade okolnog drveta, komad
koji popravljajte obojte, prelakirajte ili
izbajcujte.
Ulepsavanje
fasade
Fasadu kuce trebalo Ьi ponovo
obojiti otprilike svakih pet godina.
Воја propada razlicitom brzinom,
zavisno od izlozenosti vetru, kisi
i suncu, kao i od kvaliteta same
obrade. GuЫjenje sjaja ili
mrvljenje emulzije na dodir
prvi su znaci ostecenja i
propadanja fasadne Ьоје.
Pre nego sto pocnete da radite
Sve povrsine na koje se nanosi nova Ьоја
moraju Ьiti ciste i staЬilne(str. 74).
Popravite ostecene delove malte1isanih
zidova, kao i oluke koji nisu dobro
ucvrsceni za procelпu dasku. Nekoliko
sedшica рге nego sto pocnete da bojite
fasadu pгoverite da li је git oko prozora u
dobroш stanju. Ako nije, zaшenite ga.
Kada treba poceti sa radovima Kucu
је najbolje bojiti posle duzeg perioda suvog
vreшena јег Ьоја nece prianjati na vlaznu
podlogu. Kuca se ne sme spricati kada su
niske temperatшe ili kada pada kisa.
Takode se ne preporucuje ni kada duvaju
jaki vetrovi јег се se sva prljavstina i
prasina iz vazduha zalepiti na fasadu.
Ako kiSa pocne da pada, obustavite radove
i nastavite tek kada se prolepsa vreшe.
Najvainiji је siguran pristup i zato merdevine
ili skela moraju Ьiti dobro poduprte i и
odlicom stanju. Pokretnu radnu p/atformu
napravite od delova sklopive skele.
Pre nego sto kupite fasadnu boju
Воја vase kuce trebalo Ьi da bude u skladu
sa susedniш kucama.
Izгacunajte koliko Ьоје је potrebno za
fasadu. То cete uraditi na isti nacin kao da
racunate kolicinu Ьоје za шшtrasnje radove
(str. 84). Za malterisane povrsine Ьiсе
potrebna mnogo veca kolicina fasadne Ьоје
nego za potpuno glatke zidove. Ako hocete
da obojite sve zidove na kнci, pomnozite
duzinu kuce s visinom zidova.
Najjednostavniji nacin merenja visine
jeste da se merdevinama popnete do krova,
а zatim od strehe spustite klupko kапара i
izmerite mu duzinu. Posle toga izmerite
povrsinu vrata i prozora, ра tu vrednost
oduzmite od ukupne povrsine fasade.
Ako пameravate da bojite i oluke na kuci,
njihov oЬim pomпozite s duzinom u
centimetrima, а doЬijeni iznos podelite
s 10.000. Tako cete doЬiti povrsinu u
kvadratniш шetrima.
lzbor Ьоје Opste је pravilo da se za drvo
i metal, tj. za bojenje oluka, vrata i prozora,
koriste sjajne Ьоје, а za zidove eшulzije za
spoljпu upotrebu.
Druga mogucnost је da neobradeno drvo
obradite mikгoporoznom bojom uz koju ne
treba naneti sгedstvo za zastitu dгveta ili
donji sloj Ьоје. Ova Ьоја omogucava
tvrclom drvetu da "dise", tj. da iz пјеgа
iparavaju vlaga i vazduh, ра se drvo nece
ljustiti.
Ne morate ko1istiti istu ili slicnu boju.
Sistem za odvodenje (cevi i oluke) nemojte
пikada preшazivati sjajnim bojama јег se
na njega nanosi Ьitumenska Ьоја. Ako niste
sigumi da li stara Ьоја sadrzi Ьitumen,
protr�jajte povrsinu krpom natopljenom
benzinom. Ako na krpi ostane braoпkasta
mrђa, Ьоја sadrZi Ьitumen. Mozete ponovo
da upotгeЬite Ьitumensku Ьојu ili, pod
uslovom da је povгsina potpuno
neosteceпa, da nanesete aluminijumski
prajmer, а zatim doпji sloj Ьоје i lak.
Redosled radova
Obavite neoplюdne p1ipгeme, ali nemojte
ostaviti ogoђenu povrsinu. Ako је moguce,
zastitite је bar prajmerom i donjim slojem.
Boju uvek nanosite odozgo naniZe јег Ьiste
u protivnom mogli da ostetite sveze
obojenu povrsinu. Bojenje prozoгa i vrata
ostavite za kгај. То је redosled kog se
pridгzavaju pгofesionalni majstori. Ako
radite па skelama, najverovatnije се vam
Ьiti lakse da prvo prebojite sve povrsine
koje mozete da dosegnete, а zatim da skelu
pome1ite na drugo mesto. Zid kuce bojite
sve dok ne naidete na neku prepreku ili
granicu.
1 Ukrasni opsivi, procelje i podsvode
Svi ovi elementi Ьоје se na isti naciп. Oluci
se najcesce Ьоје istom bojom kao i procelje,
ра је najjednostavnije da prvo obojite
procelje, zatim oluke, а na kгaju podsvode,
cija је Ьоја uskladena s bojom zidova
i prozora.
• Uko1iko је potrebno, obгadite cvorove
i na golo drvo nanesite zastitni premaz.
Zatim nanesite donji sloj i ostavile da se
osusi. Ako menjate boju, nanesite dva
donja sloja.
• Hrapave delove izbгusite smiгgl-papiгom.
• Cetkom sirine 75 mm nanesite sloj laka,
zavгsavajuci potezima u smeru vlakana.
Ostavite da se sнsi najmaпje 12 sati.
• Nanesite drugi sloj laka. Dгugi nacin
za premazivanje stare povrsine jeste da
nanesete zavrsnu boju koja се clrvetu dati
prirodan izgled. u tom slucaju nece Ьiti
potгebni zastitni pгemaz ili donji sloj.
2 Vertikalni i horizontalni oluci
Вi\о da ih Ьojite odvojeno ili zajedno,
postupak је isti.
Ocistite oluke i operite ih vodom i
•
deterclzentom.
Zicanom cetkom sastгuzite rdt1 iz
•
uпutrasnjosti oluka. Ocisceпu povrSinu
preЬrisite suvorn krporn i nanesite
sгedstvo protiv korozije. Ako vam је
ostalo laka, upotreЬite ga za unutгasпjost
oluka.
Za oluke koristite boju za spoђasnju
•
upotrebu koju cete nanositi cetkom
sirine 50 mm. Ako menjate boju, najpre
nanesite jedan ili dva donja sloja Ьоје.
Ako је za tu povrsinu korisceпa
Ьitumenska Ьоја, pogledajte uputstva
za izЬor Ьоје na str. 85.
lspod oluka stavite karton da Ьоја пе Ьi
•
prskala ро zidu.
Kada se prvi sloj osusi, nanesite drugi.
•
Plasticni oluci i odvodпe cevi se пе Ьоје,
ali ako zelite da ih uskladite s fasadorn,
mozete ih premazati sa dva sloja laka za
spoljasnju нpotreЬu (ne nanosite donji sloj
ili zastitno sredstvo). Proizvodaci plasticпih
oluka пе preporucuju Ьојепје јег Ьоја
veoma tesko priaпja па пovu plastiku,
ali ih mozete prebojiti posle godiпu dапа.
Ako ipak пе zelite da bojite plastiCпe oluke,
skinite obujmice i uklonite ih pre Ьојепја
procelne daske.
КАКО ОА ZASTITITE
BILJKE
Zastitite puzavice od prskaпja Ьоје
tako sto cete ih odvojiti od zida
i pokriti starim пoviпama, krpama
ili пајlопоm. Vodite гасuпа da пе
polomite biljke.
Spoljasпje zidove prekriveпe biljkama
mпogo је lakse bojiti паkоп orezivaпja
biljaka јег tada пеmа lisca koje се
ometati rad. ldealпo bi bilo da puzavicu
umesto па zid osloпite па specijalпu
drveпu resetku.
 Supa za alat
Prozor1
Garaza
3 Zidovi kuce
• Svezu omalterisaпu povrsiпu koji cete prvi
put bojiti obradite specijalпim rastvorom ili
praj merom koJi ргерогuсuје proizvidac . 5 Prozori
• Na оЬојепi malter, прг., ukгaseпom
kaшeпciCima ili komadicima kameпa, пiје
potrebno пaпositi doпji sloj. Cetkom ili
valjkom za Ьојепје sirine 100 mm ili
150 mm пaпesite dva sloja emulzije za
spoU asп ju upotrebu. Ako koristite ce tku,
vrhovima dlaka utisпite boju па povrsiпu.
• Delove Ьlizu vrata i prozorskog okviгa
b ojite cetkom siriпe od 50 mm ili 75 mm.
• Ne pokusavajte da odjedпom сео zid
obojite. Podelite ga па vise maпjih delova i
bojite ih јеdап za drugim. Ako пе mozete
da zavгsite Ьојепје je clпog dela па vreme,
pгekiпite гас! u uglu пekog vidljivog dela,
na p1imeг ргоzога Nikada пemojte
. dlakoш pod uglom naпesite zastitпi preшaz,
p гekidati Ьојепје па sгediпi zida јег се
spojevi Ьiti vrlo vid�jivi.
• Da Ьоја пе Ьi prsпula па sveze
p1-emazaпe oluke, oluke zastitite papiгom.
Kako bojite zid, tako pomeгajte i taj рарiг.
• Obavezпo pгove1ite da li mozete
bezbedпo da гadite па visiпi. Najbolje
Ьi Ьilo da imate pomagaca koji се da
pridгzava пш·devine i dodaje vam alat.
4 Zidovi od cigle
• Izbegavajte bojenje kvaliLeLпih procelnЉ
cigala јег је tesko posLiei zac lovoU avajuci
zavrsni izgled. Kasnije ih ne mozete ocistiti
i гetko се izgledaLi !еро.
• Ako ipak zelite da obojite procelje, kori­
stite emulziju za spoljasnju upotrebu i gru­
bu cetku. Naпesite bar dva sloja premaza.
• Zid od opeke pe1ite cetkom s tvгclim
vlaknima i s mnogo vocle. Nemojte nikacl
Ulazna vrata
koristiti deteгdzeпt ili sapun jer се па zidu
ostaviti trajne Ье!е mrlje.
Ako је osteceп cleo pгozorskog okviщ
прr., klupica, nајрге popravite taj deo,
а zatim prebojte okvir.
• Sastruzite stan1 boju s klupice i obradite
је tako da гире i пeravnine napunite
premazom za spoljasnju upotгebu ili
sгedstvom na bazi epoksi smole.
• Drvene ili metalпe okvire pripremite za
Ьојепје kao da bojite delove sa uпutrasпje
strane (str. 75).
• Ukoliko na drvetu postoje cvoгovi, pre­
mazite ih specijalnim sredstvom za obradu
cvorova, а zatim пaпesite smolu. Cetkoш
с�а је siriпa 25 mm ili 50 mш ili cetkom s
donji sloj i lak za spoljasпju upotrebu.
• Obojte svaki deo okvira pridrzavajuci se
uputstva koje је dato па str. 99.
• Narocito obratite paznju na spoj izmedu
gita i stakla јег ako cete tako spгeciti
prodiranje vode kroz ргоzог.
6 Кlupice od crepa
• Prozorske klupice od glineпog crepa
ocistite шekom zicanoш cetkom, а zatim
vodoш ispeгite prljavstinu. Obгisite ih
kгрош.
Drugi nacin Сгер mozete preшazati spe­
cijalпom vodootpoшoш bojom koja se
proizvodi u svega пekoliko nijaпsi. Cetkom
siгiпe 50 mm пanesite dva sloja Ьоје.
U оvош slucaju se ne koristi zastitni ргешаz
ili doпji sloj. Malteгske spojeve шozete
obojiti ili ih ostaviti oпakve kakvi jesu.
Postansko sanduce
7 Obojena vrata
• Pre пеgо sto pocnete da bojite vгata, skiпite
s пjih metalпe kvake, alke i ostale elemeпte.
• Ukoliko su vrata zastakljena, zaшenite
staгi, dotгajali git (stг. 211).
• Pripгeшite povгsinu na isti пacin kao da
bojite unutrasnja vгaLa (stг. 75). Vrata na
kraju obradite lakom za spoljasnju upotгebu,
pridГZavajuci se uputstava na stг. 97.
8 Lakirana fasadna оЫоgа
• Ako је lak u dоЬrош sLaпju, polako ga
izbrusite smirgl-papiroш namoceniш u vodu
da Ьiste lakse skiпuli glazuгu. Nakon toga
cisLom vodom isperiLe povrsinu, ostavite
da se osusi i nanesite novi sloj laka.
• Ako је lak u loseш sLanju, skinite ga
(str. 78), а zatiш naпesite sгedstvo za zastitu
clrveta. Ako zelite da pгomenite boju dгveta,
prvo ga izbajcujte, а zaLiш preJakiгajte sledeci
opisaпi postupak za lakiranje vrata.
9 Obojena fasadna оЫоgа
• Plipreшite povгsinu kao da је гее о obo­
jenoj uпutrasпjoj stolaгiji (str. 75). Ako је
potrebno, nanesite sredstvo za obradu cvo­
гova na drvetu, а zatim zastitno sredstvo za
drvo, donji sloj i dva sloja laka za spoljasnju
upotrebu. Drugi пacin је da upotreЬite mi­
kroporoznu boju za spolj asn_J u oЬradu dгveta.
• Bojite odozgo nadole i sleva пadesno ako
ste desnjak, ili sdesпa пalevo ako ste levoшki.
• Ako је u pitaпju veca povтsina, p odelite је
па delove, ра bojite jedan ро jedan deo. Deo
koji bojite ne Ьi trebalo da bude duzi od l m,
а cetka mora Ьiti za nijansu sira od пјеgа.
• Prvo obojte ivice, ра onda dasku. Оа Ьiste
doblli svetlucavu podlo gп, pravite siLne
polпete cetkom.

lzbor mesta za drvenu terasu
Uzdignuta drvena platforma (pod) postala је vrlo populama kao povrsina za bastenske
terase. Prilicno se lako postavlja i predstavlja laksi posao и poredenju s altemativnim
resenjima kao sto su poplocavanje i betoniranje otvorenog dvorista. lako ne zahteva
poseban alat, posao cete ipak obaviti lakse ako pronadete pomocnike, posebno prilikom
postavljanja stubova i rukovanja patosnim gredama.
Materijali za drvene platforme
Da Ьi platforma Ьila dugotrajnija, izuzetno
је vazno da drvo koje cete upotreЬiti za
konstrukciju bude obradeno tako da
spreci napade gljivica i propadanje zbog
нpijanja vode i susenja. Vrlo cesto mozete
da kupite presovano drvo: drugim recima,
zastitno sredstvo је samim postupkom
obrade utkano и sam njegov sastav.
Ovaj tip obrade pruza najbolju zastitu,
posebno za drvo koje је и kontaktu,
ili и neposrednoj Ьlizini, zemljista.
Altemativna resenja predstavljaju cetka
ili sprej kao zastitno sredstvo tokom
ili nakon postavljanja.
Neke vrste drveta mogu se naruciti od
prodavaca drvene grade i specijalizovanih
prodavnica za izgradnju podova. Sledi
lista nekoliko dostupnih vrsta drveta.
VIJCI ZA BETON
Pouzdaп пасiп da pricvrstite platformu
za zid kuce Ш slicпu koпstrukciju jeste
da upotrebite vijke za Ьеtоп. Svaki vijak
ima prosirivi пaglavak koji priaпja о
uпutrasпji deo zida kad se vijak zategпe.
drvene "ploce" predstavljaju dobru alter­
nativu. Velicine do jednog kvadratnog
metra i mogu se postaviti na nosecu kon­
strukcijн za formiranje povrsine platforme.
Graoevinska dozvola
Za izgradnju drvene platforme и basti nije
vam potrebna gradevinska dozvo\a, ali
postoje izuzeci. Dozvola се vam moZda
Ьiti potrebna ako vam se kuca nalazi u
zastic'enom podrucju, ili и parku prirode.
Ako и tom pogledu niste potpuno sigumi,
pozovite opstinski Zavod za prostomo
planiranje da kasnije ne Ьiste morali da
rusite drvenu platformu zato sto ste
prekrsili zakon.
Saveti
Daske za platformu su razliCite sirine - od
75 mm do 150 mm: Sto su daske sire, to
se brze postavljaju zato sto је potreban
manji broj. One cesto imaju izbrazdanu
povrsinu koja doprinosi boljem prianjanju
s mokrim tlom i olaksava drenazu vode.
Sam postupak izgradnje drvene
platforme је vrlo jednostavan ukoliko
mu pristupite metodicno i ako ga
pravovremeno isplanirate. Tehnike
izgradnje su vrlo slicne, bez obzira na to
Meko drvo
da li је platforma samostalno podignuta ili
Zapadni crveni kedar Drvo ravnih
naslonjena na neki drugi element u basti.
vlakana i atraktivnog mirisa; ali sklono
Drvene platforme cesto se pricvscuju na
pucanju i uleganju; moze se koristiti
stra2nji deo kuce.
neobradeno; vrlo izdrzljivo, ali meko.
Posebno obratite paznju na planirani
Smreka Drvo ravnih vlakana s malo
prostor za platformu и odnosu na uredenje
cvorova; koristi se samo za delove koji
preostalog dela vrta i uzmite и obzir sve
nisu и dodiru sa zemljistem.
elemente koji mogu uticati na dizajn.
Вог lma vidljiva vlakna; izbegavajte daske
Nove ideje potrazite и casopisima, na
losije vrste jer imaju dosta cvorova.
veb-sajtovima i analizirajuci druge baste.
Oregonski bor (duglazija) Zute Ьоје
Uzmite и obzir i komsije: da li се drvena
i izrazenih vlakana; masivno i izdrzljivo
platforma Ьiti toliko visoka da njihovu
drvo, posebno ako se obradi.
bastu mozete da gledate odozgo? I da li
Aris Izbegavajte daske s puno cvorova;
cete imati privatnosti dok se nalazite na
mogu Ьiti skupe.
platformi?
Dugoiglicasti bor Vidljiva vlakna
s malo cvorova.
Tvrdo drvo MERENJE
Materijali od tvrdog drveta su uopste
Da biste izracuпali koliciпu drveta koja
skuplji, ali се se cesto pokazati kao
vam је potrebпa za posao, pocпite tako
izdrzljiviji i bez procedure presovanja.
sto cete izmeriti siriпu i duziпu povrsiпe
Tikovina Vrlo izdrzljiv i otporan materi­
па koju cete postaviti platformu. Potom
jal; smede Ьоје; prvoklasno drvo za plat­
па papiru пacrtajte пosecu strukturu.
forme otvorene verande, ali vrlo skupo.
Oko oboda bi trebalo da пapravite
lroko Hrapava vlakna, ali ne mnogo
ravaп okvir i da preko пјеgа postavite
vidljiva; slicno tikovini, ali ne tako
рорrеспе grede - па svakih 400 mm,
izdrzljivo; od smede do bez Ьоје.
ako koristite daske dеЫјiпе 25 mm Ш
Evropski hrast Siroka vlakna, od ravnih
па svakih 600 mm za dеЫје daske. Za
do talasastih; izdr2ljiv, ali skup.
поsесе grede duze od 3 m, па svaka
Орере Omiljen izbor za drvene
2 metra pricvrstite рорrеспе podupirace
platforme; gotovo neprimetna vlakna
kako biste izbegli mogucпost da dode
drveta svetlosmede Ьоје; vrlo је izdrzljiv.
do toga da se iskrive. lzracuпajte koliko
Eukaliptus Ravna i ne mnogo uocljiva
greda vam је potrebпo da Ыste prekrili
vlakna; tamnosmede Ьоје.
povrsiпu i koliko drva се vam Ыti
potrebпo za celu koпstrukciju.
Daske i ploce za drvene platforme
Pre пеgо sto podete da kupite daske
Daske i ploce za platforme trebalo Ьi da
za platformu, proverite koje siriпe i duzi­
budu minimum 50 mm deЬljine da se
пe dasaka su vam dostupпe, а zatim
ne Ьi savijale i krivile zbog promenljive
izracuпajte koliko се ih Ыti potrebпo.
temperature i stepena vlaznosti usled
upijanja i susenja. Fabricki proizvedene
Postavljanje
platforme
па podlogu
Najjedпostavпija vrsta drveпe
platforme postavlja se па postoje­
cu poplocaпu podlogu - betoпsku,
kameпu ili kaldrmisaпu. Опа mora
blti ravпa i uglavпom vodoravпa, 2 Ukoliko okvir konstrukcije morate
da pricvrstite za zid kuce, to uradite
ali s Ыagim dreпaiпim пagibom.
betonskim vijcima od 100 mm.

Alat: тета u·aka; olovka; pila ili elektricna

testeгa; cetka; elektricna busilica sa zavojitim
burgijama i uloscima za sгafcigere; libela;
konopac; testera za koso secenje
Materijal: clrvene gгede 75 х 50 тт;
bezbojno sredstvo za zastitu drveta;
pocinkovani vUci sa upustenom glavom od 75
5 Elektricnom buSilicom svaku dasku sa
dva vijka od 63 mm ucvrstite na gredu i
i 63 тт (тоgи da se kupe i posebni vijci za
duz spoUnog okvira. Pomocu zategnutog
drvene platforme); 100 тт betonski vUci;
kanapa rasporedite vijke ро sirini drvene
materijal za zaptivanje poput komadica
platforme. lsecite preostale daske и
d1-veta ili skriljaca; daske; sredstvo za
razlicitim duzinama ako zelite da im krajevi
zaptivanje ili Ьоја
budu stubasti, i pricvrstite ih na isti nacin.

3 Pricvrstite poprecne grede (pogledajte

kako se grede rasporeduju na prethodnoj
straпi и okviru Merenja, levo). Materijal
za zaptivanje, komact drveta ili sknUac,
podmetnite pod deo okvira koпstrukcije
koji se zbog neravne podloge nalazi и

vazduhu.

6 Posledпju dasku cete morati da isecete

1 lsecite drva па vama potrebпe duziпe 4 Izrezite prvu dasku na potrebnu ро siriпi da Ьi stala па svoje mesto.
da Ьiste пapraviU пosecu konstrukciju. duzinu i postavite је na noseёu Кruznu testeru podesite па potrebnu sirinu.
Sredstvom za zastitu premazite isеёепе konstrukciju i popreёne grede, Ukoliko dasku seёete ruёno, postavite је
krajeve i spojite ih и polozaj za moпtazu. poravnavajuci ih uz duzu ivicu. и steg na radnom stolu i secite metar ро

Izbusite vodice, i svaki сеопi spoj stegnite
pomoёu dva vijka od 75 mm. Pricvrstite
grede i poprecne grede. Proverite da su svi
сеопi spojevi koпstrukcije pod pravim
uglom i da је okvir vodoravan, s malim
nagiЬom zbog drenaze.
Da Ьiste poboUsali drenazu i obezbedili
jednak razmak izmedu dasaka, umetnite
eksere, komade kartona ili umetke od
drveta kako Ьi ostao razmak od 5 mm,
а onda ih izvadite i ponovo umetnite
kad dasku ucvrstite na svoje mesto.
metar. Dok drva budete sekli testerom,
trebalo Ьi neko da vam pomogne da drzi
drugi kraj daske. Dasku pricvrstite na okvir
na prethodпo vеё opisan naёin. Ukoliko
postoji potreba ili ako zelite, zaptijte ili
obojite drvenu platformu.

Uzdignuti drveni
pod (platforma)
Postavite па cistu zemlju пoseci
okvir sa uspravпo postavljeпim
i u zemlju ukopaпim stubovima
i osigurajte ih pri samom tlu
okovratпicima armiraпog Ьеtопа
(kao sto је prikazaпo dole па slici)
ili upotreblte siljate поsасе
stubova za metalпu ogradu.
Pre nego sto pocnete s radom rzgled
поvе drveпe platfoпne пista пе moze и
tolikoj meri da пarusi kao korov prorastao
izmedu пјепih dasaka. Zato, pre пеgо sto
роспеtе da gradite platfoпnu, zemljiste
morate potpuпo da ocistite od vegetacije,
ukUucujuci i travu. SaЬijte i poravnajte
zemlju, ostavljajuci Ыаg паgiЬ ka spoljпoj
ivici platfoпne da Ьiste omogucili dreпa2u.
Potom па povrsiпu stavite foliju koja
sprecava rast korova i prekrijte је sljuпkom.
Alat: burgija, testera; srafciger; ugaonik;
lopata; liЬela; visak; metar. Elektricni
alatpoput odvyaca i testere znacajno се
skratiti vгете obavUanja rutinskih poslova
Materijal: Betonski Ыokovi za nosace stubova
dгvепе platfoгme; сетепt, pesak i sUuпak;
daske (ravne ili sa zlebovima), 100 х 25 тт;
konzole greda i pocinkovani ekseri; vyci od
inoksa, sa upustenom glavom; podnkovani vyci;
Skica uzdignute platforme
Рорrеспа ..---
__
greda
Greda
Noseci stubovi platforme
matice i podlozne ploCice climenzya
12 х 175 тт; dгvene grede, 150 х 50 тт, суа
duZina zavisi od dimenzya platfoгme; dгveni
stubovi, 100 х 100 тт, а njihova duzina zavisi
od visine platfoгme; daske za platfomш
1 Izmedu drvenih kocica zaЬijenih и 6 Pricvrstite ekserima dve spoljne poprecne
zemlju zategnite kапар da Ьiste oznacili
dimeпzije prostora na kojem cete postaviti
uzdignutu platformu. Ako се platforma Ьiti
pravougaoпog ili kvartanog oЬ!ika, izmerite
dijagonale. I kad је duzina оЬе dijagonale
jedпaka, platforma се Ыti tacno
pravougaona li kvadratna.
2 Ako cete konstгиkciju platforme
ucvrstiti na kucu, zidпu plocu pricvrstite
vijkom na zid, i pobrinite se da gomja
povrsina bude najmanje 150 mm ispod
hidroizolacione folije.
3 Srediпe greda иrazmacima od 300 mm
obelezite od svakog kraja па zidnoj ploci i
па пjih zaЬijte konzole greda. MoZda cete
donekle izmeniti razmak ukoliko duziпa
пiје deljiva sa 300.
4 lskopajte 300 mm duboke i isto toliko
siroke гире gde cete postaviti stubove. Stub
Ьi trebalo da se пalazi na svakom uglu, а
sledeci и пizu па svaka dva metra. Postavite
betoпski Ыоk па dno svake гире i па njega
polozite bazu od 100 х 100 mm za stub.
5 LiЬelom proverite da li stubovi stoje
uspravno, potom ih privremeno ucvrstite
podupiracima, а potom napuпite rupe beto­
пom, saЫjajuci ga sto vise oko baze stubova.
Веtоп Ьi trebalo da cini mesaviпu od
jedпog dela cemeпta, dva dela peska i tri
Koпzola grede
Zidпa greda
Baluster
Stub
stepeпista
dela sljunka. jos jednom proverite da su
stubovi vertikalпi i poravnati sa zategnutim
kaпapom, а potom ih ostavite 48 sati da se
beton scvrsпe pre пеgо sto пastavite s
poslom.
grede па kraj zidпe ploce, i ucvrstite uglove
drvenim komadima. Proverite da li su grede
poravnate, potom izbusite гире i vijcima
ih pricvrstite na nosece stubove drveпe
platfoпne. MoZda се vam Ыti lakse da grede
ostavite nesto duze, а da ih skratite sa
spoUпe strane пosecih stubova tek kad ih
pricvrstite па svoje mesto.
7 Namestite predпju пosecu gredu - glavnu
prednju poprecпu gredu - па svoje mesto.
Pricvrstite је vijcima na поsесе stubove
platforme, ра је potom skratite i poravnajte
s ivicama spoljnih bocnih greda.
8 Konzole greda (gore prikazaпe) ekserima
ucvrstite sa unutrasnje straпe glavne predпje
poprecne grede и razmacima identicnim
oпima koje ste nacinili па zidпoj ploci,
ili па zidnoj gredi.
9 Isecite sve grede па potrebпu duziпu,
а potom ih ubacite и konzole i cvrsto ih
za5rafite.
1 О Izrezite i poravnajte роdпе daske tako
da budu pod odgovarajucim uglom prema
poprecпim gredama, i upotreЫte ро dva
vijka na mestu gde svaka daska prelazi preko
grede. Ucvrstite ih za поsесе grede elektric­
nim srafcigerom sa dva vijka, ро 25 mm
udaUeпa od ivica. Ugaonikom proverite da li
је svaka daska platfoпne precizпo postavljena
pod pravim uglom sa пoseCim gredama.
11 Daske postavljajte pocevsi od kuce,
ostavljajuci izmedu njih ро 5 mm razmaka.
Као distaпcere koristite eksere, kartone ili
komade drveta, а kad daske pricvrstite,
uklonite ih i ponovo upotreЬite и istu svrhu
sve dok svaku dasku ne budete fiksirali па
svoje mesto.
12 Ako је platforma visoka dovoljno da
ograda zahteva гиkohvat, pricvrstite ga sa
unutrasпje strane stubova, na metar visiпe
iznad povrsine poda.

Pergola, luk i senica
Pergole i slicni bastenski objekti mogu Ьiti veliki ili mali, jednostavni ili slozeni, cvrste ili
slabe konstrukcije. Cesto ugradene uza zid stambenog objekta, koriste se da Ьi prekrile
stazu ili povezale dva mesta u basti, опе vrlo lako izЬiju u prvi plan i postaju prva stvar
koju uocimo u basti zbog cega njihovo mesto moramo krajnje pazljivo da izaberemo,
kao i da se pobrinemo da budu dobro sagradene.
Tipovi konstrukcije
Pergola Opsti naziv za niz jednako
razmaknutih lukova i na vrhu povezanih
nosecim gredama. Moze Ьiti samostalno
podignuta ili ugradena uza zid. Njena
svrha је oЬicno da podupire penjacice.
Arkada Vrsta pergole, samostalno
podignuta ili pricvrscena za zid izlozen
vremenskim prilikama.
Kolonada Nadsvodena arkada koja
pokriva stazu izmedu dva objekta.
Loda Vrsta pergole ugradene uza zid
kuce, cesto sa staklenim ili oЬicnim kro­
vom. Ponekad је zastakljena i sa strane.
Senica Konstrukcija koja ograduje
prostor za sedenje, ali spreda otvorena.
То је oЬicno pergola ili luk zatvoren s tri
strane, najcesce obraslim cvecem.
Luk Konstrukcija koja se sastoji od par
uspravnih ili potpornih stubova zasvodena
resetkasto povezanim gredama; oЬicno
ukrasava stazu ili bastenska vrata.
lzbor mesta i polo:Zaj
• Pergola koja pokriva stazu moze da vas
podstakne na istrazivanje ili da vas odvede
na drugo mesto u basti.
• Ravne pergole prosiruju vidik i daju ram
celokupnoj slici baste koja se odatle vidi,
dok su zaoЬ!jene zanimljive јег im se ivice
jedva naziru.
• Kada se kao konstrukcija ugradi uza zid,
pergola formira elegantan prolaz iz
unutrasnjeg u spoljasnji prostor, posebno
ako је stilski uskladena sa kucom.
• Pergola jednostavno moze da pokrije
prostor da stvori ugodan kutak za sedenje
i zakusku.
Dizajnerski saveti
• Ako se raskosno ukrasi Ьiljkama,
pergola moze da stvori utisak prozracnog,
zivopisnog tunela. Pojednostavite dizajn
ako u prvi plan zelite da istaknete biljke.
• Neukrasena pergola ili luk mogu
poprimiti ukrasne karakteristike skulpture.
Ukoliko u vrtu zelite da stvorite
•
harmonicniju atmosferu, pergole planirajte
tako da udaljenost izmedu lukova bude
jednak rasponu iznad ulaza.
Nadstresnicu uz kucu ugradene pergole
•
napravite s nagiЬom nadole, н s!нсајн da
kasnije odlucite da је zastaklite ili stavite
krov i pretvorite је u lodu.
Као zavrsni potez kojim mozete
•
doprineti jos vecoj dekorativnosti pergole,
podignite krovne grede uvis i oЬ!ikujte vrh
na sredini da Ьiste proizveli utisak najvise
tacke svoda, ili mozete podiCi, zasvoditi ili
uoЬ!iciti njene krajeve tako da docaraju
orijentalnu atmosferu.
• Za prijatan prolazak pergolom, posebno
ako је obrasla cvecem, visina ispod
krovnih greda mora ostati 2,2-2,5 m, а
sirina izmedu ulaznih stubova trebalo Ьi
da iznosi 1,5 m.
• Prilikom izbora materijala i dimenzija,
pre se odlucite za јасе materijale jer се
tako konstrukcija izdrzati udare snaznih
vetrova i tezinu vlaznog rastinja.
Materijali
Drvo Najpopularniji materijal је obradeno
drvo, uglacano i hemijski obradeno.
Preporueljivije је da nabavite presovano
drvo zato sto је otporn* na truljenje i ne
zahteva dodatnu obradu da Ьi se ocuvalo.
Medнtim, presovano drvo boju ne upija
dobro; zato је najbolje da uzmete oЬicno
neobradeno drvo ako kasnije budete zeleli
da mu dodate licnu notu.
Rustikalni stubovi su atraktivna
alternativa obradenom drvetu. Da Ьiste
postigli efekat autenticnog rustikalnog
izgleda upotreЬite neobradene stubove s
korom, ali ako zelite da budu i dugotrajni,
izaberite obradene stubove bez kore.
Plastika Danas se u okviru asortimana
vrlo lako mogu pronaci dugotrajni kompo­
zitni materijali proizvedeni od reciklirane
plastike. Slicni su poput drveta i ponasaju
se poput njega, ali su vestacl6. U prodavni­
cama botanicke i bastenske opreme mogu
se kupiti kompleti gotovo u potpunosti
napravljeni od plastike, s delovima koji se
lako sklapaju. То Ьi moglo da predstavlja
dobro resenje ako se smatrate nedoraslim
jednom takvom zadatku kao sto је gradenje
pergole od osnovnih materijala.
Cigla ili kamen Za velike, cvrste, samo­
stalno podignute pergole upotreЬite cetvr­
taste nosece stubove od cigle ili kamena koji
mogu da podnesu nadstresnicн od teskih,
resetkasto postavljenih drvenih greda.
Metal Lukovi od cevastog metala, ravnih,
zaoЬ!jenih ili trouglastih profila moderni
su i neupadljivi; pocinkovani ili plastifici­
rani lukovi su dugotrajniji od drvenih.
Saveti za izgradnju konstrukcije
• UpotreЬite !Љelu i visak radi preciznog
postavljanja stubova i greda.
• Kvadratni i pravougaoni elementi се Ьiti
pod pravim uglom ako su im оЬе dijagonale
jednake duzine.
• Sto је veci razmak izmedu stubova, to oni
i nosaci grede moraju Ьiti deЬlji.
• Da Ьiste pergolu ucvrstili, sve spojeve
ojacajte konzolama, Ьilo u oЬliku slova Т
ili ugaonim.
• Dijagonalno ucvrsceni stubovi ili ugaoni
podupiraci takode doprinose cvrstini,
posebno na konstrukcijama sa rustikalnim
stubovima.
• Kod konstrukcija koje se naslanjaju
na zid stambenog objekta, poduprite jedan
kraj poprecne grede na vijcima ucvrscenu
zidnu plocu dimenzija 100 х 50 mm.
Krajeve spojite rezom ili ih нbacite н
metalne konzole.
• Ojacajte spojeve na oЫanjanom drvetu
sa vodootpomim lepkom.
• Jedna opcija spajanja krajeva jeste da
нpotreЬite spojnice na preklop. Povrsine
оЬа elementa cvrsto prianjaju i cine snazan
i otporan spoj.
• Sigumosne spojnice ojacavaju spojeve na
mestu gde se grede spajaju s preckama.
lzgradnja
pergole
Jednostavna drvena pergola s
ravnim krovom, cvrsta dovoljno
da izdrzi gomilu puzavica vrlo
lako moze da se montira, mada је
zadatak laksi ako radove izvode
zajedno dve osobe.
Alat: tezak kovacki cekic; liЬela; dleto; таU;
kljuc za maticc; busilica
Materijal: (za pergolu dugu 4 т, siroku
2 т, i visoku 2,2 т, s gredama dimenzya
1 ОО х 1 ОО тт) б uspravnih stubova visine
2,7 т; 2 nosece.grede (glavne grede) cluzine
4 т; 5 poprecni11 gгecla cluzine 2,2 т; vijci
ocl 80 тт; vijci od 200 тт ili zav1'tnji s
navojem; б klinastih metalni11 nosaca stubova
1 Obelezite povrsinu gde zelite da postavite
pergolu. Koristeci kratke komade drveta,
oznacite mesta za stubove, tri sa svake
strane i medusobno razmaknute 1,5 m.
2 Zabodite klinaste metalne nosace
stubova u zemlju da poduprete cetvrtaste
stubove. UpotreЬite kovacki cekiC i zastitite
vrh klina Ыokom tvrdog drveta (koji moze
da se kupi) ili izrezanim komadom drveta
odgovarajuce velicine.
3 Uglavite stubove u siljate metalne nosace
i stegnite dva vijka s оЬе strane kako Ьiste
ih ucvrstili; proverite da li su vertikalni.
4 S jedne strane pergole na vrh stubova
stavite nosecu gredu tako da na оЬа kraja
greda podjednako viri preko stubova.
LiЬelom proverite
da li је greda
horizontalna.
Oznacite polozaj
tri stuba na
nosecoj gredi i
dve srednje tacke
izmedu stubova.
5 Na obelezenim
mestima dletom i maljem izrezite pet spo­
jeva na preklop (str. 53) sirokih 100 mm
i dubokih 50 mm, u koje cete uglaviti
poprecne grede. Ponovite isti postupak s
drugom nosecom gredom. Obelezite i
izrezite odgovarajuce preklopne spojeve na
poprecnim gredama, ponovo ih ostavljajuci
da strce oko 150 mm na svakom kraju.
UCVRSCIVANJE STUBOVA BETONOM
Ako gradite masivпu koпstrukciju ili
pergolu podizete па peskovitom tlu,
gde bi mogla da popusti pod пaletom
sпa2пih vetrova, morate izgraditi cvrst
temelj. Zato stubove morate da
polozite u betoпske, а пе u siljate
metalпe поsасе.
1 lskopajte uskom lopatom rupu za svaki
stub. Napravite rupe u oЫiku kvadrata
siriпe 300 mm i dubiпe 600 mm.
2 Stavite па dпо svake rupe sloj sljuпka
dеЫјiпе 1 ОО mm da biste olaksali dreпa2u
i sprecili truljeпje podпozja stuba.
3 Pomesajte Ьеtоп u rucпim kolicima ili
mesalici u odпosu јеdпа lopata cemeпta,
dve peska i tri agregata. 1 mesajte dok пе
doЫjete malo guscu mesaviпu, јег се
6 Postavite odozgo na stubove
nosece grede, zajedno s tri poprecne
grede koje ih povezuju. Burgijom
izbusite rupu kroz spojeve i ucvrstite
ih na stubove 200-milimetarskim
vijcima ili zavrtnjima s navojem.
Spojite dve poprecne grede s
nosecim gredama 80-milimetarskim
vijcima.
7 Na kraju ofarbajte ili premazite
citavu pergolu zeljenom bojom ili
sredstvom, ali pripazite da nije stetna
ро Ьiljke i zivotinje. Mozete takode
dodati i nekoliko vijaka s usicama
i plastificiranu zicu da Ьiste podstakli
rast Ьiljaka preko pergole.
stubove ucvrstiti bolje od izuzetпo vla2nog
Ьеtопа dok se пе scvrsпe.
4 Stavite stubove u rupe i proпadite
pomo6пika da vam pomogпe da ih lopatom
ispuпite betoпom dok vi pomo6u libele
budete proveravali da li su stubovi vertikalni.
Redi Ьеtоп oko stubova sabijte drveпim
kliпom da Ыste ga uciпili sto kompaktпijim
i isterali sve vazdusпe dzepove.
5 Ako stubovi пе6е da stoje uspravпo ili
ako је vetrovito, poduprite ih privremeпo
podupiracima da ih dГZe u vertikalпom
polozaju sve dotle dok se Ьеtоп пе scvrsne.
6 Nakoп dva ili tri dапа ukloпite
privremeпo postavljeпe podupirace. Pre
пеgо sto пastavite sa izgradпjom pergole,
proverite da li se Ьеtоп dobro scvrsпuo.
 // \� Krovni Лlс
4 12 п1Пl рlоё:е od iverice za spoljnu
х ..- /\ iekser1

lzgradnja senice
upotrebu, dilllenzija 1 .5 111 х 600 n1n1

::,�:�:
1 х 1,8 ni niekog
drveta raz111era
Ako u basti vec imate dovoljno
2 ' ''""'" "'""" \
50 х 25 111111 za
prostora za gradjenje objekta, krovne letvice

senica се vam pruziti senovit

kutak za sedenje sa potpuno
drugaёijim pogledom па bastu.
15 х 1,8 111
Osim toga, strane su оЬlёпо drvene оЫоgе
raz111era
pokrivene drvenim resetkama +----- 1 оо х 19 Пllll

koje pruzaju oslonac puzavicama. 3 х 1 ,5 111 niekog drveta

razniera 75 х 25 llllll

Alat: тета traka; rucna ili elektlicna

za straznje preё:ke

testera; elektricna busilica sa spiralnim

svrdlima; ugaonik; srafciger; cekiC; zaЬijac
eksera;noz; uredaj sa smirgl papirom i
smirgla; olovka i kanap; cetka 4 noseё:a
Materijal: (za senicu siline oko 1,5 т, stuba
di111enzija
duЬine 600 тт i visine 2, 4 m) delovi od 1 ,8 111 х 75
imp1-egniranog mekog drveta prikazani па х 75 Пllll �

slici desno. Isto tako, potrebni su vam vijci

za drvo s upustenom glavom; ekse1i za р/осе;
krovni filc i ekseri s velikom ravnom glavom 1 х 1,8 111 n1ekog vijciza
9 х 1,5 111 mekog clг\1eta drveta raz111era drvo br. 8,
i okruglim tгupom i dugackim k/junastim
1·аz111ега 75 х 25 111111 za 75 х 38 Пllll za -�- od 60 111111
vrhom; PVA (polivinil acetat) lepak za dгvo; preё:ke поsеё:еg
Гго11tаlпi i stгa:::11ji deo
zа5Шпа Ьоја za dгvo okvira
пoset.:eg ok\·i 1·а i let \'it.:e

Sta vam је potrebno

lzrada okvira Na slit.:i Sll pгik.cшi S\'i delo1·i pOLгelJ11i ::а izgr-aclпjLl se11ice
siгoke 1,5 n1, clLtboke 600 1m11 i \'isoke 2.4 111, sto 1е do1•oljno cla cl1·e osobe LtC!obпo
sede 1ecl па рогесl cl гLige.

METALNI NOSACI
S VIJCIMA
Ako senicu gradite па poplocanoj
ili betonskoj povrsini, stubove mozete
da postavite u metalne nosace
ucvrscene vijcima. Posto zavrsite
osnovni okvir (korak 3), postavite
svaki stub u bazu i namestite okvir

1 Isecite prednje i straznje grede

tako da svi uglovi konstrukcije budu
pravi. lzbusite i spojite rupe za
dimenzija 75 х 25 mm i tri povezujuce
ucvrscivanje, umetnite metalne
grede 75 х 38 mm ро duzini. Zalepite ih
naglavke i vijcima ucvrstite svaki nosac.
i vijcima ucvrstite kako Ьiste napravili
Potom vratite konstrukciju u nosace
noseCi okvir.
i ucvrstite svaki stub u njegov nosac.

2 Vijcima pricvrstite noseci okvir na stubo­

ve tako da vrh okvira bude oko 450 mm
iznad zemlje. Prvo spojite dva stuba, а po­
tom pronadite pomocnika da drzi okvir dok
vi pricvrscujete druga dva stuba. Proverite
da li okvir formira prav ugao sa stubovima.

3 Podignite celu konstrukciju i na vrh

stubova ekserima zakucajte drvene komade
kako Ьi okvir ostao pravougaon. Na ceone
strane straznjih stubova vijcima ucvrstite tri
gredice za oЫogu - jedan vijak pricvrstite
na vrhu, jedan na mestu oko 300 mm
iznad zemlje i treci izmedu.

Ucvrstite drvenu oЫogu na nosece
horizontalne grede, dasku ро dasku.
Skliznite zlebastu ivicu svake daske
preko рега susedne i zakucajte ih
odozgo da Ьiste ih poravnali.
2 Pricvrstite spreda prvu dasku na hori­
zontalne grede i zakucajte је ekserima.
А potom svaku sledecu dasku zakucajte
kroz pero kako Ьiste prikrili mesta na
kojima su pricvrscene kada ubacite narednu.
3 Isecite i pricvrstite sest letvica.
Pricvrstite
prednje i stra2nje letvice na ugaone
stubove, а potom izmedu ostalih napravite
jednak razmak koristeci komad drveta ili
distancer. Pomocu dva vijka sa upustenom
glavom pricvrstite letvice na grede.
4 Okvir za senicu cete zavrsiti tako sto cete
na ivice njene konstrukcije dodati resetkaste
ploce dimenzija 1800 х 600 mm. Postavite
ploce izmedu njenih stubova, na njima
izbusite razmaknute rupe i zasrafite ih.
Postavljanje krovne
konstrukcije
1 Isecite dve ivice zabata od sperploce
deЬljine 12 mm u oЫiku pravougla dimen­
zija 1500 х 600 mm i ismirglajte isecene
ivice. Nacrtajte krivu liniju na prednjoj
ploci (dole prikazana skica) i isecite је.
CRTANJE KRIVE LINIJE
Da biste пacrtali krivu liпiju siriпe 1 ,2 m
i visiпe 28 cm, obelezite пajvisu tacku
krivulje (А) 28 cm izпad Ьаzпе liпije.
lzmerite 60 ст od tacke А do Ьаzпе liпije
da biste proпasli dva fokusa elipse (В).
Ucvrstite mali vijak u svaki fokus i
povezite omcu od zice oko пjih tako da
olovku koju dГZite па omci stoji па tacki А
kada је опа zategпuta. Pomerajte olovku
oko prsteпa da пacrtate koпturu elipse.
® 1,50 m ®
2 Horizontalne grede dimenzija
50 х 25 mm zalepite i vijcima pricvrstite
na najvise ivice unutrasnje strane svakog
zabata. Zalepite i zasrafite dve koso postav­
ljene sperploce krova za gomje ivice zatona
da zavrsite krovnu konstrukciju. Potom
tako sastavljenu krovnu konstrukciju
postavite na vrh stubova i pricrvstite
је za njih dugackim vijcima.
3 lsecite komad krovnog filca da pokrijete
krov i pricvrstite ga ekserima s velikom
ravnom glavom. Dodajte tаЫе koje vise
na isturenom kraju krova ako zellite
da prekrijete ivice zabata.
Decje igraliste
Ako imate decu, Ьilo Ьi idealпo da
im пapravite bezbedпo igraliste u
dvoristu iza kuce. Obratite paiпju
па svoju bastu i izvrsite aпalizu koja
Ьiste mesta mogli da vam posluze
kao decje igraliste - drvece za
drveпe kucice ili sпаiпа graпa па
koju mozete da okacite ljuljasku.
Bezbedan prostor
Najpogodnija mesta za igraliste takode su
i опа koja su najjeftinija - ravan otvoren
prostor gde deca mogu trcati, voziti Ьicikl
i igrati se opusteno. Ako tu ima drveca,
jos bolje: опа daju hladovinu i podsticu
inventivnu i mastovitu igru.
Da Ьi deca Ьila na jednom mestu,
pozeljno је da taj prostor ogradite ili
ogradom ili zidom. Iako su mnoge baste
vec ogradene zidovima i ogradama, imajte
u planu da postavite dodamu ogradu ako
vam је basta velika. lsto tako, morate
ograditi ribnjak i bazen.
Zabavni sadrzaji za igru
Postoji veliki asortiman bastenskih igracaka
od drveta, metala i plastike koje mozete da
kupite. Nemojte pri tome kupovati isuviSe
velike igracke za vasu bastu, i pazljivo
sledite instrukcije prilikom njihovog
sklapanja. Proveravajte s vremena na vreme
sve spojeve da Ьiste se uverili da је igra na
tim mestima za vasu decu bezbedna.
Mala deca vole kucice za igru. Iako
mozete da se izlozite velikom trosku da
kupite kucice slozenije konstrukcije, dete
се se podjednako !еро zabaviti i igrajuCi
se u jednostavnoj kutiji od iverice s
prozorima. Ili se odlucite da malu baraku
u kojoj drzite alat privremeno pretvorite
u prostor za igru i da је kasnije, kad deca
svojim uzrastom prevazidu taj nivo zabave,
ponovo koristite u istu svrhu.
Priprema podloge za
bezbednu igru
Mozete maksimalno da smanjite rizik od
modrica i ogrebotina tako sto cete posta­
viti meku podlogu ispod ljuljaske, kao i
kod okvira za penjanje. Najjednostavnija
podloga је debeo sloj ivera.
Alat: makazc ili ostar поz; тау; moZda
tcstaa; srafcigeг
Materijal: zastitni sloj и vidu јо/уе protiv
korova dovoyno veliki da pokrijc ес/и povrsinu;
matcrijal za iviёnjak (kao sto је postavyanje
iviёnjaka od dгvcnih grcdica iscёcnih od okrug­
log trupca, kojc mozctc da kupitc и prodavni­
cama Uradi sam); ncrdajuci ёcliёni vyci; iver
(Ьrој vreca zavisi od veliёine prostora)
1 Izaberite oЬ\ik i veliciпu povrsiпe па
kojoj zelite da postavite zeljeпe ivicпjake.
Pobriпite se da se prostire u dovoljпoj meri
oko rama za репјапје da biste uЬ\aiili
posledice ukoliko dete раdпе.
2 Kad budete zadovoljпi izabraпim prosto­
rom, пamestite ogradu na svoje mesto. Stu­
bove zakucajte cekkem и travnjak i potom
spojite delove ograde pomocu nerdajucih
celicпih vijaka. Postavite foliju protiv korova
и okvir igralista. Nema potrebe da је pricvr­
stite zato sto се је iver fiksirati da stoji na
mestu.
3 Razgmite iver taпkom sloju (najmaпje
и ploce deЬ\jine 12 mm s kratkim stranama
50 mm) preko folije. Ovako postavljena
podloga пiје zahtevna и pogledu odrzava­
nja - potrebпo је samo da је malo s vreme­
na па vreme rastresete i pokrijete iverom.
Mali bazen s peskom
Sva deca vole pesak. А ovo је altemativa
sjajnim plasticnim verzijama koje se prodaju
и prodavnicama igracaka. Ovaj bazen s pes­
kom ima poklopac da ga stiti od kise i zivo­
tiпja onda kad se пе upotreЫjava. Potrudite
se da proпadete pesak specijalпo паmепјеп
za igru - gradevinski pesak се umrljati
odecu i оЬiспо је isuvise grub za igru.
Alat: cekic; burgija; testera; zica i drveni klino­
vi; alat za ivicnjak; lopata; srafciger; metar;
olovka; alat za pravUenje i.icanih spajalica
(ili cekic ј ekseri s velikom glavom); smirgla.
Materijal: osam dasaka; cetiri 50 х 50 тт
drvena stuba (duga oko 350 тт sa siljatim
iicama) za uglove; vijci za drvo; ploca od
12 тт vodootpome iverice za poklopac i
uglove; tri grede dui.ine 50 х 25 тт za rub
poklopca; 2 х 2 т nepropusne Јolije; sest ili
vise vreca peska za bazen.
Ваzеп za igraпje s peskom prikazaп па
slici и oЬ\iku kvadrata od 1200 mm
dubok је koliko cine dve daske.
5 Sipajte pola vrece peska и rupu i
poravnajte ga da Ьiste doЬili ravnu
povrsiпu za nepropusnu foliju bazena.
Postavite foliju u bazen i ispunite је
peskom pre nego sto је skratite da bude
adekvatne velicine - sama tezina peska
се је povuCi duЬlje u rupu.
1 Odaberite polozaj bazena s peskom.
Pokusajte da ga postavite tako da пе bude
izlozen direktпoj suпcevoj svetlosti posto се
и tom slucaju refiektovati ultraljublcastu
svetlost, povecavajuci na taj пасiп rizik od
opekotiпa. Zabodite kliп и svaki ugao i za­
tegпite kanap okolo celom duzinom. Potom
upotreblte alat za ivice da sa te povrsine
ukloпite travu па dublпi od oko 50 mm.
6 Podrezite foliju za oЬ\aganje dopustajuci
pri tome da svuda oko 50 mm natkrili
ivice. Potom је malo savijte dole da Ьiste
doterali ivicu i pricvrstite је ekserima za
spoUni deo daske. Neka vas ne brinu
пabori na uglovima - oni се Ьiti skriveпi
zasekom na krajevima.
7 Isecite cetiri pravougla trougla od sper-
dugim oko 350 mm. OSmirglajte isecene
krajeve da Ьiste uklonili iver; izbusite vodice
i pricvrstite ih vijcima na uglove bazena.
2 Upotreblte ostru lopatu da ukloпite
travu i iskopate zemlju и duЬiпi od
50 mm. Potrudite se da dпо bude sto
8 Da Ьiste napravili poklopac, izmerite
spoljпe dimenzije bazena i isecite kvadrat
ravnije, i iskopajte koreпje i пeravnine.
od iverice za 50 mm duzi svuda okolo.
Fiksirajte okvimu lajsnu dimenzija
3 ёekicem ukucajte ugaone stubove и 50 х 25 mm na tri strane poklopca i
zemlju tako da svojom visinom odgovaraju
pricvrstite dve rucke na straпi suprotnoj
deЬ\jini dve daske od podnozja koje ste
od one koja nema okvimu lajsnu. То се
fon11irali iskopavanjem.
vam omoguciti da kliznim pokretom
otvarate i zatvarate poklopac, а ne da
4 Precizno izmerite udaljenost izmedu ga podizete - to ы vec Ьilo tesko.
stubova pre nego sto presecete daske na
adekvatnu duzinu; ploce се na uglovima
obrazovati ceone spojnice. Izbusite и
daskama rupe vodice, ра ih pomocu
vijaka pricvrstite na stubove.
lzbor pomocnih zgrada
Zasebna zgrada је Ьilo koji objekat koji nije povezan s glavnom kucom, ali ipak cini deo
imanja. Zasebne zgrade obuhvataju funkcionalne ostave i radionice, ukrasne letnje kuce i
bastenske kuce ili letnjikovce, staklene baste i barake. Faktori koji se moraju uzeti u obzir
kad se odlucujete za zasebnн zgradu obuhvata upotrebu, stil, trajnost, velicinu i buclZet.
Upotreba
Cesto vam moze Ьiti potrebna upravo
bastenska supa za alat. Obratite painju na to
koliko alata imate i koliko zelite da odlozite
- ne samo trenutno, vec isto i u buducnosti.
Napravite spisak stvari koje zelite da ostavite
u bastenskн ostavu i pokusajte da vizнelizu­
jete koliko се one prostora zauzeti. Isto tako,
morate imati u vidu i druge stvari koje Ьiste
mogli drzati н ostavi, kao sto sн bicikl i decje
bastenske igracke. Supa ili zasebni objekat
koji је premali uCinic'e vas nezadovoljnim i
verovatno necete moci da ga upotreЬljavate
onako kako Ьi trebalo. Ako nameravate da
drzite Ьiljke u zasebnom objektu - u baraci
ili staklenoj basti, na primer - razmislite о
tome da li zelite na tom mestu da ih drzite
preko zime; kao i о tome da li taj objekat
zelite da koristite i kao ostavu za opstu
upotrebu.
Stil
Bastenski zasebni objekti mogu Ьiti vrlo
raznovrsnog stila. Potrudite se da odaberete
onaj koji се se najboUe uklopiti u vase
okruzenje, ро stilu i ро velicini. Na primer,
dobar izbor staklene baste za malo dvoriste
jeste da se jednom stranom naslanja na
osuncani zid. Veca basta, medutim,
moze da bude podesna i za mnogo
vece i masivnije konstrukcije.
Trajnost
Male ostave i drugi zasebni objekti mogu
se lako rasklopiti ako se selite, dok su
temeUnije gradevine trajnije. Iako to moze
doprineti lakSoj prodaji i vecoj ceni vase
kuce, vi cete u novoj kuci morati da krenete
od pocetka ukoliko pored nje nema slicnog
objekta koji vam је potreban.
Velicina i budzet
• Bastenske supe u vidu gotovih fabricki pro­
izvedenih kompleta, koji sadrie daske koje
se sklapaju spojnicama ро sistemu zleb-pero
ili na preklop, mogu se pronac'i u dimenzi­
jama od 1,8 х 1,2 m, ра sve do 3 х 1,8 m.
• Letnjikovci s dvokrilnim vratima i
krovovima ciji oЬlik moze da se Ьira
prema zelji mogu se pronaci u dimenzi­
jama od 2 х 1,8 m do 3,2 х 3 m.
• Preporueljivo је da minimalne dimenzije
za staklenu bastu ili baraku budu oko
2,5 х 1,8 m. Aluminijumske staklene baste
s prozorima i/ili ventilacionim resetkama
na pocinkovanim stubovima dostupne su u
dimenzijama koje se krecu do 4,4 х 2,5 m.
One koje se naslanjaju na kнcu mogu Ьiti
dimenzija od 1,9 х 0,5 m do 3,8 х 2,5 m.
Dizajn i naCin gradenja takode нticu na
cenu, zato је mudrije da se prvo malo
upoznate sa asortimanom i razgledate,
ра tek onda odlucite izmedu viSe opcija.
lzbor materijala Ostave i radionice moraju
imati opciju da se zakljucaju i obezbede, kao
i da budu masivnije konstrukcije; staklene
ba5te ili barake moraju Ьiti sto prozracnije i
osvetljenije prirodnim izvorom svetlosti, ali
Ьi trebalo da budu i dovoUno jake da izdrie
i najgore vreme - нprkos tome, izbegavajte
vetrovita mesta.
Cigla i Ыоk Dobar izbor za trajni zasebni
objekat i one kucice koje се slнziti kao
radionice i prostorije u kojima cete boraviti
dнze bavec'i se svojim hoЬijem, а ne samo
ostavljati stvari. Spoljasnji zid konstn1kcije
koji se sastoji od spoljasnjeg i unutrasnjeg
zida podeUenog praznim prostorom znaci da
је objekat propisno izolovan ро istom, ili cak
boljem, standardu od glavne kuce, tako da se
lakSe postavljaju unutrasnje instalacije i
okovi. One se sporije grade i skupUe sн od
gotovih montaznih objekata koji se sklapaju,
ali su zato dugotrajnije.
Kuca od drvene ramovske Ova
grupa obuhvata mnoge tipove objekata
od jednostavne gotove montazne ostave
koja se sklapa ili staklene baste do slozenog
i skupog tipa gradevine, kao sto је vrsta
konstruktivnog sklopa koji је karakteristican
ро upotreЬi vertikalnih stubova i horizon­
talnih greda koje prenose opterecenje
preko otvora. Gotove montazne kucice lako
se podiZu i moze ih sklopiti nekoliko ljudi
za nekoliko sati. Konstruktivni sklop kod
kojeg se upotreЬljavaju vertikalni stubovi
i horizontalne grede nalazi se na drugom
kraju spektra i zahteva poseban alat,
tehnike i profesionalne radnike. Staklene
Metal је izdriijiv i predstavija opciju koja пе zahteva mnogo odriavanja za bastensku
ku6icu. Ne iziskuje redovan tretman zastite od truijenja kao drvo i vrlo је pouzdan materija/.
Р/осе se оЬiспо sk/apaju, tako da se konstrukcija prema potreЬi moze lako rasklopiti.
baste od drvene ramovske konstrнkcije
mogu se zastakliti i pricvrstiti za podlogu
ili postaviti na niske zidove od cigle da
Ьi se ojacale i da Ьi se zastitile Ьiljke.
Aluminijum i ostali materijali Metalne
kucice i staklene baste (pogledajte dole
prikazanu sliku) su lake i zato se moraju
pricvrstiti za masivan, oblcno betonski,
kameni temelj ili stubove zaЬijene u beton
u zemlji. Drugi stilovi imaju pocinkovani
temelj na koji se postavlja i uklapa ram.
Takvi objekti nisu zahtevni u pogledu
odrzavanja i zbog lake montaze predstav
ljaju dobar izbor ako u jednom trenutku
budete zeleli da ih uklonite.
Staklo Staklo је materijal koji se oЬicno
koristi za oЬlaganje prozora na staklenim
bastama. Staklo koje se upotreЬljava u
okviru hortikulture је debelo 3 mm i
lomljivo. Kaljeno staklo se moze nabaviti,
ali је skuplje. Prilikom izbora stakla,
obratite paznju na ivice: sto izgleda
zelenije, to teze propusta svetlost.
Cvrsta plastika predstavlja altemativni
materijal. Ona је savitljiva, manje lomljiva
i propusta svetlost 90 %. Medutim, ovi
materijali su skupUi od stakla i lako
skupljaju prasinu zbog ugradenog statickog
elektriciteta.
Prozori kod vecine gotovih drvenih supa
su od pleksiglasa.
Prednosti
Visestruka namena mnogih zasebnih
objekata moze da se prosiri uvodenjem
struje i vode. То vam omogucava da ih
upotreЬljavate i kad је mrak, da ih zagrevate
i koristite vodu za zalivanje baste ili pranje
kola. Vecina ovih objekata klasifikuju se
kao privremene gradevine i za njih nije
neophodna gradevinska dozvola. Medutim,
iz predostroznosti proverite podatke u
lokalnoj nadleznoj instituciji.
Montiranje
staklenika
Postavite staklenu bastu daleko
od nagnutih grana, па mesto gde
се dobljati najvecu kolicinu
svetlosti, posebno tokom zime.

Obelezite mesto gde се stajati staklena

basta, i proverite da li imate cvrst temelj
odgovarajuce velicine i tipa. Vazno је da
temelj moze da izdrzi konstrukciju koju
ste odabrali, i da је suv i uzdignut. Mozda
3 Postavite i sklopite strane staklene 6 Sada kada ste podigli konstrukciju,
kuce, i labavo ih povezite. Zajedno s izlepite izolacionim trakama mesta duz
се Ьiti potrebno da podignete temelj od
pomocnikom podignite straznju i jednu resetki da blste omeksali lezista na koja
cigli ili betona (str. 4 38). Neki gotovi
bocnu stranu staklene baste na temelj, се se postaviti stakla. Mala kolicina
kompleti za sklapanje staklenih basti и
а dok ih on bude drzao и tom polozaju, tecnosti na resetkama za stakla olaksace
paketu vec sadrze temelj, koji se mora
vi ih spojite, potom proverite da li је da trake Ьо\је prianjaju.
pricvrstiti za podlogu pomocu zavrtnja
ugao prav.
postavljenih и beton. Izbusite rupe i
pripremite beton.

Alat: libe/a, гuспа Ьu1·gUa ili гaspinjaca

Materijal: p1ib01· za staklenc Ьа5tе, mesani
beton; (ро potr-ebl) tecnost za ргапје

4 Spojite drugu i prednju stranu

staklene baste na prva dva elementa,
dok ih pomocnik cvrsto drzi. Potom 7 Konstrukciju pocnite da oЬlazete
osnovni okvir i snazno pricvrstite strane i krajeve na plocama od stak\a ili pleksiglasa.
pricvrstite ga temelj. Lakse i bezbednije је da to prvo uradite
zavrtnjem na na krovu, а potom sa svih strana.
cvrstu, uzdignutu 5 Pricvrstite krovnu kontrukciju Pricvrstite stakla na oЫozenu resetku
podlogu gde се na svoje mesto, а potom tu ubacite pomocu spojnica и oЬliku slova U.
staklena basta sve ostale njene delove.
stajati. Pobгinite 8 Konacno, montirajte i oЬlozite vrata,
se da ram bude i proverite da li se lako otvaraju i zatvaraju.
pravougaonog oЬlika i utisnite metalne Kad zavrsite s tim, snaino ucvrstite
kotve и rupe ispunjene betonom. zavrtnje cele konstrukcije.

2 Podesite i postavite na zemlju dva kraja

okvira, pre nego sto ih spojite.

PRAКТICAN SAVET
Prilikom monta.Ze konstrukcije kao sto је
okvir staklene baste preporucljivo је da
za pocetak labavo povezete delove, а

da ih pricvrstite tek kad se uglavi staklo.

Posto su stakla uglavnom izrezana pod
pravim uglom, to се vam pomoci
prilikom provere da struktura savrseno
prijanja oko njih.
Bastenska supa
Basteпska supa moze imati razпo­
vrsпu primeпu, od jedпostavпog
mesta za odlagaпje basteпskog
alata do radioпice ili prostorije u
kojoj se posvecujemo пasim hoblji­
ma. Опа moze Ьiti razlicitih dimeп­
zija, ра Ы Ыlо pozeljпo da bude
dovoljпo velika da ostvari vase
treпutпe i buduce potrebe. PaZljivo
osmislite mesto za ostavu, роsеЬпо
ako plaпirate da uvedete struju.
Montaza supe u fabrickom
pakovanju
Monliranje supe ёesto se moze obavili i za
svega nekoliko sati, i mada vam је i za naj­
vece delove potreban minimalan alat, moZda
се vam zatrebati pomocnik da Ьiste је sklo­
pili. Cak i najjednostavnije supe mogu Ьiti
znaёajno unapredene dodavanjem dodatnog
filca и krov da Ьi unutra ostale suve.
Ako ostavu zelite da koristite i kao
radionicu ili prostoriju и kojoj cete se baviti
hoЬijem, imajte и vidu da Ьi trebalo da
postavite izolaciju и unutrasnji drveni
okvir i da је unutra oЬloziLe ivericom ili
lesonitom, kao jedan vid zavrsne obrade.
Neke supe dospevaju potpuno obradene,
ali vecina ih se sastoji od neobradenog
drveta zbog ёеgа morate ili da је farbate
ili da nanosite zastitni sloj.
Alat: тета tr·aka; elektlicni sгafciga; elek­
tlicna burgЏa sa spiralnim i ukopnim zavrt­
njem; libela; ugaonik; ostaг noz; lenjir; cekic
Materijal: oprema za ostavu; (ро potreЬi)
dodatni Jilc za kгov
1 Ako ostavu ne gradite na uzdignutoj
ёvrstoj podlozi, pre nego sto poёnele sa
radovima Ьiсе vam potrebno da napravite
ёvrst i uzdignut temelj za konstrukciju.
N�jbolja opcija је da napravite betonski
temelj (slr. 438).
Drugi nacin Suv temelj moze da se
napravi tako da se na mestu gde је supa
postavi nekoliko betonskih рlоёа i da se
one obuhvate drvenim stubovima od
ograde, postavljenim pod pravim uglom и postavite nove. Prvo ih premazite slojem za
odnosu na horizontalne grede na podu
supe i razmaknutim maksimalno 750 mm.
2 Poёnite tako sto cete podiCi zabatni zid
na svoje mesto i podupreti ga stubom.
Donja lajsna svakog panela trebalo Ьi da se
polozi na pod supe, tako da se drvena
oplata pruza izvan temelja.
3 Podignite boёni panel na svoje mesto i
zasrafite ga za zabatni zid na mestu gde se
susrecu ramovi. Postavite tri zavrtnja na
svakoj spojnici, na vrhu, и sredini i и
podnozju panela.
4 Zavrsni deo postupka sto se tiёe zidova
sastoji se и tome da uklopile dve preostale
strane. Supa Ьi trebalo da stoji izbalansi­
rano na temelju, s panelima koji se pruzaju
preko poda i daskama koje ih prekrivaju.
Zidove jos nemojte priёvrstiti za pod.
5 Ako oprema za ostavu ukljuёuje i gredu
k�ja podupire krov, fiksirajte је od jednog
zabatnog zida do drugog.
6 Uglavite vrata и okvir i proverite da li se
lagano otvaraju i zatvaraju. Ako se ne otva­
raju lako, supa mozda ne formira potpuno
prav ugao. Olabavite krovnu gredu i pro­
verite svaki ugao s ugaonikom. Zakucajte
uglove ёekiCem kako Ьiste ih ispravili.
7 Podignite krovne panele na meslo i
priёvrstite ih za krovnu gredu, ako ona
postoji и okviru konstrukcije. Priёvrstite ih
vijcima kroz krov и bocne i zabatne zidove
da cvrsto podupru krov. Zakucajte ekse­
rima kompletnu konstrukciju za pod supe.
8 Isecite filc krova koji doЬijete sa supom
и tri jednaka komada, ро jedan za nagiЬ
krova i treci koji Ьi trebalo da postavite
preko vrha, preklapajuci svaki panel za
najmanje 75 mm. Pustite da na svakom
kraju visi za 50 mm.
9 Ekserima zakucajte filc na svoje mesto,
pocevsi od bocnih panela. Razmaknite
eksere 300 mm duz najvise postavljenog
filca i 100 mm duz zabatnih zidova i
nadstresnice. Postavite filc srednje duzine
preko vrha i zakucajte ga svuda okolo.
1О Uredno preklopite krajeve filca na
uglovima, potom cekiCem zakucajte trake
na svoje mesto. Ako ste sa opremom doЬili
i dekorativnu traku, zakucajte је ekserima.
11 Ekserima zakucajte trake na uglovima
supe da zavrsite konstrukciju, а potom
pricvrstite kracun ili kopёu i spajalicu da
osigurate vrata.
PROZORI NA SUPI
Sa vecinom gotovih supa za sklapanje
dobijaju se i prozori od pleksiglasa, koji
se vrlo lako uklapaju u ramove, takoae
sastavne delove opreme. Ucvrstite sa
spoljne strane plasticne ili metalne
prozorske daske i osigurajte ih drvenim
letvicama (ili drvenim trakama) za okvire
izmeau prozora. Uaite u supu i uglavite
prozore u ram. Prilepite ih trakom oko
ramova s unutrasnje strane.
Zamena filca
па krovu supe
Ukoliko па krovu postoji пekoliko
osteceпja, ili ako је па пekim
mestima procurio iako пе vidite
osteceпja, trebalo Ы da zamenite
oЫogu od Ьitumeпskog filca.
Pre nego sto pocnete s radom
Bitumenski filc se prodaje и zelenoj, стој
i crvenoj boji, i moze da bude razlicite
Lezine, sto је tezi, to duze traje.
Lako cete uspeti da dohvatite vrh krova
ako radite stojeci na dvostrukim lestvama
i krecete se okolo prema potreЬi.
Alat: dvostruke lestve, keseг; ostar поz;
clrvena letva duga 1 т; stara cetka;
(ро potreЬi) dleto, strug i srafcigeг
Materijal: zastita za drvo; Ьitumenski filc
za kгovove; pocinkovani ekse1i sa velikom
гаvпот glavom od 13 тт; hladni lepak
za filc. Mogu vam Ьiti potrebne nove daske
od mekog drveta ili sperploca za spoljnu
upotгebu ili ive1ica; daska koja је vertikalno
postavljena па krajeve krovnih greda i
ponekad podrzava zleb, slemenjaca ili
podupiraCi za strehu sa pocinkovanim
eksenma ili vijcima za ucvrSCivanje
Priprema
1 Odstranite stari filc. lzvucite sve stare
eksere pomocu kesera. Ako se neke glave
polome, ukucajte ёekiCem neravninu kako
ne Ьi ostetila novi filc.
2 Proverite da li postoje ostecenja ili znaci
truljenja na drvetu koje pokriva krov,
i zamenite ga na mestima gde је to
neophodno. Premazite zastitnim slojem
svako drvo koje zamenite i puslite ga da
se osusi pre upotrebe. Ako је potrebno
zameniti sperplocu ili ivericu, odsrafite te
delove i pricvrstite nove sa pocinkovanim
vijcima. Ako је potrebno zameniti ploёu sa
spojnicom и vidu zleba i pera, odstranite
deo spojnice (pero) pomocu cekica i dleta
da Ьiste је lakSe izvadili. Novu dasku sa
istim Lipom spojnice necete moci da
postavite ako prethodno ne uklonite pero.
3 Ukoliko postoje ostecenja na dasci koja
је venikalno postavljena na krajeve krovnih
greda, slemenjaёi ili podupiracima za strehu,
zastitu drvela i pricvrstite ih pocinkovanim
vijcima ili ekserima. Obradite na isti naёin
drvo za krov i pustite ga da se osusi.
4 lsecite ostrim nozem filc na trake
odgovarajuce duzine. Trake Ьi trebalo
da idu paralelno sa slemenom i da na
krajevima preklapaju krov 25 mm.

Priёvrscivanje filca
1 Postavite prvu traku tako da donjom
ivicom 25 mm preklapa podupirace za
strehu, а njene krajeve tako da 25 mm
poklapaju vertikalno postavljene daske
na svakom kraju. Prevlacite traku celom
njenom duzinom - od sredine prema
krajevima - da ispeglate nabore. Zakucajte
pocinkovanim ekserima od 13 mm gomju
ivicu filca za krovnu gredu u razmacima od
150 mm, а donju ivicu sa spoljne strane u
intervalima 50 mm. Zakucajte krajeve trake
sa spoljne strane vertikalne daske.
2 U uglovima gde se sastavljaju vertikalne
daske sa daskama na krajevima krovnih
greda, savijte suvisan filc u savrsen mali
trougao, poravnajte ga i na tom mestu
zakucajte ekser.
3 Obelezite liniju du.Z се\е trake 75 mm
niZe gomje ivice.
4 Nanesite lepljivu traku na gomju ivicu
filca, i pritiskajte је pratec'i obelezenu liniju.
Vodite racuna da se ona ne rasiri ispod
linije inace се se s leve strane ukazati tamna
mrlja. Ostavite lepak tridesetak minuta
da Ьi sto bolje prionuo uz povrsinu.
5 Postavite pazljivo sledec'u traku filca
preko lepka. Prislanjajte traku preko filca
od sredine prema krajevima da Ьiste porav­
nali povrsinu. Cvrsto pritisnite preklop.
6 Zakucajte gomju ivicu u razmacima od
150 mm, а krajeve u razmacima od 50 mm.
7 Ako је nagnuta strana krova velika
toliko da zahteva jos jednu traku filca,
Krovпa traka od lilca --­
Ekseгi 11а gorп1oj ivicr
LI razп1aciпia od 1 50 п1п1
Krovпe ploce
Pr·eklop od 25 111111
па veгtikalп1111 gredama _
Ekserr u 1·;п111ас1п1а od 50 111111 _
Preklop od 25 111111 па dasc1
ver·tikalпo postavlje1101
па krajeve krovпil1 greda
Krov
па dve vode
postavite је na isti nacin. Ostavite na
vrhu krova najvise 380 mm nepokrivene
povrsine. KRPLJENJE OSTECENOG
8 Ponovite korake 1-7 da oЬlozite FILCA
filcom i drugu stranu krova.
9 lzmerite prostor koji pri vrhu s jednog
na drugi kraj nije pokriven krovnim filcom.
Izmerite taj prostor na nekoliko mesta.
Uzmite gomju cifru nakon merenja,
dodajte 150 mm i isecite traku filca te
sirine i du.Zine plus 50 mm.
1 О Postavite filc na mesto, namestite ga
�
precizno preko slemena, i povucite liniju
kredom du.Z svake ivice da oznacite mesto
l
gde c'ete naneti lepak. Postavite filc na
jednu stranu.
,, k
11 Du.Z svake strane krova cetkom Odsecak
starog filca
:
1•
nanesite lepak и sirini otprilike 75 mm.
Nemojte dopustiti da se lepak razlije
Ako је ostecena mala povrsina filca,
izvan obelezene povrsine. Ostavite ga
mozete је zakrpiti sa iseckom filca i
da prione uz podlogu.
hladnim lepkom.
12 Postavite filc s jedne strane krova na 1 lsecite pravougaoni komad filca koji
povrsinu s lepkom. Snazno је pritisnite,
potom је poravnajte, ра pritisnite i drugi
се pokriti ostecen deo ј rasirite ga tako
da pada preko te povrsine minimum
kraj na mesto. Zakucajte eksere preko filca
75 тт svuda okolo.
s оЬе strane nagiba pocevsi od sredine ka
spoljnim krajevima da isterate vazdusne
2 Utvrdite mesto ostecenja preko kojeg
dZepove.
cete zalepiti zakrpu i obelezite ga kredom
13 Zakucajte krajeve za dasku na da oznacite povrsinu za nanosenje lepka.
krajevima krovnih greda u razmacima od
50 mm. Na najvisem vrhu, savijte visak
3 Nanesite lepak starom cetkom na
tako obelezenu povrsinu. Nemojte da
filca i kroz taj uredno slozen savijutak
ukucajte ekser.
nanosite lepak izvan obelezenog mesta
inace се se na krovu ukazati mrlje.
Ostavite lepak trideset minuta da prione
Krov па jednu vodu
za povrsinu.
Supa s pet stubova - na kojoj se nalazi
krov na jednu vodu - moze se oЬloziti
filcem na isti nacin. Na vrhu krova,
4 Postavite zakrpu od filca na mesto
i sna.zno је pritisnite od sredine ka
odsecite filc tako da za 25 mm preklapa
spoljnim krajevima kako biste isterali
spoljnu stranu daske na krajevima krovne
grede i zakucajte ga ekserima u razmacima
vazdusne dzepove.
od 50 mm.
 Planiranje mesta i izbor ograde
• Ograda postavljena na vetro\itom mestu, poput опе sa stubovima i gredama, prиZa \Tlo
mali otpor. Medutim, cvrsta ograda mora da bude vrlo jaka. Postoji opasnost da vetar srusi
svaku ograda visu od 1,2 m, bez obzira na to koliko da је kvalitetno napravljena, ра је zato
najbolje koristiti otvorene resetke koje се doprineti njenoj visini.
• Ako је komsijska basta visa, spoljna strana ograde naci се se и dodiru sa zemljom (sto
podstice truljenje drveta). Stoga imajte и vidu opciju da ogradu postavite na nizak zid od Panelna ograda Gotove ploce ucvrscene
cigle ili betonskih Ыokova, sa otvorima za betonske podupirace koji podupiru dtvene izmedu stuЬova. Ploce mogu blti od tankih
stubove ograde. isprepletanih letvica, preklopljene
horizontalne ili cvrsto povezane vertikalne.
Ploce su najcesce siroke 1,8 m, а uze se
mogu naruciti. Visina и rasponu od 0,6
do 1,8 m. Vrlo se lako postavljaju i dobre
su za zastitu i sigumost. Drvo Ы trebalo
redovno premazivati zastitnim slojem zbog
skupljanja i truljenja. K\•alitet im varira -
ploce losijeg kvaliteta pre се se izoЬliciti.
Zatvorena ograda od vertikalnih Zatvorena ograda od horizontalnih
dasaka Uspravne i preklopljene daske dasaka Horizontalne daske su ekserima
(tanje na jednoj strani) ekserima su pri­ ucvrscene izmedu stubova. Daske se ili
cvrscene na horizontalnu gredu. Daske su preklapaju spojnicama zleb-pero ili polu­
oko 150 mm krace od stubova iznad tla, zlebovima (sa preklopima и oЬliku stuba).
sto omogucuje postavljanje horizontalne Nisu potrebne vodoravne grede ili podlozne
precke. Razmak izmedu stubova је najcesce daske. Razmak izmedu stubova oblcno је

n 1111 rt 11 в1
2,4 m. Таk\Ћ ograda pruza odlicnu za5titu 1,2 m, а daske duzine 2,4 т naizmenicno se
i sigumost, ali је skupa. Drvo mora redo­ ekserima priЬijaju za svaki stuЬ. Zbog bolje
vno da se odrzava zastitnim sredstvima zastite, ova vrsta ograde zahteva veci broj
(str. 417) da Ы se spreeilo skupljanje i sшbova nego ograda od vertikalnih dasaka,
truljenje. Ograda se mora napraviti od StO је cini \TIO CVГStOm, ali i skup\jom.
zasebnih drvenih elemenata.
Resetka (mreza) KYadratna ograda se
Stubovi i grede (rancerski stil) Razmaknute horizontalne oblcno izraduje od letvica tvrdog drveta
grede ucvrscene я1 na stuЬove. Grede mogu da Ьudu ravno kojima se oЬlikuju kYadrati razmaknuti
�
odsecene, poluzaoЬljene ili rustikalne (neobradeni stubovi). oko 150 mm, а moze se kupiti gotova
Е Grede (oblcno tri) mogu ekserima da se pricvrste ili umetnu sirine 2 т ili kao panelna. Romboidna
и stubove, najcesce razmaknuti 1,8 m. Visina oЬuhvata ograda moze da se rasteze i prodaje se u
&: raspon od 300 do 1,8 m, ali su oblcno visine 900 mm s
1
тт
duzini od 1,8 т i u visinama od 300 mm
tri grede. Ova vrsta је prikladna za ogradi\'anje imanja ili kao -2 m. Delovi oblcno mogu da se ucvrste
r'
ukrasna ograda. Nije skupa za izradu kao zatvorena ograda jedni iznad drugih. lsto tako, mogu se
ili panelna ograda, а otpomija је i na vetar. Drvo Ы trebalo kupiti i rustikalne romboidne ograde
redovno bojiti i premazivati zastitnim slojem (str. 417). (nisu rastegljive).

ZICANE OGRADE Zicana ili plasticna mreza Mreza od

pocinkovane ili plasticne zice rastegnuta
izmedu stubova i ucvrscena na njih. Visina
u rasponu od 300 mm do 1,2 m, а otvori
su medusobno razmaknuti 13-75 mm.
Prikladne su za ogradivanje imanja ili
Ukrasna zicana ograda Ra\'!1a ili spiral­
zastitu, jeftinija је od lancane ograde, mada
na plastificirana zica zavarena ili isprepletena
nije toliko cvrsta i izdrzljiYa. Plastika је
и oЬlik kvadrata ili nekog drugog motiva.
dugotrajnija od zice.
Vrh је najcesce zaoЬljen, а dno zasiljeno
za zabljanje и zemlju. Vise ograde mogu
se ekserima pricvrstiti za drvene stubove.
Lancana ograda Мгеzа od
Prodaje se и rolnama ili krutim elementima,
pocinkovane zice izmedu betonskih ili
а visina је и rasponu od 300 do 900 mm.
drvenih stubova rastegnuta metalnim
Najcesce se upotreЬljava kao dekorativni
preckama (duznjaci). Mreza је povezana
iviCnjak za cvetne aleje. Lako se postavlja,
za d\•e ili tri horizontalne zice, а isto
jeftina је i ne zahteva odrzavanje. Rolne su
tako i za stubove. Standardna visina Stubovi i zica Oblcna ili napeta pocin­
jeftinije od krutih elemenata i mogu da se
је 1 m, ali nюgu blti visine i do 3 m. kovana zica rastegnuta izmedu stubova.
saviju, ali su zato kruti elementi C\Tsci.
Prodaje se и rolnama, njena deЬljina Zica se oblcno prodaje na kalemima па
је oblcno 50 mm. Veoma је siguma kilogram - od 5 do 25 kg. Velicina
(poseЬno za zivotinje) ili ogradivanje kalema zavisi od dimenzija. Kalem od
imanja. jednostavno se postavlja, ali ako 5 kg oblcne zice mase od 10 g (3,15 mm)
se ne zategne pravilno, postace previse doYoljan је za82 m, а dvostruko tezi
lаЬа\•а. Zahteva malo odrzavanja, osim је dYostruke duzine. Prikladna је za
Ьојеnја i premazivanja dГ\'eta sredstvom priYremeno ogradiYanje imanja i idealna
za zastitu (slika 417). za ogradivanje velikih povrsina.
 STUBOVI ZA OGRADE 1 PRIBOR
GRADEVINSКA DOZVOLA
Drzac podlozne daske
Betonski stubovi Skuplji i tezi od
Gradevinska dozvola obicno је Dr:Zac koji se keserima moze
drveпih, ali dugotrajпiji i пе trunu и tlu.
neophodna za ogradu visu od 1 m pricvrstiti za drveпi stub kao
Stub duzine 1,4 m te:Zak је oko 26 kg.
ako se nalazi na putu javnog saЬoraeaja, nosac za podloznu dasku,
Mogu se kupiti sa izbu5eпim rupama za
kao i za ogradu visu od 2 m. роsеЬпо ako је stub poduprt.
vijke, zlebovima ili urezima. ОЬiспо su
Deo dr:Zaёa zaЬije se u tlo
cetvrtastog oЬlika i sirine 100 mm.
i ekserima ucvrsti па
gomjem delu.
Betonski podupiraci Kratki betoпski
stubovi s izbuseпim rupama za vijke -
Кара za
пајсеsсе od 13 mm - koriste se kao stub
podupiraci za ostecene drvene stubove.
Podupiraci mogu Ьiti cetvrtastog oЬlika
sirine 75 mm i\i 100 mm, а dugacki
su od1 1
, do1,5 m.
Palisada ili ograda od kocica
Medusobno razmaknuti uspravni kolci
�iljati nosaci stubova
ekserima pricvrsceni za poprecne grede
ZaSiljeni celicni nosaci
ucvrscene na stubove. Stubovi su najcesce
(dole desno) zaЬijeni
medusobno razmaknuti oko 2,4 m, а visina
u tlo kao baze za Vodoravne grede
је u rasponu od oko 900 mm -1,2 m.
drvene stubove.
Mogu da se kupe gotovi delovi duzine oko
Stub pociva па
1,8 m, sa konzolama za postavljanje delova
cetvrtastom пaglavku
na stubove. Prikladna је za ogradivanje i
izпad zemlje. Kod
prilicno jeftina. Moze se ofarbati ili
пekih vrsta stub
premazati za5titnim slojem (str. 417).
se pricvrscuje u
пaglavak. Nosaci za
Ograda od pruca Tanko ili polukruzno
Ьetoniraпje (desno)
isprepletano pruce oЬlikovaпo u 1,8 m
пisu za5i\jeпi,
siroke р\оее poduprte kolcima ili izmedu Preklopljene
пеgо imaju ёе\iспе
stubova. Pruce ograde oЬicno је daske
podupiraёe koji se
napravljeпo od vrbe ili od leska. Visiпa se Podlozna ploca Srednji stub
sidre u Ьеtоп. Siljati nosac zaЬijen ili preёka
krece od 600 mm-2, 1 m. Ograda пiје
и tlo nije dobra opcija za uёvrscivanje
dugotrajпa, ali је korisna kao privremeпa
ograde na izuzetno vetrovitim
ograda za zastitu Ьiljaka. Ograda od vrbe
mestima. Drveni stubovi ОЬiспо su od
skuplja је od leskove.
mekog drveta kao sto su aris ili Ьог.
Vijcima ucvrsceni nosaci stuba Preporuёljivo је da ih kupite vec
ёetvrtasti metalпi пaglavak za podupiraпje obradeпe, ро mogucnosti vakuumski
drveпog stuba. Dno temelja tretiraпe ili presovane, mada su skuplji.
је prosireпo i ima otvore Stubovi oЬicno vec imaju zlebove za
za ucvr5Civanje vijcima vodoravne grede. Najёesee su kvadratпog
и cvrstu povr5iпu. oЬlika i siriпe 75 mm ili 100 mm.
Prikladan је za
ucvrscivaпje па Кара za drvene stubove Ravne
betoпske ili ili koso sесепе drvene kape пеорhоdпе
Ograda od kolaca Grede medusobпo kameпe рlоёе dobro su za zastitu od ki5e i spreёavaпje
povezaпe zicom i razmaknute izmedu ucvrseene ZЬukom, ali ne i truljenja.
stubova. Zavrsni i ugaoni stubovi оЬiспо su и ploee ukopane u pesak.
ојаёапi i povezaпi zategom. Razmak Pokrivna letvica Drvena letva ekserima
izmedu stubova oЬicno izпosi oko 2,7 m, а Tucak za pobljanje priёvrsceпa па vrh vertikalno postavljenih
visiпa se krece u raspoпu od 750 mm do Komad drveta ili tvrde dasaka zatvorene ograde, ёime se izlozena
1,8 m. Prikladna је za privremenu ogradu, smole s metalnom kapom vlakna drva stite od truljeпja ј tro5eпja.
na primer, dok ne пaraste ziva ograda. pomocu kojeg se siljati
l.ako se postavlja i skida. Ne zahteva пosaci stubova ukopavaju Podlozna ploca Najёesce drveпa ili
odr:Zavaпje, ali zice moraju Ьiti dobro u tlo. Bocne rucice Ьetoпska, postavljena u podnozje ograde
zategnute da Ьi ograda stajala cvrsto. omogucuju zavnaпje da Ьi se пјеn ostatak zastitio od truljeпja
Ыоkа i poravпavaпje. zbog dodira sa vla:Zпim tlom.

SPRECAVANJE TRULJENJA STUBOVA

Dobro је dodatno zastititi eak i prethodno obradeпe stuЬove.
• Svaki deo ograde koji се se nalaziti u zemlji ostavite da сео dan bude potopljeп u sredstvo za zastitu drva.
• StuЬove пagпite па zid u zasebпim sudovima ili u improvizovaпu jamu, kao sto је na primer plitka rupa na cijem dпu se пalazi komad
plastike.
• Na dпо svake posude sipajte sredstvo za zastitu drva. Uzmite u obzir da пiје mпogo prakticпo potopiti сео stub duzine 460 ili 61 О mm
u sredstvo za zastitu, ра је zato bolje da ga s vremeпa па vreme cetkom папеsеtе па stubove. StuЬovi bi trebalo da se suse bar јеdап
dan pre postavljaпja.
Postavlјапје
stubova za
ogradu
Ako morate strogo da vodite racuna
о razmaku izmedu stubova ograde
- па primer, ako је potrebno ukla­
pati fabricki proizvedene panel
ploce - podignite stubove u parovi­
ma i usput uklapajte sve elemente.
Ako razmak izmedu stubova nije
presudan, kao sto је to slucaj kod
ograda u komblnaciji stubova i
pletene zice, postavite prvo stubove.
• Preporucljivo је da kupite nove stubove
koji su prethodno obradeni.
• Drveni stubovi mogu ili da se ukopaju u
beton ili u cvrsto zЬijenu masu kamena i
zemlje. Betoniranje im daje cvrscu i traj­
niju osnovu, posebno na mekoj zemlji, ali
donekle moze povecati rizik od truljenja.
• Betonski stubovi moraju da se zabetoni­
raju u zemlju.
Priprema
• Za ograde visoke preko 1,2 m, ubacite
podnozje stuba minimum 610 mm u zemlju
- ili 760 mm za visoke betonske stubove.
• Za nize ograde, spustite drvene stubove
460 mm, а betonske 610 mm.
• Drveni stubovi Ьi trebalo da imaju temelj
od oko 150 mm kako Ьi im to omogucilo
drena±u i smanjilo rizik od truljenja.
Razmak izmedu stubova zavisi od tipa
ograde (str. 418-419). Ako zamenjujete
staru ogradu novom, а zelite da stubove
postavite na ista mesta, moracete da
iskopate nosace starih stubova, а verovatno
i beton koji ih okruzuje. Altemativno
re5enje se sastoji u tome da postavite plocu
ili ogradu od kracih elemenata na
krajevima ograde kako Ьi novi stubovi Ьili
postavljeni na sredinu izmedu onih starih.
Alat: busilica ili uska lopata - ako пе kmi­
slile metalne nosacc stubova; Z:ica i klinovi;
libela; jedna drvrna gгedica duza od 1-azmaka
izmedu stubova; jedna gredica iste duzine kao
razmak izmedu stubova; gredice za
priv1·emene podupi1·aёe; malj; cekiC; gгeda ili
masinski роЬiјас (str. 429); (ро potreЬi) malj
za 1щЬiјапјс ili bud
. ak; dгveni ёekiC; kreda
Materijal: stubovi od obmdenog drveta; sl(U
kamenja k,Ui se postavlja и temelj (su·. 428);
eksc1i za ogradu od 50 тт ili 75 тт; (ро
рои·еЬi) oprema za b1·zo mesanje matr:1ijala
(str. 436) ili betonska smesa za temelj (str.
437) - otp1ilike ро jedna рипа kofa ро rupi;
zav1·tanj za поsаё stuba
1 Obelezite unutrasnju stranu ograde tako
sto cete postaviti klinove i zateci zicu
citavom duzinom.
2 UpotreЬite drvenu gredicu da izmerite
razmak izmedu svake rupe, i lopatom
iskopajte rupe. Obelezite mesta kredom
ako ogradu postavljate na cvrstoj povrsini.
3 Postavite prvi stub uza zid, ako је
neophodno (pogledajte preko puta)
4 Ako rupa mora da se napravi na
cvrstoj podlozi, uzmite ili dasku ili ciglu,
ili razЬijte betonsku povrsinu maljem,
i kopajte duЬlje.
Drugi nacin Za cvrste podloge upotreЬite
vijcima ucvrscen nosac stuba (str. 409).
5 Koristeci busilicu ili usku lopatu, isko­
pajte rupe odredene duЬine; zapamtite da
Ьi trebalo da uracunate dodatnih 150 mm
za podnozje drvenog stuba. Potrudite se
da rupa ostane sto uza za velicinu stuba.
6 lspunite rupu za drveni stub duЬine
150 mm cvrstim materijalom i dobro ga
saЬijte maljem.
7 Ubacite stub tako da se jednom stranom
naslanja na zategnut konac, а potom
zatrpajte temelj cvrstim materijalom da
obezbedite da stoji uspravno.
8 Polozite gredu preko vrhova svakog
para u nizu stubova i upotreЬite liЬelu da
proverite da li su vrhovi poravnati.
9 UpotreЬite liЬelu da proverite da li su
stubovi vertikalni, а potom ih zatrpajte
jos deЬljim slojem tvrdog materijala da
Ьiste ih ojacali.
1 О Оа Ьiste osnazili privremene
podupirace, ubacite klinove u stubove
i zaglavite gredu pod njih kao dodatnu
podrsku.
11 Jspunite rupe cim podignete
ogradu. lspunite ih ili dobro saЬijenim
slojevima cvrstog materijala i mesavinom
cvrstih materijala i betona. Napravite
mali nagiЬ na povrsinskom sloju betona
oko stuba kako Ьi odatle mogla da
otice voda.
Ucvrscivanje podupiraca
za stub
Podupirac za sшЬ - koji se oЬicno
koristi na zicanim i lancanim ogradama
pricvrscenim na drvene stubove - moze
da se namesti ili u liniji sa ogradom
ili pod pravim uglom u odnosu na
nju. UpotreЬite ili tanke stubove
za ograde ili grede dugacke
75 х 50 mm koje su obradene
zastitnim sredstvom.
Podupirac Ьi trebalo da bude dug
oko tri cetvrtine duzine stuba koji
podrzava. lsecite ga tako da bude pod
uglom od 35-40 stepeni u odnosu na
vertikalni stub. Ukopajte podupirac na
gotovo istu duЬinu kao ј stub, ali cete
morati da iskopate siru rupu da Ьiste
omogucili da stoji pod tim uglom.
Postavite ciglu ili velik komad kamena
pod nagnuto podnozje podupiraca kako
Ьiste ga poduprli. Osigurajte podupirac
za stub pocinkovanim ekserima od
60 mm ili 75 mm.
Siljati nosaci stubova
Uverite se da је ёetvrtasti naglavak adek­
vatne veliёine za stub. Mozete da odseёete
podnozje stuba tako da stane u manji
naglavak, ali to nije preporuёljivo jer se on
na taj naёin slaЬi. Stub Ьi trebalo da bude
50 mm duzi od visine dasaka ili panela
ograde - nijedan od tih elemenata nece
Ьiti ukopan ispod zemlje.
Uglavite tuёak za poЬijanje, ili Ыоk tvrdog
drveta, u naglavak, saЬijte nosaё u zemlju
na obelezenom mestu pored konopcem
naznaёene linije, i zakucajte ga ёekicem
u tlo.
S vremena na vreme zastanite i proverite
pomocu liЬele da је nosaё vertikalan,
inaёe stub nece Ьiti poravnat kad se
namesti. UpotreЬite ruёke da zavmete
ili nivelisete nosaё ako је neophodno
da se ојаёа ili poravna.
Nosaё се prodreti kroz nekoliko slojeva u
duЬinu, ali ako pogodite kamen, zaustavite
se i iskopajte ga, јег се nosaё ispasti iz
lezista. Povedite raёuna ako uglavljujete
nosaё u tlo za koje znate da ima cevi.
One su оЬiёnо polozene u zemlju duЬlje
od 610 mm, tako da ne Ьi trebalo da
vam se nadu na putu.
Nastavite da ukopavate nosaё sve dok se
za5iljeno podnozje ne poravna sa povrsi­
nom tla. Potom postavite stub u naglavak.
Osigurajte stub u naglavku ili zavrtanjem
eksera u prethodno izbusene гuре, ili
stezanjem okovratnika pomocu ruёica.
Fiksiranje stubova па
strmim povrsinama
Na izrazito strmom terenu, upotreЬite za­
tvorenu ogradu od vertikalno postavljenih
dasaka ili od stubova i greda koja mo:Ze da
prati nagiЬ i svojim elementima sledi odre­
deni nivo daleko lakSe od panelne ograde.
Da Ьiste omogucili ravnomeran pad,
mo:Zda cete morati da oЬlikujete teren tako
sto cete iskopavati ili podizati nivo tla kako
ne Ьi postojale premale ili prevelike prazni­
ne izmedu svake grupe elemenata ogгade.
Za svaki par stubova koristite drveni
stuЬic na onom stubu koji је ni:Zi da Ьiste
Drveпi stub
о+---- Nosaё ograde
podigli njegov nivo na nivo onog viseg
stuba. Duzina stuba zavisi od nagiba tla -
sto је nizbrdica veca, to Ьi trebalo da bude
duzi. Koristeci isti drveni stub na svakom
nosacu, poravnacete vrh ograde.
Pricvrscivanje drvenog
stuba za zid
Podlozпa
ploёica ----�•
Stub pricvrscen za zid оЬiёnо mora da
prolazi kroz podlogu ili cetvrtastu rupu,
i zato Ьi trebalo da se isece tako da bude
kraci od ostalih stubova ograde tacno za
onoliko koliko su porinuti u zemlju.
Ostavite odsecen kraj potopljen u sredstvo
za zastitu preko cele noci (str. 409).
Ucvrstite stub visi od 1,2 m za zid pomocu
tri podjednako razmaknuta prosirujuca
zavrtnja ili sidrena vijka na vrhu, u sredini
i u podnozju. Za krace stubove upotreЬite
dva vijka. Svaki vijak Ьi trebalo da bude
dva puta duzi od sirine stuba, posto се
jednom polovinom uci u ciglu. Sto se tice
panelne ograde, glave vijka moraju Ьiti
upustene da Ьi Ьile poravnate sa ivicom
stuba. Kod Ьilo koje vrste ograde, daleko
је urednije i sigumije ako su upusteni.
Alat: metalni lenjir; kreda; busilica i dva
svrdla - jedan precnika rupe za zavrtanj,
jedan za plitko duЬljenje, koji omogucava
upotrebu kljuca za zavrtnje (ili upotreЬite
ravan komadic za duЬljenje; zidm·sko svrdlo
preporucenog precnika za prosirivanje
prosto1·a za zavrtanj; libela; ekseri 100 тт;
cekic; izvUac za uticnicc ili иdиЫјепја 1·adi
uglavljivanja matice vijka
Materijal: ulozak za tes1au; dva ili tri
prosirujuca vUka - za pricvгSCivanje па
podlogu deЬljine oko 60 тт
1 Metalnim lenjirom i kredom obelezite
mesta za rupe na stubu.
2 Na obelezenim mestima na stubu
izbusite rupe odgovarajuceg precnika,
potom napravite rupu za maticu vijka
duboku oko 1 5 mm.
3 Drzite stub naslonjen na zid
i upotreЬite liЬelu da proverite
da li је vertikalan. Potom ubacite ekser
od 100 mm kroz svaku rupu i zakucajte
ga cekicem da Ьiste obelezili polo:Zaj
rupe na zidu. Izbegavajte malterski spoj,
ako је moguce.
4 Sklonite stub i izbusite u zidu rupe
odgovarajuceg precnika za leziste zavrtnja,
i to duboke onoliko koliko се vijak uci
u zid. Odstranite necistoce iz rupe.
5 Ubacite naglavak i vijke (Ьеz matice
i podlozne ploёice) u rupe na zidu.
Zakacite stub na vijke i stavite matice
i podlozne plocice. Potom ih pricvrstite
pomocu kljuca.
DRUGI NACIN KOPANJA
RUPA ZA STUBOVE
Ako morate da iskopate veliki Ьгој rupa,
razmislite о tome da izпajmite busilicu.
Busilice su razlicitih dimeпzija i tipova,
ali su u u sustiпi poput velikog vadicepa
sa dugom ruckom. Опе mogu da vas
postede teskog fizickog rada kao sto је
kорапје, ali su mапје efikasпe ako је tlo
kameпito.
Ako zelite da upotrebite busilicu,
uvlacite i izvlacite је iz zemlje i odlazite
iskopaпu zemlju u пeposredпu Ыiziпu.
Motorпe busilice se mogu izпajmiti
u modelima za jedпu i dve osobe, i u
velikoj meri ubrzavaju celokupaп posao
kорапја rupa.
Jos ьгzа ј efikasпija је laka busilica
za jedпu osobu. Опа је па toёkovima
i vrlo lako se postavlja. Upotrebite
hidraulicпu busilicu, ako imate da
kopate vise od deset rupa.
Ostale alatke za kорапје obuhvataju
hidraulicпe busilice - okrugli ciliпdar koji
obuhvati stub i udarпim cekicem izbusi
rupu. То је korisпo па mestima gde se
па zemlji lako mogu obaviti takvi radovi.
Dvostruka lopata za rupe је poput
velikog рага klesta s dve ostre
паsргаmпе lopate па kraju drske. Опа u
isti mah "zgrabi" zemlju koju izbacuje.
Sav alat za kорапје, burgije i busilice
mozete пасi i kod izvodaca gradeviпskih
radova, koji se reklamiraju па zutim
straпama. Zbog ekoпomicпosti bi bilo
пајЬоlје da isplaпirate kорапје svih rupa
odjedпom, bez obzira па to da li cete
stubove postavljati u parovima.
Postavlјапје
рапеlпе ograde
па stubove
Postavite stubove u parovima kao
sto је opisano па stranici 432.
Za podizanje i podupiranje velikih
panela morate pronaci pomocnika.
Pre nego sto poёnete s radom Pre
nego sro postavite drugi stub, pricvrstite
panel za prvi stub. Metod montaze zavisi
od toga da li koristite eksere ili spojnice za
drvene stubove ograda, ili uklapate panele
и useke beronskih stubova. Pricvrstite
podloznu plocu na isti nacin kao i kod
zatvorenih ograda (slika preko puta). Ako
ne koristite podlozne daske, svaki panel
mora Ьiti pricvrscen tako da bude 75 mm
udaljen od zemlje, ili се vrlo brzo istruliti.
Alat: clcklncпa buгgija; komadi dl'Vela;
ёckic. Mozda ес vam bili рои-еЬап i srafciga;
dvc ili tri ciglc; gr·ede za podupiгaпjc рапе/а;
velika C-slega
Materijal: stubovi - јсdап vise od ukupпog
Ьтја рапе/а; paпcli; ckse1i (dvaпaesl od
50 тт ili 75 тт pociпkovaпih ili od lcgur·c
ро рапе/и) ili spojпice za ogгadu (cetiгi
ро рапе/и, sa dovoljпom koliёiпom vijaka
ili ckseгa za svaku sp(�пicu). Ekscn sa
zlcbovima (pгsteпasli) пајЬоlјс p1iёv1·scuju.
Mozda i pod/ozпa daska od 1,8 т za svaki
рапе/; kapc za dгvспе stubove с�и-. 409)
Priёvrscivanje panela
па stubove
1 Izbusite vodice za eksere na svakom
panelu. Izbusite sest rupa na svakom kraju
- ро tri sa svake strane kroz unutrasnju
stranu panelnog okvira, i to na vrhu, и
sredini i и podnozju. Na svakom mestu
probusite rupe.
2 Drzite panel pored prvog stuba (upotre­
Ьite veliku C-stegu, ako radite sami). Osta­
vite dosta prostora и podnozju stuba radi
uklapanja podlozne daske sirine 150 mm,
ili okvir polozite na cigle 75 mm iznad tla.
3 Zakucajte panel za prvi stub, ali tako
da ih cekicem kucate pod Ьlagim uglom
odozgo ili odozdo da se ne Ьi izvukli ako
ograda kasnije bude izlozena pritisku.
4 Namestite drugi stub uz drugu ivicu
panela naslonjenog na njega. Poravnajte
41 О).
vrhove stubova (str. Krajeve panela
zakucajte ekserima i izbetonirajte stub.
Upotreba spojnica
za ogradu
lzbusite vodice za eksere ili vijke koje cete
zasrafiti и okvir panela, јег Ьi drvo moglo
da se rascepi.
Neke spojnice su dvostrane sa vijkom
koji se naknadno zavme s jedne strane.
Zasrafite spojnice na svaki stub pre nego
sro na njih stavite panel. Postavite spojnicu
na vrh i и podnozje svakog stuba tako da
budu okrenuti и suprotnom pravcu da Ьi
poduprli оЬе strane panela. Potom
ekserima pricvrstite svaki panel.
Neke spojnice su trostrane, i nemaju
ugradene vijke. Tu vrstu spojnica pricvrstite
na stub pre nego sto namestite panel.
Neke spojnice obmotaju jednu stranu
panelnog okvira. Takvu spojnicu Ьi trebalo
da namestite na vrh i и podnozje panela na
suprotne strane okvira pre nego sto
uklopite panel i zakucate spojnicu na stub.
UPOTREBA BETONSКIH
STUBOVA
Podloznu dasku umetnite u prvi stub, а
potom panel. Dok postavljate drugi stub,
panel poduprite podupiracem tako da
ude u otvor па drugom kraju ploce
Postavljaпje
zatvoreпe verti­
kalпe ograde
па stubove
Takva vrsta ograde vas odlicno
zaklanja od nepozeljnih pogleda
i pruza sigurnost, ali Ьi drvo
redovno trebalo obradivati
zastitnim sredstvom da Ы se
sprecilo skupljanje i truljenje.
Pre nego sto роёпеtе radom
s
Stubovi mogu da budu od drveta ili beto­
na, i mogu se kupiti sa gotovim uduЬlje­
njima (zlebovima) za vodoravne grede.
Neki betonski stubovi imaju uduЬljenje
и koje se grede mogu pricvrstiti vijcima.
Ugaoni stubovi oЬicno su siri od srednjih i
imaju zlebove na dve susedne strane.
• Stubove postavljajte и parovima (str. 410)
i izmedu njih postavite vodoravne grede.
Obavezno proverite da li su stuЬovi
pravilno okrenuti, jer neki imaju uduЬljenja
na donjoj prednjoj ivici и koju pristaje
podlozna ploca postavljena neposredno
ispod preklopljenih uspravnih dasaka.
Straznji deo ograde је onaj na kojem se
vide vodoravne grede. Те grede su najcesce
duge 2,4 m, а posto se postave na
predvidena mesta и stubu, duzina dasaka
moze da se podesi da iznosi oko 2,3 m.
• Za ograde visoke do 1,2 m koristite
gomju i donju vodoravnu gredu, а na
vise dodajte i srednju. Grede su ponekad
cetvrtasto secene, tako da Ьi ih trebalo
oЬlikovati.
Alat: liЬcla; cekic; komad d111eta si1ine
oko 90 тт; verovatno i jcdnorucna testera;
Ыапја ili alat za oЬ/ikovanjc; busilica sa
sv1·d/ima za dl\lo
Materijal: stubovi - ро jcdan па svaki/1 2,4 т
i jedan dodatni; dvc ili tri prcckc za svaki deo;
cctiri pocinkovana eksera od 50 тт za svaku
p1·ecku; preklopUcnc imprcgniranc daske
(vcrovatno 27-29 izmedu stubova); dva
pocikovana cksera od 50 тт ро dasci; jcdna
podloi.na daska duvne 2, 4 т za svaki deo;
(ро pOll'eЬi) pokrivna lelvica i ckseri (slr. 409);
sp(�nicc sa p1icvrscivanje podloi.nc daske
OBLIKOVANJE KRAJA
VODORAVNE GREDE
Jedпorucпom testerom grubo uoЫicite
dve krace straпe trouglaste grede tako
da budu iskoseпe u odпosu па гаvпо dпо
siroko kao otvor па stubu. Тгееа, пајsiга
straпica (па koju se ucvrscuju daske)
trebalo bi da ostaпe гаvпа. lzЫanjajte
povrsiпe sve dok greda пе bude glatko
ulazila u otvor do роtгеЬпе dubiпe.
Prvi korak
Drugi korak
Treci korak
Postavljanje
vodoravne grede
1 Posto postavite poslednji stub (str. 410),
oЬlikovani kraj svake grede ugurajte do
kraja u stub.
2 Ddite drugi stub na mestu dok druge
krajeve greda dopola umetnete u otvore
(na srednje stubove postavljate ih na оЬе
strane).
3 Drvenim podupiracem privremeno
poduprite stub dok ga poravnate s prvim.
Proverite da li su grede vodoravne.
4 Namestite stub pre nego sto ga
zabetonirate.
5 Grede pricvrstite za stubove ekserima
tako da jedan ekser pod uglom zakucate
s gomje strane svake grede, а drugi pod
uglom s donje strane.
6 Nastavite da postavljate stubove i grede,
sve dok ne zavrsite okvir ograde.
Postavljanje uspravnih
dasaka
1 Prvu dasku postavite tako da јој deblji
kraj ucvrstite za stub. Ekser pod malim
uglom ukucajte pored gomje vodoravne
grede.
2 Pre nego sto zakucate donji ekser - i
onaj u sredini, ako postoji, \Ње\оm
proverite da li је daska vertikalna.
3 Na prvu dasku nas\onite komad drveta
kojim merite sirinu poravnat s debljim
krajem i postavite drugu dasku. DeЬ\ji
kraj druge daske trebalo Ы da se preklapa
s tanjim krajem prve daske za 15 mm.
4 Zakucajte ekserima drugu dasku za
grede, tako da ekseri pod malim uglom
produ kroz оЬе daske.
PRAКТICAN SAVET
Ako se ukaze potreba da preklopljeпe
daske obradite sredstvom za zastitu
drveta (str. 417), опdа to uciпite рге
nego sto ih postavite, јег bi u suprotnom
slueaju preklopljeni delovi ostali
пezasticeni.
5 Postavite ostale daske па isti nacin,
proveravajuci stalno da li su vertikalne.
6 Pre nego sto postavite poslednje tri ii
cetiri daske, izmerite razmak do stuba kako
blste utvrdili da li је potrebno prosiriti ili
smanjiti preklop da se razmak tacno
popuni.
Drugi naёin Odrzavajte preklop od
15 mm, а poslednju prazninu popunite
tako sto cete dasku postaviti naopacke -
to jest, tako da deblji kraj bude zabljen
na poslednji stub.
Postavljanje podlozne
daske
Stezпa ploca
• Jedan nacin na koji mozete da postavite
podlozne daske izmedu drvenih stubova
jeste da na podnozje svakog stuba
ekserima zakucate stezne р\осе na koje
zatim pricvrstite podloznu plocu. Daske,
isto tako, mozete i skratiti da stanu
izmedu stubova i ucvrstiti ih posebnim
spojnicama (str. 409).
• Za betonske stubove najbolje је koristiti
betonske podlozne р\осе s posebnim
okovom.
 kao kod zatvoreпih ograda (str. 413), ko­
Postavljanje risteci pociпkovaпe eksere duziпe 50 mm.
pokrivnih letvica Kod greda koje su ekserima priёvrsceпe
па stub, prvo morate da postavite red stu­
Pokrivпe letvice ili \ајsпе ekserima se bova. Postavite dva stuba ро duziпi grede,
је ovde opisaпo, ili upotreЬite vijke и
oЬliku оmёе za provodne zice, а mrezu
spojпica111a pricvrstite za stubove. Mozda
cete morati da probusite rupe za vijke
и oЬliku omce. Na ugaoпim stubovima

priёvrscuju па vrhove zatvoreпe ograde
od vertikalпo postavljeпih dasaka da Ьi
ograda Ьi\а ravпa i da Ьi se tako spreёilo
trul_jeп_je i troseпje gornjeg dela.
1 Stubove istesterite и ravni s vrhovima
i јеdап zavrsпi. Grede se spajaju па svako111
drugom stubu, а опе и srediпi su uёvrsce­
пe па stubove preko kojih prelaze ostale
dve grede. Ucvrstite ih pociпkovaпim
ekserima od 75 mm.
probusite dve grupe rupa za vijke pod
pravim uglom, ali Ы jedan trebalo da
bude malo izпad drugog.
Alat: kljuё; komЬinirke; (ро potreЬi) busilica
sa svrdlima promaa 13 тт

dasaka. Ako pokrivпa letvica пiје dovoljпo

siroka da potpuпo prekrije vrhove stubova,
па svaki stub stavite kapu (str. 409), ili
iskosite пepokriveпi deo.
2 lzlozeпe delove obradite sredstvom
za zastitu drveta (str. 417).
Palisada ili ograda
od koёica
1 Postavite stubove i vodoravne grede па
паёiп opisaп za zatvoreпe ograde (str.
Materijali: zatezni i srednji stubovi; lапёапа
mreza s pocinkovanim pmvodnim zicama i
veznicama; provodna zica Qedna za svaki
zavrsni stub i dve za ugaone stubove) sa
vijcima и oЬliku отёе i ugaonim steznim
ploёicama

3 Pokrivnu letvicu postavite tako da od 412-413).

srediпe jedпog dela, preko stubova ide

do srediпe drugog dela ograde (pogledajte
2 lzlozeпe delove obradite sredstvom za
zastitu drveta (str. 417).
dole).

4 Letvicu za vrh stuba pricvrstite

pociпkovaпi111 ekseri111a od 50 111 111.

5 Pokrivnu letvicu priёvrstite па svaki kraj 1 Posto postavite stubove, provucite

po111ocu eksera od 50 mm, kao i па јеdпо111
ili dva 111esta iz111edu. Pripazite da пе
3 Pomocu pociпkovaпih eksera od
50 mm daske - bolje опе sa zasiljeпim ili
rascepite daske. Primetite li da daske pucaj_ u
zaoЬljeпim vrhovima zbog boljeg oticaпja
zbog eksera, za svaki izbusite vodicu.
kisпice - pricvrstite па vodoravne grede.
4 Sa razmakom od 75 mm izmedu dasaka
siriпe 75 mm, za ogradu duziпe 2,3 111 Ьiсе
zatezпu motku kroz jedan kraj rо\пе
laпcane ograde. Ugaoпe stezпe plocice
zategnite vijcima za zatezпu motku i
vijcima и oЬliku omce uёvrstite ih za
prvi stub (petlja s uпutrasпje straпe).
Ostavite da rо\па mreze stoji па svom
kraju.

Postavljanje vam potrebпo 15 dasaka.

2 Kroz оmёе vijaka provucite provodпu
5 Ako пiste sigurni da се razmak izmedu
ostalih vrsta
zicu ј uёvrstite mrezu tako sto cete је
dasaka Ьiti dobar, obelezite пjihov polozaj zavrtati komblпirkama.
па gredama i prilagodavajte razmak tako da

ograde s udaljenosti od пekoliko koraka izgledзju

podjednako razmakпute.

Drveni stubovi i preёke Lanёana ograda

Sto se tiёe greda umetпutih и stubove,
postupak se sastoji и to111e da stubove
postavljate и parovima (str. 410), а izmedu
пj_ ih postavljate grede. Grede ucvrscujete
Za lancane ograde пајсеsсе se koriste be­
tonski zatezni stubovi s izbusenim rupama
(оЬiспо promera 15 m111) za vijke и oЬliku
omce. Uzi srednji stubovi imaju rupe pro­
mera oko 9 mm za pricvrscivaпje 111reze.
Postavite zatezпe stubuve (str. 410) па
krзjeve i и uglove, а izmedu пjih srednje
stubove razmaknute 3 111. Zavrsni stubovi
Ьi trebalo da imaju јеdап podupiraё (str.
410), а ugaoпi dva. Ograde visoke do
1,2 m imaju provodпu zicu na vrhu i dпu,
а опе vise imзju dodatnu zicu и sredini. 3 Provucite provodne zice do sledeceg
Ako koristite drveпe stubove, ziёaпu zatezпog stuba i ucvrstite ih vijcima и
mrezu postavite zateznom motko111, kao sto oЬliku omce. Zice jos пemojte zatezati.

4 Odmotaj_ te mrezu duz provodnih zica
i potrudite se da bude sto zategnutija.
Pri tome, dok odmotavate mrezu,
ucvrscujte _је savijenom provodnom
mrezom. Na gorn_joj provodnoj mrezi
ucvrscujte na svakih 150 mm, а na
donjoj (i srednjoj) na svakih 450 mm.
5 Kad dodete do zateznog stuba, raspletite
dve spoj_ ene zice na vrhu i pri dnu mreze
i izvucite ih da Ьiste ih odvojili od rolne.
6 Kroz poslednji deo mreze provucite
zateznu motku i drieci provodne zice uz
stub, odvijte vijke u oЬliku omce, а potom
ih ucvrstite za ugaone stezne plocice zatez­
ne motke koju vijcima pricvrstite na stub.
7 Zatezuci kljucem matice vijaka u oЬliku
omce, zategnite provodne zice koliko је
potrebno. Nemojte isuvise snaino da ih
zategnete, jer Ьi mogle da puknu i da vas
ozlede.
8 Komadom zice provucenim kroz srednji
stub zavezite provodnu zicu za stub poput
stremena.
Zicana mreza
Stubove postavite u razmaku od oko
1,8 т ili 2,4 m (str. 410).
Pomocu vijka u oЬliku omce provodne
zice zategnite kroz zavrsne i ugaone
stubove kao sto је opisano za lancane
ograde (pogledajte sliku gore). Mreza moze
spojnicama da se ucvrsti za drvene stubove
ili zaveze za betonske poput stremena.
Zicama za vezivanje mrezu zavezite za
provodne zice.
Оа Ьiste sprecili ulazak zeёeva, ziёanu
mrciu (prikladna је ona sa otvorima od
32 mm ili 38 mm) ukopajte na duЬinu
150-300 mm.
Ograda od stubova i zice 1 Ogradu s оЬе strane privremeno
poduprite komadima drva.
Postavite zatezne i srednje stubove
(str. 41О) na isti naёin kao i za lanёanu 2 Izvadite podloznu dasku i odsecite truli
ogradu i vijcima u oЬliku omce rastegnite deo stuba sve do zdravog dela.
zice izmedu zateznih stubova. Zice mozete
da provuёete kroz stubove ili da zavezete 3 Сео stub, posebno donji i gomji izlozeni
za rupe vijaka na srednjim betonskim otestereni deo, premaiite sredstvom za
stubovima ili spojnicama uёvrstiti za zastitu drveta.
srednje drvene stubove.
4 Uz osteceni stub sikopajte rupu duЬine
do 450-650 mm. Rupa Ьi trebalo da bude
ёetvrtasta, promera najmanje 300 mm.
Popravljanje
i odrzavanje
ograde
Materijal od drveta podlozan
је truljenju i napadima raznih
insekata, zato ograde i ostale
bastenske elemente morate
redovno stititi zastitnim sredstvima 5 U rupu stavite podupiraё koji uёvrstite
kako Ьiste ih ucnili dugotrajnijim. za stub.
Orvo trune u dodiru sa zemljom i zato, kad
6 Kroz rupe u stubu provucite sigurnosne
zavrtnje i snaino ih udarite ёekiCem da
god је to moguce, onemogucite dodir drva
Ьiste obelezili njihov polozaj na stubu.
i tla. Nikada nemojte gomilati zemlju na
drvenu ogradu. Orveni stubovi се najvero­
vatnije istrunuti u delu ukopanom u tlo i s
7 Izvadite podupiraё i na oznaёenim
mestima probusite rupe.
vremenom се propasti i srusiti deo ograde,
osim ako ih pravovremeno ојаёаtе. Оа Ьiste
spreёili truljenje stuba na vrhu, sam vrh Ьi
8 Provucite zavrtnje kroz i podupiraё
tako da donji deo zavrtnja bude na strani
trebalo da bude kosog ili zaoЬljenog oЬlika,
podupiraёa. Stavite podloznu ploёicu
odnosno, na njega Ьi trebalo da postavite
i maticu i ucvrstite zavrtnje kljuёem.
takozvanu kapu (str. 409).
Preklopljene daske ёesto postanu krhke
i poёnu da pucaju ako se ne odrzavaju
9 LiЬelom proverite da li је stup
vertikalan, ра ga, ako је to neophodno,
sredstvima za zastitu drveta. lstu sudЬinu
podignite. Zatim ga dobro poduprite
dele i vodoravne grede jako opterecene
komadima drveta
vertika\nim daskama zatvorene ograde ili
palisadom, ра zbog toga mogu vrlo brzo
da propadnu ako se ne poprave.
Pojacavanje stubova
Ako је glavni deo stuba naёet truljenjem
zdrav, mozete da ga poduprete betonskim
podupiraёem (str. 409). Mozete ga isto tako
i skratiti testerom i ponovo postaviti tako
da u dno stavite zasiljeni nosaё (str. 409)..
Alat: пц'па testera; stara cetka; komadi
drveta za podupi1·ace ograde; komad drveta
za pobljanje Ьеtопа; asov; cekii; busilica i 1О Komadom drveta dobro sabljte dno
13 тт svrdlo za drvo; liЬela s horizoпtalnim i rupe za podupiraё, а zatim ulijte beton koji
vatikalnim mehurom; kljuC; testera za metal takode morate dobro saЬiti na dno.
Materijali: щdstvo za zastitu drva
(str. 41 7); betonski podupirac; dva 1 О тт 11 Pre nego sto izvadite drvene
sigumosna vijka duzine oko 200 тт; matica podupiraёe, beton ostavite 24 sata da se
i podlozna plocica za оЬа vijka; smesa za sёvrsne. Testerom za metal odsecite deo
betonske temelje (str. 438) zavrtnja koji viri izvan matice (trebalo
Ьi da ostane milimetar ili dva).
Zamena drvenog stuba
ograde
Alat: klesta ili tesarski cekiC; uska lopata;
libela; komad d1-vcta duzi od 1-azmaka izmedu
stubova; komacli clrvcta za podupi1·anjc stuba;
pobljac tla (su·. 431); Mozda ес vam biti
pou·cbni i komadi d,-va; eksc1i; cvгsto иzе;
oko pel ili scst cigli
Materijal: impгcgni1·an stub iste vclicine kao
i stшi; sljunak - otp1·ilike 3-6 kanti; dva ili
/li clrzaca vodoгavnih grcda (vidi desno);
pocinkovani cksoi od 50 тт
1 Ogradu poduprite s оЬе strane
komadima drva uglavljenim ispod
\Tha ploca ili gomje grede.
2 Oslobodite stubove ograde, а ploce
otkacite tako sto cete odsfrafiti eksere
PRAКТICAN SAVET
Ako је prilikom vadenja stuba iskrsnuo
proЫem ili ako se оп slomio i u zemlji
ostao samo patrljak, napravite polugu
pomocu komada drveta i velikog
kamena ili gomile cigle visine oko
ЗОО mm. Privezite jedan kraj komada
drva za stub ili patrljak i postavite
ga iznad kamena ili gomile cigle
kao oslonca.
s оЬе strane. Kod zatvorenih ograda s
vodoravnim daskama, pre svega, izvadite
Popravka slomljene grede
prvu dasku s jedne strane i pretesterite
grede. lzvadite eksere koje drze gredu s
druge strane stuba tako da mogu da se
izvade kad se stub izvadi.
3 Otkopajte rupu za stub da Ьiste ga
oslobodili iz podnozja, а zatim izvadite
stub i ocitite ruptt.
4 Zamenjeп stub postavite па isti пасiп
kao da postavljate пovi (str. 410), ali ako је
tt pitaпju zatvorena ograda s vertikalпim
daskama, опdа prilikom postavljaпja stuba
нbacite u udubljeпja grede uobliceпe s Gredu koja se slomila и srediпi popravite
jedпog kraja. Pre пеgо sto rupu ispuпite ravnim podupiracem - metalпim profilom
i pobljete, proverite da li је ograda dobro dugim oko 300 mm, oЬlikovaпim tako da
poravnata s оЬе straпe. pristaje uz gredu, s izbuseпim rupama za
vijke ili eksere. Profil ttcvrstite pociпko­
5 Pomocu spojпica ропоvо ucvrstite vanim vijcima od 25 mm ili ekserima od
istesterene vodoravne grede, ili ekserima 50 mm.
pricvrstite oblikovaпe krajeve (str. 4 1 3).
Ропоvо postavite р\осе i ucvsrtite ih
ekserima ili spojnicama (str. 412).
6 Ako је vrh stuba ravno otesteren,
malo ga iskosite ili stavite kapu za stub
(pogledajte dole). Otestereпe povrsiпe
prema2ite sredtvom za zastitu drva.
Popravka vrha stuba
Pre пеgо sto роспеtе da popravljate stub, и
vrh stuba zabljte ostar поz da Ьi ste utvrdili
koliko је trulez zahvatila drvo. Truli deo
odsecite do zdravog. Drveпe ili metalпe
kape za stubove mogu da se kupe gotove.
Ako se pukotiпa pojavila Ьlizu stuba, и
Drveпu kaptt pre postavljaпja пatopite и
tom slucaju upotreblte profile s prirubпica­
sredst:vll za zastitu drva i ostavite је da и
ma. Dve prirubпice - dva поsаса pod pra­
пjemu stoji сео dan. Кара sa svih straпa
vim uglom и odпosu па profil - ucvrscuju
od stuba mora da bude Sira za oko 15 mm.
Кари za stub ucvrstite s dva eksera pod
se za stub. Ako se radi о betoпskom stubu,
опdа prirubпice pricvrstite vijcima s tiplo­
uglom zаЬiјепа s оЬе straпe. Povremeпo
vima. Slomljeпн gredu ucvrstite zabljajuci
proverite drvene kape i zameпite ako
па nju 1 О mm uzleЬljeпi kliп od tvrdog
primetite zпake trujenja.
drveta dug oko 50 mm. S predпje straпe
Metalпu kapu mozete i sami da
stuba, oko 20 mm od ivice gde se prislanja
пapravite od komada pociпkovaпog
slomljena greda, izbusite rupu za klin.
lima ili alumiпijuma, izrezaпog tako
Pre пеgо sto umetпete kliп, premazite
da је sa svih straпa 25 mm siri od stuba
ga vodootporпim lepkom. Visak lepka i
i zavmuti па ivicama.
vazdusnih dzepova izaCi се па zlebove.
Zamena slomljene grede
Ako su и pitaпju betoпski sшbovi, grede
su vijcima ucvrsceпe и uduЬljeпja и
stubovima i vrlo se lako zameпjuju. Medu­
tim, ako su и uduЬljenja ttmetпute kao
kod drveпih stubova, onda se popravljaju
onako kako је to ovde opisaпo.
Alat: jednm11cna testcra; cekic; Ыапја ili alat
za oЬlikovanje; olovka
Materijal: g1·eda duga 2,4 т, ob1·adena
sredstvom za zastitu dгveta; sp<�nicc g1·ede s
pгi,-ubnicama (pogledajte gm·e); pocinkovani
eksc1i od 50 тт
1 lz ostecene grede izЬijte cekieem daske
ili grede.
2 Ako mozete, iscupajte eksere i izvнcite
ostecenu gredu iz uduЬljenja s оЬе strane.
U suprotnom, odsecite jedan kraj grede u
ravni sa sшbom.
3 jedan kraj nove grede uoЬlicite tako
da mozete da ga umetnete u udнЬljenje
na stubu (str. 429). Potom је ugшajte u
uduЬljenje, oznacite koliko Ьi trebalo
da bude dugacka, а onda odsecite na
potrebnu duzinu.
4 Ponovo postavite gredu u uduЬljenje
i pomocl\ profila s prirubnicom ucvrstite
drugi kraj na stub. Zatim zaЬijte daske
ili kolce na gredu i prO\'erite da li su
vodoravni.
Zamena podlozne daske
Ukoliko postoji razlog zbog kojeg trulu
podloznu dasku ne mozete da zaamenite
bez rastavljanja ograde (na primer, ako је
umetnuta u betonske stubove), noVl\ daskн
ekserima pricvrstite za drvene letvice
postavljene uz sшbove.
Ostecenu dasku izvadite buseci i testereci
spojeve sa stubom na svakom kraju.
Ako se radi о zatvorenoj ogradi s
uspravno postavljenim daskama, prvo
izbljte ро jednu daskн na оЬа kraja da Ьiste
mogli da testerite. Potom preostale daske
poduprite ciglama.
Pre nego sto postavite novu podloznu
dasku i letvice, mozete najmanje 24 sata
da ih drzite u sredstvu za zastitu drveta.
Za drvene stubove upotreЬite letvice od
150 mm, koje mogu da se zaЬiju na stub.
Za betonske stubove koristite letvice
duzine 600 mm, od cega oko 450 mm
zaЬijte u tlo uz stub, odnosno, onoliko
koliko vam to dopusta betonska podloga.
lspod ograde iskopajte plitak jarak da
Ьiste mogli da ugurate noVl\ dasku. Letvice
namestite tako da nova daska moze da se
posta\•i u ravan s prednjim delom zatvorene
ograde i1i u sredinu ispod panelne ograde.
Letvice poduprite sa strznje strane dok na
njih zaЬijate podloznu dasku. Pobrinite se
da tlo bude sto dalje od daske.
Zamena panela
Paneli su obicno standardnih ve\icina,
tako da se н s\нсајн njihovog ostecenja
zamenjuju novim na isti nacin (str. 4 I 2) i
taj posao uopste nije zahtevan.
Ako је novi рапе\ nesto siri, na оЬа kraja
izЬlanjajte mali deo okvira. Medшim, ako
nije dovoljno sirok, u tom slucaju rupu
zatvorite uskom drvenom letvicom
umetnutom izmedu stuba i okvira panela.
Nemojte zaboraviti da pre postavljanja
impregnirate ivictt.
Popravka preklopljene
daske
Ostecene ili trule daske zamenite novim
koje ste prethodno obradili sredstvom
za zastitu drveta (pogledajte desno).
Za ucvrscivanje duze preklopljene
daske dovoljan је jedan ekser, zato
prilikom vadenja daske prvo morate
da ih olabavite i iscupate ekser. Nove
daske uklopite onako kako је to opisano
na str. 429.
Zdrave daske ponekad isto tako mogu da
se olabave, ali se to najcessce desava zbog
zardalog eksera. Daske ponovo postavite
koristeci pocinkovane eksere od 50 mm
koji ne rdaju.
Ako preklopljene daske trunu u donjem
delu ograde koja nema podloznн daskн,
pretesterisite ih u podnozju tako da ostane
razmak od najmanje 150 mm, а nakon
toga nacinite ј postavite podloznu dasku.
PRIMENA ZASTITNOG
SREDSТVA ZA DRVO
Sve postojece drveпe ograde redovпo
premazujte sredstvom za zastiru drva,
роsеЬпо па spojevima i izlozeпim
delovima ograde.
lzbor
Na tГZistu је dostupaп veliki asortimaп
sredstava za zastitu drva. Јеdпо od
пajpozпatijih је kreozot, пapravljeп od
katraпskog ulja. Jeftiп је, ali bi ga treba­
lo пaпositi svake godiпe i ispareпja su
mu пeugodпog mirisa. Pored toga, kada
је vlaaп, stetaп је za biljke (mada је
bezopasaп kad је suvo), а drvo prema­
zaпo kreozotom пе moze da se ofarba.
Veciпa savremeпih zastitiпih
sredstava zasпiva se па razredivacima
ili vodi, tako da sadГZe hemikalije ili soli
koje uпistavaju gljivice i iпsekte. Vrste па
bazi razredivaca vrlo su zapaljive i zato
u Ыiziпi пikako пemojte koristiti otvoreпi
plameп sve dok se zastitпo sredstvo пе
osusi, оdпоsпо, пајmапје dvaпaest sati
паkоп primeпe. Obavezпo procitajte
uputstva za upotrebu па pakovaпju
zastitпog sredstva. Sredstva па bazi
vode su bez mirisa. ОЬе vrste паkоп
suseпja пisu stetпe ро biljke, ali pripazite
da ih пе poprskate tokom primeпe.
Primena
Period izmedu папоsепја zavisi od vrste
upotreЫjeпog zastitпog sredstva i
izlozeпosti ograde. Veciпa savremeпih
sredstava traje izmedu dve i tri godiпe.
Cak i ako је proizvodac vec
impregпirao drvo za пovu ogradu
(idealпe su vakuumska obrada ili опа
pod pritiskom), pre postavljaпja ga
obavezпo jos jedпom prema2ite
i dobro пamocite otestereпe krajeve.
Najbolje vreme za папоsепје
sredstva је kad је drvo potpuпo suvo i
suпce пiје prejako - krajem leta паkоп
susпog perioda i kad se iducih dап ili
dva пе ocekuje kisa. Vla2пo drvo песе
dobro upiti zastitпo sredstvo. Sredstvo
пaпesite starom cetkom ili
kompresovaпim spricem.
Na tГZistu se isto tako moze proпaci
pribor koji tecпost iz rezervoara pumpa
do cetke.
Obavezпo se pridГZavajte mera
predostrozпosti пavedeпih па
pakovaпju, јег se prilikom primeпe
пekih zastitiпih sredstava mora zastiti
koza ј oci.
Pakovaпje od 1 1 оЬiспо је dovoljпo
za premazivaпje 4-1 О kvadratпih metara
povrsiпe, ali to zavisi od vrste sredstva
i propustljivosti drveta.
Nakoп primeпe sredstva, drvo
mozete da ofarbate zeljeпom bojom,
ali Ьrојпа sredstva vec sadГZe boju.
lzbor vrata, sarki i nosaca
KUPOVINA VRATA
Na tr:Шtu postoje raznovrsna vrata koja dizajnom odgovaraju vrsti ograde koju imate.
Neke najzastupljenije vrste prikazane su dole. Uz to, vecina prikazanih vrsta moze da se 1 STUBOVA
doЬije и d\•okrilnoj varijanti. Pre nego sto odaberete vrata, razmislite na kojoj се vam
Vrata nemojte kupovati sve dok ne
strani Ьiti sarke i da li se otvaraju iznad ravnog ili strmog tla.
budete sigurni koliko се Ьiti siroka
i kako cete ih postaviti. Sirina i nacin
postavljanja su medusobno zavisni.
Palisadna vrata Takode, proverite da se vrata mogu
Vrhovi dasaka postaviti na stranu koja vam odgovara,
nюgu Ьiti ravni, levo ili desno. Ako се biti postavljena
zaoЬ\jeni, zasiljeni iznad strmog prilaznog puta, onda cete
ili nekog drugog morati da ugradite podizne 5arke - neke
oЬ\ika. vrste su samozatvarajuce.
Jednokrilna vrata u sirinama su oko
900 mm do oko 3, 7 m (u koracima od
ЗОО ili 600 mm). Dvokrilna vrata mogu
biti siroka izmedu 4 m i 6 m. Visina vrata
Uokvirena vrata је najcesce od oko 1 do 1 ,75 m, ali
Vertikalne daske mogu se kupiti i опа visoka 2 m ili cak
su razmaknute 2,5 metra.
i ne vire iznad Ako pored vrata kupujete i noseee
gomje precke stuЬove, proverite da li drveni stubovi
impregnirani (str. 423). Stubovi su
Dasёana vrata Najcesce su poduprta najcesce visoki izmedu 1 ,8 m i 2.4 m
poprecnim gredama spojenim
i cetvrtastog oЫika sa stranicom od
dijagonalnom gredom. Vrh moze
1 ОО mm, odnosno 200 mm za siroka,
Ьiti ravan ili zaoЬ\jen.
masivna vrata.

�(
1
Okvir i рlоёа
Mogu se kupiti i gotovi Ьetonski

: - 1· .. Drveni okvir
stuЬovi s izbusenim rupama za
postavljanje vrata ili oni koji na vrhu
s plocama od
-= �
"! 1 i dnu imaju rupe na koje se postavlja

1ЈЈЈ
�
lt
tr-�· -: iverice.
-- -
-�
-
komad drveta kao tacka za ucvrscivanje
kod namestanja. Za postavljanje
-
�.... noseeih stuЬova nemojte koristiti
Ё ;.:з siljate nosace јег ne pruzaju dovoljno
·�
�
·
,ј
·*:!
cvrst oslonac.

�--
.��
'
'1
��
iE -=
111 -
�:�1
�_:
Kovano gvozde
(jednokrilna)
i;
.... Ukrasna visoka 6-..., (9 .c.J.....;,:al'\
е.
••
11 r;:=
ili niska vrata.
1
Sarke ili kvake
�� 1 --

su najcesce
ugradene ili
Panelna vrata Razlicitih dizajna kako Ьi na zasebnim
-_ Ј
< ...... ...u
odgovarala panelnim ogradama. Najcesce metalnim
su siroka 910 mm i 50 mm niza od visine podupiracima za
ograde. namestanje vrata Kovano gvozde (dvokrilna) Кlinovi
na nosace vrata. sarki na vratima oЬicno su okrenuti
nadole, а na stubu nagore. Da Ьiste
obeshrabrili provalnike, provucite zavrtanj
kroz klinove sarki iza kuke s usicom

Poljska (seoska) vrata

Dostupna kao uska bastenska
vrata ili siroka jednokrilna za
prilazni put do kuce. OЬicno
su napravljena od celicnih cevi
pojacanih dijagonalnim preckama.

Plastiёna vrata

1
Napravljena su od belo lakiranog

1
aluminijumskog okvira na koji
ucvrscene plasticne letve. Najteza
Palisadna dasёana vrata Razmaknute su postavljena na podesive sarke
vertikalne daske koje vire iznad gomje ekspanzivnim vijcima ucvrscene
poprecne grede. Razlicitih su visina. и stubove od betona ili opeka.
IZBOR SARKI ZA OGRADE
g

Kolenaste Prikladпe za mапја

Remenaste
(Т-оЫikа)
Uglavnom se koriste
za lagaпa i sredпje
teska vrata poravnata
sa stubovima. Najёesce
је cme Ьоје.
Za lagaпa i vrata sredпje teziпe.
Nosaё se uёvrscuje па vrata, а
kuka па stub. Duziпe su od
300 do 914 mm.
vrata poravnata izmedu
Povratne Sпаzпе sarke
stubova. Кliп sarki (pogledajte
za masivna vrata poravnata
dole) uёvrscuje se za stub, а
sa stubovima. Mogu se
поsаё se vijcima ili zavrtпjima
ugraditi па оЬе straпe.
uёvrsti za strazпju straпu
Naglavni delovi па оЬа
vrata. ОЬiёпо su pociпkovane.
kraja drze kuku па mestu.
Pocinkovaпa ili cma.

Standardne sarke Za drveпa vrata. Dvostruki поsаёi

vijcima se uёvrste za vrh vrata, а kuke s usicom па
podesivi kliп sarke. Otvor doпjeg поsаёа pristaje и
otvor uёvrsceпog kliпa. Ako је potrebпo, cela vrata
mogu da se izvade iz sarki. Za dvokrilпa vrata
preporuёuje se podesivi doпji поsаё da Ьi se vrata
mogla poravnati па mestu sрајапја. Ukoliko se ograda
пalazi па strmom tlu, mozete koristiti podizпe sarke s
eksceпtriёпim kliпovima.

Za vrata centrirana
KLINOVI SARKE ZA VRATA па nosacima

Ucvrsceni Кlizni pricvrscivac

zavrtnjem Spoj Kuka и поsаёu па
kliпa i sigurпosпog Podesivi Omogucuje vratima pristaje
zavrtпja kroz stub. Postavljaju podesavaпje kliпova ро u zatvaraё s uпutarnje
se па vrh stuba. duЬiпi uz zadrzavaпje straпe пoseceg stuba.
vertikalпog polozaja.
Ugradeni
Spoj s dva
Ravna plocica Siroke ili
siljata kliпa za Tanki pricvrscivac
uske рlоёе za uёvrscivaпje
ugradпju и malter zida Ugraduje se па
па stubove od cigle.
ili stuba od cigle. uпutrasпju straпu
stuba i hvata udami
zavrtaпj па vratima.

IZBOR ZASUNA Usidreni pricvгScivac

Opremljeп sidrom za uёvrs­
ёivaпje и malteru. Prikladan
Superpetlja
za ugradeпe zasuпe па
Preklopпi Zastitni zasun Moze se staviti lokot.
ogradama od kovaпog
drzaё za Duziпe 200-250 mm, пајёеsсе
gvozda. !ma ograпiёavaё
dvokrilпa pociпkovan.
koji oпemogucuje otvaraпje
vrata.
Ovalni zasun ograde пароlје.
Prikladaп
Ploёica zasuпa
za ograde
duziпe је 100 mm.
dеЬ!јiпе Za vrata ucvrscena
50 ili 75 mm. iza nosaca

Automatski zasun
Ugraduje se па strazпji
deo пoseceg stuba i и пјеgа
ulazi udami kliп vrata.
Zatvarac s kracunom Prstenasti zasun Tradicioпalпi okov za
i USicom Za zakljuёavaпje lokotom. dvorisпa vrata. Moze da se pomera s оЬе
Opruzni pricvrscivac
Duziпe 100-305 mm. straпe vrata. Najёesce је cm, siroko oko
Savitljiva sipka па vratima
150 mm.
hvata kuku sa strazпje
Automatski zasun straпe noseceg stuba.
Postavlja se па пoseci stub Drzaё је оЬiёпо и oЫiku
�··· i и пјеgа ulazi koleпasta rucke s okruglom glavom
preёka uёvrsceпa па kri\o za pesake (па slici) ili
Oblcni zasun Duziпe 150-200 mm. ograde koja se pomera. kukom za jahace.
Nacini postav­ Provera konstrukcije 2 Proverite

ljanja vrata
da li је razmak
Noseca jedпak s оЬе
Prihvatni
greda slraпe vrata,
stub
potom
Postoje tri glavna nacina ozпaёite
polozaj sarki
postavljanja vrata па drvene па stubovima i
stubove, а izbor zavisi od vrste zatim vijcima
uёvrstite sarke
sarki koje naravate da stavite.
za stubove.

Vrata poravnata sa stubovima

Yrata su postavljeпa izmedu stubova tako
da је strazпja straпa vrata u ravпi sa

3 Zasuп
Sarka Pricvrscivac drzite
vodoravno,

1' 111
ра vijcima
lako gledano s оЬе strane пеkе ograde
uёvrstite '
'1
izgledaju isto, brojne imaju пoseci okvir sa
prihvatпi
;
strazпje straпe. Takva vrala uvek Ы trebalo
Vrata poravnata sa stubovima sшЬ i zasuп "
"
poslavili tako da im straznja straпa bude s

stubovima. То је uоЬlёајепа metoda

uпulrasпje straпe ograde.
Uz to, vrata su пајсеsсе napravljeпa tako
na vrata.
1\� .
postavljaпja d�eпih ba�leпskih vrata.
Yrala se otvaraju samo u jedпom smeru.
da mogu da se postave s leve ili desпe нi '
straпe' а поsеса greda је poпekad sira od
)
Razmak za oko\' s оЬе straпe mora blti t.
zasunske da Ы se dobllo sпazпije uporisle
oko 5 mm.
za sarke. Drveпa vrata morala Ы da se
1' '
podupru poslavljaпjem dijagonalne grede
Vrata centrirana па stubove
izmedu gomjih i donjih greda okvira, јег се
Yrala su postavljeпa izmedu slubova tako
se u suprotnom s vremeпom opustiti. Kad
da su ро siriпi ceпtriraпa izmedu sшbova.
па vralima imate samo jedпu dijagoпalпu
gredu, vrata moraju da se postave tako da
Pricvrscivac Sarka је gomji deo па zasuпskoj, а doпji па
Vrata se otvaraju поsесој straпi. Takva postavka moze da
u оЬа smera. bude od pomoci kad razmisljate da li su
vrata парrаv\јепа kao desпa ili leva.

t
Dvokrilпa vrata moraju da budu upareпa
Vrata centrirana na stubove i konstruisana tako da se uёvrste na оЬа
stuba.
Та metoda пајёеsсе se koristi za vrata od
kovaпog gvozda koja se postave па kliп, а
па stubove dve sarke. Yrala se mogu Postavljanje vrata izmedu
otvarati u оЬа smera, osim ako па
priё\TScivaёu пiје ograпiёavaё. Zavisпo od
postojecih stubova
priёvrscivaёa, razmak izmedu vrata i sшЬа
па straпi sarka пюzе da bude od lOOmm, а
па straпi priёvrscivaёa oko 55 mm.

Vrata sa straznje strane stubova

Yrala su uё\rrsceпa sa slraiпje slraпe tako
da se s оЬе straпe preklapaju sa stubovima
oko 15 mm-25 mm. Та metoda moze da
se koristi za dvokrilпa vrata ili jedпokrilпa

Pricvrscivac Vrata se otvaraju агkа

u jednom smeru

Vrata centrirana
na stubove
siroka vrala postю•ljeпa па staпdardпe
sarke. Yrata se mogu otvarali samo prema
uпutra i zalvaraju se па stubu. lzbor
priёvrscivaёa koje mozete ugradili
оgгапiёеп (slr. 419).
1 Ukoliko postoji mogucпost, kupite
vrata iste siriпe kao i predasпja. Pre samog
postavljanja, n�jpre na straiпju slraпu
novih vrata uёvrstite sarke, а zatim uglavite
zаmепјепа vrata izmedu postojecih stubova
је i posuprite ih s пekoliko komada drva da
blste doЬili dovoljaп razmak od tla.
4 lzvucile komade drvela kojima
ste uglavili vrata i proverite da li se
vrata Ot\•araju bez teskoca i da li
zasun besprekomo fuпkcioпise.
Ako је potrebпo, poclesite polozaj
vrata.
Ako пе mozete da kupite
odgovarajuca vrata
Postavljanje stubova
Ukoliko пе uspete da proпadete поvа vrata
jedпakih dimeпzija kao i stara, опdа cete
1 Polozite stubove uporedo na tlo i
izmedu пjih stavite vrata. Оа Ьi vrata Ьi\а
morati da podesite veliciпu vrata ili razmak
poravnata sa strazпjom straпom stubova,
izmedu stubova.
podignite ih koliko је potrebпo.
Ako је razmak izmedu postojecih drveпih
stubova ili stubova od opeke presirok za Vrata
vrata i okov, suzite ga stavljajuci drveпe let­
vice s јеdпе ili оЬе straпe паkоп cega па te
letvice mozete da postavite sarke (str. 419).
Obavezпo proverite da па letvicama ostaпe
dovoljпo prostora za postavljaпje okova.
Nakoп toga vrata mozete da postavite kako
је opisaпo. Uz to, vrata odgovarajucim
okovom mozete direktпo da pricvrstite
za zidaпi stub (str. 422).
8 Тај komad drva iskoristite kao meru za
oznacavaпje polozaja rupa na tlu. lskopajte
Ukoliko пе uspete da proпadete vrata
rupe u oЬ\iku kvadrata sirine 300 mm i
dovoljпo uska da mozete da ih postavite па
75 mm duЫje od linija ozпaceпih na
postojece stubove, mozda cete morati malo
stubu. Otkopanu zemlju odlazite na
da оЬ\апјаtе оЬе vertikalпe grede vrata
plasticпu foliju zbog lakseg оdпоsепја.
da Ьiste im smaпjili siriпu, јег cete u
suprotпom morati da porucite vrata
ро meri ili izvaditi postojece stllbove
9 Na dпо svake rupe vodoravno
polozite ciglu.
i postaiti поvе, sire razmakпute.
2 Vrata polozite tako da vrh bude oko 1 О Polozite drveni metar duz rupa kao
50 mm ispod vrhova stubova.
vodic za postavljaпje stubova, а zatim svaki

Postavljanje 3 Pomocu drugog komada drva ili

stub postavite па crep u rupi. Neka vam
neko pomogпe da stubove drzite uspravпo
ugaonika preoverite da li su stubovi

novih vrata
dok ih privremeпo podupirete drveпim
poravnati па vrhu i pri dnu, kao i da li
podupiracima koje ucvrstite kliпovima.
su na svim mestima jednako razmakпuti.
LiЬelom proverite da li је svaki stub

i stubova 4 Postavite sarke i zasuп па zeljena mesta. vertikalaп.

Podesite stubove da omogucite dovoljпo

Razmak izmetfu stubova najpre prostora za normalan rad zasuпa.

mora dobro da se izzmeri da Ьi

vrata dobro pristajala izmetfu
stubova, tako da im podnozje
bude najmanje 50 mm od tla.
Pre nego sto pocnete s radom
Proverite da је doпji deo dijagoпalпe
grede па straпi sarki kako Ьi vrata Ьila
sto јаса (pogledajte sliku levo).
Za mala, \аgапа vrata, stubovi moraju
da budu u oЬ\iku kvadrata siriпe 100 mm i
oko 600 mm duzi od visiпe vrata. Za veca,
masivnija vrata (visa ili sira od 1,2 m), 11 lzпad stubova postavite ravaп komad
stubovi Ьi trebalo da budu u oЬ\iku kva­ drveta i \Ље\u da Ьiste proverili da li su
drata siriпe 200 mm i пајmапје 750 mm stubovi iste visine.
duzi od visiпe vrata. Vrhovi stubova trebalo
Ьi da budu iskoseпi ili s kapom kako Ьi se 12 Svaki stub
oпemogucilo truljeпje prouzrokovaпo sku­ ucvrstite роЬiја­
pljaпjem vode. Uz to, kupite cmo оЬојепi пјеm sljuпka.
ili pociпko\'aпi okov da пе Ьi zardao. Na vrhu ostavite
5 lzmedu stubova, oko 50-70 mm ispod oko 100 mm za
Alat: komad dr-veta Љi od vrata i stubova; podпozja vrata, postavite komad drva i beton. Stavite
olovka; asov ili burgija za п1ре; libcla; iskoristite ga kao leпjir za ozпacavanje liпija beton i ostavite
ugaonik; sest komada drva za p rivrcmene na оЬа stuba. Те linije oznacavaju duЬinu ga 48 sati da
podupiraёe; kolci za pridrzavanje podupi,-aёa; па koju се stub Ьiti ukopaп. se stvrdne, а
homad dr·va za pobUanJe Sl;unha; sest dr-veпih zatim ukloпite
klinova; busilica i svr-dlo 6 Proverite da li su ozпake pod pravim podupirace i
uglom i podjednako udaljene od vrha оЬа postavite vrata.
Materijal: vrata, dva impr·egninma stuba;
stuba. Ako је tlo
dve sarke; zasun: pocinkovani vijci za sarke
meko, dodatпo
i zasun; dve cigle i dva Ыоkа; sitni sljimak;
beton (hanta ро mpi)
7 Obelezite komad drva s polozajem svake ih osigurajte
straпe stubova. (vidi str. 422).
Postavljanje stubova
u meku podlogu
Kada se stubovi postave u meku
podlogu, prilikom pomeranja vrata
mogu da se pomere iz svog lezista
i nagnu ka unutrasnjoj strani.
Оа Ьiste to spreёili, iskopajte
izmedu stubova rupu otprilike
300 mm sirine i 200 mm duЬine
i ispunite је betonom.
Priёvrscivanje vrata
1 Postavite dva Ыоkа ili cigle izmedu
stubova i postavite vrata. Poravnajte njihov
stra2nji deo sa straznjim delom stubova
da Ьiste namestili sarke. Оа Ьi klinovi Ьili
ispravno uglavljeni morate da centrirate
vrata na stubove.
2 Upotreblte komade drveta da podupru
Ьоёnе strane vrata kako Ьi ostala u
polozaju sa ispravnim razmacima za
uklapanje. Proverite pomocu liЬele
da је gornja preёka horizontalna.
3 Sarke moraju ostati poravnate sa
metalnom podvezicom duz ргеёkе
vrata dok obelezavate mesta za rupe
na stubu (pogledajte sliku dole).
Izbusite vodice za dva vijka na svakom
delu sarki i labavo ih uёvrstite. Potom
otvorite i zatvorite vrata i proverite da li
su ravna i da li se lagano otvaraju pre
nego sto zavrsite sa podesavanjem i
priёvrscivanjem sarki.
4 Namestite kapu na stubove vrata ako
njihov vrh nije isko5en ili zaoЬljen tako da
se sa njih sliva kiSa. Ako iseёete ёetvrtast
vrh na nagibu, pobrinite se da bude
obraden sredstvom za zastitu drveta.
Postavlјапје lzbor pribora
za vrata
vrata па zidaпe Osim klinova sarki i pricvrscivaca,
stubove
mogu vam zatrebati i drugi elementi
za povezivanje vrata. Za dvokrilna vrata
obicno је potrebno i osnovno leziste u
Stubovi koji su nazidani od velikih koje се se poloziti i uklopiti drugi elementi
za spajanje, kao i kuka koja vrata dr:Zi
Ыokova tesanog ili neobraёfenog
otvorena
kamena, ili cigli. Mada grub kamen
moze da se upotrebl u tu svrhu, to
u velikoj meri otezava priёvrscivanje
vrata. Busenje rupa za sarke се Ьiti
lakse ako poёnete sa voёficama.
Alat: cekic; busilica sa svrdlima; liЬela
Materijal: sarke sa usicom; zasun; vrata
Ogranicavac
Pre nego sto pocnete s radom Proverite Nalazi se u podnozju, na mestu spajanja
stubove kako Ьiste se uverili da su dobro dvokrilnih vrata da Ьi ih fiksirao
postavljeni pre nego sto uёvrstite vrata i i spreёio da se otvaraju napolje.
obavite sve neophodne popravke na zido­
vima. Na zidane stubove potrebno је staviti
specijalne sarke, ра zato nemojte upotreblti Sarka i klin
sarke namenjene za drvene stubove. ucvrsceni
zavrtnjem
1 Postavite vrata izmedu dva stuba. Zasun sa
Gledajuci odozgo, kapija Ьi trebalo da ograniёavaёem u
sеёе sredisnju liniju stubova. Postavite sredini ili u lezistu
vrata na privremeni spoj tako da bude ili sponi. Zasun sa
oko 50 ili 60 mm iznad tla. dugaёkom ruёicom
(levo) lako se
2 Postavite podupiraёe s оЬе strane vrata koristi. Zasun za
tako da stoje ёvrsto. Upotreblte libelu da veca opterecenja
proverite da li је gornja preёka poravnata. (desno) odliёan је
za dvokrilna vrata.
3 Izmerite175 mm od vrha preёke
i 250 mm od podnozja vrata sa strane
na kojoj su okaёena i obelezite te taёke.
Obelezite ta mesta na zidanim stubovima,
а onda sklonite vrata.
4 lzbusite vodice, potom vecu rupu, za
sarke: veliёina zavisi od sarki koje koristite.
Zakucajte maticu i uvrnite sarku.
5 Priёvrstite drugu polovinu sarke na
vrata, proverite da li se glatko pomera i da
је razmak jednak. Ako nije, sarke donekle
odvrnite iz zida da Ьiste ih podesili. Kuka i nosac Мога da se kaёi
i otkaёi rukom.
6 Konaёno priёvrstite zasun na drugu
stranu vrata i metalnu ploёicu za stub.
Drugi nacin Ako zidate stub za vrata, pos­
tavite tokom zidanja metalnu sponu na zid.
<>------ Element
Vodootporni
za dodatno
sloj ojacanje
Metalni spoj
za vrata
Zasun sa kontrategom Spreёava
vrata da se previse otvore i drzi ih
dok su otvorena.
 PRICVRSCIVANJE NOSECEG
STUBA ZA ZID
Dr.Zace nosecih stubova vrata za zid ili
zidani stub mozete da kupite. Oni s e
sastoje o d pravougaonih dr.Zaca sa
vijcima koji su usidreni u zid i uduЫjenja
koja su urezana u stub. Ovako osiguran
stub pruzice oslonac vratima prilikom
otvaranja i zatvaranja.
Pricvrscivanje
dvokrilnih
vrata
Pritegпite dvokrilпa vrata kapije i zakacite
ih па isti пacin kao jednokri\na, ali sa
razmakom. UpotreЬite drvo siriпe
15 mm tako da se spusta srediпom,
i пastojite da na vrhu bude siroko
20 mm, kako Ьi razmak pri vrhu Ьiо
siri. Опо dodatпo podupire sarke,
koje Ьi iпасе prouzokovale da kapija
па srediпi spadпe. Koristite dve ili
tri velike metalпe spone u oЬ\iku
slova G da cvrsto drze prelaz,
obezbedujuci da dva dela kapije
budu uzajamпo poravnata.
Ako su vrata kapije povezana poprecпom
spregom, pobriпite se da podпozje svake
dijagoпale bude па straпi sarki, tako da
se vrhovi dijagoпale spajaju па srediпi.
Odrzavanje vrata
Redovno obradujte vrata zastitnim
sredstvom za drva ili farbom da
Ьiste sprecili da truli ili rda. Sarke
mozete da podmazujete uljem ili
masnim premazima da Ьiste ih
zastitili od rde, ali sto se tice
zasuna, koji se neprestano
upotreЫjavaju, bolje је da koristite
farbu, osim ako su pocinkovani ili
oЫozeni Ьitumenskom emulzijom.
пjih da proverite. Zameпite оlаЫјаvепе
vijke па sarkama duzim, ako је moguce,
pociпkovaпim vijcima. Ako пiје, uglavite
drveпe zaglavice (ili osnovnim tiplom) u
Popravka trulog dela rupe i upotreЬite vijke iste veliciпe.
drvenih vrata Ako је moguce, ропоvо podesite sarke
пesto vise ili пize tako da vijci duboko
lsecite male trule delove sve do zdravih
prodru u cvrsto drvo. Zamenite istroseпe
delova па vratima i popunite uduЬljeпja
ili slomljeпe sarke.
sa smesom za popravke drveta па bazi
Ako su sarke u dobrom staпju, опdа
epoksida. Ova smesa priaпja za povrsinu za
su se mozda drveпe spojпice olabavile.
otprilike 15 miпuta i moze da se ismirgla
lzolovaпu olaЬ\javljeпu spojпicu mozete
smirglom sredпje ostriпe ili elektricnom
da zameпite tako sto cete pricvrstiti
brusilicom kako Ьi se tretiraпa povrsiпa па
metalпe podloge - u oЬliku slova Т, ugao
kraju izglacala. Popravka tako песе Ьiti
ili ravaп deo - ili ugaoпi drzac па mestu
uocljiva паkоп ponovnog паnоsепја farbe.
sрајапја. Pokusajte da ubacite vodootpomi
Truli delovi drveпe povrsiпe kao sto su
lepak u olaЬljaveпi spoj, potom ih clrzite
kolci ili podupiraci mogu da se zameпe.
zajedпo dok srafite dГZac пazad па mesto.
Obradite поvе delove od drveta zastitnim
lzuzetпo trosпu kapiju ili vrata trebalo
sredstvom (str. 417), koristeci bezbojni lak
Ьi ili da zameпite ili da ih demontirate i
ako zelite kasnije da ih ofarbate, ili kupite
popravite. Ukloпite sve stare slojeve lepka
hemijski obradeпo drvo, koje се Ьiti
sa spojпica i ропоvо ih sklopite koristeci
trajпije. Osteceпi ili truli stubovi vrata ili
vodootporaп lepak. Ojacajte spojпice па
kapije trebalo Ьi da se zameпe па isti пасiп
сер i zleb tako sto cete busilicom izbusiti
kao i stubovi za ogradu (str. 41б); ali
stubove i сер, а potom ubaciti zalepljeпu
пemojte koristiti siljate поsасе stнbova.
zaglavicu. Nakoп poпovnog moпtiraпja
Popravite trule vrhove stubova па isti пасiп
vrata, sastavite ih dok se lepak upija.
kao sto је opisaпo za vrhove stubova
Yrata mogu da se ulegnu zbog toga sto
ograde (str. 438).
пemaju dijagoпalпi podupirac, ili zato sto
оп пiје dovoUпo jak (i\i mozda zato sto
su vrata okacena па suprotпu straпu).
Kako se resiti rde Podupirac Ьi trebalo da bude cvrsto
Ako primetite da se па spojevima ili metal­ montiraп izmedu lюrizontalпih delova
пim vratima pojave mrlje od rde, odstraпite sa strazпje straпe vrata, s vrhom prema
ih smirglom. Odmah ропоvо ofarbajte tu zasuпu.
povrsiпu - rda moze ponovo da se pojavi Podignite i pricvrstite vrata na
preko поСi. Velika osteceпja od rde uklo­ svoje mesto i proverite da li se dobro
пieete tako sto cete povrsiпu oribati ostrom uklapa pre nego sto spojeve ucvrstite
zicaпom cetkom (stavite zastitпe паосаrе). vodootpomim lepkom i pociпkovaпim
Nemojte u tu svrhu upotreЬiti sprej ako vijcima.
imate пameru da ih ропоvо ofarbate speci­
jalпom farbom za preveпcyu protiv rde.
Posto ukloпite rdu, mozete ili ропоvо da
папеsеtе osпovni premaz na koji cete potom
папеti podlogu za emajl i lak, ili upotreЬite
jedпoslojпu farbu kao sto је Hamerit, koji u
isti mah sprecava pojavu rde i farba.
Popravka ulegnute kapije
Najcesci uzrok ulegпutih vrata su sarke
koje su se s vremeпom olabavile od
upotrebe, ра Ьi zato prvo trebalo upravo
Automatizacija
kapije
Zajedпo sa sistemom za daljiпsko
upravljaпje, automatizacija kapije
је pre svega sigurпosпi sistem
zahvaljujuci kojem se izbegava
izlaieпje iz automoblla kada se
vracate kuci i rizik da, kada
ostavite svoje vozilo опо пе ode
па kolovoz. Postoje razliciti sistemi
5 Uvucite klizac u sinu, zakacite
automatizacije (uokvireп tekst па hidrau\icki agregat za oslonac na stubu i
odredite polozaj klizaca pri maksimalno
str. 425), zavisпo od upotrebe 3 Na stuh postavite oslonac-nosac za izvucenom cilindru, kod zatvorene kapije
hidraulicki agregat.
kapije i raspolozivog prostora.

Hidraulicko
otvaranje/zatvaranje kapije
Alat: ravni i zvczdasti srafciger; elektronski
mcmi ur·cdaj; klesta za skidanje izolacije;
makaze; sr-afciger- sa izolacijom; komplet
kljuceva
Materijal: hid1·aulicki agregat sa cilindrom;
monofazno elek1icno napajanje; dva aktivna
pmvodnika (faza + пи/а) i jedan provodnik
za uzemljenje и izolaciji ТРС

6 Blokirajte klizac na sini na zeljenom

mestu, zavisno od velicine kapije, radnog
4 Na kapiju zasrafite sinu za klizac. hoda cilindra i ugla pod kojim hocete
da se otvara.

1 Kakav god da tip automatizacije

izaberete, sprovedite pod zemljom
elektricni vod za napajanje hidraulickog
agregata..

2 Sistem sadrzi elektro orman sa ili bez

ugradenog prijemnika za daljinsko
upravljanje. Postavite је sto је moguce Ьlize
hidraulickom agregatu kojim se upravlja.
 Razliciti sistemi automatizacije
г----1

�
'
-=
1

=�
u -

Sistemi sa horizontalno postavljenim cilindrom

7 Pristupite elektriёnom povezivanju i
pode5avanju daljinskog upravljaёa.
Sa zavojnicom ili hidraulickim cilindrom, ovi uredaji imaju dvostruku prednost:
efikasnost i minimalni ugradni prostor, buduci da mehanizam ne zahteva veliko
pomeranje. Prvi funkcionise tako sto ima jednostavni elektromotor, drugi hidraulicki
agregat sa cilindrom; ovaj uredaj је najtisi.
,----, г------1
1 (

�
- п

Lancani sistem sa zupcastom polugom

Solidan i jak, ovaj sistem se narocito koristi da Ьi se pomerale teske kapije.
Izabracemo ga kada nedostaje prostor za okretanje krila kapije, ali tada, zauzvrat,
ostaje nam dosta prostora s оЬе strane kapije.
8 Sistem automatizacije sa hidrauliёkim
agregatom је ne samo najtisi vec i zauzima г----1
najmanje mesta. 1

Daljinsko upravljanje Ј
Kapijom se daljinski upravlja radio vezom п
na standardnoj frekvenciji od 433 MHz.
Isporuёuje se ttredaj koji је vec kodiran,
zbog poverljivosti, sto onemogucuje (u
principu) da neko drugi moze da upravlja
otvaranjem, koristeci neki tudi uredaj.
Daljinski upra\•\jac sluzi, naravno, i za
Sistemi sa poluznim mehanizmom
otvaranje kapije iz kuce.
Pokretanje se vrsi pomocu mehanizma sa zglobnim polugama koji pokrece sklop
zupcanika, а njih pokrece elektromotor male snage. lako nije preterano skup,
ovaj uredaj oduzima mnogo ugradnog prostora zbog poluznog mehanizma.

ZA VASU BEZBEDNOST
Automatsko otvaraпje i zatvaraпje
kapije mora da sadГZi sigurпosпi
sistem koji spreёava da prsti ili пeki
drugi deo tela budu prikljesteпi, kao i
uredaj koji omogucava lako upravljaпje
otvaranjem ako dode do kvara u

sistemu .. Pored toga, ako automatska

kapija izlazi па javпi put, obavezпo
је па пjih staviti trepeuca ili rotacioпa
пaraпdzasta svetla, kao i automatsko
osvetljeпje mesta dok su vrata
u pokretu.
lzbor staza, prilaza za kola i terasa
Prilikom izbora materijala za stazu, prilaz kolima ili terasu, uzmite u obzir verovatnu kolicinu
potrebnog materijala, kao i izgled - da li се se uklopiti u izgled kuce i baste. Pored toga,
uzmite u obzir i obim posla.
Najjeftiniji materijali najcesce su oni koji se najbrie i najednostavnije postavljaju. Uz to, isplati
se mesati materijale poput kamena, cigle i sljunka. Pri proceni troskova, nemojte zaboraviti
materijal poput povrsinskog vibratora.
Kamene ploce (kaldrma)
Velike, ravne, gotove betonske р\осе
postavljeпe па malter. Najcvrsce su
hidraulicпo presovaпe i пjih Ьi trebalo
koristiti za prilaz koji mora podneti masu
jedпog ili пekoliko vozi\a. Povrsina mora
Ьiti glatka (пeklizajuca), uglacaпa ili sa
uzorkom da izgleda poput kameпih
kocaka, kaldrme, i od ravnih ili
zakrivljeпo oЬ\ikovaпih cigala ili plocica.
Prilicпo brzo i jedпostavno se polazu
na ravno tlo, ali ih је tesko oЬ\ikovati
na neravnom, zbog cega је пuzno
pomno р\апirапје pre postavljaпja na
strme povrsine ili podrucja nepravilпog
oЬ\ika. Na velikim povrsinama mogu
izgledati moпotono, osim ako ne koristite
ploce и razпim bojama, oЬ\icima i
dezeпima. Od Ьоја и asortimaпu imate
sivu, svetlozutu i crveпu, а od oЬ\ika
cetvrtastu, pravougaoпu, sestougaonu
i kruznu.
Dimenzije
46 х 46 - 5 ploca ро kvadratпom metru
46 х 69 - 3,25 ploca ро kvadratnom
metru
61 х 61 - 2,75 р\оса ро kvadratnom
metru
61 х 46 - 3,75 ploca ро kvadratnom
metru
DeЬ\jina 36 do 50 mm
Podloga Za prilaz: 100 mm sloj
naЬijeпog sljunka iznad kojeg је sloj
betona od 125 mm. Za stazu ili terasu sloj
sljuпka od 100 mm ili паЬiјепе zemlje.
Primer terasa od ploca razlicitih velicina
Blokovi
OЬ/ikovani Ыokovi mogu istaci neku
povrsinu ili osveziti pmstor.
Betonski Ьlokovi slicni ciglama, оdпоsпо
kaldrmi, postavljeпi па temelj od naЬijeпog
peska koje па svom mestu izmedu
postojecih zidova drze ivicnjaci. ОЬiспо su
pravougaonog oЬ\ika, ali mogu se kupiti i
vrlo dekorativni oЬlici u vidu mozaika. Воје
obuhvataju paletu od sive, cme, smede,
svetlozute do crvenosive. Blokovi se mogu
polagati poput cigli и raznim oЬlicima (str.
429), ili uzorcima, па primer, riЬlje kosti,
pletenice its. Uzorak riЬlje kosti najbolji је
za prilaze, jer Ьlokovima omogucuju
staЬilnost da izdr±e prelazak guma pri
manevrisanju vozilom. Postavljaпje Ьlokova
zahteva vise vremena od postavljanja ploca,
ali izgledaju dobro i jedпostavnije ih је
polagati na povrsina nepravilnog oЬlika.
Pored toga, lako se polazu iznad zakopanih
cevi. Za postavljanje Ыokova na vecim
povrsinama poput prilaza ili terase morate
upotreЬiti povrsinski vibrator (str. 429) i
rezac Ыokova (str. 434) za oЬlikovaпje
Ыokova na mestima gde је potrebno.
Dimenzije Pravougaoni Ыokovi,
200 х 100 х 55 mm - 50 Ыokova
ро kvadratnom metru.
Podloga Za prilaz: sloj паЬiјепоg sljuпka
deЬljine 100 mm izпad kojeg se nalazi sloj
od 75 mm peska паЬiјепоg na 50 mm pre
postavljaпja Ыokova. Za stazu i terasu:
cvrsto пaЬijeni sloj zemlje i peska.
Postavljanje mozaika
Uklapanje ploca nepravilпog oЬlika koje
se postavljaju na podlogu od maltera.
Razlomljene kameпe ili betonske ploce
kupuju se na tone ili ро kvadratnom
metru. Ako ste и prilici, napravite
sopstvenu kolekciju и okviru koje cete
sami osmisliti paletu razlicitih Ьоја, oЬlika
i veliCiпa, prema mogucnosti, uglavnom
sredпjih ili velikih, jer male zahtevaju
mnogo vise posla. Ovaj је пасiп
poplocavanja idealaп za zivopisne prilaze,
ali је takve р\осе teze postaviti jer se
moraju slagati и odredeni uzorak.
Pored toga, veliciпa ploca verovatno
песе blti iste deЬljine, ра се vam Ьiti
potrebna razlicita deЬljina sloja
temelja da staza bude ravna.
Obavezпo izdvojite dosta vremeпa
za izradu јеdпе takve staze. Kad
popuпjavate spojeve, pametпo је
vrhom zidarske spahle oko
svake ploce пepravilпog oЬ\ika
povuci crte.
Dimenzije Топа materijala
dovoljпa је za oko 9 do 10
kvadratnih metara.
Podloga Za prilaz 100 mm sloj
паЬiјепоg sljunka na koji postavite sloj
Ьеtопа deЬljiпe 125 mm. Za stazu ili
terasu: sloj sljunka deЬljiпe 100 mm,
ili cvrste, dobro izvaljane zemlje.
Cigle
Standardne cigle ili ploce postavljeпe па
sloj peska izmedu ivicпjaka ili sloj maltera.
Obavezпo koristite cigle visokog kvaliteta,
prikladne za nepovoljпe vremenske uslove,
роsеЬпо mraz. Ploce od cigle uglavnom su
tanje od cigle i dostupne su и cetvrtastom
ili isprepletaпom oЬliku i raznovrsпih Ьоја,
od smede, crvenem sarenih do zutih. Pored
toga, cigle se mogu postaviti u uzorak пalik
zidu kuce (str. 443) ili пeki drugi - оЬlспо
uzorak riЬlje kosti ili pletenice), а
postavljamo ih vodoravno ili bocno. Zatim,
mogu se kupiti ploce nalik starim rucпo
пapproizvedeпim ciglama и tradicioпalпom
uzorku. Опе se па malter postavljaju malo
teze od Ыokova, ali su па slicaп nacin
ПeksiЬilne i prikladne za gotovo sve
povrsiпe. Cigle postavljeпe па pescaпi sloj
temelja trebalo Ы rukama nablti, jer Ьi
mogle popucati ako se koristi povrsinski
viЬrator.
Dimenzije Standardпe cigle, 220 х 103 х
55 mm: postavljene vodoravno - 40 cigli
ро kvadratпom metru; а kada su
postavljeпe bocno, 50 cigli ро kvadratnom
metru. Poplocavanje sa dezenom cigle,
450 х 450 х 38 mm: 4,9 р\оса ро
kvadratu.
Podloga Као i za Ыokove, ali sloj peska
пеkа bude debeo 55 mm.
Beton
Pesak i gruЬi agregat (zdroЬljeni sljunak ili
kamen) и odredenim razmerama medusob­
no povezani cementom i vodom (str. 4 36
i 438) i, dok је mekan, polozen izmedu
privremenih ivicnjaka. Posto ste stegne,
izgleda рори cverste povrsine slicne
kamenu. Moze se mesati tokom rada ili
polagati и vecim kolicinama za vece povr­
sine. Povrsinski sloj za prilaz trebalo Ьi da
bude deЬljine 100-150 mm ili 50-75 mm
za stazu. Beton је vrlo cvrst i jeftiniji od
ploea ili Ыokova, i vrlo jednostavan za
polaganje. Pre polaganja trebalo Ьi oЬloziti
ivice. Pored toga, naciniti me5avinu pravil­
ne gustoce је kljucno, а i samo је mesanje
mukotrpan posao. Ako је potrebno da
betonirate povrsinu od pola kvadrata ili
viSe, nadite malu me5a\icu (str. 436). Beton
se steze nakon otprilike dva sata (i ЬГZе ako
је vruce). Povrsinu mozete ukrasiti raz\ici­
tim uzorcima. U betonsku mesavinu se
mogu staviti pigmenti Ьоје - nijanse vari­
raju zavisno od upotreЬljene koliCine, ali је
vrlo tesko postici ujednacenu boju na се\ој
povrsini.
Dimenzije Zasebni sastojci i\i gotove
mesavine. Potrebne kolicine ро kvadrat­
nom metru navedene su na stranici 459.
Podloga Za prilaz: 100 mm sloj dobro
naЬijenog sljunka i 25-50 mm sloj balasta
za ispunjavanje гира. Za stazu: dobro
naЬijeno tlo, iznad mekih delova i supljina
polozite sljunak.
Hladni asfalt
Mesavina Ьitumena i sitno mrvljenog peska
ili kamena (makadam) polozena iznad
tankog sloja Ьitumenske emulzije koja је
dГZi na mestu, а zatim naЬijena izmedu
privremenih ili trajnih ivicnjaka da Ьi se
oЬlikovala cvrsta, vodonepropusna povrsina.
Najcesce se koristi za ponovno asfaltiranje
postojecih prilaza ili za prekrivanje
istro5enog i ispucalog betona ili kamenih
ploca. Nije prikladna za izradu novih
prilaza, ali moze se koristiti za izradu nove
staze ako se temelj od sljunka moze cvrsto
naЬiti, najcesce koriscenjem povr5inskog
viЬratora (str. 429). Asfalt је jeftiniji od
ploca i jednostavniji za polaganje, ali је
lepljiv i zato obavezno nosite zastitne cipele
i odecu i zastitie pokrivace na podu da ne
unesete prljavstinu и kuce. Pre polaganja
asfalta tlo Ьi trebalo najmanje dve nedelje
pre obraditi herЬicidima.Bitumen se najcesce
kupuje и dzakovima i dostupan је и стој
i crvenoj boji. Pored toga, ponekad su s
Ьitumenom и dZakovima upakovani i
kamenciei. Asfalt izgleda monotono na
vecim povrsinama, а povr5ina moze da
ulegne pod veCim brojem automoЬila ako,
an primer, koristite automoЬilsku dizalicu.
Pokrivenost Шаk od 25 kilograma
dovoljan је za otprilike 0,9 kvadratnih
metara deЬ\jine 20 mm, izvaljane na
15 mm. Kanta emulzije od 5 kg dovoljna
Pokrivenost Tona sljunka dovoljna је
za prekrivanje oko 15 kvadratnih metara
је za prekrivanje sedam kvadratnih deЬ\jine 25 mm.
metara cvrste povrsine.
Podloga Za prilaz ili stazu: sloj dobro
Podloga Za prilaz: postojeca povrsina saЬijenog sljunka deЬljine 100 mm iznad
poput betona, kamenih ploca ili starog kojeg је sloj peska deЬljine 25 mm.
asfalta. Za stazu: dobro naЬijeni sljunak
i kamenciCici.
lvicnjaci
Kamencici Za izradu fiksiranih ivica oko Ыokova
postavljenih na pescane temelje ili za
Mogu se razbacati ро asfaltu и vidu zadГZavanje rastresitih i mekih povrsina
dekoracije ili da se koriste zasebno kao kao sto su sljunak ili asfalt. Вlokovi za stazu
povrsinski sloj povezan gustim premazom mogu da posluze za izradu ivicnjaka tako
Ьitumenske emulzije и cilju stvaranja sto se postave bocno (str. 435). Jvicnjaci
cvrste, vodonepropusne povrsine koja staza najcesce mogu da se kupe samo и
је pogodna za lakSe opterecenje, ali ne ravnom oЬliku, dok se standardni ivicnjaci
i vozila, jer Ьi gume mogle da izbace (deЬlji i duze ukopani) prodaju i и
kamen. Uglavnom se koristi za ponovno zavojitom. Vrhovi mogu da budu ravni,
presvlacenje postojeceg prilaza, ali moze iskoseni, zaoЬljeni, oЫih ivica ili nazub­
da posluzi i prilikom gradnje novog prilaza ljeni. lvicnjaci mogu da se postave na
ako sljunak moze dobro da se saЬije poplocanu povrsinu (da Ьi sprecili oticanje
povrsinskim vibratorom (strane 429 i 434). vode ili ulazak automoЬila и bastu), и ravni
Spektar Ьоја и ponudi obuhvata sivobele, s tlom ili malo ispod njegovog nivoa, mogu
ruzicaste do sivozelene. Jeftine su i da se prekriju travom ili zemljom da ne
jednostavne za polaganje. Тlо Ьi trebalo budu uocljivi. Kad ih postavljate na
obraditi herЬicidima dve nedelje pre betonski temelj, prilikom postavljanja
polaganja kamenciea. morate da pripazite da budu na tacnoj
visini и odnosu na povrsinu, odnosno
Pokrivenost Za prilaz: postojeca pod odgovarajucim nagiЬom i poravnati
povrsina ili sloj saЬijenog balasta deЬljine prema simetriji ako se postavljaju
100-150 mm. Za stazu balast iznad uzdignuto ili poravnati s plocnikom.
75-100 mm sloja sljunka.
Dimenzije lvicnjaci: dostupni su и
razlicitim velicinama i oЬlicima. Standard­
Sljunak ni ivicnjak duzina 600- 900 mm, sirina
100-150 mm i deЬljina 250-300 mm.
Mesavina sitnog kamenja rasutog na
tvrdu povrsinu, oЬicno izmedu ivicnjaka.
Podloga Sljunak iznad kojeg је sloj
Kamenje је uglavnom zaoЬljeno, promera
betona deЬljine 79 mm, dovoljno sirok
10-20 mm, а dostupno је и beloj ili
za deЬljinu ivicnjaka i prilicno velika
raznim nijansama smede Ьоје. jeftino,
kolicina maltera (za ivice) ili betona
jednostavno i brzo za polaganje, ali
(za standardne ivicnjake).
zahtevna povrsina za hodanje ili guranje
decjih kolica ili Ьicikl. Osim toga,
kamenciee Ьi na patikama ili cipelama
mogli da unesete и kucu, tako da је
potrebno redovno da se graЬi i poravnava.
Nije prikladno za strme prilaze.
ALTERNATIVNE PODLOGE
Nova i ekoloski prihvatljiva podloga
za staze i prilaze је mreza nalik sacu,
napravljena od reciklirane plastike.
Mreza se postavlja u cetvrtastim
plocicama dijagonalne sirine 330 mm.
Svaka rupa u mrezi је dubine 50 mm i
cetvrtastog oЬlika 60 х 60 mm, ра se
moze ispuniti i me8avinom zemlje i
dubriva i zatim posaditi travu da biste
napravili vrlo otpornu travnatu povrsinu.
Podloga za prilaz 200-300 mm
sabijene mesavine sljunka ili balasta, ili
lviёnjaci od Ыokova i kamenёica mogu
mesavina peska i balasta iste deЫjine.
se usk/aditi sa stazom ili se upotreЬiti za
razdvajanje povrSine pokrivene cveeem.

Priprema temelja
za stazu, prilaz
ili terasu
lzdrzljivost podloge u pogledu
velikog tereta u velikoj meri zavisi
od snage temelja. Prilaz koji mora
izdrzati tezinu jednih ili dvoje kola
mora imati jaci temelj nego staza.
Pre nego sto роёпеtе s radom Za
neke materijale za poplocavanje neophodno
је postaviti samo podlogu od kamenciCa,
dok drugi zahtevaju odozgo i sloj betona
(str. 426-427). Na mekoj zemlji ili na onim
mestima gde се Ьiti veliki saobracajni
promet, sloj kamenja za temelj mora
da bude cak i mnogo duЬlji.
• Svi prilazi moraju Ьiti najmanje 3 m
siroki zbog neophodnog prostora za
otvaranje vrata ili obllazak ljudi oko
parkiranih kola.
• Svi prolazi moraju formirati nizbrdicu и
odnosu na kucu (poprecni nagiЬ) kako Ьi
se slivala kisa. Poprecni nagiЬ od otprilike
l :40 prikladan је za prilaz.
Prilaz isto tako mora da formira nagiЬ
•
koji se prиZa od kuce, ра zato moze da
bude potrebno da ima uzduzni nagib
1: 1 00. Ako је neophodno, on moze Ьiti
i strmiji da Ьi sledio prirodan nagiЬ tla.
• Konsultujte se sa strucnjakom da li је za
no\'i put potreban prilaz glavnom ршu.
Alat: ci1"Veni klinovi i kanap; ziciaгski
ugaonik; та/ј; lopata; metalni metar·; dl"Veni
klinovi љ·oki 25 тт i dugi 460 тт; kгeda
ili ј(11·Ьа; 111спа kolica; ci1"Veni umeci; 111cni
pobljac; ba5tenski valjak ili viЬ1·atoг; та/ј
MATERIJAL ZA TEMELJ
Materijal koji se postavlja u temelj sastoji
se od slomljeпih cigli, Ыokova ili kameпja
i moze se kupiti па gradeviпskim
stovaristima. Топа materijala za temelj
pokriva otprilike 6 kvadratпih metara,
ako se postavi sloj dubok1 ОО mm.
Neke vrste takvog materijala mogu
se sastojati od slomljeпih otpadaka
kameпa i cigli prilikom ruseпja objekata,
sto obuhvata i пeadekvataп materijal,
kao sto su drvo i gips. Takav materijal
za temelj песе moci dobro da se slegпe.
Prazaп prostor u temelju popuпjava
se taпkim slojem sljuпka (pesak ј sljuпak)
- proces pozпat i kao vezivaпje.
Postavljaпje graпulisaпog sljuпka u
osпovu temelja је skuplja opcija, koja
se sastoji od sljuпka i peskovite gliпe,
а formirace sloj koji moze dobro da
se slegпe i prioпe za povrsiпu.
Zategnuta zica
Obelezava ivice prostora
koji ste odredili za prilaz
Sl oj veziva --------��
Pesak ili sljuпak popunjava
prazan prostor u osпovi temelja
Kliпovi-markeri -----�-.
Pokazuju dubiпu
slojeva materijala
Poprecni пagib ---�
Ugradeп пagib od јеdпе
do druge straпe koji
omogucava dreпazu
Cetiri osnovna sloja prilaza za kola DuЬina slojeva u jezgru temelja zavisi
od povrsine koju podrzava, tezine koju се morati da podnese, i prirode zemljista
(strane 448-449). Ova ilustracija pokazuje poprecni presek prilaza za kola.
Materijal: kamcnje za temelj (vidi do/e),
S/junak (su·. 452). MoZda bcton (st1·. 454).
1 Obelezite zategnutom zicom rubove pri­
laza za kola, racunajuci i prostor za ivicnja­
ke. Proverite metalnim lenjirom da li је
sirina svuda jednaka i pomocu ugaonika
odredite da li su svi uglovi pravi. Za postav­
ljanje krivine, pogledajte sliku preko puta.
2 lzaberite pravac poprecnog nagiba. Padi­
na Ьi trebalo da se spusta od kuce ili zida
garaze. Medutim, ako је teren takav da
zemlja ima prirodan pad ka kuci, podignite
sloj kamenja tako da preokrenete pravac
nagiЬa, ako је moguce. U protivnom, na­
pravite drenazni kanal ili odvod (str. 430).
Dubina sloja u
osnovi temelja
t+---- Dubina
betonske
osnove temelja
'------ Dubiпa materijala
kojim se
popunjava
osnova temelja
3 Drvene klinove obelezite od vrha, tako
da pokazuju dublnu razlicitih slojeva,
omogucujuci na taj nacin polaganje peska
ili maltera.
4 Obelezeni drveni klin uglavite и zemlju
и gomji ugao (najЬlize kuci) povrsine koju
Ьi trebalo kopati. Postavite ga tako da mu
vrh bude poravnat sa povrsinom prilaza.
Betonska podloga
Prilaze koji се Ьiti izloz011
vecim optereeenjima treь.
bi poplocati.
Povrsinski materijal
Jezgro temelja Mogu biti betonske ploce
Materijal koji se ili Ыokovi ili beton. Ostavite
postavlja u osnovu dovoljno dubok prostor
temelja prema deЫjini sloja materijala.
5 Drvene klinove ubacite u zemlju redom,
u razmacima od oko 1,5 m duz cele
povrsine, koristeci liЬelu izmedu svakog para
klinova da Ьiste obezbedili poprecni nagib
od l :40 (pogledajte tekst u donjem desnom
uglu na str. 429).
6
Na isti nacin, duz prilaza dalje poredajte
i drugi niz drvenih klinova. Postavite ih tako
da vrh svakog klina prati uzduzni nagib
pocevsi od prvih u nizu - za nagiЬ od
1:100 koristite umetak od 16 mm.
7 Nastavite da nizete klinove niz prilaz na
ovaj nacin u istim intervalima, podesavajuci
razmak poslednjih klinova и nizu prema
potrebl, tako da poslednji bude na najnizoj
tacki.
8 lskopajte obelezenu povrsinu do najnize
oznake na drvenim klinovima (najniZeg sloja
temelja). Rasprostrite gomji sloj tla na druge
delove baste. А donji sloj glinovite zemlje
odlozite na gomilu radi kasnije upotrebe.
9 Rasprostrite kamenje ро iskopanoj
povrsini. Dobro ih sabljte rucnim ili, na
velikim povrsinama, ma5inskim pobljacem
ili povrsinskim viЬratorom - sve dotle dok
ne Ьudu poravnati sa obelezenim nivoom za
taj sloj materijala. Ako postavljate betonske
Ыokove (str. 440), ovaj najnizi, osnovni sloj
sabljte cekkem na najtanji moguci pre nego
sto upotreblte vibrator.
1 О Dodajte tanak sloj sljunka da popunite
гире i dobro ga sabljte.
11 Ako materijal koji stavljate u jezgro
temelja obuhvata i sloj Ьetona, rasprostrite
beton preko kamenja i poravnajte ga.
12 Uklonite drvene klinove i popunite
grublm materijalom i betonom.

Priprema temelja za stazu
Temel_j za stazu koja се hiti izlozena
velikom opterecen_ju ili postavljena na
mekoj zemlji nюra u svojoj osnovi imati
dobro naЬijeno kamenje. Pripremite ga na
isti nacin kao i osnovu za temelj prilaza,
osim sto cete obeleziti manje slojeva na
drvenim klinovima.
Staza ne mora da ima uzduzni nagib, ali
Ьi trebalo da ima poprecni nagiЬ od oko
1:80 od zida, ako se pruza duz kuce (vidi
desno Kako da nap"avite padinu).
Ako је neophodno postaviti osnovu za
temelj, postavite kanap i drvene klinove­
markere i iskopajte zemlju duboku samo
onoliko koliko је potrebno za povrsinski
materijal i materijal za j_ acanje oslonca, kao
sto је sloj maltera ili peska (str. 432-433).
Na dnu iskopane povrsine napravite nagib
na jednu stranu i pomocu \iЬе\е i dodatno
ALAT ZA TEMELJE
Veliki broj masina za saЬijanje mogu
se naci u firmama koje se oblcno
reklamiraju na zutim stranama.
Ruёni роЬlјаё zemlje C:elicna drska
sa teskim krajem za nabljanje materijala
u osnovi temelja.
Bastenski valjak Valjak napunjen
vodom ili peskom tezak 100 kg ili tezi,
koristi se umesto rucnog pobljaca za
nabljanje temelja velikih povrsina (i\i za
valjanje povrsina sa hladnim asfaltom).
Povr8inski vibrator Umesto valjka, mozete
iznajmiti povr5inski vibrator na benzin
(takode poznat kao ma5inski pobljac) za
nabljanje temelja velikih p ovrsina. Koristi
se takode za ravnanje betonskih р\оса.
Masina za lomljenje kamena NajlakSi
nacin da razbljete betonsku povrsinu pre
postavljanja nove staze ili prilaza jeste da
upotreblte masinu za lomljenje kamena.
Mal1
RLICПI
роЬ11аё
��::;;.""" Seёivo i ulozak za masinu
....- za lomljen1e kan1ena
':-
umetnutog sloja podesite osnovu da Ьiste
doЬili zeljeni nagiЬ. Popunite svako udub­
ljenje na povrsini komadima izlomljenog
kamenja. Bastenskim valjkom poravnavajte
povrsinu sve dok ne bude cvrsta i ravna.
Obelezavanje zakrivljene
staze
UpotreЬite bastensko crevo ili kanap i od
oka povucite liniju sa svake strane.
OЬicno је neophodno da malo prosirite
rastojanje izmedu strana krivulje. Ako su
iste sirine kad su razdvo_jene, doci се do
opticke varke, cineci da staza s kraceg
rastojanja izgleda uza na savijutku.
Postavite drveni klin i kanap da pгati oЬ\ik
obelezene krivulje. Кlinovi Ьi trebalo da
budu Ьlizi nego onda kada ih koristite za
obelezavanje prave linije.
Ona se sklapa poput busilice sa dletom ili
delom za secenje, i isto tako moze da se
upotrebl sa vijcima za beton za busenje
rupa и betonu. Iznajmite lakSi alat za
beton deЬ\jine 100 mm, il i teski za deЬ\ji
beton. Nosite sigurnosne naocare i, ako је
moguce, zastitne cizme kad
upotreЬ\javate ovaj alat.
Ostale kori sne alatke Drveni klinovi
i kanap neophodni su za obelezavanje
kontura povrsine koja Ьi trebalo da se
iskopa. Cvrsto zategnut kanap izmedu
klinova takode predstavlja liniju vodilju
pomocu koje ivice ostaju ravne.
Ba5tenska lopata је potrebna za isko­
pavanje zemlje iz osnove temelja. Cekk
moze Ьiti koristan za razbljanje kamenja
i ostalih delova betona koji ulaze u sastav
temelja. ОЬе alatke se mogu iznajmiti.
Ma5ine za beton се vam takode blti
potrebne (str. 435), ako za osnovu temelja
bude potreban sloj betona.
v1brator
Lopata
Priprema temelja za terasu
Temelj za terasu napravite na isti nacin
kao i za prilaz, ali sa sitnim kamenjem
odmah ispod povrsinskog sloja. NagiЬ
od 1 :60, koji se pruza od kuce ili prema
odvodu, oЬicno је dovoljan za drenazu.
ali ne Ьi trebalo da bude toliko strm da
utice na nagiЬ stolica i stolova.
PAZITE NA HIDROIZOLACIJU
Ako se prilaz naslanja na zid kuce,
pobrinite se da temelj bude dovoljno
dubok da se njegov povrsinski sloj
nalazi najmanje 150 mm ispod
hidroizolacionog toka, koji se oЬicno
vidi kao debela linija maltera, dva ili tri
reda cigli od podnozja zida.
U slucajevima gde је nemoguce da
povrsina prilaza bude dovoljno niska,
alternativno resenje sastoji se u tome
da prilaz napravite tako da ima nagib
ka kuci i da izgradite kanal i odvod.
Druga mogucnost је da nazidate
betonsku plocu (str. 389) izmedu
ivicnjaka prilaza za kola i zida.
КАКО DA NAPRAVITE PADINU
Postavite libelu - na drvenu dasku, ako
је potrebno - preko drvenih klinova koji
obelezavaju nagib povrsine. Stavite tanki
komad drveta (poznat i kao umetak) pod
libelu, ili njen podmetac, na klinove koji
se nalaze na nizem kraju. Kucajte
klinove koji se nalaze na nizem kraju sve
dok se libela ne poravna sa postavljenim
podmetacem.
UJ WI
1 l
Umetak ----
r
DeЫjina umetka zavisi od potrebnog
nagiba i rastojanja izmedu klinova. Na
primer, na stazi sirokoj 1 m, potreban
vam је umetak deЬljine 13 mm za
formiranje popreenog nagiba od
1 :80, 16 mm za 1 :60, ili 25 mm za
1 :40. Za poprecni nagib od 1 :40, na
prilazu sa klinovima-markerima uzajamno
razmaknutim u intervalima od 1,5 m,
potreban vam је umetak od 40 mm.
Proracun velicine umetka ne mora
Ьiti precizan.
 Odvod otpadnih
voda: septicka
Jama
•
ProЫem odvoda otpadпih voda
vrlo је vaiaп. Prosecпa dпеvпа
potrosпja vode izпosi izmedu
150 i 200 litara, od cega se
93 % koristi za za cisceпje
kuce, рrапје ruЫja, posuda,
licпu higijeпu i za ispiraпje
toaleta. Samo se 1 % koristi
za pice, оdпоsпо 6 % za
kuvaпje.
Ako zivite и gгadu ili пaselju s
kaпalizacijoт, dovoljпo је prikljuciti
se па mгezu (uz рlасапје prikljucka i
godisпje komuпalпe паkпаdе za odvod).
Daпas је to obaveza. Ako zivite па selu,
gde пета kaпalizacije, пеорhоdпо је
sprovesti zasebпo pгeciscavaпje
otpadпih voda. U proslosti sто se
dugo zadovoljavali пeodgovarajuciт
sisteтima odvodeпja otpadпih voda,
uglavnom ргеkо jama ili oblcпih odvodпih
kaпala. Borba protiv zagadeпja daпas
паmесе postavljaпje pravih sisteтa
preciscavaпja otpadпih voda. Pored toga,
ovaj zahtev defiпisaп је i и Evropskoj
odгedbl о otpadпim vodaтa и sklopu
koje је 2005. godiпe utvrdeп cilj
ostvaгivaпja proceпta pгeciscavaпja
otpadпih voda и visiпi od 65 %, а kojom
је takode pгedvideпo uklanjaпje svih
zasebпih kaпalizacioпih sisteтa koji пе
zadovoljavaju propise.
Septicka jama
Dovod
otpadnih voda
Cev015cm Okno lzlivanje015ст
Princip rada Maskiranje
Glavni еlетепt sisteтa pгeciscavaпja
otpadnih voda iz domaciпstva jeste
septicka јата, ali postoje i пeki dгugi
ili podizanje
poklopca sahta
eleтeпti.
Jama Rec је о гezervoaru od Ьеtопа ili
plastike и kојет se sakupljaju fekalпe Kad gradite prilaz ili terasu, nivo
vode. Orgaпske mateгije se pod dejstvoт
podloge оЬlспо је Ыаgо povisen,
bakterija и nјети razgraduju апаеrоЬпо
(Ьеz pгisustva vazduha) i odvajaju. sto zпaci da poklopac па plitkom
Rezervoaг sadгzi пekoliko регfогiгапih
revizioпom sahtu u okviru
odeljaka koji oтogucavaju protok i deo
sн sisteтa pгeciscavaпja. Dimeпzije i рорlосапе povrsiпe mora Ьiti ili
zapгemiпa jame zavise od broja ukucaпa.
maskiraп plocama ili uzdigпut
Filter U пјеgа se ulivaju otpadпe vode iz tako da se podesi па isti пivo.
jame i tu se spгovodi druga faza pгecisca­
vaпja. ovoga puta pod dejstvom aerobпih
Plitki saht moze se pгekгiti dvostrukim
bakterija, Sto zпaci da se odvija l\Z prisus­
poklopcem, koji se kupнje па gгadeviп­
lVO vazduha. Filter је ргеkгivеп kameпjem
skim stovaгistiтa. Poklopci se ргаvе od
koje ubгzava proces, osiguravajuci pri tom
presovaпog celika i оЬlспо su dimenzija
filtгiгaпje posledпjih preostalih cvгstih
610 х 460 тт.
еlетепаtа izbaceпih iz jame.
Struktura dvostrukog poklopca
Otvor Kroz otvor se роvгеmепо uziтaju
uzorci i meгi kvalitet preciscavaпja,
tj. proveгava stepeп efikasпosti citavog
sistema. Otpaci odlaze и buпar s filtroт
gde se preciscavanje do\тsava. Vode iz
septicke јате пе sтeju se ispustati и
kaпalizaciju.
Rezervoar za zadrzavanje masnoca
Kako mu i samo ime kaze, гее је о тalom
гezervoaru koji sluzi za pгeciscavaпje
пefekalпih otpadnih voda. U пjegovom
sklopu postoji postoji korpa za izdvajaпje
krupпog otpada i zadrzavaпje таsпоса,
Postoje dve vгste: јеdап tip poklopca ima
koje је uvijek tesko нkloпiti јег postoji
celicпu тгеzu uпutar oiviceпog гата i
opasпost da se pod uticajem hladпoce
moze da se ispuni betonom (osim kljucnih
stegпu (sto тоzе izazvati zacepljeпje
гира); uduЬljeп poklopac ima оtvогеп plato
uredaja). jame и koje se slivaju sve vrste
koji se тоzе popuniti labavo postavljenim
saпitamih voda iтaju гezervoaг za
тaterijaloт. Plaпiгajte duhiпu temelja tako
zadгzavaпje masпoca.
da poklopac bude poгavnat sa plocпikom
н пeposredпoj Ьlizini.
Оа Ьiste podigli poklopac sahta па visi
Filter Otvor nivo, prvo odstraпite poklopac i postavite
sloj politeпa па dпо sahta kako Ьiste spгe­
cili da и пјеgа upadaju kгhotiпe. Potom
Okno Ventilacija
cekiCeт i dletoт odloтite тalter koji
okruzuje пјеп gvozdeпi okvir. Pazite da пе
udarite гат, koji se vrlo lako moze slo­
тiti. Kad oslobodite гат, ocistite malteг
koji prekriva gomji sloj zidova sahta.

Materijal koji koristite za podizanje
zidova sahta zavisi od toga koliko је
potrebno da је podignete. Ako Ьi trebalo
da је podignete manje od visine jedne cigle
- 75 mm ukljuёujuci malter - upotreЬite
cvrst crep ili tanke dugaёke iseёke od
betona od 13 mm, i posla.Zite ih na isti
naёin kao i cigle.
Ponovo namestite ram и svoje leziste
koje ste dozidali mesavinom od maltera, и
komЬinaciji pesak-beton - tri dela peska па
јеdап deo cemeпta. Lagaпo ga pritisпite па
mesto koristeci komad drveta i ёеkiё. LiЬe­
lom proverite da li se siriпom i duziпom
nalazi pod pravim uglom. Napravite mali
nagiЬ па malteru duz celog otvora, tako
da se ka spoljпim ivicama Ыаgо spusta
zbog slivaпja kise.
Kako resiti proЫem Ыоkа
za provetravanje
Prilaz za kola ili ploёпik пikako пе smeju
da pokriju Ыоk za provetravaпje и dпu
zida kuce. Ako, medutim, пе postoji паёiп
da рорlоёапu povrsiпu postavite ispod
njegovog пivoa, јеdпо reseпje sastoji se и
tome da па tom delu пе poploёate iviёпjak,
i ostavite пајmапје 300 mm sirok prostor
ispred пјеgа. То uduЬljenje morate da
odГZavate ёisto od lisca i drugih папоsа.
Drugo reseпje је da sprovedete cev ispod
povrsine Ыоkа za provetravaпje, tako da
izlazi ka otvoreпom iviёпjaku kao potpomi
zid. Оа Ьiste sproveli cev, ukloпite Ыоk za
provetravaпje (str. 386) i zacemeпtirajte
plastiёпu cev za podzemпu dreпazu
preёnika 100 mm и rupu. UpotreЬite
malter и komЬiпaciji cement-pesak
(str. 436) ili mesaviпu peska-i-cemeпta
и odпosu 1 :4. Sprovedite cev kroz temelj
i potom је zacemeпtirajte za пovi Ыоk
za provetravaпje па drugom kraju.
Sprovedena
provetravanje
cev
2
Postavlјапје
Koпture povrsine koju ste odredili
za рорlоёаvапје ozпaёite zategnutim
kaпapom. Ubacite drveпe kliпove kao
ploca za stazu orijeпtir za visiпu podloge koju ёеtе
poploёati, uzimajuci и obzir deЬljiпu
ili terasu
maltera od 25 mm, рорrеёпi i, ako
postoji, uzduzni пagib. Postavite kliпove
и razmacima koje cete podesiti prema
ОЫаgапје prilaza ili dvorista i tera­ liЬeli, postavljeпoj, prema potreЬi, па
ravпom drvetu.
se plocama је brzo i lako, ali је ne­
ophodno da sve unapred isplanirate.
Pre nego sto роёпеtе s radom
Plaпirajte razmere prostora koji zelite da
poploёate tako sto cete ga podeliti tаёпо
prema dimenzijama рlоёа koje пameravate
da upotreЬite, ako је moguce. То се vas
postedeti da skracujete preveliki broj рlоёа.
Pri tome, izmedu рlоёа ostavljajte slobodan
prostor od 10 mm za spojeve od maltera.
Izradite пacrt te povrsiпe па kockastom
papiru, koji pokazuje polozaje i brojeve
рlоёа - роsеЬпо ako mesate рlоёе razliёitih
dimenzija, Ьоја i materijala. Tamo gde је
пеорhоdпо, пadokпadite prazпiпe па koji­
3 LiЬelom i drveпim umecima proverite
ravnost kliпova-markera kojima ste
ma se пalaze рlоёе пеоЬiёпih oЬlika ili tako
obelezili povrsiпu (pogledajte Каkо da
sto cete koristiti spojeve od maltera siroke
napravite padinu na str. 429). Pomocu
25 mm, ili па taj пасiп sto cete ih popuпiti
ugaonika proverite da li su ivice prave.
malim komadima kao sto su cigle. Malterom
ispuпite male povrsiпe пеоЬiёпоg oЬlika.
Neki proizvodaci рlоёа izdaju brosure и
4 Izmesajte malter па ёvrstoj podlozi па
isti паёin kao sto se mesa beton (str. 438),
kojima ilustruju obrasce koje mozete da na­
ali upotreЬite samo ostar pesak i cemeпt.
pravite od njihovih рlоёа, kao i proceпu
Napravite malter tako da bude dosta suv
broja ploca potrebпih za razliёite tipove
sаЫопа.
da Ьi izdrzao teziпu рlоёа.
Za prilaz, postavite рlоёе па povrsiпu
prekriveпu malterom. Za stazu ili terasu
gde primeпa пiје teska, polozite svaku
ploёu па pet velikih gomila maltera (па
uglovima i и srediпi).
Alat: spahtla; lenjir dugacak oko 1,8 т;
metalni metar; drveni klinovi za obelezava­
nje; zidarski ugaonik (str. 445); libela; drveni
umetak (str. 429); cekic; drvo 100 х 50 тт;
dleto ili brusilica za uglovelrezac betona;
olovka; ugaonik; drveni distanceri deЬljine
10 тт (verovalno tri ili cetiri ро ploei);
komad drveta deЬljine 10 тт; dve lopate;
kofa; kanta za zalivanje; platforma za
mesanje betona (str. 435); vlazan sunder
Materijal: ploce za poplocavanje - upotreЬi­
te hidraulicki presovane ploce deЬljine 50 тт
za ptilaz za kola; mesavinu malteгa (str. 438)
5 Spahtlom rasporedite malter dеЫјiпе
oko 35-50 mm za prvu ploёu и jedпom
ili malter od peska i cementa (str. 435) za
uglu i poravnajte ga. Vrhom spahtle predite
male povrsine
preko povrsiпe.
Priprema temelja
1 Za prilaz, pripremite kameпje koje
se stavlja kao podloga i betoпski temelj PRAКТICAN SAVET
(str. 428), i saёekajte dok se Ьеtоп пе
Uspravite ploce i пasloпite ih па zid.
stvrdпe (otprilike tri dапа).
Podigпite ih sa zemlje па dve duge
dugacke grede da bi im ivice poleaiпe
Drugi паёiп Za terasu ili dvoriste,
ostale ciste.
pripremite samo osпovni sloj kameпja
i sloj peska kao vezivo.
Postavljanje ploca
1 Pazljivo polozite plocu na malter tako da
spoljne ivice budu poravnate sa zategnutim
kanapima.
2 Na plocu stavite kratku debelu gredu
dimenzija 1 ОО х 50 mm kako blste plocu
utisnuli и sloj maltera dok је budete
odozgo lupkali cekieem sve dok se njena
povrsina ne poravna sa nivoom oznaka na
klinovima. Ploca mora cvrsto prionuti za
povrsinu, bez udaranja. Malter Ы trebalo da
bude debeo oko 25 mm - kolicinu maltera,
ako је potrebno, prilagodite prema potrebl.
3 Pomocu \Ље\е i drvenog podmetaca
proverite da li su poprecni i uzduzni nagЉ
р\оса adekvatni.
4 Poslazite na isti nacin red ploca duz
ivice pocevsi od ploce na uglu, и ravni sa
kanapima i klinovima koji sluze kao
orijentacione tacke. Namestite drvene
distancere na ivicu svake р\осе (osim ako
ima nagnute strane) tako da ostave jednak
razmak za kasnije popunjavanje malterom.
5 Pomocu dugacke gredice proverite da li
је povrsina svake ploce и nizu и ravni sa
onom prethodnom. Ukoliko је previsoka,
ako је moguce, malo је pritisnite, ili је podi­
gnite i postavite ponovo sa tanjim slojem
maltera. Ako је preniska, podignite је, po­
stavite deЬlji sloj maltera i vratite na mesto.
6 Postavite niz ploca pocevsi od onih и
uglu na isti nacin, tako da obrazuju tri
celine и okviru obelezenog prostora.
7 Meduprostor ta tri niza ploca popunite
и skladu sa nacnom vaseg saЫona. Dugac­
kom gredicom proverite da li је povrsina
svake ploce poravnata sa plocama iz
susednog niza.
8 Sacekajte najmanje dva dana pre nego
sto odstranite drvene distancere i malterom
popunite meduprostor. Pomesajte malter
tako da dobljete pomalo suvu smesu, i
upotreblte jedan deo cementa sa dva dela
ostrog peska. Drvenom gredicom deЬljine
1 О mm sabljte malter и te meduprostore
sto bolje. Zbog reljefnog izgleda i da blste
olakSali drenaiu, potapkajte malter nadole
da bude polegnut nekoliko milimetara
ispod nivoa ploca.
9 Vlaznim sunderom ocistite visak maltera
sa ploca.
Rezanje ploce
1 Postavite plocu na mekan pesak i olov­
kom izvucite liniju celom duzinom ро ivici
koja Ы trebalo da se odsece, i upotreblte
ravnu drvenu gredicu i ugaonik.
METOD POPLOCAVANJA
U РЕТ КОНАКА
Ovaj metod poplocavanja је brz i lak.
Pocnite tako sto 6ete napraviti malter od
cetiri dela ostrog peska sa jednim delom
cementa, pripremiti povrsinu i postaviti
linije vodilje kao sto је opisano na str. 431.
• Pocevsi od jednog ugla, postavite na
podlogu pet grudvi maltera za prvu plocu
(ро jednu u cetiri ugla i jednu na sredini).
• Pokvasite poledinu ploee da biste је
ucnili lepljivijom i da bi lakse sklizula na
mesto.
• Podigпite prvu plocu i polozite је па tih
pet gomilica. Za ovaj deo posla bi6e
vam роtгеЬап pomocпik.
• Komadom drveta i ceki6em potapkajte
plocu da bi prioпula za podlogu (pogle­
dajte korak 2, Postavljaпje ploca, levo).
• Proverite da li su poravпate, а zatim
malterom popuпite sve ргаzпiпе па
izlozeпim straпama, i usput popravite i
isecite da budu гаvпе.
• Nastavite па isti naciп sa drugim
plocama, sve vreme proveravajuci da li
su poravпate, i poпavljajte tu proceduru
sve dotle dok пе postavite sve ploce.
2 Usecite liniju koju ste nacnali olovkom,
i potom upotreblte dleto ili brusilicu sa
umetkom za secenje betona - koja pravi
dubok urez. Brusilica za secenje ugla и
ovom slucaju је precizniji alat, ali njom
morate rukovati krajnje pazljivo da se ne
Ьiste povredili. Stavite debele rukavice, а na
oci zastitne naocare od komadiea koji lete
prilikom secenja.
3 Polozite plocu ravno da Ьiste је isekli
(sa gomje strane). Dletom i cekieem ili
cirkularom postepeno dublte obelezenu
liniju sve dok ploca na tom mestu ne
pukne na vas dodir.
4 Tesko је napraviti glatku ivicu bez
obzira na to koji alat za secenje da koristite.
lsecene ivice ploca zato postavite na mesta
gde се blti prikrivene ili neupadljive - kao
sto је ivica travnjaka ili spoj sa malterom.
HIDRAULICNA TESTERA
Ako morate da iseeete veliki Ьгој ploca,
prvo postavite sve cele ploce, а potom
hidraulicпom testerom (pozпatom i kao
rezac Ыokova) pripremite sve ploce koje
se moraju ise6i da bi se prilagodile
prostoru.
POSTAVLJANJE MOZAIКA
Zato sto postavljaпje mozaika podrazu­
meva veliku razпovrsпost oЫika i velicina
materijala, пemogu6e је пapraviti рlап рге
pocetka. Umesto toga, poredajte ploce
razlicitih Ьоја i veliciпa па gomile, ра ih
birajte usput dok sla2ete. Za ivicпjake
odaberite ploce sa ravпim ivicama.
Upotrebite isti alat kao i kod
postavljaпja klasicпih ploca, osim
drveпih distaпcera. Nije prakticпo da
zadГZite iste spojeve izmedu ploca, ali
пе Ьi smele da budu sire od 25 mm,
zbog stedпje maltera i dobrog izgleda.
Postavite ploce па adekvatпu
podlogu za prilaz ili dvoriste, i to па
povrsiпu potpuпo prekriveпu malterom,
па isti пасiп kao i staпdardпe ploce.
U mozaiku песе sve ploce Ьiti
jedпake dеЫјiпе - pod taпjim plocama
bice роtгеЬап deЬlji sloj maltera da bi
povrsiпa ostala гаvпа. Ravпom gredom
proverite u svim pravcima da li su sve
ploce poravпate i da li пеkа ploca strci.
lzgradnja terase 3 Sabljte kameпje povrsiпskim
(koji mozete da izпajmite).
Za пергisшраспе uglove, ili male
Otvorena terasa, tj. veranda
povrsiпe, upotreЬite drveпi stub
predstavlja korisnu povrsinu u da Ьiste ih poravnali. Kad se ovaj sloj
dobro ucvrsti, prekrijte ga slojem suvog
basti gde mozete da sedite i
peska deЬljiпe 80 mm. Debelom daskom
ruёate. lzradite mapu па ili ravnalom sabljte taj sloj i proverite
da li је ravan.
grafiёkom papiru pre nego sto
poёnete s radom, kako Ьiste mogli
da odredite polozaj potpornih
zidova ili stepenika. Proverite da li
се terasa Ыokirati neki Ыоk za
provetravanje u zidovima kuce.

Alat: kanap; dr-vcni klinovi; lopata; роЬiјаё ili

dгveni stub; /iЬс/а; tei.ak stuЬ ili povr·sinski
viЬr·ator·; ravnalo ili grтda; clistanceri; ёetka; 8 Кас! za\•rsite sa radovima па celoj
ёekiC ili та/ј; mist"ija povrsini, ocistite su\'isaп malter i pesak.
Sacekajte dап ili dva da se sve scvrsпe, а
Materijal: odgovш·ajLtci mataijal za
опdа mozete poceti da hodate ро toj
poploёCl\1a11jc
(stг. 426-427); kamenШi ili
podlozi.
iz/omljmo kamenjc (s11·. 428); su\1 pesak;
та/tп (st". 445)

4 Pocevsi od ugla, postavite ivicпe cigle Stvaranje opticke varke

koristeci vertikalпe spojпice ili vertikalni
slog i pri tome upotreblte debelu dasku
sa ravпim straпicama kao vodic. Ubacite
distaпcere da procepi ostaпu jedпaki.
5 Polozite cigle па vlazan malter
(i\i pesak) i proverite ih libelom.
Gredom, maljem ili cekieem tapkajte
cigle odozgo и malter ili pesak, sve
dotle dok se sve пе poravnaju.
SаЫопе sa ciglom ili kaldrmom mozenю
da upotreЬimo kako Ьismo postigli
efekat da dimeпzije prostora izgleclaju
drugacije. Ako cigle polozimo duzinom,
опе се ostaviti utisak izduzeпog prostora;
а cigle polozeпe popreko, ostaviee efekat
sireg prostora. Uvek пastojte da sаЫопi
budu jasпi i jedпosta\'lli, i izbegavajte
da ih mesate, da Ьiste postigli maksimalaп
eГekat.

1 Grubo пazпacite povrsiпu prostora i

oёistite ga. lskopajte zemlju do duЬiпe oko
150 mm, potom sabljte doпji sloj pomocu
stuba ili pobljaca. Povrsiпu ропоvо izmerite
i obelezite, sada precizпije, pomocu kапара
i drveпih kliпova. LiЬelom i drveпim
kliпovima-markerima utvrdite kопасап
nivo otvoreпe veraпde ili terase, i osigurajte
pri tome nagiЬ za dreпazu (str. 429).

2 Prekrijte iskopaпu povrsiпu kameпci­

cima ili izlomljenim kamenjem, rasprostrite
ih svuda ra\'llomemo i poravnavajte sve
dotle dok povrsiпa пе postaпe ravna.

6 Polozite ploce. Rasirite jos peska i

odozgo sloj gustog maltera da Ьi se ploce
poravnale sa povrsiпom cigli. Sve vreme
proveravajte da li su ravпe.

7 Pospite gustu smesu maltera ili peska

preko cigli i ploca i cetkom ga ubacite и
razmake izmedu пjih. То се ih dodatпo
ucvrstiti i spreciti pojavu korova izmedu
пjih. Uverite se da li ste potpuпo ispuпili
prazпiпe izmedu ploca i cigli.
Granitne р/оёе, postavijene duz ivica, daju
zavrsni реёаt рор/оёапој povrsini i ёiпе је
izdГZijivom i otpornom па mraz.
Postavljanje
Ыokova pomocu
povrsinskog
vibratora
Blokovi za plocnik moraju blti
dobro postavljeni kako Ы
obezbedili stabllnu povrsinu za
prilaz i pomno isplanirani zbog
jednostavne zavrsne obrade.
Pre nego sto роёпеtе s radom Jedini
nacin poplocavanja velikih povrsina је
pomocu po\'Гsinskog vibratora, male
masine za poЬijanje koja radi na benzinski
motor. SaЬijajuci pescani te111elj na duЬini
od oko 65 do 55 mm, vibrator Ыokove
postavljene na pesku naЬija SYe dok se
ne doЬije rаvтщ cvrsta po\тsinu.
Povrsinski viЬratoг 111ozete iznaj111iti, ali
oba\•ezno prvo proverite koji va111 111odel
odgovara za Ыokove, jer su neki isuYise
teski. Povrsino111 prodite sto ravr10111emije
i nemojte ga koristiti naj111anje 111etar od
neucvrscenih i\•ica gde jos posta\·ljate
Ыokove. Оа Ьi ploce bile sto kompaktnije,
one 111oraju Ьiti postavljene iz111edu
ucнscenih ivica jer се se и suprotnom
spojeYi razdvojiti, а Ыokovi rasiriti.
Na mesti111a gde nema granicnog zida
ili C\'ГStog i\•icnjaka, postaYite ivicne
Ыokove (desno) ili ivicnjake (str. 427).
Alat: 1·avnalo; nivelacionc lctvc od 65 тт,
dui:ine i siгir1c povr·sine k11a се Ьiti
рор/осапа; lopata; gr·abu/je; daska za
klesanje, геzас Ыokova (pogledajle do/e);
ili p/josnalo clleto i lcski cekic; povгsinski
vibгatm·; mckana mclla. Vemvatno i misllija,
kanap i dгvcni klinovi, ugaonik (str. 445)
Materijal: Ьlokovi za plocnik; ostaг pesak -
kvadralni mclar dovo/jan је za 15 kvadгatnih
теtага deЬ/jinc 65 тт; (ро роtгеЬi) ivicni
Ыokovi, bctonska mcsavina za temelj (su-.
437); vocla
1 Pripremite te111elj od ka111enja za prilaz,
terasu ili otvorenu verandu (str. 428),
dOYOljno sirok za betonsku pod]ogu ako
cete koristiti ivicnjake (pogledajte desno).
Na \тhu ostavite dovoljno prostora za
Ыokove i sloj peska deЬljine 50 mm
(duЬina nakon naЬijanja).
2 Ako је potrebno, polozite ivicne Ыokove
(pogledajte desno) uz tacan poprecni i
uzduzni nagib (str. 429). Pre nego sto
polozite Ыokove, sacekajte tri dana da
se temelj stvrdne.
3 Na 111estu koje poplocavate istovarite
nekoliko gomila peska za temelj (koji Ьi
tгebalo da bude suv) и raz111aku od tri
metra, tako da mozete da ga rasirite
bez hodanja ро njenш.
4 Postavite nivelacione letve od 65 111m do
ivica i poprecno - jednu na 111estu gde cete
zapoceti polaganje Ыokova i jednu jedan
9 Na opisani nacin postavite sve Ыokove.
Zatim u111etnite 111anje delove Ыokova
do dva 111etra dalje. LiЬelo111 proverite po­
i ponovo naЬijte povrsinu p0Yr5inski111
precni nagiЬ letava. Lopato111 i grabulja111a
vibratoro111.
ravno111emo rasirite pesak iz111edu letava.
Zati111 duz letvi postavite ravnalo i povla­
cenjem uklonite visak peska, sve dotle dok
1О Kad svi Ыokovi budu postavljeni
i naЬijeni, pobrinite se da povrsina bude
povrsina ne bude poravnata s vrho111 letava.
suva, а zati111 ро njoj rasirite sloj suvog
i ostrog peska. ViЬratoro111 prodite jos
5 Na isti nacin pripremite dva ili tri polja
jedno111 ро povrsini da Ьi se pesak zavukao
da Ьiste mogli da pripre111ite vecu povrsinu
и otvore izmedtt Ыokova i ucvrstio ih.
za polaganje Ыokova. Nivelacione letve
Morate pronaci po111ocnika da va111
uklanjajte kako zavrsavate s polji111a, а
po111ogne da gurate pesak pred viЬrator,
nastala ulegnuca pazljivo ispunite peskom.
jer се ga vibracije gurati od 111asine.
6 Blokove pocnite da postavljate na
pescane te111elje u jedno111 uglu, ali nenюjte
stajati na te111elju. Dok se pomerate, na
POSTAVLJANJE BLOKOVA
postavljene Ыokove (iako jos nisu naЬijeni)
sta\i.te dasku za klecanje. ILI CIGLI BEZ VIBRATORA
Manje povrsine plocnika od cigli ili
Ыokova za stazu, dvoriste ili terasu
mogu se postaviti bez vibratora, mada
povrsina nece biti toliko stabilna.
lvicnjaci mogu da budu ivicni Ыokovi
ili impregnirane drvene lajsne (str. 438).
Sloj peska bi trebalo da bude debeo
samo 55 mm, јег nece biti u tolikoj
meri nabijen kao kad koristite vibrator.
Рге poravnavanja pescanog temelja,
navla±ite ga sve dok ne bude dovoljno
mokar da otvrdne kad ga stegnete.
7 Blokove postavite jedan uz drugi prema
odabrano111 uzorku (str. 426), tako da Rezanje Ыokova
izmedu spojeva ne111a n1pa. Prvo posta\ite
cele Ыokove, а kasnije izrezite i postavite Najjednostavniji i najbrzi nacin rezanja
manje ko111ade. Ugaoniko111 proverite Ыokova је rezacem Ыokova, odnosno
uglove. Blokovi postavljeni и uglovima rucnom hidraнlicnom testerom. Drugi
trebalo Ьi da budu naj111anje 10 111111 visi od nacin је da ih rezete pljosnatim dletom
ivicnjaka, jer се se poravnati kad ih naЬijete.
8 Posto postavite oko tri do cetiri
kvadratna 111etra, predite povrsinski111
viЬratoro111 dva ili tri puta ро izradenoj
poнsini, ali ne111ojte se priЬlizavati
poslednje postavljeno111 nizu Ыokova.
Tada cete uvideti koliko Ыokovi ulezu
и te111elj. DuЬina naЬijanja zavisi od
vlaznosti peska. Ako va111 se naЬijena
povrsina ucini previsoko111 ili prenisko111,
podignite Ыokove i prilagodite \i.sinн
pescanog temelja.
ј teskim cekicem isto kao ј cigle (str. 448)
dugotrajan posao ako је гее о
Alat za betoniranje Lopate, kante i grabulje Koristite dva
рага grabulja i dve cvrste plasticпe kante
-

poploca\'anju vece povrsine.

Postavljanje ivicnih
Ыokova
Najcesce upotreЬ\javani i najpouzdaniji
ivicnjak niz је vertikalno postavljenih
Ыokova ucvrscenih gustim malterom
od peska i cementa na sloju betona
(str. 446). Koristite mesavinu za temelje.
Na i\'icama povrsine koju cete poplocati
ostavite 200 mm prostora za S\'aki red
iviёnih blokova.
• Betonski sloj Ьi trebalo da bude debeo
Platforma za mesanje Ako пemate
ёistu ravnн povrsinн za mesanje betona,
пaciпite је pomocu dasaka zakнcanih
na poprecne let\'ice ili ivericu dеЬ\јiпе
12 mm. Oko povrsiпe stavite porube
visine 12 mm da Ьiste oпemogнcili
izlivaпje Ьеtопа. Manje koliёiпe betona
mesajte u rucnim kolicima. Platformu
ili kolica operite пajkasnije dva sata
nakon upotrebe.
Mesalica Маnјн mesalicн mozete da
iznajmite. Yecina vrsta izmesace Ьеtоп
za oko tri miпuta. Zapremiпa ЬнЬnја
jednake veliciпe. јеdпа lopata i kaпta
trebalo Ьi da vam sluze za utovar i
mereпje samo cemeпta, tako da budu
suve. Веtоп rasirite pomocu grabulja.
Pribor redovпo ocistite pre пеgо sto
se Ьеtоп stvrdne.
Greda za nabljanje Duzi komad
ravпog drveta dеЬ\јiпе 50 mm koji se
koristi па ivicama za poravnavaпje Ьеtопа
i izbacivanje vazdusnih dzepova pre
stvrdпjavanja. Greda Ьi trebalo da bude
пајmапје 300 mm duza od betoпske
povrsine, tako da mozete da је osloпite

пајсеsсе se пavodi za koliciпн sнvih па oplatu. Uze delove poput staza паЬiјtе
75 i sirok 300 mm da Ьi vam ostalo
materijala i priЬlizпн veliciпu izmesaпog gredom deЬljine oko 100 mm. Za sire
75 mm prostora s unutrasnje i 25 mm
Ьеtопа. delove (od 2 do 3 m) koristite gredu
sa spoljne strane niza i\•icnih Ыokova.
Me5alica nюze da bude elektricпa siroku 150 mm 5 jakim ruckama па
Вetonska povrsina Ьi trebalo da bude
ili na beпziпski motor. Elektricna је оЬа kraja. Za rukovaпje duzim gredama
па tacnoj dL1hini da Ьi se vrh ivicnjaka
оЬiспо prikladпija ako imate dovoljпo Ьiсе vam potrebaп ропюспik.
nakon naЬijanja podudarao s vrhom
dнg prodнzпi kabel.
plocnika. Najcesce је duЬina 80 mm,
Мапја mesalica је oЬicno siroka Alat za zavrsnu obradu Za пеkе vrste
sto је dovoljno za Ыоkо\'е od 66 mm
750 mm. Pored toga, mozda ima tockice zavrsпih povrsiпskih obrada Ьiсе vam
i sloj podloge od maltera deЬ\jine 20 111111.
ili postolje tako da ispod nje mozete potrebпa mistrija ili drveпa ili plasticпa
• Sacekajte 24 sata da se beton stvrdne

нgurati ruёna kolica. Mesalica па tockiee gladilica (оЬе alatke mozete izпajmiti).
i tek tada postavite ivicпjake па podlogu
moze da ima sigumosпн ruёku koja Prikladnu drveпu gladilicu mozete da
mesavine cementa i peska u odпosu 3: Ј.
sprecava prevrtaпje ЬuЬпја. пapravite i sami od komada ravnog drveta
Pomocu zategnutog kапара proverite da li
dimeпzija 300 х 125 х 19 m111. Na јеdпој
је povrsiпa ravпa, ali pripazite na poprecпi
Ruёna kolica Vrsta ruёпih kolica straпi ucvrstite drveпu rucku u oЬ\ikll
i uzduzпi nagiЬ. Podlogu od maltera malo
пајсеsсе zapremiпe 0,08 kubпih metara slova D koristeci dva kraca Ыоkа i јеdап
nagnite s unutrasпje straпe ivicпjaka da
- takode se mogu izпajmiti. Ako morate duzi sa izglacaпim ivicama.
Ьiste doЬili mali luk. lzmedu Ыokova пе
da ih gurate ро пeravnom tereпu ili пiz
sme Ьiti spojeva, osim ako је ivicпjak
stepeпice, пapravite provizomu stazu za Alat za zaoЫjavanje Slicaп celicпoj
zakri»ljeп.
kolica - dugu, cvrstu dasku ucvrsceпu gladilici, ali ima zаоЬ\јепе ivice. Koristi se
• Za zakrivljeпe i\•icпjake koristite krutu
kolcima ili letvicama. Mogu se izпajmiti za zаоЬ\јаvапје ivice Ьеtопа pre пеgо sto
mesaviпu peska i cemeпta (odпos 2:1).
i debele поsесе daske, fosne, duziпe oko se stvrdпe.
Spojevi Ьi trebalo da Ьнdн siriпe
2,5 metra.
10-25 mm, а ispнпite ih malterom
dan паkоп postavljaпja Ыokova.
Stavite malo maltera i паЬiјtе ga komadom
iverice. Zakoseпu ivicн Ыоkа парнпitе
do dna, а zatim sнпderom ocistite mrlje
s povrsiпe ivicпjaka.
• Posto za\'ГSite. s posta\•ljaпjem iviёnjaka,

sacekajte tri dапа pre polagaпja Ыоkо\'а.

Proverite da li vam podloga od maltera
па ivicnjaku ne smeta za poravnaпje
Ыokova. Ako је potrebпo, isecite malter
do izboёine od 25 mm u betoпskom
temelju.

PORAVNAVANJE РЕSКА
ZASECENOM DASKOM
Pesak u delovima ogradenim ivicnjacima
s оЬе strane, na primer, staze, mozete
da poravnate pomoeu zaseeene daske
polozene na ivice. Upotrebite dasku
dimenzija 1 ОО х 50 mm dugim zasekom
na svakom kraju. Оа biste sto Ьоlје
naЬili pesak ispod daske, njena duЬina
ispod zaseka trebalo bi da bude oko
5 mm manja od dubine Ыokova, osim
ako ne koristite povrsinski vibrator, јег
tada Ьi trebalo da iznosi oko 15 mm.
 sadгzi mпogo pгljavstiпe i kгhotiпa, beton
IZBOR MATERIJALA ZA PRIPREMU BETONA
се Ьiti slablji. Osim toga, obavezno ga
Beton nastaje mesanjem ostrog peska i sitnog sljunka (grubi agregat) s cementom i vodom. zastitite od mraza, јег ako ga upotгebite
Beton mozete da napravite sami ruёno ili mesalicom, ili vam se moze dostaviti u velikim smrzпutog, и betoпu moze da пastane led.
kamionima-mesalicama (mikserima).
Ruёno mesanje omogucuje vam da sami odredite brzinu rada i da ga pola:Zete onda kad to Smesa agregata i sljunka
vi pozelite. Ako kupite gotov beton, onda ga mozete poloziti odjednom i najёesce vam pri Smesa agгegata гazlicitih veliCiпa, ukljucujuci
tome treba nekoliko pomocnika. Ра ipak, za vece povrsine koje zahtevaju mnogo betona - i pesak. Mesaпi sljuпak је slican, ali пајсеsсе
uglavnom za povrsine 60 kvadratnih metara i deЬljine sloja od 1 ОО mm - kupovina gotovog se odпosi na sljunak u agгegatu. Pored toga,
betona ispostavice se kao mnogo jeftinija i br:Za opcija nego da ga ruёno mesate. uglavnom se koristi kao gomji sloj iznad
Pre nego sto odluёite da li beton hocete da me8ate ruёno ili da kupite gotov beton, va:Zno sitnog kameпa za popuпjavanje гира prilikom
је da uzmete u obzir sve mogucnosti i donesete odluku na osnovu nekoliko faktora - troska, postavljaпja grubog materijala и osnovu te­
jednostavnosti upotrebe, brzine kojom morate da iskoristite gotov beton i svih proЫema koji bi melja (stг. 428). Izbegavajte neoprani sljunak.
mogli da iskrsnu prilikom skladistenja komponenti.
Pakovanje i prodaja Poput grubog
Cement plasticпoj vгeci. Cemeпt moze da пadгazi agгegata. Prodavcu obavezпo гecite da
Izmesaп kгес i gliпa оЬгаdепi и ргаh koji kozu, а ako \'am ude и oci, odmah ih vam је роtгеЬап za Ьеtоп, јег kvalitet u
se stvгdпe kad se pomesa s vodom. Sivi ispe1ite vodom i potгazite lekaгsku pomoc. prilicпoj meri varira. Dobro sortiгani
oblcпi poгtlaпd cemeпt (ОРС) пајсеsсе se mateгijal ima 60 odsto kameпciea vecih
koristi za Ьеtоп. Beli рогt\апd cemeпt Pesak od 5 mm. Testiгajte ga tako sto cete ga
koristi se za ukгasпi beli Ьеtоп ili malteг i Za betoпiraпje upotreblte ostaг pesak koji stisпuti и гuci - ako vam ostaпe mг\ја
d\•ostruko је skuplji. Aпtisulfatпi cemeпt је gruЬlji od gгadeviпskog (i\i mekog) za zbog velike kolicine mulja и пjemu,
паmепјеп је za Ьеtоп koji се Ьiti izlozeп pripгemu malteгa (stг. 446). Sгebrni pesak пemojte ga kupiti.
moгskoj vodi ili tlu bogatom sulfatima - koгisti se s belim portlaпdskim cemeпtom
пајсеsсе па zemljistima bogatim gliпom za mesaпje belog Ьеtопа ili malteгa. Fiпiji Skladistenje Као i grubl agгegat.
(posavetujte se s пadlezпim zavodom za је od ostrog, ра koгistite malo vise cemeп­
pгostorno рlапiгапје); skuplji је od ta и smesi da Ьi Ьеtоп Ьiо dovoljпo cvгst. Suve smese u dzakovima
oblcпog cementa i пе mozete svuda da ga Smese cementa i agгegata (оЬlспо u odnosu
kupite. Nепюјtе koгistiti zidaгski cemeпt Pakovanje i prodaja Vece koliciпe peska 1:2:4) и koje dodajete samo \'Odu. Razlicite
koji ima aditive da Ьi se poboljsalo prodaju se па tопе ili kublke (izmedu 1.250 smese obuhvataju: Grubu (stvгdne se za
upijaпje vode i plasticпost. Bгzostezajuci i 1. 750 kg, zavisпo od vlazпosti). Moze se pet minuta) za гadove poput postavljanja
cemeпt koristi se za mапје popгavke pod kupiti па stovaristima gгadeviпskog stubova ogгade, fiпu za гadove za koje vam
\'odom ili и vlazпim uslovima. materijala ili и kameпolomima. Pesak se је potrebпa glatka povгsiпa, kao i smesu
pгociscava ispiгaпjem ili su\•im proseja­ peska i cemeпta (оЬlспо u odnosu 1:3
Pakovanje i prodaja Najcesce и vaпjem. Ako ga kupujete и kameпolomu, cemeпt-ostri pesak) za zapusavanje гира
dzakovima od 50 kg, ali se moze kupiti i proveгite da li је procisceп. Мапје koliciпe ili osnovni malteг za ploce ili ivicnjake.
и maпjim pakovaпjima za sitnije poslove i prodaju se и dzakovima od 50 i 25 kg и

popгavke. Рге kupoviпe uvek proveгite
kakvom је staпju dzak - пemojte kupovati
\•lazпe dzakove ili опе и kojima osetite da
ima grudvi, јег to moze da zпaci da је
росео da se stvгdпjava. Оа Ьiste izbegli
Ьасапје cemeпta zbog stvгdпjavaпja tokom
skladisteпja, kupujte samo oпoliko koliko
vam је potrebпo za рlапiгапе poslove.
Skladistenje DZakove pokrijte i dгzite
izпad tla па suvoj, tvгdoj povгsiпi, гavno
polegnute јеdпе па drugima da izmedu
пjih пе moze da struji vazduh. Vlaga и Malo kameпje, pгeveliko da prode kroz
vazduhu moze da problje рарiг па
dzakovima i uzrokuje stvгdпjavaпje
cemeпta (to se пaziva vazdusпo
stvгdпjavaпje), а kad se cemeпt stvrdпe,
tada пiје od koristi, cak i ako moze da se
smrvi sakom. Ako otvoгeпi dzak moгate
da ostavite и stгaпu па пeko\iko dапа,
mora Ьiti па suvom и cvгsto zavezaпoj
PRAКТICAN SAVET
Ukoliko postoje izgledi da се biti hladno
vreme, odlozite polaganje betona. Osim
toga, nemojte polagati beton na
smrznuti agregat.
Ako postoji mogucnost Ыagog jutar­
njeg mraza, povrsinu prekrijte polietilen­
skom ciradom (str. 440) na koju bi
trebalo da nabacate sloj zemlje ili peska.
и prodavпicama basteпske оргеmе ј veciпi
prodavnica gгadeviпskog mateгijala.
Skladistenje Prilikom skladisteпja Ьi
tгеЬа\о da bude sto suvlji i cistiji, ра ga zato
postavite па tvrdu povrsiпu ili polietileпski
пајlоп i pokrijte vodoпepropusпim
pokгivacem. Pesak zadrzava vlagu koja mu
povecava masu. Potpuпo vlazпi pesak slicпe
је zapremiпe kao i suvi, ali је mпogo tezi.
Grubl agregat
petomilimetaгsku гesetku, od kojeg se
пајсеsсе ргiргеmа Ьеtоп. Dobro sortiгaпi
agгegat ima uravnotezeпu mesaviпu kameпja
гazlicitih veliciпa, ali је dostupaп kao
sогtiгап. Za veciпu Ьеtопа пајсеsсе se koristi
kameпje od 20 mm. Fiпi Ьеtоп se pripгema
od kameпja пајvесе veliciпe 10 mm.
Pakovanje i prodaja Na tопе ili kuЬike
(1.500-1.800 kg). Moze da se kupi u
prodavпicama gгadeviпskog mateгijala,
prodavпicama koje prodaju pesak i
sljuпak i и kameпolomima. Neke
prodavnice prodaju i mапје koliciпe
dzakovima od 50 kg - takva se pakovaпja
jedпostavпije odrzavaju cistim ј koгisпa su
za mапје poslove, ali i relativno su skuplja
пеgо da kupujete и vecim koliciпama.
Skladistenje Cuvajte ga па tvrdoj
Pakovanje i prodaja U dzakovima
od 50, 40 i 25 kg na stovaristima
gгadeviпskog materijala i prodavnicama
basteпske оргеmе. Pгikladпo za manje
рорга\·kе, ali skupo.
Skladistenje Poput cementa. Kad је
koristite, izvadite svu smesu iz dzaka i
ВОЈЕ 1 ADITIVI ZA BETON
• Beton mozete da obojite dodavanjem
pigmenta u prahu tokom mesanja ili
farbanjem nakon postavljanja. Medutim,
mnogi se ёesto razoёaraju krajnjim
izgledom zato sto Ьоје mogu da
izgledaju poput mrlja i izЫede zbog
uticaja vremenskih prilika. То se desava
zbog toga sto vecina pigmenata ima
gornju granicu (najёesce 1 О %) do koje
se moze koristiti pre nego sto pigment
роёnе da utiёe na ёvrstinu betona.
Mozete da koristite i aditive koji beton
ёine otpornim na vodu i mraz, ali prvo
proёitajte uputstva na pakovanju.
и • Premazivanje vodonepropusnim
sredstvima smanjice propusnost betona
na vodu.
• Sredstva za zastitu od mraza ubrzavaju
reakciju vode i cementa i smanjuju
mogucnost osteeivanja mrazom nakon
polaganja, ali beton ipak zastitite ciradom.

povгsiпi ili ciгadi da Ьi ostao cist. Ako

dobro је promesajte. Koliciпa koja vam
је potrebпa za mesaпje s vodom trebalo
MERENJE 1 MESANJE BETONA
Ьi da bude па јеdпој straпi, а ostalo Odпos cemeпta, peska i agregata odreduje cvrstocu betoпske smese. Ako Ьеtоп izmesate
vratite u dzak (mora Ьiti suv). Tako cete sami, пarucite mesaviпu peska i agregata (agregatпa smesa). Tako cete sebi olaksati
Ьiti sigumi da је smesa pravilпo пarucivaпje i bice роtгеЬпо da proпadete mesto za skladisteпje za jedпu gomilu, а пе dve.
uravnotezeпa pre пеgо sto роспеtе da Veeiпa prodavaca па stovaristima gradeviпskog materijala isporucuju celo pakovaпje agregata
dolivate vodu. u ogromпom debelom dzaku, koji pom8Ze da se materijal ocuva па mestu dok ga vi пе
upotrebite. Kad se dzak isprazпi, vi ga jedпostavпo vratite dobavljacu. Ova pakovaпja оЬiспо
Gotov beton sadГZe јеdап kuЬik agregata, ali vi mozete da porucite pola kubпog metra ukoliko vam upravo
Za betoпiraпje vecih povrsiпa, па primer, toliko treba.
betoпiraпje terase, dvorista ili prilaza, Koliciпa Ьеtопа koji izmeSate u potpuпosti zavisi od koliciпe agregata koji se koristi. Cemeпt
mozda vam se vise isplati da пеkо drugi пе povecava koliciпu zato sto cestice рuпе rupe izmedu kameпja i medusobпo ih povezuju u
oba\'i deo posla koji se tice mesaпja. То cvrstu masu dok se Ьеtоп stvrdпjava. Drugim recima, za mesaпje kubпog metra Ьеtопа
mozete da obavite па јеdап od dva пасiпа. роtгеЬап vam је kubik agregatпe mase, plus koliciпa cemeпta odredeпa time koliko cvrsta
Prvi podrazumeva da vam prodavac smesa vam је роtгеЬпа.
doveze kamioпom па odredeпo mesto,
kubпom metru agregata. Tu smesu
materijal, betoпsku mesalicu i пekoliko Tri standardne mesavine koristite za betonske staze, stepenice,
rucпih kolica kojima \'i i pomocпici prevo­
terase i prilaze izlozeпe uticajima
zite Ьеtоп do radпe povrsiпe. Radпik се
vremenskih prilika.
me5ati oпoliko materijala koliko је potreb­
пo i u kojem odпosu zelite i пaplatice vam
koliciпu pakovaпja koje је potrosio. Ovaj
пасiп је idealaп za radove gde је tesko
Procena kolicine
izracuпati tacntt koliciпu potrebпog
Da Ьiste odredili koliko vam је betona
Ьеtопа, па primer, prilikom рuпјепја
potreЬno, izmerite povrsinu i pomпozite
opkopa oko temelja za basteпski zid.
vrednost s deЬljinom sloja. Tome dodajte
Drugi obuhvata пarucivaпje kamioпa
jos deset odsto da budete sigumi da imate
miksera s betoпom. Staпdardпi teret u
dovoljno i za ispunjavanje neravnih donjih
mikseru оЬlспо izпosi pet do sest kuЬika,
slojeva.
а пеkе prodavпice skuplje пaplacuju ako
је potrebпo da vam dostave mапје Ьеtопа.
Polaganje betona
Recite пabavljacu za koje radove i koliko
DeЬljina sloja zavisi od njegove S\•rhe.
vam је betona potrebno i оп се vam
• Sloj od 75 mm za staze i temelje za
napraviti potreЬпu mesaviпu.
Ьastenske supe
Веtоп moze da se istovari direktno па
• Sloj od 100 mm za terase
zeljeпo mesto ako kamioпska mesalica
• Sloj od 125 mm za prilaze i podove
moze da mu pride, па primer, kad beюпi­
garaza
rate prilaz. Ako пе, опdа cete morati u
• Sloj od 150 mm za prilaze na kojima се
rucnim kolicima Ьеtоп da prevezete do
blti parkirana vozila
mesta па kojem radite, sto је posao za veci
broj pomocпika јег vam za prevoz kuЬika
Na primer, prilaz duzine 10 m, sa
betona treba oko 30 kolica.
Smesa za temelje slojem sirokim 4 i deЬelim 100 mm
Nemojte zaboraviti da Ьеtоп mora blti
Smesa za temelje sastoji se od jednog dela (O,l m) zahteva cetiri kubna metra betona
polozeп i zavrsпo оЬrаdеп za otprilike dva
cemeпta i pet delova agregatпe smese, sto ( 100 х 4 х 0,1). Povecajte iznos jos za
sata. Ako postoji mogucпost da taj posao
odgovara koliciпi od sest dzakova cemeпta 10 odsto i doblcete 4,5 kubnih metara
necete moci da obavite u tom roku,
ро kubпom metru agregatпe smese. (zaokruzeno). Ako се povrsina blti
zatrazite smesu s agensom koji usporava
Та relativno slaba mesavina koristi se za izlozena vremenskim prilikama, onda се
stvrdпjavanje Ьеtопа.
Ьеtоп koji се blti u zemlji i neizlozen vam blti potrebna smesa za poplocavanje, а
uticaju vremenskih prilika. Тipicпi radovi potrebne koliciпe materijala su 8 х 4,5 36=

obuhvataju polaganje sloja temelja za zid dZakova cementa plus 4,5 kubna metra
UPUTSТVO ZA MESANJE (gore), temelj za stazu ili prilaz na koji ide agregatne smese.
jos jedan sloj povrsinskog materijala, ili za
SMESE
ucvrscivanje stubova ograde ili kruzпe
Suve materijale za svaku smesu susilice za ves.

UPUTSТVO ZA POLAGANJE
betoпske mesaviпe uvek izmerite
. prema zapremiпi, prateei odпose Smesa za univerzalnu namenu
za tri staпdardпe smese паvеdепе Pomesajte jedan deo cementa s cetiri dela BETONA
desпo. Koristite veliku kaпtu od agregatne smese, sto odgovara kolicini od
petпaest litara парuпјепu do vrha. sedam dzakova cementa ро kubnom metru DeЫjina PriЫizna
Rucпo mesaпje Ьеtопа predstavlja agregata. sloja povrsina
mukotrpaп posao i zato se isplati Та mesavina se koristi za vecinu gradevin­ (mm) pokrivena s m3
izпajmiti mikser, osim ako povremeпo skih radova osim temelja, npr., za temelje 2
5 18 m
пе mesate mапје koliciпe, па primer, i ploce sporedпih gradevina, garazu ili
2
za postavljaпje stubova ograde. novi betonski pod u kuci ili na nekom 7,5 13 m

Mala elektricпa me5alica moze drugom prostoru. 2

10 10 m
da izmesa јеdап dzak bilo koje od
tri smese - прг., sest kaпti Оеdпа Smesa za poplocavanje 125 8 m2
cemeпta, pet agregata) potrebпih Bke vam potreban jedan deo cementa na 2
150 6 m
za mesaviпu za temelje. 3,5 dela agregatne smese, sto odgovara
kolicini od osam dzakova cementa ро
Priprema betona
Ruёno mesanje је tezak posao,
prikladan samo kod manjih radova
ili onih koje mozete da podelite u
vise koraka, npr., betoniranje duge
staze. Alternativa ruёnom mesanju
је iznajmljivanje kamiona miksera.
Rucno mesanje
Da Ьiste rucno пapravili kvalitetaп Ьеtоп,
potrebпo је da radite pazljivo i metodicno,
umereпom brziпom - sto brze radite, to је
veca mogucпost da се rezultati Ьiti
razocaravajuci.
Alat: platjo,-тa za теsапје: dve lopate; dve
plaslicпc kш1tc istc vcliciпc (zap1·emiпe oko
15 litaщ јеdпа Ьi 1,-еЬа/о da Ьиdе samo za
сстепl); kaпta za zalivaпje
Materijal: ostaг pcsak i agr·egat (i/i ag,-cgatпa
smesa), оЬiспi pm·tlaпdski сстспt; voda (7-10
lital"a па kantu сстспtа od 15 litaгa). Koristitc
vodu iz vodovoda ako јс mogucc, ја voda iz
Ьur·eta ili jezaa оЬiспо sadr·zi oгgaпskc matcrijc
k(�C Ьi moglc da uticu па Ьсtоп.
1 Platformu za mesaпje postavite sto Ьlize
mestu koje cete betoпirati.
2 Izmerite kaпte peska i agregata u
potrebпoj razmeri i izvmite ih u rupu
па platformu.
3 Lopatom пapuпite kantu za cemeпt do
vrha. Proverite da li је kanta pravilпo парu­
пјепа tako sto cete је dva ili tri puta udariti
dok је budete puпili, јег cemeпt пе moze
dobro da se slegпe dok ga puпite lopatom.
4 Na vrhu gomile agregata пapravite
uduЬ\jenje i izvrnite kaпtu s cemeпtom.
5 Lopatom za agregat dobro izmesajte
gomilu i prevrcite је sve dotle dok па svim
mestima пе bude iste Ьоје.
6 Na vrhu izmesaпe gomile пapravite
uduЬ\jeпje i postepeпo dodajite oko pola
vode. Ропоvо prevmite gomilu i prebacite
suve ivice u srediпu sve dotle dok se voda
пе promesa dobro. Smesa па kraju mora Ьiti
svuda iste Ьоје i prilicпo suva i mrvljiva.
7 Nastavite da povremeno dodajete vodu
i da је mesate sve dok gomila пе postaпe
glatka i vla:Zпa, оdпоsпо da se пе mrvi
i da пе bude vodпjikava.
8 Gustiпu proverite tako sto cete
stra:Znjom stranom lopate udariti ро vrhu.
Ako роспе da se cedi voda, smesa је isuvise
vlazпa. Dodajte malo cemeпta i agregata (u
tacпom odnosu) i ропоvо је promesajte sve
dok пе doЬijete smesu potrebne gustiпe.
Upotreba mesalice
Cemeпt i agregat porucite pre пеgо sto
stigпe izпajmljena mesalica da Ьiste sto
Ьо\је iskoristili vreme zakupa. Mesalica
u velikoj meri smaпjuje пaporan rad i
ubrzava mesaпje. Ра ipak, proпadite
pomocnike da Ьiste izbegli duge pauze
izmedu mesaпja. Osim platforme za
mesaпje, Ьiсе vam potrebпi alat i
materijali kao da Ьеtоп mesate гuспо.
1 Ukljucite mesalicu, ро\а ЬuЬпја
пapuпite peskom i gruЬim agregatom,
а potom dodajte jos ро\а ЬuЬпја vode.
ВuЬапј Ьi trebalo prvo da se okrece pola
miпuta, а zatim stavite ostatak peska,
grubog agregata i vode.
2 Posle dva ili tri miпuta mesaпja, Ьеtоп
је spremaп za upotrebu. ВuЬапј prevrnite
direktпo па mesto betoпiraпja ili u rucпa
kolica.
3 Kad zavrsite s mesaпjem, isperite ЬuЬапј
gruЬim sljuпkom i s mnogo vode. Zatim
isprazпite ЬuЬапј i iskopcajte је iz struje,
а spoljпi deo dobro oribajte vodom.
Betoniranje
Sveze izmesan beton роёnе
da se stvrdnjava za dva
sata - i Ьгlе ako је napolju
vrlo toplo - zato ga morate
poloziti, poravnati i па delovima
zavrsno obraditi dok jos
mozete njim da rukujete.
Postavljanje oplate
Drveni ivicпjaci, poznati i kao oplata,
пeophodпi su da Ьi Ьеtоп ostao па
mestu kad radite stazu ili prilaz.
Опi se uklaпjaju kad se Ьеtоп stvrdпe.
Za oplatu mozete da koristite stare
komade drveta kao sto su daske za
ogradu ili podne daske.
Drvo se isto tako moze upotreЬiti i za
trajпe ivicпjake za ostale vrste staza od
sljuпkovitih, asfaltпih ili poplocaпih
Ьlokova. Ako се ivicпjaci blti trajпi,
obavezпo ih dobro impregnirajte, mada Ьi
Ьilo bolje da upotreЬite fabricki vakuumski
impregniraпo drvo.
Alat: /Ље/а; ёekic; ugaoпik (sl/". 445); drveni
umetak (sll". 429); (ро роuтЬi) kolac i kanap
Materijal: Komadi clm:ta simki oпoliko
koliko јс duЬok pov1·siпski sloj. Cctvrtasli
dгveпi kolci siгoki 25 тт i clugacki oko
300 тт - kolac па svaki metar ivicпjaka;
pociпkovani cksai od 50 тт
1 iskopajte rupu siroku oko 150 mm uz
оЬе straпe пoseceg doпjeg dela. Rupa Ьi
trebalo da bude duboka kao povrsiпski
sloj.
2 5 jedne straпe пoseceg doпjeg dela
bocno polozite komad drveta uporedo s
kaпapom koji ozпacava rupu i u tlo kao
podupirace sa sро\јпе straпe zaЬijte drveпe
kolce. Vrhovi kolaca trebalo Ы da budu na
odgovarajucoj visiпi izпad tla za zavrsni
deo povrsiпe prilaza, poravnati sa vrhom
drvenih ivicпjaka.
3 LЉelom proverite da li је ivicпjak
ispravno polozeп uz uzduzпi nagiЬ,
ukoliko је prisutaп, а zatim ga ekserima
zakucajte uz kolce.
4 Na isti nacin spojite i ostale komade
drveta, sve dok ne napravite jednu stranu
ivicnjaka.
5 Da Ьiste пapravili dreпazпi nagib,
ivicnjake na јеdпој strani (daljoj od kuce,
ako је prilaz uz kucu) postavite malo niZe
nego na drugoj, zavisпo od toga koliki
poprecпi nagiЬ zelite (vidi str. 429,
Kako da пapгavitc padiпu).
 Odredivanje velicine RAZMACI DILATACIONIH
betonske povrsine SPOJEVA
Velicina betonske povrsine zavisi od Sirina DeЬljina betona
brziпe kojom mesate i pola:Z:ete beton, ali terena
se пајсеsсе radi о otprilike 3 i1i 4 kolica,
5mm 100mm 150mm
ako rucno mesate, оdпоsпо od 6 do
8 ako koristite mesalicu. Зт 3m 4m 5m
Ako se radi s gotovim betonom, dve
1-2m 2,5 m 2-3 m 3-4m
osobe mogu da polazu i ravnaju mesto od
6 Da Ьiste napravili sto cvrscu ugaonu otprilike 8,5 kvadratпih metara betona
manje
spojnicu, spojite drvo pod pravim ug1om, izliveпog direktпo па ze1jeпu povrsiпu pre
od 1m 1,8m
а potom ga proverite ugaonikom. Zatim пеgо sto se stvrdne.
ekserima zaЬijte drvo i ko1ce. De1ove koji Веtоп се pucati ako se prebrzo osusi,
vire sa strane ne morate da odsecete. zbog cega Ьi ga trebalo odrzavati v1a:Z:пim
tri dana posle po1aganja. Pored toga,
7 Na duzim betonskim stazama napravite potrebпo је da protekпe oko mesec dапа
dilatacione spojeve и prikladnim da dostigпe пajvecu cvrstiпu, ali pos1e tri
razmacima (vidi desno). dапа vec mozete da hodate i radite па
пjemu (zimi sacekajte пede1ju dапа).
Povrsiпa па koju mozete da izlijete koli­
Kako da napravite ciпu betona и jedпom komadu bez straha

zakrivljenu oplatu od pucanja ograniceпe је veliciпe. Na mesta

vece povrsiпe od te, Ьеtоп polazite и

1 Obe1ezite oЫik krivu1je na t1u i postavite

zasebnim delovima (ili poljima), tako da
izmedu svakog postavite dilatacioпi spoj
ko1ce i kanap tako da је prate (vidi str.
koji се omoguciti stezaпje i sireпje Ьеtопа.
429, Obe/ezavanjc zakt'ivljcne staze).
• Najveci razmaci izmedu dilatacioпih

2 Na drvenim ivicnjacima testerom

spojeva razlikuju se zavisпo od dеЫјiпе
betoпskog s1oja i siriпi betoпskog
napravite useke do ро1а siriпe па ivici
podrucja (pogledajte okvir desno).
koja се oЫikovati uпutrasпju stranu
• Opste pravilo је da Ьi spojevi trebalo da
krivulje. Useci Ьi treba1o da budu
razmaknuti oko 125 mm ili Ыize, ako
budu medusobпo Ыizi ako је povrsina 2 S unutrasпje straпe ро1ја koje cete
uza. Zato Ьi vam, na primer, za stazu, Ы1а betonirati poduprite u1ozak tako da
се krivulja Ьiti pod velikim ug1om.
potrebпa kraca ро1ја izmedu spojeva nego postavite meko drvo koje ucvrstite
za prilaz. Osim toga, nastojite da ро1ја kokima.
budu iste velicine i cetvrtasta, а duzina
moze Ьiti oko 1,5 puta veca od sirine 3 Ulijte beton и polje (pog1edajte straпu
polja, ali пе i dvostruko veca. 462) sve do u1oska od 1esoпita. Potom i
• Kad beton mesate rucno, dilatacioпe и s1edece polje ulijte s1oj oko 300 mm

spojeve mozete zbog prik1adпosti postaviti Ьеtопа.

i Ыize, da Ьi polja Ьila mапја.
4 lzvadite podupirac od mekog drveta
i koke, ali ulozak ostavite па mestu.
Kako da napravite
dilatacioni spoj
Alat: malj i/i cekic; komad mekog dt-veta
deЬ/jine 25 тт, debeo kao oplata i dovoljno
dug da moze da stane izmcdu stгanica oplate;
d1-veni kolci; alat za zaoЬ/javanje

Materijal: u/ozak od lesonita, iste duzine

3 Drv·o oЫikujte tako da ga ekserima ј siгinc kao mekano dt-vo
zakucate za ko1ce.

4 Proverite da li је drvo s оЬе straпe 1 U1ozak od lesonita stavite izmedu оЬе

na pravoj visiпi i pod pravim nagibom

strane op1ate i pod pravim ug1om prema
пјој. Ako је јеdпа strana op1ate zakrivljena,
(vidi str. 429, Kako da napmvite padiпu).
savijte u1ozak tako da bude pod pravim
uglom sa op1atom.

Postavljanje temelja
za laganu gradevinu 5 Na mesto gde је Ьiо podupirac gumite
ili ostavu Ьеtоп do u1oska, а potom пastavite da
betonirate sledece ро1је.
Oplatu postavite kao za prilaz, ali bez
drena:Z:nog nagiЬa koji је пероtrеЬап. 6 ОЬе betoпske povrsiпe oko uloska od
LЉe1om i ugaonikom proverite da 1i је lesoпita (str. 450) zavrsпo obradite a1atom
op1ata ra\'I1a i da 1i su uglovi pravi. za zаоЫјаvапје

lzgradnja
betonske staze
Pripremite temelj i oplatu tako da
ima prikladan drenazni nagib (str.
428). Povrsinski betonski sloj za
stazu trebalo Ьi da bude debeo
75 mm, а prilaz 1 ОО mm. Ako је
prilaz па mekom tlu, betonski
sloj mora Ьiti deЫjine 150 mm.
Alat: gгabuljc; lopata; gr·cda za nabljanjc;
alat za zaobljavanje; alat za zavгsntt obr-acltt
povr·sinc; plasticпa ciгada; cigle; (ро potгebl)
kanla za za/ivaпjc i ostaг pesak
Materijal: svcze pripгemljeni Ьеtоп od
odgovш-ajiicc smese (str·. 436 i 438).
1 lzlijte gomile betona u prvo polje koje
cete pora\'nati.
2 Straznjim delom grabulja spojite gomile
tako da Ьеtоп bude pora\'!1at i oko 13 mm
iznad gornjeg vrha drvene oplate.
3 Lopatom ili cizmom nabljte beton u
sve uglove i uz sve ivice polja. Proverite
da li ste ispunili sve otvore јег се vazdusпi
dzepovi oslablti Ьеtоп.
4 Gredom za пabljanje sabljte Ьеtоп
u polju niz oplatu. Gredu пiz oplatu
pomerajte kratkim, odsecnim pokretima,
tako da svaki potez zahvati pola deЬljine
grede. Na taj nacin се povrsina postati
talasasta.
-�
Ј
5 jos jedпom predite izmedu bocпih
delova da Ьiste uklonili visak Ьеtопа,
i pri tome gredu pomerajte ravnomerno
пapred-пazad, kao da testerite.
6 Ukoliko se па povrsini pojave olegnuca,
lopatom ih ispunite betonom.
7 Poslednji put nabljte povrsiпu, sto пюzе
da bude zavrsna obrada, ili primenite
drugaciju vrstu zavrsne obrade (pogledajte
desno). Оа Ьiste doblli glatku povrsinu, jos
jednom је izgladite gredom tako sto cete
је povlaciti napred-nazad. Ako zelite da
zavrsпa povrsina bude reljefna, gredu
koristite tako sto cete је podizati i spostati.
Zavisno od razmaka izmedu spustanja,
reljef povrsiпe moze Ьiti usko ili siroko
namreskaп poput daske za pranje.
8 Pre nego sto se beton stvrdne, ivice
zaoЬlite tako sto cete alat za zаоЫјаvапје
povuci uz malu prazniпo izmedu oplate
i betonske ivice.
9 Cim se beton dovoljпo stvrdпe da па
njemu пе ostaju tragovi, prekrijte ga plastic­
пom ciradom da se ne Ьi prebrzo osusio.
lvice cirade ocvrstite ciglama da је vetar пе
Ьi оdпео i, ako је potrebпo, nabacajte malo
peska ро vrhu da se cirada пе podize.
1О Nakoп najmanje tri dапа ukloпite
ciradu, а oplatu dan ili пekoliko dапа
kasпije.
Zavrsna obrada
betonske povrsine
Zbog reljefne povrsine beton nije klizav.
Ako nabljete povrsinu gredom (pogledajte
korak 7 gore), izgledace namreskano.
Ostali nacini zavrsne obrade opisaпi su
u okviru desno.
Na uskim stazama zavrsпu obradu moze­
te izvesti tako sto cete raditi sa okolnog tla.
Za sire povrsine poput prilaza napravite
mostic preko podloge - na primer, bocno
polozite gredu za nabljanje. Za zavrsno
obradu staze uz grede, gde ne mozete da
stojite bocno od nje, procitajte okvir desno
Kako nap1·avili slazu ili p1ilaz иzа zid).
Metode zavrsne
obrade betona
Cetkom Za naglasenu
zavrsпu obradu cetkom,
nakon nabljanja povrsiпom
povucite ostrodlaku cetku.
Nagnite cetku sto Ьlize
betonskoj povrsiпi tako da
izgleda izbrazdaпo, ali ne
i razderano, i svi potezi Ьi
trebalo da budu u jednom
smeru. Ako se dlake cetke
ispune betonom, isperite
ih vodom i dobro
protresite. Za пaglaseпiju
obradu koristite metlu
mekih dlaka i lagaпo је
pov\acite povrsinom.
Gladilicom Оа Ы povrsina
Ьila poput riЬljih ljuski,
obradite је kruzпim i
preklapajucim pokretima
drveпom gladilicom. Za
oЬicnu zavrsnu obradu,
povrsiпu obradite gladilicom
cim је naЬijete. Ako zelite da
reljef bude gruЬlji, na celnoj
straпi gladilice Ьi trebalo da
se stvrdпe malo Ьеtопа.
Ako zelite da imate pot­
pono glatku povrsiпu, obra­
dite је mistrijom. Ako zelite
da povrsina bude izdriljiva,
pricekajte da se stvrdne.
Pomocu cevi/lopate
Tesku cev, npr., od skele,
mozete valjati da Ьi
povrsina izgledala kao
izrezbarena ili је mozete
valjati, dizati i spustati
da izgleda izbrazdano.
Za zavrsnu odbranu
lopatom koristite straznju
stranu lopate i lagaпo
kruznim pokretima odarajte
ро povrsini. Na taj пacin
cete doblti preklapajuci
izgled riЬljih ljosaka
(kao i kad koristite
gladilicu).
Kamenjem Nakon паЬiја­
nја razbacite sloj kamencica
iste veliciпe ро povrsini.
Ропоvо nabljte povrsinu i
proverite da li su kameпcici
dobro prioпuli па povrsiпu.
Ostavite da se beton stvrdne
i kamenciei dobro prionu, а
zatim malo polijte povrsinu
kantom za zalivanje. Mekom
metlom iscetkajte пeucvrsce­
ni materijal tako da kamen­
ciei budu delimicno izlozeпi.
Sotra povrsinu ocistite
grubom ёetkom i vodom, ра
ostavite da se susi tri dапа.
 PRAКТICAN SAVET
Kad koristite gladilicu - bez obzira na to
da li koristite drvenu gladilicu ili mistriju -
pripazite da ne preterate s upotrebom
na mekoj povrsini. Ako prejako pritiskate
povrsinu, agregat се utonuti i povrsina
се oslabiti јег се u njoj biti previse vode.
Kad se beton stvrdne, zbog mrvljenja
betona na povrsini се ostati trajni sloj
svetlosive povrsine.
Kako napraviti stazu
ili prilaz uza zid
Uшesto da sa straпe uza zid postavite
oplatu, uza zid postavite 13 шm debelu
ploёu lesoпita obradeпu Ьitumeпom.
Те рlоёе mozete da kupite u koшadima
duziпe 100, 150 i 200 шш. Tako cete
napraviti spoj izmedu Ьеtопа i opeka
koji ukloпite kad se Ьеtоп stvrdпe.
u polja izlijte Ьеtоп tako da \i i vas
pomocпik mozete da stojite s оЬе straпe
polja koje betoпirate i da koristite gredu
za паЬiјапје uza zid.
Nakoп tri dапа, kad se Ьеtоп dovoljпo
st\тdпe da mozete da stojite па пjemu, u
prazпa polja izlijte Ьеtоп. Ukloпite i\ice
oplate iz postavljeпih polja, а svez Ьеtоп
pora>11ajte s ivicama stvrdпutog Ьеtопа.
Tokom suseпja beton се se smaпjiti i
dovoljпo povuCi da ostaпe rupa koja се
posluziti kao dilatacioпi spoj.
Polaganje sljunka
Pipremite podlogu od kamenja па duЬiпi
od 100 mm i ostavite oko 25 mm za
povrsiпski sloj sljuпka. Na kameпje stavite
25 mm debeo sloj ostrog peska da Ьiste
zapusili rupe i пapravili ёvrst i gladak
temelj za sljuпak. Koristite sljuпak veliёiпe
10 ili 20 mm.
Ako u Ьliziпi пета zida ili ivice
tШ'lljaka koji Ьi dГZali sljuпak, postavite
trajпe ivice poput i\iёпjaka (str. 427) ili
drveпe oplate (str. 438).
Grabuljama rasirite sljuпak u sloju
deЬljiпe 15 mm, а potom basteпskim
valjkom predite ро toj povrsiпi. Potom
rasirite jos јеdап sloj od 15 mm i ponovo
predite valjkom.
Povrsiпu Ьi trebalo redo\'110 ograЬiti ili
valjati valjkom jer se sljuпak lako pomeri,
i verovatпo cete morati jedпom godisnje
da је obradite herЬicidima.
Drugi паёiп Pre nego sto polozite
sljunak, па povrsinu stavite poll!propusпu
foliJL1 koja omogucuje prolazak vode do
kameпja i dreпazu, ali spreёava rast
korova. Тakvu foliju mozete da kupite
и veciпi prodavnica bastenske opreme
i rasadпika LI rolпama sirokim metar,
а dugim 20 m.
Popravka staza,
prilaza i
stepenista
Male pukotiпe koje пastaпu па
povrsiпi cesto su prouzrokovaпe
greskama u izradi, па primer
preslaba podloga za temelj, losa
mesaviпa Ьеtопа ili pogresпa
3 Ugaoпi spojevi рlоёе mogu Ьiti
ргосепа suseпja Ьеtопа. poravnati ili s urezima. Ako је rеё о
urezima, pre пеgо sto ploёu pomocu metle
ili cevi vratite u predasпji polozaj, uz јеdпн
Pre nego sto роёпеtе s radom Ne
duzu i jedпu kracu ivicu postavite drveпi
isplati se popravljati male pukotiпe ёim se
umetak deЬljine 10 mm. lsto uёпite i sa
pojave. Saёekajte malo da vidite da li се se
urezima па ostalim straпama.
pukotiпe prosiriti i da li се se povecati пjihov
broj. Pukotiпe mogu da nastaпu zbog Ыagih
pomeraпja L1 podlozi, ali ako se posle godiпu
4 Na ploёu polozite komad ravnog drveta
debeo 50 mm da Ьiste uЬlazili udarce
dапа \'ise пе sire пiti se povecava пjihov broj,
teskim ёekieem dok ploёu poravnate
опdа se tlo verovatпo sleglo, ра је пastupio
s okolпim ploёama. Ravnim komadom
pravi ёаs da popravite po\тsiпu.
drveta proverite da li је рlоёа pora\'llata
Ako па povrsiпi ugledate vece pukotiпe
s okolnim ploёama.
ili ulegnuca, uklonite Ьеtоп i ропоvо ga
postavite па пovu i tvrdu podlogu teшelja.
5 Ako ne mozete dobro da је poravnate,
ропоvо је podignite i ukloпite malo sloja,
Zamena labavih ili ili ga dodajte ako рlоёа previse utoпe u
podlogu.
ostecenih kamenih ploca
6 Pre пеgо sto spojeve ispuпite па
1 Lopatom razЬijte malter u spojevima ivica. isti паёiп kao i kod postavljaпja рlоёа
Gumite lopatu ispod рlоёе, podigпite је i (str. 4 3 7), saёekajte dva dапа.
ispod пје ugurajte metlu ili cev. Ulegпuta ili
klimava рlоёа moze ропоvо da se postavi, ali
пapukla ili otkmjeпa mora da se promeпi.
SMESA ZA POPUNJAVANJE
2 Ako је рlоёа postavljeпa па pesak, lopati­ BETONA
com olabavite stari pesak, dodajte jos grubog
peska i komadoш dn•eta poravnajte povrsinu. Pripremite smesu cementa i ostrog
peska u odnosu 1 :3, а za manje kolicine
Drugi паёiп Ako је рlоёа postavljeпa koristite gotovu smesu u dzaku (str. 436).
па malter, stari malter ukloпite ёekicem Zasebno izmesajte iste delove vode
i dletom. Novi malter za temelj trebalo Ьi i polivinilacetatnog (РУА) lepka - idealno
da Ьнdе nesto Stlvlji, u odпosu јеdап deo bi bilo gradevinsko sredstvo za vezivanje
cemeпta na ёetiri dela ostrog peska (ili ili lepljenje razlicitih gradevinskih
koristite gotovu mesaviпu peska i cemeпta), materijala.
ра lopaticom rasirite sloj deЬljiпe 30-50 Pomesajte suv materijal, vodu i РУА
mm. Yrhom lopatice obradite povrsiпu. lepak na isti nacin kao da mesate beton
(str. 438). Mesajte sve dok smesa ne
bude glatka, vlэZna i gusta, odnosno
КАКО SE RESITI sve dok ne prestane da se mrvi i da
bude vodnjikava.
SLOJA PRASINE
Svetlosiva prasina koja stalno nastaje
na betonu i ne moze da se ukloni
prouzrokovana је mrvljenjem povrsine,
Ciscenje mrlja
ciji је najcesci uzrok preterana upotreba
Na stazama ili prilazima ёesto se pojavljuju
gladilice prilikom zavrsne obrade.
mrlje od нlја, masti i rde ili mahoviпe.
Ucvrstite povrsinu premazivanjem
Yecina пjih moze se ukloпiti пekim od
temeljnog sloja polivinilacetatnog (РУА)
razпovrsпih hemijskih sredstava koje
lepka i vode prema uputstvima na
mozete da kupite u prodavпicama
pakovanju (uobicajena razmera је
gradevinskog materijala ili automoЬilske
jedan deo lepka na pet delova vode).
opreme. \sto tako, pesak za maёke је dobro
upijajuce sredstvo ako prospete ulje.
Popravka ostecenog
ivicnjaka
1 UpotreЬite teski cekic da razlabaYite oste­
ceп deo i\�cпjaka, potom ga izYadite
lopatom.
2 lskopajte oko 50 mm podloge temelja
3 Kad lepak cvrsto prioпe za podlogu, Popravka betonskog
пapuпite pukotiпu ili rupu smesom za
рорuпјаvапје Ьеtопа (\•idi okvir па str.
stepenika
447). Pora\rnajte podlogu da пе Ьi Ьilo
vazdusnih dzepova, koji се oslablti Ьеtоп.
1 Dletom i cekieem odstraпite iskrzaпu
iYicU. Ako је povrsiпa ostecena. izbrazdajte
је pljosпatim dletom i cekicem da Ьi dobro
4 Mistrijom ili lopaticom pot-a\•пajte
stegla (kljuc) поv sloj Ьеtопа.
povrsiпu sa susednom podlogom.

ispod odstraпjeпog dela ivicпjaka, potom

tu poYrsiпu dobro poraYпajte debelom
dГУепоm gredom.
3 lzmesajte malter za temelj od smese
maltera pesak-cemeпt tako da dobljete
пesto su\·lju smesu. Rasirite је duz ureza
па duЬiпi oko 75 mm.
5 Ostavite popravljeп Ьеtоп prekriveп 2 Prievrstite drveпi ivicпjak oko stepeпice
pomocu drveпih klinova i cigli da ga dГZe
polietileпskom ciradom najmaпje tri dапа.
cvrsto па mestu. Ako popravljate пjegovu
osteceпu po\•rsiпu, postavite oplatu oko
Popravka iskrzanih ivica 15 mm visн od ропsiпе, tako da Ьоспе
straпe imaju пagib od otprilike 10 mm
па betonskoj stazi da voda moze da otice.
Веtоп moze da bude mГYljiv па ivicama 3 Ocistite prasinu i prljavstiпu.
ako se ivicпa oplata previse brzo ukloпi,
ili ako se vlazan beton tokom polagaпja пе
slegпe dobro duz oplate. Yazdusпi
dzepovi ispod пaizgled cvrste povrsiпe
нzrokuju da se Ьеtоп lomi kad se ivice
tokom upotrebe паdн pod pritiskom.

1 Dletom i cekieem odlomite osteceп deo

Ьеtопа sve do cvrstog materijala.

2 Odstraпite prljavstiпu, i ako је izlozeп

deo temelja, dobro ga паЬiјtе maljem ili
debelom gredom. Dodajte поvо kameпje
и tu podlogu, ako postoje meke povrsiпe

4 NaY\azite поУi deo iYicпjaka i spustite
ga па mesto. Namestite ga pomocu dГУепе
grede dеЬ\јiпе 50 mm i \аgапо udarite
пekoliko puta cekieem sYe dotle dok se пе
poraYna sa susednim delovima iYicпjaka.
5 Proverite \Ље\оm da li su straпe
pora\rnate sa susedпim delovima ivicпjaka,
а ramalom proverite da li је takode
pora\rnata i пjegova povrsiпa.
i dobro ih паЬiјtе.
3 Postavite dГУепi ivicпjak ili oplatu
4 Premazite poпsinu mesaviпom РУА
debljiпe 25 mm oko osteceпe povrsiпe
lepka i vode u skladu sa uputstvima па
tako da gomja ivica Ьнdе poramata sa
pakovaпju - оЬiспо јеdап deo lepka sa
betoпskom poпsiпom. Podнprite је
pet delova vode.
klinovima zaЬijeпim u zemlju.
4 Premazite izlozeпu ivicu Ьеtопа prYim
slojem РУА lepka izmesaпim u skladн sa
iпstrukcijama па pakoYaпju - оЬiспо јеdап
deo lepka sa pet delova vode.

Popravka pukotina
ili rupa u betonu
Tanke pukotiпe и betoпu mogu da se
zaпemare. Опе cesto prate lin�je пastale kao
posledica stezaпja spojeva izmedu delova.
• Rupa moze da se popuпi ako је duboka
пајmапје 15 mm. Ako је plica, рГУо је
produЬite, inace се пovi sloj Ьiti isuYise
taпak da Ьi cпsto drzao.
• Popravite Ьеtоп smesom koja u seЬi
sadrzi РУА lepak (vidi okvir na str. 441) da
Ьi se problematicпo mesto dobro vezalo.
• Za ulegnuca, umesto toga mozete da upo­
treЬite gotovu smesu za popravku betona.
1 Prosirite pukotiпu ili rupu ispod povr­
siпe tako sto cete dletom i teskim cekieem
potkopati ivice. То се vam omoguciti da
smesa dobro prioпe uz povrsinu.
2 Ukloпite svu prlja•·stinu iz гире ili
pukotine i premazite је pГYim slojem
РУА lepka, prema uputstvu па pakovaпju -
oЬicno јеdап deo lepka sa 5est delova vode.
5 Pripremite smesu za рорuпјаvапје
Ьеtопа (str. 441) i ramom spahtlom је
pritiskajuci uz iYice пaпesite па povrsiпu.
6 Poramajte poпsinн spahtlom, ili
upotreЬite gladilicu (str. 440) da Ьiste је
zavrsnom obradom uciпili mапје klizavom.
7 Prekrijte obradeпu povrsiпu
polietileпskom ciradom da Ьiste sprecili
prebrzo sнsепје. Pokrivac sklonite posle tri
dапа. lvicnjak ostavite duze, ako se staza
cesto koristi.
5 Popravite iskrzaпe ivice smesom za
рорuпјаvапје Ьеtопа (str. 441). Pritisпite је
tako da dobro prioпe uz ivice.
Drugi паёiп Оа Ьiste obпovili glazuru
stepeпica, upotreblte mesaviпu peska i
cemeпta (str. 409) pripremljeпu па
uoЬicajen пасiп, ali prvo premazite
povrsiпu slojem od tri dela РУА lepka sa
jedпim delom vode. Pre пеgо sto se osuSi,
postavite Ьеtоп tako da bude poravnat sa
vтhom ivicпjaka.
6 Poramajte povrsiпu. Ostavite је prekri­
veпн tri dапа, kao i kod popravke staze.
Kupovina cigle
Cigle se оЬlспо proizvode od ресепе gliпe u staпdardпoj veliciпi, ali se пеkе prave od
mesaviпe kreca sa peskom ili lomljeпim kameпom ili od оЬа (опе su pozпate kao cigle od
krecпog pescara, silikatпe ili cigle od kameпa). Postoje isto tako betoпske cigle koje se
prave od cemeпta i agregata. Опе su slicпe gliпeпim ciglama i otprilike su iste сепе. Blo­
kovi su mапје populami i оЬlспо su betoпski ili kameпi, izradeпi u razlicitim dimeпzijama.
Кlasifikacija
Cigle se razvrstavaju prema kvalitetu, pri
cemu se uzima u obzir пjihova otpomost
па пiske temperature, оdпоsпо па mraz. Na
pakovaпju је паzпасепо da li su cigle potpu­
пo ili delimicпo otpome па mraz. Те ozпake
пisu uvek utisпute i па cigle. Prilikom
kupoviпe proverite sta pise па pakovaпju.
Cigle za unutrasnje radove Za
uпutrasпju upotrebu.
Oblёne Za spoljпu upotrebu па mestima
gde је klima umereпa.
Posebne Za teske vremeпske uslove.
Vrste
U asortimaпu se mogu proпaci razlicite
vrste cigli u okviru svakog kvaliteta, u
staпdardпim i posebпim oЬ\icima.
Pune cigle Ove cigle se upotreЬ\javaju
tamo gde spoljпi izgled пiје Ьitап. Mogu
Ьiti razlicitih veliciпa, i veoma variraju
pogledu kvaliteta.
Cigle za oЫaganje (facetirane) Cigle
atraktivne povrsiпe s јеdпе ili vise straпa,
i oblcпog i\i posebпog kvaliteta. Skuplje
su od oblcпih, а опе koje imaju posebпu
obradu sa vise straпa skuplje su od oпih
cigli koje imaju specificпu povrsiпu samo
sa јеdпе straпe.
Cigle od skriljca (oblёne) ОЬlспе
ili cigle za оЬ\аgапје koje su пasle siroku
upotrebu prave se od kvalitetпe gliпe.
Воја i tekstura
U poпudi је veliki spektar Ьоја zavisпo od
tipa gliпe koja se koristi i procesa proiz­
vodпje; gliпa varira od јеdпе do druge
oЬ\asti. Тipovi razпobojпih cigli takode
se mogu kupiti. Proverite па loka\пom
gradeviпskom stovaristu Ьоје koje su u
poпudi i zamolite da pogledate katalog.
Teksture su ili uпapred postavljeпe
tokom пjihove proizvodпje ili se mogu
postiei izborom materijala. Опе obuhvataju
ma5iпske cigle sесепе zicom, fasadпe cigle
i rustikalпe (prekriveпe pescaпim slojem
radi dekorativnog efekta), sa mehaпicki
obradeпom teksturom.
Upotreba koriscenih cigli
UpotreЬ\jeпe cigle se пе isplate zato sto ih
је tesko ocistiti. Cigle su izmesaпe tokom
ruseпja, tako da је uglavnom пemoguce
utvrditi пjihovu prethodпu upotrebu.
Nemojte ih koristiti za рор\осаvапје
ukoliko пе zпate da su stare cigle Ьi\е
upotreЬ\jeпe za poplocavaпje i da su
stoga verovatпo otpome па mraz.
Neki proizvodaci daпas proizvode
imitaciju starih, koriscenih cigli. Опе
izgledaju kao da su osteceпe vremeпskim
prilikama i pouzdaпije su za upotrebu.
Najbolji пасiп da odstraпite stari sloj
maltera sa cigli је pomocu dleta i cekiea.
Stavite debele zastitпe rukavice i паосаrе.
Odgovarajuca sredstva za cisceпje cigli пisu
prikladпa za uk\апјапје maltera, osim za
mrlje па пjihovim predпjim straпama.
Pokvasite ciglu pre пеgо sto primeпite
sredstvo za cisceпje - to smaпjuje тос
upijaпja пјепоg povrsiпskog sloja
i sprecava prodor kiseliпe.
Veliёine i oЫici cigli
Staпdardпe cigle su duge 215 mm, siroke
103 mm i duboke 65 mm - пеzпаtпо
mапје od stare staпdardпe veliciпe.
Nomiпalпa veliciпa, koja svuda okolo
omogнct�e oko 1 О тт za spoj sa
malterom, olaksava postupak
izracuпavaпja broja potrebпih cigli.
То је 225 х 113 х 75 mm.
ll Cigla polozeпa tako da је izlozeпa
svojom duzom straпom zove se duzпjak.
Cigla ро\оzепа tako da је izlozeпa svojom
kracom straпom zove se vezac. Delovi cigle
su iseceпi prema potrebl. Cigla preseceпa
siriпom пaziva se parcetom, а preseceпa
duziпom пaziva se posledпjom. Neke cigle
su uduЬ\jeпe ili perforiraпe s rupama ili
prorezima da Ьi smaпjile teziпu ili
optereceпje.
Tipovi povezivanja
zidova od cigle
Duznjaёka veza (slog)
Sve cigle se polazu uzduz, i svojom
poloviпom poklapaju kraj druge tako da
svaki vertikalaп spoj (vertikalпa spojпica)
pada па srediпu cigli odozgo i odozdo.
Zid је debeo oko 100 mm i pozпat је jos
kao zid od ро\а cigle. Takav zid mora
se ojacati stubovima (str. 449) па svakom
kraju u razmacima od dva metra. Ubacite
dilatacioпu spojпicu kao kod Пamaпskog
vezivaпja. Potrebпo је 60 cigli ро
kvadratnom metru, пе ukljucujuci
stubove i cigle za zadпji sloj kod
роk\орпе р\осе (пajvisi sloj).
Flamanska veza (slog)
Par paralelпih duzпjaka s\3Ze se пaizme­
пicпo sa jedпim vezacem u svakom redu,
ciпeci tako zid dеЬ\јiпе 215 mm. Posledпje
cigle se upotreЬ\javaju па пaizmeпicпim
redovima da podupru spojeve. Zid od
ovako povezaпih cigli pozпat је jos i kao
zid od cigli cija је dеЬ\јiпа jedпaka пjihovoj
duziпi.Teze se zida od zida od ро\а cigle,
ali је jaci. Ubacite dilatacioпe spojпice
(str. 449) па svakih osam metara za cigle
od gliпe, ili па svaka cetiri metra za
Ыokove ili silikatпe cigle. Potrebпo је
130 cigli ро kvadratпom metru
Engleska
veza
Tri reda
paralelпih
duzпjaka
slazu se
пaizmeпicпo
sa jedпim redom
vezaca. Takav пасiп
slagaпja cigli је пеорhоdап da Ьi se ojacali
spojevi. Nije tako cvrst kao Пamaпski
slog. Ubacite dilatacioпe spojпice kao
kod Пamaпskog tipa sрајапја. Koliciпa
potrebпih cigli ista је kao kod Пamaпske
veze, ali је takav zid jeftiпiji zato sto Ьi
veci broj cigli trebalo da bude samo
s jedпim licem.
Zid od slojevitog tesanika
Sa redovima sastavljeпim od medusobпo
uklopljeпih Ыokova razlicite visiпe. Moze da
se нpotrebl samo sa zidпim
Ыokovima. Ubacite
dilatacioпe spojпice (str.
449) u razmacima od
4 m. Koliciпa zavisi od
veliciпe Ьlokova i uzorka.
Otvoren vez (u oЫiku saca)
Dekorativпi duzпjacki slog sa razmacima
izmedu cigli. Najjedпostavniji i пajcvrsci
пасiп zidaпja је н razmacima od cetvrt
cigle. Postoji i varijaпta sa razmacima od
pola cigle, ili istim takvim razmacima
izmedu cigli-vezaca koje сiпе oko 60 mm
svake straпe zida. U okviru takvog пасiпа
zidaпja potrebпi su stubovi zbog jaceg
vezivaпja. Ubacite dilatacioпe spojпice kao
kod Пamaпskog sloga ispod. Potrebпo је
50 cigli ро kvadratпom metru za
пajjedпostavniji obrazac,
пе ukljucujuci stubove
i zavrsпi sloj cigli kod
pokrivne р\осе
Naёini zidanja
zida
Zid se gradi od slojeva cigli
ili Ыokova, koji se nazivaju
jos i redovima, medusobno
zacementiranih malterom.
Nacin па koji se redovi slazu
poznat је kao slog.
Raspored cigli и slogu osmisljeп је tako
da UC\'rsti i ојаса zid izbegavaпjem
\Trtikalпih s pojeva maltera koji prolaze
kroz dva ili \'ise susedпih redova.
Zidovi пazidaпi od prikladпih cigli
(str. 443) skuplji su od pregradпih,
ali su trajпiji ukoliko su izgradeпi па
cvгstim temeljima i adekvatпo zasticeпi
od mraza.
Cak i пizak zid moze da bude ораsап
ako раdпе, а ostecenje od mraza moze
dovesti do toga da cigle propadпu.
Koristite sпаzап malter i роsеЬпе cigle
otpome па mraz (kvaliteta sa oznakom F),
bar za prva dva reda.
Ako koristite iskljucivo оЬlспе cigle koje
su umereпo otpome па mraz (kvaliteta
sa ozпakom М), zastitite gomje redove
vodootpomom Гolijom, postavljeпom
ispod kamena koji obrazuje poklapпu
plocu. Koristite роsеЬпо oЬlikovane cigle
(str. 443) za zadпji sloj ispod ploce, i to
samo опе koje su otpome па mraz, i
ucvгstite vodonepropusпu Гoliju u Ьаг
dva reda ispod poklopпe ploce, kako
bi se ukloпi\a voda koja se sliva kroz
skupljeпe spojeve od maltera.
Foliju пemojte koristiti u doпjim
delovima samostojeceg zida, јег to utice
па stabllпost.
Naba\'ite gradevinskн dozvolu ос\
\okalпog Zavoda za prostomo plaпiraпje
da пazidate zid visi od metгa pored
javnog рша, ili za Ьilo koji samostojeci
zid preko dva metra.
POUZDANO
SKLADISTENJE CIGLE
Cigle morate dr.Zati na suvom mestu .
VlэZne cigle ne mogu dоЬго da prionu
za malter. VlэZnost dalje vodi do
stvaranja kore od rastvorljivih soli -
belog, praskastog sloja (str. 386).
Slozite cigle na fosne polozene na
tvrdu podlogu. Prekrijte fosne plasticnim
pokrivacem. SlэZite gomilu tako da se
spoljni zidovi Ыаgо naslanjaju unutra da
se ne bi srusili. Pokrijte naslagane cigle
sa jos jednim plasticnim pokrivacem.
Alat za zidanje
Ekseri i kanap Pljosпati ekseri
i kапар ukнcaju se и spojeve
od maltera па krajevima
zida kad se пazidaju 1
s
Al
P
zategпut 1zmedu
пjih postavlja se
:����; ���: п�a��
па svakom redu
zbog пivelacije
prilikom slagaпja
Ekseri i kanap
cigli ili Ыokova.
�/
Капар s viskom UpotreЫjava
se и cilju provere da li је zid
Ugaone герегnе daske
vertikalaп. Капар moze da
se veze okolo i zakuca u
dasku postavljeпu па
Ugaona reperna daska Za obelezavanje
vrh reda, tako da visi
ivica trakastog temelja i zidova. Napravite
пiz zid и vidu orijeпta-
par ugaonih dasaka istog oЫika, ili dva
cione tacke dok radite. Капар s viskom
рага, ako se гadi о zidu koji obгazuje
ugao. Za svaki, koгistite dasku dugu
oko 450-600 mm, па koju Ы trebalo da
Stap za merenje Pomocu stapa za
pricvrstite dve letve duge 600 mm sa
mегепје proverava se da li је svaki
zasiljeпim krajevima da blste mogli da ih
red cigli iste visiпe. Sastoji se iz јеdпе
zabadate u zemlju. Podesite gomju ivicu
drveпe letve duge 75 х 25 mm.
ugaoпe daske па prikladпo odstojaпje da
Za гedove cigli, postavite
obelezite svaku ivicu tгakastog temelja
mегас na svakih 75 mm.
i zida. Zaгezi drze smemice cvrsto
Za ргеdпјi zid od cigle,
razmakпute izmedu ploca, ро jedпu
postavite stap za
па svakom kгaju povrsiпe. Mozete da
mегепје па svakih
upotreblte ekseгe umesto zareza.
200 mm za stubove
podupiгace, i svakih
Рlоёа za mesanje maltera (metalna
300 mm za Ыokove.
рlоёа) Koгisti se za mesaпje malteгa
Ako koristite dгuge
tokom гаdа. Drveпa, plasticпa ili alumi­
tipove zidaгskih
пijumska povгsiпa је siroka oko 300 mm,
Ыokova, obelezite
s dгskom koja se пalazi odozdo па sredini.
ih tako da
Napravite jednu takvu plocu od sperploce
podesite
i dгske od metle. Опа isto tako moze da
роtгеЬпu
se koristi prilikom malterisanja.
visiпu пjihovih
redova
(ukljucujuci
malteг).
Stap za
merenje
mistrija Velika zidarska
mistrija
Ubela Mala zidarska mistrija Mala zidarska
mistrija sa ostricom dugom 75-200 mm,
koгisti se za oЬlikovanje malterisaпih
spojeva zidarskih jedinica.
Libela Koгisti se da se proveri ravпost
zidova. Trebalo Ы da ima i hoгizoпtalпe Velika zidarska mistrija Velika mistrija
i veгtikalпe ureze, i bolje Ы Ьilo da bude sa ostricom dugom 250-300 mm, za pre­
dugacka oko jedпog metra. mazivaпje maltera prilikom slagaпja cigli.
Dleto za zidarske
radove i teski
тeski cekic
cekiC Za secenje
cigli. Dleto и
1
oЬliku lopatice
ima ostricu
sirine 100
mm, i koristi
se sa cekieem
teskim 1,2 kg.
Izaberite jedan
od ova dva alata i
oprezno rukujte.
Dleto za zidarske radove
Alat za ispunjavanje spojnica
Za neke vrste ispunjavanja spojnica
(str. 454) potrebni su vam dodatni alati.
Mozete upotreЬiti komad grube tkanine
od dzaka da poravnate spojnice. Za
konkavne spojnice Ьiсе vam potrebni ili
savijutak bakarne cevi deЬljine I 5 mm,
komad bastenskog creva, ili nesto slicno.
Као altemativno resenje, и tu svrhu
mogu da vam posluze alatke и oЬliku
valjka i grabulja, koje imaju razlicite
ostrice za oЬ!ikovanje raznovrsnih
spojnica ili za uklanjanje starog maltera.
КАКО ОА NAPRAVITE
ZIDARSКI UGAONIK
Upotrebite tri dugacke drveпe letve
siriпe oko 50 mm i dеЫјiпе 19 mm,
precizпo obelezeпe sledecim
duziпama: 450 mm (А); 600 mm (В);
750 mm (С).
Podupirac od
lesonit ploce -�'----1-�
lsecak
Pazjivo poredajte sve ozпake pre
пеgо sto ekserima pricvrstite letve.
Upotrebite polupreklopljeпi spoj za
А i В, а potom preklopite С. Proverite
prav ugao pomocu uglomera, odsecite
visak па preklopu (ako postoji), а
potom ucvrstite ugao komadom ploce
od lesoпita. (Sve tri dugacke drveпe
letve sројепе u odпosu 3:4:5 moraju
obrazovati prav ugao.)
Kako da upotre­
Ьite malter
Cement, pesak i gaseni kreё
izmesani s vodom ёiпе malter
koji se koristi za povezivanje cigli.
Krec se ponasa kao plastifikator, doprinosi
tome da malter bude gladak i podesan za
upotrebu, а isto tako sprecava da se pesak
i cement skupe i popucaju. Umesto kreca,
takode mozete da upotreЬite tecni
plastifikator. Mozete da kupite dzakove
pripremljene smese suvog maltera za
cigle и koje se dodaje samo \'Oda.
UpotreЬite snazan malter za Ьastenski
zid. Standardna mesavina је Ьо\ја za
pokrivene povrsine.
Priprema mesanog maltera
Malter postaje neupotreЬljiv dva sata posle
mesanja (i pre, ako је napolju vrucina).
Ne moze se povratiti и predasnje stanje
dolivanjem male kolicine vode, jer Ьi ga to
isuvise razmekSalo da Ьi mogao da drzi
cigle. Pomesajte ga и malim kolicinama da
ga ne Ьiste tracili. Posle izvesnog vremena,
vi cete Ьiti u situaciji da procenite koliko Ьi
trebalo da napravite, и skladu sa tempom
njegovog nanosenja na cigle.
Alat: Cista povгsina za теsапје kao sto је
ploca za mesanje maltaa ili cementa; dve
Ciste lopate, jedna samo za cement; dve
plasticne kofe iste velicine; posuda sa vodom
sa gomjim delom za pгskanje
Materijal: оЬiсап poгtlandski cement; gaseni
k1·ec ili plastifikatoг; mek (gгadevinski) pesak,
voda
RAZMERE ZA MESANJE MALTERA
Jaka smesa
Obican portlandski 1 deo
cemeпt (оЬiспо siv,
ali moze da se
kupi i Ьео)
Gaseпi krec 1/2 koliciпe
ili Plastifikator prema uputstvu
maltera па pakovaпju
Cist gradeviпski 4 dela
pesak
Mesaviпa maltera
za cigle u
dzakovima
1 Jzmerite broj kofa peska koji је potreb­
no da izmesate za odredenu povrsinu.
2 Koristite zaseЬne kofe i lopate da
izmerite cement i da ga dodate и pesak.
Nemojte koristiti kofu i lopatu za dn1ge
sastojke ili mesav'inu, inace Ьi cement
mogao da se ovlazi i pokvari.
3 Dobro izmesajte pesak i cement
drugom lopatom sve dok ne doЬiju
ujednacenu sivkastu boju.
4 Izmesajte gaseni krec. Ili upotreЬite
adekvatni plastifikator.
5 Naprav'ite uduЬljenje na vrhu gomile
i sipajte malo vode iz posude. Lopatom
prebacujte sadrzaj gomile sa strane u
sredinu da Ьiste ga и tom uduЬljenju
izmesali s vodom.
6 Nastavite da dodajete male kolicine vode
i gomilu mesajte lopatom, prevrcuCi sastojke
и svim pravcima sve dotle dok se malter ne
scvrsne tako da postane zitka masa. То је
znak da је pripremljen za upotrebu.
PRAКТICAN SAVET
Proces pripreme mozete da ubrzate
tako sto cete u пekoliko etapa unapred
izmesati pesak i krec - smesa pozпata
kao "mesaviпa gita, dlake i peska" - i toj
mesavini dodati cemeпt prema potrebi.
Potopite potrebпu koliciпu kreca u
hladпu vodu veee pre upotrebe.
Sledeceg jutra, odaspite vodu i
pomesajte krec sa odredeпom kolicinom
peska. Tako pripremljeпa smesa trajace
tokom dапа. Moze da se scvrsпe, ali
cete moci da је upotrebite tako sto cete
dodati malo vode.
Standardna PriЫizne
smesa za kolicine za
bastenski zid jaku smesu
1 deo dzak od 50 kg
za 400-500 cigli
1 deo dzak od 25 kg za 400-500
cigli oko 0,07 1 za svaki
dzak cemeпta od 50 kg
6 delova (cigle) О, 15 m2 za svaki dzak
5 delova (Ыokovi) cemeпta od 50 kg
dzak od 40 kg za
otprilike 150 cigli

Postavljanje
trakastih temelja
Svaki zid mora da se sagradi па
cvrstom, uzdigпutom temelju
iпасе се puci i pasti.
· Pre nego sto pocnete s radom OЬican
temelj sastoji se iz cvrstog sloja betona
izlivenog na podlogu od kamenja. Nizak zid
moze da se izgradi na ravnoj, cvrstoj povrsi­
ni kao sto је otvoreno dvoriste, cim ima
adekvatnu podlogu i ploce postavljene na
povrsinu maltera. Postavite ga tako da bude
udaljen od ivice podlogeminimum 150 mm.
Alat: lopata; ugaone repeme daske (str-. 444);
kanap; tezak ёekic; ma5inski роЬуаё (str. 428)
ili debela dugaёka daska; olovka ili kгcda;
mcta/11i metar; liЬcla; grabuUe; ravnalo; рlоёа
za mesanje maltera (Ф-. 457); velika mistrija
Materijal: kamenje koje se stavlja и osnovu
tcmelja (str. 429); klinovi za obe/ezavanje od
460 mm; beton (str-. 436); ostar pesak
1 Obelezite ivice sa svake strane trakastog
temelja pomocu kanapa i ugaonih repemih
dasaka (pogledajte dole).
2 Uklonite gomji sloj zemlje deЬljine
50-75 mm i ra5irite је ро celoj povrsini.
3 Neophodnu duЬinu slojeva merite pocev­
si od vrha svakog drvenog klina i oznacite
linije koje pokazuju dno betonskog sloja
(str. 428). Ugurajte drvene klinove za
obelezavanje na svakoj strani trake и razma­
cima od otprilike 1 m, sa vrhovima и po­
trebnoj visini za povrsinu betona. Gledajuci
Merenje temelja
Као glavnu smemicu, za zid od pola cigle do
jednog metra upotreblte dasku debelu 150 mm i
siroku 300 mm. Za zid od jedne cigle visine do
jednog metra upotreblte dasku vecih dimenzija -
debelu 225 mm i siroku 450 mm, i do 300 mm
debelu i 450 mm siroku za zid od jedne cigle
visok preko jednog metra (najvise do 2 m).
• Daje cvrstu, ravnu
Drveni klinovi (markeri) Pokazuju
nivo sloja Ьеtопа tokom njegovog
polaganja, i uklanjaju se
kad se zavrse ti radovi.
Ugaone daske Ugaone
reperne daske i kanapi
postavljeni pod pravim
uglom obezbeduju
Sloj koji se postavlja u osnovu temelja kao podloga Nabija
precizne uglove.
se tako da formira ёvrstu podlogu za Ьеtоп. Odozgo se
postavlja zaptivna masa u vidu sloja peska da zapusi rupe.
uopsteno, nivo betona је poravnat sa
c\тstom okolnom podlogom, ili 25-50 mm
ispod ivice travnjaka.
Postavljanje cigli
4 LiЬelom, postavljenom na dugacku ili zidnih Ыokova
gredicu poravnajte nivo susednih drvenih
klino\Ћ sa onima preko puta. РоsеЬпо obratite pazпju па
postavljaпje i slagaпje prvog reda
5 lskopajte rupu и sirini obelezenih linija
do potrebne duЬine, koristeci kao orijen­ - to је пajvazпiji deo posla.
tacionu tacku oznacenu liniju и podnozju
drvenog klina, takozvanog markera. Ako је
Pre nego sto pocnete s radom Pre
zemlja i dalje meka, kopajte malo duЬlje.
nego sto pocnete da zidate zid, prvo osmi­
slite model slaganja, vrstu sloga (str. 443)
6 lspunite prostor koji ste iskopali kame­ koji cete koristiti sa suvim ciglama,
njem rukovodeci se и pogledu deЬljine
posebno ako zid ima uglove ili stubove
njegovog sloja oznakom na drvenim
(str. 448). Izracunajte koliko cete cigli
klinovima. Dobro saЬijte kamenje pomocu
morati da secete (str. 448). UpotreЬite
pobljaca ili debele dugacke daske. Potom ih
cigle otpome na mraz ili za сео zid ili bar
prekrijte slojem zaptivnog materijala od
za prva dva reda. Ukoliko zidate zid od
ostrog peska, tako da popuni sve rupe.
cigli koje su umereno otpome na mraz (М
7 lzmesajte beton (str. 438) na cistoj po­ kvalitet), и najvisi red do poklopne ploce
postavite vodonepropusnu foliju.
vrsini i lopatom ga ubacite ll prostor koji ste
DeЬljina maltera od 10 mm ispod svake
iskopali. Rasirite ga grabuljama, i nastojite
cigle rezultat је iskustva. Zato, ako nikada
da и sto vecoj meri popuni ivice i da bude
ranije niste zidali zid od cigli, veZЬajte se и
poravnat sa vrhovima drvenih klinova.
njihovom polaganju sa imitacijom maltera
Ra\'llalom poravnajte povrsinu prekrivenu
od jednog dela kreca i tri dela peska.
betonom da Ьiste isterali vazdusne dzepove.
Ocistite cigle kroz dva sata tako da mozete
8 Odstranite drvene klinove i popunite da ih upotreЬite ponovo prilikom zidanja
procepe betonom, daskom ravnajuci
zida. Ocistite malter.
povrsinu. Ostavite ugaone repeme daske
Alat: vclika mistrija; liЬcla; ravnalo; drvene
na mestu i zategnite kanap da obelezite
grede iste dui.ine; ugaonik; stap za таепје sa
i\'ice zida gde cete slagati cigle.
oznakama 75 тт; mala mistrija; kanap i
regulaciona linija; рlоёа za mcsanje maltaa;
9 Obelezite polozaje kanapa za zidove alat za spojnice; гavnalo
na betonskoj traci. То ucinite pre nego
sto se beton stvrdne (nekoliko sati nakon Materijal: cigle ili Ыokovi za zidanjc; kamen
polaganja) pomocu !Љеlе, ili kada se koji obrщujc poklopnu ploёu ili zadnji sloj
beton stvrdne, linije oznacite kredom. cigli kod poklopne р/оёе; ёvrst malta (str·.
445); vodonepr·opusna folija oko 20 тт иzа
1 О Prekrijte beton (str. 440) i ostavite od dcbljinc zida
ga da se stvrdne najmanje tri dana pre
nego sto krenete sa zidanjem zida.
1 Postavite na svoje mesto ugaone repeme
daske i kanap kao smemice dok ne zavr5ite
Ugaone reperne daske Zarezi ili ekseri prvi red.
precizno obelezavaju spoljne ivice zida
i trakasti temelj.
Zategnut kапар Koristi se da
obelezi ivice trake.
�•t::::i:=:�
:_::t Betonska povrsina
povrsinu za zid.
Postavlja se 25-50 mm
-��---- ispod nivoa travnjaka
2 OЬ!ikujte malter mistrijom tako da
izgleda poput debele kobasice za5iljene
s оЬа kraja.
3 Mistrijom odozdo zahvatite malter
i podignite ga.
 1 О Postavite sledece cetiri cigle redom na
isti naciп, а опdа па njih postavite liЬelu i
proverite da li su horizoпtalne. Drskom
mistrije potapkajte ih odozgo, ako је
potrebпo. А ako је cigla preпiska, podignite
је i dodajte taпak sloj maltera.

4 Nanesite malter na povrsinu izmedu

obelezenih linija (pogledajte gore) na mesto
gde cete postaviti ptYU ciglu.

5 Potapkajte polediпom mistrije grudvu

maltera tako da ga rasirite i poravnate do
debljiпe 20 mm. Malter се pod teziпom
cigle biti debljiпe 10 mm.
6 Polozite prvu ciglu па malter u liпiji sa
obelezeпim smemicama. Ako cigla ima
udubljeпje (usek па јеdпој strani), polozite
је tako da tiш delom bude okreпuta пagore.
7 Postavite drugu ciglu duz liпije па isti
пасiп otprilike sezdeset ceпtimetara dalje.
Nemojte briпuti za njen polozaj u pogledu
vezivaпja. То se radi sашо radi пivelacije i
kasпije moze da se ukloпi.
8 Namestite ravпu dasku preko vrhova dve
9 Pripremite podlogu za malter па koju
cete postaviti tlrнgu ciglu u redu. Pre пеgо
sto postavite ciglu, podignite је i premazite
malteroш za vertikalпo sрајапје па kraju.
Nanesite malter па sve cetiri ivice, iпасе се
se vrlo lako odlepiti. Poclignite iz tog reda
ciglu koja је posluzila za nivelacijн.
PRAКТICAN SAVET 11 Ako red н kojem slazete cigle
obrazuje prav ugao, upotreЬite ugaonik
Kada poravпavate cigle, mozda cete
da proverite пjegovu preciznost.
morati da ukloпite пеkе - ili da biste

cigle i liЬelom utvrdite tla li је horizoпtalпa.

dodali vise maltera na опе koje su niske,
ili da ogulite taпak sloj maltera s опе
12 Posto zavrsite prvi red, prva tri ili
Ruckom mistrije laganim pokretom odozgo cetiri reda na kraju i uglн zavrsite
cigle koja је visoka i пе moze da se
udarajte \'isu ciglu, ako је potrebпo, sve stepeпicasto. Stapom za mereпje proverite
рогаvпа s ostalima. Zаmепјепа cigla
dotle dok пе poravnate оЬе cigle. da li је svaki red pod pravim uglom.
mozda песе moci dobro da se slegпe
zato sto је malter izgubio u svojoj
lepljivosti. То пiје vЭZпо sve dotle dok se
13 Ukнcajte eksere za zatezaпje zidarskog
kanapa u malter па пazidaпim krajevima.
to desava samo povremeпo. Medutim,
Rukovodite se tim pravcem da poravnate
ako malter uopste пе lepi cigle, ukloпite
vrh drugog reda. Pomerajte ih dalje kako
ga potpuпo i pocпite sve iz pocetka.
Ьiste proveravali nivo пarednih redova dok
Ako је пapolju vrlo visoka tempe­
bнdete zidali sledece cigle izmedu
ratura, prvo svaku ciglu umocite u vodu
obelezenih krajeva.
da Ьiste јој pokvasili povrsiпu pre пеgо
sto је slozite na mesto. То pomЭZe da
se malter пе osusi prebrzo.
14 Izglacajte i poravnajte spojnice posto
poslazete tri ili cetiri reda (str. 454).

Zidanje samostojeceg zida Ugaoпa rерегпа daska Koristi se da

se zakaci kапар za оzпасаvапје ivica
trakastog temelja i da se postave
Trakasti temelj DеЫјiпа ozпake za ivice zida.
Ьеtопа ргеп1а potrebi
(pogledajte preko puta) ---� Stap za mегепје
Sluzi za proveru da
li su redovi cigli
odgovarajuce visine.
Zidarski ugaoпik koji ---,
slu.i:i za proveru pravih
uglova

15 5 vremena na vreme proverite da li је

zid uspravan i ravan tako sto cete о zid
vertikalno i horizontalno naslanjati liЬelu.

Libela Koristi ver1ikalпo Ekseri i kanap za / / 16 Ako na zadnjem sloju kod poklopne
stakleпce pomocu kojeg obelezavaпje Капар Zastita od Stepeпicasti zavrsetak р\осе koristite oblikovane cigle, postavite
se utvrduje da li је zid zategпut izrnedu eksera vremenskih prilika zida Zavrsпe cigle prva
uspravaп. Horizoпtalпo
vodootpomu foliju u malter izmedu dva
zabodeпih u malter na Dva dопја reda ili tri ili cetiri reda zida
stakleпce koristite da se krajevima, kao vodic cigle posebnog grade se stepeпicasto njihova najvisa reda. Ako koristite kamen
uverite da li је povrsiпa prilikoп1 rаvпапја kvaliteta, koJe su pre пеgо sto se svaki koji obrazuje poklopnu plocu, postavite је
zida prava. svakog reda otporпe па mraz red potpuпo zavrsi u malter izmedu ta dva sloja.
Rezanje cigle
Prilikom rezanja cigle na pola (cigla koja
se zove poslednja) mora se priЬeci triku,
јег ona \Tlo lako moze da se slomi.
u principu је lakse preseci dve cet\'rtine
cigle od pola cigle i postaviti ih na kraj
nego upotreЬiti poslednju ciglu. Najlaksi
nacin је da upotreЬite dleto i cekie.
1 Obelezite mesto preseka oko cigle,
а potom to mesto malo usecite dletom,
lagano lupkajuci odozgo cekieem.
lspunjavanje spojnica
Spojevi maltera izmedu cigli oЬlikuju su
tako da se sa njih sliva kisnica i da budu
uredni. Najrasprostranjeniji oЬlici koji se
koriste jesu ispunjena ili dersovana
spojnica, konkaYna ili uduЬljena i
zakosena spojnica odozgo nadole.
OЬlikovanju, opste poznatom kao
Upotreba valjka Ispunjavanje spojnica
ispunjavanje spojnica, moze da se pristupi
takode moze da se uradi ponюcu valjka.
posle svakog reda pre nego sto se malter
Podesite razlicite ostrice za oЬlikovanje
osusi, ili da se ostavi sve dok se kasnije
raznih tipova spojnica.
ne upotreЬi svez malter - ako zelite, u
drugacijoj Ьојi. Ako oЬlikovanje ostavite
za kasnije, kad nazidate nekoliko redova,
skinite malo maltera sa svake spojnice
da Ьi ostalo uduЬljenje od 15 mm.
Zidanje stuba
od cigli
Stub пе predstavlja samo deko­
rativan element u zidu od cigli,
vec takode doprinosi njegovoj
stabllnosti. Postoji cetiri osnovna
tipa stuba, ali inventivni zidar moze
lspuпjeпa ili dersovaпa spojпica
uvek da osmisli vise varijanti.
OЬlikuje se uklanjanjem suvisnog sloja
maltera tako da se poravna sa susednim
ciglama. Grubom tkaninom laganim Zavrsпi stub па zidu od pola cigle
pokretima istrljajte spojnicu.

2 Ciglu sa usekom okrenutim nadole

polozite na pesak ili travu, postavite dleto drugi red
u urezanu liniju sa drskom Ыаgо nagnutom
ka onoj polovini koju zelite da odsecete.
Potom је odozgo snazno udarite cekieem.
I cigla Ьi trebalo precizno da se prepolovi.

Rezaпje Ыоkа Cvrst zidarski Ыоk moze prvi red

isto tako da se presece dletom i cekieem.
Obelezite liniju preseka i kontinuirano је
zasecajte okolo, posrepeno povecavajuci
pritisak sve dok se ne prepolovi. Mozete
u tu svrhu da upotreЬite i rezac Ыokova
(str. 436).
Upotreba brusilice za uglove Ako
morate da rezete veliki broj cigli, iznajmite
brusilicu za uglove, ali rukujte njom
krajnje pazljivo da se ne Ьiste povredili.
Stavite zastitne naocare i rukavice da vas
zastite od delica koji lete svuda naokolo.
Копkаvпа ili uduЫjeпa spojпica
OЬlikuje se tako sto se mistrijom skine
sloj suvisnog maltera, potom se duz
spojnice provuce okrugli komad metala
da Ьi doЬila unutrasnji nagiЬ. Mozete da
upotreЬite savijeni komad bakame cevi
od 15 nш1 ili komad bastenskog creva.
Zid na pola cigle (duznjacki slog) debeo је
103 mm. Da Ьiste napravili zavrsni stub
samo na jednoj strani, naslonite Yezac-ciglu
na kraj duznjaka u рГУоm redu, potom
pola cigle и uglu izmedu cigle-vezaca i
duznjaka. U drugom redu stuba, postavite
dva duznjaka, potom nastavite red tako sto
cete slagati jos dнznjaka.
Sredпji stub па zidu od pola cigle

Zakoseпa spojпica OЬlikuje se pomocu

mistrije kojom se izduЬi sloj maltera malo
ispod gornje cigle, i potom se napravi
nagiЬ neposredno iznad nize cigle.
Uklonite ravnalom ili mistrijom malter
koji se nadnosi nad gomji deo spojnice. U prvom redu srednjeg stuba postaYljenom
OЬlikujte vertikalne spojeve na isti nacin, samo na jednoj strani, postavite dve cigle­
ali sve zakosene u istom pravcLt. -vezaca tako da stoje popreko u odnosu па
spoj zauzimajuci mesto jednog duznjaka u
potrebnom polozaju - oblcno u razmacima
od 1,8 m. U drugom rcdu, cigle-vezaci kojc
strёe pokrivene su duznjacima, i na unutras­
njem kraju preklopljene duznjacima. Оа
Ьiste izЬegli konastantan vertikalni spoj na
prednjoj strani zida, upotreblte cigle od tri
ёetvrtine sa prepolovljenim ciglama izmedu.
Zavrsni stub па zidu od celih cigli
cetvrti red
t reci red
drugi red
prvi red
Za zavrsni sшЬ na zidu od celih cigli
primenjuje se takozvani engleski slog,
tako sto se red zavr5ava s dve cigle od tri
cetvrtine. Potom polozite tri cigle-vezaёa na
kraju zida. Stavite ravno dva duznjaka sa
svake strane tako da u okviru stuba s оЬе
strane strёi ро pola cigle, i nastavlja sa ро\а
cigle pored cigli od tri ёetvrti.
Orugi red zavrsite ciglama od tri ёetvrti,
potom namestite duznjake sirinom stuba na
svakom kraju, s ёetiri paralelna duznjaka
izmedu. Ponavljajte ovaj obrazac na
naizmeniёnim redovima. Na ёetvrtom
(\·eznom) redu, cigle od tri ёetvrtine nece
blti potrebne zato sto se ovaj red sastoji
samo od cigli-vezaca.
Sredпji dvostruki stub па zidu od
celih cigli
cetvrti red
treci red
d r u gi red
prvi red
Za srednji stub koji stгёi s оЬе strane zida
sazidan takozvanim engleskim slogom,
prekinite prvi red duznjaka sa tri рага
rа\'ПО postavljcnih cigli-vezaca sa dva рага
ravno postavljenih poslednjih cigli izmedu
njih. То се proizvesti efekat da strёi ро
pota cigle sa svake strane zida.
Kod drugog геdа, postavite s оЬе straпe
dva ravna duznjaka па polovinc cigli koje
stгёе. Poпovite оЬгаzас na пaizmeniёnim
redovima. Jedina vaгijacija sastoji se u tome
da se па ёet\'rtom (vezпom) redu duznjaci
u okviru sшЬа nalaze porecl vezaёa.
Zidanje Postavljanje
dilatacionih spojnica
potpornog Oitatacioпim spojпicama и zidu tokom
zida od cigle vremena је potrebno obezbediti skupljaпje
i sirenje materijala. Spojnica је uzan
vertikalaп procep и zidu sirine oko
Potporni zid s jedne strane podupire 1 О mm i predstavlja zavrsпi pokrivak,
koji potpuno razdvaja jednu duzinu
gomilu zemlje, i moze da bude po­ zida od druge.
treban ako је vasa basta па nizbrdi­ Napravite dilatacioпe spojnice u
razmacima koje iziskuje tip zida koji zidate.
ci, ili kao baza za iviёnu ogradu gde Zid povezan Пamaпskim slogom zahteva
је basta suseda па visem nivou. dilatacioпe spojnice na svakih 8 т za
glinenc cigle, i na svaka 4 т za silikatne
Ыokove. То је najzastupljeniji metod
Pre пеgо sto роёпеtе Potpomi zid mozete
i preporuёuje se za dllzпjake. zidove
пazidati od cigli ili Ыokova па оЬlсап
povezane eпgleskim slogom i obrasce
nаёiп, ali obavezпo samo od duzпjaka -
otvorenog vezivanja, ili slog tl oЬlikll saca.
deЬljine oko 215 mm - sa snaznim
Medutim, za zid od slojevitog tesaпika
spojnicama (stг. 443) i cvrstim malterom
dilatacioпe spojnice пе Ьi smele blti
(stг. 445). Ako је zemljiste iza zida strmo
postavljene u razmacima manjim od 4 m.
ili пestabllпo, ili ako zelite da nazidate
zid visi od jednog metгa, posa\'etujte
se sa gгadeviпskim iпZeпjerom.
Trakasti temelji (stг. 446) trebalo Ьi da se
Potporni zid od cigli
postave u prokop sa po\'ТSinom od Ьеtопа
Оа Ьi Ьiо sto trajniji, ёvrsci i sigurniji,
oko 250 mm ispod tla, tako da i podnozje
potporni zid mora da ima ёvrst temelj,
prednjeg dela zida bude malo ispod tog
dva ili tri reda cigli otpomih na mraz,
пivoa.
dobru drenazu i pravilno razmaknute
Оа blste omogucili dreпaiu sa пizbгdice,
dilatacione spojnice (gore). Redovno
izbusite гuре kroz zicl. Jedan metod sastoji
proveravajte zidove, јег ёаk i mali zid
se u tome da izostavite malter u svakoj
moze da uzrokuje stetu ili da vas
drugoj vertikalпoj spojnici и drugom гedu
povredi priliko� pada.
iznad tla. Ovo је najjedпostavnije uraditi
izmedu cigli-vezaca. Orugi naciп је da kгoz
zid u гazmacima od jednog metra postavite
zakrivljeпe plasticne ili g\iпепе ce>'i.
UZDIGNUTE ZARDINJERE
ZA CVECE Nasip
UduЫjenje za saksiju jednostavno cini
zid koji potpuno obuhvata malu povrsinu
ispunjeпu zemljom. Nazidajte zid od
celih cigli dеЫјiпе 215 mm (str. 446) ili
па trakastom temelju koji okruzuje
povrsiпu zemlje ili па potpuпo cvrstoj
podlozi, kao sto је terasa.
Тато gde se u osпovi пalazi zemlja,
пiје potrebпa dreпaza za zid. А па
mestu gde је podloga cvrsta, пapravite
oko baze пiz rupa za dreпazu od
1 О mm, ostavljajuci procepe kroz
zid u prvom redu. lzaberite пасiп
vezivaпja koji obuhvata cigle-vezace,
i пaizmeпicпo izostavljajte spojпice
od maltera izme<Ju пjih.
Prikladпa visiпa za uzdigпutu zardiпje­
ru је 500 mm. Ako је пesto visa. pritisak
/Ј
zemlje usled vremeпskih prilika koji uzro­
kuje da se prosiri ili skupi mogao bi da
Cigle otporne
/
izbaci zid napred. UduЫjenje za zardi­ namraz
пjeru пemojte пapraviti sire od otprilike
metar. Ne samo da се za nјепо ispunja­ Trakasti temelJ s1пne
vanje biti potrebпo mпogo zemlje, vec се 450 mm i deЫjine
biti mапје pristupaёпa za biljke u srediпi. ЗОО mm
Nizi sloj tla
 Samostojece stepenice
lzgradnja Odredivanje dimenzija Za stepenisni krak samostojecih stepeпica
stepenica sa proseёnom razlikom ll visiпi od

bastenskih Da Ьiste izraёunali broj gazista i ёeonih

950 mm i prostorom od 1,5 m.

stepenica
Postoje dva tipa basteпskih
stepeпica: опе koje se postavljaju
па postojeci пagib i опе koje su
samostojece - пazidaпe па ravпoj
delova za паgiЬ stepenica, izmerite
sledece:
• visinu izmedu dva nivoa;
• duzinu nagiЬa za ugradene stepenice,
ili duzinu podnozja kojom се se pruzati
nagiЬ saпюstojecih stepeпica.
Prilikom merenja, raёunajte broj stepe­
nika potrebпih za razliёite komЬinacije
gazista i ёeonih delova sve dotle dok ne
1
Na prostoru od 1,5 m, broj gazista od
300 mm Ьiо Ьi 5. Medutim, gaziste na
kraju moglo Ьi nadvisiti gomju ivicu,
tako da Ьi priklaclaп prostor Ьiо 1,2 m.
2 Gazista duboka 300 mm od pгednje
do stra:Zпje strane najbolje se komЬinuju
sa ёеопim delom od 180 mm. Visina
950 mm : 180 mm 5,3 stepeпica.
=

povrsiпi izmedu dva razlicita пivoa
ьaste.
Pre nego sto pocnete s radom Bez
obzira na to koji tip odlucite da postavite,
stepenice Ьi zbog udobnosti i sigumosti
trebalo da budu ravnomemo razmaknute
i siroke najmanje 600 mm. Da Ьi se
stepenicama uporedo kretala dva ёoveka,
sirina mora Ьiti najmanje 1,5 m.
• Stepenicama se najudobnije i najlakse
doЬijete manje-\'ise isti broj za оЬе mere. То Ьi moglo Ьiti okruglo pet stepenica -
iako su brojke precizno роdе\јепе, mапја
Stepenice па kosoj podlozi odstupanja se desavaju prilikom gradenja,
Za nagib dug 1,8 m sa razlikom и visiпi tako da su mere па kraju retko precizne.
od 600 mm.
1
Zidanje
lzaberite prikladпu \'isinu ёeonog
dela i podelite razliku и \'isiпi sa tom
dimeпzijom. Ako је nagiЬ Ыаg, izaberite
nizak ёeoni deo stepenika: Razlika u \'isini
600 mm podeljeno sa ёeonim delom od
stepenica па
kosoj podlozi
l ОО mm 6 stepeпica.
=

moze penjati kada se duga gazista (ravni

delovi) komЬinuju sa niskim ёeonim delom
(uspravni delovi), ili kad se kratka gazista
komЬinuju sa visokim ёeonim delovima.
ldealni spoje\'i izmedu ova dva elementa
2 Najbolje gaziste za ёeoni deo od
100 mm је 460 mm. Podelite ovo sa Grubo пazпacite пagib pre пеgо
duzinom паgiЬа: Duziпa nagiЬa 1,8 m :
sto роспеtе da zidate stepeпice.
460 mm gaziste 4 stepenice.
=

prikazani su dole. Ako se radi о пizbrdici, ukloпite

• lzaberite gradevinske materijale koji se 3 Оа Ьiste prilagodili razliku, pokusajte sloj zemlje. Na пizbrdici
uklapaju sa okruzenjem. i pobrinite se da ga­ opet sa visim ёeonim delom i kracim
zista imaju grubu povrsinu koja nije klizava. gazistem: пepravilпog oЫika, па mestima
Ako stepenice \'Ode u kucu, napravite l\zan Visina 600 mm : 120 mm 5
па kojima је пеорhоdпо, podignite
• =

dreпazni kaпal sto Ьlize doпjem stepeпiku Duziпa 1,8 m : 400 mm 4,5
=

(\'idi str. 432, Odvod otpadnih voda). Znaёi, 5 stepenika idealno se uklapa. пivo tako sto cete dodati zemlju
iz drugih delova baste.
KOMBINACIJE GAZISTA 1 GEONOG DELA STEPENICA Polozaj nagiЬa moze da ukaze па dva
Gazista пikada пе bi trebalo da budu dugacka mапје od ЗООmm. Сеопi delovi stepeпica stepenisna kraka pod pravim uglom,
пе bi trebalo da budu пizi od 1 ООmm i пе visi od 180mm. Njihove dimeпzije se doпekle sa odmoristem izmedu. Na dнgom
odreduju sastavom пagiba i gradeviпskim materijalom. Dugacka gazista su пеорhоdпа za stepenisпom kraku, napravite odmoriste
stepeпice sa Ыagim, а kratka za stepeпice sa velikim пagibom. Сеопi delovi od cigle, прr" radi predaha nakon otprilike svake desete
ograпiceпi su па 75mm - kad se cigla polozi - ili 11Зmm - kad se cigla postavi sa straпe. stepenice. Na stepenisnim kracima sa
Visiпa se moze prilagoditi komadima crepa ili cigle, ali to moze da пarusi izgled. Kad koristite visoko нzdignutom, rastresitom zemljom
ploce kao gazista, uzmite u obzir deЫjiпu ploca prilikom izracuпavaпja visiпe сеопоg dela. s оЬе strane, trebalo Ьi da postavite пiske
potpome zidove od cigli (str. 449).
Dublna Visina Materijal za сеопе delove Uputstva koja su ovde predstavljeпa
gazista ceonog dela odпose se na stepeпice izgradene sa ёеопim
de\o\'ima od cigle i gazistima od betonskih
460mm 1ООmm Јеdап red ravno polozeпih cigli, sa odozgo postavljeпim рlоёа, ali је metod sliёan bez obzira па to
gazistem od ploca dеЫјiпе 25mm koji materijal upotreЬite.

4ЗOmm 115mm Јеdап red cigli polozeпih sa straпe. lli јеdап red cigli
Alat: clгvcni kolci i kanap; mctalni mctar
polozeпih гаvпо, sa odozgo postavljeпim gazistem od
clitzinc 5 теtащ dugaёki kотш/ d1-veta;
ploca dеЫјiпе З8mm.
lihcla; zidaгski ugaonik; lopala; tcski cekic;
400mm 155mm Јеdап red ravпo polozenih cigli, sa odozgo postavljeпim vc/ika mistгija; р/оса za mesanje maltera; dve
gazistem od ploca debelim 50mm. vclikc plasticnc ko{e i dvc lopalc (za mesanje
hctona); kгatka g1·eda za роЬiјапје; та/а
З80mm 140mm Јеdап red Ыokova dеЫјiпе 1ООmm, sa odozgo
misttija i/i alat za spojnice; роЬiјас; d1-vcna
postavljeпim gazistem od ploce dеЫјiпе З8mm.
letva clehljinc 1 О тт; (ро pou·cЬi) dlelo za
ЗБОmm 150mm Dva reda ravпo polozeпih cigli. ziclaгske poslovc.

ЗЗОmm 165mm Јеdап red sa strane postavljeпih cigli, sa odozgo Materijal: kamenje za temelj -jedna kolica
postavljeпim gazistem od ploca debelih 50mm. dovoljna su za otp1·i/ike ро/а kvaclгala za sloj
cluhok 150 тт; mesavina hctona za temelj
ЗООmm 180mm Dva reda гаvпо polozeпih cigli, sa odozgo postavljeпim
(str. 453); ciglc; malta za cigle (su-. 461);
gazistem od ploca dеЫјiпе 25mm.
р/осс; malta; vocla; (ро роитЬi) ostar pesak.
 _..,_
__
Ploca
gazista
Stepenice nazidane па nizbrdici
Zemlja је grubo uоЬ\iёепа za gazista i
ёеопе delove. Prvi ёеопi deo se gradi па
trakastom temelju, а svaki s\edeci ёеопi
deo па gomjoj ivici prethodпog gazista.
Gazista su postavljeпa па podlogu od
kameпёica sa dreпazпim пagiЬom.
1 Zategпite d\'a раrа\е\по postavljeпa
kапара od пajvise do пајпizе taёke паgiЬа,
и razmaku koji zahteva siriпa stepeпica.
Izmerite tako oЬelezeпu liпiju da blste
ustaпovi\i duziпu паgiЬа.
2 Da Ьiste izmerili razliku и visiпi izmedu
пivoa, polozite јеdап kraj drveпe grede
na vrh паgiЬа i postavite па пјu liЬelu.
Proпadite ропюспikа da drii gredu pod
tim uglom dok merite \'isiпu izпad doпjeg
sloja zemlje. Ako drveпa greda пе moze
da dosegne celu duziпu, izmerite gomju
poloviпu паgiЬа, а potom izmerite od istog
mesta do пајпizе taёke. SaЬerite te brojke
da Ьiste doblli ukupпe podatke.
3 Upotreblte mere visiпe i duziпe da
izraёunate prikladпu dimeпziju gazista i
ceoпih spoje\'a (pogledajte uokvireп tekst).
4 Pricvrstite kапаре da obelezite predпju
straпu svakog stepeпika. Uverite se da li
su ravnomemo razmakпuti, i upotreblte
ugaoпik da proverite da li su pod pravim
uglom и odпosu па liпije kапара koji
оzпаёа\'ајu duziпu.
5 Lopatom uoЬlicite zemljн za svaki
stepenik. Роёпitе od podпozja tako da uvek
imate ravnu povrsiпu odakle cete raditi.
6 Iskopajte rupu duboku oko 125 mm
и osпo\'i stepeпisпog kraka da пapra\'ite
trakasti temelj za prvi сеопi deo stepeпika.
7 Ubacite oko 25 mm debeo sloj podloge
od kamenciea и гири i dobro ih sabljte.
8 Napuпite rupu Ьеtопоm, poraYпajte је
sa пivoom zemlje i prekrijte pokriYacem
od politeпa.
9 Sacekajte tri dапа pre пеgо sto
пazidate prvi сеопi deo stepeпika па
trakasti temelj (vidi Postavljaпje cigle
па str. 446).
1 О Sacekajte bar dva sata da se malter
osusi pre пеgо sto saЬijete sloj kameпcica
za prvo gaziste iza сеопоg dela. Pobriпite se
da пе pomerite cigle i svez malter. Na
podlozi od kameпcica пapravite Ыаg паgiЬ
ka spoljпoj ivici zbog dreпaze (vidi desпo).
11 Postavite ploce (str. 431) da
obrazujete povrsiпu prvog gazista.
Namestite ih па podlogu potpuпo
prekriveпu malterom i ostavite ploee da
strce oko 25 mm ispred сеопоg dela.
12 Napravite sledeci сеопi deo па gomjoj
ivici prvog gazista. Uverite se da li је ёеопi
deo vertikalaп - sloj maltera upotreblte
tako da podesite Ьlagi паgiЬ па gazistu.
1 3 Proverite da li је vrh gazista poravnat
sa tlom и пероsгеdпој Ьliziпi. Ako је
potrebпo, podesite паgiЬ zemlje prema
gazistu, ili blago podigпite gaziste - пе
vi5e od l 5 mm.
14 Napuпite malterom ili ostrim peskom
prostor izmedu ploca gazista. Ako koristite
malter, saёekajte otprilike 24 sata рге nego
sto роспеtе da upotrcЬljavate stepeпice cla
Ьi maltcr prioпuo za povrsiпu.
Drenazni nagib па gazistu
1 Podloga od kameпcica pri dпu stepeпice
trebalo Ьi da bude malo visa. Zato пapra­
vite mali pad па podlozi da se poravna sa
vrhom сеопоg dela па predпjoj straпi.
2 Da Ьiste proverili паgiЬ, polozite !Њelu
od strazпjeg ka predпjem delu gaziSta i
poravnajte sa drvenom gredom deЬljiпe
10 mm, koja је postavljena pod predпju
ivicu, na ёеопi deo. Podizite straiпji deo
паgiЬа sve dok liЬela пе bude horizoпtalпa
sa drveпom gredom.
3 Proverite da li је podloga sa
kameпcieima sa svih s11·ana poravпata.
PRAКТICAN SAVEТ
Оа biste travпjak postedeli hаЬапја, u
podпozju stepeпisпog kraka postavite
ploeu ispred doпjeg stepeпika. Odredite
mesto koje cete ocistiti od trave i па
kojem cete iskopati rupu odredeпe
dubine, а potom tu postavite plocu
па sloj ostrog peska dеЫјiпе 25 mm.
lzgradnja
samostojecih
stepenica
Gazista samostojecih stepenica
podupiru bocni zidovi, а njihova
povrsina је ispunjena sitnim
kamencicima. Za stepenisni
krak do otprilike pet stepenica,
nazidajte bocne zidove па
betonski trakasti temelj. Za visi
stepenisni krak, postavite betonski
temelj za celu konstrukciju.
Ceone de1ove stepenica mozete da napravite
na dva nacina - ili tako sto cete ih nazidati
na temelju ispunjenom sitnim kamencieima
ili direktno na zemlji. Ako ih zidate na te­
melj ispunjen kamencicima, on mora Ьiti,
stepenicu ро stepenicu, postavljen u stepe­
nastim slojevima naizmeniCno kao ceoni
deo i njemu korespondirajuci bocni zid.
То podrazumeva da svaki put morate da
sacekate с!а se osusi malter, ali na visokom
stepenisnom kraku, to predstav1ja znacajnu
ustedu na ciglama.
Na niskom stepenisnom kraku, 1ak5e је
nazidati ceone delove od t1a i u jednom
potezu napuniti podloge sitnim kamen­
cicima. u tom slucaju се vam Ьiti potrebno
nekoliko dodatnih cigli. Metod koji је dole
opisan odnosi se na mali stepenisni krak sa
ceonim delovima koji se zidaju od zemlje.
Stepenice se mogu nazidati ili pod
pravim ug1om na visi nivo, ili para1elno sa
njim. Paralelni stepenisni krak cesto stedi
prostor onda kada је potrebno mnogo
stepenica.
Alat: drveni klinovi i kanap; ugaonc герете
daskc (<;tг. 444); mctalni mctar·; liЬela; zidш·­
ski ugaonik (str·. 449); vclika mistiija; dve
vclikc plasticne kofe i dve lopatc (za mcsanjc
bctona); tcski cckiC; daska za роЬiјапје; ploca
za mesanjc maltcщ pobljac; mala mistrija;
stap za таспје; kanap sa viskom; ckseri i
kanap za obclezavanjc; dcbcla daska dcЬljinc
10 тт; (ро роlгеЬi) dleLo za zidarske 1·adovc
Materijal: kamcnjc za tcmclj - jcdna kolica
popunjavaju oko pola kvadrala и s/(�U dcbljinc
150 тт; mcsavina bctona (stг. 437); plocc za
poplocavanjc; ciglc; malLa; smcsa ma/Laa za
ciglc (str. 445); voda; (ро potrcbl) os1ar· pesa/1
1 Izmerite razliku u visini i prostor na
kojem cete zidati stepenice, а potom
izracunajte dimenzije gazista i ceonih
de1ova stepenica (str. 450).
2 Pripremite betonsku pod1ogu za temelj
(str. 446), bllo trakasti ili za celu povrsinu.
Koristite sloj sitnih kamenciea od 50 mm, ceonih delova stepenika sitnim
prekriven slojem betona deЬljine 75 mm. kamencieima i dobro ih poЬijte,
Trakasti temelji treЬalo Ьi da budu clva vodeci racuna i о nagiЬu od prednjeg
puta siгi od deЬljine polpomog zida. ka straznjem delu zbog drenaZ:e (str. 451).
Pripazite da ne pomerite tek postavljene
3
Sacekajte tri dana da se cement scvrsne cigle i svez malter.
pre nego sto pocnete da zidate potpome
zidove.
6 Posta\ite ploce za svako gaziste
(str. 431) na pod1ogu polpuno prekrivenu
4 Nazidajte potpome zidove red ро red u malterom, i pri tome uzmite u obzir da
skladu sa duЬinom ceonih delova. Prednji moraju da strce 25 mm ispied svakog
zid је ceoni deo prvog stepenika. Obe1ezite ceonog de1a stepenika.
polozaje dгugog i sledecih ceonih delova
stepenika pomocu dг.'enih klinova i 7 Popunite procepe izmedu vrha Ьocnog
kanapa. Pricvrstite redove na postojeci zid zida i straznje ivice р1осе sa malterom.
i1i terasu, ako је potrebno (pogledajte sliku
do1e). Sve vreme provera\'ajte da li su
ug1ovi pravi а zidovi vertikalni, i da 1i su Kako da pricvrstite
ceoni de1ovi duboki koliko Ьi trebalo.
stepenice za zid
Potpomi zidovi samostojecih stepenica
moraju se priCvrstiti - i1i zakaciti zupciшa
- za zid pored kojeg su nazidani. Pola
poslednje cigle u svakom dгugom redu
stepenicnih bocnih zidova (poce\'Si od
donjeg reda) povezuje se sa postojecim
zidom. Uklonite odgovarajuce cigle
(str. 386) pre nego sto poёnete da
zidate stepenice.
Ako stepenisni krak ide paralelno sa
postojecim zidom, povezite ga ciglom na
5 Sacekajte da malter prione za pod1ogu, kraju svakog ёeonog dela stepenika, i na
potom ispunite povisine izmedu zidova i naizmenicnim redovima straZ:njeg zida.
Cigla kojom se pomoёu
zupca stepenica spaja
sa zidom ---�-.--""°�.[_
Stepenice lspLIПa
koje se od sitnog kamenja
grade direktno Postojeёi zid
od zemlje
Stepenice nюgu da
se nazidaju duz
postojeceg zida, ili
od njega. Potpomi
zidovi stepenica i
gazista zidaju se
ciglama, poput
otvorenih kutija, а
povrsina izmedu
njih se ispнnjava
kamenckima.
Gazista pocivaju
na zidovima i na
podlozi od sitnog Ceoni deo Potporn1 zld
kamenja. stepenika
Rostilj
Ugraden rostilj dodaje novu
dimenziju kulinarskim kutkom
koji se svojim dizajnom savrseno
uklapa u vasu bastu. Dobro
razmislite о idealnim dimenzijama,
mestu i dizajnu koji се Ьiti
najprimereniji vasim potrebama.
Dimeпzije rostilja odreduju \'eliёiпa grila
i podloga za drveпi ugalj. Zato prvo
kupite te delove, ili gotov fabriёki
proizvedeп rostilj koji mozete da
ugradite ргеmа uputstvu па pakovaпju.
Postavite rostilj па ili Ьlizu otvorene
veraпde. Оа Ы vam Ы\о zgodпije, rostilj
Ы takode treba\o da bude priliёno Ьlizu
kuhiпje. Odaberite, prema mogucnosti,
mesto koje se пе vidi direktno s prozora
kuce, ako пе zelite da vam to bude
svakodпevni deo prizora preko cele godiпe,
i ako zelite da izbegnete poteпcijalпo
ораsпе situacije koje sobom doпosi
пeposredna Ьliziпa vatre, роsеЬпо kad se
nade u Ьliziпi ograda, senica ili pergola.
Alat: liЬcla; zidar·ski ugaonik; рап'с
k1·cdc;vclika misc,-;;a; kanap sa viskom
Materijal: ciglc и kolicini dovoljnoj za
dcscl r·cdova; suva smcsa maltaa; gril i
podloga za d1-vcni ugalj, ili gotov mstilj
·
и pakctu sa upulslvom
Pre пеgо sto роспеtе s radom Cvrst,
uzdigпut temelj је od sustinskog znaёaja.
Ako vam prikladпa ро\тsiпа od Ьеtоп�.
рlоёа ili cigli пiје па raspolagaпju, polozite
betoпski temelj pre nego sto роёпеtе da
zidate.
1 LiЬelom pro\'erite пivo tla. Bez maltera,
posta\'ite prvi red cigli u oЬ\iku duplog
slova L. Zidarskim ugaoпikom proverite
da li su uglo\'i pra\'i i uverite se da \i је
podloga za drveпi ugalj dobro пamesteпa.
Kredom oЬelezite povтsiпu oko cigli, а
potom ih skloпite.
2 lzme5ajte malter, а potom ga velikom
mistrijom пaпesite па tlo. Ugaoпikom
proverite da li su uglovi ostali pravi, i
uёvrstite cigle tako da bнdu poravпate.
3 Naпesite sloj
maltera па gomju
Vrste rostilja
Na trzistu mozete da kupite veliki broj
povтsiпu cigli, i
zatim posta\'ite
razliёitih vтsta rostilja, а asortimaп
obuhvata od osпovnih do sofisticiraпih
drugi red cigli
modela zajedпo sa opremom i priborom.
tako da budu
sројепе stepe­
Razlikнju se pre svega н сепi i gorivu
koje koriste: drveni ugalj ili pliп.
пasto. Nastavite da
slazete redove cigli
па ovaj паёiп, i
Rostilj па drveпi ugalj
Ovakvi rostilji su jeftiпiji od oпih koji
ёesto proveravajte
rade па pliп, ali su i пeprikladпiji. Опi
da li su ravne.
Viskom proverite
koriste ёvrsto gorivo и \'idu drvenog uglja
ili briketa. Proverite da li је koпstrukcija
da li su zidovi
stabllпa i da li ima poklopac koji moze da
poravnati.
se pomeri i poklopi rostilj dok se hladi,
ili da utisa vatru. Glavni пedostatak se
sastoji u tome sto mu је potrebпo mnogo
vremeпa da se razgori: ugljevlje mora da
se postavi otprilike sat vтеmепа pre пеgо
sto роёпе da pГZi hraпu. lsto tako, jediпi
пасiп da se regulise toplota је tako sto se
gril podi.Ze ili spusta. Rostilj па drveпi
ugalj moze da se zadimi: posta\'ite ga па
mesto odakle se dim песе kretati direktпo
u prozore suseda.
Rostilj па pliп
Ova vrsta rostilja radi pomocu Ьосе
р\iпа, i predstavlja osпovni tip spoljпih
stedпjaka. Опi Sl\ brzi i lako se koriste,
а imaju i Ьо\је regulatore toplote. Rostilji
па pliп sastoje se od vecih delova opre­
me пеgо rostilji па ugalj i, uz dodatnu
teziпн butaп Ьосе, tesko ih је pomerati
ро dvoristu. Prilikom kupo\'iпe proverite
пjihovu veliciпu s obzirom па va5e
potreЬe (па vecim modelima moze se
4 Kad dostigпete \'isiпu prikladпн pripremiti curka) i koliko se lako ciste.
za podlogu za ugalj (oko sest redova),
posta\'ite tri cigle tako da strёe pod
Рес od gliпe
pravim нglom s оЬе straпe. Те cigle се
Ove meksicke peci od gliпe
podupreti podlogu za нgalj. Slozite dalje
predstavljaju Јере spoljпe kamiпe koji
jedan ili dva reda cigli, potom ропоvо
mogu da se koriste za pripremu hraпe.
slozite tri cigle pod pш•im нglom da strёe
Loze se па drva. Mozete da ih kupite u
kako Ьi posluzile kao podupiraё za gril.
prodavnicama koje prodajtt gril i dntge
Ako zelite da meпjate visiпu grila, stavite
sliёne vrste pribora za kuvaпje.
kratke metalпe resetke u malter izmedu
dva ili vise redova cigli.
5 Dodajte dalje jos јеdап ili dva reda cigli MERE PREDOSTROZNOSTI
izпad пaj\'iseg dela grila. Ako је gril па
• Za potpalu rostilja па ugalj koristite
izlozeпom mestu, mozete da podigпete
samo proizvode koji su паmепјепi
gomji sloj za јо d\'a ili tri reda da Ьiste
specijalпo za пjih.
obezbedili zavetriпu.
• Nikada пemojte dolivati tеепа goriva
па ugalj i пе upotreЫjavajte Ьепziп.
• SiЬice i zapaljiv materijal dГZite
podalje od rostilja.
Basteпsko crevo ili kofa s peskom
•
trebalo Ьi uvek da stoje pored u
slucaju da vatra izmakпe koпtroli.
• Kupite rostilj sa poklopcem da
utisate vatru, ako hraпa распе da
gori.
• UpotreЫjavajte posude sa
dugackom drskom i specijalпe
rukavice da se пе ispeC:ete.
• Rostilj пikada пemojte ostaviti
Ьеz пadzora.
Ribnjak Qezerce) 5 Skratite vodonepropusnu foliju ribnjaka,
ako је to potrebno. Polozite је labavo preko

s plasticnom rupe i privremeпo pritisnite ivice ciglama.

Kad rukujete folijom, pobrinite se da пе
zakaci ostre predmete. Ovaj deo posla

folijom najbolje се obaviti dvoje ljudi koji imaju

pregrst vremena da Ьi S\'e uradili kako Ьi
trebalo.
Postavljanje ribnjaka sa
savitljivom vodonepropusnom
folijom podrazumeva da iskopate
rupu i da је smestite unutra, tako
da sami mozete da odlucite о
velicini i oьtiku ribnjaka.

Alat: bastensko опо; /iЬс/а; 1·avnjaca;

makaze; pesak za obe/ezavanje povl"sinc; cigle
kojc ccte upotr·cЬiti kao p1·iv1-emcne tegovc
Materijal: savit/jiva vodoncpmpusna folija;
zastitna podloga iste vcliL'ine kao Jolija;
mat1.тijal za ivicnjake kao sto su kamcnjc,
sljunak, gr·ub sljunak; р/осс; tl"ava
Proracun velicine folije
Da Ьiste izracunali povrsinu folije,
pomпozite пјепu duzinu sa sirinom
па sledeci naciп:
Duziпa = maksimalпa prosecпa duzina
+ (2 maksimalna duЬina) : 300 mm
х
2 Rupu za riЬnjak iskopajte uпutar
povrsine oznaceпe peskom. Neka strane
imaju Ыаg nagiЬ prema spoljnoj ivici od
miпimum 20 stepeni, koji sprecava da
se zemlja odroni u rupu. Oko ivicnjaka
uoЬlicite podvodne stepenice duboke
300 mm i siroke izmedu 250 -300 mm.
lzvan ozпake od peska iskopajte zemlju
и oЬliku trake od 450 mm ili travu do
duЬiпe od 50 mm da Ьiste podesili
preklop oko iYica ribnjaka.

Sirina maksimalna prosecna siriпa

= 3 Pomocu liЬele posta\'ljeпe na plocu
+ (2 maksimalпa duЬiпa) + 300 mm
х pro\'erite da li је ivica riЬпjaka svuda okolo
О\'а formula \'azi za S\'e \'rste jezerca,
bez obzira па oЬlik i \'elicinu. Dodatnih
300 mm ima svrhu da omoguci adek\'atпo
preklapaпje oko i\'ica ribпjaka.
IZBOR FOLIJE
Postoji sirok asortiman savitljivih
vodonepropusnih folija u prodavnicama,
pocevsi od onih koje su izradene od
materijala kao sto је PVC, ра do butil
gume. Kupite опе od najboljih materijala
koje mozete da pronadete, zato sto su
jeftine u isti mah i kratkotrajne. Garantni
rok predstavlja pravo merilo dobre
vodonepropusne folije; najkvalitetnija
folija imace garanciju od dvadeset
godina. Vodonepropusne folije se pakuju
u rolnama razlicite sirine - uzmite to u
obzir kad planirate dimenzije ribnjaka.
1 Ohlik riЬпjaka
obelezite pomocu
basteпskog creva.
Pogledajte ga iz svih
uglova, kao i sa prozora
па spratu. Kad budete
potpuno zadovoljпi
njegovim oЬlikom i
polozajem, prospite
pesak па zemlju da
obelezite konture,
а zatim sklonite
ba5tensko crevo.
ravna, s obzirom па to da Ьi se Ьilo kakvo
odstupaпje pokazalo и dramaticпom oЬliku
kad Ьi se ono napunilo vodom. Ako
planirate da odmah pored ribnjaka s јеdпе
strane zasadite Ьiljke kojima odgovara sto
vla2nije zemljiste, na tom mestu napravite
ivicnjak 50 mm nizi nego na preostalom
delu. lsto tako, proverite da li su podvodпe
stepeпice ravne.
4 Kad zayrsite deo radova koji se tice
kopanja, pregledajte citavu rupu i
odstranite prljavstinu i neravnine koje
Ьi mogle ostetiti foliju. Rukama ucwstite
strane da Ьiste ukloпili meka mesta koja
Ьi se kasпije mogla uleci. Pokrijte rupu
zastitnom podlogom.
6 Posto ste vodonepropusnu foliju postavili
kako treba, pocnite da sipate \'Odu iz creva.
Pod tezinom vode, folija се se роУш.:i nadole
tako da oЬlikuje rupu. Kad \•odonepropusna
folija utone, skloпite cigle i uredno savijte
Гoliju oko podvodпih stepenica i uglova.
Nastavite da punite ribnjak sve dotle dok
voda пе dopre gotovo do ok\•ira.
7 \secite visak Го\iје tako da S\ruda okolo
ostavite dodatni deo od 150 mm za
preklapaпje. Zatim tu spoljnu iYicu folije
zakopajte и zemlju, а ostatak ostavite
izlozen и sirini od 50-1ОО mm.
8 Ribnjak ogradite materijalima da
sakrijete izlozene ivice folije. Pustite da
ploce za oko 50 mm strce iznad vode
kako Ьi prikrile Гoliju; travu Ьi trebalo
da potisnete sve do ivice.
Kako da
postavite korito
u bastenski
ribnjak
Cvrsta nepropusna korita izradena
su od ојаёапе plastike. Rupa koju
iskopate mora se precizno uklopiti
s oЫikom vodonepropusne folije:
sto oЫik bude jednostavniji, to се
ovaj zadatak blti izvodljiviji.
Simetricno, geometrijski pravilno korito
relativno lako se postavlja (vidi sliku dole).
Cvrsto vodonepropusno korito ili kalup
asimetricnog oЬ!ika, medutim, mora da
stoji uspravno da Ьi se obelezio njegov
oЬ!ik, inace cete postici efekat odraza u
ogledalu. Podignite foliju, zabodite stapove
u zemlju da је drze na mestu i obelezite
konture pre nego sto pocnete da kopate
zemlju.
Alat: lopata; liЬela; daska sa pгavim
paгalelnim ivicama
Materijal: cvгsto vodonep1·opusno kmito;
pesak za obelezavanje; sitno kamenje;
matai;al za iviL'njak, kao sto su ploce;
(ро роtгеЬi) ostar pcsak
1 Obelezite oЬ!ik korita. Polozite korito
preko podloge i peskom obelezite njegove
konture na zemlji. Sklonite korito.
2 Lopatom zasecite konture korita u
zemlji da Ьiste formirali prave linije.
3 lskopajte rupu za korito unutar
oznacenih linija, ali duboku samo onoliko
koliko zahteva plitak ivicnjak spruda.
LiЬelom i daskom koja ima prave paralelne
ivice proverite ivicnjak da se uverite da li
su sve strane poravnate.
4 Postavite korito u rupu tako da peskom
obelezite ivice najduЬ!jeg dela bastenskog
jezera.
5 Zasecite u zemlji konture najduЬ!jeg
dela bastenskog jezera, а zatim iskopajte
rupu odgovarajuce duЬine. Rascistite tu
povrsinu od kamenja i korenja. Na cvrstoj
zemlji napravite malo duЬlju rupu i
postavite sloj ostrog peska deЬ!jine
50 mm na koji cete poloziti korito.
6 Proverite da li је korito podeseno tako
da se precizno poklapa s konturama rupe
i iskopajte jos zemlje ako је potrebno.
Uverite se da је korito na svim mestima
poravnato, tako sto cete liЬelu pomerati
duz svake ivice. Na kraju podesite korito
na jos nekim mestima i popunite praznine
zemljom ili peskom.
7 Polako napunite korito vodom i pustite
da kalup sam prione za podlogu pod
njenom tezinom. Proveravajte da li је korito
poravnato dok se bude punilo i podesite
neke delove, ako је potrebno, inace се
jedna ivica stajati iznad povrsine vode
i izgledati ruzno.
8 Dok se korito puni, popunite praznine
zemljom ili peskom. Kad bude poгavnato,
pripremite zemljн za poplocavanje oko
korito, ako zelite da imate poplocane ivice.
Postavite sloj kamenciea ili izlomljenog
kamenja deЬljine 100 mm i poЬijte ih
poЬijacem da Ьi Ьili sto kompaktniji.
9 Polozite ploce na podlogu od kamenja,
tako da se malo nadnose nad ivicu
bastenskog jezera. Lagano ih udarite
odozgo i proverite da li su poravnate pre
nego sto praznine popunite malterom.
Postavljanje
zidne fontane
Elektriёna pumpa је osnova za
sve mehanizme pokretanja vode.
Tehnike jednostavnog postavljanja
koje ovde predstavljamo mogu
da se primene za fontane sa
sljunkom, potoёice, vodoskoke
i mnoge druge dekorativne
elemente.
Alat: liЬcla; Ьusilica i l'ijci za Ьсtоп; ёctka
za Ьеtоп
Materijal: Platiёпi 1-сzсгvош· za vodu od
20 Јо 23 1 (mozc sc kupiti па g,-adeviпskim
stova,-istima ili t1 pmclavпicama
vodiпstalacioпog malelija/a); сеvпа iпstalacija
оа ёv,-stog mate1ijala; savitljivc ccvi; ритра;
пiskovoltazпi Lmпsjo,-тator·; ispusпi otvт- па
ziclu; ziclпi ittikaё i vijak; ciglc ili plocc da
p,-ck1iju ,-czcп,oal"; voclootpoma Ь<�а za
spoljпe ziclovc
1 Podigпite plocu do zida i iskopajte rupu
dovoljпo duboku da smestite rezervoar za
vodu, tako da svojim okvirom па svim
mestima podjedпako stoji izпad povrsiпe.
U1·erite se da li rezervoar stoji ravno u rupi.
2 Okruzite rezervoar redom cigli ili
Ыokova da prikrijete ivice. Lagaпim
udarcima saЬijte cigle jedпu uz drugu,
i ako vam vise odgovara, spojite ih
malterom.
3 Izbusite rupu u zidu i ubacite zidпi
utikac, а zatim pricvrstite vijkom da drzi
ispusпi otvor. ZakaCite dekorativni elemeпt
sa ispusпim otvorom i liЬelom proverite da
li stoji ravno.
4 Pricvrstite savitljivu cev sa podпozjem
ispusпog otvora i ubacite drugi kraj u
rezervoar za vodu. Povezite је sa pumpom
па dпu rezervoara.
5 Napuпite rezervoar vodom i povezite
pumpu sa elektricпim парајапјеm ропюсu
пiskovoltazпog traпsformatora u kuci.
Ukljucite foпtaпu da proverite da li radi.
Ako radi, presecite savitljivu cev tako da
se svojom duziпom vertikalпo spusta u
rezervoar s vodom.
6 Ofarbajte cvrstu cev koja се obuhvatiti
ПeksiЬilпu cev, tako da se uklopi sa zidom.
Ubacite ПeksiЬilпu cev kroz cvrstu cev i
pricvrstite је па pumpu i ispusпi otvor
па drugom kraju.
MERE PREDOSTROZNOSTI
Povezivaпje struje s vodom i dvorisпih
elemeпata u dvoristu moze biti ораsпо.
Ako postavljate mehaпizme za vodu koji
zahtevaju парајапје strujom, procitajte
uputstva za uvodeпje elektricпih iпstalacija
па str. 297-298 i uvek ih spajajte pomocu
osiguraca i sigurпosпih sklopki.
7 Uvucite elektricпi kabel koji ide
od pumpe do utikaca uz ivicu plocпika,
ili ga zastitite metalпom zastitпom cevi.
8 Napuпite rezervoar vodom tako da
pokrije pumpu, povezite ga sa srtujom i
ukljucite pumpu. Dodajte Ьiljke kojima
odgovara vlai:пa podloga, kao sto је paprat,
sa posudom izпad пivoa vode za zavrsпi
efekat.
IDEJE ZA FONTANE 1 SLIGNE
DEKORATIVNE ELEMENTE
• Radove sa zidпom foпtaпom mozete
da prikrijete tako sto cete cevi ubaciti
u postojeci zid ili ih ukopati u поv zid.
• Gotove fabricki proizvedeпe fопtапе sa
sljuпkom lako se postavljaju i mogu da
se obrade па mпogo razlicitih пасiпа.
Опе se sastoje od plasticпe posude sa
sirokom obodom u koju curi voda, koja
se kroz kaпal пeprekidпo vraca. Pumpa
је postavljeпa u rezervoar i pokriveпa је
plasticпim poklopcem ili metalпim
resetkama. Povrsiпa moze Ьiti
prekriveпa kameпcicima ili vodeпicпim
tockom, ili se voda moze ubaciti iz
pumpe kroz fleksiЬilпu cev da izЬija
iz krcaga ili keramicke kugle.
• Pumpa takode moze da se upotreЬi
da pokrece vodu duz plitkog potocica
ili basteпskog toka. lskopajte brazdu s
Ыagim пagibom za potocic i па kraju
ukopajte rezervoar za vodu i pumpu.
Sprovedite dugacku potisпu cev s
пajudaljeпijeg kraja elemeпta pozadi
do rezervoara da Ьi voda пaizmeпicпo
kruzila.

Deset nacina da
osigurate kucu
1 1manJe
• • •
Vecinu provala росiпе oblcпi
lopovi koji tragaju za brzim
pleпom. Medutim, lopov verovatпo
песе ostati tako uporaп u svojoj
пameri ako пaide па zakljucaпa
vrata i prozore. Za пјеgа је od
sustiпskog zпасаја da sto brze
ude i izade, i песе se popeti i
iskociti iz kuce kroz slomljeno
staklo. Saveti па ovoj straпici се
vam pomoci da osigurate svoj
dom.
1 lsporuke Otkazite isporuku mleka i
поviпа pre пеgо sto otputujete. Dogovorite
se sa susedima da uzimaju пeocekivaпe
posiljke kao sto su brosure i besplatпi
casopisi. Ako imate zastakleпu veraпdu,
zamolite susede da svako jutro uzimaju
postu kako se пе Ьi videla sa sро\јпе
straпe.
2 Garaza Dodatпo obezbedite zadпja
vrata u garazi gde Ьi lopov prikriveп od
pogleda mogao пesmetaпo da provali.
Osigurajte garazu sigumosпim kataпcima.
Меtа\па podizпa garaZпa vrata koja se
automatski otvaraju i zatvaraju pruziee
пajvecu sigumost.
3 Merdevine Merdeviпe zakljucajte.
Ako moraju da stoje пapolju, pricvrstite
ih za zid specijalпim drzacima.
4 Supa/ostava Obezbedite supu ili
ostavu tako sto cete је zakljucati kataпcem.
Tu smestite alatke koje mogu posluziti
za provalu. Basteпska lopata, па primer,
odlicпa је poluga za otvaraпje prozora.
5 Prilazni put Prilazпi put od sljuпka
ispred kuce predstavlja zbog zvukova koji
se cuju prilikom hoda јеdап tip alarma koji
moze da vas upozori da vam se priЬlizavaju
posetioci ili lopovi. Kapije па ivici baste,
роsеЬпо опе zakljucaпe, vrlo su efikasпo
sredstvo za odvracaпje provalпika.
6 Sigurnosna svetla Spoljпa svetla koja
se automatski ра\е kad senzor registruje
pokret izvaп kuce moze da posluzi kao
pravo sredstvo za odvracaпje od provale.
Postavite ih па mesta oko kuce gde Ьi
provalпik mogao pokusati da ude, па
primer, visoko izпad okretпih prozora
па zadпjim ili izпad garazпih vrata. Јеdап
seпzor postavljeп izпad predпjih vrata
takode се vam pomoci da vidite ko dolazi
посu. Senzore postavite vап dohvata
provalпika. lmajte па umu da u пajvecem
broju slucajeva kuca пе iziskuje prisustvo
sпazпih reПektora, koji mogu predstavljati
pravu moru za susede.
7 Lako dostupni prozori Nikada
пemojte ostaviti otvoreп prozor kad izlazite
па duze iz kuce. Sigumosпi saloпi u velikoj
meri се dopriпeti Ьezbedпosti vaseg imaпja,
јег се uпutrasпje prostorije zakloпiti od
pogleda i spreciti ulazak cak i u slucaju da
је prozor razЬijeп. Postavite brave па sve
prozore, роsеЬпо опе pristupacпe - Ьlizu
ravnih krovova, oluka i drveca.
8 Obelezavanje dragocenosti
Obelezite dragoceпosti tako sto cete па пjih
ultraljuЬicastom olovkom пapisati broj vase
kuce i postaпski broj. То се pomoci policiji
da dokazu da su stvari ukradeпe, i olaksati
postupak da vam bL1du vraceпe. Metalпe
predmete mozete obeleziti ugraviraпim
slovima. Fotografisite dragoceпosti zajedпo,
tako da se па fotografiji vide пjihove
ozпake.
9 Ziva ograda i zbunje Izbegavajte
visoke zive ograde i ZЬuпје koje се sakriti
lopova od pogleda prolazпika па ulici ili
suseda.
1 О Кljuёevi Nikada пemojte postaviti
ime i adresu па kljuceve. Najvise sto
mozete da postavite jeste vase prezime,
sa adresom kompaпije ili rodaka па koju
Ьi mogli da budu vraceпi u slucaju da ih
izguЬite. Budite oprezпi kada пapustate
kucu i uzmite kljuceve od osoba koje tvrde
da su ih proпasle. То moze Ьiti lukavstvo
da vas izmame iz kuce dok kljuceve koriste
za ulazak. Nikada пemojte ostaviti kljllceve
u bravi, pod brisacem ili оkасепе u
postaпskom saпducetu.
�cю�@mJD
0 ШЈ [[@@@@
Novo ili staro?
То је пајрrе pitaпje vaseg
ukusa i mesta па kom se
пalazi vasa kuca ili staп.
U obzir treba uzeti i ostale
kriterijume.

Starogradnja, koja ima u ocima nekih

vise cali, cesto podrazumeva radove na
dekoraciji i izmeni povrsine kako Ьi se
povecale prostorije u kojima se zivi.
Treba, dakle, predvideti dodatne
troskove i vreme (tim pre sto radove
ро pravilu ne mozete da pocnete pre
nego sto doЬijete potpisanu konacnu
dozvolu, izuzimajuci odobrenja vlasnika,
i iz predostroznosti, potrebno је posebno
osiguranje).
Najzad, zanimljivo је znati da је сепа
kvadratnog metra и starim zgradama
niZa. Nasuprot tome, novogradnja
nudi prednosti savremene udobnosti,
posebno kada se radi о zvucnoj
i toplotnoj izolaciji.

lspitivanje
gradevine
U пovogradnji пе Ьiste morali da
brinete о bezbedпosti јег izvodac,
pored toga sto garantuje uspesan
zavrsetak radova, daje i garanciju
za stetu koja Ы mogla da nastane
па opremi (grejanje, duplo staklo,
itd.). U starim zgradama, medutim,
moracete da se upustite u ozbl/jno
ispitivaпje objekta.

Razmatrace se i drugi aspekti, npr.,

ogranicenost u pravima i zajednicko
vlasnistvo, kao i to da li kuca odgovara
normama koje se ticu plisustva azbesta
i olova, а tu је i istreЬ\jivanje insekata,
odnosno dezinsekcija.

Stanje objekta
Оа Ьiste dobro utvrdili stanje objekta
i razmotrili eventualne radove koje Ьi
treba\o izvrsiti, preporucuje se da se
obratite kompetentnim ljudima, ра
cak i ovlascenim licima ako sami
nemate dovoljno znanja о stvarima
koje su izuzetno vazne. u kratkim
crtama navodimo na sta treba obratiti
posebnu paznju.
Krovna konstrukcija
Najvazпije је, пaravno, staпje krovne
koпstrukcije. Najpre је pogledajte
sa ulice (u пekim evropskim drzavama
preporucuje se da kucu sa ulice razgledate
dvogledom). Tokom posete, proverite
plafoпe i zidove sоЬа па gornjem spratu
kako blste otkrili eveпtualпe tragove
koji Ьi mogli da ukazu па prokisпjavaпje.
Naravпo, crep koji пedostaje песе
uzrokovati ozЬiljпe posledice ako se
to па vreme saпira. Sasvim је drugacija
situacija ako su, zЬog loseg odrzavaпja,
materijali kojima је pokriveп krov
(skriljac ili crep), oluci, ili ekseri i sропе
koje ih drze па mestu, u losem staпju.
То Ы moglo da ima lose posledice
i па samu drveпu koпstrukciju.
Ako imate пеkе sumпje, ispitajte drveпu
koпstrukciju (horizoпtalпe grede, rozпjace,
letve... ) da Ьiste utvrdili пјепо staпje,
bez obzira па to da li plaпirate radove
па sredivaпju krova ili пе. Drvo mora
blti u doЬrom staпju i zasticeпo od
iпsekata i lisajeva.
Pukotiпe u drvetu пе uticu па drveпu
koпstrukciju, osim ako я1 zпасајпе (mogu
ili specijalпa stakla. Ako пе mozete da lspitajte zasto su zidovi prekriveпi
blti saпiraпe serkla:Zom). Delovi drveпe
zamerite vlasпiku sto kuca пiје adekvatпo salitrom. Proverite pod kako Ьiste otkrili
koпstrukcije mogu takode da pokazu
opremljeпa, treba da pregledate stolariju eveпtualпu vlagu. Uzrok ovih proЬlema
deformacije пastale zЬog teziпe krova.
koja се morati da izdrzi ugradпje пovih mogu da budu losi odvodi oko kuce.
Ovaj proЫem resava se podupiraпjem.
elemeпata. Proverite takode u kakvom su
U priпcipu је moguce reпovirati staru
staпju rubovi prozora јег pukotiпe пastale
drveпu koпstrukciju, ali u tom slucaju
оЬаvеzпо је aпgazovaпje strucпjaka.
prilikom zidarskih radova mogu da Pregradni zidovi
dovedu do prodiraпja vode.
Utvrdite i kvalitet toplotпe izolacije, Kada se ро straпi ostave tradicioпalпi
пе zaЬoravljajuci uputstva i preporuke radovi reпoviraпja i dekorisaпja (ispiraпje,
u pogledu materijala (sredstva koja пе оЬпаvlјапје premaza, Ьоје itd), опdа se
zagaduju zivotпu srediпu).
Podrum u starim gradeviпama suocavamo s
Na kraju, Ьudite oprezпi kad је u pitaпju Najпizi пivou kuci istovremeпo su raspodelom povrsiпe.
cev dimпjaka izпad krova. Ako је mesto па i пajizlozeпiji uticaju vlage. Potpuпo ili delimicпo uklaпjaпje
kom se spajaju krovna koпstrukcija i cevi pregrade omogucava da se doЬije па
dimпjaka u losem staпju, krov vrlo lako komforu: ruseпje pregrade izmedu malih
moze poceti da prokisпjava. prostorija kako Ьi se doblla јеdпа velika,
ruseпje pregradпih zidova пepotrebпog
hodпika da Ьi se doЬila veca dпevna
Fasada sоЬа, formiraпja celiпe soba-kupatilo uz
zadrzavaпje samo jedпog dela zida koji
Kad је fasada u doЬrom staпju i redovno
ih razdvaja, kuhiпja па americki пасiп,
se odrzava, to se odmah vidi. Nesaпiraпe
itd. Materijali koji se treпutпo mogu паСi
pukotiпe mogu da Ьudu uzrok propus­
omoguciee vam da Ьrzo пapravite pregrade
taпja vode i osteceпja па zidarskim
tamo gde zelite.
radovima sa uпutrasпje straпe. Pukotiпe
Pre пеgо sto bllo sta predumete, uverite
mogu da пastaпu zЬog sastava materijala
se da to песе uticati па strukturu objekta.
za izgradпju ili zЬog pomeraпja zemljista.
Premazi, malter, spojevi izmedu
materijala zastitпi su elemeпti koпstrukcije
i takode moraju da Ьudu u doЬrom staпju
Podovi
(moraju se obпavljati s vremeпa па vreme). Yrlo cesto је dovoljпo samo povrsiпu poda
Ali, to se lako moze uraditi i tokom vratiti u prvobltпo staпje da Ы materijali
reпoviraпja. od kojih је паргаvlјеп ропоvо zaЬlistali
starim sjajem. Ako su podovi prekriveпi
tapisoпom, to пе mora obavezпo da zпaci
Prozori i spoljni da је parket ispod tapisoпa u losem staпju.
Podigпite deo tapisoпa: povrsiпa drveta
stolarski radovi
moZda је samo isprljaпa ili osteceпa;
Prozori su takode veoma Ьitпi elemeпti bruseпje (hоЫоvапје) i пekoliko popravki
za udoЬпost. Опi dopriпose izolaciji kuce, се Ьiti dovoljпi da mu vrate dostojaпstveп
kako zvucпoj, tako i toplotпoj. Medutim, izgled. Ako је rеё о ploёicama, па vama је
da Ьiste blli sto bezbedпiji u svom domu, da odlucite da li zelite da ih saёuvate ili
preporucuju se dvostruka prozorska stakla zameпite.
Elektricne instalacije
Sve elektricпe iпstalacije podlezu veoma
strogim staпdardima. Medutim, postoji
i пeki izuzeci, kao sto је uzemljeпje.
Naime, desava se da пeki kucпi uredaji
пemaju uzemljeпje. Ovakvi пedostaci
mogu da budu vrlo opasпi ро ljudski
zivot. Zbog toga se па razvodпoj taЬli
пalaze automatski osiguraci, koji vam
ipak pruzaju odredeпu sigurnost.
Naravno, i kad imate ove osigurace,
obavezпo ро kuci povremeпo pregledajte
uticпice i prekidace. U пekim slucajevima,
prilikom reпoviraпja kuce stare uticпice
i prekidace morate zameпiti пovim ili
povecati пjihov broj zbog bezbedпosti
i fuпkcioпalnosti.

Kanalizacione cevi
Kanalizacione cevi vremenom propadaju.
ProЫemi se prvo javljaju па spojevima.
Glavni krivac za ostecenje cevi је voda.
Velike proЫeme izaziva tvrda voda јег
sadrzi mпogo kameпca koji smaпjuje
protok vode.

PRE NEGO STO POPIJETE

VODU IZ SLAVINE
• Ako neko vreme niste bili kod kuce,
ра пiste pustali vodu ili su cevi u kuci
izradene od olova, рге nego sto пatocite
vodu za pice, odvrпite slaviпu i pustite
da istekпe dosta vode.
• Оа se u vodi пе bi osecao hlor, uzmite
bokal, пapuпite ga vodom i stavite ga
пekoliko sati u frizider.
КVALITET VODE IZ SLAVINE
Јаvпо komuпalпo preduzeee,
odпosno vodovod i kaпalizacija,
redovпo koпtrolise ispravпost vode.
Aпalizama se proverava:
• bakterioloska ispravпost vode da
bi se utvrdilo eventualпo prisustvo
mikroorgaпizama u vodi ili zagadenost
patogeпim bakterijama;
• koпceпtracija nitrata s poljoprivredпih
Grejanje
i topla voda
Proverite sve iпstalacije za ceпtralno
grejaпje, пајрrе kotao, а zatim i radijatore.
Ugradnju i odrzavanje grejnih iпstalacija
trebalo Ьi poveriti strucnom licu,
odnosпo пadlezпoj preduzecu. lpak,
imajte u vidu da te instalacije vremeпom
propadпu. Zameпa kotla veoma је
skupa, а prilikom kupoviпe kuce
uvek proverite u kakvom је staпju
kotao.
Prostorija u kojoj se пalazi kotao
treba da bude dobro provetreпa,
Bastenski zidovi
ј zive ograde
Zidovi koji pregraduju susedпa dvorista
pripadaju obojici vlasnika, sto zпaci da ti
vlasпici moraju da dele troskove njihovog
odrzavaпja i reпoviraпja. Ipak, pre nego
sto pocnete Ьi\о sta da radite па zidu,
dogovorite se sa susedom.
Ako јеdап od suseda пе zeli da sпosi
troskove odr±avanja i popravke zajedпickog
zida, о tome mora da da pismeпu izjavu u
пadlezпom sudu. Vlasпik susednog dvorista
mora о tome Ьiti Ьlagovremeпo obavesten.
Ukoliko plaпirate neke izmene, imajte u

dobara ili iz iпdustrijskog otpada.
Njihova konceпtracija u vodi пе bi
trebalo da је veca od 50 mg ро litru;
• tvrdoca vode, koja ukazuje па
koпceпtraciju kalcijuma i magпezijuma.
• konceпtracija fluora i oligoelemeпata
u vodi, koja пе bi trebalo da је veca
od 1,5 mg ро litru;
• koпceпtracija pesticida, koja пе bi
trebalo da је veea od О, 1 mg ро litru.
Koпtrolu radioaktivпosti obavlja lпstitut
za nuklearпe пauke "Viпca".
пarocito ako se za grejanje koristi gas.
Ako su u pitaпju kotlovi па mazut,
drvo ili ugalj, u prostorijama gde se
опi па\аzе пе sme Ьiti gasпih пiti
elektricпih iпstalacija (osim oпih
пiskoпaponskih). Osim toga, dimnjacki
kaпali koji sprovode toplotu moraju
Ьiti apsolutпo ispravni, bez ikakvog
ostecenja.
Kapacitet bojlera za toplu vodu treba
da bude dovoljan za veci broj slaviпa.
Ako, па primer, nameravate u kuci da
пapra\•ite jos jedno kupatilo, najverovatnije
cete morati da kupite veci bojler.
vidu da пе smete busiti rupe u zajedпic­
kom zidu bez saglasпosti vlasпika susedпog
dvorista. Za razliku od toga, uz ovaj zid
mozete postaviti Ьilo kakvu koпstrukciju
(kao sto su stakleпik ili basteпska kuca),
s tim da опа пе sme пi па koji пасiп da
ometa vlasпika susedпog dvorista.
Ako su dvorista pregradeпa zivom
ogradom, mozete iscupati samo опо siЬlje
koje se пalazi u vasoj basti, tj. do same
mede. Uz zivu ogradu mozete podici zid
koji се u tom slucaju Ьiti samo u vasem
vlasnistvu. Ipak, dobro razmislite pre
пеgо sto donesete ovu odluku.
Kupovina
preko agencije
Ako kupujete kucu preko agencije
za nekretnine, Ьicete pre svega
mnogo spokojniji. Takvi objekti
imaju vise prednosti. Kupovina
uknjizenog objekta realizuje se
preko agenta za nekretnine, koji
preuzima па sebe odgovornost
SOBA 2

da se ропао zavrsi ро planu 1 DNEVNA

SOBA
i u skladu sa zakonom.

8
Dozvole
Agencije za nekretnine imaju vrlo siroku po­
пudu. Вilo da kupujete porodiёnu kucu ili ---
. --rn-1
stan u zgradi, sigumo cete naci stambeni obje­
kat koji se пalazi na mestu koje zelite, а ёiја
сепа odgovara vasem budzetu i zahtevima.
Kada angazujete agenta za nekretnine, on
na sebe preuzima sve obaveze u vezi sa

kupovinom. Njegova је duznost, pre svega,

da proveri da li taj objekat, ukoliko је u
pitanju novogradnja, ima sve neophodпe
dozvole, kao i osiguraпje stambenog objekta.
Tako cete Ьiti sigumi da cete u narednih
nekoliko godina imati minimalna dodatna
preduzimac prilikom izgradпje пюrа Na trzistu postoji odliёna ponuda razпih
ulaganja ili troskove.
da se pridrza\'a svih standarda koji se uredaja i ukrasnih elemenata. Takoc!e
Kada па ovaj naciп kupujete stambeni oЬje­
odnose па kvalitet. Tu se pre svega mozete izabrati kvalitet i boju zidova,
kat, treba da imate u vidu i sudske takse.
misli na izolaciju i ustedu energije. ploёica, podnih оЫоgа ili parketa.
Gradevinski preduzimaёi danas Pored svih saveta koje mozete пасi
пude razliёite pakete usluga. Mozete u raznim ёasopisima о uredenju
Prednosti se dogovoriti da sami ugradite grejanje enterijera, vasa kuca ili stan treЬalo
KupiCete stambeni oЬjekat u cijem cete ili sanitarije, kao i da sami izaberete Ы da odrazavaju vasu liёnost i stil
komforu maksimalno uzivati. Gradevinski ogledala i rasvetu za kupatilo. zivota.
Nekretnine
u Srblji
Provera statusa nepokretnosti
pre zakljucenja ugovora
Kada је rec о pravim aspektima
vezaпim za domeп poslovaпja u
oЬ\asti пekretпiпa, пezaobllazпa је
provera statusa пepokretпosti pre
zakljuceпja ugovora. U treпutku kada
RepuЬ\ika Srblja pokusava da svojim
пovim zakoпskim projektima sto pre
priЬ\izi pravni i ekoпomski rezim
savremeпim i opste prihvatljivim
reseпjima koja vladaju u Evropi
i svetu, јаsпо defiпisaпje trazista
пekretпiпa predstavlja vrlo Ьitап
segmeпt u procesu daljeg privlaceпja
iпostraпih iпvestitora i realizaciju
пjihovih iпvesticija па srpskom trzistu.
Dопо5епје odluke da se kupi odredeпa
пepokretпost zavisi od pravne sigumosti
zakljuceпja takvog pravnog posla.
Postavljaju se pitaпja da li пepokretпost
kupujemo od vlasпika, da li је ta
пepokretпost optereceпa hipotekom ili
drugim teretima, postoje li prava trecih
lica па пepokretпosti koja se kupuje,
а koja па пeki пасiп umaпjuju ili
ograпicavaju pravo vlasпistva buduceg
kupca i slicпo. Odgovore па ova pitaпja
daju podaci koji su sadriaпi u tzv. javnim
kпjigama, а to su: lzvodi iz zemljisпih
kпjiga - podaci о пepokretпostima koje
vodi sud, Listovi пepokretпosti i Posedovni
listovi - podaci о пepokretпostima koje
vodi RepuЬ\icki geodetski zavod - Slu.ZЬa
za katastar пepokretпosti, а па jedпom
maпjem delu teritorije RepuЬ\ike Srblje
vodi se i Kпjiga tapija.
U RepuЬ\ici Srblji u toku је јеdап
\•eoma slozeп i oblmaп posao koji
se odпosi па sрајапје podataka о
пepokretпostima koji se vode u Zemljisпim
kпjigama sa podacima о пepokretпostima
koji se vode kod Sluzbl za katastar
пepokretпosti. Ро оkопсапјu tog postupka
svi podaci о пepokretnostima i stvamim
pravima па пjima Ьiсе sadrzaпi u Кatastru
пepokretпosti. Dakle, RepuЬlicki geodetski
zavod се, sa svojim Slu.ZЬama za katastar
пepokretпosti, ubuduce imati sve podatke
о zemljistu, objektima, пosiocu prava па
tim пepokretпostima, kao i о eveпtualпim
teretima па tim пepokretпostima.
Naravno, ро оkопсапјu ovog postupka
prestace da vaze Zemljisпe kпjige i
Kпjige tapija, а dokaz о stvamim pravima
i titularima tih prava па пepokretпostima
Ьiсе dokumeпt koji se zove List
пepokretпosti.
Poteпcijalпi kupac пepokretпosti
u RepuЬ\ici Srblji mora da proveri sve
podatke koji su sadrzaпi u javnim
kпjigama, а koji se odпose па пepokretпost
koja treba da bude predmet kupoprodaje.
То, u ovom momeпtu, podrazumeva
pribavljaпje izvoda iz javnih kпjiga i
пarocito uvid u te knjige. Uvid u javne
kпjige treba izvrsiti, ukoliko је to moguce,
i па sam dап zakljuceпja ugovora koji
predstavlja pravni osпov za sticaпje
stvamih prava па пepokretпosti.
Na ovaj пасiп poteпcijalпi kupac
imace пeophodпu pravnu sigumost
za zakljuceпje pravnog posla.
Savet poteпcijalпim kupcima је da
pre pocetka posla zatraze kvalifikovaп
pravni savet iskusпog advokata.
Promet nekretnina
U septembru 2008. godiпe ageпcije za
promet пekretпiпa u Srblji zavrsile su
Nacrt zakoпa о posredovaпju u prometu
пepokretпosti. Cilj ovog zakoпa jeste
da se uredi trziste пekretniпa, da se zastite
kupci i prodavci пekretпiпa, ali i same
ageпcije. Nacrt zakoпa о posredovaпju
u prometu пepokretnosti, koji su saciпili
predstavnici tridesetak ageпcija,
prveпstveпo predvida ko se i па koji
пасiп moze baviti trgoviпom
пekretпiпama.
Ageпcije koje zele da ostaпu u poslu,
pored opstih uslova za registraciju
preduzeca, morale Ьi da ispuпe i dodatпe
kriterijume koji do sada пisu postojali.
Naime, пiјеdпа ageпcija песе moci da radi
ukoliko пiје zaposleп пosilac posla, lice
koje ima liceпcu. Drugi uslov је da
ageпcija ima prostor i softver za rad sa
пekretпiпama, а treci - da ima potpisaп
ugovor sa osiguravajucom kucom kojim
osigurava svoj posao i паsе gradaпe.
Sve ageпcije koje budu ispuпile ove
uslove doblce dozvolu za rad i Ьiсе upisaпe
u ceпtralпi registar koji се Ьiti dostupaп па
lпtemetu. Pored ovoga, predlaie se i da se
oformi jediпstveп registar svih ageпata koji
се, da Ьi se bavili ovim poslom, morati da
produ teorijsku i prakticпu obuku. Ideja је
da se polaze strucпi ispit za ageпta, tj ispit
za posredпika u prometu пekretпina.
Strucпi ispit Ьiо Ьi, pre svega, sklop svih
zпапја i vestiпa da Ьi se covek uspesпo
mogao baviti ovim poslom. Predlaze se da se
strucпi ispit obavlja pod patroпatom driave.
Promeпljivi i пestabllпi uslovi
privredivaпja u dапаsпје vreme uslovili su
da se izuzetпo veliki broj ugovora пе
zakljucuje odmah kada straпke postignu
saglasпost о osпovnim elemeпtima ugovora,
vec se prvo zakljuci predugovor. S pravnog
aspekta, zakljuceпjem predugovora straпke
zapravo pokazuju svoju zelju, cilj i пameru
da zakljuce glavni ugovor i obavezuju se па
zakljuceпje istog, оdпоsпо rezervisu da se
to ucini kasпije.
Ugovor о kupoprodaji
Prilikom kupoprodaje пekretnine
пеорhоdпо је da v\asпik i kupac postignu
dogovor koji се odgovarati i јеdпој ј
AGENCIJE ZA PROMET
NEKRETNINA
Ageпcije za promet пekretпiпa u
RepuЫici SrЬiji posreduju u prometu
пekretпiпa, vrse proceпu пepokretпosti
u skladu sa сепаmа па tГZistu,
besplatпo oglasavaju пekretпije koje
se prodaju ili kupuju, pruzaju savete
i pomoc oko ulagaпja sredstava
u пekretпiпe.
Ove ageпcije cesto пude i sledece
usluge:
• izrada predugovora i ugovora о
kupoprodaji sa obavljaпjem poslova
overe ugovora, prijave poreza па
ргепоs apsolutпih prava
• posredovaпje u zameпi пepokretпosti
• ukпjizba staпova - poslovi upisa
u katastar, zemljisпe-iпtabulacioпe
kпjige
• ukпjizba stambeпih zgrada
• izrada razпih ugovora, па primer,
ugovora о zakupu, ugovora о pokloпu
пepokretпosti, ugovora о dozivotпom
izdГZavaпju, ugovora о raspodeli imoviпe
za vreme zivota
• izrada testameпta
drugoj straпi. Prilikom potpisivaпja
ovog ugovora jedna straпa se obavezuje
da се prodati, а druga da се kupiti
odredeпu пekretпiпu. Obostraпo
obavezivaпje odпosi se па preciziraпu
vrednost nekretniпe. Prilikom potpisivaпja
ugovora polaze se kapara ( 10% od
vrednosti nekretпine) i u slucaju da
dode do raskidanja ugovora taj поvас
se пе vraca kupcu.
AZBEST 1 OLOVO
Prema пajпovijim zakoпskim propisima
sirom Evrope, prodavac пekretпiпe
obavezaп је da prilozi potvdu kojom se
dokazuje da u kuci koju prodaje пета
azbesta. Azbest se veoma dugo
upotreЫjavao u gradeviпarstvu zbog
odlicпih izolacioпih kvaliteta. Njegova
vlakпa, koja пе mozemo da vidimo
golim okom а udisemo ih, mogu
ozЬiljпo da пaruse zdravlje ukucaпa.
Olovo је гапiје upotreЫjavaпo za
cevi, kao i za pojediпe Ьоје za zidove.
Daпas је gotovo potpuпo izbaceпo iz
upotrebe јег izaziva tesku bolest pozпatu
kao saturnizam (trovaпje olovom).
Medutim, ako se prilikom potpisivaпja
ugovora utvrdi da u kuci azbesta ili
olova, kao i iпsekata, prodavac је
obavezaп da sprovede пеорhоdпе
radove ili smaпji dogovoreпu сепu.
 u izgradnji, kako Zakon о hipoteci naziva
neuknjizene nepokretnosti - objekte.

� -··
Finansijska sredstva
za kupovinu nekretnine
Postoje vise vrsta zakonski regulisanih
pozajmica i bankarskih kredita.
Pazljivo izaberite koji vam kredit najvise
odgovara, а konkurencija medu bankama
је ogromna. Banke se utrkuju da
klijentima omoguce lakse razumevanje
i brze snalazenje prilikom priЬavljanja
dokumentacije neophodne za odluciYanje
ро zahtevu za stambeni kredit i upis
hipoteke па nepokretnostima.
'�--� -----�- � -
l� (Ј ·i l 1 L 1 \ \ \ \ \, \
�-� r.,,,. "1 ";. � _,..
Hipoteka
"Нipoteka је zalozno pravo na
nepokretnosti, koje oy]ascuje
poverioca da, ako duznik ne isplati
dug о dospelosti zahteva naplatu
potrazivanja obezbedenog hipotekom
iz vrednosti nepokretnosti, pre oЬicnih
poverilaca i pre docnijih hipotekamih
poverilaca, bez obzira u cijoj svojini
se nepokretnost nalazi." (iz Zakona
о hipoteci)
Posebno је potrebno da razlikujemo
pojam uknjiZeni objekti i pojam objekti
Uknjizeni objekti
Postupak priЬavljanja dokumentacije
za ove objekte је najlaksi i najbrzi.
Prvi korak jeste priЬavljanje dokaza о
vlasnistvu nad objektom, iz kojeg se vidi
da је kao vlasnik objekta upisano lice
koje је zalaze - zalozni duznik
Dokaz о vlasnistvu predstavljaju sledeci
dokumenti, koji ne smeju Ьiti stariji
od 15 dana:
• Izvod iz zemljisne knjige koji izdaje
nadlezni Opstinski sud;
• lzvod iz lista nepokretnosti koji izdaje
nadlezna SluZЬa za katastar nepokretnosti
RepuЬlickog geodetskog zavoda;
• Tapija koju izdaje Odeljenje za
imovinsko pravne poslove nadlezne
Opstine. Uz tapiju obavezno treba
�. ;-,�-. ". dostaviti Potvrdu intabulacije, koju izdaje
nadlezni Opstinski sud iz koje se vidi
da objekat koja se zalaze nije opterecena
teretom;
• Zapisnik о izlaganju koji izdaje
RepuЬlicki geodetski zavod.
Drugi korak је izrada Procene vrednosti
objekta na koji se uspostavlja hipoteka,
sacinjena od strane sudskog vestaka
gradevinske struke koji је sa bankom
zakljucio sporazum о poslovnoj saradnji.
Ukoliko је vlasnik stambenog objekta
u braku, potrebno је dostaviti overenu
izjavu supruznika о saglasnosti sa
postupkom zasnivanja hipoteke prvog
reda na predmetnom objektu.

ZAKON О PROMETU NEPOKRETNOSTI Clan З

("SLUZBENI GLASNIK RS", BR. 42/98) Preпosom prava svojiпe па zgradi istovremeпo se preпosi
i pravo svojiпe па zemljistu па kome se zgrada пalazi, kao
1 OSNOVNE ODREDBE i па zemljistu koje sluzi za redovпu upotrebu zgrade.
Preпosom prava svojiпe па zgradi izgradeпoj па zemljistu па
Clan 1 kome vlasпik zgrade пеmа pravo svojiпe, vec samo pravo
Promet пepokretпosti је slobodaп, ako zakoпom пiје drukёije korisceпja, preпosi se i pravo korisceпja па zemljistu па kome
odredeпo. se zgrada пalazi, kao i па zemljistu koje sluzi za redovпu
Nepokretпosti, u smislu ovog zakoпa, jesu: zemljiste upotrebu zgrade.
(poljoprivredпo, gradeviпsko, sume i sumsko zemljiste), zgrade
(poslovпe, stambeпe, stambeпo-poslovпe, ekoпomske i dr.), Clan 4
posebпi delovi zgrada (staпovi, poslovпe prostorije, garaie i Ugovor о prometu пepokretпosti zakljuёuje se u pisaпoj
garaiпa mesta) i drugi gradeviпski objekti (u daljem tekstu: formi, а potpisi ugovaraca overavaju se od straпe suda.
пepokretпosti). Ugovori koji пisu zakljuceпi па пасiп iz stava 1. ovog сlапа,
пе proizvode ргаvпо dejstvo.
Clan 2 Sud moze da prizпa pravпo dejstvo ugovora о prometu
Promet пepokretпosti, u smislu ovog zakoпa, jeste raspolagaпje пepokretпosti iz stava 2. ovog сlапа, koji је zakljuceп u
пepokretпostima pravпim poslom, i to: pisaпom oЫiku, па kome potpisi ugovaraca пisu overeпi od
straпe suda, pod uslovom da је ugovor ispuпjeп u celiпi ili
1) ргепоs prava svojiпe па пepokretпosti sa jedпog па drugo pretezпim delom, da пiје povredeпo pravo ргесе kupoviпe
lice, uz пakпadu ili bez паkпаdе; i da пiје povredeп priпudпi propis.
2) preпos prava korisceпja па пepokretпosti u dГZavпoj svojiпi Sud koji је izvrsio overu potpisa па ugovoru iz stava 1 . ovog
sa jedпog па drugog пosioca prava korisceпja па пepokretпosti сlапа, оdпоsпо dопео odluku u smislu stava 3. ovog сlапа,
u dГZavпoj svojiпi; duzaп је da primerak overeпog ugovora, оdпоsпо pravosпaiпe
3) preпos prava u pogledu raspolagaпja пepokretпosti u odluke, dostavi repuЫickom orgaпu пadlezпom za utvrdivaпje
drustveпoj svojiпi sa jedпog па drugog пosioca prava па i пaplatu javпih prihoda, u roku od deset dапа od dапа overe
пepokretпosti u drustveпoj svojiпi. potpisa, оdпоsпо od dапа pravosпaiпosti odluke.
Objekti
• overeп Ugovor о kнpoprodaji zakljuceп pored dokaza о pravu vlasпistva, dostaviti
izmedu iпvestitora (nosioca Reseпja о pravosпazпo Reseпje о odobreпju za
odobreпju za izgradпju), kao prodavca izgradпju ili pravosпa2пo Reseпje о

u izgradnji staпova i pravпog lica (firme, нstaпove... ),

kao kupca staпova;
odobreпju za izvedeпe radove (legalizacija),
Proceпu vredпosti objekta i overeпu izjavu

Pod ovim pojmom podrazumevaju • Reseпje ili Odluka pravпog lica (kupca
staпova) о dodeli staпa zaposlenom па
saglasпosti supruzпika sa postupkom
zasпivaпja hipoteke Prvog reda па
se fizicki zavrseni ali neuknjizeni korisceпje; predmetпom objektu (ukoliko је vlasnik

objekti i fizicki nezavrseni objekti • Ugovor о korisceпju staпa zakljuceп

izmedu SIZ-a staпovaпja i zaposleпog;
objekta и braku) .

- objekti u izgradnji Ugovor о otkupu staпa - overeп od RJUP­

a da је lice oslobodeпo od рlасапја poreza Fizicki nezavrseni
па prenos apsolutпih prava;
objekti - objekti u
Fizicki zavrseni • Potvrda da је staп isplaceп
Reseпje о dodeli zemljista па korisceпje
и celosti
izgradnji
ali neuknjizeni objekti
•

- орсiопо (u zavisпosti od пapred

Ovi objekti mogu Ьiti predmet zaloge,
dostavljeпe dokumeпtacije moze se traziti
s tim da porceпat zavrseпosti radova
То su objekti za koje iz пekih razloga пiје паvеdепо Reseпje iz kojeg се se videti da
па objektu mora Ьiti 111iпi111u111 80%.
izdato Reseпje о upotreЬi objekta ili је је iпvestitoru dodeljeпo zemljiste па
Potrebпa dokumeпtacija, и overeпim
isto izdato, ali пiје predato пadlezпim korisceпje radi izgradпje stambeпe zgrade)
fotokopijama, za odlucivaпje ро zahtevu
orgaпima radi upisa prava vlasпistva • и slucaju da је staп iz otkupa vise puta
za stambeпi kredit:
па пjima. mепјао vlasпika, potrebпo је dostaviti sve
dokaz о pravu vlasпistva ili pravu
А) Ovaj slucaj пајсеsсе se odпosi па overeпe Ugovore о preпosu prava svojiпe
•

korisceпja zemljista na kome se пalazi

stanove iz otkupa и zgradama za kolektivno
stапо\Ћпје.
U tom slucajн пеорhоdпо је da se
pribavi sledeca dokumeпtacija,
fotokopijama. koja је пеорhоdпа za
odlucivaпje ро zahtevu za stambeпi
kredit:
dokaz о pravu vlasпistva ili pra\'U
•
(прr. kнpoprodajпi, pokloп, dozivotпo
oЬjekat. Ukoliko se па odredeпom
izdrzavaпje, Reseпje о ostaviпskoj
podrucju za пepokretпosti izdaje Tapija,
raspravi) па kojima се postojati pecat
пеорhоdпо је dostaviti Potvrdu
и overeпim RJUP-a, da је рlасеп porez па preпos
iпtabulacije, koju izdaje пadlezпi
apsolutпih prava
Opstiпski sud iz koje se Yidi da objekat
Drugi korak је izrada Рrосепе vredпosti
koja se zalaze пiје optereceпa teretom;
objekta па koji se нspostavlja hipoteka,
pravosnazпo Reseпje о odobreпju za
koju је saciпio sшlski vestak gradevinske
•

izgradпju izdato iпvestitoru;

korisceпja zemljista па kome se nalazi struke, а koji је sa Baпkom zakljucio
pot\тda о prijemtt dokumeпtacije
objekat. Ukoliko se па odredeпom Sporazum о poslovnoj saradпji.
•

za pocetak izvodenje radova;

podrucju za пepokretпosti izdaje Tapija, Ukoliko је vlasпik predmetпog objekta
Ukoliko postoji vise iпvestitora,
пеорhоdпо је dostaviti Potvrdн
•

и braku, potrebпo је dostaviti overeпu

пеорhоdпо је dostaviti overeп Ugovor
iпtabнlacije, koju izdaje пadlezпi izjavu sнprнzпika о saglasпosti sa
о suiпvestiraпju ili Ugovor о zajedпickoj
Opstiпski sud iz koje se vidi da objekat postupkom zasпivanja hipoteke Prvog
izgradпji kojim regulistt medusoЬпe
koja se zalaze пiје optereceпa teretom; reda па predmetпom objektu.
odnose.
• pravosпazпo Reseпje о odobreпju za В) Sto se tice iпdividнalпe porodicпe
izgradпju izdato iпvestitoru; izgradпje (privatпe kuce), potrebпo је,
Upis hipoteke
Upis hipoteke vrsi se н пadlezпom
РЕПУЫlИКА СРЕ0И01А
Katastru ili Opstiпskom sudu. Upisom
РЕГlУЫIИ'-!КИ ГЕОДЕТСКИ ЗАВОД и kпjige evideпcije navedenih organa
СЛУЖЕ.А ЗА КАТАСТАР НЕПОКРЕТНОСТИ Зf"ЕН-АНИН
ЗF"ЕН-АНИН
koпstituise se hipoteka koja, паkоп toga,
3С\х�6р": proizvodi pravпo dejstvo prema svim
01 llUTИHA: ЗРЕМ,ДНИН licima.
КАТ. ОПWТИНА: ЕЛЕrlИР

Za uknjizene objekte пadlezпom

ПРЕПИС orgaпu potrebпo је dosta\'iti sledecu
nас•до•ноr писта �Р- dokumentaciju:
• Zahtev za ukпjiZЬu hipoteke potpisanu
od straпe vlasпika пepokretnosti (zalozni
...Tl"11 6PQj Jto IDCIJI
n,....., - Jta•Or 01 ,011тn1, ", "t61WИТt • црКl1 duzпik)
OJIOCtO 111111 Ctl•Tt 1 IJPKI
• Ugovor о stainbeпom kreditll
111
'
а а • Zalozпu izjaYu koju је potpisao zalozni
.
- . ..
duzпik i overio и sнdu
111.- r !АТ ,lfll\01 iJ'O,J
Ы'ОЈ с"1111 Шlll
<УIТУРА <ЖА 1 • . Ј111р• lflllll(l(
llllпt YllllllA 1оР1Ј.Ј
Za objekte u izgradnji пadlezпom
WIEllE ПМ11 М.1711 •
•

UIA l.IJ"ICt о 19 63
m mm11 APA.llllFE'К ll'AlllUE
мш
UIA l.OICt о 17 11 orgaпu potrebпo је dostavitio sledecu
М\/1 m om11911 APA.llJIИ'fl OP!llllf
1 10 98
1600/19 m m119l1 ПYШEll'!llllE •MIA 1.c11tt
1 18 48
dokumentaciju:
m m119l1 ППШll'AllllE ••lli 2.tll(f
ЊОО/19 --- • Zahtev za ukпjiZЬu hipoteke potpisanu
17946
od straпe vlasпika пepokretпosti (zalozпi
УЈУПНD1 17664
1 duzпik)
1 а а •
1 OCilfNN lll!O 1'\Џ11!М ; • Ugovor о stambenom kreditu
НАПО"ЕНА: СЬ.- /Гу lipoJY _....,..." "'IU!"Y У ,._.,,.гро,_.,.,роµу
•

• Zalozпu izjavu koju је potpisao zalozпi

duzпik i overio и sudu
• Koinpletaп pravпi sled dokumeпtacije
роЬrојапе и tackama 1 i 2, koja је Ьila
i osпov za odlucivaпje.
Osiguranje stanova,
kuca i pokucstva
Veliki broj osiguravajucih drustava
nude vam ugovore о zastiti od vise
rizika. U osnovne rizike spadaju:
gradanska odgovomost, pozar, izlivanje
vode iz instalacija i vremenske nepogode.
Polisom osiguranja moze da bude
obuhvacena pravna zastita, kao ј zastita
od sledecih opasnosti: provalne krade i
razbojnistva, lomljenja stakla, ostecenja
na elektricnim instalacijama itd. Neke od
pomenutih stavki su stvar vaseg izbora,
tj. nisu obavezno ukljucena и polisu,
ра zato dobro otvorite oci kada
potpisujete ugovor.
Zbog velike konkurencije, osiguravajuca
drustva trude se da и potpunosti
pojednostave postupak zakljucivanja
osiguranja, kao i prijavu i isplatu
stete. Takode nude popust za
placanje odjednom, а cesto i bonus
do trideset procenata и narednoj
godini osiguranja, ukoliko tokom
prethodne godine nije Ьilo tzv.
stetnih dogadaja.
Cinjenica d� svakoga dana, а posebno
kada krecemo na put, proveravamo da li
smo iskljucili sve kucne aparate i dobro
zakljucali vrata, ukazuje nam da је
potrebno zastititi inюvinu, јег covek
nikada ne moze sve da drzi pod
kontrolom. Zato је neophodno osigurati
domacinstvo tj. stanove i kuce, kao
i stvari и domacinstvu. Osiguravajuca
drustva и Srblji danas nude svojim
klijentima osiguranje kuca ili stanova,
odnosno nastanjenih i nenastanjenih
stambenih i ponюcnih objekata, stvari
и domacinstvu, goto\'ine, vrednosnih

papira, umetnickih predmeta, stvari

и poslednje vreme i Call centra, koji vrsi ро kompletiranju dokt1mentacije,
и podrumu, supi, tavanu i garaii.
је na raspolaganju 24 sata dnevno, и roku od 24 sata, isplatom na tekuci
Osiguravajuca zastita pruza se od razlicitih
kao i pozivanjem zastupnika ili licno, racun.
rizika, а sve је prilagodeno individualnim
dolaskom na adresu drustva. Nakon Osiguravajuca drustva ll Srbli
potrebama klijenata
prijave, procenitelji izlaze na teren garantujll da је citav proces isplate
Visina premije osiguranja zavisi od
istoga dana ili najkasnije narednog efikasan i da se и potpt1nosti zavrsava
velicine stana/kuce, oblma pokrica i trajanja
dana. Sama isplata ро pravilu se za najvise 14 dana.
oяguranja, koje se najcesce zakljucuje na
godinu dana. Za prosecan stan od 60 m2
premija iznosi oko 4.000 dinara s porezom,
а za stan od l ОО m2 6. 700 dinara s KORISNE INFORMACIJE
porezom.
Osim potvrda koje smo vee ranije
Osigura\•ajuca drustva klijentima
pomenuli, vlasnik је duzan da vam
pruzaju mogucnost kratkorocnog, ili
napomene da li neko od suseda ima
dugorocnog osiguranja. Kratkorocno
prava na koriscenje prolaza ili koriscenje
osiguranje је do godinu dana, а dugorocno
zajedniёke septiёke jame ili dalekovoda.
preko godinu dana. Ukoliko se zakljuci
Ukoliko је na postojeei objekat stavljena
dugorocno osiguranje (na 5 ili l О godina),
hipoteka ili postoji bilo kakva obaveza
premija se obracunava s\'ake godine.
prema banci, vlasnik је duzan da vas
Кlijentima se daje nюgucnost da
о tome obavesti. lsto tako, obavezan је
osiguranje plate odjednom unapred,
da pokэZe na uvid i placene raёune,
kvartalno, sestomesecno i na mesecnom
odnosno potvrde о redovnom
nivou.
odГZavanju kuce ili stana. Ukoliko је sam
Zastupnici osiguravajucih drustava
teren izlozen prirodnim nepogodama (na
dostupni su svakom klijentu, а ро zelji
primer, poplavama), vlasnik је duzan da
klijenta dolaze na kucnu adresu kako Ьi
vas na to upozori. Dakle, morate imati
dali sve potrebne informacije i zakljucili
sve informacije о stambenom objektu.
osiguranje. Prijava stete vrsi se pozi\'anjem
osiguravajuceg drustva, odnosno
Preuredenje
(adaptacija)
kuce ili stana
Postali ste vlasnik kuce i zelite da
је renovirate ili da potpuno
izmenite njen spoljasnji izgled.
Najpre Ьi trebalo da proverite da li
i kako smete da vrsite te izmene.
Naravno, pametno Ьi Ьilo da, pre
nego sto kupite kucu, procenite
koje је radove neophodno obaviti
da Ьiste mogli da predvidite koliko
се kostati renoviranje.
Торао, ugodaп, Јер i siguraп dom u
kojem sa svojom porodicom i prijateljima
provodimo mпogo vremeпa пesumпjivo је
пajvazпiji deo sredeпog zivota. Malo је
oпih koji od rodenja zive u stambeпom
prostoru koji potpuno zadovoljava sve
пjihove potrebe. Mnogo је vise oпih ciji
stambeп prostor oblluje пedostacima.
Preuredivanjem staпa ili kuce upustamo
se u velik поvсапi izdatak, ра је potrebno
dobro razmisliti kakav dom zaista zelimo
i zatim pazljivo planirati istiпske potrebe
prije upustaпja u tu veliku investiciju.
Pre nego sto poёnete
da radite
Pre adaptacije i uredeпja staпa uvek se
javlja proЫem smestaja i rasporeda.
Kako се sve to izgledati па jedпom mestu?
Носе li kuca zaista izgledati опаkо kako
ste zeleli? Za пајЬоlја resenja, za пajbolji
raspored pokucstva i ostalih predmeta u
staпu ili kuci пеорhоdап је dobar рlап,
роzпаvапје staпdardпih dimenzija
пamestaja, роzпаvапје Ьоја i materijala,
пjihove obrade i primene, kao i
роzпаvапје redosleda ро kom se odvijaju
radovi па uredenju stamЬeпog prostora.
Kad zavrsite osпovne pripreme i
plaпiranje, vreme је da razmislite о
оЫаgапјu zidova, postavljaпju podova,
rasporedivaпju vecih komada пamestaja,
о glavnim rasvetnim telima, а zatim Ьi
trebalo razmisliti i о slikama, tepisima,
zavesama, lampama, ра cak i о korpama
za otpatke.
Koordinacija radova
Preuredeпje kuce, staпa ili cak samo јеdпе
prostorije u stanu obuhvata mпogo
razпovrsпih, ali medusobпo povezanih
i uzajamпo zavisпih radova, uz isto toliko
specijalizovaпih izvodaca radova.
Nepotrebni zastoji, пervoza, veci troskovi,
poпavljanje пekih radova - sve se to
moze izbjeci Ыagovremeпim i dobrim
plaпiranjem. Zato пајрrе sakupite sve
vazne podatke о stambeпom prostoru
koji zelite da preuredite.
Prostor
lzmerite sve prostorije i uпesite ih
zajedпo sa prozorima i vratima па
пacrt (пе zaboravite
slobodan prostor potrebaп za otvaraпje
vrata).
lnstalacije
Na kopiji takvog пacrta (koji dekorateri
nazivaju "prostomim pregledom") oznacite
polozaj postojecih iпstalacija i slicпih
uredaja.
Postojece stanje
Na osпovu crteza sastavite popis svih
nedostataka koje ste primetili prilikom
pregleda kuce ili stana. Razvrstajte ih
u tri kategorije.
Graaevinski nedostaci Pukotiпe u
zidovima i plafoпima, popucali krovпi
pokrivac, osteceпi spoljasпji zidovi,
popucali ili dotrajali podovi.
lnstalacije Stari elektricni vodovi,
zacepljeпe cevi za gas, rezervoari
za vodu koji propustaju, stare
i osteceпe slaviпe.
Nedostaci uzrokovani prirodnim
pojavama Vlazпa i suva trulez, vlazпe
mrlje, crvotociпa
Raspored
Izmerite sve komade пamestaja koje
imate ili пameravate da kupite, ucrtajte
ih u рlап ili, jos bolje, izrezite komadic'e
obojenog papira tako da пjihovim
pomeranjem ро tlocrtu uпapred odredite
idealan raspored пamestaja (imajuci
u vidu sve prometпe povrsiпe u
staпu i odпose izmedu pojediпih
povrsiпa).
Ako Ыagovremeno razmislite о
паmепi prostorija i njihovih delova,
brzo cete doci i do koпacпih resenja
za osvetljeпje, za vrstu роdпе оЫоgе,
kao i materijala za оЫаgапје
zidova.
Popis radova
Za svaku prostoriju sastavite detaljaп
popis svih potrebnih radova. Ugradпja
opreme i zavrsпi radovi па podovima
i zidovima оЬlспо se izvode pri kraju
adaptacije, ali пarudzblпe za isporuku
te opreme i materijala moraju se
obaviti mпogo raпije kako пе Ьi
doslo do пepredvidenog zakasпjeпja
i odlagaпja pojedinih radova.
U svakom slucaju, vrlo su vazпi
rokovi isporuke pojediпih uredaja
i materijala, ра vam savetujemo da
i о пjima vodite detaljпe beleske,
uz пapomenu da se dugi rokovi lako
mogu jos vise produziti.

Prostor
i prirodna
svetlost
Prosirenje prostora i sto bolje
osvetljenje unutrasnjosti dva
su najcesca razloga zbog kojih
ljudi renoviraju stare kuce.
То podrazumeva pravljenje novih
otvora i prosirenje postojecih,
dogradivanje novih prostorija,
kao i novu organizaciju prostora.
Raspored se menja drugacijim
razmestajem pregradnih zidova.
Radovi na kuci mogu se izvesti samo onda
kada ste potpuno sigumi da renoviranje
nece ni na koji naёin ugroziti postojeci
objekat, odnosno strukturu i ёvrstocu
konstrukcije. Zato је neophodno da
angazujete arhitektu ili gradevinskog
inzenjera koji се vam pomoci i oko
administrativnih poslova povezanih
s potrebnim zahvatima.
Otvori па kuci
Уес smo pomenuli da је za svaku izmenu
na fasadi potrebna.gradevinska dozvola
Radovi na povecanju, premestanju ili
pravljenju novih otvora za vrata i prozore
u potpunosti ulaze u tu kategoriju.
Svi ovi radovi obavljaju se na zido\'ima
fasade, to jest na nosecim elementima
konstrukcije kuce. Naravno, nijedan od tih
otvora ne mozete tek tako napraviti.
Neophodno је pazljivo odrediti veliёinu i
mesto na kojem cete napraviti otvore.
Tome treba dodati da се noseca struktura
gomjeg sprata zbog izrade otvora na
donjem spratu automatski oslablti.
Оа Ы se to spreёilo, potrebna је
izrada odgovarajucih potpomih
elemenata.
Radovi mogu da poёnu posto se
preduzmu sve mere predostroznosti, ne
zaboravljajuci pri tom da se dimenzije
novih otvora moraju prilagoditi
dimenzijama prozorskih okvira.
То se podrazumeva samo ро sebl,
ali nije suvisno naglasiti. Pored toga,
Ысе neophodno prilagoditi jaёinu zidova,
sto se postize izradom nadvratnika,
potpomih zidova i podupiraёa za
prozorski okvir.
Krovna konstrukcija
Rеё је о jos jednom spoljasnjem vidljivom
delu kuce za koji је neophodno obezbecliti
gradevinsku dozvolu pre Ьi\о kakvog
zahvata preuredivanja koji се obuhvatiti
zamenu prvobltnog materijala. Na ovaj
naёin garantuje se sigumost konstrukcije
i ne narusava se arhitektonski stil i
homogenost podruёja.
Zavisno od podruёja u kojem se
stambeni objekat nalazi, а u skladu s
propisima i tehniёkim odredbama, kao i
Dodatne prostorije
klimatskim uslovima, krov se u najvecem Podizanjem sprata, nadogradnjom
broju sluёajeva pokriva sindrom, crepom verande ili preuredenjem tavana u stambeni
(postoji nekoliko vrsta) ili ploёama od prostor mozete doblti dodatne kvadratne
skriljca. metre prostora za stanovanje. Budite
Ako menjate ili preuredujete potkrovlje, oprezni kada su u pitanju zakoni koji
taj zahvat najverovatnije се obuhvatiti i se odnose na gradevinske dozvole.
radove na krovnom pokrivaёu, makar na Naravno, vodite raёuna i о tome da li
jednom njegovom delu. Ako hocete da kuca ima dovoljno jak temelj da izdrzi
napravite prozor u potkrovlju, moracete takva prosirenja. Takvi radovi mogu da
da promenite postojecu krovnu budu vrlo opasni i za njih opet morate
konstrukciju, а takve radove moze angazovati arhitektu.
da obavi struёno lice, odnosno tesar.
Posle ovakve rekonstrukcije ili popravke
oblёno sledi zamena postojeceg ili Podovi
postavljanje novog dela oluka.
Pod mozete oЬnoviti ili zameniti stare
ploёice ili parket, ali nюzete napraviti
i sasvim nov pod postavljanjem novih
dasaka ili parketa na grede.
Ovo је istovremeno i zgodna prilika
za postavljanje dodatne izolacije, naroёito
ako је u pitanju pod iznad podrumskog
prostora, vazdusnog prostora ili na
tavanu.
Novi pregradni zidovi
lako mogu da se naprave od Ыokova i
opeke, danas su oni najёesce od gipsanih
Ыokova i рlоёа (,,knauf"). Postavljanje
novih pregradnih zidova istovremeno је
prilika da drugaёije organizujete prostor
ili da postavite savremenije elektriёne
instalacije.
Za potkrovlja se preporuёuju kompozitni
materijali, odnosno oni koji izolacioni
sloj komblnuju s jednom ili dve gipsane
оЬ\оgе.
Veranda
Као dodatna prostorija u pravom
smislu reci, veranda Ы trebalo da
se uklapa u arhitekturu kuce i da
bude prostsor koji cete koristiti
tokom citave godine.
Uklapanje verande u
postojecu konstrukciju
Оа Ьi veranda \еро izgledala, ne sme
da bude ni prevelika ni premala. Njene
dimenzije treba uskladiti sa stilom kuce
i bastom koja је okruzuje.
Udo\'Onost verande zavisi pre svega od
materijala koje cete upotreЬiti za zidove
temelja, zidke, nosecu konstrukciju
(aluminijum, drvo, РУС, celik, kovano
�·ozde) i krov. lzolacija se obezbeduje
postavljanjem okvira s prekinudim tennic­
kim mostom, kao i dvostrukih prozora.
Na estetskom plaпu, veraпda se пюrа
slagati s materijalima od kojih је izgradeпa
kuca, kako ро oЬ\iku, tako i ро bojama.
lzbor mesta za verandu
Veraпdu пе mozete postaviti Ьi\о gde.
Nјепо mesto odreduje se па osпovu
koпfiguracije kuce. Mozete је postaviti
ukoso и odпosu па kucu ili је spojiti па
пeki od zidova, na primer, na ceoni zid
ili izmedu dva zida, ako је kuca u oЬ\iku
slova L. Mozete је ugraditi i izmedu tri zida
koпsturkcije kuce koja је и oЬ\iku slova U.
Orijentacija verande
Оа blste odredili па kom је mestu пајЬоlје
izgraditi veraпdu, pazljivo posmatrajte
kretaпje suпca izпad kuce. lzbor mesta za
veraпdu zavisi prveпstveпo od toga gde se
kuca пalazi, kao i od broja suпcaпih sati. U
podrucjima gde su leta izuzetпo vrela treba
izbegavati orijeпtaciju prema jugu, а prema
severu и krajevima s vrlo hladпim zimama.
U mediteraпskim oЬ\astima, veraпdu је
najbolje postaviti prema jugoistoku jer cete
tako moci ujutru da uzivate u prvim
zracima sunca, а и najtoplije doba dапа
(posle podne), veranda се Ьiti и hladoviпi.
Ako zivite и sevemijim krajevima, veraпdu
је najbolje okrenuti prema jugozapadu.
Medutim, verandu mozete postavite
drugacije ukoliko se to uklapa sa klimat­
skim uslovima i okolnom vegetacijom. Ako
је veranda okreneta prema zapadu, preko
leta cete moci da uzivate и suncu tokom
celog dana. lstocna strana pokazala se kao
najbolje resenje za ptimorske krajeve јег је
veranda tako najbolje za5tkena od jakih
zapadnih vetrova. Jug је savrseп izЬor u
krajevima Ьеz mпogo suпca. Ako је
veranda okrenuta prema severu, пezavisпo
od podrucja и kom se nalazi, uvek се Ьiti u
hladu. Тај polozaj је odlican za radпu
sobu, atelje ili radionicu.
Zahtev za izdavanje
gradevinske dozvole
Ako је bruto povrsina verande koja se
gradi и stamЬenoj zgradi ili porodicпoj
kuci manja od 50 m2, ili ako јој је sleme
niZe od 4 m, gradevinska dozvola nije
potrebna, ali је и zgradi neophodпa
saglasnost skupstine stanara. Ako vr5ite
bllo kakve izmene па objektu koji је
pod zastitom drzave ili se na spisku
kultumo-istotijskih spomenika,
neophodпa vam је dozvola Zavoda
za zastitu spomeпika kulture.
Promene koje
cuvaju izgled
prostora
Prilikom renoviranja, svaki vlasnik
trebalo Ьi da se potrudi da oёuva
autentiёni, stari izgled kuce, а da
је istovremeno opremi prema
svom ukusu.

Da blste to ost\'arili, moracete da obavite

adaptaci_je za koju _је na_j\'ero\'atni_je
neophodna pomoc strucnjaka. Sacu\'ajte
osn0\'11a obelezja gradn_je, kako u pogledu
izgleda, tako i tehnickih ogranicenja.
lzgled kuce pociv'a na iz\'omom materi_jalu:
njega cete obnoviti ili zameniti no\'im.

Reciklirani materijali
Za ocu\'an_je starog izgleda kuce sa
originalnim enterijerom predlazemo
posetu specijalizo\'anim prodamicama ili
sto\'aristima koje nude reciklirani materi_jal.
Na tak\'im mestima mozete pronaci \'e\iki
izbor opreme i gradevinskog materijala, ali
i u tom mnost\'U treba izabrati odgo\'arajuci
materijal. Naci cete predmete do ko\'anog
gyoZda, podne оЬ\оgе, opeku, stolariju,
prozore, \'Гаtа, prozorske kapke, parket,
k\'ake za wata, sanitamu opremu - S\'e
ono sto \'am је potrebno da blste preuredili
dom i \Tatili mu pГ\'obltni izgled.
Ako niste \'esti u O\'ome, po\'edite sa
sobom majstora ko_ji се se pobrinuti

_
da izabere na_jprikladnije materi jale.
strucn_jak za O\'ak\'e pos\o\'e, na_jbol_je _је
da \'am prilikom izbora mate1ijala pomogne
ma_jstor ko_ji се namestati tu opremu.
Samo iskusan majstor moze da zamisli
kako се izgledati parketne dascice ko je
_
ste pronasli nagomilane na sto\'aristu.
Neiskusna osoba tesko moze da proceni
k\'alitet materijala i opreme, а to _је kljucna
St\'aГ. kad је rec О gradevinskom materijalu,
bez obzira па njego izgled. Samo neko
ko ima bogato iskust\'o u radu s
recikliranim materijalima moze da
proceni k\'alitet vтata ili prozorskih
okvira, cak i kada је dГ\'О malo OSteceno,
ili otpomost parketne dascice iako је
iskri\'l_jena. \sto \'azi i za pra\'ilnu
procenu neophodne kolicine materij_ ala.
Nisu S\'i rodeni s doЪrim okom za
О\'е st\'ari.

RAD NA CRNO". PROBLEMI!

Postoji vise razloga zbog kojih пе bi trebalo aпgaiovati majstore koji rade па сrпо.
Prvi је taj sto се vam Ьапkа kod koje ste uzeli kredit za adaptaciju traiiti predraёuп
radova. Aпgaiovaпje radпika па сrпо moze delovati isplativo zbog izbegavaпja P:JV-a.
Medutim, posledice su ёesto пesagledive. Kome 6ete se obratiti ako posao пiје uradeп
kako treba? Umesto da se upustite u rizik, dobro proceпite troskove, zatraiite predraёuп
od пekoliko izvodaёa gradeviпskih radova firmi i pokusajte da dobijete dodatпi kredit od
Ьапkе.
 ProЫemi u basti
Pomenuti saveti odnose se i na baste. Као
sto se stara kuca preureduje ро uzoru na
predasnji izgled, isto to vazi i za bastu koja
је okruzuje. Novi vlasnik nije osvajac koji
hoce sve da unisti. Naprotiv, on treba da
renovira kucu tako da јој povrati
nekadasnji izgled i da ocuva arhitektonski
stil. lsti princip treba primeniti i u slucaju
baste u kojoj је nekim Ьiljkama ponekad
trebalo vise decenija da izrastu. 1 kad је
u pitanju basta, inspiraciju treba tra:Ziti u
postojecem, а prilikom preure(\enja treba
voditi racuna i о okruzenju.
Moda i novi stilovi cesto su povod da
novi vlasnici pozele da promene raspored
grmlja i cveca, da usklade nove s kvalitetom
zemljista i klimatskim uslovima, da zamene
cvetnu bastu povrtnjakom ili da staze
preurede u prilaz za automoЬile. Ni u kom
slucaju. medutim, ne Ьi trebalo cupati
drvece i zivu ogradu. Mnogo bolje re5enje
Posle renoviranja, ovaj zid i stepeniste
jeste da ih ostavite tн gde jesu i iskoristite ih
kao osnovu nove koncepcije uredenja ba5te.
Zadrzavanje izvornog ponovo su doЬili svoj autentiёan izgled.

stila kuce
Preuredenje kuce nekad se zasniva na
trazenju izvomog stila kuce, koji је
vremenom izguЬljen ili narusen. U nekim
slucajevima Ьicete prisiljeni da koristite
tradicionalne tehnike i materijale koji su
istovremeno estetski prihvatljivi i
delotvomi. Upotreba kamena, kreca,
opeke i drva na prvom је mestu kod takvih
projekata, kako u unutrasnjem, tako i u
spoljasnjem delu kuce. U svakom slucaju,
preuredenje i obnova moraju se izvesti
zadrzavajuci pri tom izvomi stil gradnje
i pronalazeci nadahnuce u arhitekturi tog
kraja i na tom podrucju.
Mo:Zda cete pozeleti da osetite toplotu
kamina, koji cesto treba vratiti u funkciju
(а pre toga sprovesti neophodne provere).
Pre nego sto utvrdite da li se uopste moze
obnoviti ili zameniti loziste i oplata kami­
na, najpre Ьi trebalo proveriti dimnjacku
glavu i cev i ро potreЬiti ih obnoviti.

ZA SUVLASNIKE
Ako sa nekim delite pravo vlasnistva.
onda morate postovati zakone i propise
koje ureduju zajednicko vlasnistvo.
Sve promene na stambenom objektu
koje mogu da ugroze i ostete objekte
u zajednickom vlasnistvu strogo su
zabranjene. Tu se рге svega misli na
dozidivanje terase na zajednicki zid,
zauzimanje deJa hodnika ili stepenista
ili preuredenja koja mogu da ugroze
stabilnost i cvrstocu temelja. Pre nego
sto zapoёnete radove, savetujemo
vam da sa prvo о tome obavestite
suvlasnike, odnosno skupstinu
stanara.
Obnavljanje
krova i
potkrovnog
prostora
Renoviranje kuce oblcno pocinje
detaljnim pregledom krovne
konstrukcije. Мапје popravke
песе mnogo promeniti izgled
krova. Medutim, kompletna
obnova krova ponekad se
vise isplati.

Obпavljaпjem krovnog pokrivaca

па stambeпom objektu dopriпecete
kvalitetu i dugotrajпosti svog doma,
а istovremeпo cete poboljsati izolaciju
i пepropustljivost krova. Sto se tice
izbora materijala i Ьоја, оп se и posledпjih
пekoliko deceпija povecao. Prilikom
reпoviraпja krova trebalo Ьi da vodite
гасuпа i о kompletпom izgledu kuce.
Upotreba пovih materijala povecava
vredпost kuce ili staпa, garaпtuje kvalitet
i uskladeпost 5 vazecim gradeviпskim
propisima.

Stanovanje
u potkrovlju Ьiti i dvostruko visa od stvame
Postujte izgled okoline
temperature vazduha.
Ako је krov vase kuce kos, imate
Najjedпostavnije i пajjeftiпije reseпje Pre пеgо sto izaberete vrstu krovnog
potkrovlje ili tavaп. Ukoliko ga do
jeste da se и potkrovlje smeste samo pokrivaca - crep, siпdru, itd. - оdпоsпо
sada пiste upotreЬljavali, trebalo Ьi da
spavace sobe, а da kupatilo ostaпe па za popravku krovne koпstrukcije, proverite
razmislite kako da пajkorisпije upotreЬite
doпjem spratu, ра пiје potrebпo va±ece urbaпisticke propise i posavetujte
taj dragoceпi prostor. Gomji deo kuce
ројасаvапје роdпе koпstrukcije пiti se sa strucпjakom za pokrivaпje krovova.
odlicпo se vidi, ра se zbog toga тога
izvodeпje "plivajuceg poda". Kod Podrucja и starim gradskim jezgrima
voditi гасuпа о tome da promeпe па
preuredeпja potkrovlja и vlastitoj zastieeпa su kao istorijski spomeпici.
tavaпu пе пaruse procelje kuce.
stambeпoj (porodicпoj) kuci, ako se пе Samim tim podlezu posebпim zakoпskim
Medutim, treba пaglasiti da је svaka
prave пovi otvori, пе mепја spoljasпji odredbama ciji је cilj ocuvaпje auteпticпosti
ргоmепа па tavaпu vrlo slozeпa, а
izgled i пе izvode пovi zahvati и konstrukcije i tradicije. и tom slucaju
istovremeпo podleze brojпim pravnim,
koпstrukciji - пiје potrebпo traziti moracete da zatrazite posebпu dozvolu za
gradeviпskim i drugim odredbama.
gradeviпsku dozvolu. adaptaciju od Zavoda za zastitu spomeпika.
Stoga, ako plaпirate Ьilo kakve struktume
ргоmепе и potkrovlju ili па krovu,
obavezпo potrazite savet arhitekte.
Dапаsпја tehпologija је omogucava
da se otkloпe gotovo svi пedostaci koji
su se javljali kod starijih potkrovlja, tako
da se prilikom adaptacije пајрге saпiraju
роdпа i krovпa koпstrukcija i, sto је
пајvа±пiје, pravilпo se izoluje krovni
prostor. Najveca iпovacija upravo је и
reseпju izolacije krovnog prostora, gde је,
pored toplotпe izolacije, predvideпa
prirodпa veпtilacija potkrovlja i druga
prirodпa veпtilacija toplotпe izolacije.
Prirodпa veпtilacija veoma је vazпa јег
se tako smaпjuje uticaj direktпog
zagrevaпja krovnog pokrivaca (crepova
ili ploca), па kojem temperatura moze
lzbor
i kupovina
parcele
Najvainije је da izaberete
dobar plac па kojem cete
kasnije sagraditi kucu.
Naredna stvar jeste da
angaiujete pouzdanog
izvodaёa gradevinskih
radova.

Da Ьiste ovo uradili, pre nego sto pocnete

da gradite kucu, potrebno је da napravite
sto precizniji predracun troskova. Najpre
krenite od povrsine stambenog objekta,
koja mora Ьiti u skladu sa koeficijentom
iskoriscenosti zemljista. Nakon toga uzmite
u razmatranje raspored prostorija,
izolacioni materijal koji cete koristiti,
tip grejanja i tako redom. Najbolje је
da se odmah па pocetku obratite za
savet arhitekti.
Vlasnik od koga kupujete р\ас duzan
је da vam ka2e da li је geometar odredio
mede. То је jedini nacin da budete sigumi
Prilikom izgradnje kuce moci cete da Ьiгаtе oЬ/ik koji odgovara vasim potrebama,
u pogledu povrsine parcele i meda sa
а istovremeno !еро izgleda.
komsijama, StO је jako VaZПO za izgradnju
kuce i postavljanje ograde. Stari vlasnik
takode Ьi trebalo da vam ka2e sve о
urbanistickim propisima koji vaze za MERE КОЈЕ TREBA PREDUZETI PRE IZGRADNJE
taj plac (plan i koeficijent iskoriscenosti
Pre nego sto pocnete da zidate kucu, najbitnije је da zakljucite ugovor kojim cete osigurati
zemljista), kao i о mogucnostima
objekat u izgradnji. Na taj nacin osiguranje се pokriti troskove uzrokovane eventualnim
gradnje.
greskama ili propustima prikom izgradnje.
Ako kupujete р\ас koji је u vlasnistvu
opstine, preporucljivo је da najpre
zahtevate da se sprovede analiza terena,
Kada Ьirate р/ас, vodite racuna prema kojoj strani sveta се Ьiti okrenuta vasa kuca.

Komisija za urbanizam па nivou opstine odreduje visinu stambenih objekata,
kao i vrstu krovnog pokrivaёa ..
UrЬanistiёkim р/апот predvideno је da sve zgrade budu
trotoara i kolovoza.
и istoj liniji, kao i kolika је sirina
koja се potvditi strukturu i sastav tla.
Cak i kad se preduzmu sve mere
predostrozпosti, pop!ave i пеstаЬi!ап tereп
mogu itekako da ugroze stambeпi objekat.
Kupovina parcele
Najvдпije је da parcela spada
и kategoriju gradevinskog zemljista.
Iako је raпije Ьi!о populamo graditi
daleko kuce daleko od grada, zbog
prirodпh пepogoda Uudi izbegavaju
da grade kuce и riziёпim podruёjima.
U пadlezпoj opstiпi mozete pogledati
detaljaп urbaпistiёki рlап.
Urbanisticka dozvola
Веz obzira na to da li ste v!asnik parcele
na kojoj ze!ite da sagradite kucu i!i ste
tek potpisali predugovor sa vlasnikom
parcele, morate obavezno da obezbedite
urbanistiёku dozvolu. Zahtev se 5alje
opstini и kojoj se parcela пalazi. Ako ste
vlasnik zemljista, sami podnosite ovaj
zahtev. Medutim, ako ste potpisa!i
predugo\•or о kupovini parce!e, onda
је v!asnik ili njegov pravni zastupnik
obavezan da vam dostavi urbanistiёku
dozvolu.
Ova dozvola precizira da li је па datoj
parceli dozvo!jena gradnja i, ako jeste, da li
pod!eze odredenim propisima kao sto su
eksprorprijacija i renoviranje. Na пјој се
Ьiti naznaёeni urbanistiёki propisi koji se
morajн postovati: povrsiпa i visina objekta,
spoljasnji izgled (krovne konstrukcije,
prozori, Ьоја crepa), пamena (stanovanje
i ekonomske zgrade), sadnja drveca
pored meda, kao i нdaljenost objekta
od saobracajnica. Ovaj dokument moze
da obuhvati i dozvolu i za ru5enje
postojecih objekata.
Pravo па koriscenje
parcele
Jnformisite se da li jos neko ima
pravo na koriscenje te parcele jer
Ьi to moglo pri!iёno da ugrozi izgradпju.
Naime, пеkо od komsija moze imati
pravo pro!aza kroz vasl! parceltt ili
pravo da koristi bunar. Kada postavljate
ogradu, morate voditi rаёuпа о rnedi
sa komsijama.
Gas, struja i telefon
Pre nego sto kupite parcelu, obavezno
proverite da !i postoje prikljuёci za gas,
stuju i telefon. Ukoliko parcela nije
prikljuёeпa na ove rnreze, sami morate
zakljuёite predugovor sa nad!eznim
sluzbama. Ako se plac nalazi и lameli,
onda morate koпsultovati propise koji se
odnose па gradnju и lameli јег cete jedino
tako Ьiti sigumi da је plan vase kuce и
skladu sa predvidenim odredbama.
Ugovor о prodaji
placanja: avans, kredit, pozajmica. U • placevi sa nezavrsenim stambenim
predugovoru postoji suspenzivna klauzula objektom;
koja se odnosi na doЬijanje pozajmice za placevi sa stambenim objektom koji treba

gradevinskog
•

kupovinu parcele. Ova klauzula se ne nalazi da se renovira.

u samom kupoprodajnom ugovoru. Каdа pojedinac, tj. fizicko lice kupi

zemljista
U predugovoru u prodaji
gradevinskog zemljista mora Ьiti
precizirano poreklo parcele, tj .
datum prethodne prodaje, ime
prethodnog vlasnika i podaci
о
licu koje је overilo taj ugovor.
Ugovor mora sadrzati precizan opis parcele,
tacnu povrsinu, eventualno pravo na
koriscenje parcele od strane komsija,
garancije da parcela nije pod hipotekom.
Ako se parcela nalazi u lameli, onda u
predugovoru mora Ьiti precizirana povrsina
na kojoj se moze graditi objekat. U njemu
stoje i troskovi odrzavanja kao i zabrana
deljenja parcele.
Сепа
U predugovon1 о kupovini parcele mora
stajati cena, iznos honorara kao i nacin
Urbanisticka dozvola је dokument koji mora
stajati u predugovoru.
Ugovor о izgradnji kuce potpisite tek
onda kada postanete vlasnik parcele ili kada
vidite da su ispunjeni svi neophodni uslovi.
Potpisivanje kupoprodajnog ugovora
Kupoprodajni ugovor se potpisuje kod
notara koji је duzan da proveri ispravnost
i validnost svih neophodnih dokumenata.
Ugovor mogu da sastavljaju dvojica nolara,
pri cemu jednog angaZuje vlasnik parcele,
drugog kupac. U tom slucaju oni dele
honorar i nema nikakvih dodatnih
troskova ni za prodavca ni za kupca.
Ako se parcela nalazi u lameli, onda se
kupoprodajni ugovor potpisuje Lek onda
kada vlasnik tog gradevinskog zemljista
obezbedi sve nephodne uslove za gradnju.
Porezi
Prilikom zakljucivanja kupoprodajnog
ugovora placaju se porezi na sledece tipove
parcela:
• placevi bez ikakvih gradevinskih objekata;
• placevi na kome se nalaze gradevinski
objekti spreman za rusenje;
gradevinsko zemljiste, on ima obavezu da
prijavi kupovinu i da plati drzavi porez. Porez
se odreduje na osnovu cene parcele. On је
takode u obavezi da plati porez ns ime do­
datne, opstinske takse. Na porez za registra­
ciju Lreba dodati i hipotekame troskove koji
se odreduju na osnovu cene parcele.
Produzeni radovi
Ako gradevinski radovi pocnu u tom
zakonskom roku, onda se rok za izgradnju
objekta automatski produzava za godinu
dana. Ako, radovi nisu zapoceti u zakonskom
roku, а u pitanju је visa sila (npr., vremenske
nepogode), postoji mogucnosl da se rok
izgradnje produzi za godinu dana, ali је u
tom slucaju investitor duzan da odredi rok
u kome се izgraditi objekat.
Preprodaja
Vlasnik mora da se raspita о mogucnostima
preprodaje gradevinskog zemljista, kao i о
obaveznim taksama koje u tom slucaju mora
da plati. U nekim evropskim zemljama
vlasnik mora da preproda parcelu ukoliko
nije росео da zida stameni objekat u
zakonskom roku.

Clan 3.
URBANISTICКA DOZVOLA
Urbaпisticka dozvola, pored podataka о orgaпu koji izdaje
"Sluzbeni glasnik RS", br. 24/97 urbaпistiё:ku dozvolu, iпvestitoru i radovima, sadГZi i urbaпistiё:ko­
Na osnovu ёlапа 72. tacka 1) Zakona о planiranju tehпicke uslove, uslove za gradeпje objekta, uslove za uredivaпje
i uredenju prostora i naselja gradeviпske parcele, uslove za prikljucke па komuпalпu
("Sluzbeni glasnik RS", br. 44/95, 23/96 i 16/97), iпfrastrukturu i роsеЬпе uslove.
Ministar gradevina donosi SadГZiпa urbaпisticke dozvole daje se па obrascu,
koji је odstampaп uz ovaj pravilпik i ciпi пjegov sastavпi
PR A V I LN IK deo.
О NAёlNU IZDAVANJA URBANISTlёKE DOZVOLE
1 URBANISTlёKE SAGLASNOST I 1 OBRASCU ёlan 4.
URBANISTlёKE DOZVOLE Urbaпistiё:ka dozvola se izdaje podпosiocu zahteva u tri primerka,
orgaпu, оdпоsпо preduzecu, оdпоsпо orgaпizaciji koja је utvrdila
Clan 1. urbaпisticko-tehпicke uslove, а kada urbaпisticku dozvolu izdaje
Ovim pravilпikom ureduje se пасiп izdavaпja urbaпisticke dozvole miпistarstvo i opstiпi па cijoj teritoriji se gradi objekat, оdпоsпо
i urbaпisticke saglasпosti i propisuje obrazac urbaпisticke dozvole. izvode radovi.

Clan 2. Clan 5.
Urbaпisticka dozvola izdaje se па zahtev vlasпika, оdпоsпо Urbaпisticka saglasпost daje se u formi stamЬilja koji se stavlja
korisпika gradeviпskog zemljista radi izgradпje, оdпоsпо vlasпika, па tri primerka tehпicke dokumeпtacije uz koju se prilaZu
оdпоsпо korisпika objekta radi rekoпstrukcije. Zahtev sadГZi: i saglasпosti, оdпоsпо misljeпja orgaпa i orgaпizacija koji
1) ime i prezime, оdпоsпо пaziv iпvestitora; su utvrdili uslove za izradu te dokumeпtacije.
2) adresu, оdпоsпо sediste iпvestitora;
U otisak stamЬilja uпosi se:
3) podatke о lokaciji па kojoj objekat treba da se gradi, оdпоsпо
1 ) пaziv orgaпa koji izdaje urbaпisticku saglasпost;
па kojoj se пalazi objekat па kome se izvode radovi, sa brojem,
2) tekst: "Potvrduje se da је tehпiё:ka dokumeпtacija izradeпa
паmепоm i drugim obelezjima katastarske parcele i ozпakom
u skladu sa urbaпistickom dozvolom";
katastarske opstiпe.
3) broj i datum izdavaпja urbaпistiё:ke dozvole;
4) podatke о postojecem staпju i promeпi паmепе prostora,
4) datum izdavaпja urbaпisticke saglasпosti;
паmепi i elemeпtima objekta, gradeпju objekta оdпоsпо izvodeпju
5) potpis ovlascog lica;
radova (izgradпja, rekoпstrukcija, dogradпja).
6) реса! огgапа koji izdaje urbaпisticku saglasпost.
Uz zahtev iz stava 1 . ovog сlапа prilaZu se:
1) dokaz о pravu svojiпe, оdпоsпо pravu korisceпja zemljista
Clan 6.
па kome objekat treba da se gradi, оdпоsпо objekta па kome
Ovaj pravilпik stupa па sпagu osmog dапа od dana objavljivanja
treba da se izvode radovi;
u "Sluzbenom glasniku RepuЫike SrЬije''.
2) kopija рlапа.
OBRAZAC

(пaziv orgaпa koji izdaje urbaпisticku dozvolu) postupajuci ро zahtevu

(ime i prezime, оdпоsпо пaziv podпosioca zahteva)

а па osпovu сlапа __ stav __ Zakoпa о plaпiraпju i uredeпju prostora i пaselja ("Sluzbeпi glasпik RS", br. 44/95, 23/96 i
16/97) izdaje URBANISTICKU DOZVOLU za ------

(opis i vrsta radova koji se izvode, оdпоsпо objekta koji se gradi, podaci о lokaciji, adresa, broj kat. parcele, ozпaka kat. opstiпe,
паmепа i drugi podaci о radovima, оdпоsпо objektu, паzпаkа da li se urbaпisticka dozvola izdaje kao privremeпa) iпvestitoru

kojom se utvrduju urbaпisticko-tehпicki 1 DRUGI uslovi za izradu tehпicke dokumeпtacije i gradeпje objekta, оdпоsпо izvodeпje
radova, i to: URBANISTICKO-TEHNICKI USLOVI br. __ izradeпi od straпe __________________

(пaziv preduzeca, оdпоsпо orgaпizacije koja је izradila urbaпisticko-tehпicke uslove) dапа ___________ _ _ __

a пa osпovu ___________________________________________

(пaziv рlапа i glasila u kome је objavljeп) koji su sastavпi deo urbaпisticke dozvole.
USLOVI ZA GRADENJE OBJEКТA: _
______________________
_____ _

(пavesti uslove u zavisпosti od vrste objekta, оdпоsпо radova: паmепа, karakter, etapпost izgradпje, urbaпisticko-tehпicki staпdardi
i пormativi, horizoпtalпa i vertikalпa regulacija objekta, polozaj, spratпost, arhitektoпska obrada i oЫikovaпje, prilazi objektu, ostali
objekti па parceli i drugo)
USLOVI ZA UREDIVANJE GRADEVINSKE PARCELE: ________________________

(пavesti uslove u zavisпosti od vrste objekta, оdпоsпо radova: ruseпje, preparcelacija, пivelisaпje tereпa, kolske i pesacke povrsiпe,
smestaj vozila, uredeпje zeleпila, ogradivaпje parcele i drugo)
USLOVI ZA PRIKLJUCKE NA KOMUNALNU INFRASTRUКТURU: _ ___________________

(пavesti uslove u zavisпosti od vrste objekta, оdпоsпо radova: vodovod, kaпalizacija, toplovod, elektro-eпergetski uslovi, gas,
РТТ uslovi, televizija, prikljucak па javпi put, оdпоsепје smeca i drugo)
POSEBNI USLOVI __ _ _ _ ________________ _ __ __ __ _ _ _ _ _ _ _
_

(пavesti uslove u zavisпosti od vrste objekta, оdпоsпо radova: zastita kulturпih dobara, zastita prirodпih dobara, zastita autorskih
prava, vodoprivredпi uslovi, saпitarno-higijeпski i zdravstveпi uslovi, uslovi za пesmetaпo kretaпje heпdikepiraпih lica, uslovi od
iпteresa za odbraпu, uslovi za obezbedeпje sigurпosti postojecih i susedпih gradeviпa i drugi) Urbaпisticka dozvola prestaje da va:li
ukoliko iпvestitor u roku od tri godiпe od dапа izdavaпja пе podпese zahtev za izdavaпje gradeviпske dozvole. Protiv urbaпisticke
dozvole moze se uloziti prigovor ovom orgaпu u roku od 15 dапа od dапа izdavaпja.

(mesto i datum)

(broj)
М.Р ____________

(potpis ovlasceпog lica)

Urbanisticki
koji је Skupstiпa grada Beograda usvojila odпosu па ukupпu povrsiпu р\аса.
27. septembra 2003. Geпeralпi р\ап S druge stane, geпeralпi urbaпisticki
Beograda defiпise urbaпisticke pretpostavke plaпovi dozvoljavali su da se taj koeficijent

prop1s1
. .

пjegovog ekoпomskog oporavka i daljeg poveca ukoliko vlasпik plati odredeпu

svestraпog пapretka. Рlап Ьi trebalo da sumu. U lokalпim urbaпistickim planovima
omoguci пајЬоlје koriScenje пjegovog ta odredba је ukiпuta.
Nadlezna adminstrativna sluzba prirodпog polozaja i svih drugih resursa и
izdaje gradevinsku dozvolu tek пovim politickim i drustveпim

posto proveri da li su ispunjeni okolпostima, da пjegovu izgradпju i sireпje Urbanisticko uredenje

svi urbanisticki propisi, narocito
oni koji se odnose па generalni
urbanisticki plan.
Generalni urbanisticki plan
Urbanistickim р\апоm se, pre svega,
odreduju zопе za za staпovaпje u okviru
јеdпе opstiпe i defiпisu se uslovi za
izgradпju objekata, kao i пjihova паmепа.
Urbaпisticki р\ап defiпise koeficijeпt
iskorisceпosti zemljista koji se razlikuje od
opstiпe do opstiпe. Svaka opstiпa izraduje
svoj urbaпisticki р\ап, objavljuje ga i
zadrzava pravo na izmeпu.
uvede и legalпe tokove, da poboljsa пjegov
Svaka opstiпa је obavezпa da izradi svoj
rejtiпg medu velikim evropskim gradovima
lokalпi urbaпisticki р\ап, koji оЬiспо vaZ:i
i olaksa integraciju паsе zemlje и zajedпici
evropskih пaroda i drzava. Geпeralпi рlап
za period od 5 do 10 godiпa. U tom
periodu opstiпa objavljuje р\ап, ali
grada do 2021. stvara uslove za resa\•aпje
istovremeпo ima pravo da ga izmeпi.
prioritetпih ekoпomskih i socijalnih
Lokalпi urbanisticki рlап odreduje
zadataka и пaredпih пekoliko godiпa, ali и
па kom се se mestu graditi svi objekti
mпogim svojim segmeпtima пudi viziju
пeophodпi za dobro fukcioпisaпje
grada dostojпog svojih prirodпih \•redпosti
stambeпog Ыоkа ili citavog паsе\ја.
i ljudskih poteпcijala. Nacin na koji se
Njime se defiпisu sledece staYke:
dolazilo do ovog рlапа, uvodeпje пajsire
• stambeпe zопе pri cemu se \'odi racuna
javпosti и taj posao, ozЬiljпo proceпjivaпje
О pOYГSiПama koje treba zastiti, О
opstih i postovaпje iпdividualnih interesa i
koпfiguraciji tereпa, kao i о postojecim,
potreba, garaпcije su njegove realпosti i uz
nюgucim rizicima i stetnosti;
odredeпe materijalпe pretpostavke,
• jedan ili vise koeficijenata iskorisceпosti
garaпcija njegove ostvarljivosti и periodu za
zemljista za svaku stambeпu zoпu;
koji је doпet.
• odreduju se trase i saobracajnice koje se

Pored toga, urbaпisticki рlап precizira i moraju zadrzati, izmeпiti ili izgraditi;
uslove koje јеdпа gradeviпa mora da ispuпi • odredeпi de\o\1 grada, ulice, spomenici i

(visiпa, пасiп gradпje prilagodeп strukturi

tereпa, prilaz i udaljeпost od saobracajпica,
karakteristike tereпa".). U svakoj opstiпi
mozete doЬiti па uvid ovaj р\ап i mozete
iskopirati samo опај deo koji se odпosi па
gradeviпsko zemljiste и vasem posedu.
Lokalni urbanisticki plan
Od pocetka 21. veka geпeralпi urbaпisticki
р\апо\1 sirom Evrope zameпjeпi su
lokalnim urbaпistickim plaпovima. Lokalпi
urbaпisticki plaпovi ustaпovljeni su zbog
samih gradaпa. U njima је, па primer,
zadrzaп koeficijent iskorisceпosti zemljista
sektori pod javnom zastitom gube ili
doЬijaju па zпacaju;
• odreduju se mesta na kojim се se
obavljati јаУпi radoYi, postavljati objekti
od јаУпоg zпасаја i urediYati zе\епе
povrsiпe;
• odreduje se obradivo zemljiste koje је

koji odreduje povrsiпu za izgradnju и pod zastitom i па kom se пе sme graditi.

Urbanisticki plan grada
Beograda
Urbaпisticki zavod оsпоvап је 1948.
Odlukom Skupstiпe grada Beograda
oktobra 1999. postao је javrю preduzece.
Оsпоvпа delatпost Zavoda jeste izrada
urbaпistickih р\апоvа, razlicitog пivoa i
obuhvata: geпeralпi plaпovi za teritoriju
grada Beograda, plaпovi za uredeпje
pojediпih delova teritorije grada -
regulacioпi plaпovi i urbaпisticki projekti
(пајсеsсе rekoпstrukcija vec izgradeпih
podrucja, saпacija i legalizacija, plaпovi
posebпih i specificпih паmепа, plaпovi
razvoja saobracaja i komuпalпe
iпfrastrukture".). Veliki oЬim posla Zavoda
сiпе izrada urbaпisticko-tehпickih uslova
za izgradпju pojediпacпih objekata, kao i
strucпe studije i istrazivaпja, urbaпisticke
aпalize, aпalize lokacija i misljeпja ро
pojediпacпim zahtevima.
Копtiпuа\по se radi па strucпom
usavrsavaпju kadrova, uporedo sa
uvodeпjem savremeпe tehпologije u proces
plaпiraпja i izrade planskih dokumeпata.
Zavod је ucesпik i orgaпizator strucпih
skupova i semiпara, izdaje, оdпоsпо
ucestvuje и izdavaпju strucпih kпjiga i
puЬlikacija. Zavod poseduje ЬiЬlioteku
koja broji preko 3.000 ЬiЬlioteckih jediпica
(kompjuterizovaпo pretraZ:ivaпje).
Urbaпisticki zavod је izradio пovi
Geпeralпi рlап Beograda do 2021. godiпe,
Kancelarija
kod kuce
U poslednje vreme popularno је
raditi od kuce, ра sve veci broj
ljudi pokusava da obezvedi
zaseban kancelarijski prostor u
okviru svoje kuce ili stana. Ovde
su navedene neke od mogucnosti.
Pravila i propisi
U priпcipu Ьi tгebalo da tгazite dozvolu jer
је ovde гее о promeпi stambeпog prostora
u poslovni. Medutim, mпogi lokalпi огgапi
uprave spгemпi su da omoguce гаd od kuce
bez izdavaпja роsеЬпе dozvole dokle god
пigde пiје istakпut пaziv firme. Zvaпicпa
dozvola пеорhоdпа је samo ako u пeciju
kucu ili staп гedovno dolaze klijeпti ili
isporuke, ako se skladisti ili ргоdаје roba ili
ako se materijalпo mепја izgled kuce ili
ulice. Najbolje је obгatiti se lokalпim
vlastima, оdпоsпо odeljku za рlапiгапје i
гaspitati se о vazecim zakoпima i uredbama.
Mogucnosti preuredivanja
Preuredivanje sobe
Ovo је пајсеsсе spavaca soba, ali moze
da bude i Ьilo koja druga soba u kojoj
ukucaпi пе provode mпogo vгеmепа, па
primeг dпеvпа soba, ukoliko drugde u kuci
postoji dovoljпo prostoгa za rucavaпje.
Druga mogucпost jeste pгegradivaпje
prostraпe dпе\'Пе sobe, ali ovaj zahvat
пekada iziskuje ргаvlјепје пovog otvora za
prozoг kako Ьi se obezbedila svetlost i
veпtilacija za пovi гаdпi prostoг.
Preuredivanje potkrovlja
Ovo је idealпo геsепје ako је kгovna
konstrukcija pogodпa za mеппјапје. U tom
slucaju, kaпcelarija се Ьiti potpuпo
odvojeпa od ostalih delova kuce i zahvat пе
podгazumeva guЬitak zivotпog prostoгa
(osim prolaza koji vodi do potkrovlja).
Preuredivanje garaze
Ovo је izvodljiva mogucпost ukoliko ste
spгemпi da automobll paгkiгate ispгed kuce
ili па ulici. Idealпa је iпtegгalпa ili
dogradeпa gaгaza, пarocito ako ima
diгektaп ulaz u kucu. Zasebпa gaгaza је
mапје pogodпa, пarocito ako se uzmu
obziг prikljucci za struju, telefoп i lпtemet.
Zidanje kancelarije u basti
Mogli Ьiste da se pгeselite u пekadasпju
ba5teпsku supu za alat, ali је Ьо\је геsепје
izabгati moпtazпu kucicu specijalпo
nameпjeпu kaпcelarijskom pгostoru. Рге
пеgо sto kupite moпtazпu kucicu, proverite
da li је za пјепо postavljaпje potrebпa
роsеЬпа dozvola.
Dograaeni
objekti (aneksi)
Cesto se desava da u okviru kuce
moramo da napravimo mali stan
za starog ili bolesnog clana
porodice. Prirodno је da osobe
koje mogu same da se krecu
imaju potrebu za zasebnim
zivotnim prostorom, ali је zgodno
da uvek moze da im pomogne
mladi clan porodice. Vrsta
smestaja zavisi od tipa, dimenzija
i rasporeda vase kuce. Ovde su
navedene neke od mogucnosti.
Pravila i propisi
ОЬiспо је rec о pгeuredeпju koje је
оЬаv\јепо u uпutгasпjosti kuce i пе postoji
zasebaп ulaz u mali staп. lako za ovakav
stambeпi prostoг пiје potrebпa gгadeviпska
dozvola, uvek se raspitajte kod lokalпih
vlasti.
Mogucnosti preuredivanja
Kako iskoristiti postojece sobe
lzaberite dve susedпe sobe u prizemlju ili
па prvom spгatu, od kojih се јеdпа sluziti
kao сајпа kuhiпja, а druga kao spavaca
soba s kupatilom ili tus-kaЬiпom.
Preuredivanje postojecih soba
lzaberite dve susedпe sobe u prizemlju
ili па prvom spгatu, od kojih се јеdпа
sluziti kao сајпа kuhiпja, а druga
kao spavaca soba s kupatilom ili
tus-kaЬiпom.
Preuredivanje potkrovlja
Uko\iko је potkrovni pгostor pogodaп
za pгeuredivaпje, ovo је idealaп пасiп
za stvaгaпje zasebпog zivotпog prostoгa.
Ako ukucaпiпu koji се ziveti u potkrovlju
репјапје uz stepeпice pгedstavlja proЫem,
гazmislite da li Ьi Ьilo Ьо\је da se mladi
claпovi porodice presele u potkrovlje, а
пjihove sobe u prizemlju daju baki ili dedi.
Preuredivanje suterena
Suteгeпi su пekada sluzili za staпove
za poslugu, а daпas su idealпi za
pгeuredivanje jer пajverovatпije imaju
zasebaп ulaz, а prostorije su dovoljпo
prostгaпe. Pгavi podrumi пisu tako
pogodпi za ргеtvагапје u stambeпi
prostor.
Preuredivanje garaze
\пtеgга!па ili dogгadeпa garaia moze da
posluzi za mali staп. Medutim, cesto је
пеорhоdпо dozidati jos jedпu prostoriju.
Dozidani deo
Ukoliko imate dovoljпo prostoгa i mate­
rijalпih sredstava, ovo је пајЬо\је reseпje јег
se dozidaпi deo pгavi tаспо ргеmа potгe­
bama ukucaпiпa koji се u пjemu staпovati.
Vodite гасuпа о tome da dozidaпi deo
moгate prijaviti пadlezпim oгgaпima,
kao i Iпfostaпu, zbog uvecaпja va5eg
mesecпog гасuпа.
Zastita
kuturnih
spomenika
U poslednje vreme suoceni smo sa
pojavom da veliki broj konkurentskih
gradevinskih preduzeca i izvodaca radova
ugro:Zavaju arhitektonski stil veoma
gradevina и svim gradovima SrЬije.
Uprkos apelima strucnjaka koji
upozoravaju na bezbednost gradana
i zahtevaju da se zastite gradska jezgra,
mnoga stara zdanja nestaju pred najezdom
modemih \'i.sespratnica i trznih centara.
lzgradnja mocnih zdanja ugrozava
bezbednost, staЬilnost i lepotu brojnih
starih zgrada. Tako su beogradski
spomenici kulture od izuzetnog znacaja,
npr., Dositejev licej и Gospodar
jevremovoj ulici, Кapetan Misino
zdanje na Studentskom trgu ili Saboma
crkva и u\ici Kralja Petra okruzeni novim
zgradama. lsta sudЬina zadesila је i
kultuma dobra sirom SrЬije, ра је cest
slucaj da pored cuvene crkve iz srednjeg
veka nice modema fabrika ili trzni
centar.
Zbog toga se danas daje prilika
in\'estitorima cija ideja nije samo da
izgrade visespratnice s vrlo isplativim
poslovnim i stambenim prostorom,
nego i da ocuvaju karakteristican stil
i sarm okolnih zgrada. Na javnim
konkursima treba!o Ьi voditi racuna i о
tome da li investitori planiraju izgradnju
parka sa igralistem za decu i zelenom
povrsinom и okviru kompleksa.
lz Zakona
о planiranju
i izgradnji
Vlada RepuЬlike SrЬije utvrduje nepokretna
ku!tuma dobra, ako ovim zakonom nUe
drukcije odredeno.
Akt о utvrdivanju nepokretnog kultumog
dobra sadrzi: naziv i opis ku!tumog dobra,
granice zastieene okoline, kao i mere zastite
vezane za cuvanje, odГZavanje i koriscenje
kultumog dobra i njegove zastieene okoline
(katastarske i zemljisno-knjizne podatke).
Sastavni deo akta iz stava 2. ovog clana
cini i spisak pokretnih dobara od posebnog
kultumog i istorijskog znacaja koja se
nalazi и nepokretnom kultumom dobru.
Akt iz s t ava 1. ovog ёlana objavljuje
se u "Sluzbenom glasniku RepuЫike
Sr blje".
U postupku utvrdivanja nepokretnih
ku!tumih dobara RepuЬlicki zavod za zastitu
spomenika kulture duzan је da obrazlozi
raz!oge koji ukazuju na to da su svojstva
odredene nepokretnosti od posebnog kultur­
nog i istorijskog znacaja i prilozi misljenja
sopstvenika nepokretnosti, odnosno dokaz
da је izvrseno javno og!asavanje radi davanja
tog misljenja i da је protekao rok od 30
dana od javnog oglasavanja, kao i misljenja
zainteresovanih organa i ustanova.
RepuЬlicki zavod za zastitu spomenika
ku!ture duzan је da и postupku utvrdivanja
nepokretnih kultumih dobara dostavi:
naziv, opis kultumog dobra, granice
zasticene okoline (katastarske i zemljisno­
knjizne podatke) mere zastite vezane za
cuvanje, odrzavanje i koriscenje tog
kultumog dobra i njegove okoline.
Ukoliko se nepokretnost koja se predlaze
za kultumo dobro nalazi izvan naseljenih
mesta, RepuЬlicki zavod za zastitu
spomenika kulture prilaze misljenje
ustanove koja vrsi delatnost zastite prirode
о posebnim merama zastite i granicama
zastieene okoline, u skladu s propisom о
zastiti prirode.
Zavod za zastitu spomenika kulture
vrsi delatnost zastite spomenika kulture,
prostomih kultumo-istorijskih celina,
arheoloskih nalazista i znamenitih mesta.
Zavod za zastitu
spomenika kulture,
pored poslova iz
ёlana 65. ovog zakona:
1} proucava nepokretna kultuma dobra
i izraduje studije, e!aborate i projekte s
odgovarajucom dokumentacijom radi
najcelishodnije zastite i koriscenja
odredenog nepokretnog kultumog dobra;
2) ucestvuje u postupku pripremanja
prostomih i urbanistickih planova putem
dostavljanja raspolozivih podataka i us!ova
zastite nepokretnih kultumih dobara i
ucestvuje u razmatranju predloga
prostomih i urbanistickih planova;
3) objavljuje gradu о preduzetim radovima
na nepokretnim kultumim dobrima;
4) izraduje projekte za izvodenje radova na
nepokretnim kultumim dobrima i izvodi te
radove и skladu sa zakonom;
5) ostvaruje uvid u sprovodenje mera
zastite i koriscenja nepokretnih kultumih
dobara i
6) obavlja i druge poslove utvrdene ovim
zakonom.
RepuЫiёki zavod za zastitu
spomenika kulture pored poslova
iz ёl. 75. i 79. ovog zakona:
1} stara se о zastiti nepokretnih kultumih
dobara;
2) stara se о jedinstvenoj primeni
kriterijuma u pogledu predlaganja za
utvrdivanje nepokretnosti za kultuma
dobra i utvrdivanje nepokretnih kultumih
dobara od velikog i od izuzetnog znacaja;
3) vodi evidenciju i dokumentaciju о
nepokretnostima od posebnog znacaja
za istoriju i kulturu RepuЬlike koje se
nalaze и zemlji i u inostranstvu i stara
se о njihovom ocuvanju;
4) stara seо jedinstvenoj primeni
medunarodnih konvencija i drugih
medunarodnih akata na teritoriji
RepuЬlike.
И poslednje vreme investitori i gradevinska preduzeea poklanjaju sve vise painje funkcionalnom i modernom dizajnu, specificnoj strukturi
s mnogo otvorenog prostora, velikim staklenim povrsinama s maksimalnom kolicinom dnevne svetlosti i panoramskim pogledom.
U poslednje vreme sve vise ljudi
okrece se "uradi sam" majstorisanju
ро kuci. Razlozi za to su brojni.
Neki zele da provedu vreme baveci
se hoЬijem, daleko od svih proЬ\ema
koje namece savremeni naёin zivota.
Drugi zele da dokazu seЬi i ukucanima
kako i sami mogu da naprave ili poprave
stvari ро kuci. Novac koji se moze
ustedeti predstavlja veliko olaksanje
za kucni budzet. Zbog toga је sve
vise specijalizovanih prodavnica
sa "uradi sam" opremom, а populami
su i ёasopisi sa ovom tematikom.
Postoje i razni forumi za ljuЬitelje
majstorija, ruёnih radova i ljude
spretnih ruku, gde mozete razmeniti
iskustva, znanja i podatke о sitnim
ili krupnim majstorskim radovima,
u kuci, na radnom mestu, и basti
i nauёiti neku novu vestinu i pomoci
vasem usavrsavanju.
Prateci najnovije trendove, veliki
ilustrovani priruёnik Ur·adi svc sam
zamisljen је kao savetnik bez kojeg
se ne moze и kuci. Pun је dragocenih
saveta za sve koji obnavljaju, prosiruju,
ureduju, popravljaju ili grade svoju
kucu ili bastu. Bez obzira na to da li
zelite da promenite elektriёne instalacije
ili izgradite terasu, popravite slavinu
koja curi ili "zakrpite" rupu и zidu,
zalepite tapete ili odёepite vodokotlic,
sve to naci cete и ovoj knjizi. Saznajte
da li su halogene sijalice dobre i koliko
traju. Proverite kako se "bajcuje" radni
sto. Proёitajte sve о neophodnom
alatu - brusilicama, testerama, bonseku,
detektoru kaЬ\ova и zidu, fenu za
skidanje stare farbe sa stolarije, strugu
itd. Utvrdite redosled radova prilikom
renoviranja kupatila ("prljavi radovi",
odnosno lupanje ploёica, vadenje
sanitarija, cevi i sliёno). Napravite
najbolji raspored kuhinjskih elemenata
da Ьiste sto racionalnije upotreblli
prostor i olaksali kretanje. Ako oko
kuce imate kovanu ogradu visine
l,60 ст i ne zelite da је dirate, а opet
zelite da se sklonite od radoznalih
pogleda komsija, proёitajte da li da
је prekrijete plastikom ili nekim
drugim materijalom koji се dobro
doci i kao zvuёna izolacija. Upoznajte
se i s najnovijim zakonskim propisima
i uredbama и vezi sa kupovinom
kuce ili stana, kao i nadogradnjom.
Priruёnik Uradi sve sam upoznaje
nas s najnovijim postupcima i
najsavremenijim alatom, tehnikama
i materijalima. Svaki deo и ovom
priruёniku propracen је brojnim
fotografijama koje ilustruju sve
najvaznije faze opisanih postupaka,
а tu su i detaljni crtezi i dijagrami
vazni za sto lakse obavljanje posla.
Svi saveti ponudeni и knjizi provereni
su и praksi, s posebnim osvrtom
na najmodemije ekoloske standarde,
sigurnost i ustedu energije.
Ova \еро osmisljena knjiga ustedece
vam mnogo novca i istovremeno
omoguciti da planirane radove
zavrsite и najkracem roku. U njoj su
sve informacije potrebne da svoju kucu
odrzavate и odliёnom stanju. Ulozen је
veliki trud da se jeziёki i slikovno
materija priЬ\izi svima koji nameravaju
da bez iёije pomoci uplove и vode
"uradi sam" majstorisanja. Zbog toga
Ьi priruёnik Uradi svc sam morao
naci svoje mesto и svakom domu.
UrcdniStvo
А
ba5tenske stepenice
izgradпja basteпskih stepeпica 450
izgradпja samostojecih stepeпica 452
alat izgradпja stepeпica па padiпi 450-451
kutija za alat 32 popravka stepeпista 441-442
odrzavaпje alata 89
ba5tenski valjak 429
alat za obelezavaпje drveta 36, 52
beton
alat za zaoЬljavanje 435 alat za betoпiranje 435
Ьоје i aditivi za Ьеtоп 436
annatura na kadi CiSceпje mrlja 441
prikljuceпje slaviпe 328 izbor materijala za pripremu Ьеюпа 436-437
ugradnja поvе slaviпe па kadu 338 izgradnja betonske staze 440
kako da napravite dilatacioni spoj 439
kako da napravite zakrivljeпu oplatu 439

в kako se resiti sloja pra5ine 44 l

materijali za staze, prilaze i terase 426
metode zavrsпe obrade betona 440
balkonska vrata 198
balkoпska vrata s РУС stokom 208 popravka pukotiпa ili rupa и betoпu 442

dvokrilпa 208 postavljanje oplate 438

klizпa balkonska vrata 198 postavljaпje temelja za lagaпu gradeviпu ili ostavu 439

ро meri 198 priprema Ьеtопа 438

procena kolicine betona 437
balustri smesa za popuпjavanje Ьеtопа 441
popravka slomljeпih balustera 261 supljikavi beton 241
zameпa rukohvata s balusterima 262 ucvrscivaпje stubova betoпom 400
vlaga па betoпskom podu 388
basta
bastenska supa 462, 479 bezbednost stana, kuce i pokucstva 467

bastenske konstrukcije 396-407

bastenske stepeпice 450-452 Ьide

izbor staza, prilaza i terasa 426-442 Ьiranje Ьidea 336

osvetljeпje baste 298 delovi Ьidea 337
plaпiraпje mesta i izbor ograde 408 prednosti i тапе raznih modela 337
postavljanje zidпe fопtапе 456
ribnjak Qezerce) 454 Ыokovi
rostilj 453 materijali za staze, prilaze i terase 426
vrata/kapЧe 418-425 postavljaпje Ыokova pomocu povrsinskog viЬratora 434-435
zidovi 443-449 postavljanje cigala ili Ыokova bez viЬratora 434

bastenska supa 462, 479 Ьоје 82-101

zameпa filca па kosom krovu 406-407 akrilпe Ьоје 85-86
moпtaia bastenske supe 406 alat za Ьојепје 82
Ьоје па bazi vinilпih polimera 85
bastenske staze (leje) Ьоје otpome na kondeпzaciju 85
izbor staza, prilaza i terasa 426 Ьоје za gradeviпarstvo 85
izgradпja betoпske staze 440 Ьојепје cetkom 86
maskiranje ili podizanje poklopca sahta 430 Ьојепје tamponima 87
odvod otpadпih voda: septicka јата 430 Ьојепје valjkom 87
popravka staza, prilaza i stepeпista 441 "ce5alj" efekat 92
postavljanje Ьlokova pomocu povrsiпskog emajl 85
viЬratora 434 gelovi za Ьојепје 86
postavljaпje ploca za stazu ili terasu 431-432 jedпoslojne Ьоје
priprema temelja za stazu, prilaz kolicina potrebпe Ьоје 84
ili terasu 428-429 koriscenje stare Ьоје 86
 osnovne Ьоје 85 tracna brusilica 61
proЫemi i resenja 100 vibracijska brusilica 61
skidanje Ьоје 78, 1ОО
saЫoni 93 brusni kamen 53
tehnike bojenja 86
teksturne Ьоје 85 brusenje
tipovi Ьоје 85 aterijal za brusenje 72
uljane Ьоје 85, 86 bru5enje (hoЫovanje) parketa 130
zavrsna obrada 87, 96
"zrno" efekat 92 bud
tretiranje i uklanjanje budi 249
bojenje 89-1ОО
bojenje cistog maltera 89 burgije 35, 44
bojenje lajsni 98 burgija za beton 35
bojenje metala 99-100 pljosnata burgija za drvo 35
bojenje plafona
bojenje plafonskih ploca 89 busilica 34
bojenje prozora 99 akumulatorska 44

bojenje spojeva dve povrsine razlicitih Ьоја 87 dodatni pribor za busilice 45

bojenje stolarije 94 stalak za busilicu 53, 60

bojenje stepeniSta 98 upotreba busilice 44

bojenje tapeta 89 upotreba elektricne busilice

bojenje ukrasnih elemenata 93. 98 za busenje rupa

bojenje venaca od stukature 93 и plocicama 119

bojenje vrata i okvira 97 za drvo 60

bojenje zidova 89
bojenje zidova providnom bojom 90-91
dekorativni malter 89
povrsine obojene disperzijom 89
с
cevi
bojleri 348 cevi s vertikalnim padom 26
bordure (ivice) dodatna oprema za 334
izbor dovodnih i odvodnih cevi 334-335
ivicnjaci 427 izbor izolacionog materijala 350
kako izabrati plocice za zid i bordure 115 izolacija cevi omotacima od penaste
lepljenje bordura 106 gume 350-351
na kadi 115 maskiranje cevi 331
ostecenja na spoljnoj strani kuce 377
brave popravka probusene cevi 318
kako da izaberete bravu i bravicu 199 posebni prikljucci za odvode 332
kako da namestite bravu koja se uzljeЫjuje 200 postavljanje cevi s vertikalnim padom
kako da zamenite bravu 201 postavljanje vertikalnog oluka 380
sigurnosna brava 202 spajanje bakamih cevi: mehanicki
zaglavljena brava 192 spojevi 327-329
spajanje plasticnih cevi sa celicnim 330-331
brave (modeli) spajanje bakamih cevi: zavarivanje
brava koja se srafi s dva jezicka 199 i lemljenje 329-330
brava 5 cet vrtastim jezickom 199
brava s dva jezicka 199 cevi za odvod
brava s trougaonim jezickom 199 bojenje kanalizacionih cevi 100
brava za garazna vrata 199 cevi centralnog grejanja 356
brava za klizna vrata 199 cevi sistema za odvodenje 313
ciscenje kanalizacije 385
brusilica 34 proveravanje odvoda 385
elektricna rotaciona brusilica 51 standardni precnici odvodnih cevi 313
kako izabrati brusni list 51 za vodu 311
 D
cigla (opeka)
kako da oЬlozite zid dekorativnom opekom
kupovina cigle 443
materijali za staze, prilaze i terase 426 daske/da5cice

naёini zidanja 444 dasёice oko vrata i prozora 237

postavljanje cigle 446-447 oЬlaganje plastikom 237

tipovi povezivanja zidova od cigle 443 postavljanje lamperije 235

zamena ostecene cigle 386 spojiti dasёice u uglovima 237

zidanje potpomog zida od cigle 449

decje igraliste 402-403
zidanje samostojeceg zida 447
zidanje stuba od cigle 448
dekorisanje 72-123

crep
detektor za kaЫove
izbor crepa 366
i kanalizacione cevi 35
kajlovi za podizanje crepa 367
privremena popravka crepa 367
dozvola za rusenje 475
zamena crepa na slemenu, grebenu
i obodu 369-370
drvena terasa
zamena jednog crepa 367
izbor materijala 396
zamena vise crepova 367
postavljanje platforme na podlogu 397
uzdignuti drveni pod (platforma) 398
curenje vode па cevirna 310
izolacija cevi za toplu i hladnu vodu 345
drvo
alat za drvo 52-53
curenje vode па spoju 310 brusenje drveta 6l
busenje drveta 60
curenje vode bu5enje rupa u drvetu 44
kad voda curi na cevima 310 centralno grejanje na ёvrsto gorivo
kad voda curi na spoju 310 (drvo i uga\j) 355
popravka spojeva oluka 379 ёiscenje drveta 75
popravka solje koja curi na ispustu 324 dleto za drvo 53, 62
slavine koje cure 316-31 7 drvo kao izvor energije 352
izbor drveta 54-55
"cvetanje zidova" 386 kako da napravite drvene ugaonike 205
kuce s drvenim kosturom 47
kupovina drveta 54-55
laminat 132
merenje drveta 56
ojaёavanje spojeva od drveta 69
ёekic 33
pukotine izmedu zidova
ёekic za vadenje eksera (tesarski) 33, 38
i prozora 206
stolarski ёekiC 33, 38
ruёna obrada drveta 62
ёelicna mema traka 33
seёenje drveta 57-59
smese za drvo 81
celicna zica 3 14
spajanje drvenih elemenata
vijcima 40
cetke spajanje drveta 55
bojenje ёetkom 86 sporet na drva 360
ёetka za nanosenje lepka 101 trulo drvo na vratima 193
ёetke sa sintetiёkim vlaknima 82 turpija 53, 62
meka ёetka l Оl zamena ostecenog drveta 390-391
odr2avanje i pranje 85436 za5titno sredstvo za drvo 4 l 7
radijatorska ёetka 82 zavrsna obrada drveta 96
uska ёetka 82
ziёana ёetka 72 dvostruko zastakljivanje 211
Е
kako da zatvorite гире na gipsanim ploёama 226
kako odabrati gipsanu ploёu 228
kako pripremiti podlogu za ploёice 116
eflorescencija 386 montiranje gipsane рlоёе na plafon i saniranje
ostecenja 230
elektriёni alat 34 ojaёavanje zida gipsanim ploёama 232-233
popravka ostecenih uglova 227
energija potreba gipsanih рlоёа 228
solama energija 352, 261 spajanje gipsanih рlоёа 228
vrste 352
vrste energije u skladu s vrstom grejanja 352 gipsana рlоёа za pregradne zidove
postavljanje pregrade 239

F gipsani malter
gipsani malter koji se oЬlikuje 222
kako da polozite kаЫ ispod gipsanih рlоёа 288
fen za vreli vazduh 73
kako da popravite i ојаёаtе uglove 224-225
ёiscenje drveta i metala 75
kako da zatvorite гире na zidu koji ima
koriscenje fena za vreli vazduh 78-79
letve i gipsani malter 225
skidanje Ьоје 78-79
оЬiёаn gipsani malter 223
popravka ostecenog gipsa 48, 222-223
fiksiranje
postavljanje ukrasnog venca od gipsa 178
Ьiranje zidnih driaёa 160-lбl
priprema gipsanog maltera 116
busenje 44
vrste gipsanog maltera za unutrasnje
Гiksatori za tapison 147
malterisanje 222
okovi 69
videti i pod gipsane рlоёе
plafon 47
pregradni zidovi 47
glodalica 53
skidanje postavljenih elemenata 42
upotreba 64
stezanje i Ыokiranje 43
zakucavanje eksera 38-39
gorionik 356
zavrtanje vijaka (srailjenje) 40-41
zidovi 46-47
gradevinska dozvola 469, 470, 471

Пuо svetiljke videti pod sijalice

greda za nabljanje 435

fontana
grede
postavljanje zidne fontane 456
polozaj greda na podu ili na plafonu 235

G
grejanje
buka u sistemu centralnog grejanja 351
centralno grejanje 353-355
gamisne (kamise) dodatno grejanje
Ьiranje 174-1 75 elektriёni uredaji za grejanje 352, 359
postavljanje 176-177 grejanje na drva 352, 355, 360
grejanje na gas 352, 354-355, 359
gas grejanje na loz-ulje 352, 355, 360
centralno grejanje 354-355 grejanje na ugalj 352, 355, 360
kao izvor energije 352 izbor kotla za centralno grejanje 354-355
modulamo grejanje 358
generalni urbanistiёki plan 478 novi elektriёni uredaji za grejanje 359
odriavanje centralnog grejanja 356-357
gipsana рlоёа postavljanje termostatskih ventila 357
kako da iseёete gipsanu ploёu 228 prenosni sistemi grejanja na butan/propan 360
kako da zatvorite manju гирu 226 radijatori 355-356
kako da zatvorite гире na zidu koji ima letve i malter 225 solama energija 142
 solame instalacije 352, 360
teпnoakumulacioпe peci 359
uredaji za grejaпje па struju 294
Ј
jastuciCi

grip klesta (klesta koja uhvate i zabrave) 34, 43, 314 bojenje 87
odrzavanje 88

gnnljavina
za nanosenje Ьоје 82

zastita od udara groma 295

gumirana podloga 150 к

kada

н lepljenje ploё:ica oko kade 116

obпavljanje emajla па kadi 338
оЬпаvlјапје i popravka kade 338
halogene sijalice 299
ugradnja nove kade 338-339
ugradnja nove slavine na kadu 338
heftalica 35, 38

kapci
hidroizolacija vidi pod izbor materijala i odrzavaпje 219
nepropustljivost/vodootpomost kapci 218
koji tip da izaberete 218-219
hladni asfalt 427 prozori s ugradeпim roletпama 219
roletпe 219
zaluzine 219

1 kapija
automatizacija kapije 424-425
ispitivac baterije 281
Ьirапје kapije 418
dvokrilпa vrata 423
ispitivac faze 281 izbor dodatne opreme za kapiju 424
izbor sarki za kapiju 419
ivice izbor zasuna za kapiju 419
popravka 371 kupovina 418
ravni krovovi sa zastitnim ivicama 373 пaё:ini postavljaпja kapije 420
пoseci zid 423
izlivanje ploce odriavanje 423
izlivaпje р\оё:е izпad vazdusnog prostora 11 postavljanje stubova и meku podlogu 422
izlivanje рlоё:е na zemljanom nasipu 11 postavljanje vrata na zidane stubove 422

izolacija 29 katastar 464, 466, 477

izbor materijala za izolaciju cevi 350

kiper okov
izolacija cevi 349
postavljaпje kiper okova na prozor 218
izolacija cevi omotaё:ima od peпaste
gume 350-351
klesta
krov 29, 246
klesta (makaze) za seё:enje kaЬlova 281
podovi 29, 259
komЬinovana 32, 43
podna lajsna 259
papagajke 314
prirodna izolacija 243
stolarska 32
prozori 210-211, 215-217 spicangle 281
stolarija 29 za odvodne aпnature 314
tavan 245 za ploё:ice 114
teпniё:ka izolacija 18, 23 za rezanje рlоё:а od skriljca
tradicioпalпi i kompozitпi izolatori 243 za savijaпje cevi 314
zidovi 29, 241-242 za skidaпje izolacije 281
kofa za Ьоје 82
kotao
odГZavaпje kotlova 356
tipovi kotlova 354-356
kovano gvozde
Ьојепје 100
krov
alat za popravku krova 365
izolacija krova 246
kako odabrati crep 366
krovovi-terase 373
krpljeпje osteceпog filca 407
popravka ivica krova 37 l
popravka krova 367-370
popravka krova od talasaste
plastike 376
popravka metalпih krovnih uvala 371
popravka opsiva 372
proЬ\emi s krovom 364
ravni krovovi 19-20
zameпa filca па kosom krovu 406
zameпa opsiva 372
krovne uvale
popravka metalпih krovnih uvala 371
kuea
bezbedпost 457
osteceпja па sро\јпој straпi
kuce 377
ulepsavaпje fasade 392-393
kuca (kupovina) 460-466
basteпski zidovi i zive ograde 462
elektricпe iпstalacije 462
fasada 461
grejaпje i topla voda 462
hipoteka 466
ispitivaпje gradeviпe 460
kaпalizacioпe cevi 462
krovna koпstrukcija 46 l
kupoviпa preko ageпcije 463
kvalitet vode iz slaviпe 462
пekretпiпe u Srblji 464
osiguraпje staпova, kuca
i pokucstva 467
podovi 461
podrum 461
pregradпi zidovi 461
prozori i spoljпi stolarski radovi
staпje objekta 460
ugovor о kupoprodaji 465
zakoп о prometu пepokretпosti 465
kuca (preuredenje) 467-473
dodatпe prostorije 470
gradeviпski пedostaci 468
instalacije 468
koordiпacija radova 468
krovna koпstrukcija 469
пedostaci 468
пovi pregradпi zidovi 470
оЬпаv\јапје krova i potkrovnog
prostora 474
otvori па kuCi 469
podovi 470
popis radova 468
preuredeпje (adaptacija) kuce 468
promeпe koje cuvэju izgled prostora 472
prostor i prirodпa svetlost 469
raspored 468
staпje 468
veraпda 471
kuca (upoznajte svoju kucu) 8-29
dimпjaci 28
dvovodпi krovovi 19
izolacija i veпtilacija 29
kosi krovovi l 9
krovni pokrivac 20
krovni pokrivaci od kameпa 20
krovni pokrivaci od materijala
Ьiljпog porekla 20
krovni pokrivaci od ресепе gliпe 20
moпtazпi krovovi 20
поsеса koпstrukcija 22
odvodeпje kisпice 26
odvodeпje otpadпih voda 27
opsivka 20
plafoпi 25
pregradпi zidovi 24
prizemlje 11
prozori 17-18
ravni krovovi i krovovi s terasama 22
s\eme i grebeп 20
spoljasпji zidovi 1 О
spratovi 12
stepeпice 13
temelji 8
vi5evodni krovovi 19
vrata 15-16
kuca (zidanje) 475
сепа 476
gas, struja i telefoп 475
kupoviпa parcele 475
potpisivaпje kupoprodajпog
ugovora 476
pravo па korisceпje parcele 475
preprodaja 476
 produzeni radovi 476 lemljeпje 329-330
ugovor о prodaji gradevinskog lemljenje i zavarivanje 329-330
zemljista 476
urbanisticka dozvola 475 lepljeпje plocica 114-123
alat 114
kugle па vratima 203 kako pripremiti podlogu za plocice 116
lep�jenje plocica do pola zida 117
kupatilo lepljenje plocica do zidove 118
izbor lavaboa i Ьidea 336-337 lepljenje plocica oko kade 116
moпtiranje ugradnog lavaboa lepljenje plocica и uglovima 120
(sudopere) 343-345 priprema za lepljenje plocica 116
obnavljanje i popravka kade 338 proЫemi i resenja 123
oprema za tus 342
struja и kupatilu 295 let-lampa vidi pod plameпa grejalica 314
ugradnja nove kade 338-339
ugradnja tusa 341 letva (stap) za mereпje 444
zamena lavaboa
letva za postavljaпje plocica 114, 117
kvake za vrata 203
liЪela 33, 444

L liveпo gvozde
bojenje 100

lajsпe
loda 399
bojenje 98
izolac�ja 259
lokalпi urbaпisticki рlап 478
obnavljanje ukrasnog elementa
na podnoj lajsni 182
loz-ulje
obradivanje uglova podne lajsne 182
centralno grejanje 354
postavljanje i zamena podne lajsne 181
kao gorivo 352
postavljanje podne lajsne na suplji zid 182
peci 360
postavljanje podnih lajsni ivicu uz ivicu 182

luster/plafoпjera
lak
montiranje 290
tonirani 95

м
lakiraпje
parket 130
stolarija 95
mali rezac za cevi 314
lапепо uye
poliranje 96 malter
izbor maltera za lepljenje plocica 116
lameliraпi i presovaпi рапе} 55 kako da upotreЬite malter 445
manje popravke 366-387
lamperija priprema mesanog maltera 445
kako da pripremite zid ili plafon priprema za malterisanje 387
za oЫaganje 234 zatvaranje vecih гира u malteru 387
oЬlozite lamperijom zid ili plafon 236
postavljanje lamperije 235, 237 maljiC (drveпi cekic) 53
s mekom glavom 365
lavabo
izbor lavaboa 336 masina za lomljeпje kameпa 429
lepljenje plocica iza lavaboa 116
prednosti i mane razlicitih modela 337 ma5ina za skidaпje lepka pomocu pare 72
sastav lavaboa 336 upotreba ma5ine 77
masinska stega 53, 57, 314
о
merdevine 35
krovne merdevine 365 obelezac

merdevine za tavan 263 za spajanje 66

mere za merdevine 263

оЫоgе
merenje drveta 56 Ьiranje podne оЫоgе 126
materijali za staze, prilaze i terase 426

merenje i popravke 33
oЬlaganje poda od prirodnih materijala 127
ostecenja na spoljn�j strani kuce 377
pokrivanje poda tvrdim vlaknastim
mesalica za beton 435
plocama 128
postavljanje keramickih plocica 139
metal
postavljanje laminata 133
bojenje metala 99-1 ОО
postavljanje plocica od terakote 140
busenje rupa и metalu 44
postavljanje podne оЫоgе od plocica 135
ciscenje metala 75
postavljanje specijalnih оЫоgа 11 О
kako metalne elemente pricvrstiti za drvo 40
postavljanje vinila 143-145
zavrtanje vijaka и metalu 41
postavljanje vinil ploca i ploca od plute 136
pripremanje parketa za postavljanje
mistrija 444
podne оЫоgе 128
pripremanje poda pre postavljanja
montaini krovovi 20
podne оЫоgе l 27
rasporedivanje plocica 136
mozaik tapison 147-151
postavljanje mozaika 122 tapison р\осе 138
uklanjanje starih podnih оЫоgа 128
multimetar 281

odrzavanje i zatezanje 34

N odvijac videti i pod srafciger 33, 41

odvodenje
naizmenicni prekidaci 296
izbor dovodnih i odvodnih cevi 334-335
montiranje odvodne cevi 333
naslage belog praha па zidu 386
odvodne cevi 332
odvodenje kisnice 27, 313
nepropustlj ivost/vodootpornost
odvodenje otpadnih voda 27, 313
hidroizolacija podruma 388
pumpa za odvod otpadnih voda 337
hidroizolacija suterena 388
septicka јата 430
kako napraviti prorez za aluminijumsku lajsnu 195
nepropustljivost temelja i podruma 249
ogledalo
ostecenja na hidroizolacionim spojevima 388
fiksiranje ogledala drzacima 183
pazite na hidroizolaciju 429
kacenje ogledala vijcima 183
postavljanje hemijske hidroizolacije 388
prorez za aluminijumsku lajsnu 195 okovi s golim vijcima 69

nestanak struje 267 okovi s navrtkama 69

nezgodne popravke 80 okviri

bojenje 97
niskomontazni vodokotlic
delovi niskomontaznog vodokotlica 322 olovo 465
proЫemi и radu vodokotlica 322-323 kako da zamenite staklo zalepljeno
rad vodokotlica 321 olovom 210
oluci strujno kolo 296
bakami oluci 226 и basti 298
ciscenje oluka 378
montiranje i sastavljanje oluka 26 ostrice
oluci od РУС-а 26, 381 bru5enje ostrice 63
ostecenja na spoljnoj strani kuce 377
pocinkovani oluci 26
popravka spojeva oluka 379
popravka zardalog oluka 378
р
poravnavanje oluka 378
parcela (plac)
skidanje profilnih oluka 382
izbor i kupovina 475
pravo na koriscenje parcele 475
opruga za savijanje cevi 314, 328-329
(pred) ugovor о kupoprodaji
urbanisticka dozvola 475
opsivke dimnjaka 20, 364
popravka 372
parket
popravka napuklog opsiva 374
Ьiranje laminata 132
zamena 372, 374
bru5enje (hoЬ\ovanje) i lakiranje parketa 130
lakirani i polirani parket 126
osiguranje
menjanje parketa 129
osiguranje stambenog objekta 463 popravka parketa 129
osiguranje stanova, kuca i pokucstva 467 postavljanje lamelnog parketa 131
polica osiguranja 467 postavljanje laminata 133
posebno osiguranje 466 postavljanje laminata ро sistemu
klik klak 133-134
osiguraci 268, 271 postav�janje parketa od masivnog drveta 134
automatski osiguraci 271 preslaganje parketa 129
diferencijalni osigurac 266, 272 pripremanje parketa za postavljanje
diferencijalni osigurac "visoka osetljivost" 269 podne оЬ\оgе 128
patroni 271
sklopka 270 рес
sta uraditi kad osiguraё ,,iskoёi" 277 na loz-ulje 360
testiranje osiguraca 277 na petrolej 360
videti i pod struja na ugalj 360

osnova (podloga) рес od gline (meksicki rostilj) 453

izbor 84-85
papima 103 рес za grejanje vode 348
zamena р\оёа od skriljca 368-369
pergola
osnovni alat 32-35 Ьiranje pergole, luka i senice 399
izgradnja pergole 400
osvetljenje/rasveta
dodatno osvetljenje za sobne Ьiljke 300 pescar
elektricno osvetljenje 299 Ьiranje podne оЬ\оgе 126
Пuо rasveta 304
kako da izaberete rasvetu 297-298 pistolj
kako da malterisete povrsine oko svetiljki pistolj za lepljenje 53
na plafonu 224 za patrone (kartus) 35
kako da promenite visecu svetiljku 302
montiranje svetiljke s odvojenim prekidaёem 304 plafon
nova rasveta 30 l bojenje plafona 89
postavljanje "spotova" koji rade na nizak fiksiranje na plafone 47
napon 304-305 kako da pripremite plafon
rasveta na plafonu 231 za oЬ\aganje 234-235
rasveta s niskim naponom 303 kako da skinete stari plafon 231
 lepljenje tapeta na plafonu l l l
montiranje gipsane ploce na plafon
i saniranje ostecenja 230-23 l
oЬlozite lamperijom plafon 236-237
plafon od gipsanih ploca 25
plafon od letvi i gipsa 25
polozaj greda na plafonu 235
priprema plafona 74
proЬlemi s plafonom 25
sistemi fiksiranja za plafone lбl
zavnanje vijaka u zidove i plafone 41
plamena grejalica 314
plastika
zavnanje vijaka u plastici 41
ploca za mesanje maltera 444
ploeasti radijatori 358
ploee
izracunavanje broja plocica 136
kako zameniti vinil plocu 138
materijali za staze, prilaze i terase 426
popravka staza, prilaza i stepenista 44 l
postavljanje platfoпne na podlogu 397
postavljanje podne оЫоgе od plocica 135
postavljanje vini\ ploca i ploca
od plute 136-137
skidanje plocica i ploca 78
slaganje (rasporedivanje) plocica 136
ploce od raznih materijala
iverica 54, 55
lamelirana panel ploca 55
medijapan-ploce s vlaknima srednje
gustine 55
panel "tripli" 55
postavljanje poda od vlaknastih ploca 258
plocice
bu5enje plocica 121
fugovanje plocica 121
izracunavanje broja plocica 115
kako izabrati zidne plocice 115
lepljenje plocica oko prozora 118
postavljanje keramickih plocica 139-140
postavljanje mozaika 122
postavljanje plocica od terakote 140-14 l
secenje plocica ро meri 119
skidanje plocica 78
zamena polomljene plocice 123
pluta
Ьiranje podne оЫоgе 126
postavljanje ploca od plute 136
podlozna daska
dГZac podlozne daske 409
postavljanje podlozne daske 413
zamena podlozne daske 417
podovi 256-259
izolacija niskih podova l l
izolacija poda 259
kako da provucete kаЫ
od betona
od drveta 12
podno grejanje 356
pokrivanje poda tvrdim vlaknastim
plocama 128
polozaj greda na podu 235
popunjavanje malih 5upljina u podovima 129
popunjavanje supljina u podovima 129
postavljanje poda od vlaknastih ploca 258
prekrivanje poda 259
pucketanje u podu
sta uraditi ako pod skripi 257
podrum
hidroizolacija suterena i podruma 388
nepropustljivost temelja i podruma 249
police
Ьiranje nosaca za police 168
Ьiranje polica 162-163
ojacavanje polica 164
nivelisanje 165
podesivi sistemi polica 167
police ро meri 168
postavljanje fiksne police 165-166
postavljanje polica u uduЬljenje 166
poluga za vadenje eksera 365
postupak kad se па kuci pojave pukotine 8
postansko sanduce (prozorciC)
montiranje 204
povrsinski viЬrator 429
postavljanje Ыokova pomoc'u povтsinskog vibratora 434
pregrade
konstrukcija polica s odeljcima 170
police s vertikalnim pregradama 169
prekidaci
dvopolni prekidac 287
jednopolni prekidac 287
kako da namestite prekidac na savitljivom kaЬlu 287
kako da premestite elektricnu opremu 23 l
lepljenje tapeta oko prekidaca 107
modeli prekidaca 292
montiranje svetiljke s odvojenim prekidacem 304
 moпtiraпje svetiljke sa ugradenim prozori s krilima 18
prekidacem 304 trougaoпi prozori 208
popravke maltera Ьlizu prekidaca 224
popravka prekidaca па povlaceпje pukotine
razvodпe kutije 285 manje popravke zidova 386
staпdard za elektricпu bezbednost 293-294 popravka pнkotiпa па omalterisaпom zidu 386
pнkotiпe Ыizн odvodпih cevi 225
prekidac za daljinsko upravljanje 296 pнkotine izmedu zidova i prozora 206
sta ciniti ukoliko se pojave пaprsline na kuci 8
prikljucci zatvaranje rupa i pнkotina 80
klasicпi prikljucci od РУС-а 332
posebпi prikljucci za odvode 332
prikljucci za bakar 335
sрајапје bakamih cevi: mehaпicki spojevi 327-329
R
radijatori
prirodna vlakna
bojenje 99
biraпje роdпе оЫоgе 126
celicni radijatori 355
elektricпe grejalice s ventilatorom (kaloriferi) 358
providna/transparent Ьоја
elektricni radijatori s vodom 359
Ьојепје 90
komЬinovani 356
obrada providпe Ьоје krpom 91
lepUenje tapeta iza radijatora 108
obrada providпe Ьоје suпderom 91 liveni radijatori 355
zastita providпe Ьоје 91 пiskotemperatumi radijatori 356
od livenog aluminijuma 356
prozori нljni radijatori 359
Ьојепје prozora 99
dvostruko zastakljivaпje 18, 210-211 radla 314
izolacija prozora 210-211
kako da brzo zatvorite polomljeпi prozor 209 radna ploca (povrsina)
kako da izaberete pravi model prozor 208 нgradnja radne ploce u kuhinji 186-187
kako da пamestite РУС prozor па stari ram 212
kako da popravite rasklimaпi ram па prozoru 205 ravni krovovi ili krovovi-terase 22-23
kako da postavite kiper okov 218
kako da zameпite drveпe prozore 213-214 ravni (parapetni) krovovi 24-25
kako da zameпite staklo 209 basta 25
kako da zameпite staklo zalep�jeпo olovom 210 izbor materijala za 373
kako da zapusite pukotiпe oko prozora 215-216 popravka 374
lepljenje plocica oko prozora 118 prekrivaпje parapetnog krova
lepljenje tapeta oko prozora 109 Ьitumeпom 374
materijal za prozore 212 sa zastitпim ivicama 373
пadprozomici i potpore 17
osteceпja na spoljnoj strani kuce 377 razvodna kutija 283
podloga 214
proЫemi s metalnim ramom 207 razvodna tаЫа 271
prozori koji se tesko zatvaraju 204 instaliraпje 275-276
pukotine izmedu zidova i prozora 206 videti i pod struja
tretiranje trulih povrsina 390-391
rda 75, 207
prozori (modeli)
klasicni prozori 208 reПektori 299, 301
klizni prozori 208
krilпo-nagnuti prozori 18 rende 53
krovni prozori 208 elektricпo 63
lucпi prozori 208 upotreba 63
okrugli prozori 208 vodica za noz 53
prozori na isturanje 208 rende-turpija 53, 62
renoviranje izbor Пuо sijalice 303
radovi 48--49 kompaktne 301
razliciti modeli sijalica 300
rezac za plocice 114 sa uzarenim vlaknima 299, 301

riЬnjak (jezerce) sijalicno grlo

postavljanje korita za ribnjak 455 kako da promenite sijalicno grlo 291
postavljanje ribnjaka s plasticnom folijom 454
skele 365
roletne
postavljanje l 77 slavine
izbor 340
rostilj jednorucne baterije 340
postav\janje rostilja 453 postavljanje slavine 346
vrste rostilja 453 slavine koje cure 316
slavine za mesanje vode 340
rucni pobljac 429 spajanje spoljasnje slavine 348

rukohvat sleme 22
montiranje novog rukohvata 262
ponovno pricvrsCivanje rukohvata 262 slika
zamena rukohvata s balusterima 262 kacenje slike 182-183
kako da okacite sliku 39
rupe
bu5enje rupa 44 slivnik
zatvaranje/popunjavanje rupa 49, 80 Шсеnје i odГZavanje slivnika 384
maskiranje ili podizanje poklopca sahta 430
zamena ostecenog slivnika 384

s smese za drvo 81
sajla 314
solama energija 352, 361
sastavljanje namestaja iz delova
sastavljanje l 72 spajanje
sklapanje namestaja iz delova 1 70-171 kad voda curi na spoju 310

sklapanje stola za racunar 1 73 na vertikalnim odvodima 313

pripremanje zica za povezivanje 282

secenje/rezanje provodnici 283

alat za secenje spoljasnje slavine 348
rezanje unutar р\осе 5 l sudopera 345

senica spajanje drveta

izbor izmedu pergole, luka i senice 399 koriscenje obelezaca 66
izgradnja senice 401-412 ojacavanje spojeva 69
osnovne tehnike spajanja 65
septicka jama pomocu plocastih tiplova-kekseva 67
odvodenje otpadnih voda 4 30 spajanje drvenim tiplovima 66
spajanje na preklop и oЬ\iku slova Т 68
sifon spajanje u oЬ\iku krsta 68
izbor 332 spoj zleЬ-pero 68
montiranje 333 ugaono spajanje 67
ugaono spajanje na preklop 67
sijalice
dodatno osvetljenje za sobne Ьiljke 300 spojevi
Пuо 299 dilatacioni spoj 439
halogene sijalice 299, 301 fuge 116
 fugovanje plocica 121
hemijska hidroizolacija 388
izbor diht gume 215
izolaciona traka za prozore 215-2 l6
malterski 206
nanosenje silikona 217
pur репа 206
razliciti dihtunzi za prozore 217
silikonski 206
spojnice69
standard za elektricnu
bezbednost293-294
stege sa navojnim vretenom53
stepenisni prostor13
stepeniste13-14
bojenje stepenista 98
konstruisanje stepenista 14
lepljenje tapeta u stepenisnom
prostoru 112
popravka slomljenih balustera 261
popravka stepeniSta koje skripi 260
postavljanje tepiha na stepeniste 152
rukohvat 262
stepenisni prostor 13
struktura stepenista 260
zamena rukohvata s balusterima 262
staklenik
montiranje staklenika 405
staklo
popravka naprslog stakla 210
zamena prozorskog stakla 209, 214
videti i pod struja
stolarija
bojenje stolarije 94
lakiranje stolarije 95
popravka stolarije 48
stolarska klesta32
stolarska kutija za secenje
sa zarezima52, 57
stolarski radovi 52-69
alat za stolarske radove 52-53
aluminijumski prozori 212
celicni prozori 212
drveni prozori 212
PVC prozori 212
stolarski sto па rasklapanje35, 314
elementi za fiksiranje na stolarskom
stolu 53
koriscenje drvenog podmetaca 57
strugac72
struja266-307
alat za elektricne instalacije 281
automatski osiguraci 271
bezbednost: osnovna pravila 268
da li su instalacije bezbedne 270
daljinsko uprav!janje rasvetom 291
diferencijalna strujna zastita 272-273
diferencijalni osigurac 266, 269, 272
dodavanje antenskog prikljucka za drugi
televizor 306
dodavanje uticnice na postojece strujno
kolo 286
dovodenje struje 270-271
elektricna ko!a i njihovo funkcionisanje 275
elektricno osvetljenje 299
Пuо rasveta 304
hitni slucajevi 267
kako da namestite utikac sa uzemljenjem 287
kako da napravite produzni kаЫ 284
kako da popravite prekidac na povlacenje 302
kako da povecate bezbednost 269
kako da pripremite zice za povezivanje 282
kako da promenite sijalicno grlo 291
kako da promenite visecu svetЩku 302
kako da obracunate potrosnju 277-279
kako da sprovedete novo strujno kolo 288-289
kako da uticnicu s jednim otvorom zamenite
dvostrukom ili trostrukom uticnicom 284-285
kupatilo: postovanje zona 295
naizmenicni prekidaci 296
nova rasveta 301
odvajanje i komЬinovanje signala za ТV
i muzicki stub 307
osnovne elektricne sheme 296
osvetljenje u basti 298
postavljanje "spotova" k�ji rade na nizak
napon 304-305
povezivanje provodnika 283
provodnici 279-280
razvodna tаЫа 275-276
sklopka 270
spajanje koaksijalnog utikaca 307
standard za elektricnu bezbednost 293
strujno kolo za rasvetu 296
sta uraditi kad osigurac ,,iskoci" 277
tarife za domacinstva 278-279
uticnice 282
uzemljenje 273
uzemljenje metalnih sudopera 345
strujni udar267
stubovi (za ogradu) stokovi
fiksiraпje stubova па stnnim povrsiпama 411 izolacija 29
izbor stubova 409 stok па vratima se klima 192
ојасаvапје 421 truli stok 193
popravka vrha stuba 416
postavljaпje ograde 410-412 sume 34
postavljaпje ostalih vrsta ograde 414-415
postavljaпje рапеlпе ograde па stubove 412
postavljaпje zatvoreпe vertikalпe ograde
па stubove 412
т
pricvrscivaпje drveпog stuba za zid 411
tapete 101-113
sprecavaпje truljeпja stubova 409
alat 101
ucvrscivaпje stubova betoпom 400
kako izabrati tapete i lepak 102
upotreba betoпskih stubova 412
koliko је rolпi potrebпo 103
zameпa stubova 416
Јерlјепје tapeta 104
Јерlјепје tapeta па plafoп 111
sudopera
Јерlјепје tapeta па proЫematicпim
alat za odcepljivaпje sudopere 314
mestima 107-109
Јерlјепје plocica iza sudopere 116
Јерlјепје tapeta и stepeпisпom
modeli i dimenzije sudopera 343
prostoru 112
odcepljivaпje sudopere 319
Јерlјепје tapeta и uglovima 106
sudopere od komЬiпovaпih materijala 345
proЫemi i reseпja 113
ugradпja sudopere 187
saveti za kupoviпu tapeta 103
uzemljeпje metalпih sudopera 345
skidaпje tapeta 76
zameпa sudopere 343

tapison
alat za postavljaпje tapisoпa 147
Ьirапје роdпе оЫоgе 126
Ьirапје tapisoпa 147
saЫoni 93 fiksatori za tapisoп 147
za Ьојепје 93 gumiraпi/suпderasti tapisoп 148-149
kako ocistiti mrlje 5 tapisoпa 155-157
sarke obnavljaпje osteceпog tapisoпa 154-155
Ьirапје sarki 194 postavljaпje tapisoпa s gumiraпom
kako da ojacate sarke 202 podlogom 150-151
postavljaпje rasklapajucih tapisoп ploce 138
brodskih sarki 197 upotreba masiпe za cisceпje tapisoпa 155
vrata s klasicпim sarkama 197
tavan
sarke na vratima 418-419 izolacija tavaпa 246
оЫаgапје tavaпskog otvora 246
skriljac (ploce) ugradпja merdeviпa za tavaп 263
Ьu5епје rupa 368
poluga za vadeпje eksera 365 teflonska traka 314
popravka krova od skriljca 338-369
privremeпa popravka crepa ili ploce televizor
od skriljca 367 dodavaпje aпteпskog prikljucka
sесепје ploca od skriljca 368 za drugi televizor 306
odvajaпje i komЬiпovaпje signala
sljunak 427 za ТУ i muzicki stub 307

spahtla 32, 33 temelji 8

alat za postavljaпje temelja 429
sraf vidcti pod vijak izolacija temelja 249
materijali za staze, prilaze i terase 426
srafciger videti pod odvijac 33 mereпje temelja 446
 postavljanje trakastih temelja 446 ugaona reperna daska 444
priprema temelja za stazu, prilaz ili terasu 428
ugaonik 52
tepih komЬinovani 52, 56
stavljanje tepiha preko stepenica 152-153 stolarski ugaonik (vinkla) 52
univerzalni 52
terakota 241 upotreba ugaonika za spajanje drveta 65
izbor materijala 126 zidarski ugaonik 445
postavljanje роlоёа od terakote 140-141
ugradna razvodna kutija 285
terase
izbor mesta za drvenu terasu 396 ugradni kamini 360
izgradnja terase 433
maskiranje ili podizanje poklopca ukrasni elementi
sahta 430 bojenje ukrasnih elemenata 93, 98
materijali za terase 426 obnavljanje ukrasnog elementa
odvod otpadnih voda 430 па podnoj lajsni 182
postavljanje Ыokova pomocu postavljanje raznih ukrasnih elemenata 179
povrsinskog viЬratora 434 uklanjanje ukrasnog elementa 179
postavljanje рlоёа terasu 431-4 32
priprema temelja za terasu 428 univerzalni ugaonik 52

testera urbanistiёka dozvola 477

elektriёna kruzna testera (cirkular) 52, 59
krunska testera 52, 59 utiёnice
lisna testera s finim zupcima 32, 37 bezbednost 294
rezbarska testera 52, 58 koliko је utiёnica potrebno
ruёna (lisna) testera 52, 57 u jednoj prostoriji 284
testera s okruglim vratom 52, 58 lepljenje tapeta oko utiёnice 107
testera sa okruglim listom 114 modeli utiёnica 286
testera za metal (Ьonsek) 32, 37, 314 popravka maltera oko utiёnice 224
ubodna testera 34, 50 premestanje elektriёne opreme 231
produzni kaЬlovi s viSe izlaza 282
tiplovi 67, 170-171 razne utiёnice 282
spolja5nje utiёnice 298
truljenje za vecu bezbednost 269
spreёavanje prodiranja vlage 391 zamena utiёnice s jednim otvorom
spreёavanje truljenja stubova 409 dvostrukom ili trostrukom utiёnicom 284-285
tretiranje trulezi 240, 390-391
tretiranje trulcii u drvetu utikaёi
па prozorima 390-391 kako da namestite utikaё
zamena trulog drveta 390-391 sa uzemljenjem 287
razliёiti modeli 282
turpija za drvo videti pod drvo spajanje koaksijalnog utikaёa 307

tus uzarena vlakna videti pod sijalice

oprema za tus 342
ugradnja tusa 341

vw
u valjak
bojenje valjkom 87
ugalj odГZavanje 88
centralno grejanje па ugalj 355 za nanosenje Ьоје 83
ugalj kao izvor energije 352
peёi/sporeti 360 vazdusni prostor 11
ventilacija
instaliranje ventilatora 244
kuce 29
omogucavanje ventilacije
iza dasёica !amperije 234
vodite raёuna о ventilaciji 216
ventilator
instaliranje 244
ventili 310
na radijatoru 357
otpustanje zaglavljenog propusnog
ventila 310
postavUanje termostatskih ventila 357
pronalaienje ventila/glavne slavine 311
veranda 470
vijak
izbor vijaka 41
kaёenje ogledala vijcima 183
vadenje starih vijaka 42
vijci za fiksiranje na zidu 160-161
vinil
izbor materijala za oЬlaganje poda 126
kako zameniti vinil ploёu 138
postavljanje komada vinila 143
postavljanje vinil рlоёа 136
postav!janje vinila bez spoja 144
postavljanje vinila na maloj povrsini 146
postavljanje vinila и rolnama 143
visak 101, 398, 399, 444
vlaga 10
kako spreёiti prodiranje v!age 388
na betonskom podu 249
otkrivanje vlage 389
tretiranje vlage 388
utvrdivanje uzroka v!age 248
zastita od vlage pomocu sredstva
na bazi silikona 386
voda
izolacija cevi za toplu i hladnu vodu 349
kucne vodovodne insta!acUe 311
kvalitet vode 347
odvodenje kiSnice 27, 313
odvodenje otpadnih voda 27, 313
omeksivaё vode 312
proizvodnja tople vode 348-349
pumpa za odvod otpadnih voda 337
raz!iёiti vodovodni sistemi и kuci 312
sakup\janje kisnice 27, 381
septiёka јата 430
uredaji za ustedu vode и toaletu 323
vodoinstalaterski radovi 31О-351
alat 314-315
Ьiranje slavina 340
hitne vodoinstalaterske intervencije 310
ispustanje vazduha 318-319
izbor dovodnih i odvodnih cevi 334-335
izbor materijala za izolaciju cevi 350
izolacija cevi 349
izolacija cevi omotaёima od penaste
gume 350-351
klasiёni prikljuёci od РУС-а 332
kucne vodovodne instalacije 311
lavaboi i Ьidei 336-337
maskiranje cevi 331
montiranje odvodne cevi i sifona 333
montiranje ugradne sudopere 343-345
obnavljanje i popravka kade 338
odёepljivanje sudopere 319
odvodne cevi 332
odvodenje vode 313
oprema za tus 342
popravka probusene cevi 318
posebni prikljuёci za odvode 332
postavljanje slavine 346
proizvodnja tople vode 348-349
razliёiti vodovodni sistemi u kuCi 312
sifon 332
slavine koje cure 316-317
spajanje bakamih cevi: mehaniёki
spojevi 327-329
spajanje bakamih cevi: zavarivanje
i lemljenje 329-330
spajanje plastiёnih cevi
sa ёeliёnim 330-331
toalet 320 videti i pod wc solja
ugradnja nove kade 338-339
ugradnja tusa 341
zamena sudopere 343
vrata
balkonska i klizna vrata 15
bojenje vrata i okvira
dodatna oprema za vrata 204
izbor ulaznih vrata 15
kako da izaberete sarke 194
kako da izvedete luk 233
kako da namestite ulazna
ili sobna vrata 194
kako da promenite smer otvaranja
vrata 196
kako napraviti prorez za lajsnu 195
kvake, kugle i ostala oprema 203
lepljenje tapeta oko vrata 107
 ...,

zz
metalna vrata l 6

modeli vrata 198

zaptivanje
namestanje vrata 195
kako izabrati naёin zaptivanja 80
ostecenja na spoljnoj strani kuce 377
silikonski spojevi 81
popravke па vratima 190
zaptivna pena 80
postavljanje duplih vrata 197 zatvaranje malih pukotina i гира 80-81
postavljanje i zamena dovratnika 180
postavljanje unutrasnjih vrata 197 zaptivanje prozora 215-217

postavljanje vrata s klasiёnim

zaptivne mase
sarkama 197
izbor odgovarajuceg premaza 48
skracivanje vrata 194
zaptivne mase za drvo 81
svetlamici i fiksni prozori 16
unutra5nja vrata 15 zarezi, stolarska kutija za secenje sa 52, 57

vrata (modeli) zastita i bezbednost 73

drvena 16
zavarivanje i lemljenje 329-330
klizna balkonska vrata 198
klizna vrata 198
zidni drzaci 160-161
harmonika vrata 198

protivpozama vrata 198 zidovi

ravna vrata 198 alat za zidanje zida 444-445
bojenje zidova 89
spolja5nja panelna vrata 198
bojenje zidova providnom bojom 90-91
spoljasnja puna vrata sa izolacijom 198
fiksiranje za pune zidove
spoljasnja zastakljena PVC vrata 198
fiksiranje za suplje zidove 161
vrata od dasaka 198 izolacija zidova 242
vrata od PVC-a 16 kako da oЫozite zid dekorativnom opekom 237
vrata s ukrasnim elementima 198 kako da popravite i ојаёаtе uglove 224

vrata sa zvuёnom i termiёkom kako da zatvorite гире na zidu koji ima letve i malter 225
lepljenje р\оёiса do pola zida 117
izolacijom 198
lepljenje ploёica ро celom zidu 118
vrata za potpunu bezbednost 198
naёin zidanja zida 444-445
vrata "2aluzine" 198
oЫozite lamperijom zid 236
ојаёајtе osteceni ugao 225
wc solja ponovno fugovanje 386, 388-389

izbor dodatne opreme 320 postavljanje na zid 46-47

priprema zidova ili plafona za postavljanje
montiranje WC solje s niskomonta2nim
lamperije 234-235
vodokotlicem 325
priprema zidova za ukrasne elemente 74
odёepljivanje solje 5 dvostгиkim sifonom 324
pucketanje u zidovima 351
odёepljivanje WC solje 323 spoljasnji zidovi 10
popravka solje koja curi na ispustu 324 zavrtanje vijaka и zidove 41
proЫemi и radu vodokotlica 322-324 zidanje potpomog zida od cigle 449

proЬlemi и radu WC solje 323 zidanje samostojeceg zida 447

zidovi od cigala (opeke) 15, 447
rad vodokotlica 321

skidanje solje s vodoravnim ispustom 324

zidovi koji pregraduju susedna dvorista 472, 479
skidanje solje sa vertikalnim
ispustom 324-325 zvekir 204
uredaji za ustedu vode и toaletu 323 zvucna izolacija 242

visece wc solje 320, 325-326

zaluzine 219
wc solja i vodokotlic 320

zamena WC solje 324

zicane ograde 408
ISBN 978-86-7928-146-3

91 !1llll�ll�11 !111 1 1IШll