AMANDA KVIK

Prevela
Branisalava Maoduš

Naziv originala:
Amanda Quick
THE GIRL WHO KNEW TOO MUCH

VULKAN
IZDAVAŠTVO
Beograd, 2018.
 Ova knjiga posvećena je mojoj predivnoj
urednici Sindi Huang, koja je rekla:
“ Samo napred!”

Hvala ti što si verovala u mene i u ovu knjigu.

~3~
 Prvo poglavlje

Apstraktna slika na zidu spavaće sobe bila je naslikana svezom

krvlju.
Čistobeli otmeni budoar bio je sav isprskan. Krv je natopila srebrnu
satensku večernju haljinu mrtve žene i tepih ispod njenog tela. Natopila
je i belt baršun ljupke stolice ispred lepog toaletnog stočića.
Ana Haris je pomislila da je sigurno kročila u košmar. Prizor prosto
nije mogao biti stvaran. Spavala je i sanjala.
Ali odrasla je na farmi. Lovila je jelene sa dedom. Pecala i čistila
ribu. Pomagala je kravama da se otele. Znala je o ciklusu života i umela
je da oseti miris smrti.
No, ipak nije mogla da izađe iz sobe a da se ne uveri. Helen je ležala
na boku, licem okrenuta prema zidu. Ana je čučnula pored njenog tela i
pružila ruku da potraži puls. Nije ga pronašla, naravno.
Ali pronašla je pištolj. Mali. Ležao je na tepihu, nedaleko od
Helenine desne ruke. Odreagovala je instinktivno - u tom trenutku nije
razmišljala - i uzela oružje.
Tada je ugledala poruku. Helen ju je ispisala svojom krvlju na
tapetu sa srebrnom reljefnom šarom tik iznad uzglavlja. Beži.
U tom trenutku Ana je shvatila da je savršeni život koji je vodila
poslednjih godina bio iluzija. Realnost je bila mračna bajka.
Beži.
Požurila je niz hodnik do svoje divne plavo-bele spavaće sobe,
izvukla kofer iz ormana i počela da baca odeću u njega. Kao i cipele i
haljina na njoj, gotovo sva njena odeća bila je nova, dar njene
velikodušne poslodavke.

~4~
 Ne mogu da dozvolim da moja lična sekretarica izgleda kao da se
odeva u prodavnici polovne odeće, rekla je Helen nekoliko puta.
Ana se toliko tresla da je jedva uspela da zatvori i zakopča kofer. Uz
napor se podigla s kreveta.
Vratila se do ormana i uzela kutiju za cipele sa gornje police. Bacila
je poklopac u stranu i posegnula za novcem koji je skrivala u njoj. Bila je
u kasnim adolescentnim godinama kada je, pre nekoliko godina, berza
pala, pa kao i mnogi drugi nije imala poverenja u banke. Svoju
dragocenu ušteđevinu je držala pri ruci, u kutiji za cipele.
Zaledila se kad je videla šta se još u njoj nalazi.
Novac, sasvim sigurno - previše novca.
Kako je većinu njenih troškova plaćala njena poslodavka, uspela je
da uštedi dosta u toku godine, ali ni približno sumu koja se nalazila u
kutiji. Sigurno je Helen ostavila taj novac. Bilo je to jedino objašnjenje,
mada ni ono nije imalo smisla.
Pronašla je i malu, u kožu uvezanu knjigu i pismo ispisano na
Heleninom skupocenom papiru za pisma.

Draga Ana,
Ako ovo čitaš, onda sam počinila najveću grešku koju jedna žena
može da počini - zaljubila sam se u pogrešnog muškarca. Plašim se da
nisam osoba za kakvu si me smatrala. Izvini zbog obmane. Uzmi svesku,
novac i automobil. Spasavaj goli život. Idi što je dalje moguće i nestani.
Jedini izlaz ti je da postaneš neko drugi. Ne smeš verovati nikome - ni
policiji ni FBI-ju. I nikada ne veruj ljubavniku.
Volela bih da mogu da ti napišem sjajne preporuke, kakve zaslužuješ.
Ali za tvoje dobro nikome nikada ne smeš reći da si radila za mene.
Što se tiče sveske, mogu samo da ti kažem da je opasna. Nisam ni
pokušala da je rastumačim. Savetujem ti da je uništiš, ali ako se desi
najgore, možda ćeš moći da je iskoristiš kao prednost u pregovorima.
Oduvek sam smatrala da smo ti i ja jedinstvene - žene same na svetu,
primorane da se oslanjaju na svoju pamet.
Želim ti sve najbolje u novom životu. Idi što je moguće dalje od ove
kuće i ne osvrći se.
S ljubavlju,
Helen

~5~
 Helen Spenser je bila hrabra, pustolovna i odvažna - žena
modernog doba. Živela je sa strašću i entuzijazmom. I Ana je poslednje
godine provela u tom blistavom, brzom svetu. Ako je Helen rekla da
mora da beži, onda je po Anu važno da pobegne.
Ispraznila je sadržaj kutije za cipele u svoju tašnu. Oklevajući
nekoliko sekundi, stavila je i Helenin mali pištolj. Zatvorila je tašnu,
uhvatila je jednom rukom, podigla kofer i žurno izašla u hodnik.
Dok je prolazila pored Helenine sobe, trudila se da ne gleda u telo,
ali nije mogla da se odupre.
Helen Spenser je bila zanosno lepa, anđeoska plavuša sa
svetlucavim plavim očima. Bogata, šarmantna i graciozna, i dobro je
plaćala svoje malobrojno osoblje, uključujući i svoju sekretaricu.
Zauzvrat je zahtevala odanost i potpunu diskreciju kad je reč o njenim
naoko sitnim ekscentričnostima, kao što je povremena želja za
privatnošću i neobičan raspored putovanja.
Kao i ostali članovi malobrojnog osoblja vile - sredovečna domaćica
i batler - Ana je rado ispunjavala Helenine zahteve. Bio je to život kao iz
bajke, ali te noći se završio.
Ana je sišla u prizemlje. Oduvek je znala da njena sreća neće
potrajati. Siročad je veoma rano razvijala realističan pogled na život.
Prošla je pored Helenine radne sobe. Pogledala je unutra i videla da
su vrata sefa otvorena. Lampa na stoluje bila uključena. U sefu se
nalazila plava baršunasta torbica. Možda će ono što se u njoj nalazi
objasniti šta se desilo. Spustila je kofer na pod, prešla radnu sobu i
gurnula ruku u sef. Uzela je torbicu i olabavila kanap kojim je bila
stegnuta, pa istresla sadržaj na sto.
Na svetlosti lampe zasjali su smaragdi i dijamanti. Ogrlica je bila
teška i staromodne izrade. Izgledala je veoma skupoceno. Helen je imala
veoma kvalitetan nakit, ali Ana je bila sigurna da tu ogrlicu nikada nije
videla. Nije bila u Heleninom stilu. Možda je porodično nasleđe.
No, važnije pitanje je bilo zašto je ubica otvorio sef i ostavio tako
skup predmet?
Jer je tražio nešto drugo, pomislila je. Svesku.
Vratila se u hodnik, uzela kofer i požurila napolje. Na prilaznom
putu ju je čekao sportski pakard kupe, koji je Helen insistirala da joj
kupi. Ubacila je kofer i kutiju za cipele u prtljažnik i sela za volan -
umalo se onesvestila od olakšanja kad se dobro naštelovani motor
pokrenuo iz prvog pokušaja.
~6~
 Uključivši svetla i ubacivši u brzinu, krenula je dugačkim, vijugavim
prilaznim putem, prošla kroz kapiju i udaljila se od vile.
Snažno je stegla volan i naterala sebe da se usredsredi. Te noći nije
saznala sve tajne Helen Spenser, ali otkrila je dovoljno da joj nešto bude
kristalno jasno: mora da ode što dalje od Njujorka.
Uski planinski put krivudao je i uvijao se sve do doline, pa je
putovanje bilo mučno za sve koji na njega nisu navikli, naročito noću.
Ali nju je deda naučio da vozi kad je imala trinaest godina i vežbala je na
lošim planinskim putevima. Znala je kako da se izbori s oštrim
krivinama i veoma je dobro znala planinski put. Mnogo puta je za
godinu dana vozila svoju poslodavku do stana na Menhetnu i nazad u
osamljenu vilu.
Helenin verni batler, gospodin Bartlet, bio je njen šofer pre nego što
je Ana stigla u vilu. Ali Bartleta je počeo da izdaje vid. Helen je, tražeći
novog vozača, unajmila Anu i bila je oduševljena kad je shvatila da je
njena nova sekretarica, osim što je vešt stenograf, i spretan vozač.
Poštedela si me traženja šofera, rekla je.
Helen je imala minimalan broj zaposlenih. Nije bila škrtica -
naprotiv, bila je veoma široke ruke - ali je svima jasno stavila do znanja
da ne želi da mnogo ljudi boravi u vili. Te noći Ana je pomislila da je
Helen ograničila broj zaposlenih zbog tajni koje je krila.
Bila sam užasno naivna.
Oduvek se dičila svojim hladnim, realističnim pogledom na svet. U
položaju u kom se nalazila nije smela sebi da dozvoli luksuz optimizma,
nade i osećajnosti. Smatrala je da je izuzetno intuitivna i pronicljiva i da
ume da pročita ljude. Ali grešila je, a posledice su često bile
katastrofalne.
Stigla je do malog usnulog sela u podnožju planine i izašla na glavni
put. Kako nije bila kadra da jasno razmišlja i doseti se kuda da ide,
nasumično je pratila put prolazeći kraj gradića.
Beži.
Vozila je besciljna čitav naredni dan, stala bi samo da natoči benzin
i pojede sendvič. Kad je pala noć, iscrpljenost ju je naterala da se
zaustavi u jednom auto-kampu. Vlasnici nisu tražili da se predstavi,
samo da plati privatnu prikolicu i topao obrok.
Sručila se na poljski krevet i spavala nemirno do zore. U
grozničavim snovima se spasavala od nevidljive pretnje, a Helen ju je
terala da beži brže.
~7~
 Probudio ju je miris kafe. Kamion za isporuku novina je stigao dok
je doručkovala ono što joj je pripremio par koji je vodio kamp. Kupila je
novine i otvorila ih osećajući strepnju i radoznalost. Vest o ubistvu
Helen Spenser nalazila se na naslovnoj strani.
Brutalno ubistvo bogate njujorške pripadnice visokog društva.
Njena lična sekretarica je nestala. Traži se zbog ispitivanja. Ukradena
ogrlica pronađena u sefu mrtve žene.

Ana se od šoka zaledila. Bila je osumnjičena za ubistvo Helen

Spenser. Setila se Heleninog upozorenja: Ne smeš verovati nikome - ni
policiji, ni FBI-ju. I nikada ne veruj ljubavniku. Posle Bredlija Torpa nije
imala nikoga. Taj ponižavajući debakl je bio poslednja prilika u kojoj ju
je intuicija tako spektakularno izneverila.
Povratila se sa ivice bezumne panike. Bila je ponosni diplomac
Gilbertove škole za sekretarice. Gilbertove devojke nisu paničile. Učili
su je da uspostavi kontrolu nad haosom. Znala je kako da postavi
prioritete.
Najpre mora odabrati odredište. Ne može besciljno da vozi
Istočnom obalom. Sama pomisao na to da beži nedeljama, mesecima ili
godinama bila je dovoljna da joj pokida nerve. A i novac neće trajati
doveka. Pre ili kasnije moraće negde da se sakrije. Dođe do daha.
Pronađe posao. I izmisli nov život.
Nije jedina provela noć u auto-kampu. I drugi su se okupili na
doručku, željni da što pre krenu na put. Neobavezno su ćaskali,
razmenjivali putničke priče. Svi razgovori su počinjali na isti način.
Kuda idete?
Čulo se mnogo odgovora, ali jedan se naročito isticao jer je pobudio
radoznalost, čuđenje i potvrdno klimanje glavom nekoliko ljudi za
stolom.
Odluku je donela i pre nego što je završila doručak Uradiće ono što
su mnogi činili kad su bili primorani da izgrade nov život. Krenuće u
mitsku zemlju na zapadu, gde nepregledni plavi okean svetluca pod
nebom bez oblaka, gde stabla pomorandže ljudima rastu u dvorištu. U
zemlju u kojoj slavni ljudi stvaraju magiju na filmskom platnu i u
slobodno vreme se upuštaju u škakljive skandale. U zemlju gde su svi
suviše zauzeti izmišljanjem budućnosti da bi marili za to što ona nema
prošlost.
Sela je za volan i krenula na zapad.

~8~
 Usput je smislila novo ime: Ajrin Glason. Zvuči holivudski, pomislila
je. Auto-put koji će je odvesti u budućnost pronašla je baš tamo gde su
drugi putnici rekli da se nalazi - u centru Čikaga. Rutom 66 stići će do
Kalifornije.

~9~
 Drugo poglavlje

“Nisi obavio zadatak”, Grejam Enrajt je prekrstio ruke na stolu.

“Smaknuo si Spenserovu. A sveska?”
Džulijan je stajao ispred art-deko portreta na zidu i posmatrao ga
predanim izrazom poznavaoca. Mogao je i da prođe kao poznavalac
ukoliko bi to bilo potrebno. Imao je izvanredno obrazovanje, znao je
mnogo o lepim umetnostima, a bio je i izvanredan glumac.
Sa vešto oblikovanom frizurom, modernim odelom, savršeno
vezanom kravatom i otmenom džepnom maramicom izgledao je kao da
u slobodno vreme igra polo. Njegov akcenat i maniri govorili su da je on,
bez sumnje, poreklom iz bogate porodice sa Istočne obale, i to nije bila
gluma. Džulijanovi preci nisu stigli na Mejflaueru, ali bili su na palubi
jedrenjaka koji je pristao nakon njega.
“Pretpostavljao sam da će sveska biti u sefu Spenserove”, rekao je
Džulijan. Izgledao je i zvučao kao da mu je dosadno. “Logično, očekivao
sam da se tamo nalazi, pa sam ga obio. Uzgred, bilo mi je potrebno
nekoliko minuta za to. Kad sam shvatio da prokleta sveska nije unutra,
pretražio sam ostatak spavaće sobe. Nemoguće je bilo pregledati čitavu
kuću. Ta stara vila je ogromna.”
“Spenserova je verovatno imala još jedan sef, možda skriven u
podu.”
Džulijan je duboko udahnuo dim cigarete. Bile su francuske. Veoma
skupe. Veoma ekskluzivne.
“Šta si očekivao?” rekao je. Nije sklanjao pogled s portreta. “Da
podignem sve podne daske u potrazi za skrivenim sefom? Izvini, nisam
stolar. Ne bavim se renoviranjem kuća.”

~ 10 ~
 “Nije trebalo da se otarasiš Spenserove dok se ne dokopaš sveske.”
“Držala je pištolj u fioci stočića. U nekom trenutku je postala
sumnjičava. Posegnula je za oružjem. Nisam imao izbora. Nisam ja kriv
što nisam mogao da pronađem prokletu svesku.”
“Klijent neće biti zadovoljan.”
“To je tvoj problem, ne moj. Ti si uprava. Ja sam samo agent
prašinar, sećaš se? Istina, ja sam tvoj jedini agent prašinar, ali ipak sam
samo plaćena radna snaga.”
Grejam je ignorisao žaoku. “Firma Enrajt i Enrajt se obavezala da će
pronaći svesku i otarasiti se svakoga ko bi mogao da je se domogne.
Očekujem da obaviš zadatak do kraja.”
Džulijan se okrenuo. “Rado ću se dodatno raspitati, ali želim nešto
zauzvrat.”
Grejam je s naporom obuzdao narav. Nije bio u poziciji da se
pogađa. Reputacija firme Enrajt i Enrajt je bila na kocki. “Šta želiš?”,
upitao je. “Unapređenje u potpredsednika firme.”
Grejam se pretvarao da pažljivo razmišlja. Zatim je kratko klimnuo
glavom.
“Dobro”, rekao je. “Ali očekujem rezultate, i to što pre.”
Džulijanove senzualne usne blago su se izvile. Njegove poput
dragulja zelene oči su zainteresovano zasvetlucale. “Brine te ugovor, zar
ne?”
“Želim da se posao obavi na zadovoljavajući način, da. Novi klijent
ima veoma duboke džepove i široka interesovanja. Ako ovo uspešno
završimo, smeši nam se mnogo poslova u budućnosti.”
“Čini se da si se naoštrio da spakuješ baš ovog klijenta. Zašto je to
toliko važno?”
“Ovo je zlatna prilika za firmu da proširi poslovanja u
međunarodnim krugovima.”
To je privuklo Džulijanovu pažnju, baš kao što je Grejam i očekivao.
“Klijent ima međunarodne interese?” upitao je Džulijan. Grejam je
dozvolio sebi neznatan zadovoljan smešak. “Ima.”
“O kakvim interesima govorimo?”
“O širokoj lepezi interesa. Čitaš novine. Moderni svet je nestabilno
mesto.”

~ 11 ~
 Džulijan je na ovo odmahnuo glavom. “To teško da je novina. Svet je
oduvek bio nestabilno mesto. Ali firma Enrajt i Enrajt do sada je svoje
delovanje ograničavala na Sjedinjene Države.”
Grejam je odgurnuo stolicu i ustao. Prišao je prozoru. Pred njim se
pružao spektakularan pogled na Njujork, ali pred njegovim očima je bila
Evropa, Srednji istok, Rusija i dalje - sve do Dalekog istoka. Nameravao
je da pozicionira firmu tako da iskoristi sve prilike koje će doći u
budućnosti. Biće to njegovo zaveštanje, pomislio je, koje će ostaviti
svom sinu i nasledniku, a on će se postarati da se loza Enrajtovih
nastavi.
Ali još nije došlo vreme za to. Grejam je bio u punoj snazi, zdrav i u
formi. Poticao je iz dugovečne loze. Nažalost, Enrajtovi nisu bili naročito
plodni. I pored dve supruge - obe pokojne - uspeo je da izrodi samo
jednog naslednika.
Pravnu firmu Enrajt i Enrajt osnovao je njegov otac, Nevil Enrajt, u
haosu koji je usledio posle građanskog rata. Nevil je shvatio da su želja
za novcem, moći i osvetom oblici požude i stoga neizostavni aspekti
ljudske prirode. Firme koje zadovoljavaju tu osnovnu požudu uvek će
prosperirati, bez obzira na krah berze i rat.
Na površini, Enrajt i Enrajt je bila ugledna pravna firma koja se
specijalizovala za upravljanje posedima ekskluzivne bogate klijentele.
No, pružala je i veoma diskretne usluge onima koji su bili spremni da
postignu ciljeve ne birajući sredstva i želeći u isti mah da im ruke
ostanu čiste. Firma Enrajt i Enrajt je bila voljna da za debeo honorar
obavi prljavi posao svojih klijenata.
Nakon rata koji je trebalo da okonča sve ratove, Grejamu je bilo
jasno da će se ratovi voditi u budućnosti i da će potražnja za uslugama
firme Enrajt i Enrajt biti ogromna.
Znao je i da će brzo napredovanje moderne tehnologije - brži vidovi
transporta i komunikacije, kao i efikasnije oružje - otvoriti nova tržišta i
stvoriti nove prilike.
“Vremena se menjaju”, rekao je. “Firma mora da se menja s njima.
Zato moramo da čuvamo klijente kao što je ovaj koji nas je unajmio da
uzmemo tu svesku.”
“Klijent sa međunarodnim interesima”, ponovio je Džulijan tiho.
“Veoma zanimljivo.”

~ 12 ~
 Više nije zvučao kao da mu je dosadno. U njegovom glasu se čulo
nešto novo. Iščekivanje. Grejamu je ovo bilo po volji i osetio je nemalo
olakšanje. Zadovoljno se okrenuo.
“Jedini način da zadovoljimo ovog klijenta je da pronađemo svesku
i otarasimo se svakoga ko je svestan njenog značaja”, rekao je. “Imaćeš,
naravno, sva sredstva firme na raspolaganju.”
Džulijan je krenuo prema vratima. “Počeću odmah da radim na
tome.”
“Samo trenutak, ako nemaš ništa protiv.” Džulijan je zastao sa
rukom na kvaci. “Šta je bilo?”
“Da li znaš bar okvirno odakle ćeš krenuti?”
“Da, istini za volju, znam”, rekao je Džulijan. “Spenserova je imala
samo troje zaposlenih. Jedan je nestao.” Grejam se napeo. “Ko?”
“Lična sekretarica, Ana Haris. Siroče bez porodice i bez para, s
obzirom na to čime se bavi, osim ako nije ukrala novac od Spenserove.
Izgubila se, zato mislim da je sveska kod nje.”
“Razumem.”
“Ana Haris nije profesionalac kao što je bila Spenserova. Neće znati
kako da se pogađa za tako opasnu stvar a da se ne razotkrije nekome ko
čeka da se sveska pojavi na tržištu podzemlja.”
“Nekome kao što si ti.”
“Zahvaljujući vezama firme mogu da držim na oku to tržište. Ne
brini, Ana Haris i sveska pojaviće se pre ili kasnije, a kad se pojave,
rešiću oba problema.”
“Zašto to nisi rekao pre?”
Džulijan se nasmešio osmehom palog anđela. “Želeo sam da znam
koliko ti je ugovor važan.”
“Razumem. Zašto misliš da je Ana Haris svesna značaja sveske?”
“Siguran sam u to jer je pobegla ne uzevši ogrlicu iz sefa. Sigurno ju
je videla. Zašto bi siromašna sekretarica ostavila tako skupocenu stvar,
osim ako nema nešto još vrednije da proda?”
“Dobar ti je rezon”, rekao je Grejam. “Ali iznenađen sam što je
Spenserova poverila istinu o svesci sekretarici.”
Džulijan je podigao obrve. “Zaista te to čudi? Obojica znamo da lični
sekretari pre ili kasnije otkriju mnogo o 'poverljivim poslovima' svojih
poslodavaca.”

~ 13 ~
 Grejam je progunđao. “Istina.”
Nesreća je što osobine koje krase dobru sekretaricu - inteligencija,
talenat za organizaciju i sposobnost da predvidi potrebe svog
poslodavca pre nego što ih on sâm postane svestan - i dovode do
problema.
Uvek se trudio da bira iskusne neudate žene koje nisu imale
porodicu i prijatelje. Njegova trenutna sekretarica je dobar primer za to.
Rejna Kirk je bila u tridesetim godinama i bila je sama na svetu. Nije
imala muškarca u životu niti bliske rođake. Kad dođe vreme da je
zameni, neće biti nikakvih problema.
“Ne brini”, rekao je Džulijan. “Ana Haris je samo sekretarica koja je
prisvojila vrednosti svoje poslodavke. Sigurno će prvo pokušati da
proda svesku. Ali neće imati ideju kako da pronađe kupca za tako
egzotičan predmet. Kad počne da proverava tržište, brzo će se odati.”
“Nadajmo se da si u pravu. Još nešto!”
Džulijan se spremao da otvori vrata. Prilično teatralno je uzdahnuo
i okrenuo se prema Grejamu. “Šta je?” upitao je.
“Da li si morao da napraviš onakav nered kod Spenserove? Dospelo
je na naslovne strane jer policija veruje da je ubica poremećeni
manijak.”
“Odvlači pažnju od pravog razloga za ubistvo”, rekao je Džulijan sa
prenaglašenim strpljenjem. “Zato sam to uradio. Sada traže luđaka - ili
možda lujku. Neće povezati ubistvo sa sveskom.”
Izašao je u čekaonicu. Grejam je video kako se toplo i zavodnički
osmehnuo Rejni pre nego što je zatvorio vrata.
Grejam je seo za sto. Džulijanovo objašnjenje krvave smrti je bilo
razborito, ali mogao je da odabere i manje spektakularan pristup. I
saobraćajna nezgoda i samoubistvo bi dospeli na naslovne strane -
Helen Spenser se kretala u visokom društvu - ali tada ne bi bilo potrebe
da se u slučaj uključi policija.
Zabrinula ga je Džulijanova sklonost ka senzaciji. Očigledno je
uživao u ubijanju. Grejam je to razumeo. Samo jednom smo mladi,
podsetio je sebe. No, bilo je vreme da Džulijan sazri i nauči da kontroliše
svoju impulsivnu prirodu.
Grejam je posmatrao svoj portret na zidu. Umetnica Tamara de
Lempicka mu je svojim talentom dala auru misterije i glamura. Izgledao
je i naglašeno muževno i mračno senzualno. Svetlost je njegovu plavu

~ 14 ~
kosu pretvarala u zlato. Njegove zelene oči su sijale kao drago kamenje.
Lempicka ga je zvala Lucifer dok joj je pozirao, i pokušala je da ga
zavede. Njene zabranjene ljubavne veze bile su legendarne. Nasmešio se
na ovo sećanje.
Bolje je vladati u paklu, pomislio je, naročito kad čovek upravlja
tako profitabilnom verzijom Hada.
Nisu ga mučile misli o paklu i raju jer nije bio religiozan. Sebe nije
smatrao sujetnim, ali morao je da prizna da je potajno zadovoljan
portretom.
Imao je tridesetak godina više od Džulijana, ali je sličnost među
njima bila očigledna. Svako ko bi video Džulijana pored portreta koji je
uradila Lempicka odmah bi shvatio. Kakav otac, takav sin.

~ 15 ~
 Treće poglavlje

Ostavivši Čikago nekoliko kilometara iza sebe, Ajrin je sišla s Rute

66 da provede noć u još jednom anonimnom auto-kampu.
Nakon što je večerala paprikaš i domaći keks, povukla se u svoju
prikolicu i izvadila svesku iz tašne. Na brzinu ju je prelistala one noći
kad je pobegla iz vile. Posle je bila usredsređena na beg iz Njujorka i tek
sada ju je pažljivije pogledala.
Sedela je na ivici kreveta i pregledala je pod svetlošću petrolejke.
Na prvoj stranici se nalazilo jedno ime. Bilo je ispisano zbijenim
preciznim rukopisom. Dr Tomas Dž. Aterton. Ispod je stajao broj
telefona. Ostatak sveske bio je popunjen nekakvom šifrom, ispisanom
istom rukom.
Neko vreme je pokušavala da odgonetne neobične brojeve i
simbole, a onda je pogledala u naučne beleške. Shvatila je da drži ličnu
svesku nekog matematičara ili hemičara. Ali to nije imalo smisla. Helen
Spenser nikada nije pokazala interesovanje za te predmete.
U zoru se probudila iz nemirnog sna sa osećanjem rešenosti. Bežala
je. Morala je da otkrije više o onome od čega je bežala.
Nakon što je doručkovala tost i jaja, iz govornice u auto-kampu
pozvala je broj sa prve stranice sveske. Operater je zatražio nekoliko
novčića.
“Gde se nalazi broj?” upitala je Ajrin ubacujući novac u otvor.
“U Nju Džerziju”, rekao je operater.
Trenutak kasnije javio se uglađeni ženski glas.
“Laboratorija Soltvud. S kim želite da vas spojim?”
Ajrin je duboko udahnula. “Želim da razgovaram sa doktorom
Atertonom, molim vas.”

~ 16 ~
 Usledila je kratka prazna tišina.
“Žao mi je, ali doktor Aterton nije više sa nama.”
“Hoćete da kažete da više ne radi za vas?”
“Doktor Aterton je, nažalost, preminuo. Želite li da razgovarate s
nekim na njegovom odeljenju?”
“Ne. Šta se desilo doktoru Atertonu?”
Ponovo kratka pauza pre nego što je recepcionerka progovorila.
“Izvinite, s kim razgovaram?”
“Mislim da sam pogrešila broj”, rekla je Ajrin. “Izvinite na smetnji.”
Prekinula je vezu i vratila se na put. Dvoje ljudi je mrtvo, a imaju veze sa
sveskom. To nije slutilo na dobro. Moraće temeljno da isplanira bekstvo.

~ 17 ~
 Četvrto poglavlje

Plamena uvala, Kalifornija

Četiri meseca kasnije...

Ajrin je zastala na ivici dugačkog uskog bazena i pogledala u

graciozno opruženo telo na dnu. Bilo je petnaest minuta posle ponoći.
Svetla u velikoj sali spa centra bila su prigušena, ali pod obližnjom
zidnom svetiljkom mogla se videti kosa mrtve žene oko lepog lica kako
pluta u košmarnoj imitaciji nevestinskog vela.
Ajrin se okrenula s namerom da potrči do ulaza u spa centar i
pozove pomoć. Negde u senkama čula je struganje kožne cipele o
pločice. Znala je da nije sama sa mrtvom ženom. Čulo se tiho škljocanje,
nakon čega su se zidne svetiljke isključile.
Prostrana dvorana iznenada je uronila u guste senke. Samo je
mesec sablasno sijao. Osvetljavao je deo spa centra u kom se nalazila
Ajrin. Mogla je stajati i pod reflektorom.
Srce joj je snažno tuklo i iznenada je počela da se bori za dah.
Najbliži izlaz bio je niz francuskih prozora iza nje. Ali oni su se nalazili s
druge strane dugačkog bazena. Bočna vrata, na koja je ušla u spa centar,
bila su još dalje.
Zaključila je da će najbolje biti ako pokaže da vlada sobom i
situacijom.
“Desila se nezgoda”, rekla je podigavši glas, nadala se, čvrsto i
autoritativno. “Žena je upala u vodu. Moramo da je izvadimo. Možda
možemo da je oživimo.”
To je bilo malo verovatno. Glorija Mejtland je izgledala veoma,
veoma mrtvo.

~ 18 ~
 Nije bilo odgovora. Niko se nije kretao u senkama.
Negde u tami je kapala voda, jedva čujno kapanje je sablasno
odjekivalo. Vlažna atmosfera je brzo postala nesnosna.
Osoba u senkama može imati samo dva razloga da ne izađe pred
nju, pomislila je Ajrin. Prvi je strah od skandala. Hotel Plamena uvala
bio je jedan od ekskluzivnijih na Zapadnoj obali. Nalazio se gotovo sto
šezdeset kilometara od Los Anđelesa i nudio je zagarantovanu
privatnost i diskreciju onima koji su mogli da ih priušte. Ako je verovati
glasinama, na spisku gostiju kojima je pružao utočište bile su se moćne
figure kriminalnog podzemlja, holivudske zvezde i članovi evropskih
kraljevskih porodica. Vremena su možda bila teška u drugim delovima
države, ali čovek to nikada ne bi pomislio kad bi video raskoš i obilje
Plamene uvale.
Zvezde i oni koji su imali ambiciju da to postanu dolazili su u hotel
da pobegnu od radoznalih očiju gladnih losanđeleskih novinara i pisaca
holivudskih tračerskih rubrika. Bilo je vrlo verovatno da se posmatrač u
senkama plašio da bi ga mogli videti u blizini tela žene koja se udavila.
Takav skandal bi zaista ukaljao filmsku karijeru u povoju.
Ali postojao je još jedan razlog da ta osoba ne želi da pomogne u
verovatno uzaludnom pokušaju spasavanja. Možda je on, ili ona,
direktno odgovoran za smrt žene u bazenu.
Pomisao da možda pokušava da namami ubicu iz skrovišta potresla
joj je telo novim trzajem. Odlučila je da potrči nazad, do sporednih
vrata.
Ali čekala je predugo. U tami su se začuli brzi koraci, zvonjava i
odjeci koji su se odbijali o zidove i pod prekriven pločicama. Osoba je
bežala sa lica mesta, shvatila je Ajrin. Iznenada je on, ili ona - nemoguće
je bilo proceniti pol - pojurio prema njoj.
Bila je idealna meta onako obasjana blistavom mesečinom, jasno
ocrtana naspram zida staklenih vrata, koja su se nalazila s druge strane
bazena.
Skinula je cipele, okrenula se i bacila tašnu preko uskog dugačkog
bazena. Mladost je provela bacajući seno vilama i slažući drva za
potpalu. Bila je visoka za ženu, a samački život joj je pomogao da ostane
u formi i ojača. Žena koja je bila sama na svetu i koja je živela sama nije
smela sebi da dozvoli luksuz da bude krhka.
Tašna je uz glasan udar pala na pločice s druge strane bazena.

~ 19 ~
 Uskočila je u vodu i zaplivala. Stići će na drugu stranu za nekoliko
sekundi. Ukoliko posmatrač ne skoči za njom, uspeće da umakne. Nije
bilo šanse da zaobiđe bazen sa bilo koje strane i presretne je.
Bila je dobar plivač, međutim, njene moderne pantalone širokih
nogavica pretvorile su se u olovni teret. Plivala je snažnije, odupirući se
težini odeće koja ju je vukla na dno.
Ovo nije prvi put da odevena uskače u vodu. Blizu farme na kojoj je
odrasla tekla je reka. Njen deda se postarao da nauči da pliva gotovo
čim je naučila da hoda.
Uznemiravala ju je pomisao da pliva pored tela mrtve žene, ali ni
približno onoliko koliko spoznaja da je verovatno juri ubica te žene.
Stigla je na drugu stranu i izašla iz bazena. Bio joj je potreban svaki
atom snage, ali shvatila je da strah može da bude snažan motivator.
Uspela je da stane na noge.
Zadihana, zastala je i osvrnula se. Nije videla nikoga u senkama, ali
ponovo je čula brze korake. Ovog puta su se udaljavali. Nedugo nakon
toga je čula kako se sporedna vrata dvorane spa centra otvaraju i
zatvaraju.
Ajrin je stegla tašnu i požurila prema staklenim vratima na prednjoj
strani spa centra. Pobegla je u mesečinom obasjane vrtove.
Ponovo je bežala s mesta ubistva, bežala je od ubice.
Baš kad je pomislila da bi njen život u Kaliforniji mogao da ima
holivudski završetak.

~ 20 ~
 Peto poglavlje

“Sad kad su detektiv Brandon i policajac otišli, mislim da vi i ja

treba da obavimo razgovor u četiri oka, gospođice Glason”, rekao je
Oliver Vord.
Ajrin je razmislila o opcijama kojima je raspolagala. Imala je
nelagodan osećaj da ono što joj je prvo palo na pamet - da izmisli razlog
i odbije razgovor - ne bi upalilo. Za kratko vreme koje je provela u
Kaliforniji naučila je da očekuje neočekivano, a Oliver Vord je
definitivno mogao da se smatra uznemirujućim primerom
neočekivanog.
Pogledala je na drugu stranu dnevne sobe procenjujući razdaljinu
između velike kožne fotelje u kojoj je sedela i ulaznih vrata. Mogla bi
stići. Imala je jednu veliku prednost - Vordova noga je bila povređena.
Korak mu je bio krut i hramao je. Oslanjao se na štap.
Uzrok povrede nije bio tajna. Oliver Vord je zapravo legenda šou-
biznisa. Nekada je bio čuveni iluzionista, koji je izvodio neverovatne
predstave u najvećim pozorištima u Sjedinjenim Državama. Išao je na
turneje u Evropu. Ali pre dve godine je nešto pošlo po zlu. Vord je umalo
poginuo u, kako se naposletku ispostavilo, svojoj poslednjoj predstavi.
Katastrofa je dospela na naslovne strane u čitavoj državi. Krv na
pozornici. Čuveni mađioničar teško povreden pred publikom, strahuje se
da neće preživeti. Zasigurno se znalo samo da je u pištolju koji je
korišćen u iluziji bila prava municija. Vord je odlučno odbijao da då bilo
kakav intervju. Činilo se da je , nakon što je otpušten iz bolnice, nestao
iz javnosti.
Te večeri Ajrin je saznala da je počeo da se bavi hotelijerstvom.
Nalazio se na udaljenom kraju prostorije, stajao je pored otmenog
crnog ormarića za piće i sipao viski u dve čaše. Činilo se da je izvrsnog

~ 21 ~
zdravlja, ali ona je bila sigurna da može stići do vrata pre njega, s
obzirom na to da je ozbiljno hramao.
Ali teško da bi mogla da pobegne iz hotela a da je neko ne zaustavi.
Vord je zaposlio impresivno mnoštvo lepo odevnih radnika
obezbeđenja. Njihove večernje uniforme bile su crno-bela formalna
odela, ali kvalitetna odeća nije skrivala njihovu mišićavu gradu. Premda,
nijedan od njih nije bio u spa centru, gde bi joj njihova pomoć bila
dobrodošla.
Kao i panduri, nikad ih nema kad su ti potrebni.
Odustala je od ideje da pojuri prema vratima.
“Bila je ovo veoma zamorna noć”, rekla je trudeći se da igra na
kartu sažaljenja. Svakako je žalosno izgledala onako umotana u debeli
ogrtač spa centra i sa turbanom od peškira na glavi. “Iscrpljena sam.
Ako nemate ništa protiv, vratila bih se u pansion Uvala, gde sam uzela
sobu. Možda bismo mogli da razgovaramo ujutru?”
Uz malo sreće naći će se u svom automobilu na putu za Los Anđeles
pre nego što Vord shvati da je napustila grad.
“Radije bih da sada obavimo razgovor”, rekao je.
Odustala je od pokušaja da izazove sažaljenje i odlučila se za ledeni
gnev.
“Detektiv Brandon je odbio da me uhapsi”, rekla je. “Najverovatnije
zato što sam nedužna. Da li nameravate da me zadržite ovde protiv
moje volje? U tom slučaju, podsetiću vas da sam predstavnik štampe.
Verujem da ne želite da ovaj skandal bude veći nego što jeste.”
Dobro, tvrdnja da je predstavnik štampe je bila blago preterivanje -
tehnički, bila je pomoćnik u holivudskom tabloidu Šaputanja. Ali u
Plamenu uvalu je došla po odobrenju urednice i bila je na tragu onoga
za šta je verovala da će biti priča za naslovnu stranu - ubistvo i skandal
u koji je upleten glumac koga su mnogi smatrali novim Klarkom
Gejblom.
Vord je, nekoliko trenutaka pre, pozvao svog menadžera i
konsijerža. Naložio im je da urade sve što je u njihovoj moći da uguše
glasine i nagađanja. Njihov primarni zadatak bio je da drže štampu
podalje od hotela. Za Olivera Vorda će predstavljati veliki problem to
što je upravo novinar, tačnije, mladi ambiciozni novinar, pronašao telo u
spa centru.

~ 22 ~
 Pomislila je da će joj preliti, ali Vord sigurno zna da je malo
verovatno da bilo koja sila na svetu može da uguši priču o ubistvu u spa
centru njegovog hotela. Sumnjala je i da bi Vord dolivao ulje na vatru
tako što bi naredio svojim ljudima da je na silu zadrže - bar ne pred
svedocima.
Nažalost, u ovom trenutku nije bilo svedoka. Bila je sama sa
Oliverom Vordom u dnevnoj sobi njegove privatne vile Casa del Mar.
“Oboje znamo da se naslovi ne mogu izbeći”, rekao je Oliver. Vratio
je zatvarač na kristalnu bocu za viski. “Najbolje što mogu da uradim u
ovom trenutku je da pokušam da kontrolišem priču.”
“Bar ste iskreni u pogledu svojih namera. Kako nameravate da
umanjite skandal i iskontrolišete ga?”
Nasmešio se hladnokrvno odmeravajući njenu reakciju “Radim na
tom problemu. Možda možete da mi pomognete.”
“Zašto?”
“Bilo bi to u vašem interesu.”
Uspela je, nadala se, da se pribrano nasmeši. “Pretnja, gospodine
Vord?”
“Nikada ne pretim. Samo iznosim činjenice. Želeo bih da vam
postavim neka pitanja pre nego što noćas odete.” Oliver je uzeo jednu
čašu i okrenuo se prema njoj. “Poštedite sebe napora da potrčite prema
ulaznim vratima. Istina je da nisam više aktivan iluzionista, ali još imam
nekoliko kečeva u rukavu. Nisam spor koliko se čini.”
Verovala mu je.
“Ne zanima me što ste vlasnik ovog hotela, gospodine Vord”, rekla
je. “Nemate prava da me držite zatvorenu.”
“Nadam se da ćete smatrati sebe mojom gošćom”, rekao je Oliver.
Stegao je snažnije štap i krenuo prema njoj sa čašom viskija. “Jer, ipak,
sedite u mom domu i nosite ogrtač i papuče koje vam je obezbedio moj
hotel.”
Stao je ispred nje i pružio joj čašu viskija. Na trenutak, njenu pažnju
je odvukla muževna gracioznost ovog gesta. Činilo se da se čaša u
njegovim rukama stvorila niotkud.
Podigla je pogled sa čaše i na trenutak se našla zarobljena njegovim
neodoljivim pogledom. Oči su mu bile neobične boje - okrutne nijanse
tamnog ćilibara. Odbila je da prizna da je njegov pogled hipnotički, ali
bila je bolno svesna čiste snage njegove volje. Imala je posla sa veoma

~ 23 ~
inteligentnim čovekom, koji je poslove obavljao hladne glave. Bila je
sigurna da bi bilo veoma teško - zapravo nemoguće, skrenuti mu pažnju
sa cilja koji je zacrtao ili odvratiti ga od onoga što je rešio da uradi.
Njenu pažnju nisu privukle i zadržale samo njegove oči. Nije bio
naočit kao glumci na srebrnom platnu, ali bilo je neke sirove snage u
njegovim odvažnim isklesanim crtama lica, širokim ramenima i vitkoj
gradi. Oliver Vord je imao onaj magični kvalitet koji se zove prisustvo.
Nije ni čudo što je umeo da očara publiku.
Najpre je pomislila da odbije viski. Mora da ostane pribrana. A onda
je pomislila da su njeni nervi zaslužili da im ukaže malo obzira.
Dešavanja u spa centru su je uzdrmala.
Uzela je viski i progutala zdravu dozu žestine. Palila ju je spuštajući
se niz grlo, ali ju je i osnažila.
Odmah se pokajala zbog toga jer je Oliver izgledao zadovoljno. Sada
je prekasno, zaključila je. Uzela je još jedan gutljaj.
Oliver se vratio na drugi kraj prostorije i uzeo svoju čašu. Uputio se
prema velikoj, debelo tapaciranoj fotelji naspram nje i seo. Pažljivo je
opružio povređenu nogu.
“Ponovo mi ispričajte kako ste ušli u moj hotel”, rekao je.
“Čuli ste kad sam objašnjavala detektivu Brandonu da me je
gospođica Mejdand zamolila da se nađem s njom u spa centru. Najavila
me je na recepciji. Bila sam njen gost.”
“Gost žene koja je sada mrtva.”
“Hoćete da kažete da sam ja kriva za ono što se desilo? Detektiv
Brandon nije tako mislio.”
Sada se hvatala za slamčice. Brandona je pozvao načelnik hotelskog
obezbeđenja. Stigao je sa policijskim službenikom policijske stanice
Plamene uvale. Bilo je očigledno da su detektiva podigli iz postelje, ali
bio je profesionalan i učtiv.
Nažalost, od trenutka kada je stigao bilo je očigledno da se Oliver i
on dobro poznaju. Ajrin nije sumnjala da će se Brandon povinovati
Vordovoj želji da umanji skandal. Plamena uvala možda jeste mali grad,
ali činilo se da u njemu vladaju losanđeleska pravila - novac i moć su
upravljali svime, uključujući i lokalnu policiju.
“Proverio sam sa recepcijom”, rekao je Oliver. “Istina je da vas je
gospođica Mejtland pozvala večeras, ali nije spomenula da ste novinar.
Novinarima je zabranjen ulaz na posed.”

~ 24 ~
 “Da, pa, bojim se da ćete to morati da raspravite sa gospođicom
Mejtland.”
“Koja je sada pokojna. Neprestano se vraćamo na tu neprijatnu
činjenicu, zar ne?”
“Nisam ja kriva što Glorija Mejtland nije poštovala vaša pravila”,
rekla je Ajrin. “A kad već pričamo o bezbednosti, čini se da u hotelu
Plamena uvala postoje ozbiljni propusti. Žena je ubijena u vašem
otmenom spa centru. To ne prikazuje vaše obezbeđenje u najboljem
svetlu, zar ne?”
“Ne”, složio se Oliver. “Ali činjenica da ste pronašli telo ni vas ne
prikazuje u dobrom svetlu.” Zastao je na trenutak. “Neki bi rekli da vas
to čini glavnim osumnjičenim.”
Ne paniči, pomislila je. Imaćeš dovoljno vremena za to kasnije.
“Rekla sam detektivu Brandonu istinu”, nastavila je uspevši da
umiri
“Ja sam novinar. Imala sam zakazan sastanak sa gospođicom
Mejtland. Ona je birala vreme i mesto.”
“Radite za holivudski tabloid. Nisam siguran da vam to nameštenje
daje pravo da nazivate sebe novinarom.”
“Teško da možete da mi držite predavanje o senzacionalističkim
naslovima. Vi ste bivši iluzionista koji je stekao slavu baš zahvaljujući
naslovima koji su pratili vaše egzibicije. Uverena sam da ste, kad se išli
na turneju, želeli da privučete što više medijske pažnje.
“Ovih dana se bavim drugačijim poslovima.”
“Oboje znamo da vaši gosti ne posećuju Plamenu uvalu zato što žele
privatnost. Glumci i glumice ovde rezervišu sobe da bi svet video kako
su odseli u ekskluzivnom hotelu. A bogati dolaze zato što žele da budu u
blizini slavnih i ozloglašenih. Priznajte, gospodine Vord, ljude ovaj hotel
privlači upravo zato što žele da im se ime spomene u istoj rečenici s
imenima holivudskog plemstva, bogatih tajkuna i ozloglašenih
gangstera. Vaši gosti bi učinili gotovo sve da postanu meta novinarstva
kakvim se bave Šaputanja.”
Na njeno razočaranje, Oliver je klimnuo glavom u znak slaganja s
njenim kontranapadom.
“Sve je to istina”, rekao je. “No, siguran sam da razumete da je
zabrana ulaska novinarima deo te iluzije. Očigledno je da moj hotel ne bi
bio ekskluzivan kad bih dozvolio novinarima da lutaju ovuda.”

~ 25 ~
 “Znači, u pitanju je samo fasada?”
“Sve se svodi na održavanje iluzije, gospođice Glason.”
“Šta želite od mene, gospodine Vord?”
Odsutno je vrteo čašu sa viskijem između prstiju.
“Noćas je u mom hotelu pod misterioznim okolnostima umrla jedna
žena”, rekao je. “Vi tvrdite da ste imali zakazan sastanak s njom u spa
centru. I to prilično kasno.”
“U ponoć i petnaest minuta. I nije mi delovalo čudno kad smo se
dogovorile. Savršeno je imalo smisla. Aktivnosti u vašem hotelu su u to
doba u punom jeku. Salon je bio prepun sveta. Ljudi su igrali, opijali se i
sastajali se, bez sumnje, sa tuđim supružnicima i ljubavnicima u
različitim sobama i kabinama pored bazena. Glorija Mejtland je s
razlogom mislila da niko neće primetiti da je krišom otišla u spa centar
na razgovor sa novinarom.”
“Čini se da imate pomalo zajedljiv pogled na ono što se dešava u
Plamenoj uvali.”
Ajrin mu je uputila svoj “možete da mi verujete, ovo će ostati među
nama” osmeh. “Želite da mi otvorite oči?”
“Nikada ne razgovaram o privatnosti svojih gostiju.”
“Naravno.”
“Voleo bih da znam šta ste želeli da saznate od Mejtlandove.”
“Ponovo se vraćamo na to, zar ne?”
“Bojim se.”
Bilo je nečeg neumoljivog u Oliveru Vordu. Nije videla lak izlaz iz
ove situacije, osim da vrišteći doziva pomoć. A s obzirom na to da je on
vlasnik hotela i da plaća sve koji u njemu rade, nije bila sigurna da bi joj
to pomoglo.
Shvatila je da mora da uzme u obzir još jednu stranu priče. Tokom
kratke karijere u Šaputanjima bar je naučila da igru izvlačenja
informacija mogu da igraju i dvoje.
Pokušavajući da ostavi utisak da je voljna da mu udovolji, utonula
je dublje u fotelju. Utisak lenje gracioznosti, koji je želela da ostavi,
donekle je pokvarila kad je počela da petlja oko prevelikog ogrtača da se
ne bi razvezao. Nije nosila ništa ispod. Svu njenu odeću su odneli na
pranje i sušenje.

~ 26 ~
 Oliveru na čast služi što njegov oštar pogled ni u jednom trenutku
nije kliznuo naniže sa njenog lica. Ili je bio pravi džentlmen ili ga žene
nisu privlačile, pomislila je. Ženska intuicija joj je rekla da ovo poslednje
nije slučaj.
Zaključila je da postoji i treća mogućnost - prosto ga nije zanimala
ona.
“Čuli ste moje odgovore na pitanja detektiva Brandona”, rekla je.
“Glorija Mejtland me je juče pozvala na telefon u kancelariji u Los
Anđelesu. Mogla bih da dodam da je zvala na naš račun. Moju šeficu to
nije obradovalo.”
“Rekli ste detektivu Brandonu da je Mejtlandova bila neodređena u
vezi s onim o čemu je želela da razgovara, ali ipak ste se dovezli čak iz
Los Anđelesa da se s njom vidite.”
“Uverila me je da je trač koji ima za mene senzacionalan. Iskrena da
budem, gospodine Vord, dobro bi mi došla dobra priča. Relativno sam
nova u listu Šaputanja. Trudim se da ostavim utisak. Ako uskoro ne
objavim dobar naslov, možda ću morati da tražim drugim posao. Mogu
samo da vam kažem da sam u spa centar ušla malo posle ponoći, baš
kao što me je Glorija uputila. Ležala je mrtva na dnu bazena kad sam
stigla.”
Oliver je neznatno skupio oči. “Rekli ste da je još neko bio tamo.”
“Da. Najpre nisam bila sigurna, ali onda sam čula korake. Neko je
trčao prema meni. Nisam se prijatno osećala. Uskočila sam u vodu da
umaknem. To je to. Ne znam šta bih drugo mogla da vam kažem.”
“Uskočili ste u vodu da ga izbegnete.”
“Da.”
“Rekli ste detektivu Brandonu da niste sigurni da li je ta osoba
muškarac ili žena.”
“Mnogo je odjeka u vašem spa centru, gospodine Vord. Nisam
mogla da procenim - videla sam samo senke. Nisam sigurna da li je
prema meni trčao muškarac ili žena. Moram da priznam da nisam
obraćala mnogo pažnje na pojedinosti.”
“Ali najpre ste pomislili da je muškarac.”
Ajrin je otpila još malo viskija dok se prisećala prizora iz spa centra.
Klimnula je glavom.
“Da”, rekla je. “Gotovo sam sigurna u to.”
“Zašto ste gotovo sigurni?”

~ 27 ~
 Ajrin ga je pogledala oprezno. “Zašto me toliko pritiskate?”
“Jer mislim da imate razlog da verujete da je osoba koja je ubila
Gloriju Mejtland muškarac.” Oliver je zastao da bi naglasio svoje reči.
“Možda zbog onoga što vam je Mejdandova rekla u telefonskom pozivu
koji vas je naterao da uskočite u automobil i dovezete se do Plamene
uvale da se vidite s njom.”
Ajrin je duboko udahnula i polako izdahnula. “Dobro ste
pretpostavili, gospodine Vord. Da, imam dobar razlog da mislim da je
Gloriju Mejtland ubio muškarac.”
“Kad sam već počeo, izneću još jednu pretpostavku. Niste se dovezli
do Plamene uvale samo da biste čuli novi trač od ambiciozne mlade
glumice. Verujem da imate bolje izvore u Los Anđelesu. Mislim da ste
imali veoma konkretan razlog za dolazak. Zato ću vas ponovo pitati šta
vam je Glorija Mejtland rekla i šta vas je dovelo u ovaj grad i moj hotel?”
Ajrin je blago zanjihala čašu napred-nazad lagano zavrtevši viski u
njoj. Poslednjih deset dana je pratila suviše lažnih tragova i naletela na
suviše kamenih zidova. Nije imala šta da izgubi.
Spustila je čašu sa viskijem i pogledala Olivera u neobične oči.
“Došla sam ovde da se nađem sa Glorijom Mejtland jer je rekla da
ima da mi kaže nešto veoma važno o Niku Tremejnu.”
“Glumcu?”
Oliver je zvučao radoznalo, ali ne i uplašeno, pomislila je Ajrin. “Da,
gospodine Vord, glumcu. Sigurna sam da ga znate. Verujem da je
trenutno ovde.”
“Nikada ne dajem informacije o svojim gostima”, rekao je Oliver.
“Da, nekoliko puta ste to ponovili. Vidite, ne tražim od vas da mi
potvrdite ili poreknete Tremejnov boravak u hotelu. Znam da je ovde,
Glorija Mejtland mi je to rekla u telefonskom pozivu.”
“Mislite da je osoba koja je bila u spa centru Tremejn.”
To nije bilo pitanje.
Našla se na varljivom terenu. Nik Tremejn je ugovorom bio vezan
za jedan od moćnijih filmskih studija u Holivudu. Njegov prvi film, More
senki, doživeo je neočekivani uspeh. A Otpadnik sudbine je od mlade
nade načinio zlatnu gusku. Iznenada je postao neko ko je svojim
poslodavcima mogao da donese mnogo novca, pa su bili spremni da idu
daleko da bi zaštitili svoju investiciju.

~ 28 ~
 U Los Anđelesu je bila dovoljno dugo da prihvati činjenicu da su
muškarci na čelu velikih studija upravljali Holivudom, a tako i većim
delom Los Anđelesa. Rutinski su podmićivali policajce, sudije i
odabrane političare. Njima ne bi bio nikakav problem da trajno uklone
neiskusnog novinara beznačajnog tabloida. Morala je da bude veoma
oprezna.
Čelnici studija nisu bili jedini koji su polagali pravo na Nika
Tremejna. Oliver Vord je veoma lepo zarađivao pružajući bar iluziju
privatnosti svojoj holivudskoj klijenteli. Imao je mnogo razloga da štiti
goste kao što je Tremejn.
Verovatno je ionako već previše rekla zahvaljujući viskiju i stanju
nerava. Bilo je vreme da se povuče.
Uspela je ledeno da se nasmeši. “Ne znam o čemu pričate,
gospodine Vord. Ni na trenutak nisam pomislila da je Nik Tremejn bio u
spa centru večeras.”
Prihvatio je njenu izjavu sasvim smireno. Zaključila je da je to i
očekivao.
“Razumem zašto oklevate da mi se poverite”, rekao je. “Ali ako ste
mi rekli istinu u vezi s večerašnjim događajem, trebalo bi da razmislite o
tome.”
“Zašto?”
“Jer vam, ako govorite istinu, dajem reč da imamo zajednički cilj.”
“A to je?”
“Pronalaženje ubice Glorije Mejtland.”
Sedela je mirno. Zbog nečeg neobjašnjivog bila je spremna da mu
poveruje. Ali je na teži način naučila da ne može da veruje svojoj
intuiciji.
“Šta će biti ako se ispostavi da je jedan od vaših gostiju ubica?”,
upitala je. “Bogati gost koji ima moćne veze? Neko ko ima razloga da
očekuje da ćete čuvati njegove, ili njene, tajne?”
Oliver ju je učtivo upitno pogledao. “Ako moji gosti pretpostavljaju
da ću čuvati sve njihove tajne, onda je to njihov problem.”
“Ali dozvoljavate im da misle da ćete ih zaštititi.”
“Moje usluge ne podrazumevaju zaštitu ubice.”
Stegla je kragnu ogrtača. “Želim da se vratim u Uvalu, gospodine
Vord. Moram da razmislim o ovome.”

~ 29 ~
 “Ako želite.” Podigao se i uzeo štap. “Rekli ste da ste ostavili
automobil pored puta iza hotela?”
Skočila je. “Da, nisam želela da molim poslužitelja da ga parkira.”
“Niste želeli da čekate da vam poslužitelj doveze vozilo u slučaju da
morate brzo da odete? Nije važno. Ne morate da odgovorite na ovo
pitanje. Otpratiću vas do automobila.”
“Zaista nema potrebe.”
“Skoro je dva sata ujutru, gospođice Glason, i ako govorite istinu,
ubica je na slobodi. On, ili ona, možda je još u hotelu ili u blizini.
Insistiram da vas otpratim i uverim se da ste bezbeđno stigli do
automobila.”
U pravu je, pomislila je. U jedno je sada bila sigurna: Oliver Vord
nije čovek kog je srela u spa centru. Ubica nije šepao i nije koristio štap.
Postojao je još jedan razlog da veruje da Vord nije ubica. Osećala je
da bi on, da je želeo nekoga da se oslobodi, posao obavio efikasno i
vešto. Napravio bi uverljivu iluziju nezgode.
Ali ni najveštiji ubica ne može da isplanira svaku pojedinost,
podsetila je sebe. Ponekad stvari pođu po zlu, čak i kod velikih svetskih
iluzionista.
Oliver Vord je ipak bio primoran da počne da se bavi drugim
poslom jer su po njega stvari pošle baš loše.

~ 30 ~
 Šesto poglavlje

Prodorno škripanje štamparske mašine vređalo je Oliverove uši i

onemogućavalo svaki normalan razgovor.
Pogledao je svog strica, koji je posmatrao kako se štamparsko pero
polako pomera napred-nazad preko hartije, držeći se poput aihemičara
koji razmatra rezultate svog najnovijeg pokušaja da preobrazi olovo u
zlato.
“Možeš li da isključiš tu prokletu mašinu?”, upitao je Oliver
projektujući glas onako kako je to nekada činio na pozornici.
“Još malo i proba je završena”, doviknuo mu je Čester. “Kažem ti,
Olivere, ova mašina je budućnost novinarstva. Potreban ti je samo radio
opremljen ovakvim uređajem za štampanje.”
S divljom grivom sede kose, naočarima s okruglim zlatnim ramom i
u izbledelom kombinezonu, Čester Vord je izgledao kao spoj rasejanog
profesora i ekscentričnog mehaničara. A to je i bio. Pronalazač.
Čester je voleo da rastavlja mašine da bi video kako rade. Kad bi bio
zadovoljan svojim razumevanjem dizajna nekog instrumenta ili uređaja,
napravio bi neke modifikacije i ponovo sastavio uređaj, koji bi radio
brže ili efikasnije, ili bi obavljao sasvim drugačiju funkciju. Svakako je
imao značajan broj patenata za mnoštvo stvari, od slot-mašina do
motora hidroglisera. Nažalost, dizajn hidroglisera nije privukao pažnju
vojske, pa iz tog izvora nije bilo prihoda.
Patent za slot-mašinu je bio sasvim druga priča. Čester je dao
licencu za dizajn čoveku koji imao veliki udeo u industriji igara na sreću.
Luter Pet je nedavno instalirao mašine Čes Dž. Vord u svoj kazino u
Rinu i svoj kockarski brod u zalivu Santa Monika. Bilo je teško
bankrotirati u igrama na sreću, razmišljao je Oliver. Čester možda
nikada više neće izumeti nijedan patent koji će mu doneti zaradu, ali za

~ 31 ~
tim neće ni biti potrebe. Ravnomerni priliv sredstava od slot-mašine
garantovao mu je novac potreban za finansiranje njegovih beskrajnih
projekata.
Upravo su Česterove inovativne mašine i uređaji uzdigli Šou
neverovatnog Olivera Vorda na nivo kakav do tada nije viđen u svetu
iluzija. Oliver je, pre tragedije, bio na putu da se pridruži redovima
Hudinija i Blekstona, a njegovo tajno oružje bio je Čester.
On je mogao da dizajnira i napravi sve što je Oliver zamislio.
Publika je iz pozorišta odlazila ushićena zbog besprekornog izvođenja,
ali i uverena da je videla radni prototip neke egzotične, visokonapredne
tehnologije.
Kabriolete s auto-pilotom, podmornice kojima je mogao da upravlja
samo jedan čovek, rerne koje su pekle čitave obroke samo na dodir
dugmeta - Šou neverovatnog Olivera Vorda je pozivao ljude da “vide
budućnost”. Bila je to sjajna marketinška strategija. Izdanja uglednih
časopisa bavila su se obrazovnim aspektom njegovih nastupa, što je
podsticalo roditelje da dovedu decu. Nastavnici prirodnih nauka širom
zemlje ohrabrivali su učenike da odu na njegove nastupe. Kasnije su
priče sa naslovnih strana lokalnih novina u zanosu opisivale futuristička
čuda inženjerstva viđena na pozornici.
Naravno, nakon katastrofe novine su promenile stav. Misterija
onoga što je pošlo po zlu na Oliverovom poslednjem nastupu nedeljama
je bila na naslovnim stranama. Naposletku su novinari prešli na druge
senzacionalne priče, ali je misterija krvavog kraja jedne od čuvenijih
iluzionističkih tačaka na svetu poprimila gotovo legendaran status. Bila
je to njegova greška, pomislio je Oliver. Nagađanja su se otela kontroli
jer je on odbijao da govori o tome. I zabranio je svojim zaposlenima da
pričaju o katastrofi.
“Znaš, za vreme koje ti je potrebno da odštampaš samo naslovnu
stranu tih radio-novina, možeš da pročitaš Vesnik Plamene uvale i
nekoliko novina iz Los Anđelesa”, rekao je Oliver. Podigao je primerak
Holivudskih šaputanja koji je uzeo sa recepcije. “Ovo je, na primer,
isporučeno pre petnaest minuta.”
“Stara tehnologija”, povikao je Čester. Pomilovao je masivni, do
struka visoki radio i njegov škripavi štampač. “U budućnosti nećeš
morati da čekaš da se novine odštampaju i dostave. Biće isporučene
direktno u svaku kući i kancelariju putem jedne od ovih mašina.”

~ 32 ~
 Prodorno škripanje je naglo stalo. Oliver je odahnuo od olakšanja.
Posmatrao je Čestera kako vadi sveže odštampanu stranicu.
“Izvoli.” Razdragan poput ponosnog oca koji pokazuje svog
prvenca, Čester mu je pružio odštampanu stranicu. “Ovo je upravo
stiglo sa male radio-stanice nekoliko kilometara uz obalu. Pristali su da
sarađuju sa mnom u fazi testiranja.”
Oliver je pogledao stranicu. Naslov je glasio Test. Priča je bila
kratka. Vreme je sunčanoj toplo.
“Nema vesti”, rekao je Oliver.
“Naravno da nema. Još testiramo mašinu.”
“Mastilo je vlažno. Niko neće želeti da čita vlažne novine. A i kojom
brzinom štampa, biće potrebno mnogo vremena da mašina izbaci
naslovnu stranu.”
Čester je frknuo. Skupio je čupave obrve. “Priznajem da je printer
spor i da mastilu treba mnogo vremena da se osuši, ali radim na tome.”
Podigao je pogled i zaškiljio prema naslovnoj strani Šaputanja. “Šta
kaže?”

GLUMICA PRONAĐENA MRTVA U SPA CENTRU

HOTELA PLAMENA UVALA.
DA LI JE UBIJENA?

“Prokletstvo”, progunđao je Čester. “Ona novinarka baš nije traćila

vreme, zar ne?”
“Nije”, rekao je Oliver sumorno. “Sigurno je pozvala urednika čim se
vratila u pansion Uvala prošle noći. A on je pomerio nebo i zemlju da
priča dospe na naslovnu stranu današnjeg izdanja.”
“Ha”, rekao je Čester. “Pa, Šaputanja su male novine. Ne verujem da
ih mnogo ljudi čita.”
“Danas će ih čitati”, rekao je Oliver. “A već ujutru priča će dospeti u
sve novine u zemlji.”
“Neće. Glorija Mejtland nije bila poznata. Bila je samo još jedno lepo
lice koje je došlo u Holivud da postane zvezda. Nije uspela.”
“Istina, ali Nik Tremejn je sve poznatiji, a on se spominje u članku.”
Čester se zabrinuo. “Koliko je loša priča?”

~ 33 ~
 “Članak kaže da Tremejn boravi u istom hotelu u kom je boravila i
mrtva žena. Ali veliki problem predstavlja slabo prikrivena aluzija na
glasine da su Tremejn i Mejtlandova nekada bili u vezi.”
Čester je napućio usne. “To nije dobro.”
“Ne” rekao je Oliver. “Nije.”
Čester ga je pljesnuo po ramenu. “Razvedri se. Ovo nije prvi skandal
u hotelu. Proći će za dan-dva. Videćeš. To je samo malo publiciteta.”
Oliver je bacio primerak Šaputanja na najbližu radnu klupu. Pao je
na poslednji broj lista Popularna nauka, Česterovo omiljeno štivo. Na
naslovnoj strani časopisa nalazilo se umetnikovo viđenje futurističke
radne mašine koja je dizajnirana da se kreće i po kopnu i po vodi.
“Ovakav publicitet nije potreban hotelu”, rekao je.
Čester je zamišljeno zaškiljio. “Da li policija istražuje smrt
gospođice Mejtland?”
“Ne znam. Nisam jutros razgovarao sa Brandonom. On je dobar
čovek. Znam da gaji izvesne sumnje, ali mislim da mu šef Ričards neće
dozvoliti da pokrene ozbiljniju istragu.”
Čester je frknuo. “Svi znaju da Ričards duguje svoj lepi posao
gradskom veću, a veće voli da se pretvara da u Plamenoj uvali nema
zločina. To je loše za posao.”
“Tako je. Što znači da će, ako Brandon ne pronađe konkretne, čvrste
dokaze, smrt Mejdandove biti okarakterisana kao tragična nezgoda.”
“Da li je Vesnik Plamene uvale pokrivao davljenje?”
“Kada je Vesnik pokrivao bilo šta osim dobrotvornih ručkova i
uzbudljivih aktivnosti Baštovanskog kluba Plamene uvale?”, upitao je
Oliver.
“Znaš, kažu da je Edvin Pejzli nekada izveštavao o vrućim
zločinima.”
“Pa, očigledno se povukao iz te grane novinarstva.”
Čester je uzeo primerak Šaputanja i žurno preleteo pogledom
preko priče sa naslovne strane. Zastao je na jednoj rečenici i zaškiljio.
“Kakva se to izjava vlasnika hotela Plamena uvala spominje?”
“Ne podsećaj me”, rekao je Oliver.
“Rekao si toj ženskoj nešto što je mogla da upotrebi kao izjavu?”
“Zove se Ajrin Glason i nisam joj dao ništa što je mogla da upotrebi
kao izjavu. Pokušao sam da je upozorim i nateram da prestane da se

~ 34 ~
bavi tom pričom. Rekao sam joj da bi policija mogla, ako ne bude
pažljiva, da dođe do zaključka da je ona upletena u smrt Mejtlandove.”
“Čini se da je nisi baš nasmrt uplašio.”
“Ne”, rekao je Oliver. “Izgleda da nisam.”
Zamislio se nad utiskom koji je Ajrin ostavila na njega. Nije morao
mnogo da kopa da bi izvukao sećanja. Nije prestajao da razmišlja o njoj
otkako ju je sreo. A to se desilo prošle noći, kad ga je Tom O'Koner, šef
hotelskog obezbedenja, pozvao u spa centar.
Ajrin je bila mokra do gole kože i drhtala je na hladnom vazduhu.
Neko joj je dao peškir, koji je prebacila preko ramena. Pritiskala ga je na
grudima jednom rukom. Drugom je stezala tašnu kakve nose poslovne
žene. Kosa boje viskija visila joj je u mokrim pramenovima. Pantalone
širokih nogavica i tanka bluza bili su joj pripijeni uz vitko telo.
Svestan da je Ajrin istovremeno i jedini svedok i glavni
osumnjičeni, Oliver ju je odveo u svoju privatnu vilu pre nego što je bilo
ko od gostiju vidi, U tom trenutku brigu o njoj je nakratko preuzela Džin
Fajerbrejs, šef odeljenja za čišćenje hotela. Dve žene su otišle u
gostinsku sobu na spratu u kojoj do tada nikada nijedan gost nije
boravio.
Sledeći put kad je Oliver video Ajrin, ona je bila umotana u debeli
beli ogrtač i sedela je u jednoj od dve velike fotelje ispred kamina.
Najviše ga je iznenadilo što mu je bilo teško da je prozre. Obično je
umeo da veoma dobro proceni ljude. Mogao je da odabere neznanca u
publici i da za samo par minuta iznese tačan opis njegovog karaktera.
Bilo je potrebno nekoliko ključnih pitanja i brza analiza odeće, nakita i
glasa. Neverovatno koliko je zaključaka moglo da se donese na osnovu
para cipela.
Ipak, nešto je od samog početka bilo jasno. Bio je prokleto siguran
da mu Ajrin nije verovala. Ali zbog toga mu je bila još zanimljivija.
Skrivala je tajne iza krupnih očiju i obavijala ju je neka aura nemira i
straha, koja mu je rekla da je neke stvari naučila na teži način.
Pa, to nam je zajednička crta, gospođice.
Nikada ne bi prošla holivudski kasting jer je sve na njoj, osim očiju,
bilo suviše suptilno za kamere. Bila je privlačna, ali ne na spektakularan
način. U njoj je bilo neke oštrine, snage koja je budila radoznalost. Bio je
siguran da se, kao i kod svake dobre iluzije, u slučaju Ajrin Glason
mnogo toga krije ispod površine.

~ 35 ~
 Kad se hramajući vratio u vilu, nakon što ju je otpratio do njenog
neupadljivog forda sedana, zaključio je da je i više nego zaintrigiran. Bio
je načisto opčinjen.
Verovatno je trebalo da ga zabrine njegova reakcija, pomislio je.
“Gde je izjava uprave hotela?” upitao je Čester prelazeći pogledom
preko članka.
“Pri kraju, i rekao sam ti, to nije izjava.”
“A, evo je”, rekao je Čester. “Uprava hotela Plamena uvala odbila je
da autoru ovog članka dä izjavu.”
“Drugim recima, nisam želelo da potvrdim da je Nik Tremejn odseo
u hotelu, kao ni glasine da je bio u vezi sa mrtvom ženom.”
“Što je isto kao da si rekao da je odseo ovde i da je bio u vezi s
Mejtlandovom.”
“Gospođica Glason je to već znala.”
Čester je gledao u članak. “Ne bih brinuo da sam na tvom mestu. To
su uobičajene holivudske glasine.”
“Ako izuzmemo nagađanja novinarke da je reč o ubistvu.”
“Ako izuzmemo. Gde je onaj deo u kom piše da je morala da uskoči
u bazen da bi pobegla od ubice?”
“Taj deo je izostavila.”
Čester se namrštio. “Pitam se zašto?”
“Verovatno zato što želi da zadrži pažnju čitalaca na smrti Glorije
Mejtland. Veruje da je ovo ubistvo.”
“Zašto je toliko rešena da to dokaže? Samo da bi dobila priču?”
“Mislim da nije to razlog.” I on je sebi postavio ovo pitanje nakon
što je Ajrin Glason, mokra do gole kože, dospela u njegov dobro
organizovan i pažljivo kontrolisan svet. “Osećam da tu ima još nečega.
Kaže da joj je potrebna priča da bi zadržala posao, ali mislim da postoji
još nešto. Nešto lično.”
“Nešto lično u vezi sa ubistvom? To mi je čudno.”
“Tako mi se čini.”
“Pa, obično umeš prokleto dobro da pročitaš ljude.”
“Umeo sam i da pogrešim”, podsetio ga je Oliver sumorno.
“Istina, ali mislim da si sad u pravu.” Čester je nastavio da čita
članak. “Kaže da se od uprave hotela očekuje da preduzme ozbiljne
mere da suzbije svaku sumnju na ubistvo da bi se izbegao skandal.”
~ 36 ~
 “Neobično je što mislim da mi nije poverovala kad sam rekao da
nameravam da otkrijem šta se desilo Mejtlandovoj.”
Čester je bacio novine u stranu. “Gospođica Glason te ne poznaje
dobro.”
“Ne”, rekao je Oliver, “Ne poznaje me.”
“Kao da bi ti dozvolio nekome da nekažnjeno počini ubistvo u tvom
hotelu.”
“Prokleto tačno. Plamena uvala nema visoke kriterijume Što se tiče
ponašanja koje se očekuje od gostiju, ali uprava ne gleda blagonaklono
na ubistvo.”
“Moraš imati neki standard”, rekao je Čester. “Tako je. A ubistvo je
loše za posao.”
“Kad je Šou neverovatnog Olivera Vorda išao na turneje, pričalo se
da je svaka reklama dobra dok god se spominje sledeći nastup.”
“Nismo na turneji.”
Čester je skinuo naoćare i počeo da glanca stakla maramicom.
“Niko nema bolje oko za sitnice od tebe. Delom je to razlog što si bio
tako dobar iluzionista. Šta misliš, šta se desilo u spa centru prošle noći?”
“Još jednom sam jutros obišao spa centar. Moguće je da se Glorija
Mejtland okliznula na ivici bazena, udarila potiljak i pala u vodu, ali ne
verujem. Ugao povrede više ukazuje na udarac s leđa. Verovatno ju je
onesvestio. Mislim da je upala u vodu i udavila se.”
“Znači da je ubijena.”
“Tako se čini.”
Čester je podigao guste obrve. “Ima li ikakve šanse da je to uradila
novinarka?”
“Da sam ja pandur, gospođica Glason bi bila prvi osumnjičeni.
Priznala je da je imala privatni sastanak sa žrtvom kasno noću. A i
snažna je za ženu. Mogla je da savlada Gloriju Mejtland.”
“Zašto misliš da je Glasonova snažna?”
Uspela je da potpuno odevena prepliva bazen. Priznajem da je bila
dovoljno pametna da najpre skine cipele; ipak, plivanje u pantalonama
nije lako. Tkanina je teška. Zatim je uspela da izađe iz vode na drugu
stranu. A tu je još nešto.”
“Šta?”
“Imala je veliku tašnu. Manja verzija lekarske torbe.”

~ 37 ~
 “Šta s njom? Žene obično nose tašne.”
“Bacila ju je na drugu stranu bazena pre nego što je skočila u vodu.”
“Ha”, zamislio se Čester na trenutak. “Misliš da je čudno što nije
ispustila tašnu kad je skinula cipele, zar ne?”
“Mislim da je u toj tašni nešto veoma važno.”
“Verovatno novac i drangulije koje žene uglavnom nosaju.”
“Ma šta da je, toliko je važno da je to spasavala pre nego što je
zaplivala.” Oliver je zastao i zamislio se. “Izgledala je teško.”
“Tašna?” Čester je napravio grimasu. “Moje iskustvo kaže da je
ženska tašna u proseku teška koliko i moja kutija za alat. Da li ti je još
nešto upalo u oči?”
“Mnogo toga. Ajrin Glason je zagonetna žena. Čuo sam kad je
Brandonu dala adresu u Los Anđelesu i navela ime svoje stanodavke.”
“I?”
“Pozvao sam je jutros. Rekao sam da sam rođak koji je odavno nije
video i da se nadam da ću stupiti u kontakt s njom. Činilo se da ne zna
mnogo o Ajrin Glason, rekla je samo da se pojavila na njenom pragu pre
nekoliko meseci tražeći stan. Imala je dovoljno novca za stanarinu za
mesec dana, pa joj nije postavljala mnogo pitanja.”
“Da li si pozvao kancelariju Šaputanja?”
“Naravno. Odmah sam dobio urednicu, Velmu Lankaster, koja je
potvrdila da gospođica Glason radi za nju, ali to je sve. Zvučala je
zabrinuto. A kad sam se predstavio, još više se uznemirila.”
“To i nije neko iznenađenje. Znači, sve se svodi na to da nisi uspeo
da saznaš mnogo o gospođici Glason.”
“Ajrin Glason kao da nema prošlost. Sve upućuje na to da je njen
život započeo pre četiri meseca, kad se pojavila u Los Anđelesu.”
“Nije prva koja je stigla u Kaliforniju želeći da krene iznova. Uzmi
sebe za primer, i mene, i većinu ljudi koji su radili u Šouu neverovatnog
Olivera Vorda.”
“Da. Na primer. Ali mi svi imamo prošlost. Ajrin Glason je nema.”
Česterovo lice se zateglo od brige. “Misliš da će ona predstavljati
problem, zar ne?”
“Ona već jeste problem. Pitanje je šta ću udariti s njom. Proklet da
sam ako joj dozvolim da uništi hotel. Poslednju paru sam uložio u ovo.”
“Imaš li neki plan?”

~ 38 ~
 “Plan je da otkrijem šta se desilo Gloriji Mejtland.” Čester ga je
pronicljivo odmerio. “Šta još imaš na umu?”
“Zaista želim da znam šta Ajrin Glason ima u tašni.”

~ 39 ~
 Sedmo poglavlje

“Mejtlendova, kučka, nije trebalo da pravi probleme”, Nik Tremejn

je bacio primerak Šaputanja na sto. “Šta je, dođavola, pošlo po zlu?”
“Ne znam.” Klodija Pikton je privila snažnije svesku na grudi i
pokušala da sakrije strah. Njen posao je zavisio od njene sposobnosti da
pomogne zvezdi da sačuva mir. “Gospodin Ogden me je uverio da je sve
pod kontrolom.”
Nik ju je optužujuće ubo prstom u grudi.
“Pa, nije baš tako, zar ne?”, rekao je. “Članak u Šaputanjima kaže da
se priča kako smo Mejtlendova i ja bili u vezi i da sam ja nedavno
okončao tu vezu. Svi koji pročitaju pretpostaviće da je Mejtlandova
došla za mnom u Plamenu uvalu. Da je pretila da će mi praviti
probleme. I sve to je istina, dođavola. Kakav motiv za ubistvo.”
“Uverena sam da će sve biti u redu”, rekla je Klodija. Njen glas je bio
molećiv. “Policija kaže da je smrt gospođice Mejtland nesrećan slučaj.
Niko je nije okarakterisao kao ubistvo.”
“Niko osim trećerazrednog tabloida. I to je dovoljno.”
“Ponovo sam pozvala gospodina Ogdena pre nekoliko minuta”,
rekla je Klodija trudeći se da zvuči umirujuće. “Rekao je da nema
razloga za brigu. Treba da ostaneš i nastaviš odmor u Plamenoj uvali
kao da se ništa nije desilo. Kaže da ćeš samo dodatno podstaći glasine
ako odeš ranije.”
Nik ju je divljački prostrelio pogledom, a zatim besno prešao na
drugu stranu dnevne sobe svoje vile i zastao ispred staklenih vrata, koja
su vodila na privatnu terasu.
Prostor za sedenje napolju bio je odvojen ograđenim vrtom. A
pogled na uvalu i Tihi okean iza nje pružao se kroz dekorativno kovano

~ 40 ~
gvožđe. Blesak svetlosti koja je poigravala i svetlucala na površini vode
bio je toliko snažan da su Klodiju zabolele oči.
Svest da Nik ključa od besa bila je dovoljna da zategne njene ionako
napete nerve do tačke pucanja. Imala je posao za koji bi svaka žena u
Americi prodala dušu đavolu - bila je lični asistent Nika Tremejna. Kad
bi te druge samo znale istinu... Njen posao iz snova pretvorio se u
košmar.
U prvom filmu, More senki, imao je sporednu ulogu, ali uspeo je da
privuče pažnju na sebe u svakoj sceni u kojoj se pojavio. U drugom
filmu, Otpadnik sudbine, dobio je glavnu rolu. Taj film ga je lansirao u
zvezde. Tabloidi nisu mogli da se zasite. Žene su ga obožavale. Kružile
su glasine da je Stenli Benkroft, zvezda čije ime je nosilo film, počeo da
se opija i da se okrenuo kokainu kako bi ublažio depresiju.
“Ogden je trebalo da reši stvar sa Mejtlandovom pre nego što je
napravila problem”, rekao je Nik.
Pogledao je sumorno kroz otvorena vrata u prizor koji se pružao
pred njima. Klodija ga je pažljivo posmatrala, pokušavajući da proceni
njegovo raspoloženje. Zvezde su bile ozloglašene po svojoj ćudljivosti, a
Nik Tremejn nije bio izuzetak. Zabrinjavalo ju je što je umeo da iz smeha
prede u stanje besa za tren oka. Delom je to bio njegov glumački dar, ali
bilo je strašno uznemirujuće.
“Gospodin Ogden je rekao da je gospođici Mejtland dao novac koji
je tražila”, rekla je Klodija. “Bio je siguran da će nakon toga nestati.”
“Ali nije nestala, zar ne?” Nik se nije okrenuo. “Pratila me je u
Plamenu uvalu. A sada je mrtva i ona prokleta novinarka iz Šaputanja je
skoro nagovestila da sam je ja ubio.”
“Gospodin Ogden je rekao da će te uprava hotela zaštiti od štampe.
Studio će se postarati za sve ostalo.”
“Lako je Ogdenu da priča. Nije njegova budućnost u pitanju. Šta da
radim sledeće dve nedelje? Da se motam oko hotelskog bazena i pijem
martini izbegavajući novinare? Ili da zakažem masažu? To bi svakako
podstaklo zanimljive glasine, slažeš se? Već vidim naslov: Glumac uživa
u predivnoj masaži u spa centru u kom se njegova ljubavnica udavila.”
“Verujem da će sve biti u redu. Gospodin Ogden će razgovarati sa
policijom i upravom hotela. Pobrinuće se i za urednicu Šaputanja. To je
njegov posao. Studio ga plaća da rešava ovakve probleme. Zna šta radi.
Sigurna sam da je rešio i mnogo gore situacije.”

~ 41 ~
 “Gore od optužbe za ubistvo?” Nik se okrenuo. “Ogden je moćan u
Los Anđelesu, ali mi se nalazimo u Plamenoj uvali. Ovde bi sve moglo
biti drugačije.”
“Verujem da to nije istina”, rekla je Klodija žurno. “Novac govori
veoma uverljivim jezikom, a gospodin Ogden ima na raspolaganju
sredstva studija. Može da podmiti i losanđelesku policiju i sudije.
Svakako ima dovoljno da utiče na policiju Plamene uvale.”
“Odbijam da sedim u ovoj vili dok mi novinarka Šaputanja sabotira
karijeru. Suviše naporno sam radio da bih stigao dovde. Proklet da sam
ako ću sedeti skrštenih ruku i dozvoliti da me ta kučka, Glasonova,
uništi.”
Klodija je snažno stegla svesku prstima. “Šta želiš da uradim?”
Nik ju je pogledao plamenim očima. Za razliku od mnogih
holivudskih zvezda koje su postigle uspeh zahvaljujući izgledu i
minimalnom talentu, Nik je bio istinski talentovan glumac. Bio je
obdaren frapantnom sposobnošću da ispolji raznovrsna osećanja - od
vrele strasti do gneva koji led srž u kostima. Nije mu odmagalo ni što je
bio zanosno zgodan, sa klasičnom snažnom vilicom, visokim jagodicama
i vitkom atletskom građom. Tamna kosa mu je bila podšišana i zalizana
u otmenu frizuru, koju su u modu uvele zvezde kao što su Keri Grant i
Klark Gejbl. Sijala je od odmerene količine ulja za kosu.
Kamera je volela Nika. A voleli su ga i režiseri. I žene.
Klodija je počela da veruje da bi žene mogle biti uzrok Nikove
propasti. Dok su ga holivudski časopisi nazivali neodoljivim, on je
verovao u sopstvenu reklamu, a posledica je bio niz veza za jednu noć i
kratkotrajnih afera. Neizbežno je bilo da se pre ili kasnije pojavi
problem kao što je Glorija Mejtland.
“Ako je verovati glasinama koje se šire hotelom, novinarka koja je
napisala članak za Šaputanja je još u gradu”, rekao je Nik. Zvučao je
zamišljeno.
“Tako je”, rekla je Klodija osećajući olakšanje jer se činilo da se
smirio. “Gospodin Ogden mi je dao sve pojedinosti. Dobio ih je od
lokalnog šefa policije. Gospođica Glason je odsela u pansionu Uvala.”
“Razgovaraj s njom”, rekao je Nik. “Ponudi joj ekskluzivu.”
Klodija ga je zaprepašćeno posmatrala. “Ne razumem. Kakvu
ekskluzivu?”

~ 42 ~
 “Ekskluzivni intervju sa mnom, glupačo. Obema rukama zgrabiće
priliku da porazgovara u četiri oka sa Nikom Tremejnom. Svaki novinar
bi to jedva dočekao, naročito u ovakvim okolnostima.”
Klodija je s mukom progutala pljuvačku. “Misliš da je to pametno?
Gospodin Ogden mi je naložio da te držim podalje od štampe.”
“Ogden je u Los Anđelesu. Ja sam ovde, u Plamenoj uvali. Moja
karijera je u pitanju. Ja ću rešiti problem. Zakaži razgovor s njom još
danas.”
Želela je da se raspravlja s njim. Pomisao da se ogluši o Ogdenova
naređenja ju je užasavala. Ali Nik Tremejn je lako mogao da je ostavi bez
posla ako bi shvatio da je ne želi u svojoj blizini.
Pomislila je da bi ideja o ekskluzivnom intervjuu mogla da upali.
Nik je svakako umeo da bude šarmantan kad je hteo. Nije imala razloga
da misli da neće uspeti da izmanipuliše Ajrin Glason.
“Odmah ću stupiti u kontakt s njom”, rekla je.
Okrenula se i požurila prema vratima vile.
Kad je izašla na bezbedno, stala je i nekoliko puta duboko udahnula
topli mirisni vazduh. Vrelo septembarsko sunce rasteralo je vlažnost.
Nebo je bilo čudesno plavo.
Kad su joj se nervi umirili, pošla je kamenom stazom koja je
vijugala kroz bujne hotelske vrtove. Nik je dobio privatnu vilu Casa de
Oro, a njena soba je bila u glavnoj zgradi. Vile su, sa svojim skrivenim
terasama i vrtovima i spektakularnim pogledima, bile rezervisane za
zvezde i druge koji su bili voljni da daju mnogo novca za luksuz i
privatnost.
Hotel Plamena uvala nalazio se na vrhu blago izdignutog brda iznad
stenovitih litica. U podnožju, talasi su belom penom zapljuskivali
besprekornu plažu. Glavna zgrada hotela, kao i vile, bila je izgrađena u
bajkovitom španskom kolonijalnom stilu. Koliko je ona videla, čitav
grad - kuće, hoteli, prodavnice, pošta i benzinske stanice - bio je
izgrađen u istom stilu. Svugde su mogli da se vide beli štukatur, crveni
crep, šarmantna senovita dvorišta i natkrivene pešačke staze.
Gradić Plamena uvala izgleda kao filmski set, pomislila je. I baš kao
u filmu, nikada nisi mogao da znaš šta se dešava iza kulisa.
Zaključila je da mrzi to mesto.

~ 43 ~
 Osmo poglavlje

“Pretekli smo sve novine u gradu sa pričom o Mejtlandovoj”, rekla

je Velma Lankaster. Reči su joj zvučale isprekidano zbog pucketanja
telefonske linije. “Ali sada je verovatno polovina novinara iz Los
Anđelesa već krenula u Plamenu uvalu. Moraš da mi obezbediš
propratnu priču za jutarnje izdanje.”
Ajrin se trgla i odmakla slušalicu od uva. Kad bi se uzbudila, Velma
je govorila veoma brzo i veoma, veoma glasno. Jutros je definitivno
uzbuđena. Smrt Glorije Mejtland i njena povezanost sa Nikom
Tremejnom i legendarnim hotelom koji je bio čuveno odmaralište
holivudskog plemstva bila je najveća priča koju su Šaputanja štampala.
Velma je upravo provela pet minuta na međugradskoj vezi
objašnjavajući da je ta priča i najopasnija.
Velma, žena u četrdesetim i amazonskih razmera, preuzela je
kontrolu nad uspavanim malim novinama pre dve godine, kad se njen
mnogo stariji suprug srušio i umro za svojim stolom. Ajrin nije bilo
teško da pred sobom stvori sliku svoje nove poslodavke. Velma je bila
ogromna i imala je ličnost srazmernu svojim dimenzijama, bojila je kosu
u jarkocrveno i oblikovala je u kratku iskošenu bob frizuru, koja je
izašla iz mode pre nekoliko godina. Nosila je kaftane egzotičnih dezena,
pušila je i držala bocu viskija u donjoj fioci radnog stola.
“Ne brini”, rekla je Ajrin. “Radim na priči.”
Spustila je glas jer je razgovarala sa telefona na recepciji pansiona
Uvala. Mildred Fordajs, sedokosa vlasnica pansiona, poslovala je iza
recepcije i davala sve od sebe da ostavi utisak kako ne obraća pažnju na
nju, ali Ajrin je znala da pomno prati svaku reč.
“Pozovi me čim budeš imala nešto za štampu”, rekla je hrapavim
glasom.

~ 44 ~
 “Hoću, ali neće biti lako”, rekla je Ajrin. “Hotel Plamena uvala ima
bolje obezbeđenje od većine banaka.”
“Pa šta? Uvek neko uspe da opljačka neku banku. Uradi svoj posao.”
“Da, šefe. Ali imamo još jedan problem...”
“Šta je sada?”
“Planirala sam da provedem samo jednu noć u Plamenom zalivu.”
Spustila je pogled na suknju koja joj je padala do listova i bluzu kratkih
lepršavih rukava. “Ponela sam samo jednu rezervnu kombinaciju.
Odeljenje za čišćenje hotela Plamena uvala je uzelo odeću koju sam
nosila sinoć kad sam uskočila u bazen. Nisam je videla od tada. Nisam
sigurna da je preživela.”
“Plaćanje poziva je jedno. Ali ako misliš da ću ti kupiti novu
garderobu, razmisli. Opljačkaj banku.”
Ajrin je odlučila da je vreme da odigra jaku kartu. “Ovde je reč o
Pegi, šefe. Njena smrt nije bila nezgoda. Obe to znamo.”
Nastupila je kratka napeta tišina s druge strane.
“Ne moraš da me podsećaš”, rekla je Velma naposletku. Zvučala je
osorno, ali zabrinuto. “Obećaj mi da ćeš biti pažljiva. Ne želim da
izgubim još jednog novinara. List Šaputanja je holivudski tabloid. Nas
zanima koji glumac spava sa kojom glumicom. Ne bavimo se ubistvima.”
“Osim kad jedna od nas postane žrtva.”
Velma je uzdahnula. “Slažem se.”
“Moramo da propratimo ovu priču, šefe.”
Pegi Haket se pre deset dana udavila u svojoj kadi. Smrt je
okarakterisana kao nezgoda. Godinama je bila holivudska legenda,
tračerski kolumnista velikih losanđeleskih novina.
Pegi je pušila cigaretu za cigaretom, ispijala martinije i u mladosti
je umela čak da završi u krevetu s izvorom - bilo muškim bilo ženskim -
da bi dobila priču. Kad je njena lepota počela da bledi, nije se libila da
iskoristi stečenu prednost, kako je ona to nazivala, da natera ljude da
progovore.
Naposletku, piće i težak život su uzeli danak. Otpustili su je iz
novina u kojima je dugo pisala kolumnu.
Pre šest meseci se obrela na pragu Šaputanja. Velma ju je unajmila.
Pegi je uspela da koliko-toliko iskontroliše piće, ali više nije bila ni
dovoljno mlada ni dovoljno lepa da zavede svoje izvore. Većina tajni

~ 45 ~
koje je nekada koristila da bi izvukla informacije odavno su izgubile na
aktuelnosti jer su se odnosile na izbledele zvezde. Ipak rešila je da
ponovo izgradi karijeru.
Pegi je ubedila Velmu da unajmi Ajrin uprkos nedostatku iskustva.
Glasonova je borbena, tvrdila je Pegi. To je važno. Podseća me na mene
kad sam počinjala. Dođavola, mogu da je naučim sve što treba da zna.
Imale su neobičan odnos, pomislila je Ajrin. Emocionalno oguglala i
pogođena hroničnim kašljem, Pegi kao da je dobila novu priliku za život
kad je preuzela na sebe zadatak da bude Ajrinin mentor. Zadužila si me,
Glasonova, često je govorila.
Zadužila si ti mene, Pegi. Pružila si mi ruku kad mi je bio potreban
prijatelj.
“U redu”, rekla je Velma. “Prati priču, ali budi prokleto oprezna.”
“Ne brini, hoću”, obećala je Ajrin. Ali govorila je u prazno. Velma je
već prekinula vezu. Spustila je slušalicu i vedro se nasmešila Mildred
Fordajs. “Ne brinite”, rekla je. “Zvala sam na račun pozvanog broja.”
Mildred se okrenula, sva ozarena, i sa ushićenjem se zagledala u Ajrin.
“Znači ti si novinarka koja je pronašla telo one sirote žene prošle noći.”
“Vidim da čitate Šaputanja.”
“Nisam do danas”, rekla je Mildred veselo. “Ali jutros sam uzela
primerak na kiosku kad sam videla naslovnu stranu lokalnih novina. Ne
možeš se osloniti na Vesnik da će ti dati čitavu priču, ne kad je u nju
upleten hotel Olivera Vorda.”
Gurnula je preko stola primerak Vesnika Plamene uvale i okrenula
ga da bi Ajrin mogla da pročita naslov.

TRAGIČNA NEZGODA U LOKALNOM HOTELU

“Da, videla sam članak koji je Vesnik objavio”, rekla je Ajrin. “U

pravu ste. To nije cela priča, ni izdaleka. Ovo je više kao čitulja.”
Mildred je kucnula po naslovnoj stranici Vesnika. “Oni tvrde da je
smrt te žene slučajna. Piše da policija misli da se okliznula na mokre
pločice. Udarila glavu i pala u bazen. Verovatno je bila bez svesti kad se
udavila.”
“Čini se da je to u ovom trenutku vodeća teorija”, rekla je Ajrin.
Mildred ju je sumnjičavo pogledala. “Ali članak u Šaputanjima tvrdi
da je u spa centru bio još neko.”
~ 46 ~
 “Jeste tamo bio još neko”, rekla je Ajrin. “Nisam uspela baš najbolje
da ga vidim. Ili nju.”
“Nisi mogla da proceniš da li je muškarac ili žena?”
“Ne. Bilo je prilično mračno, a kako je prostorija velika i obložena
pločicama, u njoj sve odjekuje.”
“Kako znaš da je ta osoba ubila Gloriju Mejtland?”
“Nisam sigurna”, priznala je Ajrin. “Ali mislim da, pod trenutnim
okolnostima, situacija nalaže da se pokrene istraga.”
“Zato što je gospođica Mejtland bila u vezi s Nikom Tremejnom?
Zato što kruže glasine da je on okončao vezu i što je sasvim slučajno
boravio u hotelu Plamena uvala u vreme njene smrti?”
“Vidim da ste pažljivo pročitali priču.”
“Jesam”, rekla je Mildred.
“Prošle noći je još neko bio u spa centru”, rekla je Ajrin. “Mislim da
bi policija u najmanju ruku trebalo da pronađe tu osobu i obavi
razgovor s njom, slažete li se?”
Mildred je napućila usne. “Plašim se da to neće biti jednostavno.
Ovo ie Plamena uvala.”
“Mislite da su vlasti ovde korumpirane kao u Los Anđelesu?”
“Nisi to od mene čula.” Mildred je nemarno slegla jednim ramenom.
“ Vesnik navodi da je žena koja je pronašla telo bila veoma uznemirena.
Kaže da verovatno pati od sloma nerava.”
“Da li vam izgledam kao da patim od sloma nerava?”
“Ne”, priznala je Mildred. “Šta ćeš sad?”
“Ovde sam da izveštavam o priči”, rekla je Ajrin.
“To ću i uraditi.”
“Videćemo. Srećno ti bilo, to je sve što mogu da ti kažem.”

~ 47 ~
 Deveto poglavlje

“Šta je to s glumcima?” Ernest Ogden je bacio primerak Šaputanja

na sto, ustao i prišao prozoru. “Svi su isti. Života mi, što je zvezda
zgodnija, to je veća verovatnoća da će upasti u nevolju. Kad bi samo bili
pametni koliko su lepi i talentovani. Proklete budale, svi do jednog.
Izvinite na izrazu, gospođice Ros.”
Maksin Ros je podigla pogled sa stenografske sveske. “Naravno,
gospodine Ogden.”
Kao i obično, bila je pribrana i smirena. Ovo nije prvi put da čuje
žalopojku o temperamentnim neurotičnim glumcima i pokoji neuglađen
izraz. Bila je profesionalac. I bila je jedna od retkih ženskih radnika
studija koja nije imala ambiciju da postane zvezda. Pribrana i stabilna,
imala je smirujući uticaj u poslu koji se temeljio na prenaglašenim
strastima, snovima, ambicijama i previše novca.
Namrgođeno je posmatrao prizor ispod prozora svoje kancelarije
na drugom spratu. Sa mesta na kom je stajao video je mnoštvo velikih,
ograđenih, zvučno izolovanih studija, magacin i garderobu. Iza svega
toga nalazio se veliki teren za snimanje scena na otvorenom. Ove
nedelje su snimali vestern, osnovni proizvod ove grane industrije. Uvek
možeš da prodaš vestern, pomislio je Ogden. Podignuta je fasada grada
na granici - salon, šerifova kancelarija, banka kojoj je suđeno da bude
opljačkana i prodavnica mešovite robe - i sve je bilo lažno. To je filmska
industrija. Prodaja iluzije. I on je to voleo.
Čitav niz objekata, od terena do kancelarija rukovodilaca, bio je
jedna velika celina ograđena visokim zidom. U nju se ulazilo kroz velike
raskošne kapije, pred kojima su stajali snažni radnici obezbeđenja, i
pristup je bio ograničen. Teoretski, zidovi i stražari su bili tu da štite

~ 48 ~
privatnost zvezda i spreče ometanje snimanja filma. Ali ponekad mu se
činilo da radi u otmenom zatvoru ili za neku tajnu vladinu agenciju.
Bio je veoma dobro plaćena dadilja gomili razmaženih glumaca i
glumica. Redovno je spasavao istaknute talente kad bi se opijali,
učestvovali u nezgodama sa smrtnim ishodom ili kad bi pobegli sa
mesta saobraćajne nezgode. Njegov posao je bio da se postara da
optužnice za nemoralno ponašanje protiv glumaca koji su bili skloni
seksu sa maloletnim partnerima, nestanu. Davao je novac ženama koje
su tvrdile da ih je neko poznat silovao ili da nose vanbračno dete neke
zvezde. Zataškavao je glasine o homoseksualnosti. I tako dalje. Umeo je
da reši svaki problem.
“Sada je gotovo”, rekao je. “Nik Tremejn je veoma važan studiju, pa
ćemo, očigledno, morati da počistimo ovaj nered.”
“Razumem, gospodine”, rekla je Maksin.
Čekala je s olovkom u ruci.
Ogden je razmotrio opcije. Upravljao se prema tri jednostavna
pravila. Prvo pravilo: prepoznaj problem. Drugo pravilo: prepoznaj
uzrok problema. Treće pravilo: prepoznaj tačke pritiska i izvrši
neophodni pritisak da bi problem nestao.
Novac je, u najviše slučajeva, bio dovoljan. Novac je pridobijao
policajce i sudije da okrenu glavu. Novac je ubedivao žene da prestanu
da iznose optužbe za silovanje. Novac je ućutkivao ucenjivače.
Ali ponekad je bilo neophodno preduzeti malo drastičnije mere.
“Problem je, gospođice Ros, što je jedna kolumnistkinja objavila
potpuno lažne glasine o Niku Tremejnu u jeftinom holivudskom
tabloidu.”
“Razumem, gospodine Ogden.”
“Izvor problema je, čini se, novinarka koja je napisala članak, Ajrin
Glason.”
“Razumem, gospodine.”
“Pozovi mi urednicu lista Šaputanja. Vreme je da Velma Lankaster i
ja malo proćaskamo.”
“Razumem, gospodine Ogden. Da li je to sve, gospodine?”
“Ne. Tremejnova lična asistentkinja me je jutros ponovo pozvala.
Rekla je da je veoma nervozan. Nervozne zvezde su uvek problem.
Ćudljive su i nepredvidive, više nego obično.”
“Razumem, gospodine.”
~ 49 ~
 Ogden se okrenuo. “Pozovi i Holivud Maka. Imam posao za njega.”
“Razumem, gospodine.”
Maksin je ustala, ni najmanje pogođena nalogom da pozove čoveka
koji se družio sa mutnim likovima i poznatim kriminalcima. Izašla je i
tiho zatvorila vrata.
Ogden se vratio do prozora i gledao kako poznata limuzina staje
ispred velike kapije. Vozač je pokazao značku stražaru, a on mu je
mahnuo da prođe. Ne tako davno dolazak Stenlija Benkrofta, zvezde
filma More senki, izazvao bi silno uzbuđenje unutar kapija studija. Ali
danas se niko nije potrudio da pogleda u veliki automobil. Benkroft još
nije bio propast za blagajne, ali svi su znali da njegova karijera brzo
tone.
Slava je prolazna, prijatelju, pomislio je Ogden. Pre nekoliko godina,
u osvit zvučnih filmova, Benkroft je zamenio jednu zvezdu koja je,
ispostavilo se, imala visok iritantan glas. To nije bio problem u doba
procvata nemih filmova, ali u eri zvuka ubijalo je karijeru.
Vratio se do stola i seo. Pomislio je na razne korake koje može da
preduzme da ograniči štetu koja je pretila jednoj od najznačajnijih
investicija studija. Nakon nekog vremena imao je plan.
Zato ti zarađuješ mnogo novca i imaš ogromnu kancelariju sa
pogledom, druže.
Ali davno je prestao ovim da se bavi zbog novca. Tih dana je
iskreno uživao u moći koju je držao u rukama. Bila je opojnija od svakog
narkotika.

~ 50 ~
 Deseto poglavlje

Njegov posao je bio da zaštiti zvezdu. Tome prijatelji služe,

podsetio je sebe Henri Ouks.
Sedeo je za šankom malog kafea, poguren nad šoljom kafe i
primerkom Šaputanja, i razmišljao o zadatku koji je pred sebe postavio.
Problem je bio u tome što Nik Tremejn nije shvatao da je u
opasnosti. Henri je želeo da ga upozori, ali nije se usuđivao da se
razotkrije. Nije bio pravi trenutak.
Studio je trebalo da zaštiti Nika Tremejna, ali onaj koji je bio
zadužen za njegovo obezbeđenje očigledno nije obraćao mnogo pažnje.
Studio nije video kakvu je pretnju predstavljala Haketova, prva
novinarka Šaputanja. Nisu resili problem sa Glorijom Mejtland.
Henri je razgovarao s obe žene. Pokušao je da ih urazumi. Ali
zapretile su mu kao da je lud. Haketova mu je to u lice rekla. To ga je
podsetilo na reči njegove majke. Ne smeš biti toliko opsednutfilmskim
zvezdama, Henri. Ljudi će misliti da nisi čist u glavi.
Jedno je bilo sigurno - ni Mejtlandova ni ona radoznala novinarka,
Haketova, više nikada mu neće reći da je lud. Sada kada njih nema, čini
se da je Nik Tremejn bezbedan, bar neko vreme.
Ali pojavila se druga novinarka Šaputanja, i bilo je očigledno da je
Ajrin Glason predstavljala ozbiljnu pretnju po zvezdu.
Henri je pažljivo presavio primerak Šaputanja da sakrije užasni
naslov. Nik Tremejn nije bio prva zvezda sa kojom je započeo posebno
prijateljstvo. Pre nego što je postao Nikov prijatelj, bio je veoma blizak
sa drugom muškom zvezdom. Ali studio se isprečio između njih. Dvojica
siledžija su ga uhvatila ispred kuće zvezde jedne noći. Baš su ga gadno

~ 51 ~
povredili, tukli su ga dok se nije obeznanio. Rekli su mu da će ga ubiti
ako ga ponovo vide u blizini te zvezde. Poverovao im je.
Neko vreme se trudio da izbegava bliska prijateljstva s poznatima.
Ali nije mogao da odoli filmovima, i jednog poslepodneva je otišao da
pogleda Otpadnika sudbine. Moć glume Nika Tremejna ga je sasvim
opčinila. Kad je izašao iz bioskopa, bio je svestan da je njemu i Tremejnu
suđeno da imaju posebno prijateljstvo.
Takođe je znao da ovog puta mora da bude pažljiv. Nije smeo da
dozvoli studiju da otkrije njegovo prijateljstvo sa zvezdom. Nik Tremejn
bi morao da ga porekne. I zato je, zarad Tremejna, ostao u senkama.
Jednog dana, kad dođe vreme za to, on će se pokazati Tremejnu, ali
do tada će morati da radi ono što mu je suđeno - štitiće svog prijatelja,
zvezdu.

~ 52 ~
 Jedanaesto poglavlje

Ajrin je u svojoj sobi pokušavala da osmisli još jednu intrigantnu

rečenicu za sledeću priču kada je Mildred Fordajs zaurlala iz podnožja
stepenica.
“Neko želi da te vidi, gospođice Glason.”
Oliver Vord. Sigurno je on. Nije mogla da se seti ko bi drugi u
Plamenoj uvali želeo da razgovara s njom. Potresao ju je blagi nalet
ushićenja. Rekla je sebi da je to zato što je Vordova poseta povoljna po
njenu priču. Možda je odlučio da joj kaže nešto što će moći da citira.
Ali slabašni tajanstveni glasić joj je šapnuo da ne žuri prema
vratima samo zato što se nada korisnoj izjavi. Istina je da je bila veoma
radoznala zbog novog susreta sa Oliverom Vordom. Biće zanimljivo da
sazna da li će se njen prvi utisak o njemu održati i na svetlosti dana, ili
će otkriti da je prošle noći dozvolila mašti da je prevari.
Otvorila je vrata i provirila u hodnik. “Silazim, gospođo Fordajs.”
Ponovo je zatvorila vrata i žurno prešla na drugu stranu sobe, do
ogledala. Nakon što se sinoć vratila u pansion, pozvala je Velmu i otišla
na sprat. Bila je puna energije i nervoze, ali ipak je pažljivo ukosnicom
pričvrstila nekoliko velikih vlažnih lokni pre nego što se sručila na
krevet. Sada je bila srećna što je to učinila. Bar nije izgledala kao da je
upala u bazen. Vord sigurno neće pomisliti da je Džindžer Rodžers ili
Ketrin Hepbern, ali izgledala je pristojno pošto je začešljala kosu i
sklonila je s lica iza ušiju. Meki nemarni talasi padali su joj na ramena.
Nanela je karmin, duboko udahnula i izašla u hodnik. U lobiju je nije
čekao Oliver Vord.
Dok je išla niz stepenice, ka njoj je pogledala visoka mršava žena u
ranim dvadesetim. Pridošlica je nosila strogo krojeno smeđe odelo s
uskom suknjom do listova i pripijenim sakoom, koji joj ni na koji način

~ 53 ~
nije ulepšavao figuru. Tamnu kosu je razdelila po sredini, a ukosnicama
je skupila sitne kovrdže na potiljku tako da su se protezale u luku od
uva do uva. Bila je to veoma poslovna frizura. Stezala je svesku kao da
joj život od nje zavisi.
Ajrinina prva pomisao je bila da bi žena bila veoma lepa da nije
toliko uplašena.
“Gospođica Ajrin Glason?” upitala je.
Glas je odgovarao pojavi - bio je tanak i nervozan.
“Ja sam Ajrin Glason”, pokušala je da zvuči pribrano i profesionalno.
Sada je novinar. Njena nova uloga se nije mnogo razlikovala od ranije
karijere lične sekretarice. Uspeh u obe oblasti, shvatila je, zavisio je od
organizacionih veština i sposobnosti da brzo razmišlja. “Šta mogu da
učinim za vas, gospođice?”
Ženi je gotovo patetično laknulo.
“Pikton. Klodija Pikton. Ja sam lični asistent gospodina Tremejna.
Pitala sam se da li bih mogla da porazgovaram s vama? Veoma je
važno.”
“O čemu?”, upitala je Ajrin. Ali bila je sigurna da zna odgovor. Telom
joj je prostrujalo uzbuđenje.
Klodija je na trenutak nelagodno pogledala u Mildred, a zatim
spustila glas. “Plašim se da je ovo lično.”
“Naravno”, rekla je Ajrin. “Moja soba je suviše mala. Imam samo
jednu stolicu. Izađimo na terasu. Tamo možemo da razgovaramo.”
Ignorišući Mildredin razočarani izraz lica, žurno je prišla staklenim
vratima koja su vodila u mali vrt. Klodija ju je sledila gotovo kaskajući
za njom.
Ajrin je pokazala na dve zelene stolice od kovanog gvožđa ispod
tende. Klodija je oklevala, a zatim se smestila na ivicu jedne. Ajrin je sela
naspram nje.
“Kako ste me pronašli, gospođice Pikton?”
Klodija se trgla pa porumenela. Uložila je očigledan napor da
ispravi već kruta ramena.
“Neko iz studija mi je dao vaše ime” rekla je. Ajrin je klimnula
glavom, “Naravno. Razumljivo.”
“Izvinite?”

~ 54 ~
 “Ovde ste da rešite Tremejnov problemčić u odnosima s javnošću.
Neko iz studija ko je za to zadužen pozvao je lokalnu policijsku stanicu i
ponudio lepu napojnicu u zamenu za ime i adresu novinara koji je
objavio priču o smrti Glorije Mejtland. Očigledno je da im je uslužni
lokalni policajac izašao u susret.”
Klodija je stegla vilicu. “Jeste me pozvao predstavnik studija. Ali
ovde sam zato što me je gospodin Tremejn zamolio da razgovaram s
vama.”
“Zaista? Zanimljivo. Čime će me ubediti da odustanem od ove
priče?”
“Ne razumete. Želi da vam då ekskluzivni intervju.”
“Veoma velikodušno od njega. Zašto bi to uradio?”
“Gospodin Tremejn veruje da je došlo do velikog nesporazuma kad
je reč o njegovom nekadašnjem odnosu sa gospođicom Mejtland. Želeo
bi da razjasni prirodu tog odnosa.”
“To bi trebalo da bude zanimljivo. Razume se, rado ću obaviti
intervju sa gospodinom Tremejnom, pod uslovom da je svestan da će
sve što kaže biti zabeleženo.”
“Postaraću se da ima to na umu pre nego što se nađe s vama.”
Klodija je zastala. “Svesni ste da gospodin Tremejn nije bio ni blizu spa
centra prošle noći, u vreme smrti gospođice Mejtland.”
Ajrin je zadržala dah, ali i uverljiv privid nemara, kako je mislila.
“Zaista?” rekla je.
“Bio je u Rajskom klubu”, rekla je Klodija. “To je popularno mesto u
Plamenoj uvali. Videlo ga je nekoliko ljudi. Policija će potvrditi to
ukoliko bude potrebno.”
Dođavola, pomislila je Ajrin. To nisu dobre vesti.
“Ako je tako, gospodin Tremejn ne treba da brine zbog istrage smrti
gospođice Mejtland, zar ne”, rekla je.
“Nadam se da ćete pokušati da razumete njegov položaj”, rekla je
Klodija. “Gospodin Tremejn nema razloga da brine zbog optužbi. Ali on i
gospođica Mejtland su se... poznavali.”
“Očigledno veoma dobro. Možete li da mi potvrdite romantičnu
vezu?”
“Ne, nije bila romantična veza. Gospodin Tremejn je gospođicu
Mejtland smatrao prijateljem, to je sve. I zbog tog prijateljstva ne želi da
se njen ugled dovodi u pitanje.”
~ 55 ~
 “Gospođica Mejtland je mrtva. Više ne mora da brine za svoj ugled.”
“Nadala sam se da ćete uzeti u obzir osećanja njene porodice.”
“Nema nijednog člana bliske porodice”, rekla je Ajrin. “Proverila
sam.”
Klodija je skočila. Bila je usplahirena. “Mislim da će biti najbolje da
vam gospodin Tremejn lično objasni prirodu svoje veze sa gospođicom
Mejtland.”
“Slažem se. Radujem se intervjuu. Kad i gde?”
“Gospodin Tremejn me je zamolio da vas pozovem da se sastanete s
njim u njegovoj vili u hotelu Plamena uvala.”
Ajrin se gotovo nasmešila. “Mislim da to nije dobra ideja, s obzirom
na trenutne okolnosti. Zbog slike u javnosti, znate.”
Klodija se zaledila. Nije očekivala da poziv bude odbijen.
“Želim intervju, ali radije bih ga obavila na drugom mestu, ne u
privatnom apartmanu Nika Tremejna.”
Klodija je izgledala zatečeno. “Ne razumem. Ne plašite se valjda
gospodina Tremejna?”
“Recimo da bih se osećala prijatnije kad bismo razgovor obavili na
otvorenom. Volela bih da neko bude u blizini. Ako gospodin Tremejn
pokuša da mi preti ili ponudi mito, moći ću da pronađem ponekog
svedoka.”
Klodija se kolebala između zaprepašćenja i gneva. “To je smešno.
Gospodin Tremejn samo želi da vam iznese svoju stranu priče.”
“I ja ću ga rado saslušati. Predlažem da se nađemo u nekom
lokalnom kafiću.”
“Bojim se da je teško udesiti to. Gospodin Tremejn je slavan. Ne
može tek tako da ušeta u kafić, kao da ga niko neće prepoznati. Okružila
bi ga masa ljudi da dođe do njegovog autograma. Odseda u hotelu
Plamena uvala zato što zna da će se tu njegova privatnost poštovati.”
Ajrin je slegla ramenima. “U redu. Naći ću se s njim u hotelu, ali ne u
njegovoj vili. Želim neko javnije mesto. I imajte na umu da možda neću
lako ući u Plamenu uvalu. Koliko sam razumela, uprava hotela ima
strogu politiku kada su u pitanju predstavnici štampe. Novinarima nije
dozvoljen ulaz.”
“Uverena sam da će napraviti izuzetak u slučaju gospodina
Tremejna”, rekla je Klodija. “Da li vam odgovara danas posle podne?”

~ 56 ~
 Svakako.”
“Predlažem tri sata. Vi i gospodin Tremejn možete se naći na čaju u
Vrtnoj sobi u hotelu Plamena uvala.”
“Doći ću u tri sata. Ako me ne vidite, znajte da mi obezbedenje nije
dozvolilo da uđem.”
“Ne brinite. Ja ću se postarati za taj deo. Hvala vam, gospođice
Glason. Nećete se pokajati, dajem vam reč.”
“Ajrin joj se hladno nasmešila. “Niste valjda očekivali da ću odbiti
intervju sa Nikom Tremejnom.”
Klodija je izgledala patetično zahvalno. “Iskrena da budem, nisam
znala šta da očekujem. Smrt gospođice Mejtland nas je sve uznemirila,
naročito gospodina Tremejna. Tri sata.”
Klodija se okrenula i pobegla u lobi.
Ajrin je sačekala trenutak pre nego što je otvorila tašnu i izvadila
svesku. Izvukla je olovku i počela da zapisuje utiske o Klodiji Pikton.
Nervozna. Zabrinuta. Uplašena?
Znam kako se osećai, Klodija Pikton. I ja sam poslednja četiri meseca
nervozna, zabrinuta i uplašena.
Prešla je oko pet hiljada kilometara, zamenila svoj voljeni pakard za
neupadljiviji automobil, promenila ime, karijeru i izmislila nov život. Ali
još se osvrtala preko ramena, osluškivala korake u noći, trzala na svaku
senku.
To što je sinoć pronašla još jedno telo svakako joj nije pomoglo da
umiri nerve. Tri žene čiji su se životi ukrstili s njenim umrle su u
poslednja četiri meseca: Helen Spenser, Pegi Haket i Glorija Mejtland.
Logika i zdrav razum su joj rekli da smrti Pegi Haket i Glorije
Mejtland nikako ne mogu biti u vezi sa jezivim ubistvom Helen Spenser.
Ali logika i zdrav razum nisu ublažili strah koji je kuvao duboko u njoj.
Upravo ju je strah da postoji veza među ovim ženama naterao da
postane opsednuta istinom o smrti Pegi Haket.
Tako je kako je, pomislila je. Pobegla je što je dalje mogla, čak na
drugi kraj zemlje. Nije imala više kuda da beži. Morala je da otkrije
istinu zarad svog zdravog razuma.
Velika senka pala je preko otvorene stranice njene sveske.
“Ne verujem da će se dugo zadržati”, rekao je Oliver.

~ 57 ~
 Ajrin se toliko uplašila da je umalo skočila sa stolice. Oštro je
udahnula i podigla pogled. Oliver je stajao iza nje i snažno stezao štap
jednom rukom.
Trebalo je da čuje kako joj se približava, pomislila je. Toliko je bila
izgubljena u mislima da nije čula tapkanje štapa ni njegov otežali korak.
Spustila je pogled i videla na štapu gumenu kapicu. To je, bez
sumnje, objašnjavalo zašto nije čula udarce o kamene ploče terase.
Oliver se kretao veoma tiho za čoveka sa povređenom nogom. Na pamet
joj je pala reč nečujno.
Nosio je izvanredno krojene pantalone, sveže ispeglanu košulju i
lagani laneni sako engleskog kroja1. Ovaj kroj je postao veoma
popularan jer je naglašavao širinu grudi i ramena muškarca. Ali Oliveru
nije bila potrebna iluzija veštog krojača, pomislila je. Njegova ramena su
izgledala dobro i bez sakoa.
Pomislila je da taj kroj ima još jednu prednost. Iznad struka je bio
mnogo komotniji od starih krojeva, pripijenih uz telo. Komocija nove
mode je omogućavala lakše kretanje i verovatno je bila privlačna
muškarcu koji koristi štap.
“Nisam vas čula”, rekla je.
Znala je da je njen komentar zvučao kao slabo prikrivena optužba.
“Izvinite”, rekao je. “Nisam želeo da vas uplašim. Imate li nešto protiv da
vam se pridružim?”
“Ne” rekla je.
Ubacila je olovku u svesku i zatvorila je.
Spustio se u stolicu koju je Klodija oslobodila. Ajrin je pažljivo
posmatrala ovu aktivnost pokušavajući da proceni da li mu je zaista
potreban štap ili ga koristi kao rekvizit. Da li bi zdrav muškarac
namerno hodao naokolo pretvarajući se da hrama, pomislila je. Ovih
dana u svakoga sumnjam.
“Da li ste beleške zapisivali stenografski?”, upitao je Oliver.
Živci joj se zategoše. “Svaki novinar razvije svoj stenografski zapis.”
“Znam, ali viđao sam beleške drugih novinara. Nisu ni približno
tako uredne.” Oliver se blago nasmešio. “I nije teško dešifrovati ih kao

1
Drape cut ili english drape, krojen tako da vizuelno ostavlja utisak širih ramena i grudi i
užeg struka. (Prim. prev.)

~ 58 ~
vaše. Pretpostavljam da bi samo školovani stenograf mogao da pročita
vaše beleške.”
Pokušavao je da izvuče informacije.
“To i jeste svrha ličnog koda, zar ne?” rekla je. “Niko drugi ne može
da ga pročita. “Šta ste mislili kad ste rekli da se Klodija Pikton neće dugo
zadržati?”
“Pretpostavljam da ste sretali studijske publiciste i asistente?”
“Naravno. Ali uglavnom sam s njima razgovarala telefonom.”
“Ipak, verovatno znate kakvi su.”
“Oni su vam najbolji prijatelji kad žele medijski prostor za svoje
zvezde i najgori neprijatelji ako ne objavite ono što žele.”
Oliver je izvio usne u stranu u blag osmeh. “Upravo tako. Novinari
nisu jedini koji imaju posla sa publicistima i asistentima. I hotel mora
neprestano da izlazi na kraj s njima.”
“Da, verujem da imate mnogo iskustva sa tom vrstom.”
“Privlačnost hotela Plamena uvala je delom zasnovana i na tome što
je popularno odmaralište za čuvene filmske zvezde. Ambiciozni
publicisti i asistenti žele da njihovi glumci i glumice budu viđeni kako
dolaze u hotel, ali ne žele da ih fotografi uhvate u kompromitujućoj
situaciji. I zato je primarni posao hotelskog obezbeđenja da se postara
da novinari i fotografi ne uđu u hotel bez moje dozvole.”
“Što vas dovodi do mene.”
“Tako je.” Oliver ju je posmatrao nedokučivim pogledom. “Nisam
mogao da ne čujem poslednji deo vašeg razgovora sa gospođicom
Pikton. Imate zakazan razgovor sa Tremejnom u mom hotelu danas
posle podne.”
“Da. Pozvana sam da obavim ekskluzivni intervju sa Tremejnom uz
šolju čaja u nečemu što se zove Vrtna soba. Hoćete li mi dozvoliti da
uđem u hotel, gospodine Vord?”
“Dobrodošli ste u Vrtnu sobu. Ali da sam na vašem mestu, ne bih se
nadao da ću izvući nešto korisno od Tremejna. Svim silama će se truditi
da vas šarmira. Koliko čujem, za to je posebno darovit.”
“Sigurna sam da će pokušati da me omađija, ali nisam naivna,
gospodine Vord. Očekujem da će me Nik Tremejn uveravati da smrt
njegove bivše devojke nije ništa drugo do tragična nezgoda.”
Oliver je zadovoljno klimnuo glavom. “Jedno upozorenje. On je
veoma nadaren glumac.”
~ 59 ~
 “Znam. Gledala sam ga u Odmetniku sudbine.”
“Razumem. Pa, u tom slučaju, srećno na intervjuu.”
“Znači dozvolićete mi da uđem u hotel.”
“Da, gospođice Glason. Slobodni ste da dolazite i odlazite kako vam
je volja. Zauzvrat tražim samo da me obaveštavate o svemu što
saznate.”
Na trenutak se zamislila pa klimnula glavom. “Pošteno, ako ćete i vi
meni reći šta ste otkrili u vezi sa smrću Glorije Mejtland.”
“Dogovoreno.” Oliver je izgledao kao da ga ovo zabavlja. “Hoćete da
kažete da mi verujete, gospođice Glason?”
Nasmešila se ohrabrujućim novinarskim osmehom, kako ju je Pegi
naučila. Pegi je to nazvala “samo među nama” osmeh.
“Onoliko koliko vi verujete meni, gospodine Vord”, rekla je.
“Međutim, kao što ste rekli sinoć, čini se da nam se sada interesi
poklapaju.”
“ A jedan od mojih interesa je i bezbednost hotela. Jutros sam
pretresao događaje sa šefom obezbeđenja. Analizirali smo vaše
kretanje. Pravilo je da se spa centar noću zaključava, ali nismo pronašli
znake nasilnog ulaska. Pretpostavljam da su sporedna vrata bila
otključana kad ste stigli?”
“Tako je.”
“Ko vam je otključao vrata?”
“Pretpostavljam da ih je gospođica Mejtland otključala. Njen je
predlog bio da se nađemo u spa centru. Rekla je da će biti prazan u to
doba. Da li je teško domoći se ključa?”
“Nažalost, ne”, rekao je Oliver. Zvučao je sumorno. “Postoji nekoliko
ključeva spa centra jer ljudi sa različitih odeljenja moraju u različito
vreme tamo da idu - iz odeljenja za čišćenje donose čiste ogrtače i
peškire, osoblje iz tehničkog održavanja ima ključ, kao i nekoliko
članova osoblja spa centra.”
“Drugim rečima, neko ko je pozajmio ključ nakratko verovatno je
mogao da pronađe način da to i uradi.”
“Da.” Oliver je na trenutak oklevao. “Još nešto smo otkrili. Moje
obezbeđenje je razgovaralo sa čistačima.”
“Zašto?”

~ 60 ~
 “Sobarice su prvi redovi hotelskog obezbeđenja. Na njih niko ne
obraća pažnju.”
“Razumem šta želite da kažete” rekla je Ajrin.
“Jedna sobarica je bila svedok očigledno veoma žustre svađe
između Tremejna i gospođice Mejdand dan pre nego što je ona umrla.
Nije čula sve pojedinosti, ali čini se da je Tremejn pretio Mejtlandovoj.”
“Veoma zanimljivo”, rekla je Ajrin.
Oliver ju je pažljivo posmatrao.
“Šta je bilo?”, upitala ga je naposletku.
“Postoji još jedna mogućnost koju bi trebalo uzeti u obzir.”
Ajrin se nije pomerala. “Hoćete da kažete da sam ja ukrala ključ?”
“Palo mi je na pamet.”
“Ako vam nešto znači, nisam.”
“Ako vama nešto znači”, rekao je Oliver, “verujem vam.”
“Zaista? Zašto?”
“Koliko mogu da procenim, niste imali motiv da ubijete Gloriju
Mejtland.”
“Ja sam samo želela informacije od nje.”
“Kao što sam rekao, verujem vam.”
“O, umiri se, srce moje ludo.”
Oliver je opružio povređenu nogu i zagledao se u nju nedokučivog
izraza lica. Drhtaj spoznaje zaledio joj je nerve. Čekao je da napravi
grešku,
“Pretpostavljam da ste čuli da Nik Tremejn ima prilično dobar alibi
za prošlu noć”, nastavila je. “Gospođica Pikton mi je rekla da je bio u
jednom noćnom klubu u Plamenoj uvali.
Oliver je klimnuo glavom. “U Rajskom klubu.”
“Proverili ste?”
“Prošle noći, kad ste otišli.”
“Gospođica Pikton je rekla da je Tremejn bio tamo celo veče i da ga
je nekoliko ljudi videlo.”
“Oni koji su čitave večeri pili nisu najpouzdaniji svedoci. Ali da, bio
je u klubu, bar deo večeri. Da li biste želeli da razgovarate s nekim ko bi
mogao da vam kaže nešto više?”
“Naravno.” Podigla je obrve, “Imate nekog svedoka?”

~ 61 ~
 “Vlasnika kluba, Lutera Pela.”
“Zaista bih želela da mu postavim nekoliko pitanja. Mada, zašto bi
mi kazao istinu?”
“Ne verujete nikome, zar ne?”
Nasmešila se skupljenih usana. “Svi imaju tajne.”
“Uključujući i vas.”
Bila je to izjava, ne pitanje. Ponovo ju je obuzela jeza. “Kad mogu da
razgovaram sa Luterom Pelom?”, upitala je. “Pozvao nas je večeras na
večeru u njegov klub.”
“Nas?”
“I ja imam za njega neka pitanja. Svestan sam da mi ne verujete,
gospođice Glason, ali želim da otkrijem istinu koliko i vi. Voljan sam da
učinim mnogo da bih zaštitio privatnost svojih gostiju, ali neću da štitim
ubicu.”
“Čak i ako to podrazumeva veliki skandal?”
Na njeno iznenađenje, Oliver se nasmešio.
“Moji gosti tvrde da žele privatnost”, rekao je. “Ali istina je da
njihove karijere zavise od naslova koji se pojavljuju u novinama kao što
su Šaputanja. Za napredak ambicioznog mladog glumca ili glumice
nema ničeg boljeg od zanimljivog skandala ukoliko se on na pravi način
iskoristi. A i čini čuda za moj posao.”
“Pričamo o skandalu koji uključuje ubistvo žene za koju se priča da
je bila u vezi sa sve popularnijom zvezdom.”
“I zato je to veoma zanimljiv skandal.”
“A vi nameravate da se postarate da se on na pravi način iskoristi.”
“Morao sam da menjam život iz korena posle kraha svoje
prethodne karijere, gospođice Glason. To je skup proces. Preživeo sam
jednu promenu. Nemam nameru da krećem iznova po treći put, i ako
mogu, izbeći ću to. Zato ću pokušati da na pravi način iskoristim ovaj
skandal.”
“Zar mislite da ću dozvoliti da mi diktirate priču?” upitala je.
“Bez moje pomoći nećete imati priču.”
“Zaista?”
“Bez moje pomoći ovaj grad bi mogao da se pretvori u tvrđavu za
vas”, rekao je Oliver. “Zaključaće se kapije, podići će se most i šanac će
se napuniti aligatorima.”

~ 62 ~
 “A u zamenu za pomoć koju ćete mi pružiti kontrolisaćete ono što
ću pisati.”
“Možda ću vam s vremena na vreme dati predlog”, priznao je
Oliver. “A ako vam se ne dopadne ono što napišem, uskratićete mi svoju
pomoć.”
“Mislim da sam vam jasno rekao da imamo zajednički cilj. Želim da
se ubica pronađe.”
“Zašto?”
“Zato što je hotel Plamena uvala moj. Štitim svoje. Niko se neće
izvući nekažnjeno za ubistvo u mom hotelu.”
“Bez izuzetaka?”, upitala je.
Osmeh mu je bio leden kao i pogled. “S jednim izuzetkom.”
Iznenada je znala. “Vi”, rekla je. “Ja.”
Kratko i napeto je udahnula.
“Ali vi niste ubili Gloriju Mejtland”, rekla je.
“Zašto ste tako sigurni da nisam?”
“Vi ste iluzionista. Vi biste to bolje izveli.”

~ 63 ~
 Dvanaesto poglavlje

Osmeh Nika Tremejna bio je blistav, mešavina muževne vreline i

uglađene samouverenosti. Pogled mu je bio zavodljiv kao na ekranu.
Nosio je otmeno krojeni tamnoplavi sako i bele lanene pantalone. Bela
košulja mu je bila upotpunjena vešto vezanom prugastom kravatom.
Izgledao je kao da je upravo stigao sa privatne jahte.
“Hvala što ste pristali da saslušate moju stranu priče, gospođice
Glason” rekao je. “Zahvalan sam što ste odvojili vreme.”
Poniznost, zahvalnost i iskrenost su treperile oko njega. Ajrin je bila
spremna da se nosi s njegovom lepotom i obiljem šarma, ali ipak je
morala da prizna da je bila impresionirana. Bilo je nečeg gotovo
nestvarnog u tom čoveku. Kao da se našla s njim u nekoj sceni ispred
kamere.
U glavi joj je odjeknulo Oliverovo upozorenje. On je zaista veoma
talentovan glumac.
Vrtna soba hotela Plamena uvala bila je konzervatorijum staklenih
zidova sa širokom terasom, koji je gledao na uvalu. Lepo odeveni gosti
pili su dardžiling čaj i grickali slatke đakonije među mnoštvom biljaka u
saksijama, visećom paprati i raznobojnim cvećem. Svetlucave fontane
bile su raštrkane po otmenim pločicama prostorije. Iza uvale, Tihi okean
je svetlucao i bleskao na poslepodnevnom suncu.
Ajrin i Nik su sedeli u uglu zaklonjenom od ostatka salona za čaj, iza
pet-šest vešto postavljenih palmi. Tu su mogli da razgovaraju nasamo,
iako je mesto bilo javno, baš kao što je ona zahtevala.
“Znam da imate pitanja za mene”, rekao je Nik. “Ali pre nego što
počnemo, želim da razjasnim da je moja veza sa gospođicom Mejtland
trajala samo dve nedelje. I da se završila pre mesec dana. Bar što se
mene tiče.”

~ 64 ~
 “Kako se završila?”
“Priznajem da se zakomplikovalo. Vidite, Gloriji i meni je u početku
bilo zabavno. Upoznao sam je na jednoj žurki u Holivudu. Bila je živahna
i veoma lepa. Jasno sam joj stavio do znanja da nisam zainteresovan za
ozbiljnu, dugu vezu. Trenutno sam usredsređen samo na karijeru.
Mislio sam da me je razumela.”
“Ali nije?”
Nik je uzdahnuo. “Iskren da budem, ne znam šta je Glorija mislila.
Bilo mi je potrebno neko vreme da shvatim da nije bila sasvim stabilna.”
“Kako to mislite?”
“Biću iskren. Mislim da je bila pomerena. Kad smo se upoznali, bila
je silno zabavna. Ali nije prošlo dugo i ona je pokazala talenat za dramu.
Plakala je za svaku glupost. Počela je da me optužuje da je varam. Kad
sam je podsetio da joj ništa osim dobrog provoda nisam obećao, pretila
je da će se povrediti.”
“Mislite li da je bila ozbiljna?”
“Ne znam”, rekao je Nik, “Ali jasno sam joj stavio do znanja da joj
neću dozvoliti da manipuliše mnome. Predložio sam joj, vrlo ozbiljno,
da se obrati lekaru. To ju je razbesnelo. Na kraju sam morao grubo da
prekinem vezu s njom. Ispričao sam studiju, a oni su me uveravali da će
sve resiti.”
“Šta ste mislili da će studio uraditi?”
“Nikada nisam mnogo razmišljao o tome. Rekli su mi da Glorija
Mejtland neće više biti problem i to je za mene bio kraj. Ali onda se
pojavila u hotelu. Pretila je da će napraviti scenu. Rekao sam joj da se
gubi. A sada je mrtva.”
“Nakon što je zakazala razgovor sa mnom.”
“Ne mogu ni da naslutim njene namere, gospođice Glason. Ali
ponavljam, žena je bila nestabilna.”
“Šta mislite da se desilo sinoć?”
“Mislim da je nezgoda, baš kao što je i policija zaključila”, rekao je
Nik. “Mislim da je Glorija planirala neku sitnu osvetu, ali se, pre nego što
je stigla da je sprovede u delo, okliznula, udarila glavu i pala u bazen.
Verujem da je pila čitave večeri. Silno je volela koktel menhetn.”
“Mislite da je trebalo da budete žrtva njene sitne osvete?”
“Naravno. U njenom nastranom svetu mašte, ona je bila prezrena
žena. Znate kako svet kaže. Nema u paklu furije.”
~ 65 ~
 “Šta mislite da je planirala da mi kaže?”
“Ne znam”, rekao je Nik. “Ali siguran sam da je trebalo mene da
predstavi u lošem svetlu.”
“Šta mislite zašto me je dovukla u Plamenu uvalu? Zašto nije
razgovarala sa mnom u Los Anđelesu?”
Nik je na trenutak zatvorio oči. Kad ih je otvorio, mogla se zakleti
da je u njima videla treptaj nekog dubokog bolnog osećanja.
On je glumac, podsetila je sebe.
“Želite li istinu, gospođice Glason? Reći ću vam istinu. Ali nadam se
da Je neće štampati. Kao što sam rekao, mislim da je nameravala da vam
kaže nešto što će mene predstaviti u lošem svetlu. Ali osećam i da je
nameravala da oduzme sebi život nakon susreta s vama, ili bar da
inscenira pokušaj ubistva. Želela je da se čitava scena odigra u hotelu
Plamena uvala jer je znala da sam ja tu odseo. Znala je da će izbiti
skandal koji će narušiti moj ugled. A zahvaljujući onom članku koji ste
napisali u Šaputanjima, to se i desilo. Postao sam predmet neosnovanih
glasina i pretpostavki.”
Vesto, pomislila je Ajrin. Nik Tremejn je svoju ulogu igrao genijalno.
Izmislio je scenario prema kom je ona bila kriva što je moć štampe
zloupotrebila da progoni nedužnog čoveka.
Možda bi mu ovo i pošlo za rukom da nije pre nedelju dana
pronašla telo Pegi Haket.
Zapisala je nekoliko beznačajnih teza u svesku, svesna da je Nik
pažljivo posmatra. Kad je podigla pogled bez upozorenja, on je malčice
skupio oči. Znala je da pokušava da proceni da li je njegov nastup bio
uverljiv.
“Sve ovo je veoma zanimljivo, gospodine Tremejn”, rekla je. Glasno
je zatvorila svesku. “Ali ja imam isto pitanje koje sam imala na početku
ovog intervjua.”
“Koje?”, upitao je.
Osećala se oštrina u toj reči.
“Još ne znam šta je Glorija Mejtland nameravala da mi kaže.” Ustala
je od stola. “A sada vas molim da me izvinite. Moram da obavim intervju
sa još nekoliko ljudi.”
Nik je skočio. Mogla je da se zakune da je podigao ruku, možda da je
uhvati za zglob i primora je da ostane. Ali već u sledećem trenutku je
ovladao sobom.

~ 66 ~
 Nasmešio se, sasvim je iznenadivši. Oči su mu postale tople.
“Zahvalan sam vam na vremenu koje ste mi posvetili, gospođice
Glason”, rekao je iskreno. “Nadam se da ćete bar razmisliti o mojoj
verziji pre nego što napišete još jedan članak za Šaputanja.”
“Definitivno.”
Spustio je glas i progovorio sa značajnom žestinom. “Nemam ništa
sa smrću Glorije Mejtland”, rekao je. “Od vas samo tražim da Šaputanja
štampaju istinu. Biću vam veoma... zahvalan.” Blago je nakrivila glavu,
kao da ga nije dobro čula. “Zahvalan?”, ponovila je.
“Moja karijera je počela da napreduje posle Odmetnika sudbine.
Zatrpan sam pozivima za intervjue. Recimo da sam sada u poziciji da
biram koji će novinari dobijati prave informacije o mojoj karijeri i
ličnom životu. Razume se, reći ću mom publicisti da ću razgovarati
samo sa onim novinarima koje poznajem i kojima verujem.”
Uputila mu je svoj najzanosniji osmeh. “Nema potrebe da mi
pretite, gospodine Tremejn. Vaša asistentkinja je to već obavila.”
“Nisam vam pretio.”
Jeste.” Ponovo se okrenula da ode, ali je stala. “Još nešto”, rekla je
pokušavajući da zvuči kao da se u tom trenutku setila. “Zašto ste odbili
da razgovarate sa mojom prethodnicom?”
“Molim?” Tremejn je bio na oprezu.
“Sa Pegi Haket. Sigurna sam da je se sećate. Bila je novinar
Šaputanja. Pokušala je da zakaže intervju s vama nešto pre nego što je
doživela nesreću i udavila se. Zanimljiva slučajnost, zar ne? Nedavno su
se udavile dve žene koje mogu da se dovedu u vezu s vama. Jeste li
sigurni da nemate komentar?”
Na trenutak je izgledao kao da ga je pogodila munja. Obuzeo ga je
neprirodan mir.
Ali sve se završilo u trenu. Pogledao ju je sažaljivo, kao da nije
mnogo pametna.
“Ne znam šta hoćete da kažete, gospođice Glason”, rekao je. “Nisam
imao nikakav odnos sa Pegi Haket. Svi znaju da je ona bila istrošena
pijanica. Publicista studija je spomenuo da je preklinjala za intervju, ali
do njega nikada nije došlo. Publicista ju je odbio.”
“Da li je Glorija Mejtland razgovarala sa Haketovom?”
“Ne znam. Jedan savet, gospođice Glason. Igrate se vatrom. Studio
može da uništi i vas i vaše jeftine novine za tren oka.”

~ 67 ~
 “Hvala na izjavi.”
Okrenula se žurno, instinktivno želeći da pobegne - i naletala na
veoma i vrstu i nepomičnu prepreku. Šok usled sudara ju je potresao.
Glasno je udahnula, povukla se korak i shvatila da gubi ravnotežu.
Oliver je pružio ruku da joj pomogne.
“Izvinite.” Ali gledao je Nika Tremejna, ne nju. “Tražio sam vas,
gospođice Glason”, rekao je. “Recepcija je primila poziv Mildred Fordajs
iz pansiona Uvala. Izgleda da je neko iz Los Anđelesa pokušao da stupi u
kontakt s vama. Mildred je rekla da je važno.”
“Hvala”, promrmljala je Ajrin. Sklonila je kosu iza ušiju i pribrala se.
“Ako biste me izvinili, moram da se vratim u pansion i odgovorim na
poziv.”
“Nema potrebe”, rekao je Oliver. “Možete da se poslužite telefonom
u mojoj kancelariji.”
Ponovo zatečena, zurila je u njega. “Hvala, ali nema potrebe. Zaista.”
“Insistiram.” Uzeo ju je za ruku. “Tamo ćete imati neophodnu
privatnost. Što ne može da se kaže za telefon u lobiju pansiona.”
Htela je da se raspravlja, ali nešto u njegovim očima ju je nateralo
da promeni mišljenje.
“Dobro”, rekla je. “Vaša kancelarija. Zahvalna sam vam. Ne brinite,
ako budem morala da zovem urednicu, tražiću da poziv ide na njen
račun.”
“Možemo o tome da razgovaramo kasnije.” Oliver je sve vreme
gledao Nika. “Verujem da uživate u boravku kod nas, gospodine
Tremejn?”
“Boravak kod vas je bio veoma zanimljiv”, zarežao je Nik. Nije
skidao pogled s Ajrin. “Upamtićete sve što sam rekao, zar ne, gospođice
Glason?”
“Svaku reč”, obećala mu je.
Drhtaj joj je prostrujao telom. Znala je da ga je i Oliver osetio jer je
ohrabrujuće stegao ruku kojom ju je držao za lakat. “Odvešću vas u
svoju kancelariju”, rekao je.

~ 68 ~
 Trinaesto poglavlje

Duboko je udahnula tek kad su izašli iz Vrtne sobe. Oliver ju je

vodio kroz otmeni lučni prolaz, koji se pružao čitavom dužinom glavne
zgrade hotela. “Jeste li dobro?”, upitao je tiho.
“Da, naravno.” Pogledala ga je. “Da li sam zaista imala telefonski
poziv?” Oliver je blago izvio usne. “Jeste.”
“Zašto ste insistirali da razgovor obavim u vašoj kancelariji?”
“Samo sam hteo da budem uslužan. Hotel Plamena uvala diči se
time što svojim gostima nudi sve pogodnosti.”
“Ja nisam gost.”
“Nevažna sitnica.”
“Pokušavali ste da pošaljete poruku Niku Tremejnu, zar ne? Želeli
ste da mu poručite da me držite na oku.”
“Možda.”
“Svesna sam da ste imali dobru nameru, ali ne mogu da obavljam
svoj posao ako ćete bdeti nada mnom.”
“Nisam bdeo nad vama.”
“Kako biste vi to nazvali?”
“Samo sam posmatrao”, rekao je Oliver. “Izdaleka. Nisam čuo ni reč
vašeg i Tremejnovog razgovora. Kao što sam obećao, imali ste
privatnost. Ali kad ste ustali i on krenuo da vas zgrabi za ruku, stekao
sam utisak da bi mogao da iznese poneku pretnju.”
Trgla se. “Da će studio uništiti moju karijeru i list Šaputanja.”
“Osetio sam da je to u pitanju.”
“Pa ste se umešali i dali mu do znanja da imam zaledinu, zar ne?”

~ 69 ~
 “Mislio sam da smo se složili da smo partneri u ovom poduhvatu”,
rekao je Oliver.
Imao je petlje da zvuči uvređeno, kao da je ona nekako pogazila
obećanje. “To vam ne daje pravo da se umešate kad god poželite”, rekla
je. “Da li ste uspeli da izvučete nešto korisno od Tremejna?”
“Menjate temu.”
“To se zove preusmeravanje pažnje. Klasična tehnika moje
nekadašnje profesije.”
Nije bilo smisla raspravljati se s njim. Pristala je na partnerstvo. A i
morala je da prizna da joj je mnogo značilo što je on bio na njenoj strani.
Bio je i misteriozan i zastrašujuć. Znala je da je Tremejn i te kako
svestan uticaja koji Oliver ima.
Problem je, pomislila je, što ona nije navikla da ima bilo koga na
svojoj strani, a ponajmanje muškarca kao što je Oliver. Nije znala šta da
radi s njim.
Izlazila je sa muškarcima i flertovala neobavezno, kao moderna
žena, ali je u ozbiljnoj vezi bila samo jednom - sa Bredlijem Torpom. Bio
je njen poslodavac. Šarmantan i naočit, imao je sjajan posao i činilo se
da je iskreno zaljubljen u nju. I sad bi joj se čitavo telo zgrčilo kad bi se
setila koliko je bila naivna.
Kasnije je saznala da je bila samo poslednja u dugom niz naivnih
mladih žena koje su bile na njenom radnom mestu u Torpovim otmenim
kancelarijama. Zavodio je sekretarice kao da je sakupljao sportske
trofeje. Što se njega ticalo, sve je to bilo fer-plej.
Oliver je zastao i otvorio vrata.
“Evo nas”, rekao je.
Potisnula je neprijatna sećanja setivši se gesla koje je naučila od
dede - greška je ono što te ubije ili iskustvo iz kojeg ništa nisi naučila - i
ušla u otmeno nameštenu prijemnu prostoriju.
Za stolom je sedela doterana žena od četrdeset i nešto godina,
upečatljivih crta lica i toplih smeđih očiju. Njena kao gar crna kosa bila
je prošarana sedim vlasima. Nosila ju je začešljanu u otmenu punđu na
potiljku. Na prstenjaku je imala zlatnu burmu.
Prestala je da kuca na lepoj remington mašini, podigla pogled pa
skinula naočare.
“O, tu ste, gospodine Vord”, rekla je. “Pitala sam se da li ste dobili
moju poruku. Pretpostavljam da je ovo gospođica Glason?”

~ 70 ~
 “Jeste. Ajrin, ovo je Elena Tores. Ona vodi ovu kancelariju. Zapravo,
ona upravlja čitavim hotelom, a ja samo gledam da joj se sklonim s
puta.”
“Kako ste?” rekla je Ajrin.
“Milo mi je što sam vas upoznala, gospođice Glason.”
“Molim vas, zovite me Ajrin.”
“Onda ti mene moraš zvati Elena.”
“Rekao sam Ajrin da može da koristi telefon u mojoj kancelariji”,
objasnio je Oliver.
Ajrin se učinilo da je Elena blago podigla obrve u odgovor na
njegovu izjavu. Nije mogla da proceni da li je to značilo iznenađenost,
radoznalost ili razonođenost. Možda mešavinu svega toga. Kako god,
stekla je utisak da Oliver nije imao naviku da nudi privatnost svoje
kancelarije kao pogodnost gostima.
Oliver je prešao prostoriju i otvorio vrata iza kojih se nalazila još
jedna lepo nameštena kancelarija.
“Imate li broj pansiona?” upitao je. “Imam,”
“Ne morate da žurite. Čekaću ovde sa Elenom.”
“Hvala”, rekla je. Tiho je zatvorio vrata.
Osvrnula se da pažljivije osmotri kancelariju. Bila je prostrana,
ukrašena toplim zlatnim zidovima i lajsnama od tamnog drveta. Visoki
lučni prozori gledali su na privatnu terasu i okean u pozadini. Otmeni
izrezbareni sto sijao je od redovnog poliranja. Fotelje i kauč bili su
presvučeni skupocenom smeđom kožom. U jednom uglu je stajala
visoka vaza sa sveže ubranim cvećem.
Na zidu su visile dve slike. Obe su bile u suprotnosti sa ozbiljnim
okruženjem. Prikazivale su obalu, ali to nisu bile prijatne blage
predstave osunčanih plaža i neba bez oblaka, već divlje silovite oluje.
Talasi su se razbijali i tamne boje su se kovitlale. Svaku sliku je
prožimala neobična, sablasna i preteća svetlost.
U donjem desnom uglu nalazio se potpis. Pogledala je pažljivije. Pel.
Ako se izuzmu slike, Oliverova kancelarija izgledala je baš onako
kako se i očekuje od vlasnika otmenog hotela. Ličila je na holivudsku
filmsku scenu.
Rekao je da je pre dve godine bio primoran da krene iznova, ali ona
se pitala da nije prosto stvorio iluziju u koju će drugi poverovati.
Upravo to je i ona učinila. Činilo se da su oboje izgradili nove živote, ali
~ 71 ~
da se nisu osećali prijatno u tim okolnostima - bar ne još. Možda nikada
i neće.
Znala je zašto je deo nje bio spreman da spakuje stvari, uzme
svesku, Helenin pištolj i novac i pobegne. Poruka koju je Helen napisala
svojom krvlju ju je proganjala. Nije mogla da se oslobodi straha da je
neko progoni.
Pitala se zašto je Oliveru bilo teško da se navikne na novi život. Bilo
je teško zamisliti ga kako se osvrće preko ramena. Činilo se da on vlada i
sobom i svojim svetom u Plamenoj uvali. Ali svi imaju tajne.
Možda imamo nešto zajedničko, gospodine Vord.
Prišla je stolu, izvadila posetnicu iz tašne, uzela slušalicu i okrenula
broj pansiona. Gospođa Fordajs se javila posle prvog zvona.
“Tu si, mila. Drago mi je što si dobila moju poruku.”
“Rekli su mi da ste me tražili. Da li se nešto desilo?”
“Imala sam veoma neobičan poziv od Velme Lankaster. Rekla je da
je tvoja urednica i da moraš smesta da joj se javiš. Kazala je da je hitno.”
“Da li je to sve? Opustite se. Za Velmu je sve hitno.”
“Zvučala je kao da je nešto zaista urgentno, pa sam pomislila da je
najbolje da ti odmah javim.”
“Hvala vam. Odmah ću je pozvati.”
“Dobro. Pa, to je to. Uzgred, malopre su iz Plamene uvale doneli
odeću koju si pokvasila kad si skočila u bazen spa centra. Čini se da je
sve lepo oprano i ispeglano.”
“Sad mi je lakše. Samo se nadam da se ništa nije skupilo pri pranju.
Pantalone su bile nove.”
“Sigurna sam da je sve u redu. Sve u Plamenoj uvali je prvoklasno. I
moram da kažem da je haljina predivna.”
“Koja haljina?”
“Prelepa večernja haljina. Čekaj da je vidiš.”
“To je neka greška.”
“Nije. Pitala sam Džordža, čoveka koji je doneo odeću, ali on me je
uveravao da nije greška. Rekao je da je to poklon uprave hotela.
Pretpostavljam da je to u znak izvinjenja.”
“Izvinjenja? Za šta?”
“Što su te umalo ubili tamo, naravno. Pretpostavljam da je uprava
želela da ti se oduži nekako.”

~ 72 ~
 “Ili da me podmiti da budem blaga prema njima u narednim
člancima.”
“O, ne, mila.” Gospođa Fordajs je očigledno bila zaprepašćena. “Ne
mogu da zamislim da bi Oliver Vord pribegao podmićivanju.”
“Nisam sigurna. Jel' haljina izgleda skupoceno?”
“O, da. Svila je prava, nije najlon. A i cipele su predivne.”
“Cipele?”
“Da, mila, i božanstveni šal. Prohladno je u Plamenoj uvali kad
sunce zađe. Kad se sve uzme u obzir, baš lep način da ti se oduže.
Razume se, nije vredno da to umalo platiš životom. Ipak...”
“Hvala vam, gospođo Fordajs. Sada ću prekinuti vezu da bih pozvala
svoju urednicu.”
“Zbogom, mila.”
Ajrin je spustila slušalicu i zagledala se u zatvorena vrata. Odlučila
je da se podmićivanjem i haljinom pozabavi posle razgovora sa Velmom.
Dobila je operatera, dala broj i rekla da poziv naplati primaocu. Ako
Velma odbije poziv, jasno je da i nije naročito hitno.
Velma se odmah javila.
“Tvoja stanodavka je zvala pre jednog sata”, rekla je. “Zašto bi
gospođa Drajzdejl zvala kancelariju? Redovno plaćam stanarinu.”
“Rekla je da je neko provalio u tvoj stan danas. Nije bila kod kuće
kad se to desilo.”
“Molim?”
“Bila je uznemirena. Rekla je da je tvoj stan načisto ispreturan.”
Ajrin se spustila u veliku fotelju pored stola. Poklopio ju je talas
panike koji je pretio da je udavi. Automatski je dotakla tašnu da se uveri
da je sveska na bezbednom. Nije je ispuštala iz vida.
Ali ako ju je ubica Helen Spenser pronašao, on ne može da zna da
ona nikada nigde ne ostavlja svesku. Pretpostaviće da ju je negde
sakrila, što većina ljudi uradi sa svojim dragocenostima.
Pogledala je šaku i zaprepastila se što blago podrhtava.
Smiri se. Ne panici. Razmisli.
Kroz glavu joj je prošlo ono malo stvari koje je kupila za nekoliko
meseci koliko živi u Los Anđelesu. Nije imala ništa vredno - odeća, novi
radio, jeftin nameštaj i kuhinjske potrepštine.
“Da li su odneli nešto?”
~ 73 ~
 “Izgleda da nisu”, rekla je Velma. “Gospođa Drajzdejl mi je rekla da
je pozvala pandure. Policajac je napisao izjavu, ali pošto ništa ne
nedostaje, male su šanse da će bilo koga privoditi. Rekla sam gospođi
Drajzdejl da je neko verovatno provalio greškom, ali iskrena da budem,
nisam sigurna.”
Nisam ni ja, pomislila je Ajrin. Iznenada joj je bilo drago što je
napunila rezervoar kad je stigla u Plamenu uvalu. Neće morati da traći
vreme i zadržava se na benzinskoj stanici. Može da pokupi svoje stvari
iz pansiona Uvala, ubaci ih u automobil i ode. Imaće dovoljno vremena
da odluči kuda će kad se nađe na putu.
Nesvesna bure koju je izazvala svojom vešću, Velma je nastavila.
“Ne smemo izuzeti mogućnost da je provala povezana sa pričom o
Mejdandovoj”, rekla je. “Zvali su me iz Tremejnovog studija - Erni Ogden
lično.”
Ime joj je zazvučalo poznato, ali Ajrin je bilo potrebno nekoliko
trenutaka da shvati vezu.
“Pegi ga je spomenula nekoliko puta” rekla je.
“Ne čudi me. On je čovek za rešavanje problema u Tremejnovom
studiju. Priča se da su on i Pegi davno bili u vezi. Rekao mi je kako je čuo
da sam je unajmila i da mi je zahvalan. Mislim da mu je bilo stalo do nje,
zbog čega mi je verovatno danas progledao kroz prste. Ali, bez obzira na
sve, nije bio srećan.”
Ajrin je snažnije stegla kabl telefona. “Da li ti je pretio?”
“Recimo da mi je jasno stavio do znanja da ne bi bilo pametno
štampati još jednu priču o Tremejnu - ukoliko Tremejna ne uhapse za
ubistvo. Hoću da kažem da me ne bi iznenadilo da je Ogden platio
nekome da ti ispretura stan.”
Ajrin je laknulo. Mogla je ponovo da diše.
“Možda privatnog detektiva”, rekla je grabeći priliku. “Verovatno je
tražio nešto što bi mogao da iskoristi protiv nas. Pa, u svakom slučaju,
protiv mene.”
“Upravo tako”, rekla je Velma. “Vreme provale navodi me da mislim
kako je za nju odgovaran neko iz studija. Jutros smo objavili priču o
Mejtlandovoj. Nekoliko sati kasnije usledio je telefonski poziv
upozorenja. A danas posle podne neko je provalio u tvoj stan. Sve se
slaže.”
“U pravu si”, rekla je Ajrin. “Verovatno nije slučajnost.”

~ 74 ~
 Začulo se kratko oklevanje s druge strane.
“Ispravi me ako grešim, ali zvučiš mi prokleto veselo za nekoga
kome sam upravo saopštila da mu je provalnik upao u stan”, rekla je
Velma.
“Gledam to s vedrije strane. Studio se očigledno unervozio. Evo
dobre vesti, šefe. Upravo sam završila intervju sa Tremejnom - i to ni
manje ni više nego na njegov zahtev.”
“Dobro, impresionirana sam. Pretpostavljam da te je zasuo
šarmom.”
“Toliko ga je bilo da je mogao nožem da se šeče.”
“Jesi li saznala nešto?”
“Kad šarm nije upalio, malo mi je pretio. Pegi je rekla da je to
tipično ponašanje zvezda. Misle da će se studio postarati za njih.”
“U pravu su”, rekla je Velma suvim glasom. “Ako je zvezda važna
studiju. Tremejn je trenutno zlatna guska blagajni. Ali nije Klark Gejbl ni
Geri Kuper. Bar ne još.”
“Nabasali smo na nešto. Osećam.”
“Slažem se”, rekla je Velma. “Priča o popularnom glumcu koji je
ubio ljubavnicu i novinarku koja je otkrila zločin vinula bi moje novine u
zvezde ili bi ih načisto uništila. Ali moramo pronaći čvrste dokaze pre
nego što objavimo bilo šta sa Tremejnovim imenom.”
“Radim na tome. Zapravo, imam večeras zakazan intervju sa
Luterom Pelom.”
“Zašto mi to ime zvuči poznato?”
“On je vlasnik Rajskog kluba u Plamenoj uvali.”
“Prokletstvo. Taj Luter Pel. Čuvaj se. Pel uspeva da ne zaprlja ruke,
ali kažu da je povezan sa manjom od Rina do Nju Džerzija.”
Ajrin je pogledala u slike oluje na zidu. Izgledale su kao da su
nadahnute nasiljem.
“Tremejn tvrdi da je bio u Rajskom klubu kad je Glorija Mejtland
ubijena”, rekla je. “Želim da otkrijem koliko je njegov alibi čvrst.”
“Pel je pristao da razgovara s tobom o jednom od svojih klijenata?
Moram ti reći da sam impresionirana.”
Ajrin je pogledala u zatvorena vrata. “Oliver Vord, vlasnik hotela
Plamena uvala, rekao mi je da mu je Pel prijatelj. Vord je dogovorio
sastanak”

~ 75 ~
 “To je još zanimljivije. Kako si ubedila Vorda da sarađuje?”
“Misli da će moći da kontroliše priču ako mi pomogne.”
“Verovatno je u pravu, dođavola. I on je dobro povezan.”
“Mislim da Vord zaista želi da otkrije šta se desilo Mejtlandovoj. Ne
dopada mu se što je neko pomislio da može da prođe nekažnjeno za
ubistvo u njegovom hotelu. Mislim da je to doživeo kao ličnu uvredu, ili
tako nešto.
“Ha”, Velma je pročistila grlo. “Izvini što se petljam, ali moram da te
pitam. Da li je provalnik u tvom stanu mogao da pronađe nešto čime bi
studio mogao da te ućutka?”
Ajrin je snažnije stegla tašnu. “Ne. Kopile, nije mogao ništa da
pronađe.”
“Sad mi je laknulo. Dobro, prati priču, bar zasad. Obavesti me ako
budeš imala nešto konkretno. Do tada ćemo da sagnemo glavu. Neka
Ogden misli da su njegove pretnje upalile. I, Glasonova?”
“Da, šefe?”
“Čuvaj se. Teško je pronaći dobrog novinara. Ne želim da ti tražim
zamenu.”
“Misliš da sam dobar novinar, šefe?”
“Pegi je rekla da imaš kvalitet. Samo budi prokleto oprezna.”
“Hoću. Ne brini, šefe.”
Veza se prekinula. Ajrin je spustila slušalicu i malo u tišini
razmišljala o veoma uverljivoj iluziji koju je predstavljala Oliverova
kancelarija.
Šta kriješ iza kulisa, iluzionisto?
Ustala je, prešla prostoriju i otvorila vrata.
“U čemu je štos sa haljinom i cipelama?” upitala je.
Oliver je stajao ispred Eleninog stola i čitao na mašini otkucano
pismo. Pogledao ju je.
“Gospođa Fajerbrejs u odeljenju za čišćenje je rekla da možda nećeš
imati šta da obučeš za izlazak u Rajski klub.”
“Ali to je samo intervju”, rekla je Ajrin. “Ako budem nosila večernju
haljinu i cipele na visoku potpeticu, ljudi će pomisliti da sam izašla s
vama.”
“To je plan”, rekao je Oliver.
“Kakav plan?”
~ 76 ~
 “Nakon što nas vide zajedno u Pelovom klubu, ljudi će pretpostaviti
da vas uprava hotela Plamena uvala ne smatra za pretnju po hotel i
njegove goste.”
U pravu je, pomislila je Ajrin. Postojala je mogućnost da ljudi
pomisle kako je dozvolila da je zavede vlasnik hotela Plamena uvala, ali
šta s tim? Što se ljudi u gradu tiče, ona je samo beznačajni novinar koje
piše o holivudskim tračevima za trećerazredne novine. Uloga Oliverove
pratilje mogla bi da bude veoma koristan paravan.
“Moglo bi da upali.”
Elena se žurno okrenula i usredsredila na stavljanje novog lista
hartije u mašinu za pisanje. Ali Ajrin je bila prilično sigurna da je
primetila treptaj radosti u tamnim očima sekretarice.
“Najvažnije je stvoriti iluziju”, rekao je Oliver. “Iluziju koja će
skrenuti pažnju publici sa prave svrhe vaše posete klubu. To se zove
preusmeravanje pažnje.”
“Znači da ću na jedno veče imati priliku da budem mađioničareva
moćnica?”
Sada je Oliver izgledao kao da se zabavlja.
“Tako je”, rekao je.

~ 77 ~
 Četrnaesto poglavlje

Oliver Vord ju je čekao u lobiju pansiona. Ajrin je zastala na vrhu

stepeništa i dozvolila sebi da nekoliko sekundi uživa u dejstvu njegove
pojave na njena čula.
Nosio je beli smoking, belu košulju, savršenu crnu leptir-mašnu i
tamne pantalone sa lakoćom čoveka naviknutog na formalnu odeću. Što
i ne čudi, pomislila je. Ipak je godine proveo na pozornici.
Crni štap od ebanovine trebalo je da podrije auru hladne zauzdane
moći i muževne gracioznosti, ali imao je sasvim suprotan efekat. Štap je
svetu govorio da je Oliver borac.
Krenula je niz stepenice žestoko svesna blagog naleta vreline i
uzbuđenja koji joj je ubrzao puls. Podsetila je sebe da ne izlazi s njim na
ljubavni sastanak. Bila je na zadatku. No, iznenada joj je bilo veoma,
veoma drago što nosi odeću koju je dobila kao nadoknadu za preživljeni
užas u spa centru.
Haljina od ponoćnoplave svile bila je sečena po dijagonali, tako da
je klizila preko njenih oblina i širila se oko gležnjeva kad bi zakoračila. U
kombinaciji sa večernjim sandalama na visoku potpeticu i laganim
šalom, ukupni utisak je pogađao pravu notu - kalifornijska ležernost sa
suptilnom dozom holivudskog glamura.
Ovako lepe i skupe haljine zovu večernjim haljinama, pomislila je
Ajrin. Bila je to haljina iz bajke za veće iz bajke u svetu iz bajke, kakav je
bio svet hotela Plamena uvala. Haljina će, kad je vrati kući, u Los
Anđeles, završiti u zadnjem delu ormana, jer verovatno više nikada neće
imati priliku da je obuče.

~ 78 ~
 Stigla je do podnožja stepeništa i zastala jer mogla je da se zakune
da je videla plamen u Oliverovim očima. Nasmešio se i uzeo je za ruku.
“Vidim, haljina vam pristaje”, rekao je.
Gospođa Fordajs je, stojeći na recepciji, prekrstila ruke i zagledala
se u Ajrin sa divljenjem.
“Divno ti stoji, mila”, rekla je. “Ali ta torba donekle kvari utisak. Gde
je ona mala tašna sa perlama koja je stigla sa haljinom i cipelama?”
Ajrin je snažnije stegla svoju tašnu. “Nisam mogla u nju da stavim
svesku.”
Ni Atertonove beleške, ni svoj pištolj, pomislila je.
“O, nećeš valjda večeras raditi intervjue”, rekla je gospođa Fordajs.
“Nikad se ne zna”, rekla je Ajrin. “Čitaoci Šaputanja biće ushićeni
što mogu da zavire u Rajski klub. Možda primetim zvezdu-dve.”
Oliver ju je snažnije uhvatio za ruku i poveo prema vratima. “Vreme
je da krenemo. Koktel je u sedam. Večera u osam.”
Ajrin je dozvolila da je izvede u prijatnu noć.
Sjajni tamnoplavi kabriolet je čekao ispred hotela. Ajrin je videla
mnogo skupocenih automobila u godini koju je provela radeći za Helen
Spenser, ali nikada kabriolet kakav je vozio Oliver Vord. Istaknute
široke linije podsećale su je na jahtu ili na avion.
“Moja haljina se slaže sa vašim automobilom”, rekla je.
Oliver se nasmešio. “Volim plavu boju.”
Otvorio je suvozačeva vrata. Smestila se u sedište koje je podsećalo
na pilotsku kabinu. Bilo je presvučeno skupom i mekom ručno
izrađenom kožom boje maslaca. Komandna tabla je izgledala kao da ju
je dizajnirao art-deko stilista.
“Mogu da podignem krov”, rekao je Oliver.
“Ne, molim.” Izvadila je šal iz tašne. “Veče je prelepo. Volela bih da
uživam u njemu.”
“I ja”, rekao je Oliver.
Ali gledao je u nju, a ne u večernje nebo.
Nežno je zatvorio vrata s njene strane, kao da je ušuškava u
postelju. Porumenela je zbog slike koja joj je iskrsla pred očima i počela
da vezuje šal pod bradom.
Oliver je zaobišao automobil i seo za volan. Usko prednje sedište joj
se iznenada učinilo hiljadu puta manje i mnogo intimnije.

~ 79 ~
 Ubacio je automobil u brzinu i pomerio se od ivičnjaka. Veliki
motor je preo poput pitomog leoparda.
Na kraju ulice je skrenuo u Klif drajv, usku vijugavu traku asfalta
koja je pratila nazubljene litice obale. Nije se iznenadila kad je shvatila
da je veoma vest za volanom. Nežno je ulazio u svaku krivini i glatko
ubrzavao kad bi je prošao.
Poslednja svetlost vatrenog zalaska sunca brzo je nestala. Crveni
crep i štukatura koji su krasili veći deo gradske arhitekture bili su
okupani bojama sumraka. Okean se na horizontu stopio sa večernjim
nebom.
Ajrin je iznenada poželela da su krenuli u dugu noćnu vožnju bez
odredišta.
“Automobil je prelep”, rekla je. Dotakla je sjajnu komandnu tablu s
divljenjem. Ali ne znam koji je model ni proizvođač.”
“Izgrađen je na Kordovoj šasiji, a ostalo - motor, volan, kočnice,
komandna tabla i spoljašnja karoserija - rađeno je po narudžbini. Moj
stric ga je dizajnirao.”
“Izgleda tako prefinjeno. Gde može da se pronađe ovakva ručna
izrada?” Oliver se nasmešio. “Moj stric poznaje neke ljude. Ali mislim da
sam pogrešio što sam dozvolio da napravi toliko izmena.”
“Zašto?”
“Ne usuđujem se da dopustim običnom mehaničaru da ga dotakne.
Čester je jedini koji može da mu se približi, samo on zna kako automobil
radi.”
“Kakve izmene je vaš stric napravio na motoru?”
“Ne pitajte mene, pitajte Čestera. Ja samo znam da ovaj automobil
može da ide veoma brzo.”
Razumela je. “Volite brzu vožnju.”
“Ponekad.” Oliver je prebacio brzinu sa veštinom nežnog
ljubavnika. “S vremena na vreme, prija mi.”
“Za razliku od oslanjanja na štap”, rekla je pre nego što je
razmislila.
Žurno i sa divljenjem ju je pogledao, pa pažnju posvetio vožnji.
Imala je utisak da ga nije iznenadila; više da je potvrdila zaključak do
kog je on već došao.
“Da”, rekao je.

~ 80 ~
 Ovaj jednosložni odgovor bio je lišen svakog osećanja, ali bilo joj je
jasno koliko mrzi štap i ono što za njega predstavlja. “Razumljivo”, rekla
je.
“Ne brinite, ne udovoljavam svojoj želji za brzinom kad imam
putnika u automobilu.”
“Nemam problem sa brzinom”, rekla je, “ukoliko verujem vozaču.”
“S obzirom na to da sam obogaljen i trajno osuđen da se
potpomažem štapom zbog velike greške u proceni, koja me je umalo
koštala života, neću vam postaviti očigledno pitanje.”
“Nećete me pitati da li vam verujem?”
“Ne. Suviše je rano za to.”
“To nije ništa lično” rekla je, “ali zbog nekih velikih grešaka u
proceni zaključila sam da je najbolje ne verovati nikome.”
“Tako je bezbednije.”
“Jeste.”
“Toliko o poverenju. Zar me nećete pitati ono što svi drugi žele?”
“Mislite šta je pošlo po zlu na vašem poslednjem nastupu?”
“Tako je”, rekao je. Stegao je ruke na volanu. “Baš to.”
“Neću.”
“Zašto? Vi ste novinar. Zar niste radoznali?”
“Oduvek ste tvrdili da je to bila nezgoda i da su glasine o pokušaju
ubistva neosnovane. Nemam razloga da verujem da ćete večeras
promeniti priču, ne pred novinarom jednog tabloida. A i došla sam u
Plamenu uvalu da pišem o nečemu drugom, sećate se?”
“Sećam se. Što se tiče te druge priče...”
“Da?”
“To nije samo još jedan senzacionalistički izveštaj o nekoj filmskoj
zvezdi? Vidim da je to za vas lično.”
“Jeste, lično je.”
“Da li ću čuti i objašnjenje?”
Znala je da će on pre ili kasnije tražiti više informacija. Tog
poslepodneva, dok je ukosnicama pričvršćivala talasastu kosu,
razmišljala je koliko da mu otkrije.
“Pre deset dana umro je jedan novinar lista Šaputanja”, rekla je
naposletku. “Zvala se Pegi Haket.”

~ 81 ~
 “Haketova? Tabloidska kolumnistkinja koja je postala alkoholičar i
ostala bez svoje kolumne?”
“Moj šef ju je unajmio pre šest meseci. Pegi je radila na priči o Niku
Tremejnu.”
“A vi ne verujete u slučajnosti.”
Posmatrala je njegov profil. “Zar vi verujete?”
“Ne”, rekao je. “Imate li predstavu šta je Haketova pisala o
Tremejnu?”
“Pegi se bavila uobičajenom pričom - Glasine kažu da je Tremejna
oborila s nogu ambiciozna mlada glumica. Čini se da je ovog puta
ozbiljno. Tako nešto. Ali mislim da se nešto desilo dok je Pegi
istraživala.”
“Zašto to kažete?”
“Kad je počela da piše članak, pristupila mu je kao i svakom drugom
zadatku. Trebalo je da bude lepa mala senzacionalna vest za Šaputanja.
Ali Pegi je u poslednjem trenutku, neposredno pred istek roka, rekla
urednici da joj je potrebno više vremena. Rekla je da je otkrila nešto
mnogo veće od još jednog naslova Mlada glumica zavela zgodnog
glumca. Ali nekoliko dana kasnije je umrla.”
Oliver je na trenutak razmislio. “Kako ste pronašli telo?”
Ajrin je gledala kako se put razmotava ispred moćnog automobila.
“Nema tu velike misterije. Pegi se jednog jutra nije pojavila u kancelariji.
Kad Velma nije uspela da je dobije telefonom, poslala me je u njen stan
da proverim da li je sve u redu. Plašila se da je Pegi ponovo počela da
pije. Kad sam stigla, vrata su bila otključana. Ušla sam i... pronašla telo u
kadi.”
“Jasno je zašto je druga smrt davljenjem izazvala sumnju.”
“Otišla sam u dnevnu sobu i pozvala policiju i hitnu pomoć, činilo se
da im je bila potrebna čitava večnost da dođu.” Ajrin je zadrhtala. “Htela
sam da čekam napolju, na pragu, ali pred očima mi je bio prizor iz
kupatila.”
“Zašto?”
“Nešto nije bilo u redu.”
“Pronašli ste mrtvu ženu. Nije ni čudo što vam se činilo da nešto
nije u redu.”
“Da, ali...”

~ 82 ~
 “Vratili ste se da još jednom pogledate, zar ne?”
Trgla se. “Kako znate? U pravu ste. Ne znam zašto sam osetila
potrebu za tim. Možda samo da bih se uverila da je zaista mrtva i da ne
mogu ništa da uradim. Ali sada kada se prisećam, mislim da mi je krv
zasmetala.”
“Krv u vodi?”
“Ne. Bilo je krvi u vodi, naravno, zbog posekotine na Peginoj glavi.
Ali bilo je tragova i na podu iza kade. Pronašla sam ih i na pločicama
ispod umivaonika.”
Oliver nije rekao ništa. Samo je slušao.
“Evo šta me zaista muči”, rekla je. “Nije bilo prostirke u kupatilu i
nije bilo peškira na kuki pored kade.”
Čekala je pitajući se da li će zaključiti da je luda, paranoična ili da
ima preterano bujnu maštu.
“Mislite da je ubica upotrebio prostirku i peškir da počisti za sobom
nakon ubistva”, upitao je.
Rekao je to smireno kao da je iznela opasku o vremenskim
prilikama.
Snažno se koncentrisala na put koji se video kroz vetrobransko
staklo, ali videla je samo Pegine prazne oči kako je gledaju iz krvave
vode.
Duboko je udahnula i polako kontrolisano izdahnula. “Da. Mislim da
je udarena otpozadi pre nego što je dospela u kadu. Mislim da je bilo
previše krvi na podu, a možda i na zidovima, što nikako ne bi moglo da
se objasni padom.”
“Još nešto?”
“Još jedna stvar. Nisam mogla da pronađem Pegine beleške. Možda
je imala problem s flašom, ali bila je prvoklasan novinar. Sjajno je vodila
beleške. Ona me je naučila kako da pravilno zabeležim izjavu i kako da
ostavim utisak da sam dobila izjavu, a da mi je subjekt nikada nije dao.”
“Ne podsećajte me.”
Ajrin ga je žurno zaintrigirano pogledala. Nije bio ljut, zaključila je.
Više rezigniran.
“Samo sam radila svoj posao”, rekla je.
“Zaboravite. Dobro, znači mislite da je ubica uzeo svesku
Haketove.”

~ 83 ~
 “Da, mislim. Nikada nisam našla njenu svesku, ali pronašla sam
nešto zanimljivo kad sam pospremala njen sto u kancelariji. “Šta?”
“Parče papira sa imenom Beti Skot ispisano Peginim rukopisom.
Činilo se da je na brzinu zapisala informacije dok je telefonirala. Pored
imena je stajao broj telefona.”
“Pozvali ste broj?”, upitao je Oliver.
“Naravno.”
“I?”
“Ispostavilo se da je broj u Sijetlu. Javila se neka žena. Predstavila
se kao gospođa Kemp. Delovala je iznenađeno kad sam zatražila Beti
Skot. Rekla je da je Skotova iznajmljivala sobu od nje, ali da je umrla pre
godinu dana.”
“Zašto osećam da ćete mi reći da je njena smrt posledica nesrećnog
slučaja i da se udavila?” upitao je Oliver.
“Verovatno zato što ste mađioničar. Gospođa Kemp kaže da se Beti
Skot okliznula i pala u kadi. Udarila je glavu. Udavila se.”
Oliver je tiho zviznuo. “Postoji li neka veza s Nikom Tremejnom?”
“Nisam uspela ništa da pronađem.”
“To bi bilo suviše lako,”
“Da. Ali kad sam počela da postavljam pitanja, gospođa Kemp je
rekla da je još jedna novinarka zvala da pita za Beti Skot.”
“Haketova.”
“Mislim da je ona. Gospođa Kemp je rekla da može da mi ponovi
samo ono što je rekla prvoj novinarki - Beti Skot je bila konobarica koja
je maštala o odlasku u Holivud.”
“Znači da ipak postoji neka veza sa Holivudom”, rekao je Oliver.
“Veoma slaba. Mnogo ljudi, pa i mnogo konobarica, mašta o odlasku
u Holivud i da će tamo biti primećeni.”
“Odakle je Nik Tremejn?” upitao je Oliver.
Ajrin ga je ponovo žurno zaintrigirano pogledala. “Razmišljamo na
sličan način. Proverila sam njegovu biografiju. Tamo stoji da je sa
Srednjeg zapada. Mislim iz Čikaga.”
“Mislim da to nije istina.”
“Pa, nije tajna da su biografije filmskih zvezda u najvećoj meri
izmišljene. Pišu ih publicisti. Zašto sumnjate u Tremejnovu biografiju?”

~ 84 ~
 “Zbog njegovog akcenta. Ne mogu da ga odredim, ali mislim da nije
čikaški. Više vuče na Zapadnu obalu. Znači, imate tri mrtve žene i sve tri
su se udavile nesrećnim slučajem; dve su sasvim sigurno bile povezane
sa Nikom Tremejnom. Nije ni čudo što mislite da tu postoji priča. Jeste li
sigurni da ne znate šta je Glorija Mejtland želela sinoć da vam kaže?”
“Ne, samo znam da je imalo neke veze sa Tremejnom i da je bilo
nešto vruće.”
Oliver je usporio spremajući se da siđe sa Klif drajva. “Kako je
Glorija Mejtland znala šta vas zanima?”
“To je”, rekla je Ajrin, “odlično pitanje. Pretpostavljam da je
razgovarala sa Pegi. Kad je pozvala kancelariju Šaputanja, tražila je
novinara koji je preuzeo posao Pegi Haket.”
Oliver je skrenuo na asfaltirani parking ispred još jedne zgrade sa
belom štukaturom i crvenim crepom. Izgledala je kao vila. Bila je
okružena luksuznim vrtovima i zaštićena visokim zidom. Na ulazu se
nalazila raskošna kapija od kovanog gvožđa.
Grupa mladića je stajala oko štanda za poslužitelje. Lica su im se
razvedrila kad su ugledali Oliverov automobil. I vidno su se pokunjili
kad je prošao pored njih i vešto parkirao automobil na mesto na kom je
pisalo Privatni parking.
“Mislim da ste im upravo upropastili veče”, rekla je Ajrin.
“Ne smem da im poverim ključ”, rekao je Oliver. Isključio je motor.
“Ne bi odoleli, provozali bi se čim bismo se izgubili iz vida.”
“Ko ne bi želeo da vozi ovaj automobil?”
Zamišljeno ju je pogledao. “Želite li da sednete za volan?”
“Šalite se? Volela bih da ga provozam.”
Nasmešio se. “Zaboravite. Niko ne vozi ovaj automobil osim mene.”
Uzdahnula je. “Da je moj, i ja bih bila posesivna.”
Otvorio je vrata i izašao.
Ona je automatski krenula da otvara svoja.
“Trebalo bi da izgleda kao da smo na sastanku, sećate se?” upitao je
Oliver. “O,da.”
Naslonila i se razvezala šal dok je Oliver uzeo štap, obišao
automobil i prišao njenim vratima.

~ 85 ~
 Otvorio ih je i pružio joj ruku da ustane. Nije bila sigurna šta bi s
njegovom snažnom rukom. Plašila se da će mu poremetiti ravnotežu
ako je prihvati.
Zbunila se i uhvatila se za gornji deo okvira vetrobranskog stakla
da se na njega osloni dok se izvlači iz niskog sedišta.
“Jeste li inače ovako komplikovani?” upitao je Oliver. “Ili ja dobijam
poseban tretman?”
Pre nego što je odgovorila, snažno je stisnuo njenu ruku. Podigao ju
je iz sedišta tako brzo i tako silovito da se uplašila da će je uzneti u
vazduh.
“Izvinite”, promrmljala je. “Nisam želela da...”
Postideno je ućutala jer nije želela da izrazi svoju zabrinutost
naglas. Znala je da mu to neće prijati.
“Ubuduće ne brinite zbog toga”, rekao je. “Obavestiću vas ako
osetim da sam u opasnosti da padnem na nos.”
Bila je gotovo sigurna da joj se obraća stisnutih zuba. Ovakav
početak večeri nije mnogo obećavao.
“Izvinite”, rekla je.
“Učinite mi uslugu. Nemojte mi se izvinjavati celo veče, u redu?”
“Dobro. Izvinite, mislim...”
“Zaboravite.”
Poveo ju je prema kapiji od kovanog gvožđa, gde su ih čekala dva
krupna mišićava muškaraca u formalnoj crno-beloj odeći. Ajrin je
pretpostavila da treba da izgledaju kao batleri ili majordomi, ali više su
ličili na boksere i gangstere. Pomislila je kako bi moderni londonski kroj
njihovih odela lako mogao da skriva futrole sa oružjem.
A možda se njena mašta otimala kontroli.
“Dobro veče, Džo, Nede”, rekao je Oliver. Klimnuo je glavom dvojici
muškaraca u ležernom pozdravu. “Prijatno veče, zar ne? Verujem da
mene i gospođicu Glason očekuju.”
“Dobro veče, gospodine Vord”, rekao je Džo.
“Gospodine Vord”, rekao je Ned.
Obojica su učtivo klimnuli glavom Ajrin.
“Gospodin Pel je rekao da ćete doći”, dodao je Džo. “Gazda vas čeka
na spratu, u privatnim odajama. Želite li pratnju?”
“Znam put, hvala”, rekao je Oliver.

~ 86 ~
 Ned je otvorio polovinu velike kapije. Oliver je poveo Ajrin u
ograđeni vrt.
Zastala je u mestu kad je ugledala zemlju iz bajke koja je okruživala
klub. Male električne svetiljke su svetlucale u bujnom zelenilu i
osvetljavale gracioznu fontanu.
Olivera je ovo zasmejalo. “Rekao bih da ovo niste očekivali?”
“Pa nisam”, priznala je. “Zamišljala sam stari, renovirani sumnjivi
spikizi2 u koji se ulazi iz nekog mračnog sokaka.”
“Pre mnogo godina je Pelov otac, Džonatan Pel, zaradio mnogo
novca vodeći kockarnice, krčme i klubove u Londonu. Penzionisao se
mlad i preselio je porodicu u Ameriku. Mislio je da je to zemlja
mogućnosti, mesto gde bi mogao da zakopa sumnjivu prošlost i postane
ugledan. Mnogo novca je uložio u berzu.”
“Naravno. Rekli su da nema šta da izgubi.”
“Nakon što je matori ostao bez novca dvadeset devete, Luter je
preuzeo finansije.”
“Zaključio je da je najbolji način da ponovo stane na noge povratak
prvobitnom porodičnom poslu?”
“Tako je. Otvorio je izvestan broj spikizi lokala u vreme suvog
perioda. Nakon ukidanja prohibicije, kupio je kazino Rino. A ima i
kockarski brod usidren u zalivu Santa Monika. Ali Rajski klub je njegov
najbolji lokal. I njegov dom.”
“Živi u noćnom klubu?”
“Ja živim u hotelu.”
“Istina, ali to mi se nekako ne čini tako... neobično.”
“Luter i ja volimo da držimo na oku svoje investicije.”
“Razumem. Znate, ne mogu da ne primetim da ovi muškarci nose
oružje.”
“Aha.”
“Da li i vaše obezbeđenje nosi oružje?”
“Ne” rekao je Oliver. “Ja vodim hotel, ne noćni klub. Poslednje što
želim u Plamenoj uvali je okršaj vatrenim oružjem.”
“Razumem.”

2
Tajni lokali u kojima se u eri prohibicije služio alkohol. (Prim. prev.)

~ 87 ~
 “Nisam ljubitelj oružja”, dodao je. “Ono daje ljudima lažni osećaj
sigurnosti. Desi se da se zaglavi kad je najpotrebnije. I izuzetno je teško
pogoditi pokretnu metu, naročito u stresnim okolnostima.”
Očigledno je imao veoma jasan stav o tome. Odlučila je da mu ne
kaže da nosi Helenin mali pištolj u tašni.
Oliver je stao ispred još jedne stamene kapije od kovanog gvožđa i
pritisnuo dugme interkoma.
“Vord i gospođica Glason su došli kod gospodina Pela”, rekao je.
Duboki muški glas koji se javio preko uređaja je zvučao pomalo
grubo.
“Dobro došli, gospodine Vord”, rekao je. “Sići ću da vam otvorim.”
“Hvala, Blejk.”
Oliver je pustio dugme. “Blejk upravlja Pelovim domaćinstvom.”
“Batler?”
“I telohranitelj.”
“Čini se da ih je mnogo ovde.”
“Ovo je noćni klub, Ajrin, i vodi ga čovek koji je zaradio novac na
kocki i alkoholu.”
“Razumem šta hoćete da kažete.”
“Mogu li da vas pitam nešto?”
Počela je da uživa u avanturi, ali ovo pitanje ju je otreznilo. “Šta?”,
upitala je. “Tiče se krvi.”
Iznenađeno ga je pogledala. “Krvi?”
“Ono malo krvi ispod kade i umivaonika u kupatilu Pegi Haket.
Primetili ste i da nema prostirke i peškira. Većina bi, kad bi naletela na
takav prizor, bila suviše zaprepašćena da primeti takve detalje. Samo
sam se pitao šta vas je nateralo da obratite pažnju na njih.”
Nekoliko sekundi je bila suviše zatečena da bi odgovorila. Nije
mogla da mu kaže istinu - da je nakon što je otkrila telo Helen Spenser
postala neprirodno osetljiva na detalje koji su ukazivali na nasilje. Neki
ljudi bi rekli da je stekla fobiju. Drugi bi se složili da su joj nervi bili
napeti do pucanja.
Pažnju je posvetila raskošno ukrašenoj kapiji. Približavao im se
visoki krupni muškarac obučen kao batler. Još jedan muškarac u sakou
krojenom da sakrije oružje, pomislila je.

~ 88 ~
 Iznenada joj se činilo da prizor pred njom - lep bujni vrt i otmena
vila koju čuvaju muškarci koji verovatno nose oružje - nekako
nadrealno predstavlja čitavu Plamenu uvalu. Ušla je u šarmantan
glamurozan raj, koji je skrivao mračne opasne tajne.
Ovo je moj novi život, pomislila je. Na površini sve izgleda divno.
Krenula sam iznova, imam dobar posao i automobil, i večeras sam izašla
na večeru sa najzanimljivijim muškarcem kog sam ikada srela i nosim
prelepu haljinu. Ali ispod svega toga krijem zastrašujuće tajne.
“O, krv?”, rekla je trudeći se da zvuči što smirenije. “Verovatno sam
je primetila zato što sam novinar. U tom poslu čovek brzo nauči da
primećuje detalje.”
“Kao i u mom”, rekao je Oliver.
Batler je gotovo stigao do kapije. Ajrin je žurno, ispod oka,
pogledala u Olivera.
Osećala je da joj nije poverovao - ni na trenutak. “A o kojoj profesiji
govorite?” upitala je. “Svetu iluzije ili upravljanju otmenim hotelom?”
“I jednoj i drugoj. Rekao sam vam, imaju mnogo toga zajedničkog.”

~ 89 ~
 Petnaesto poglavlje

Lagala je za krv. Pitanje je bilo - zašto?

Oliver je probao martini koji je Blejk pripremio, i posmatrao je kako
njihov domaćin pokušava da šarmira Ajrin dok je pijuckala ružičastu
damu i pretvarala se da je očarana.
Ne glumi u potpunosti, pomislio je Oliver. Bilo je jasno da ju je
Luter zaintrigirao, ali i da nije pala pod njegove čini. Što je bilo
zanimljivo, jer je Luter odlično umeo da šarmira ljude, naročito žene,
kad je hteo. Veoma mali broj ljudi se trudio da zaviri ispod površine.
Oliver je odavno zaključio da se pravi Luter Pel nalazi u slikama
olujnog mora koje su visile na zidu. Bilo mu je zanimljivo što je Ajrin
nekoliko puta krišom pogledala slike kao da traži nešto.
Pel je bio visok i vitak. Njegova gar crna kosa je bila sjajna i
diskretno nauljena, zalizana, u holivudskom stilu - sa razdeljkom sa
strane. Bio je obrazovan čovek sa mnoštvom interesovanja. Mogao je
razgovara gotovo o svemu - o najnovijim knjigama, ekonomiji, vestima,
rezultatima poslednjeg polo meča - na opušten i uglađen način.
Bilo je očigledno da ga je Ajrin zanimala koliko i on nju, ali Luter
nije uspevao da pređe njene nevidljive ograde. Oliveru je to bilo i
zabavno i po volji.
Nema ničeg intrigantnijeg od žene sa tajnama, pomislio je, a Pel je
definitivno bio zaintrigiran. Obojica smo, pomislio je Oliver. Vreli blesak
posesivnosti koji je planuo u njemu uhvatio ga je nespremnog. Proklet
da je ako će dozvoliti Pelu da uspe tamo gde on nije. Biću muškarac koji
rešava tajnu.
Potisnuo je svoju neočekivano žestoku reakciju snagom volje, ali to
što je osetio naelektrisanu vrelinu zbunilo ga je. “Dosta o meni,

~ 90 ~
gospodine Pel” rekla je Ajrin. “Ja sam samo novinar koji radi na priči.
Gospodin Vord je rekao da ste pristali da odgovorite na nekoliko pitanja
u vezi s Nikom Tremejnom.”
Oliver se spremao da uzme gutljaj pića. Zastao je i spustio čašu.
“Oliver”, rekao je.
Ajrin ga je pogledala zbunjeno. “Molim?”
“Zovem se Oliver” rekao je.
“O, dobro”, Ajrin je porumenela i ponovo se okrenula Luteru. “Što
se tiče mojih pitanja, gospodine Pel.”
Luter se nasmešio. Oliver je progutao jauk. Osmeh je bio iluzija, baš
kao i scena nestanka dame u ogledalu - zaštitni znak Šoua neverovatnog
Olivera Vorda.
“Koliko sam razumeo, zanima vas mogu li da potvrdim Tremejnov
alibi”, rekao je Luter. “On kaže da je bio u mom klubu u vreme smrti
gospođice Mejtland.”
“Tako je.” Ajrin je spustila koktel, otvorila veliku tašnu i uzela
svesku i olovku. “Policija je ustanovila da je Glorija Mejtland umrla
između jedanaest i četrdeset pet i dvanaest i petnaest, kad sam pronašla
telo.”
Luter je gledao njenu svesku. “Svesni ste da odgovarajući na vaša
pitanja činim uslugu Vordu.”
Ajrin je oklevala, bila je oprezna. “Uslugu?”
Luterov osmeh je postao blistaviji. “Biće mi dužan uslugu.”
Ajrin je pogledala Olivera. “Da li je to problem?”
“Ne brini”, rekao je Oliver. “Prestani da zadirkuješ damu, Pel.
Odgovori na pitanja da možemo da završimo sa pićem i večeramo.”
“Dobro”, Luter se okrenuo prema Ajrin. “Ali želim da naglasim da je
sve što ću reći nezvanično.”
Ajrin je skupila usne. “Ako insistirate.”
“Plašim se da moram. Ja sam poslovni čovek, gospođice Glason. Ne
mogu da dozvolim sebi nove neprijatelje. Već ih imam dovoljno. Ako se
moje ime pojavi u vašim novinama u članku koji bi mogao da nanese
štetu mom klubu, postaraću se da Šaputanja propadnu i pre nego što se
mastilo osuši.”
Ajrin se ledeno nasmešila. “Razumem, gospodine Pel. Dodaću vaše
ime spisku ljudi koji su pretili da će uništiti novine.”

~ 91 ~
 Luter je podigao obrve. “Da li je spisak dugačak?”
“Svakog minuta je sve duži. Što mi govori da sam na pravom putu.”
“Ne, gospođice Glason. Govori vam da gurate ruku u torbu punu
zvečarki.”
“Nemoj traćiti vreme na pokušaje da je uplašiš”, rekao je Oliver.
“Neće upaliti. Veruj mi, pokušao sam.”
Luter je polako izdahnuo. “Razumem. Pa, u tom slučaju, reći ću vam
ono što znam, gospođice Glason, ali mislim da vam neće mnogo koristiti.
Moje obezbeđenje kaže da je Tremejn stigao u klub sinoć u deset.
Očigledno je pre dolaska ovamo bio u Karuselu.”
“Šta je to?”, upitala je Ajrin.
“Nekadašnji spikizi izvan grada. Vlasnik drži ilegalni kazino koji se
krije iza maske privatnog kluba. Pored alkohola i kocke, uprava pruža i
druge oblike zabave rezervisane samo za gospodu.”
“Prostitutke?”
“Kao što sam rekao, moji momci tvrde da je Tremejn bio u Karuselu
pre nego što je došao ovamo.”
“Dobro” Ajrin je nešto žurno pribeležila pre nego što je podigla
pogled. “Molim vas, nastavite.”
“Kad je stigao, bilo je očigledno da je pio. Barmeni mi kažu da je pio
čitave večeri, igrao je sa svakom privlačnom ženom i činilo se da uživa u
zabavi.”
Ajrin je žurno podigla pogled. “Hoćete da kažete da je sve vreme bio
na oku nekom od vaših ljudi?”
“Ne u potpunosti.”
“Šta to znači?”, upitala je Ajrin.
“Koliko mogu da procenim, niko od mojih ljudi nije video Tremejna
između jedanaest i četrdeset pet i pola jedan.” Ajrin se napela. “Nestao
je?”
“To je pitanje interpretacije.”
“Šta to znači?”
“Kad se vratio do bara da poruči novo piće, s njim je bila žena.
Oboje su bili pomalo... neuredni.”
Ajrin ga je bledo pogledala. “Neuredni? Kao da su učestvovali u
nekakvom nasilju? Nisam razmatrala mogućnost da je prošle noći u spa
centru moglo biti dvoje ljudi.”

~ 92 ~
 Oliver je potisnuo uzdah. Ajrin je bila toliko opsednuta željom da
dokaže da je počinjeno ubistvo da joj je promakao Luterov pokušaj da
bude diplomata-
Luter je susreo njegov pogled i upitno podigao obrvu. Oliver je
odmahnuo glavom i pogledom mu poručio “ne gledaj me, ja sam samo
posmatrač”. Luter se, zabavljajući se, okrenuo prema Ajrin.
“Damina kosa je bila razbarušena, a karmin razmazan. Haljina joj je
na leđima delimično bila otkopčana. Tremejn je imao trag karmina na
obrazu. Kosa mu je bila neuredna. Kravata razvezana. Ali moramo imati
razumevanja. Nije lako vezati leptir-mašnu bez ogledala.”
Ajrin je porumenela. “Razumem. Drugim rečima, Nik Tremejn i
dama su bili u vrtu i zato ih niko nije video u klubu.”
“Tako je”, rekao je Luter.
Rekao je to nežno, kao da iskreno žali što joj nije mogao biti od veće
pomoći.
Oliver je odložio nedovršeno piće, snažnije stegao štap pa prišao
prozoru. Pogledao je u ograđeni vrt. Premda su svetiljke bile rasute po
ograđenom prostoru, gusto zelenilo je pravilo duboke džepove senke.
Lako bi bilo nestati u tami, pomislio je. Teško bi bilo vratiti se na
svetlost.
“Gospodine Vord?”, upitala je Ajrin oštro. “Olivere? Da li je sve u
redu?”
Usredsredio se na problem izvođenja iluzije.
“Ne bi bilo baš toliko teško izaći iz vrta preko zida ili čak i kroz
kapiju za dostavu pozadi”, rekao je.
Ajrin je žurno stala pored njega. Luter mu je prišao s druge strane.
Zajedno su gledali u senke.
“Zaista je vrlo mračno na nekoliko mesta duž zida, zar ne?”, rekla je
Ajrin. U glasu joj se čuo trag uzbuđenja. “Tremejn je u dobroj formi.
Kladim se da bi mogao da preskoči zid.”
“Ne bez užeta ili lestvi, ali ne bi mu bilo teško da tako nešto
pronađe”, rekao je Oliver. “Pretpostavljam da u baštovanskoj šupi ima
mnogo predmeta koje bi mogao da iskoristi da preskoči zid.”
“Nažalost, to je istina”, rekao je Luter. Prvi put je zvučao
uznemireno. “Ali dostavna kapija je zaključana kad se ne koristi.”
Oliver ga je pogledao. “Ključevi se lako mogu uzeti i vratiti na
mesto, kao što se pokazalo prošle noći u spa centru.”
~ 93 ~
 Luter je napravio grimasu. “I postoji slaba, ali realna mogućnost, da
je Tremejn ubedio nekoga iz mog osoblja da mu pomogne.”
Oliver je pogledao u Lutera pa u Ajrin. “Po pravilu, Luter i ja
moramo da pronađemo načine da zadržimo nepozvane koji
neovlašćeno ulaze u hotel i klub. Naši gosti nisu zatvorenici. Naši radnici
obezbeđenja ih štite, ne brane im da pobegnu.”
“Bez obzira na to kako je izašao, do hotela i nazad mu je potrebno
samo nekoliko minuta kolima, zar ne?”, upitala je Ajrin.
Luter je pogledao Olivera i slegao ramenima. “Bilo bi tesno, ali
pretpostavljam da može da se izvede. Morao bi dobro da isplanira sve.”
Ajrin ih je pogledala snažno stežući svesku u ruci. Oči su joj sijale
grozničavim uzbuđenjem. Šapat strepnje je zapalio Oliverova čula. Ako
nastavi, neko će je ubiti.
Ali nije mogao da pronađe način da je spreči.
“Kako to misliš?” upitala je.
Luter je iskapio martini i zamislio se. “Potreban mu je automobil.”
Ajrin se namrštila. “Ima ga. Proverila sam. Dovezao se svojim
vozilom u Platnenu uvalu.”
“Tremejn je predao automobil poslužiteljima”, rekao je Luter. “Nije
tražio da mu dovezu vozilo sve do tri ujutru.”
“Mogao je da ostavi drugi automobil u sporednoj ulici”, rekla je
Ajrin žurno.
“Istina”, složio se Luter. “Ali čak i da ste u pravu, zaboravljate na
damu, onu koja je došla s njim iz vrta izgledajući kao da je uživala u
romantičnom intermecu.”
“Moram da razgovaram s njom”, rekla je Ajrin. “Znate sigurno njeno
ime i gde mogu da je pronađem.”
“Dejzi Dženings”, rekao je Luter. “I pre nego što pitate, ona je
redovan gost. Voli da se druži sa holivudskom masom. Prelepa je i u
njenom društvu uživaju i muškarci i žene. Nemam nijednu primedbu na
nju kao na mušteriju. Ali ako ste u pravu u vezi s Tremejnovim
aktivnostima od prošle noći, to znači da je ubedio Dejzi da se drži
njegove priče. Ako je to slučaj, možete se kladiti da će vam reći ono što
Tremejn i njegov studio žele.”
“Mislite da će joj platiti da laže.”
“Ili će joj zapretiti”, rekao je Oliver ravnim glasom, “Ili će joj jasno
staviti do znanja da joj više nije dozvoljeno da se kreće u krugu njegovih
~ 94 ~
prijatelja ako ne bude sarađivala. Kako bilo, ne verujem da ćeš od nje
izvući istinu.”
Luter je izgledao zamišljeno. “Podsetio bih vas oboje da bi
Tremejnova priča mogla biti istinita. Možda je zaista bio u vrtu sa Dejzi
Dženings tih četrdeset pet minuta. Ali Oliver je u pravu, gospođice
Glason. Čućete priču koju Tremejn i njegov studio žele da čujete.”
Ajrin je posmatrala vrt. “Možda postoji drugi način da se sazna da li
je Tremejn napustio ovo mesto prošle noći. Ako je parkirao drugi
automobil u sporednoj ulici, neko ga je možda primetio. Naposletku,
morao je ponovo da ga parkira blizu hotela pre nego što je ušao u spa
centar, a zatim da ponovo sedne u njega i vrati se ovamo. To nas navodi
da se zapitamo čiji je automobil pozajmio. Možda Dejzi Dženings?”
Luter je pogledao Olivera, “Da li ona ikada odustaje?”
“Koliko sam ja primetio, ne”, rekao je Oliver.
“To bi mogao biti problem”, primetio je Luter. “Za njeno buduće
dobrostanje.”
“Slobodno pokušaj da joj to objasniš”, rekao je Oliver. “Ja sam
probao. Nisam daleko stigao.”
Ajrin je zatvorila svesku. “Ako nastavite da pričate o meni kao da
nisam prisutna, otići ću i sama se vratiti.”
“Izvinjavam se”, rekao je Luter.
Blejk se pojavio na vratima. “Večera je poslužena.”
Luter se nasmešio. “U pravom trenutku, Blejk.”
“Potrebno je nešto da nam skrene misli”, rekao je Oliver. “Večera će
poslužiti.”
Uzeo je Ajrin za ruku. Dok je išla ka trpezariji, još jednom je
pogledala Pelove slike mora.
“Ovo su vaše slike, Luteru?” upitala je. “Da.”
“Veoma su... zanimljive.”
Luter se zakikotao, “Drugim recima, ne biste želeli da vise u vašoj
kući.”
“Ne mogu to da tvrdim”, rekla je Ajrin. “Nemam kuću. Samo stan u
Los Anđelesu.”

~ 95 ~
 Šesnaesto poglavlje

Oliver je zaustavio automobil pored ivičnjaka ispred pansiona

Uvala. Sobe malog pansiona bile su mračne, a svetio na tremu je sijalo
slabašno iznad ulaznih vrata.
“Čini se da je gospođa Fordajs odlučila da vas ne čeka”, rekao je.
“Dala mi je ključ od ulaznih vrata”, rekla je Ajrin. “I rekla mi je da ih
sama otključam.”
Oliver je pomislio na praznu postelju koja ga je čekala i kako je
navikao da spava sâm. Uglavnom mu to nije smetalo. Ali noćas će biti
drugačije. Kad ode u postelju, misliće na Ajrin. Osećao je da će dugo
ležati budan.
Nije žurio da ustane sa vozačevog sedišta. Magla se valjala preko
voda uvale, ali on je video svetla luke i starog ribarskog pristaništa.
Pitao se šta bi Ajrin rekla kad bi joj predložio da prošetaju do
pristaništa pre nego što se vrati u pansion.
Dođavola. Najgore što može da se desi jeste da ga odbije.
Zaobišao je prednji deo automobila i otvorio suvozačeva vrata.
Ovog puta se nije opirala kad je pružio ruku da joj pomogne da izađe.
Njeni prsti su bili topli i nežni, ali bilo je snage u njenom stisku.
Nije brinula da će mu njena težina poremetiti ravnotežu. Verovala
je da neće pasti na nos. Napredak.
“Da li želite da prošetate?” upitao je pokušavajući da zvuči
opušteno i da ne pokaže očajničku želju za njenim pristankom.
Nastupila je kratka pauza i on je bukvalno prestao da diše.
“Kasno je”, rekla je naposletku. Namestila je lagani šal. “I pomalo je
vlažno.”

~ 96 ~
 Stajala je na trotoaru i nije ni pokušavala da krene prema
stepenicama trema.
Šal je nije naročito štitio od hladnog noćnog vazduha s okeana. Bez
reči je otkopčao sako i prebacio ga preko njenih leđa. Bio je prevelik za
njeno vitko telo. Padao je preko ramena kao ogrtač. Ali nije pokušala da
ga skine. Uživao je gledajući je u svom sakou.
Ponudio joj je ruku. Prihvatila ju je. Ponovo je disao normalno. Ali
krv mu se zagrevala.
Hodali su polako trotoarom, ulične svetiljke su im neko vreme
osvetljavale put. Bio je sumorno svestan svog neravnomernog koraka.
Želeo je da slomi štap poput grančice. Ali Ajrin nije obraćala pažnju na
to - verovatno zato što su njene misli bile usredsredene na nekog
drugog - na Nika Tremejna.
“Pa?”, rekao je posle nekog vremena. “Kako vam se dopada Pel?”
“Mislim da mogu da razumem zašto ga smatrate prijateljem i
čovekom od poverenja premda je nekoliko godina stariji od vas.”
Ovaj odgovor nije očekivao.
“Zašto mislite da smo dobri prijatelji?”, upitao je.
Ajrin se nasmešila. “Imate dve njegove slike na zidu svoje
kancelarije.”
“Primetili ste ih, zar ne? Možda mi se dopadaju njegova dela.”
“Ima tu još nečeg. Mislim da razumete njegova dela. Mislim da
imate nešto zajedničko.”
“Jer obojica javnosti nudimo blistave iluzije?”
“Ne, jer obojica nosite masku koja skriva nešto dublje i složenije”,
rekla je Ajrin.
“Nikada sebe nisam smatrao složenim. Ali Luter Pel je definitivno
složeniji nego što većina ljudi to uviđa.”
“Zašto?”
“Kao što ste rekli, nekoliko godina je stariji od mene. Sa devetnaest
je otišao da se bori u Prvom svetskom ratu. Imao je sreće. Vratio se bez
vidljivih rana. Ali nisu sve rane vidljive.”
“Nisu”, rekla je.
Stigli su do ulaza na pristanište. Dva reda svetiljki osvetljavala su
drvene daske. Udaljeni kraj se gubio u mesečinom prožetoj magli.

~ 97 ~
 Ajrin se nije pobunila kad ju je poveo na pristanište. Tišinu je
prekidalo nežno pljuskanje talasa ispod drvenih dasaka.
Bila mu je toliko blizu da je s vremena na vreme uspevao da oseti
njen miris, mešavinu cvetne toaletne vode i telesnog mirisa. Bio je
siguran da mu puls udara snažnije nego inače. Instinktivno je jače
stegao njenu ruku. Želeo je da je zadrži tu, pored sebe, što duže.
“Žao mi je što Pel nije ispričao ono što ste želeli da čujete”, rekao je
naposletku.
Uzdahnula je. “Nisam ni mislila da će biti lako dokazati da je
Tremejn ubica.”
“Ne. Neće biti lako. Pre će biti nemoguće.”
“Mislite da traćim vreme, zar ne?”
“Mislim”, rekao je polako, “da se izlažete velikom riziku.”
Pogledala ga je iskosa. “Istom onom kome ste i vi voljni da se
izložite. Šta biste uradili kad bismo pouzdano znali da je Nik Tremejn
ubio tri žene, a da to ne možemo da dokažemo?”
“O tom problemu ću brinuti kad postane problem.”
Stala je u mestu. “Šta to znači?”
I on je morao da stane. Pustio ju je. Zakačio je dršku štapa za
ogradu i naslonio se na drvenu pregradu.
“To znači da je ovo Plamena uvala, a ne Los Anđeles”, rekao je.
“Ovde su pravila drugačija.”
“Gospodine Vord...”
“Oliver.”
“Olivere. Cenim što želiš da otkriješ šta se desilo u tvom spa centru i
zahvalna sam ti na pomoći, ali ne želim da snosim odgovornost za tvoje
hapšenje.”
Na ovo se malčice nasmešio. “Veruj mi, ako me uhapse, sam ću za to
biti kriv.”
Prekrstila je ruke ispod njegovog sakoa i pogledala ga. Pod slabim
sjajem obližnje svetiljke video je senke u njenim očima.
“Pretpostavljam da je tvoj sledeći intervju sa Dejzi Dženings?”
upitao je. “Da.”
“Luter je bio u pravu, znaš. Neće ti ništa reći. Ljudi iz studija su
verovatno već stupili u kontakt s njom.”

~ 98 ~
 Ajrin je nagnula glavu u stranu i zagledala se u njegovo lice na
mutnoj svetlosti. Shvatio je da pokušava da pronikne u njegove misli.
“Vredi pokušati”, rekla je. “Nemam nikakav trag.”
“Nećeš odustati, zar ne?”
“Ne”, rekla je. “Ne mogu. Da nekim slučajem ne poznaješ gospođicu
Dženings?”
“Poznajem je”, rekao je. “Ona je sasvim u redu, ali traći život jureći
san.”
“Želi da bude glumica?”
“Dejzi Dženings provodi noći u Rajskom klubu i ponekad u salonu
mog hotela jer se nada da će, ako spava sa pravom osobom, konačno
dobiti priliku za probnu ulogu i da će postati zvezda.”
“To je tako tužno.”
“Teško da je jedina. Holivud je pun sanjara kao što je ona. Neki
dolaze u Plamenu uvalu jer su ovde zvezde i režiseri.”
“Znam”, rekla je Ajrin. “Otkako radim za Šaputanja, upoznala sam
mnogo ljudi snenih očiju. Svi imaju snove.”
“Koji je tvoj san?” upitao je.
“Snovi se menjaju. Izgubila sam roditelje kad sam bila mala. Deda
me je odgajio. Sanjala sam da ću proputovati svet. Ali deda je umro kad
sam imala četrnaest godina. Dve godine sam provela u sirotištu. Neko
vreme sam sanjala o sopstvenoj porodici. Ali ubrzo je postalo jasno da
moram početi da zarađujem. Moji snovi ovih dana su mnogo
pragmatičniji. A tvoji?”
“Kao što si rekla, snovi se menjaju. Nekada sam želeo da postanem
novi Hudini. Sada želim samo da hotel Plamena uvala bude
profitabilan.”
“Čini se da smo oboje uspeli da prilagodimo snove životnim
okolnostima.”
“To verovatno ublažava razočaranje”, rekao je. “Verovatno.”
“Šta će se desiti ako te tvoja istraga nikuda ne bude vodila?”, pitao
je.
“Vratiću se svom poslu i pronaći drugu priču. Kad smo kod moje
velike priče, zahvalna sam ti što si mi otvorio neka vrata. Lepo je od
tebe što si me upoznao sa Luterom Pelom.”
“Preskoči zahvalnost”, rekao je. “Ne želim je.”

~ 99 ~
 Očigledno je ovo rekao oštrije nego što je nameravao jer se ona
ukrutila i uputila mu kratak prodoran pogled.
“Htela sam da budem učtiva i kulturna”, rekla je hladno. “Da li si
uvek tako nakostrešen?”
Zastenjao je. “Izvini. Nisam želeo da se brecam. Samo sam želeo da
ti kažem da ne očekujem ništa više od ovog partnerstva.”
“Ništa više?” ponovila je oprezno.
Drvene daske na kojima su stajali kao da su se pretvorile u jaja.
Plašio se da se pomeri, ali osećao je potrebu da joj objasni svoje reči.
“Zahvalnost može da bude pogrešno shvaćena”, rekao je.
“Zaista? Ja nemam problem da razumem šta to znači.”
“Pokušavam da ti kažem da ne očekujem od tebe da legneš sa
mnom u znak zahvalnosti jer sam ti otvorio neka prokleta vrata.”
“Ne brini”, rekla je. “Nemam nameru da spavam s tobom da bih ti se
odužila za pomoć. Da li se razumemo?”
“Savršeno.”
“Dobro. U tom slučaju, vratiću se u svoju sobu. Sama.” Vešto je
iskoračila u stranu, zaobišla ga i žurnim korakom se udaljila
pristaništem.
“Dođavola, Ajrin, izvrćeš moje reči.”
Uzeo je štap sa ograde i krenuo za njom. Bol mu je prostrelio
povređenu nogu. Nekoliko sekundi jedva da je mogao da diše. Stisnuo je
zube i snažnije stegao štap, pa nastavio.
Ajrin se nije osvrtala, ali tanke potpetice su je usporavale. Uspeo je
da je sustigne na ulazu u pansion Uvala.
Pre nje je video dvojicu muškaraca kako čuče u senkama trema dok
je ona preturala po tašni i tražila ključ.
“Ajrin, stani”, rekao je glasom koji je koristio na pozornici, onim
koji se čuo i u poslednjem redu.
Trgla se i zaledila.
“Šta je bilo?”, upitala je.
Dvojica su iskočila iz senki. Jedan je držao predmet nalik na kutiju.
Oliver se naslonio na štap i zgrabio Ajrin. Privukao ju je sebi
pokušavajući da je zaštiti od onoga što je znao da sledi.
Blic je blesnuo. Oliver je okrenuo glavu da ga ne zaslepi blistava
svetlost.

~ 100 ~
 “Imate li neki komentar za novine, gospodine Vord?” upitao je
jedan. “Koliko dugo se vi i gospođica Glason viđate?”
Drugi muškarac je škljocnuo foto-aparatom. Blesak sijalice je
oprljio noć.
“A vi, gospođice Glason?”, upitao je prvi. “Želite li da
prokomentarišete prirodu vaše veze sa gospodinom Vordom?”
“Mi smo prijatelji”, rekla je Ajrin napetim glasom.
Uspela je da pronađe ključ. Oliver ga je uzeo od nje, pomogao joj da
se popne stepenicama i otvorio vrata.
“Čuli ste damu”, rekao je preko ramena. “Samo prijatelji.”
Uveo ju je u lobi i zatvorio vrata.
Koraci su odjeknuli trotoarom. Na ulici je zaurlao motor.
“Dođavola”, rekla je Ajrin. Oslobodila se Oliverove ruke i svukla
njegov sako. “Trebalo bi da pišem priču - ne da budem predmet priče.
Koliko će gadno biti?”
“Nemam predstavu”, rekao je Oliver. “Neko je poslao ovu dvojicu da
nam naprave zasedu.”
“Tremejnov studio?”
“Verovatno. Pitanje je šta nameravaju da urade sa fotografijama?”
“Nijedno od nas nije filmska zvezda”, rekla je Ajrin. “Ne znam iz
kojih bi novina ili holivudskog časopisa platili te fotografije.”
“Znaš, za siroče koje je sa četrnaest godina prestalo zaneseno da
sanjari, imaš veoma optimističan pogled na svet.”

~ 101 ~
 Sedamnaesto poglavlje

“Šta se, dođavola, dešava u Plamenoj uvali?”, udala je preko

telefonske linije Velma Lankaster. “ Tajne srebrnog platna tvrde da
izlaziš sa vlasnikom hotela Plamena uvala. I konkurencija objavi priču?
Za šta te plaćam?”
Ajrin je snažnije stegla slušalicu i zabezeknuto se zagledala u
naslovnu stranu Tajni srebrnog platna. Gospođa Fordajs je uviđavno
ostavila novine na pultu recepcije i Ajrin nije mogla da ne primeti veliku
fotografiju.
Fotografija nije bila laskava. Otvorila je usta i raširila oči od
zaprepašćenja. Imala je užasnuti izraz žene uhvaćene u flagrante delicto.
Na sve to, preko ramena je nosila Oliverov beli sako i on ju je snažno
stezao rukom.
Učinilo joj se nepoštenim što je Oliver izgledao i hladno opasno i
neodoljivo privlačno. To što na sebi nije imao sako dalo je fotografiji
izuzetan element senzualnosti.
Tekst ispod slike bacao je najgore svetio na ovu temu.

Bivši iluzionista, gospodin Oliver Vord, i njegova nova romantična

partnerka,
gospođica Ajrin Glason, novinarka.

Ajrin je rukom zaklonila telefon i skoro šaputala. “Nije onako kako

izgleda.”
“Molim?” vikala je Velma. “Ne čujem te.” Ajrin je malo podigla glas.
“Rekla sam: nije onako kako izgleda.” Gospođa Fordajs se pretvarala da

~ 102 ~
posluje oko recepcije, ali podrhtavala je od znatiželje. Bilo je očigledno
da sluša svaku reč.
“Ti si novinar”, prasnula je Velma. “Vrio dobro znaš da je
fotografija, ili priča, upravo onakva kako izgleda. Percepcija je sve. A
izgleda da si upetljana u istragu i da izlaziš sa vlasnikom hotela u kom
se ubistvo desilo. Štaviše, dotični vlasnik hotela je sasvim slučajno
čuveni bivši iluzionista koji je umalo poginuo na poslednjem nastupu.”
“To nema nikakvog smisla. Zašto bi bilo ko u Plamenoj uvali mario
za moj privatni život?”
“Osim mene i tvojih kolega u Šaputanjima, nikoga nije briga za tvoj
privatni život. Svim novinarima je zanimljiv Vordov privatni život.”
“Ne razumem. Rekao je da ne brine za štampu u Los Anđelesu jer
on više nije neko ko dospeva na naslovne strane.”
“Ispostavlja se da je pogrešio. Štampu i te kako zanima čuveni
iluzionista koji je nestao nakon što je umalo poginuo na bini. Uzgred,
lepa haljina. Kako li si, dođavola, mogla da kupiš tu haljinu od plate koju
ti dajem?”
“Pozajmili su mi je iz hotela gospodina Vorda.”
“Oliver Vord ti je dao haljinu?”
“Nemoj sada da se baviš aluzijama. Moja veza sa Oliverom Vordom
je strogo poslovna.”
“Zanimljivim se poslom baviš ovih dana.”
“Gospodin Vord mi pomaže u istrazi”, rekla je Ajrin ledeno.
“Aha? Jesi li pročitala priču do kraja.”
Ajrin je žurno prešla pogledom preko članka.

Gospodin Oliver Vord, legendarni iluzionista koji je netragom nestao

nakon što je na pozornici doživeo katastrofalnu nesreću, pojavio se u
zajednici Plamena uvala u Kaliforniji. Vlasnik je ekskluzivnog hotela u
kom odsedaju bogati i slavni iz Holivuda.
Gospodin Vord je sinoć viđen kako prati gospođicu Ajrin Glason u
ozloglašeni noćni klub u ovoj zajednici na obali okeana.
Čovek se mora zapitati da li nekada čuveni iluzionista zna da izlazi
sa novinarkom koja radi za male losanđeleske novine. A poznato je i da je
policija obavila razgovor sa gospođicom Glason u vezi s davljenjem
hotelske gošće gospodina Vorda.

~ 103 ~
 Jeftina roba može da obmane čak i iskusnog iluzionistu.

“Jeftina roba?” ponovila je Ajrin. “Plašim se da je tako.”

“Ako zanemarimo moju reputaciju, Oliver Vord je bio u pravu.”
“Ja lično imam pritužbu na činjenicu da su Šaputanja
okarakterisana kao male novine”, rekla je Velma. “ Tajne nisu čak ni
navele ime mojih novina.” Nastupila je kratka tišina. “Kako to misliš,
Vord je bio u pravu?”
“Naš sinoćni izlazak je trebalo da navede ljude na pogrešan trag.
Očigledno je upalilo.”
“Kako je ovo navođenje na pogrešan trag? U slučaju da nisi shvatila,
postoji snažan nagoveštaj da si imala neke veze sa smrću Mejtlandove.
Mislim da se to zove krivica po asocijaciji, a ne navođenje na pogrešan
trag.”
“Nije važno, šefe. Vidi, ovde se nešto dešava. Moram da razgovaram
sa nekim ljudima u Plamenoj uvali. Moram ostati još nekoliko dana.”
“Loša ideja.”
Ajrin ju je ignorisala. “Nisam se spakovala za duži boravak, pa ću
morati da se vratim u Los Anđeles danas po čistu odeću. Moram da
proverim i da li je nešto ukradeno iz mog stana. Svratiću do kancelarije i
obavestiti te o onome što se ovde dešava. Kad ti sve iznesem, shvatićeš
da je ova priča usijana.”
“Pretpostavljam da očekuješ da nastavim da plaćam račun u tom
pansionu u kom si odsela u Plamenoj uvali.”
“Biće ovo priča koja će od Šaputanja napraviti vodeće novine u Los
Anđelesu, šefe.”
“Ili će nas zatvoriti”, rekla je Velma.
“Ne tiče se ovo samo Tremejna”, rekla je Ajrin. “Već i Pegi, sećaš
se?”
“Dobro, dobro, platiću ti još nekoliko dana u pansionu. Ali nemoj se
truditi da pišeš novu priču u kojoj ćeš spomenuti Tremejna ukoliko
nemaš čvrste dokaze da je kriv.”
“Hvala. Nećeš se pokajali.”
“Šta je sa haljinom?”
“Kojom haljinom?”

~ 104 ~
 “Onom na fotografiji” rekla je Velma strpljivo. “Koja verovatno
košta više od tvoje godišnje plate.”
Ajrin je pomislila na haljinu koja je visila u ormanu u njenoj sobi.
“Rekla sam ti, pozajmljena je. Vratiću je danas upravi hotela Plamena
uvala.”
“Šteta. Izgleda baš dobro na tebi.”
“Bio je to samo rekvizit.”

~ 105 ~
 Osamnaesto poglavlje

Nik Tremejn bacio je primerak Tajni srebrnog platna na sto na

terasi i ustao iz stolice od ratana.
“Ogden misli da će ova fotografija resiti moje probleme?”, upitao je.
“Veoma je zadovoljan njome.” Klodija je snažno progutala
pljuvačku. “Kaže da će danas svi u Los Anđelesu pričati samo o
nekadašnjem iluzionisti koji se vida sa novinarkom koja je jeftina roba,
onom koja je direktno povezana sa smrću gospođice Mejtland. Gospodin
Ogden veruje da će ta priča poništiti štetu koju je naneo članak
gospođice Glason u Šaputanjima.”
“Nisam baš siguran da je tako”, rekao je Nik.
Doručak je poslužen na njegovoj privatnoj terasi. Obedovao je sâm
jer nije bio raspoložen da razgovara s ljudima. Klodija se nije računala.
Pustio ju je da stoji i upućuje ga u sadržaj priče iz Tajni dok je on jeo jaja
benedikt. Nije je ni ponudio kafom. Neka sama sebi uzme kafu. Ipak, ona
je njegov asistent.
Prišao je ivici terase i zagledao se u uvalu. Jutarnja magla je
isparavala ostavljajući za sobom još jedan blistav savršen kalifornijski
dan u onome što je trebalo da bude njegov savršen život.
Sve je donedavno išlo kao podmazano. Brzo se kretao prema vrhu.
Naravno, morao je da trpi ugovor studija, ali uskoro će imati moć koja
mu je potrebna da bira uloge koje hoće. Dođavola, biće dovoljno bogat
da plati raskid ugovora ako tako bude želeo.
Međutim, pre nekoliko nedelja novinarka Šaputanja je počela da
njuška po njegovoj prošlosti. I posle fatalne nezgode koju je Haketova
doživela, mislio je da se izvukao. A zatim se pojavila Glorija Mejtland
preteći da će se obratiti štampi i zahtevajući novac u zamenu za ćutanje.

~ 106 ~
Ogden joj je dao novac, ali to nije bilo dovoljno da zaustavi Gloriju. U
duši je znao da novac verovatno neće biti dovoljan da je ućutka,
pomislio je Nik. Glorija je želela više - želela je osvetu.
Kad je Glorija sklonjena s puta, usudio se da se ponada da je ponovo
slobodan. Nije očekivao da mu Dejzi Dženings, lokalna drolja opčinjena
zvezdama, pravi probleme. Obećala je da će biti njegov alibi za veče kad
je Mejtlandova umrla. Učiniću sve za tebe, Nik. Želela je da joj sredi
probno snimanje u zamenu za zaštitu koju mu je pružila. Znao je da
nema tu vrstu moći u studiju - ne još. Ali je obećao. Uz malo sreće, to će
biti dovoljno da je ućutka dok ne pronađe način da izađe na kraj sa
Glasonovom,
Razmišljao je kako su mu uvek žene predstavljale prepreku na putu
- Beti Skot u Sijetlu, isprana tračerska kolumnistkinja Haketova, Glorija
Mejtland, Ajrin Glason.
Uvek neka žena.
“Istina je da će ljudi pretpostaviti da Glasonova spava sa Vordom”,
rekao je. “Čak će se i pitati da li je kriva za smrt Mejtlandove. Ali to ne
znači da Glasonova neće napisati novu priču o meni. A ljudi će je čitati
iako misle da je jeftina mala kurva. Ne smem da dozvolim nove tračeve
koji će me povezati sa ubistvom. Ogden mora da se postara da
Glasonova ne napiše novi članak za Šaputanja.”
“Gospodin Ogden je rekao da ti ponovim da je sve pod kontrolom”,
rekla je Klodija. “Obećao je da će se postarati za Ajrin Glason.”
“Beskorisna si. Gubi mi se sa očiju. Moram da razmislim.”
Klodija je požurila kroz dnevnu sobu vile. Nekoliko sekundi kasnije
zatvorila je vrata za sobom.
Nik se ponovo okrenuo prema blistavom pogledu na uvalu. Neće
dozvoliti da neka žena izbaci iz koloseka njegov prokleti skoro pa
savršeni život.

~ 107 ~
 Devetnaesto poglavlje

Baš kad je pomislio da će ga Los Anđeles poraziti.

“Jesi li siguran?” rekao je Džulijan Enrajt u slušalicu.
“Uverite se sami, gospodine”, rekao je Markus Gudman. “Uzmite
primerak Tajni srebrnog platna. Ako to nije žena sa fotografije koju ste
mi poslali u kancelariju, poješću svoj ormarić sa spisima.”
Markus Gudman je bio poslednji u dugom nizu privatnih detektiva i
policajaca koji su plaćeni da se raspituju o Ani Haris. Mesecima se svaka
potraga završavala udaranjem u kameni zid.
U početku je sve izgledalo lako, razmišljao je Džulijan. Kad se
ponovo vratio u vilu Helen Spenser, nikoga nije bilo. Policija je odustala
od istrage. Starija domaćica i bader su se spakovali i otišli. Pravnici su
još pokušavali da pronađu naslednika velike kuće.
Pa je on mogao natenane da pretura po vili. Mislio je da mu se
posrećilo kad je pronašao fotografiju Ane Haris i njenog žutog pakarda.
Na fotografiji je stajala pored automobila srećna i oduševljena kao
dete koje je upravo otvorilo rođendanski poklon iznenađenja. Bilo je
jasno po njenom izrazu da nije bila navikla na takve poklone. U radnoj
sobi Spenserove pronašao je račun za automobil.
Napustio je vilu s izvanrednom fotografijom plena i detaljnim
opisom automobila koji je vozila. Ne bi trebalo da bude teško pronaći je.
Sledio je logične predosećaje, jedan za drugim, proveravao hotele i
pansione u krugu od nekoliko dana vožnje. Konačno mu je sinulo da ona
ili spava u kolima ili odseda u auto-kampovima. To je bilo poslednje što
je očekivao. Ipak je navikla na otmene hotele i luksuzne restorane dok
je radila kod Spenserove.

~ 108 ~
 Novu poteškoću mu je predstavljala pretpostavka da će ona ostati
na Istočnoj obali dok traži kupca za svesku. Iskustvo mu je govorilo da
ljudi, kad beže, odlaze na mesta koja su im poznata, često veoma dobro.
Osećaju se bezbedno u poznatom okruženju. Dalje, kao lična sekretarica
Spenserove, Harisova je sigurno imala ideju s kim bi kontaktirala na
tržištu podzemlja, gde su poslovali lopovi i špijuni.
Ali nigde nije bilo ni pomena o aukcijskoj prodaji izvesne naučne
sveske na crnom tržištu.
Kad je shvatio da ona možda nije na Istočnoj obali, prošla su gotovo
dva meseca. Njegov otac je bio razjaren.
Pomislio je kako mu se sreća osmehnula kad je privatni detektiv
konačno pronašao pakard. Bio je parkiran u dvorištu jednog farmera.
On im je objasnio da ga je jednog jutra pronašao pored puta.
Prvi put je Džulijan pomislio da je njegov plen možda pribegao
stopiranju.
Ponovo ćorsokak.
Ipak, nakon višenedeljne uzaludne potrage, pronašao je prvi
nagoveštaj da je Ana Haris pošla putem kojim su prošli mnogi u potrazi
za novim životom. Pronašla je put do Čikaga i krenula na zapad Rutom
66.
Međutim, još mesec dana je prošlo pre nego što je to shvatio. Ana
Haris nije više bila intrigantan izazov, postala je njegova opsesija.
Međutim, u igru se uključio nov podatak. Matori je saznao da
sveska vredi mnogo više nego što je mislio. Bilo je više potencijalnih
kupaca sa veoma dubokim džepovima.
Ruta 66 se završavala u Santa Moniki, u Kaliforniji. Grad se sa tri
strane graničio sa Los Anđelesom. A na četvrtoj sa Tihim okeanom.
Džulijan je bio siguran da je Ana Haris nestala u Los Anđelesu. Istina,
mogla je da nastavi ka severu, do San Franciska, ali intuicija mu je
govorila da će se osećati bezbednije u čuvenom prostranstvu Los
Anđelesa. Ipak je to bilo mesto gde ništa nije onako kako izgleda. Bio je
to Holivud, savršena sredina za ženu u begu. Novo ime, nova prošlost,
nova budućnost? Nema problema. Nije bilo razloga da Ana Haris nastavi
dalje. Stigla je do ivice kontinenta.
Ali uskoro je postalo jasno da je Los Anđeles još bolje skrovište
nego što je u početku strepeo. Bio je u gradu gotovo mesec dana i nije
uspeo da nađe ni traga od nje. Los Anđeles i okolni gradovi i zajednice

~ 109 ~
bili su puni sveta, pa i neudatih žena koje su pokušavale da krenu
iznova u Kaliforniji. Činilo se da u Kaliforniji niko nema prošlost.
On i detektivi koje je unajmio su ponovo udarili u zid.
Nastanio se u hotelu Beverli Hils, odakle je obavljao svoj, ispostavilo
se, mukotrpan posao. Nema svrhe biti bogat ako ne uživaš u
prednostima bogatstva. Hotel je, s adresom na Sanset bulevaru i sa
hektarima negovanih vrtova i palmi, bio ostvarenje kalifornijskog sna.
Atraktivni ljudi koji privlače pažnju, pa i filmske zvezde, dolazili su
u bar, ležali kraj bazena i čitali novine opsednute slavnim ličnostima
kao što su Dejli varajeti i Holivud riporter. Pre dva dana je video Kerol
Lombard, a juče posle podne je bio uveren da je video Freda Astera.
Ovo mesto je zaudaralo na glamur - a glamur je, zaključio je,
nedostajao njegovom životu. Ovaj neverovatno lep svet je bio stvoren za
njega.
“Pozvaću te kad pogledam novine”, rekao je.
Spustio je slušalicu i susreo pogled poslužitelja u prolazu.
“Nabavi mi primerak Tajni srebrnog platna”, rekao je. “Biću pored
bazena.”
“Razumem, gospodine.”
Poslužitelj ga je pronašao nekoliko trenutaka kasnije. Čim je video
fotografiju razvučenu preko naslovne strane, pogodio ga je nalet
ushićenja. Gledao je fotografiju Ane Haris svakog dana gotovo četiri
meseca. Naložio je da mu je uvećaju da bi mogao da zapamti svaki deo
njenog lica, luk njenih obrva, oblik njenih usana.
Kosa joj je bila drugačija. Nije bila vezana u punđu kakva priliči
sekretarici - padala joj je u talasima na ramena. Veoma moderno. Veoma
holivudski. Ali nije bilo sumnje da je žena na fotografiji slika i prilika
plena koji je dugo lovio.
Ako je verovati natpisu, sada se zove Ajrin Glason i radi kao
novinarka za list Šaputanja. Promenila je ime i zanimanje. Pametna
devojka, ali ne dovoljno pametna, pomislio je. Sad si moja.
Zagledao se u muškarca koji je grlio Anu-Ajrin. Njegovo ime, Oliver
Vord, odnekud mu je bilo poznato. Primetio je štap, što mu je probudilo
sećanje. Pročitao je tekst u celini.

... Gospodin Oliver Vord, legendarni iluzionista koji je netragom

nestao nakon što je na pozornici doživeo katastrofalnu nesreću, pojavio se

~ 110 ~
u zajednici Plamena uvala u Kaliforniji. Vlasnik je ekskluzivnog hotela u
kom odsedaju bogati i slavni iz Holivuda.
Gospodin Vord je sinoć viđen kako prati gospođicu Ajrin Glason u
ozloglašeni noćni klub u ovoj zajednici na obali okeana.
Džulijan je odložio novine, stavio naočare i posmatrao, sedeći u
tišini, kako sunce poigrava na površini bazena. Nasmešio se.
Davno je otkrio da je lov mnogo uzbudljiviji od zavođenja i
predigre. A ubistvo je prevazilazilo svaki čin seksualnog oslobođenja
koji je doživeo.
Tek kad je držao u rukama život druge osobe - dok je gledao goli
užas u očima svoje mete - znao je šta znači biti potpuno živ.
Ali najpre ono najvažnije. Mora da pronađe svesku pre nego što se
posveti Ajrin. Matori neće prestati da mu zanoveta dok ne pronađe
prokletu svesku.

~ 111 ~
 Dvadeseto poglavlje

Ajrin je bila u svojoj sobi i spremala se za dugu vožnju do Los

Anđelesa kad je čula gospođu Fordajs kako je doziva iz podnožja
stepenica. “Telefonski poziv, gospođice Glason.”
U glavi je izlistala veoma kratak spisak ljudi koji su znali da je
odsela u pansionu i koji bi mogli imati razloga da je pozovu. Ostala su joj
samo dva imena: Velma Lankaster i Oliver Vord. Kako je sa Velmom
upravo razgovarala, verovatno je na vezi Oliver Vord.
Nada je buknula u njoj. Pokušala je da je uguši. Bili su partneri u
istrazi, podsetila je sebe. Tu se završavala svaka veza između njih.
Izašla je u hodnik i spustila se niz stepenice. Gospođa Fordajs je
pokazala slušalicu na recepciji.
“Ako nastaviš da mi zauzimaš vezu, moraćeš da doplatiš”, upozorila
ju je.
“Samo vi to stavite na račun. Moje novine će ga platiti.”
“Hoću”, rekla je gospođa Fordajs. “Moram da se vratim u kuhinju.
Jutros je pansion pun.”
Žurno se udaljila. Ajrin se preko ramena osvrnula prema udobnoj
trpezariji. Svi stolovi su bili zauzeti, i činilo se da je svi gledaju iza
primerka jutrošnjih novina.
Postajem paranoična, pomislila je.
Uzela je slušalicu i pribrala se. Želela je da zvuči smireno i
profesionalno - ne kao žena koja je čekala pored telefona da je
muškarac pozove. “Ajrin Glason.”
“Gospođice Glason, ne poznajete me, ali mislim da treba da
razgovaramo.”

~ 112 ~
 Nije Oliver. Nada je izvetrila. Nije ni Velma. Glas s druge strane je
bio ženski, promukao i pomalo zadihan. I govorio je šapatom.” Ponovo
ju je obuzelo uzbuđenje, sasvim druge vrste. “S kim razgovaram?”
upitala je.
“S nekim ko ima informacije koje tražite. Voljna sam da vam ih
prodam.” Ajrin je snažnije stegla slušalicu.
“Plašim se da ćete morati da budete precizniji”, rekla je trudeći se
svim silama da zvuči nezainteresovano. “Ja sam novinar. Stalno primam
lažne pozive ljudi koji tvrde da imaju korisne informacije na prodaju.”
Nastupila je kratka iznenadna pauza s druge strane. Očigledno je
bilo da potencijalni doušnik nije očekivao odbijanje.
“Verujte mi da želite da čujete ono što imam da kažem. Znam šta se
desilo one noći kad je Glorija Mejtland umrla.”
“Zaista?” Ajrin je ubacila dozu blage znatiželje u glas. “Da li ste bili
na licu mesta?”
“Molim? Ne.” Čula se panika u glasu s druge strane. “Nisam bila ni
blizu hotela Plamena uvala te noći.
“Onda sumnjam da imate bilo šta korisno. Prekinuću vezu.”
“Čekajte. Nisam bila u hotelu, ali bila sam u Rajskom klubu.”
“Imate šezdeset sekundi”, rekla je Ajrin. “Pričajte brzo. Recite mi
nešto u šta mogu da poverujem.”
“Ja sam bila u vrtu sa Nikom Tremejnom u Rajskom klubu. “ Reči su
pokuljale iz nje.
“Vi ste Dejzi Dženings?”
Ponovo iznenadna tišina.
“Kako znate moje ime?”, upitala je Dejzi.
“Konsultovala sam se s vidovnjakom.”
“Zaista?” Dejzi je zvučala nesigurno. “Kojim? Nekoliko ih je u
gradu.”
“Traćite vreme, Dejzi.”
“Reći ću vam šta se desilo one noći kad se ona žena udavila u spa
centru, ali ne putem telefona, razumete? Najpre morate da mi date
novac. Onda ću progovoriti.”
“Zašto biste mi rekli bilo šta o Niku Tremejnu?”
“Jer mi je potreban novac, i to što pre. Napustiću Plamenu uvalu
jutarnjim vozom. Da li ste zainteresovani ili ne?”

~ 113 ~
 “Koliko?”
“Sto dolara.”
“Zaboravite”, rekla je Ajrin. “Šta mislite s kim pričate? Sa
Rokfelerom? Ne nosim toliki novac sa sobom.”
Imala je novac za hitne slučajeve u tašni. Mogla je da ga upotrebi
ako bude potrebno. I ako Dejzi ima pouzdane informacije, Velma će biti
voljna da joj plati. Ali neće pristati na sto dolara.
“Dobro, dobro, neka bude pedeset”, rekla je Dejzi.
“Moja tarifa za beskorisne informacije je nula”, rekla je Ajrin. “Ali
ako mi se dopadne ono što čujem, možemo da pregovaramo.”
“Dvadeset?” rekla je Dejzi žurno.
“Mogu da platim toliko ako je informacija dobra. Kad i gde ćemo se
sresti?”
“Na uglu ulica Oliv i Palm nalazi se telefonska govornica. Budite
tamo noćas u pola dvanaest. Pozvaću vas i reći gde ćemo se sastati.”
Veza se prekinula pre nego što je Ajrin uspela da postavi još neko
pitanje.
Zatvorila je svesku i na trenutak se zamislila. Jedno je bilo sigurno -
danas neće ići u Los Anđeles. Ako je bilo šta zadrži - problem sa
motorom ili radovi na putu - neće se vratiti u Plamenu uvalu na vreme
da ode na dogovoreni sastanak.
Podigla je slušalicu i okrenula broj Oliverove kancelarije. Elena ju je
odmah spojila. Oliver se nije trudio oko uobičajenih ljubaznosti.
“Šta nije u redu?”, upitao je.
“Kako si znao? Nema veze. Želela bih da razgovaram s tobom u
četiri oka što pre.”
“Doći ću po tebe za petnaest minuta.”
Oklevala je. “To će verovatno samo podstaći nove tračeve.”
“Preusmeravanje pažnje, sećaš se?”

~ 114 ~
 Dvadeset prvo poglavlje

“Da li si skrenula s uma?”, upitao je Oliver. “Kasni noćni sastanak sa

doušnikom koji želi gotovinu? Sigurno se šališ.”
“Imaš li bolju ideju?”, upitala je Ajrin. “Nikakav trag zasad nemamo.
Želela sam da razgovaram sa Dejzi Dženings. Ovo je prilika.”
Kajala se što je Oliveru spomenula Dejzin poziv. A počinjala je i da
se ljuti.
Za desetak minuta Oliver je zaustavio automobil ispred pansiona
Uvala. Želeći što pre da podeli vesti s njim, uskočila je na suvozačevo
sedište pre nego što je on stigao da izađe.
Slušao ju je pažljivo, sve mračnijeg raspoloženja što ju je duže
slušao, dok je vozio prema maloj skrivenoj plaži. Nije bila svesna koliko
je ljut dok nije isključio motor i okrenuo se prema njoj. Očekivala je da
bude zabrinut, ali ne i da joj održi lekciju. Ipak su bili partneri.
“Zar ne razumeš?”, rekao je. “To je nameštaljka. Sigurno.”
“Ne možeš biti siguran. Šta bi time postigli?”
“Ako si u pravu, imamo posla sa čovekom koji je ubio nekoliko
žena. I verovatno mu neće biti problem da ubije još jednu.”
“Slažem se, ali isto tako imamo posla sa čovekom koji se silno
trudio da se zaštiti. Namešteno je da sva ubistva izgledaju kao nezgode.”
“Evo novine za tebe, gospođice novinarko, u ulicama Oliv i Palm se
nalaze butici. U pola jedanaest noću taj ugao je potpuno prazan. Sjajno
mesto za smrtonosnu saobraćajnu nezgodu.”
Duboko je udahnula. “Dobro, priznajem da ne poznajem kraj u kom
se telefonska govornica nalazi, ali verovao ili ne, palo mi je na pamet da
Dejzi nije bila sasvim iskrena prema meni. Šta misliš zašto sam želela da
razgovaram sa tobom o tome?”

~ 115 ~
 “Voleo bih da mislim da si doživela napad zdravog razuma, ali to su
samo puste želje.”
“Dođavola, prestani da se ponašaš prema meni kao da sam idiot.
Znam da postoji rizik, ali i veoma realna mogućnost da Dejzi Dženings
ima solidne informacije. Rekla mi je da joj je potreban novac jer želi da
napusti grad prvim jutarnjim vozom.”
“Da li je rekla zašto?”
“Ne, ali bilo je očigledno da se plaši.”
“Nema ničeg očiglednog u ovoj situaciji. Svakim danom je sve
nejasnija.”
Oliver se naglo okrenuo i otvorio vrata. Podigao se sa sedišta i uzeo
štap. Posmatrala ga je kako se spušta kratkom stazom prema plaži.
Znala je da trpi bolove. Naglašenije je hramao. A i hodanje po stenovitoj
neravnoj podlozi mu je još više otežavalo. Pomislila je da je verovatno
opteretio nogu dok je pokušavao da je zaštiti od fotografa. Danas je
plaćao za svoje viteštvo.
Zastao je pored vode i nemo kroz naočare za sunce posmatrao
talase kako udaraju o obalu. Profil mu je bio oštar poput litica koje su ga
okruživale. Povetarac s okeana mu je mrsio kosu i šibao ivicama
njegovog lanenog sakoa. Sačekala je trenutak. Kako ničim nije
pokazivao da namerava da se vrati do automobila, otvorila je vrata i
izašla.
Spustila se stazom do plaže i stala pored Olivera.
“Žao mi je što sam te uvukla u ovo”, rekla je.
Okrenuo je glavu prema njoj, nije mogla da mu vidi oči od naočara.
Ali i bez njih su nedokučive, pomislila je.
“Mislio sam da smo se složili da ćeš prestati da se izvinjavaš”, rekao
je. “Izvini.''
“Jasno sam istakao na početku ovog partnerstva da se priključujem
tvojoj istrazi jer želim da saznam šta se desilo mom gostu.”
“Dobro.”
Zastenjao je. “Treba ja tebi da se izvinim. Zato što sam se brecao na
tebe.”
“Potpuno se slažem s tobom.” Nastupila je nema tišina.
“Kako je Dejzi Dženings saznala da želiš da razgovaraš s njom?”
upitao je Oliver.

~ 116 ~
 Ajrin se setila telefonskog razgovora. “Nije rekla da zna da želim da
razgovaram s njom. Samo je rekla da je bila sa Nikom Tremejnom u
vrtovima Rajskog kluba u noći kad je Glorija Mejdand pronađena mrtva.
Rekla je da želi da mi proda informacije.”
“Koliko je tražila?”
“Početna cena je bila sto dolara.”
Tiho je zviznuo. “Previše je očekivati toliko od jednog novinara u
tako kratkom roku.”
“Rekla sam joj da nemam toliki novac. Odmah je spustila na pedeset
i naposletku na dvadeset. Onda je pristala da pregovara. Osećam da će
prihvatiti sve što budem voljna da platim. Verujem da će moja urednica
pokriti troškove, pod uslovom da krajnji rezultat dovede do prodaje
novina.”
“Ja ću platiti doušnika”, rekao je Oliver.
“To neće biti potrebno.”
“Rekao sam da ću se ja postarati za to”, ponovio je ravnim glasom.
“Ako insistiraš. Ne mogu da verujem da se raspravljamo oko sume
kojom treba platiti Dejzi Dženings.”
“Ni ja.” Oliver je na trenutak ćutao. “Čini mi se da se nije mnogo
cenkala.”
“Mislim da je očajna. I veoma nervozna. Zna nešto, Olivere. Moram
da razgovaram s njom.”
“Ići ću s tobom na taj sastanak noćas.”
“Pretpostavila sam da ćeš to predložiti.”
“Nije to predlog.”
“Priznajem da bih volela da pođeš sa mnom. Ali Dejzi je kategorično
zahtevala da se pojavim sama. Kao što sam rekla, uplašena je.”
“Ne brini, neće me videti.”
Ajrin se zamislila. A zatim se nasmešila.
“Naravno” rekla je. “Ti si neverovatni Oliver Vord.”
“Ne tako neverovatan, ne više. Ali još mogu da izvedem sasvim
uverljivu tačku nestajanja.”
Jednom rukom je sklonila kosu kojom joj je vetar sakrio oči i
pogledala ga.
“Verujem ti” rekla je.

~ 117 ~
 “Zaista?”
“Da.”
“Zašto?”
“Ne znam - osim što me na neki način podsećaš na nekoga koga sam
davno poznavala. Kad bi nešto obećao, ili bi to ispunio ili bi poginuo
pokušavajući.”
“Stvarno? Ko je to bio?”
“Moj deda.”
Oliver se trgao. “Imam nekoliko godina više od tebe, Ajrin, ali nisam
toliko stariji.”
“O, zaboga, nisam htela da kažem da si starac - samo... pouzdan.
Dosledan. Siguran.”
“Kao dobar pas?”
“Tamo odakle ja dolazim, pouzdanost, doslednost i sigurnost su na
visokoj ceni. A i shvatila sam da su to veoma retke osobine.”
“Kako, dođavola, znaš da sam sve to?”
“Možeš mnogo saznati o čoveku na osnovu ljudi koji ga okružuju.
Tvoj prijatelj Luter Pel ti veruje. Ne verujem da ima mnogo onih kojima
veruje.”
“Pelovi poslovni poduhvati drastično smanjuju broj pouzdanih
ljudi.”
Nasmešila se. “Zbog čega je još zanimljivije što ste vas dvojica
prijatelji.”
Oliver ju je pažljivo posmatrao. “Neki bi rekli da to što moj najbliži
prijatelj ima veze u podzemlju nije naročito dobra karakterna
preporuka.”
“Radim za novine koje su specijalizovane za skandale i prljave
tračeve. Ni mene ne obasipaju blistavim preporukama. Da li te to
brine?”
“Ne”, rekao je. “Ne, ne brine me.”
Nije rekao ništa više, ali bila je bolno svesna naelektrisane
atmosfere između njih. Bila je gotovo sigurna da će je poljubiti. Nije
znala da li je to baš dobra ideja ili veoma loša ideja. Znala je samo da želi
da oseti kako je to poljubiti Olivera Vorda.
“Ajrin”, rekao je.
Spustila je vrhove prstiju na njegove usne.

~ 118 ~
 “Verovatno je bolje da o tome ne razgovaramo”, rekla je. “Samo da
to uradimo.”
Vrelina mu je planula u očima. Stegao joj je rukom potiljak, a zatim
spustio usne na njene.
Bio je to dugačak, spor, vreo poljubac. Upustila se u to bez nekih
naročitih očekivanja, iz neodoljive znatiželje. Zato je bila zatečena
silinom požude koja je prostrujala njenim telom.
Nikada je niko nije tako poljubio. Oliver je drobio njene usne svojim
kao da ih je dugo želeo, možda oduvek. Ljubio ju je kao da ništa na svetu
nije važnije od toga i zagrljaja, kao da ju je želeo više od sledećeg udaha
vazduha.
Ako je to bila iluzija koju je umeo da stvori iskusan ljubavnik, bila je
potpuno ubedljiva. Nije želela da zna tajnu koja se krije iza tog trika.
Želela je samo da uživa u magiji.
Od uzbuđenja i zadovoljstva zavrtelo joj se u glavi. Obavila je ruke
oko njegovog vrata i uzvratila mu poljubac sa senzualnom strašću, koja
je i nju samu iznenadila. Da ju je neko pitao, rekla bi da nije fizički
sposobna za takvu reakciju. Glasić u njenoj glavi je prošaputao da bi se
Bredli Torp složio s tim mišljenjem. Ali Bredli Torp je bio lažljivo
neverno kopile, podsetila je sebe, i kad razmisli, dosadan ljubavnik.
Poljubac je izazvao vrtoglavicu, bila je euforična. Kao da je slučajno
otvorila davno zaboravljeni orman i otkrila svetle blistave snove koje je
sa četrnaest godina stavila pod ključ.
Iluziju je okončao zvuk sirene. Jedan automobil je sišao s puta i
zaustavio se pored Oliverovog. Vozilo je bilo puno mladog sveta,
momaka i devojaka. Neko je pozajmio očev automobil, pomislila je
Ajrin.
Deca su mahala i smejala se dok su izletala sa prednjih i zadnjih
sedišta. Otvorila su prdjažnik i izvukla ćebe i veliku korpu za piknik.
Vozač se nasmešio Oliveru.
“Vi ste mađioničar, vlasnik onog velikog hotela, zar ne?” rekao je
oduševljeno. “Osvanuli ste jutros u novinama, gospodine.” Klinac je
zatim pogledao Ajrin. “A vi ste novinarka koja je pronašla telo u spa
centru.”
“Vreme je da krenemo”, rekao je Oliver.
Uzeo je Ajrin za ruku. Zajedno su pošli stazom uz plažu. Tinejdžeri
su ih pratili, okružili su ih i zasipali pitanjima. Devojke su želela da znaju

~ 119 ~
više o mrtvoj ženi u spa centru, ali momci su ubrzo pažnju posvetili
Oliverovom automobilu.
“Da li je istina da je ovo najbrži automobil u Kaliforniji?”
“Koliko brzo ide?”
“Šta ima ispod haube, gospodine?”
“Da li biste mi dozvolili da se provozam, gospodine Vord?”
“Ne danas”, rekao je Oliver.
Jedna devojka je posmatrala Oliverov štap.
“Tata me je jednom odveo na vaš nastup”, rekla je. “Dopao mi se
onaj deo kad ste učinili da žena nestane u ogledalu.”
Oliver je otvorio suvozačeva vrata i smestio Ajrin na sedište.
“Milo mi je što ste uživali u predstavi”, rekao je mladoj ženi.
Zaobišao je prednji deo automobila i seo za volan.
“Tata kaže da niko zapravo ne zna šta je pošlo po zlu one noći kad
ste umalo stradali na bini”, nastavila je devojka glasom punim
morbidnog uzbuđenja. “Kaže da su kružile glasine da je neko pokušao
vas ubije.”
“Glasine nisu bile istinite”, rekao je Oliver. “Lepo se provedite na
pikniku. Držite na oku talase. Ne okrečite leđa okeanu. Uvek vas može
iznenaditi. Malo dalje od obale teče snažna podvodna struja.”
Svi su učtivo uglas rekli da, gospodine.
Oliver je pokrenuo motor i izvezao se na put.
“Izvini zbog ovoga”, rekao je nakon jednog trenutka.
“Za šta se tačno izvinjavaš?” upitala je Ajrin.
Zadržala je dah čekajući odgovor.
“Zbog prekida. Trebalo je da pronađem intimnije mesto.”
Ponovo je počela da diše. “Znači ne izvinjavaš se zbog poljupca.”
Na trenutak ju je upitno pogledao.
“Da li da se izvinim zbog poljupca?”, upitao je.
“Ne”, rekla je.
Klimnuo je glavom. “Dobro. Deca će pričati, a Plamena uvala je mali
grad. Biće još tračeva.”
Ajrin se nasmejala, dugo se nije osećala tako lako i bezbrižno.
“Preusmeravanje pažnje”, rekla je.

~ 120 ~
 Oliver se nasmejao. Tek tad je shvatila da prvi put vidi kako se
smeje. “Tako je”, rekao je. “Preusmeravanje pažnje.”

~ 121 ~
 Dvadeset drugo poglavlje

Čovek sa licem nalik na lobanju je sedeo za pultom i ćitao Tajne

srebrnog platna. Izgleda kao statista u horor filmu, pomislila je Ajrin.
Nije ružan, zaključila je, samo čudan.
Sela je na kraj pulta i poručila sendvič sa salatom i paradajzom i
solju kafe. Večera nije bila neka, ali bila je suviše nervozna zbog
sastanka sa Dejzi Dženings u ponoć da bi jela bilo šta drugo.
Čovek sa licem nalik na lobanju pažljivo je presavio novine i ustao.
Krenuo je prema njoj. Pazila je da ne gleda u njega, ali kad je stao
nedaleko od nje, znala je da se neće izvući.
“Vi ste Ajrin Glason, zar ne”, prosiktao je glasom koji je zvučao kao
da dopire iz kripte. “Vi ste napisali onaj članak o ženi koja se udavila u
bazenu.”
“Jesam”, rekla je Ajrin. “Ko ste vi?”
“Ne morate to da znate.”
“U pravu ste”, rekla je. “Da li biste mogli da prestanete da me
uznemiravate? Želela bih da večeram na miru.”
“Trebalo bi vi da prestanete da pravite probleme gospodinu
Tremejnu.”
Ajrin se umirila, a zatim se veoma promišljeno okrenula na barskoj
stolici i suočila sa čovekom sa licem nalik na lobanju. Prvi put ga je
pogledala u oči. Pogrešila je kad je pomislila da liči na statistu u horor
filmu. Neznanac je podsećao na fanatike koji su nosili natpise kojima su
najavljivali kraj sveta.
“Zašto vas toliko zanima gospodin Tremejn?”, upitala je smekšavši
glas.

~ 122 ~
 “Gospodin Tremejn je moj prijatelj. Ostavićete ga na miru ako znate
šta je dobro po vas.”
“Znate li nešto o Gloriji Mejtland?”, upitala je Ajrin. “Imate li neke
informacije koje treba da znam?”
“Prestanite da se raspitujete.”
Čovek sa licem nalik na lobanju okrenuo se i izašao iz restorana.
Ajrin je pogledala konobaricu u nadi da će joj reći nešto više.
“Ne obraćaj pažnju na njega, mila.” Konobarica je uzela bokal s
kafom. “Lud je, ali deluje bezopasno. Posebno voli filmske zvezde.”
“Poznat mi je taj tip.” Ajrin je zastala. “Da li je dugo u gradu?”
“Ne bih znala da ti kažem. Pojavio se ovde, u Kafeu kod Mel, pre
nedelju dana. Dolazi dva puta dnevno. Uvek nosi neke od onih
holivudskih novina i časopisa. Kao što sam rekla, lud je za filmskim
zvezdama.”
“Ima li ime?”
Konobarica je frknula. “Sigurna sam da ima. Ali nikada mi se nije
predstavio.”

~ 123 ~
 Dvadeset treće poglavlje

Nešto pre pola jedanaest te večeri Ajrin je zaustavila svoj ford

pored puta. Oliver je bio u pravu: ulica je u to doba potpuno prazna.
Ulične svetiljke su je obasjavale, ali su prozori uglavnom bili mračni.
Bila je svesna noći koja je pritiskala sa svih strana. Sablasna tišina je
zavladala scenom.
Kao što joj je rekao, na uglu ulica Oliv i Palm stajala je drvena
telefonska govornica. Vrata sa staklenim oknima bila su otvorena.
Isključila je motor i spustila prozor sa vozačeve strane da bi bila
sigurna da će čuti telefon. Ako zazvoni, pomislila je.
“Ne vidim nijedan automobil”, rekla je.
“To je dobar znak”, rekao je Oliver iz mračnog prostora na podu iza
prednjeg sedišta. “To bi moglo da znači da ima ozbiljnu nameru da ti
proda informaciju. Ipak, pretpostavićemo da te neko posmatra.”
Ajrin je prekrstila ruke. “Izvini zbog smeštaja.”
“Malo je skučeno, ali ni približno koliko pretinac koji sam koristio
za efekat Hodnik beskraja.”
“Da li je to trik koji te je umalo ubio?”
Pomislila je da joj neće odgovoriti.
“Ne”, rekao je naposletku. “To je bio Kavez smrti.”
Poželela je da pita šta je pošlo po zlu, ali intuicija joj je rekla da je to
pitanje suviše nametljivo i da može da ga postavi samo veoma blizak
prijatelj ili ljubavnica. Poljubio ju je, ali to ne znači da su bliski prijatelji
ili ljubavnici.
“Naletela sam danas na jednog od Nikovih najvećih obožavalaca”,
rekla je. “Pokušao je pretnjama da me natera da odustanem od priče.
Rekao je da ne bi trebalo da pravim probleme Tremejnu.”
~ 124 ~
 “Misliš da je to neki radnik studija?”
“Ne. Nije bio snagator, samo fanatik. Konobarica u Kafeu kod Mel mi
je rekla da je redovan kod njih nedelju dana. Misli da je bezopasan.”
“Tremejn je došao pre nedelju dana.”
“Znam.”
“Reći ću O'Koneru, šefu obezbeđenja, da proveri ko je taj tip.”
“Dobro. Ali prilično sam sigurna da je samo jedan opsednuti
obožavalac.”
Telefon je zazvonio. Trgla se. I premda je čekala poziv, zvuk ju je
uplašio.”
“Počinje”, prošaputala je.
Iskočila je iz automobila i zgrabila slušalicu.
“Ajrin Glason”, rekla je.
“Na kraju Miramar puta je staro napušteno skladište”, rekla je Dejzi.
Govorila je šapatom, ali ovog puta polako i odmereno. “Krijumčari su ga
koristili za vreme prohibicije, ali prazno je od ukidanja, Čekaću vas
tamo. Upamtite, dođite sami. Dogovor otpada ako još neko bude s
vama.” Nastupila je kratka pauza. “I ne zaboravite da ponesete dvadeset
dolara.”
“Čekajte malo, kako da pronađem to mesto? Ja sam nova u gradu,
sećate se? Pretpostavljam da ne želite da se raspitam u obližnjem baru
ili na benzinskoj stanici.”
“Ne.” Reč je bila natopljena panikom. “Niko ne sme da zna kuda
idete. Daću vam uputstva.”
Dejzi je istresla niz uputstava i prekinula vezu.
Ajrin je sela u automobil i ponovo pokrenula motor, “Idemo u
napušteno skladište na kraju Miramar puta. Znaš li gde se nalazi?”
“Nekoliko kilometara izvan grada i do njega se dolazi veoma lošim
putem. Biće nam potrebno dobrih četrdeset pet minuta da stignemo.
Lokalci kažu da je to skladište bilo distribuciona tačka krijumčara
alkohola.”
“Čula sam od Dejzi.”
“Da li je spomenula da se pored njega nalaze i dok i kućica za
čamce?”
Zastala je na nekoliko sekundi. “Dok i kućica za čamce?”

~ 125 ~
 “Staro skladište se nalazi na ivici male skrivene uvale. Zato su ga
krijumčari i koristili. Mogli su da dovezu pune brodove nezakonitog
alkohola a da ne privuku pažnju vlasti.” Oliver je ućutao želeći da
tišinom naglasi ono što je zatim rekao. “Koristili su ga i da se otarase
tela.”
“Tela?”
“Konkurencija je bila velika.”
“Razumem.”
“S obzirom na sve, zvuči kao idealno mesto za još jedno slučajno
davljenje”, rekao je Oliver.
Zadržala je dah. “Da, zvuči. Dobro, razumem šta želiš da kažeš. Zar
zaista misliš da Dejzi namerava da me ubije?”
“Mislim da je verovatnije da naš ubica koristi Dejzi da te namami u
skladište. Upozorio sam te da je verovatno nameštaljka.”
Dobovala je prstima leve ruke po volanu. “Ali šta ako Dejzi govori
istinu?”
“U tom slučaju si u pravu. Možda ćemo nakon ovog sastanka imati
neke konkretne informacije koje ćemo moći da upotrebimo da
otkrijemo ko je ubio Gloriju Mejtland.”
Pomislila je kako se u njegovom glasu čula jedna nova nota.
Pokušavala je da je okarakteriše i naposletku se odlučila za nadanje.
Zvučao je kao čovek koji se raduje uzbuđenju.
“Šta ako si ipak u pravu?”, rekla je. “Šta ako je susret sa Dejzi
nameštaljka?”
“Izvući ćemo zeca iz šešira.”

~ 126 ~
 Dvadeset četvrto poglavlje

Dejzi Dženings je upalila šibicu i zapalila još jednu cigaretu -

poslednju iz pakle. Pušila je cigaretu za cigaretom još od prvog
telefonskog razgovora s novinarkom tog dana. Grlo ju je bolelo i nervi
su joj bili iskidani. Puls joj je bio ubrzan. Šibica joj se zatresla u ruci.
Napeta je zbog tog prokletog skladišta. Nije ni čudo što su lokalni
klinci tvrdili da je zaposednuto duhovima gangstera. Ponela je sa sobom
petrolejsku lampu, ali ona je dogorevala. Trebalo je da odvoji vreme i
napuni je pre nego što je krenula prema skladištu, pomislila je. Sada je
prekasno. Može samo da se nada da će novinarka stići na vreme.
Upalila je cigaretu i ugasila šibicu. Spustila ju je u praznu limenku
koju je pronašla u uglu. Bila je veoma oprezna sa šibicama i opušcima.
Skladište je moglo lako da bukne u plamenu.
Široka vrata u zadnjem delu koja su vodila na dok za utovar visila
su na šarkama. Čula je pljuskanje vode i škripanje trulog drveta. Zvučalo
je kao da se neko jezivo čudovište iz dubina gosti telima bačenim u
uvalu. Možda je gledala previše filmova.
Povremeno je čula zloslutno šuštanje u senkama. Svaki put kad je
podigla svetiljku da bolje pogleda, ugledala bi krzneno telo sa golim
repom nalik zmijskom. Krijumčari su otišli i pronašli druga zanimanja,
ali pacovi su ostali u gomilama budave slame, drvenih sanduka i
ostataka materijala za pakovanje rasutih na sve strane.
Bacila je praznu paklu u stranu i duboko udahnula, što je izazvalo
novi napad kašlja. Toliko o obećanju proizvođača da njihova roba ima
umirujuće dejstvo na grlo. To je samo dokazivalo da ne može da se
veruje reklamama časopisa. Nije moglo da se veruje filmskim zvezdama
ni lekarima koji su iznosili te tvrdnje u korist kompanija koje su
proizvodile cigarete.

~ 127 ~
 A opet, pametna žena ne veruje nikome, pomislila je, ponajmanje
šarmantnoj naočitoj filmskoj zvezdi. Nik Tremejn je bio čovek iz snova i
obećao je da će joj ispuniti snove. Rekao je da će joj udesiti probno
snimanje u svom studiju. Znala je da laže, kao što su lagali i drugi pre
njega.
Ali Tremejn joj je bar dao novac - mnogo novca. Nijedan nije bio
tako velikodušan. Deo je platio unapred. A drugi će dobiti po
obavljenom poslu. Imaće dovoljno novca da kupi odeću koja joj je
potrebna da krene iznova u Los Anđelesu.
Nema više snova o Holivudu. Njena lepota će uskoro početi da
bledi. Vreme je da pronađe bogatog starijeg muškarca, ako je moguće
senilnog, da joj pruži finansijsku sigurnost, potrebnu u godinama koje
dolaze.
Dodatnih dvadeset dolara koje će dobiti od Ajrin Glason jedva da će
nešto promeniti, pomislila je Dejzi. Rečeno joj je da traži novac da bi
delovala uverljivije. Novinarka je očekivala da će morati da plati za
informacije.
Prestala je da korača gore-dole; sela je na prazan sanduk da završi
cigaretu.
Negde u tami ponovo su zaškripale debele daske. Zadrhtala je i
osvrnula se preko ramena. Nije bilo ničeg osim tame i senki.
Pogledala je na sat. Stigla je ranije, kao što joj je rečeno, nakon što je
obavila poziv u pola dvanaest sa poslednje benzinske stanice na
Miramar putu. Novinarka će morati da se doveze u grad, da pronađe
Miramar put, a zatim da se spusti do skladišta zemljanim putem niz
padinu. Neće stići bar još pola sata, možda i duže ako se izgubi.
Molim te, nemoj se izgubiti, Ajrin Glason. Moram da pobegnem sa
ovog mesta.
Završila je cigaretu i počela da gasi opušak u priručnoj pepeljari. Ali
prsti su joj se toliko tresli da je slučajno oborila limenku. Mrtve šibice i
opušci su se prosuli.
Na svu sreću, nisu pali na gomilu slame, ali zadrhtala je od same
pomisli na opuške i šibice kraj zapaljivih stvari, kojih je skladište bilo
puno.
Žurno se sagla da vrati rasute šibice i opuške u limenku.
Najbezbednije bi bilo baciti ih u vodu.

~ 128 ~
 Prišla je teretnom izlazu i prešla dok. Lampa i mesec bacali su
dovoljno svetlosti da vidi šta radi.
Istresla je limenku i bacila njen sadržaj u tamnu vodu.
Još samo pola sata čekanja - još pola sata i dobiće ostatak novca koji
joj je potreban za novi život u Los Anđelesu.
Kakva smejurija, pomislila je. Ovo je njen prvi i jedini glumački
zadatak, ako se ne računaju nebrojene scene seksa u kojima je glumila
tokom godina. Zaista je izvela sjajne predstave u vrtovima Rajskog kluba
i raznim hotelskim sobama. Zvezde na odmoru, režiseri i upravnici
studija, svi su mnogo obećavali i svi su lagali.
Bar će za noćašnji posao biti plaćena. Mora samo da se drži
scenarija.
Čula je škripanje drveta iza leđa. Korak. Bilo je to jedino upozorenje
koje je dobila.
Panika ju je obuzela, pretila je da je uguši. Htela je da se okrene, ali
bilo je prekasno.
Udarac u glavu ju je iznenadio. Bila je neodređeno svesna da je pala
sa doka u vodu.
Beskrajno je tonula u tamu, a zatim nije bilo više ničega.

~ 129 ~
 Dvadeset peto poglavlje

“Ispred skladišta se vidi čistina”, rekla je Ajrin sa vozačevog sedišta.

“Jedan automobil. Sigurno je Dejzin.”
Oliver je ostao poguren iza sedišta, pokušavao je da u glavi
vizualizuje prizor.
“Ima li ikakvog traga od Dženingsove?”
“Moji farovi obasjavaju njen automobil. Čini se da nije u njemu. Ali
svetlost dopire iz skladišta. Svetlost petrolejke.”
“Idem da pogledam. Ostani ovde. Ostavi motor uključen i ne gasi
farove dok ne izađem. Blesak farova će zaslepiti svakoga ko nas
posmatra iz skladišta.”
“Šta ćeš uraditi?”, upitala je Ajrin.
Zabrinuta je, pomislio je. Dopadala mu se pomisao da brine za
njegovu bezbednost, ali veća je verovatnoća da se plašila da će joj
upropastiti izglede za veliku priču.
“Samo želim da pogledam okolinu”, rekao je.
“Jesi li siguran da je to dobra ideja?”
“Mislim da je to bolja ideja nego da ušetam pravo u zasedu. Ako mi
se učini da je sve po dogovoru, mahnuću ti. Razumela?”
“Jesam.”
Nije zvučala srećno zbog takvog plana, ali je pristala. Zaključio je da
je to dovoljno dobro. Odškrinuo je vrata, uzeo štap, izvukao se iza
sedišta i kliznuo u senke pored uskog puta. Ovaj manevar je poslao
nekoliko talasa bola kroz njegovu nogu. Čelo mu se iznenada orosilo
znojem.
Disao je duboko. Bol je malo popustio.

~ 130 ~
 Zaista nije u formi, razmišljao je. Nekada je mogao da se izvuče iz
zaključanog kovčega ili čeličnog kaveza. Ispod vode. Vezanih ruku i
nogu.
Ali uprkos bolu u prokletoj nozi, obuzela ga je neka neobična
energičnost. Dve duge godine nije iskusio ovo uzbuđenje. I sada je u
pitanju bila prava stvar. Nije bilo iluzija.
Ajrin je mogao da zahvali na naletu uzbuđenja nalik na opojno
dejstvo narkotika koje je kolalo njegovim telom. Platiće cenu za to
kasnije. Noga će ga nekoliko dana boleti više nego obično, ali vredeće.
Bočica aspirina i odličan viski su ga čekali u Casa del Mar.
Ajrin je spustila prozor sa vozačeve strane automobila. Progovorio
je iz senki.
“Jesi ti dobro?”, upitala je nelagodno. Prostrelilo ga je bol.
“Dobro sam”, rekao je. “Daj mi nekoliko minuta da obiđem
skladište, moramo biti sigurni da u njemu nema nikoga osim
Dženingsove. Isključi svetla i motor čim ti dam znak. Da ne privlačimo
pažnju.”
“Nema saobraćaja na Miramar putu.”
“Nikad se ne zna. Ako klinci koji su izašli u kasnu noćnu vožnju vide
svetla, to bi moglo da im pobudi radoznalost.”
“Dobro”, rekla je.
“Upamti, ostani u kolima dok ti ne mahnem. Ako ti se učini da nešto
nije u redu, gubi se odavde, razumela?”
“Da, da, razumela. A ti?”
“Umem da brinem o sebi, iako ne izgleda tako.”
Nije čekao da potvrdi da će ga poslušati. Bio je navikao da ljudi rade
ono što im kaže. Imao je mnogo iskustva u ulozi šefa, najpre na sceni,
gde su ljudi i zbog najmanje greške u pažljivo osmišljenoj iluziji mogli
da izgube karijeru, budu teško povređeni, pa čak i da smrtno stradaju.
Sada je, kao vlasnik hotela koji je posećivala prevrtljiva i često bizarna
klijentela, uspeo da obezbedi posao mnogim ljudima uprkos najgorim
vremenima.
Zemlja se konačno oporavljala od pada berze, ali njegovo osoblje je
bilo odano. Niko nije otišao da traži druge prilike.
Da, navikao je da ljudi rade ono što im kaže.
Izvukao je pištolj iz futrole.

~ 131 ~
 Sa štapom u jednoj i oružjem u drugoj ruci, nastavio je prema
skladištu držeći se duboke tame, tik izvan snopa farova. Znao je da na
blistavo osvetljenoj pozornici publika nikada ne primećuje asistente u
crnoj odeći koji rade u senkama.
Kad se približio Dejzinom automobilu, shvatio je da je Ajrin bila u
pravu. Nikog nije bilo u vozilu. Rizikovao je i stao pored vozačevih vrata.
Niko se nije skrivao na zadnjem sedištu.
Zaobišao je zadnji deo skladišta. Pun mesec i svetio petrolejke koje
se prosipalo kroz otvorena vrata teretnog ulaza omogućili su mu da vidi
stari dok i zdepasti obris kućice za čamce.
Priljubio se uza zid s jedne strane teretnog ulaza.
“Dejzi Dženings?”, rekao je.
Odgovora nije bilo.
Malo je podigao glas, ali je zadržao pribran umirujući ton. “Ja sam
Oliver Vord. Poznajemo se. Insistirao sam da večeras pođem sa
gospođicom Glas. Nisam hteo da rizikuje da dođe sama. Siguran sam da
razumete. Izvinite zbog promene plana, ali poneo sam sto dolara.
Nadam se da ćete to prihvatiti kao izvinjenje.”
Ništa.
Pružio je ruku sa pištoljem i nagnuo se blago da na brzinu pogleda
u unutrašnjost skladišta.
Petrolejka je obezbeđivala dovoljno svetlosti da vidi da unutra
nema nikoga. Ali primetio je tašnu na drvenom sanduku.
Nije dobar znak, zaključio je. Trebalo je da Dejzi Dženings njega i
njegovo izvinjenje u vidu sto dolara prihvati raširenih ruku.
Vreme je da se povuče.
Uzeo je štap i krenuo da obilazi skladište. Njegov jedini cilj je bio da
odvede Ajrin odade što dalje.
Mesečina je svetlucala na malom predmetu na doku. Nije ga ranije
primetio. Pomislio je da nije važan, ali ipak je zastao, prebacio dršku
štapa preko ruke i izvadio baterijsku lampu. Obasjao je predmet
snopom svetlosti.
Ženska cipela ležala je iskrenuta na stranu.
Prišao je bliže i usmerio snop prema vodi.
Telo je poskakivalo tik ispod površine.
Dejzi Dženings.

~ 132 ~
 Nameštaljka, čega se plašio od samog početka, ali žrtva je bila
Dženingsova. Očigledno je znala nešto što je moglo da naškodi
Tremejnu.
Isključio je lampu i spustio je u džep sakoa. Sa štapom u jednoj i
pištoljem u drugoj ruci krenuo je da obilazi skladište što je brže mogao.
Noć je potresla tutnjava teških motora motocikala koji su se
velikom brzinom približavali Miramar putem.
Nije postojao nijedan dobar razlog da dva motocikla patroliraju
praznim delom puta u to doba noći.
Činilo se da ekipa za čišćenje samo što nije stigla.

~ 133 ~
 Dvadeset šesto poglavlje

Ajrin je čula grmljavinu motocikala na Miramar putu i shvatila da je

Oliver bio u pravu. Nameštaljka.
Uradila je ono što joj je prvo palo na pamet - isključila je farove.
Ostavila je motor forda uključen, spremna da brzo beži, i posmatrala
senke oko prednje strane skladišta, preklinjući u sebi Olivera da se
pojavi.
Pojavio se. Videla je siluetu na prednjem tremu naspram svetlosti
petrolejke. Ali nije išao prema njoj. Pokazivao joj je da izađe iz vozila.
Videla je svetla u retrovizorima automobila. Motocikli su stigli do
zemljanog puta koji je vodio prema skladištu. Shvatila je da im ford stoji
na putu.
Isključila je motor, zgrabila tašnu, iskočila sa sedišta i potrčala
prema Oliveru. Saplela se malčice na neravnom putu.
“Pazi!” povikao je.
Kad je stigla do njega, otvorio je vrata skladišta. Pojurila je unutra.
Oliver ju je sledio.
“Gasi petrolejku!”, rekao je.
Čula ga je kako povlači stari rđavi zasun na vratima. Nažalost, bila
su tu i dva prozora. Oba davno razbijena, a u oknima još poneka
krhotina stakla.
Žurno je prišla petrolejki i ugasila je. Bar se njihove siluete neće
videti na njenoj svetlosti.
Okrenula se da vidi šta se dešava. Farovi motocikala su bili na
polovini puta prema skladištu. Morali su da stanu iza njenog forda.
Motori su grmeli, vozači su bili besni zbog prepreke na putu.

~ 134 ~
 “Tvoj automobil im je preprečio put”, rekao je Oliver. Oglasio se
odnekud iz senki blizu razbijenih okana. “Moraće da siđu sa motocikala
ako žele da priđu bliže. To će nam malo poboljšati šanse. Spusti se! Drži
se podalje od prozora!”
Spustila se na kolena. Na blesku farova motocikala koji su sijali kroz
prozore, videla je obris Oliverovog pištolja.
Petljala je oko kopče svoje tašne. Sklopila je prste oko malog
pištolja.
“I ja imam pištolj”, rekla je.
“Naravno”, rekao je Oliver. Zvučao je rezignirano. “Jesi li ikada
pucala iz njega?”
“Nisam. Koliko je teško?”
“Iznenadila bi se.”
“Meci su u njemu”, rekla je uvređena njegovim tonom. “To pomaže,”
Ignorisala je sarkazam. “Zar zaista misliš da nameravaju da nas
ubiju?”
“Proklet da sam ako znam”, rekao je. “Ali zbog čega god da su došli,
nameravaju da to urade tebi. Ne znaju da sam ja ovde. Bar ne još. To
nam daje prednost.”
“Dejzi Dženings?”
“Mrtva u vodi iza nas.”
“Bože mili. Još jedno davljenje. Baš kao što si predvideo.” Začuli su
se povici spolja. Dvojica muškaraca, shvatila je Ajrin. Jedan je vikao na
drugog. “ Hajde! Požuri?'
“Jedan je sišao s motocikla”, obavestio ju je Oliver. “Ide prema
skladištu. Drži nešto.”
“Pištolj?”
“Da, u jednoj ruci”, rekao je Oliver. “Ne brine mene to. Ono što nosi
u drugoj mogao bi biti veći problem. Upravo sam video blesak svetlosti.
Kopile je upalilo fitilj. Ostani dole!”
Začulo se brzo štektanje vatrenog oružja. Ajrin je čula kako meci
udaraju u zid iza nje.
“Zaštitna vatra”, rekao je Oliver. Glas mu je bio lišen svakog
osećanja. “Šta štite?” upitala je Ajrin.
Plameni predmet je uleteo kroz razbijen prozor i pao na pod.
Eksplodirao je pri udaru. Plamen je buknuo.

~ 135 ~
 “Pokrivaju zapaljive koktele”, rekao je Oliver. Njegov pištolj je
zagrmeo jednom... dva puta.
“ Kučka ima pištolj”, vrisnuo je jedan motociklista. “Niko nije rekao
da je naoružana.”
“Olivere” rekla je Ajrin. Brzo je ispalio još dva metka.
Začuo se još jedan vrisak ispred skladišta, nepogrešivi urlik bola.
Jedan motocikl je razjareno zagrmeo u noći. “Dalase, pogođen sam!”
vikao je. “Čekaj me!”
Motocikl se udaljio grmeći zemljanim putem, a zvuk njegovog
motora se brzo gubio u daljini.
“Jedan oboren”, prijavio je Oliver. “Drugi odlazi. Moramo da
izađemo odavde. Zadnja vrata!”
Gladni plamen je proždirao sve što mu se nalazilo na putu.
Vrelina je postajala sve nepodnošljivija, ali Ajrin je znala da im
prava opasnost preti od dima.
Vratila je pištolj u tašnu, skočila na noge i potrčala prema komadu
mesečine koji je označavao teretni ulaz.
Čula je mučni tupi udarac iza sebe i znala šta se desdo. Stala je i
okrenula se.
Na svetlosti razbuktale vatre videla je Olivera kako leži opružen na
podu. “Olivere.”
“Odlazi!” Naredba je bila izgovorena ledenim glasom sa divljom
rešenošću. “Gubi se odavde!”
“Ne ostavljam te.” Požurila je do njega i zgrabila ga. “Dođavola,
Ajrin...”
Čučnula je i zavukla rame pod njegovu ruku. Uspravila se koristeći
se svakim atomom snage.
Nekako je, zahvaljujući njenom očajanju i osloncu koji mu je
pružala zdrava noga, uspeo da se podigne. Zgrabila je štap i pružila mu
ga.
Zajedno su pošli prema teretnom ulazu. Oliver je hramao više nego
ikada - sada je patio, morao je da se osloni na nju da bi mogao da ostane
u uspravnom položaju. Znala je da je u agoniji, ali nije rekao ni reč. Nije
ni ona. Nije bilo svrhe. Ili će se oboje izvući iz pakla ili neće nijedno.
Prošli su pored sanduka na kom se nalazila tašna Dženingsove.
“Uzmi je ako možeš”, rekao je Oliver grubim glasom.

~ 136 ~
 Zgrabila je kaiš rukom kojom je držala svoju tašnu.
Oliver je uspevao da održi ravnotežu. Nije mu više toliko bila
potrebna njena pomoć. Prošli su kroz vrata za utovar koja su vodila na
dok i nastavili. Ajrin je znala da moraju da odu što dalje pre nego što se
skladište sruši u plamenu.
Stigli su do prednjeg dela zgrade i izbili na čistinu.
Svetlost plamena je otkrila muškarca u kožnoj jakni sklupčanog na
zemlji. Ajrin je najpre pomislila da je mrtav. Ali, kad su mu se približili,
čula je kako ječi.
“Pomozite mi”, dahtao je. Podigao se u sedeći položaj, jednom
rukom držeći se za gornji deo grudi. “Ne možete da me ostavite ovde.”
“Izvini”, rekla je Ajrin, “Ti si problem i napravio. Sada se snalazi.”
“Molim vas”, procedio je kroz zube. “Nisam želeo da te ubijem,
samo da te uplašim. Nisam znao da će skladište da bukne kao baklja.
Morate da mi pomognete.”
“Smestimo ga na prednje sedište automobila!” rekao je Oliver.
Ajrin se zapanjeno zagledala u njega. “Zašto? Upravo je pokušao da
nas ubije.”
“Ne”, jauknuo je muškarac. “Nisam želeo nikoga da ubijem.”
“Imamo pitanja, a trenutno nam jedino ovo kopile može dati
odgovore”, rekao je Oliver. “Ja ću paziti na njega sa zadnjeg sedišta.”
“Loša zamisao”, rekla je Ajrin. “Ima pištolj.”
“Nemam pištolj”, uveravao ju je muškarac. “Ispao mi je kad ste me
pogodili. Zovem se Springer. Reći ću vam sve što želite da znate. Samo
me odvezite u bolnicu. Molim vas.”
“Eno pištolja”, rekao je Oliver. Snažnije se oslonio na štap i izvadio
maramicu iz džepa. “Uzmi ga ovim. Policija će možda uspeti da skine
otiske.”
Ajrin je podigla pištolj maramicom. Još je bio topao. Umotala ga je u
platno.
“Uzela”, rekla je.
“Pretresi ga”, rekao je Oliver.
Pronašla je nož pričvršćen za Springerovu nogu.
“Zaboravio sam na sečivo”, promrmljao je.
“Kako da ne”, rekla je Ajrin.

~ 137 ~
 “Ja ću ga uzeti”, rekao je Oliver. Uzeo je nož slobodnom rukom i
pogledao Springera. “Nijedno od nas ne može da te podigne. Možeš li
sâm da dođeš do automobila?”
“Mislim da mogu. Da.”
Springer je uspeo da se uspravi. Ajrin je otvorila suvozačeva vrata.
Držeći se rukom za rame, Springer se zavukao na sedište. Ajrin je
zatvorila vrata. Springer je zaječao i izgubio svest.
Oliver se smestio na zadnje sedište forda. Nagnuo se napred i
sklopio ruku oko Springerove rane.
Ajrin je sela za volan. Pokrenula je motor, ubacila automobil u
brzinu, okrenula se na čistini pa pojurila zemljanim putem. Šljunak je
zaprštao pod gumama.
“Šta da radimo sa Springerom?”, upitala je.
“Odvešćemo ga u bolnicu u Plamenoj uvali. Pozvaću detektiva
Brandona i obavestiti ga šta se desilo. Ako Springer preživi noć,
Brandon bi trebalo da izvuče iz njega neke odgovore.
“Šta će biti sa vatrom?”
“Staćemo negde gde imaju telefon i obavestiti vatrogasce. Uz malo
sreće, čistina oko skladište sprečiće vatru da zahvati padinu. A iza
skladišta ionako nema ničeg osim vode.”
Stigla je do kraja zemljanog puta i zastala pre nego što je skrenula
na Miramar put. Pogledala je Olivera. On je snažno pritiskao
Springerovu ranu. Na slaboj svetlosti komandne table vilica mu je bila
stegnuta, a izraz lica sumoran.
“Jesi li dobro?” upitala je.
“Nikad nisam bio bolje. Vozi!”
Izbila je na Miramar put i pritisnula papučicu gasa do poda. “Znaš”,
rekla je, “u filmovima ovo deluje mnogo uzbudljivije.”
“Primetio sam”, rekao je Oliver.

~ 138 ~
 Dvadeset sedmo poglavlje

“Mislila sam da ne voliš pištolje”, rekla je Ajrin.

“I ne volim ih”, rekao je Oliver. Uzeo je gutljaj viskija, spustio ćašu i
naslonio glavu na fotelju. “Ali to ne znači da u nekim situacijama nisu
korisni.”
Ajrin je stala nasred dnevne sobe i odmerila ga sumnjičavim
pogledom. Znao je taj pogled isuviše dobro. Upućivala mu ga je na
nekoliko minuta otkako su ušli u njegov stan.
“Jesi li siguran da si dobro?” upitala je. Ponovo.
“Dobro sam”, rekao je lažući koliko je težak.
Bio je umoran od tog pitanja, ali govorio je sebi da je ona samo
zabrinuta za njega. Pokušao je da razabere svoje izmešane reakcije na
njenu zabrinutost. Naravno, lepo što joj je stalo. Ali bilo mu je i strašno
mrsko što ga je videla u najranjivijem izdanju.
Iskapio je pozamašnu količinu viskija da bi skrenuo misli s bola i
svoje večerašnje nevešte reakcije.
Sedeo je u kožnoj fotelji ispred kamina i prokletu nogu podigao na
tabure. Nakon što ga je Ajrin dovezla kući, poručio je da mu donesu
dosta leda. Na bolesnoj nozi držao je tri kese.
Ajrin je popda malo viskija i nastavila da korača.
“Nik Tremejn je iskoristio sirotu Dejzi Dženings da nas namami u
skladište, a onda ju je ubio”, rekla je.
“Slažem se”, rekao je Oliver. Uzeo je još jedan gutljaj viskija. “Ali to
će verovatno biti nemoguće dokazati ukoliko se Springer ne probudi i
ne progovori.”
Ajrin je odmahnula glavom. “Nisam želela da te uvučem u ovo.”

~ 139 ~
 “Već smo pričali o tome. Ne bih se više time bavio, ako nemaš ništa
protiv.”
Prestala je da korača i pogledala ga je u oči. Ono što je u njima
videla ubedilo ju je da iskreno misli sve što je rekao.
“Dobro”, rekla je neobično krotko. Mahnula je rukom neodređeno.
“Sada je problem što ne znam šta dalje da radim.”
“Hajde da najpre vidimo šta će detektiv Brandon uraditi. Panduri
ne mogu ignorisati Springera i njegovog pajtaša sad kad je još jedna
žena umrla.”
“Još jedna žena koja se udavila i koja je sasvim slučajno bila
ljubavnica Nika Tremejna” rekla je Ajrin.
Oliver je prinosio čašu viskija usnama, ali je zastao i pažljivo se
zagledao u nju, silno želeći da postane svesna značaja onoga što se
desilo.
“Dejzi Dženings je mrtva, ali ona nije bila jedina meta”, rekao je.
“Svesna sam toga.” Ajrin je spustila čašu. “I mi smo bili mete.”
“Ja nisam”, rekao je. “Ti si bila. Niko nije znao da sam pošao s
tobom. Ne dok se sve nije završilo.”
Gledala ga je zatečeno. “Ja sam tako...”
Podigao je ruku. “Nemoj to izgovoriti. Sada smo sigurni da je neko
spreman da uradi sve da te zaustavi. Springer je rekao da su on i njegov
pajtaš unajmljeni da te uplaše. To možda i jeste istina. Možda oni veruju
da je tako. Ali ja mislim da bi onaj koji ih je unajmio da zapale skladište
bio veoma zadovoljan da si stradala u požaru.”
Ajrin je duboko udahnula i prišla prozoru koji je gledao na terasu i
mesećinom obasjan okean.
“Moja smrt u skladištu bi mu sve olakšala”, rekla je.
“Da. A i lepo bi objasnila smrt Dženingsove,”
Policija bi zaključila da sam je ja ubila i da sam stradala nakon što
sam slučajno oborila petrolejku i zapalila skladište. Ali koji bih motiv
imala? Zašto bih ubila Dejzi Dženings?”
“Slažem se da je priča neuverljiva u pogledu motiva, ali sumnjam da
bi to nekoga mnogo brinulo. Policija bi bila srećna što je sve lepo
objedinila i resila.”

~ 140 ~
 Ajrin se okrenula. “Ovo veče je drugačije jer je Tremejn upotrebio
vatru protiv mene. Ubistva Dejzi, Glorije i drugih žena predstavljena su
kao davljenje usled nesrećnog slučaja.”
“Imao je mnogo razloga da promeni pristup. Mađioničari istu iluziju
prikazuju na više načina da bi ostala uverljiva. Ubica je verovatno
shvatio da policija ne bi tek tako ignorisala dve žrtve davljenja na istom
mestu u isto vreme. A i vatra ima brojne prednosti.”
“Prednosti?”
“Ona je klasičan i izuzetno efikasan način da se unište dokazi.” Ajrin
je razmislila. “Razumem šta hoćeš da kažeš.”
“Pravo pitanje je gde je ubica pronašao Springera i Dalasa?”
“Springer je nagovestio da su on i njegov pajtaš unajmljene
siledžije.”
“Tremejn nije odavde. Ne zna kako se unajmljuju lokalne siledžije.”
“Znači da ih je doveo iz Los Anđelesa.”
“Možda”, rekao je Oliver. “ A možda je studio pronašao ovu dvojicu
da počiste nered koji je Tremejn napravio u Plamenoj uvali. Nema svrhe
dalje nagađati. Potrebno nam je više informacija. No, sada smo u jedno
sigurni.”
Ajrin se namrštila. “U šta?”
“Očigledno je da si ti meta. Ne bi smela da budeš sama dok ne
otkrijemo ko je pokušao da te ubije.”
Oštro ga je ošinula pogledom pa mu okrenula leđa. Ramena su joj
bila prava.
“Nemam novca da unajmim telohranitelja ako to želiš da predložiš”,
rekla je. “A sigurna sam da moja urednica neće hteti da ga plati - bar ne
na duže vreme. A kako čovek uopšte da pronađe telohranitelja?”
“Zaboravi na telohranitelja. Nije lako pronaći čoveka koji zna šta
radi i kome možeš da veruješ. Bolje ti je da ostaneš ovde, sa mnom, dok
se situacija ne reši.”
Okrenula se. “Ovde? U hotelu?”
“Ovde, u mom stanu. Uprkos onome što se desilo Gloriji Mejtland,
mogu da ti garantujem da zaista imam dobro obezbeđenje, svakako je
bolje od onog u Uvali. Bićeš bezbedna ako se budeš držala hotela.”
Iznenađena, zurila je u njega. Bio joj je potreban trenutak da se
sabere.

~ 141 ~
 “Hvala”, rekla je. “To je veoma velikodušno, ali zaista nema
potrebe.”
“Moja spavaća soba je malo dalje niz hodnik.” Govorio je polako.
“Na ovom spratu. A gostinski apartman je na spratu iznad nas, ako se
sećaš. Videla si ga one noći kad si pronašla telo Mejtlandove.”
Sačekao je da u potpunosti razume njegove reči.
Porumenela je. “Nisam mislila...”
“Veruj mi kad ti kažem da izbegavam da se penjem stepenicama
kad god je to moguće. Imaćeš svoju privatnost.”
Pocrvenela je. “Ni na trenutak nisam pomislila da nisi pravi
gospodin.”
Nije bio siguran da je to kompliment, pa je oćutao. “Dobro”, rekao
je. “Onda je to rešeno.”
Na licu joj se pojavio tvrdoglav izraz. “Oboje znamo da ne mogu
ostati zatvorena u hotelu Plamena uvala unedogled; imam posao koji ne
smem da izgubim. Imam i stan u Los Anđelesu. Zapravo, trebalo je
danas da se odvezem do grada da uzmem čistu odeću i proverim da li je
provalnik ukrao nešto. Moraću sutra to da uradim.” Pogledala je na sat.
“Zapravo danas.”
“Nastavićeš da radiš na priči o Tremejnu?”, napravio je grimasu.
“Naravno da hoćeš. Šta mi bi da pomislim da bi mogla odustati?”
“Ako sada odustanem, Nik Tremejn će nastaviti da ubija svoje
ljubavnice i da se izvlači. Ovo večeras je bila prekretnica. Osećam to.
Počinje da paniči.”
“Ne možemo sada da resimo sve tvoje probleme, ali možemo jedan
- tvoju bezbednost. Prespavaj ovde. Poslaću nekoga u pansion da uzme
tvoje stvari. Ujutru ćemo od policije saznati nešto više. To bi trebalo da
nam pomogne da odlučimo šta ćemo dalje.”
Trepnula je. “Nama?”
Progutao je poslednji gudjaj viskija i spustio čašu. “Nama”, rekao je.
Ućutala je, kao da nije mogla da se doseti šta da mu kaže. Verovatno
je trebalo odsustvo oduševljenja s njene stane da shvati kao ličnu
uvredu.
Počela je ponovo da korača, ali je stala na sredini sobe.
“Dejzina tašna”, rekla je. “Zaboravila sam na nju. Pretpostavljam da
bi trebalo da je damo detektivu Brandonu.”

~ 142 ~
 Pogledah su zelenu tašnu koja je stajala na stočiću za kafu, gde ju je
Ajrin spustila kad je ušla.
“Otvori je”, rekao je Oliver.
Ajrin je prišla stočiću, uzela tašnu i izvadila karmin, pudrijeru,
maramicu, novčanik za kovanice i presavijeni list hartije. Otvorila ga je,
“Liči na beleške. Pisane rukom.” Pročitala je nekoliko rečenica naglas.
Verujte da želite da čujete ono što imam da vam kažem. Znam šta se
desilo one noći kad je Glorija Mejtland umrla.
Na uglu ulica Oliv i Palm nalazi se telefonska govornica. Budite tamo
večeras u pola dvanaest. Pozvaću vas i reći vam gde ćemo se sastati.
Na kraju Miramar puta je staro napušteno skladište. Upamtite,
dođite sami. Dogovor otpada ako još neko bude s vama.
Ajrin je zastala i zaprepašćeno podigla pogled sa papira.
“Pripremljen tekst”, rekla je. “Neko je Dejzi dao ovo da se poštara
da ne pogreši.”
“Da li je to sve što piše?”
Ajrin je ponovo spustila pogled. “Ne. Ima još jedna rečenica.
Nažvrljana je na ivici papira. Možda su je dodali u poslednjem trenutku.
“Pitajte Tremejna za Ostrvske noći i Piratovog zatočenika.”
“Zvuče kao nazivi filmova”, rekao je Oliver.
“Ali to nisu filmovi koje je Tremejn snimio u Holivudu.”
»Tremejn ne bi bio prva zvezda u usponu koja u svojoj prošlosti
ima nekoliko pornografskih filmova.”
“Ali te probleme studio rešava začas”, rekla je Ajrin. “Nećeš ubiti
nekoga zbog pornografskog filma.” Oklevala je. “Zar ne?”
“Verovatno zavisi od filma.”
“Hoćemo li dati papir detektivu Brandonu?” upitala je Ajrin. “Ne
dok ne otkrijemo šta se dešava.”

~ 143 ~
 Dvadeset osmo poglavlje

Asistent mu je dao pogrešan ključ. Nije odgovarao katancu kojim su

lanci bili vezani. Bio je zarobljen u čeličnom kavezu. To je bilo iedino
upozorenje.
Protraćio je dragocene sekunde vadeći rezervni ključ iz skrovišta i
otključavajući lance kojima je bio vezan. Tada je shvatio da pogrešan
ključ nije dobio greškom. Nije bilo grešaka u iluzijama Olivera Vorda.
Umreće ako se ne oslobodi.
Prvi metak mu je pocepao butinu. Krv je šiknula iz njega kao iz
fontane. Sledeći metak je okrznuo istu nogu.
Treći je promašio, za dlaku. Čuo je škripu metala kad je metak
pogodio lance.
Čuo je i publiku kako vrišti. Zvuk kao da je dopirao iz druge
dimenzije. Nije video ništa od crnih zavesa spuštenih oko Kaveza smrti.
Užasnuti povici i krici su postali glasniji. Shvatio je da krv curi iz
kaveza i kaplje na binu.
Noga mu je gorela ledenom vatrom. A gorela je i istina. Ono što se
desilo nije bila nezgoda...

Oliver se probudio obliven ledenim znojem, onako kako se budio

kad bi ga pogodio košmar. Polako se uspravio, trgavši se zbog pulsiranja
bola u butini. Mešavina viskija, aspirina i leda je ublažila bol ranije u
toku noći i omogućila mu da utone u nemiran san, ali sada je dejstvo
popuštalo.
Setio se leka koji mu je lekar dao za teške noći i odlučio da ga ne
uzme. Mrzeo ga je. Otupljivao mu je um i čula na nekoliko sati i bacao ga
u neko čudno sumračno stanje.

~ 144 ~
 Bilo je blizu svitanja. Pamet mu mora biti britka ujutru. Ubica se
okomio na Ajrin. Mora da napravi planove. Mora da preduzme neke
korake.
Realnost mu je ulila novu energiju, pa je zgrabio štap i ustao. Obuo
je papuče, prebacio ogrtač i izašao u hodnik.
Stajao je u senkama i pažljivo osluškivao. Bio je navikao na samoću.
Noću je Casa del Mar odjekivala tišinom.
Ova noć je bila drugačija. Na spratu iznad njega je vladala tišina, ali
nije bilo one duboke usamljenosti koju je obično osećao u časovima
između ponoći i zore. Ajrin je tu.
Prešao je preko mesečinom prošarane dnevne sobe, otvorio
francuski prozor i izašao na terasu. Stao je na ivicu svog bazena.
Vazduh je bio prožet prvim slabašnim svetlom zore. Mirisi vrta i
mora su se mešali u okrepljujući tonik.
Zora je uvek bila najbolji protivotrov za košmare i secanja.
Spustio se na jastuče stolice od ratana sa širokim naslonom i
odsutno protrljao nogu razmatrajući opcije koje su mu na raspolaganju.
Čuo je meke Ajrinine korake kako silaze niz stepenice, prelaze
dnevnu sobu i izlaze na terasu. Nije bio iznenađen što je budna. Činilo
mu se da joj je mesto baš tu, pored njega. Mogao bi da se navikne na
odsustvo samoće u vili Casa del Mar. Samo iluzija, pomislio je.
“Ne možeš da spavaš?”, upitao je.
“Uspela sam da se odmorim”, rekla je. “Zahvaljujući viskiju.”
“Univerzalan, premda privremen lek Ne traje doveka, ali dok traje,
deluje prilično dobro.”
“Da.”
Sela je u stolicu od ratana. Na ranoj svetlosti je video da je obukla
debeli hotelski ogrtač. Kosu kao da je začešljala iza ušiju prstima.
Osećao je nemir koji ju je pustošio, ali i istrajnost i rešenost, koje su bile
veliki deo njenog bića. Kakve tajne kriješ, tajanstvena ženo?
“Otići ću danas s tobom do Los Anđelesa da uzmeš stvari i proveriš
kako je u stanu”, rekao je.
Pogledala ga je ispod oka. Znao je da je dotakao tajnu ispod
površine.
“Nema razloga da krećeš na toliki put”, rekla je. “Sigurna sam da će
ti biti užasno neprijatno zbog te sirote noge.”

~ 145 ~
 Ljutnja je zavarničila i prostrujala kroz njega. “To je moja noga.
Pusti da ja brinem o njoj.”
“Ako si siguran da mi je potreban telohranitelj, možda bi neko od
tvojih radnika obezbeđenja mogao da pođe sa mnom.”
Nije se protivila ideji da neko pode s njom, ali osećala je nelagodu
pri pomisli da joj on pravi društvo. Shvatio je da ne želi da bude pored
nje dok pretražuje stan da proven da li je nešto ukradeno. Plašila se
onoga što bi mogao da primeti.
“Neću ti smetati”, rekao je.
Ukrutila se. “Nije da ne želim da pođeš sa mnom.” Nasmešio se,
“Naravno da ne želiš.”
“Vidi, slobodno možeš da se voziš do Los Anđelesa sa mnom”, rekla
je. Glas joj je postao oštar. “Samo sam brinula zbog tvoje noge, to je sve.”
“Rekao sam ti, pusti mene da brinem o tome.”
“Dobro. Tvoja je noga.”
“Jeste, moja je.”
Pogledala ga je ledeno. “Ljut si.”
“Možda.”
“Da li si uvek tako razdražljiv?”
“Ne znam. Pitaj moje osoblje.”
Iznenadila ga je ledenim osmehom. “Nema potrebe. Sposobna sam
da sama donesem sud.”
Oprezno ju je posmatrao. “I kakav je tvoj sud?”
“Mislim da te neke teme, kao što je spominjanje tvoje noge,
nerviraju.”
“Nervira me kad se spominje moja sirota noga.”
“Upamtiću to.” Osvrnula se po terasi kao da traži drugu temu za
razgovor. “Vidim da imaš svoj bazen.”
“U njemu vežbam svoju sirotu nogu.”
“Dobro.” Ustala je držeći jednom rukom skupljen ogrtač na
grudima. “Mislim da sam te dovoljno nervirala, a sunce još nije ni izašlo.
Bolje da odem gore i obučem se. Čeka nas dug put.”
Okrenula se i napravila dva koraka prema senovitoj unutrašnjosti
vile.
“Ajrin?”

~ 146 ~
 Zastala je i pogledala ga preko ramena. “Da?”
“Biće sve u redu. Rešićemo mi ovo. Partneri, sećaš se?”
Vratila se i stala ispred njega.
“Nismo samo partneri”, rekla je. “Ne nakon prošle noći.”
“A šta smo onda?”
“Ne znam” priznala je. “Rekla sam ti da znam da ti tvoj prijatelj
Luter Pel veruje. To je za mene bilo... ohrabrujuće. Ali nakon onoga što
se desilo sinoć, znam da i ja mogu da ti verujem. A to mnogo znači, veruj
mi.”
“Ne znaš ništa o meni.”
“Svi imaju tajne”, rekla je. “To ne znači da ne mogu da ti verujem.”
“Dobro je to znati”, rekao je. “Jer i ja verujem tebi.”
“Zašto?”
“Dođavola, ne znam. Možda jer si odbila da me ostaviš u zapaljenoj
zgradi?”
“Ni ti mene ne bi ostavio.”
“Znači, bar toliko znamo jedno o drugom. Da li je to dovoljno?”
“Za mene jeste. Za sada.”
Zatim se, pre nego Što je shvatio šta namerava, sagnula i ovlaš
prešla usnama preko njegovog obraza.
Vrelina njenog tela je šaputala njegovim čulima. Nepoznata
sigurnost je prostrujala njegovim telom. Krenuo je rukom prema njoj,
ali ona se već povukla.
Posmatrao ju je kako nestaje u senkama dnevne sobe.
Tek nakon što je otišla, shvatio je da poslednjih pet minuta uopšte
nije bio svestan bola u nozi.
Nasmešio se, zaokupljen svojom reakcijom na ovu ženu i zorom
novog dana.
Magija.

~ 147 ~
 Dvadeset deveto poglavlje

Telefon je zazvonio dok su na terasi dovršavali doručak - sveža

dinja, kremasta kajgana i tost. Oliver je zgrabio štap i ustao.
“Uz malo sreće, to će biti Brandon sa vestima”, rekao je.
Otišao je u dnevnu sobu da se javi. Ajrin je namazala maslac na tost
i posmatrala sunce kako poigrava na Oliverovom bazenu.
Trudila se da ignoriše nemir koji joj se iznenada u želucu vezao u
čvor. Podsetila je sebe da su ona i Oliver očekivali poziv. Problem je bio
u tome što je uživala u intimnosti trenutka - savršen doručak na terasi u
savršeno kalifornijsko jutro.
Bilo je malćice suviše savršeno. Neminovno je bilo da se realnost
umeša.
Oliver se vratio nakon nekoliko minuta. Izraz na licu mu je bio
ozbiljan, ali osećala je energiju koja je isijavala iz njega.
“I?”, upitala je.
Spustio se u stolicu naspram nje. Pomislila je kako se lakše kreće.
Protumačila je to kao znak da nije previše naškodio svojoj sirotoj nozi
prošle noći. Briši sirota, pomislila je. Čovek ima ponos. Poštovala je to.
“Brandon kaže da su Springer i njegov pajtaš - tip po imenu Dalas -
unajmljene siledžije”, rekao je Oliver.
“To smo i pretpostavili. Pitanje je ko ih je unajmio?”
“Springer kaže da su profesionalni kaskaderi. Čini se da je posao u
studijima u poslednje vreme slabo išao, pa su zarađivali dodatno,
obavljajući poneki poslić za sumnjivog lika po imenu Makalister,
poznatog kao Holivud Mak. Springer kaže da on i njegov pajtaš ne znaju
ko ih je unajmio da zapale skladište prošle noći. Kaže da im Holivud
Mak nikada ne govori imena takozvanih klijenata, ali Brandon je pozvao

~ 148 ~
drugara u losanđelskoj policiji. Holivud Mak navodno pruža izvesne
usluge nekim studijima - uključujući i onaj s kojima Tremejn ima
ugovor.”
“Drugim rečima, Holivud Mak iznajmljuje grubijane ljudima
zaduženim za čišćenje nereda koji naprave zvezde studija.”
“Posao čistača, problem-majstora, čelnika studija, kako god želiš da
ih nazoveš, jeste da ugase skandal”, rekao je Oliver.
“Znači da je neko iz Tremejnovog studija unajmio dvojicu
kaskadera da se otarase mene?”
“Brandon kaže da se Springer drži svoje priče. Unajmili su ga da
spali skladište. On i njegov pajtaš su znali da ćeš biti tamo. Ali želeli su
da te uplaše, ne da te ubiju.”
“Ali šta je sa Dejzi Dženings? Kako je Springer to objasnio?”
“To je zanimljiv deo”, rekao je Oliver. Springer se kune svim na
svetu da nije znao da se u skladištu nalazi mrtva žena. Kaže da su njemu
i pajtašu rekli da će tamo biti jedna žena i da moraju nasmrt da je
preplaše požarom. Nije trebalo da umreš, kaže Springer. Tvrdi da nije
znao da će staro skladište planuti kao baklja. Očekivao je da istrčiš.”
“Ne. Sigurna sam da je trebalo da budem mrtva ili bez svesti u tom
skladištu pre nego što su Springer i Dalas stigli. Vatra bi uništila sve
dokaze. Bio si u pravu. Izgledalo bi kao da sam slučajno stradala u
požaru koji sam sama podmetnula da prikrijem ubistvo Dejzi Dženings.”
“Da”, rekao je Oliver ravnim glasom. “Mislim da je to bio plan
ubice.”
“Ali sve je pošlo po zlu jer si ti pošao sa mnom.”
“Popij kafu. Moj automobil bi trebalo da je već spreman. Čester ga
je jutros pregledao i napunio rezervoar.”
Telom joj je prostrujalo uzbuđenje.
“Idemo tvojim automobilom?”, upitala je pokušavajući da zvuči
opušteno.
“Da. Ne verujem onom tvom starom sedanu. Dug je put do Los
Anđelesa i nazad, i još kroz otvoren pust krajolik. Nema mnogo
benzinskih stanica usput. Ne želimo da ostanemo negde nasukani.”
“Dobro. Dug je put. Nema potrebe da ti voziš sve vreme. Rado ću te
zameniti.”
“Ne.”

~ 149 ~
“Biće ti naporno za nogu.”
“Ne.”
“Divan je dan. Možemo da spustimo krov.”
“Da.”
“Da li nekome dozvoljavaš da vozi tvoj automobil?”
“Ne.”

~ 150 ~
 Trideseto poglavlje

Kancelarije lista Holivudska šaputanja nalazile su se na drugom

spratu male neugledne zgrade. Oliver je prešao pogledom preko
prljavog lobija u nadi da će ugledati lift. Nije ga bilo.
Ajrin je zastala u podnožju stepenica. “Sačekaj me! Neću dugo.”
Uspeo je da potisne plamen razdražljivosti, ali mu nije bilo lako.
Bila je obzirna, rekao je sebi. Ali, dođavola, zaista je bio sit isticanja
njegove slabosti. Poslednje što je želeo od Ajrin bilo je sažaljenje.
“Idem s tobom”, rekao je.
Pazio je da mu glas bude neutralan, ali ona je trepnula pomalo
zatečena. Shvatio je da ju je nešto u njegovim očima upozorilo da se
previše primakla nevidljivoj liniji koju je povukao.
“Kako hoćeš”, rekla je.
Popela se stepenicama kao gazela.
Posmatrao je njenu oblu pozadinu kako nestaje niz hodnik. I
premda je pogled bio prijatan, znao je da je verovatno zaslužio da ga
ostavi u prašini iza sebe. Bio je suviše osetljiv zbog proklete noge.
Snažnije je stegao štap, uhvatio se za gelender i počeo da se penje.
Na vrhu stepeništa se, iz velike prostorije pune stolova i novinara,
čulo neumorno kucanje po tipkama pisaćih mašina. Nekoliko
kancelarijskih vrata je bilo otvoreno, ali ona na kojima je pisalo Urednik
bila su zatvorena.
Podigao je ruku da pokuca, ali vrata su se otvorila pre nego što je
stigao to da uradi. Ajrin ga je prostrelila pogledom. Obrazi su joj bili
rumeni, a pogled užaren od gneva.
“Odlazimo”, rekla je. “Dobila sam otkaz.”

~ 151 ~
 Iza nje je za izgrebanim stolom sedela krupna sredovećna žena sa
neverovatno crvenom kosom. Velma Lankaster, zaključio je. I premda je
sedela veoma mirno, činilo se da sva treperi od nemira.
Posmatrala je Olivera kroz naočare koje je nosila na vrhu oštrog
nosa.
“Znači vi ste neverovatni Oliver Vord”, rekla je.
“A vi ste Ajrinin bivši šef.”
“Stvari su malo složenije nego što se čine”, rekla je Velma. “Sedite
da razgovaramo kao civilizovani ljudi.” Imala je glas kao stvoren za
pozornicu.
Ajrin se okomila na nju. “Ne osećam se naročito civilizovano danas.
Sinoć sam umalo živa izgorela, a ti mi sad kažeš da sam ostala bez
posla.” Velma je nestrpljivo odmahnula rukom. “Sedi!” prasnula je.
Na Oliverovo iznenađenje, Ajrin se nevoljno spustila u drvenu
stolicu. Stegla je svoju voljenu torbu u krilu i skupljenih očiju odmerila
Velmu opreznim pogledom.
Velma je pažnju ponovo posvetila Oliveru.
“Kakav je vaš odnos s Ajrin, gospodine Vord?”
“Mi smo partneri”, rekla je Ajrin. “Bio je sa mnom sinoć kad smo
pronašli još jedno telo i kad su dvojica siledžija pokušala da spale
skladište i nas u njemu.”
Velma nije sklanjala pogled sa Olivera. “Pa, Vorde? Šta vi imate da
kažete?”
“Čuli ste je”, rekao je Oliver. “Mi smo partneri.” Ušao je u sobu,
zatvorio vrata i seo. “Hoćete li nam objasniti zašto je situacija ovde
složenija nego što se čini?”
“Da, upravo to nameravam da uradim.” Velma se naslonila na
stolicu, koja je zaškripala u znak protesta. “Možete li da zaštitite Ajrin?”
“Moje obezbeđenje je dobro”, rekao je. “A Luter Pel mi je prijatelj.
Ponudio mi je pomoć ukoliko mi bude potrebna.”
Ajrin je naglo okrenula glavu i raširila oči.
“Nisi mi to rekao”, rekla je.
Odmahnuo je rukom. “Nije bilo razloga do sada. Mislio sam da će ti
biti nelagodno.”
Velma ga je značajno pogledala. “To je Luter Pel, vlasnik Rajskog
kluba i još nekoliko kazina?”

~ 152 ~
 “Da”, rekao je Oliver. “Taj Luter Pel.”
“Drugim rečima, imate pristup ozbiljnim snagatorima.”
“Da”, ponovio je Oliver.
Ajrin je pogledala u Velmu, pa u Olivera, pa ponovo u Velmu. “Koja
je svrha ovog razgovora, Velma?”
“Evo kako ćemo”, rekla je Velma. Nagnula se prema njima i spustila
glas. “Jutros sam primila još jedan poziv od Ernija Ogdena iz
Tremejnovog studija. Dobila sam drugo upozorenje. Stvari su sada
mnogo ozbiljnije. Jasno mi je nagovešteno da će list Šaputanja biti
zatvoren do kraja nedelje ako se ne otarasim novinarke koja pravi
probleme Tremejnu. Pa sam ja, prirodno, uverila gospodina Ogdena da
ću otpustiti Ajrin Glason i to sam i u radila. Naložila sam Alis u
računovodstvu da izda poslednji ček sa platom za dodatnu nedelju. Čeka
te na prijemnom.”
Ajrin je zastenjala. “Žao mi je, Velma. Nisam želela da dovedem
novine u opasnost. Mislila sam da mogu da dokažem da je Tremejn ubio
Pegi i da će to za novine predstavljati veliki pomak.”
“Pristala sam da nastaviš da istražuješ priču zbog Pegi. Ne gledam
blagonaklono na ubistva svojih radnika. Ali sada sam došla u situaciju
da moram da zaštitim ostalo osoblje i ovaj posao.”
“Razumem”, rekla je Ajrin. Ustala je. “Hajdemo, Olivere.”
“Čekaj još jedan prokleti sekund”, rekla je Velma.
“Zašto?”, pitala je Ajrin.
“Ovo ne mora da bude kraj. Možeš da radiš honorarno. Ako
pronađeš dokaz da je Tremejn ubio Pegi ili bilo koga, i ako Tremejna
uhapse, otkupi ću priču od tebe.”
“Razmisliću”, rekla je Ajrin. “Ali imaj na umu da bih mogla dobiti
bolju ponudu od drugih novina.”
Krenula je prema vratima. Oliver je izašao za njom. Nisu progovorili
dok nisu izašli iz hodnika.
“Šta ćeš da uradiš?”, upitao je Oliver.
“Nastaviću da istražujem.”
Klimnuo je glavom zadovoljno. “Osećao sam da ćeš to reći.”
Recepcionerka je podigla pogled kad su prišli njenom stolu. Saosećajno
se nasmešila Ajrin i pružila joj kovertu. “Izvini zbog ovoga”, rekla je tiho.
“Hvala”, rekla je Ajrin.

~ 153 ~
 “Da li je tvoj rođak uspeo da stupi u kontakt sa tobom?” Ajrin je
stala i oštro se okrenula. “Koji rođak?”
“Čovek je juče pozvao novine. Zvučao je kao da je sa istoka. Baš je
otmeno govorio. Rekao je da je tvoj rođak ili tako nešto i da je došao
poslom u grad na nekoliko dana. Želeo je da se dogovorite da se nađete.
Dala sam mu tvoju adresu i broj telefona. Ali upozorila sam ga da nisi u
gradu.”
“Hvala”, rekla je Ajrin. Pogledala je Olivera. U njegovim očima je
videla zaprepašćenje i zbunjenost. “Studio? Pokušavaju da saznaju gde
živim?”
“Verovatno” rekao je. “Hajdemo.”

~ 154 ~
 Trideset prvo poglavlje

Prvi nagoveštaj da ima i drugih problema osim otkaza dobila je kad

je stavila ključ u bravu vrata svog stana.
Nešto nije bilo u redu.
“Pogrešan ključ?” rekao je Oliver.
Ajrin je pogledala ključ u ruci. “Ne, pravi je.”
Stajali su u hodniku ispred stana. Bila je vrlo svesna tmine koja kao
da je prožimala čitavu, pomalo zapuštenu dvospratnicu. Nemoguće je
bilo ignorisati snažan kontrast između nje i tople otmene arhitekture
hotela Plamena uvala.
Oliver je pažljivo pogledao bravu. “Izgleda novo.”
“Naravno”, rekla je Ajrin. Preplavilo ju je olakšanje. “Provalnik je
sigurno slomio bravu. Pa ju je gospođa Drajzdejl, moja stanodavka,
promenila. Idem u prizemlje da joj kažem da sam se vratila i da mi je
potreban novi ključ.”
“Idem i ja sa tobom”, rekao je Oliver.
Krenula je niz hodnik, ali je na ove njegove reči stala i okrenula se.
“Nema potrebe da dva puta silaziš.”
“Idem s tobom”, rekao je. “Za svaki slučaj.”
“Šta misliš da će se desiti?”
“Gubimo vreme, Ajrin.”
“Dobro.”
Bila je svesna da Oliver ide niz stepenice iza nje. Udar štapa je
pratio svaki njegov korak. Čula je kako vuče nogu. Nikada ni reč nije
rekao, ali znala je da je spuštanje niz stepenice za njega strašno bolno, s
obzirom na sve što je prošao u poslednjih nekoliko dana.

~ 155 ~
 Kad su stigli na prvi sprat, prošla je još jednim sumornim
hodnikom i pokucala na vrata Norme Drajzdejl.
“Polako!”, povikala je Norma grubim, promuklim pušačkim glasom.
“Dolazim.”
Vrata su se otvorila. Norma je stajala u izbledeloj kućnoj haljini,
prekrivena ogrtačem gustog, ustajalog duvanskog dima. Izblajhana kosa
joj je bila uvijena u guste marsel lokne, koje su sve doskoro bile modni
vrhunac, međutim, zahvaljujući zvezdama kao što su Džindžer Rodžers i
Ketrin Hepbern, sada su izgledale staromodno.
Norma se zagledala u Ajrin kao da pokušava da se seti njenog
imena.
“O, ti si”, rekla je hrapavim glasom. “Pitala sam se kad ćeš se
pojaviti. Spremala sam se da prodam tvoje stvari. Mislila sam da ti dam
još jednu nedelju da ih preuzmeš.”
“Molim?” Ajrin je bilo potrebno nekoliko sekundi da se pribere. “Ali
redovno plaćam stanarinu.”
Izraz na Norminom licu je tek neznatno smekšao. “Izvini, u nevolji
si, dušo, a meni to ne treba. Imam je dovoljno i bez tebe.”
Napad kašlja ju je naterao da zastane.
“O čemu pričate?”, upitala je Ajrin. “Bila sam uzoran stanar. Plaćam
na vreme. Ne dovodim muškarce u stan. Ne larmam.”
Na Norminom licu se pojavio žalostan izraz. “Stvari se menjaju,
dušo. Kao što sam rekla, žao mi je, ali tako je.”
Oliver je posmatrao Normu. “Pretpostavljam da vas je neko posetio,
ili pozvao telefonom, i da vam je savetovao da je u vašem najboljem
interesu da izbacite gospođicu Glason iz stana.”
“Da, studio je poslao siledžiju.” Norma ga je pogledala škiljeći.
“Verovatno istog koji je provalio u stan 2B dva puta.”
“Provalio je dva puta?”, upitao je Oliver.
“Da.”
“Zašto bi to uradio?” upitala je Ajrin.
“Otkud ja znam”, Norma je slegla ramenima. “Prvi put je ostavio za
sobom nered. Izgledalo je kao prava provala - pa sam pozvala policiju, a
onda i tebe da ti javim Šta se desilo. Ali nakon druge provale, sinoć,
zaključila sam da kopilad pokušavaju da pošalju poruku.”
“Koju poruku?”, upitao je Oliver.

~ 156 ~
 “Pretpostavljam da pokušavaju da zastraše Ajrin. Da joj daju do
znanja da nigde nije sigurna - da mogu da dopru do nje.” Norma se
ponovo zakašljala. Kad se pribrala, još jednom ga je pažljivo pogledala.
“Vi ste neverovatni Oliver Vord, zar ne? Mađioničar koji je uprskao
poslednji nastup i umalo såm sebe ubio. Juče ujutru se u Tajnama
srebrnog platna pojavila vaša i Ajrinina fotografija.”
Ignorisao je njen komentar. “Kakva vas je to pretnja ubedila da
izbacite gospođicu Glason na ulicu?”
Norma je slegla ramenima. “Rečeno mi je da će, ako se ne otarasim
problematičnog stanara, u zgradi izbiti požar. Da ću izgubiti celu
zgradu. Ova zgrada je moja penzija. Ne smem sebi to da dozvolim.”
Ajrin se pribrala i povukla. “Žao mi je što sam vas uplela u ovo,
gospodo Drajzdejl. Gde su moje stvari? Uzeću ih i ostaviti vas na miru.”
“Spakovala sam ih u kutije”, promrmljala je Norma, Nije je gledala u
oči. “U ostavi za metle na kraju hodnika.”
“Idem po njih”, rekla je Ajrin.
Okrenula se.
Norma je promumlala. “Jedan savet, dušo. Filmski studiji poseduju
ovaj grad. Ne smeš da im staješ na žulj ako želiš da zarađuješ. Što pre to
shvatiš, to će ti biti bolje.”
Ajrin je zastala. “Počinjem da shvatam poruku.”
Norma je pažnju prebacila na Olivera. “Videla sam vaš nastup
jednom. Bili ste prokleto dobri, pre nego što ste zabrljali. Dopao mi se
način na koji ste uspeli da navedete onu lepu ženu u oskudnoj haljini da
krene prema ogledalu i nestane. Šta je pošlo po zlu onog dana kad ste
umalo poginuli?”
“Ne mogu da vam kažem”, rekao je Oliver. “Brani mi mađioničarski
kodeks.”
“A?”
Oliver je pogledao Ajrin. “Idemo po tvoje stvari!”
Ajrin se okrenula na peti i krenula niz hodnik. Vrata iza nje su se
zalupila. Začulo se i struganje kad je reza kliznula u ležište.
Obuzelo ju je neobično osećanje, mešavina čežnjivosti i
rezigniranosti. Stanovi Okeanske panorame - u nedeljni ili mesečni
najam - nisu zapravo gledali na okean. Njen stan nije nudio nikakve
pogodnosti. Ali bio je njen dom otkako je stigla u Los Anđeles.

~ 157 ~
 Nije prvi put izgubila krov nad glavom, podsetila je sebe. Možda su
stalne adrese bile za druge ljude.
Pogledala je Olivera dok je išao hodnikom iza nje.
“Znao si šta se desilo kad si video da imam pogrešan ključ”, rekla je.
“Znao si da me je stanodavka izbacila iz stana. Zato si insistirao da
pođeš sa mnom.”
“Neko je i meni jednom dao pogrešan ključ.”
“Razumem.”
“Pretpostavio sam da će te onaj ko pokušava da te natera da
odustaneš od priče pritisnuti sa svih strana.”
Stala je ispred ostave za metle i otvorila vrata. Kutije uvezane
kanapom su ležale na podu pored kofe, krpe za pranje poda i metle. Na
svakoj je pisalo Glason. Sagla se da podigne prvu.”
“Zar nećeš proveriti šta je u njima?” upitao je Oliver. “Možda je
Norma Drajzdejl nešto zadržala.”
“Nije važno.” Ajrin je krenula niz hodnik sa kutijom u ruci. “U mom
stanu nije bilo dragocenosti. Tu sam dolazila samo da prespavam.”

~ 158 ~
 Trideset drugo poglavlje

Stan u zgradi Okeanska panorama nije bio samo mesto gde je

dolazila da prespava, pomislio je Oliver. Bio je to Ajrinin dom, ili bar
njeno pribežište od sveta. A sada ga više nema, uzeo ga je problem-
majstor studija, koji je lepo zarađivao podmićujući korumpirane
policajce i sudije i preteći ženama kao što je Norma Drajzdejl.
Smestio je poslednju od tri žalosno male kutije na zadnje sedište
automobila i seo za volan. Na trenutak je samo sedeo i posmatrao Ajrin.
Gledala je preda se u ulazna vrata zgrade. Njen hladni pribrani izraz nije
ništa odavao, ali on je osećao oluju koja se kovitlala ispod površine.
Shvatio je da ju je druga provala u stan najviše uznemirila. Vladala
je sobom dok joj Norma Drajzdejl nije rekla da je u stan 2B dvaput
provaljeno. Ajrin je izgledala kao da je u transu.
“U redu je”, rekao je. “Bićeš kod mene dok se stvari ne srede.”
Konačno ga je pogledala.
“Hvala”, rekla je učtivo. “Ali oboje znamo da to nije trajno rešenje.
Moram da napravim pomak u istrazi pre nego što još neko strada.”
“Slažem se” Okrenuo je ključ i pokrenuo motor. “Ali mislim da ćemo
više sreće imati u Plamenoj uvali nego u Los Anđelesu.”
“Zbog moći koju Tremejnov studio ima u gradu?”
Ubacio je automobil u brzinu i odvojio se od ivičnjaka. “Studiji
možda i kontrolišu Holivud, pa time i Los Anđeles, ali njihova moć ima
granice. Nisu jedini moćnici u Plamenoj uvali. Ni Luter Pel ni ja ne
primamo naređenja od njih.”
“Ipak, oni maju snažan uticaj. Ako bi zabranili zvezdama da dolaze
u tvoj hotel ili Rajski klub...”

~ 159 ~
 “Moraš da se sabereš, Ajrin. Najpre, imamo posla samo sa jednim
studiom - Tremejnovim - a on čak nije ni najveći ni najmoćniji u
Holivudu. Drugo, što se tiče studija, sve je ovo samo posao. Da, Tremejn
je dragocena roba, zasad. Pokušavaju da zaštite svoju investiciju. Ali ako
rukovodioci sa vrha zaključe da izaziva više nevolja nego što vredi,
odbaciće ga bez oklevanja.”
“Samo posao.”
“Upravo tako.”
“Znači da moram da pronađem dokaze koji će ubediti studio da
Tremejna ne vredi štititi.”
“To je naš cilj. Spremna da krenemo kući?”
Odmahnula je glavom i okrenula se da pogleda ulazna vrata
Okeanske panorame.
“Ne mogu da idem kući”, rekla je. “Upravo su me izbacili iz stana.”
“Omaška. Mislim, da li si spremna da se vratiš u Plamenu uvalu?”
“Pretpostavljam. Ne znam kuda bih inače.”
“Tvoje oduševljenje je malčice razočaravajuće.”
Duboko je udahnula da se smiri i snažnije stegla tašnu. “Još sam
pomalo... dezorijentisana. Ne mogu da verujem da je studio poslao
nekoga da dva puta provali u moj stan.”
“Ni ja.”
Pogledala ga je molećivo. “Trebalo bi da me tešiš. Reci mi da studio
samo pokušava da me zastraši.”
“I meni bi trebalo malo utehe. Ispravi me ako grešim, ali osećam da
su ti pretnje studija milije od nečeg drugog, što bi moglo biti gore.”
Sedela je veoma mirno. Znao je da razmišlja da li da mu se poveri.
“Imaš pravo na tajne, Ajrin”, rekao je. “Ali imamo posla s ubistvom.
Ako se još nešto dešava, moram da znam šta je u pitanju.”
Isprva nije progovarala, a zatim je donela odluku.
“Ovo je pravi košmar”, rekla je tiho. “Ne znam odakle da počnem.”
“Počni od onoga što nosiš u toj tašni.”
Pogledala ga je, zanemela je i užasnula se. “Kako znaš?”
“Možda zato što je grčevito stežeš i ne ispuštaš iz ruku?”
Zastenjala je. “Zar je toliko očigledno?”
“Verovatno ne većini ljudi.”

~ 160 ~
 Pogledala ga je oprezno. “Ali ti primećuješ pojedinosti.”
“Nazovimo to ličnom osobenošću. Znam da nosiš svoju novinarsku
svesku i onaj mali pištolj koji si izvadila prošle noći. Ali još nešto je
unutra, zar ne?”
“Da.”
“Pričaj mi o tom košmaru.”

~ 161 ~
 Trideset treće poglavlje

Ispričala mu je sve.
Kad je počela, nije mogla da stane. Olakšanje što je konačno nekom
poverila užasnu tajnu koju je krila četiri meseca bilo je toliko silno da je
počela da plače. Nije plakala toliko dugo da se iznenadila kad je otkrila
da to još može.
Los Anđeles je bio daleko iza njih kad je završila. Oliver je zaustavio
automobil na proširenju pored puta sa prelepim pogledom na okean i
isključio moćni motor.
Otvorila je tašnu, izvadila maramicu i obrisala oči.
“Izvini”, promrmljala je. “U poslednje vreme sam malo napeta.”
“Ne čudi me, s obzirom na sve što si mi ispričala.”
Pribrala se i vratila vlažnu maramicu u tašnu. “To je to, cela priča.
Moja prethodna poslodavka je ubijena. Ostavila je poruku ispisanu
svojom krvlju u kojoj mi je rekla da bežim. Napisala mi je pismo u kom
mi je saopštila da je sveska opasna, da ne smem nikom da verujem, čak
ni FBI-ju. Rekla je da ću, ako dođe do najgoreg, moći da je iskoristim da
pregovaram. Ne prestajem da se osvrćem preko ramena od te užasne
noći.”
Oliver se okrenuo u sedištu i naslonio levu ruku na volan. Tamna
stakla njegovih okruglih naočara nisu joj dozvoljavala da protumači
njegov pogled. Premda je izraz njegovih očiju uvek bio nedokučiv,
pomislila je, ako je on tako želeo.
“Došla si u Kaliforniju jer bežiš od ubice”, rekao je. “ A ne znaš ko ti
je za petama.”
“Ne”, rekla je. “Nemam predstavu. Nisam se usuđivala nikome da
verujem.”

~ 162 ~
 “Što nas vraća na drugu provalu u tvoj stan.”
“Sigurno je slučajnost. Koliko je verovatno da se onaj ko traži
Atertonovu svesku pojavi nakon četiri meseca i provali u moj stan
dvadeset četiri sata nakon što je u njega provalio čovek kog je poslao
studio?”
“Verovatnoća je velika ako je ubica Spenserove uspeo da te
pronađe u Los Anđelesu.”
“Ali odabir trenutka...” ućutala je slomljena. “Dođavola. Fotografija
na kojoj smo ti i ja ispred pansiona Uvala”
“Juče ujutru je tvoja fotografija bila na naslovnoj strani najvećeg
tabloida u Los Anđelesu.”
“Ali promenila sam ime, posao.” Ućutala je jer je to i njoj zazvučalo
neuverljivo. “Kako zna kako izgledam?”
“Potrebna mu je samo tvoja relativno nova fotografija i oko za
detalje.”
“Gospođica Spenser je volela fotografiju. Bio je to njen hobi.
Fotografisala me je dok sam živela s njom, slikala me je pored
automobila koji mi je kupila. Držala sam tu fotografiju na noćnom
ormariću u sobi. Ako ju je neko pronašao, video je kako izgledamo i ja i
pakard.”
“Šta se desilo s automobilom?”
“Zaključila sam da je suviše upadljiv. Ostavila sam ga pored puta i
stopirala čitav dan. Novcem koji mi je Helen Spenser ostavila u kutiji za
cipele kupila sam jeftin polovan automobil. Kad sam stigla u Los
Anđeles, prodala sam ga i kupila ford koji sada vozim.”
“Pametno”, rekao je Oliver. “Promena automobila i stopiranje na
kraći period su ti možda spasli život. Reci mi više o toj svesci koja bi
trebalo da je opasna.”
“Pripadala je nekome ko se zvao doktor Tomas Aterton i ko je radio
u onoj laboratoriji o kojoj sam ti pričala.”
“Soltvud. Rekla si da ti je neko odande rekao da je Aterton mrtav?”
“Tako je.”
“Imaš li nešto protiv da pogledam svesku?”
“Oklevala je. Moć navike, pomislila je. Četiri duga meseca je bila
opsednuta skrivanjem sveske. Neobično joj je bilo izneti je na svetlost
dana i pokazati je nekome.

~ 163 ~
 Oliver je čekao, nije je požurivao.
Izvadila je stenografsku svesku iz tašne, otvorila je i otkrila skriveni
pregradak koji je napravila ispod listova. “Pametno” rekao je Oliver.
Izvadila je Atertonovu svesku iz odeljka i pružila mu je. Skinuo je
naočare za sunce i otvorio kožne korice. Posmatrala ga je kako polako
okreće stranice.
“Puna je brojeva, grafikona i proračuna, ali oni meni ništa ne
znače”, rekla je. “Nije bilo mnogo časova prirodnih nauka i matematike
u Gilbertovoj školi za sekretarice.”
Oliver je okrenuo još nekoliko stranica. “Nisu mnogo vremena
posvećivali tim predmetima ni u školi za mađioničare.”
“Postoji škola za mađioničare?”
“Izvini. Loša šala.” Zatvorio je svesku i vratio joj je. “Nemam pojma
šta ti proračuni znače, ali znam nekoga ko bi mogao da nam pomogne.”
“Ne smemo je pokazati nikome. Rekla sam ti, ne znam kome može
da se veruje.”
“Opusti se, stricu Česteru možemo da verujemo.”

~ 164 ~
 Trideset četvrto poglavlje

Džulijan Enrajt se, bez ikakve sumnje, zaljubio u Kaliforniju, a hotel

Plamena uvala bio je oličenje svega što je u ovoj državi obožavao. Od
palmi koje su oivičavale dugački otmeni prilaz do otmenih španskih
kolonijalnih staza i svetlucavih fontana, mesto je podsećalo na filmski
set. Hotel po njegovom ukusu.
Odabrao je mesto za dugačkim sjajnim šankom. Francuski prozor s
jedne strane salona je bio širom otvoren i pružao je otvoren pogled na
bazen i tela u kupaćim kostimima koja su se odmarala pored njega.
Barmen je bio neverovatno naočit. Bakarnosmeđa kosa mu je bila
zalizana sa visokog čela. Imao je vitku otmenu gradu i krupne plave oči,
uokvirene dugačkim trepavicama.
“Čime mogu da vas poslužim, gospodine?” upitao je.
Glas se slagao sa pojavom ~ prigušen i gladak, blago promukao, s
odmerenom dozom senzualnosti.
“Šta predlažete?”, upitao je ponajviše zato što je želeo da ponovo
čuje taj baršunasti glas.
“Specijalitet kuće je izlazak sunca. Rum i sok od ananasa.”
“Za mene je to malo preslatko. Ja ću skoč i soda-vodu.”
“Stiže.
Džulijan se nasmešio. “Znate, trebalo bi da glumite u filmu.”
“Čuo sam to već.”
“Smem li da vas pitam za ime?”
“Vili.”
“Imate li prezime?”
“Da, gospodine, imam.”

~ 165 ~
 Vili se blago nasmešio i otišao da pripremi piće. Džulijan je na
trenutak gledao za njim pokušavajući da shvati šta je to barmena činilo
toliko zanimljivim. Uopšteno govoreći, nisu ga privlačili muškarci. Ali
lepota, bez obzira na pol, uvek je privlačila njegovu pažnju.
Sačekao je da Vili stavi piće na šank ispred njega i ode da posluži
drugu mušteriju. Zatim se nasmešio muškarcu mrzovoljnog izgleda koji
je sedeo pored njega. Još jedan naočit primerak, pomislio je Džulijan,
premda na tradicionalniji način.
“Vi ste Nik Tremejn, zar ne?”, upitao je.
Nik je progutao džin i tonik i tresnuo čašom o šank.
“Tako kažu”, rekao je.
“Ako je verovati novinama, imate problem.” Nik ga je pogledao
oprezno. “Ko si ti, dođavola?”
“Opustite se. Došao sam da vam pomognem.”
“Da li te je Ogden poslao?”
Džulijan se osvrnuo glumeći strah da bi neko mogao da ih čuje.
Zatim je spustio glas.
“Bez imena”, rekao je. “Ako štampa otkrije zašto sam došao u
Plamenu uvalu, studio će poreći svaku vezu sa mnom. Da li je to jasno?”
“Da, naravno.” I Nik je spustio glas, ali se u njegovim rečima čula
nada. “Poslali su te da počistiš nered?”
“Neko mora da uradi to. Nije samo vaša budućnost na kocki. Studio
je mnogo uložio u vas.”
“Zar misliš da to ne znam?”
“Hajdemo negde gde ćemo moći da razgovaramo u četiri oka.”
“U moju privatnu vilu”, rekao je Nik. “ Casa de Oro.”
“Zvuči dobro. Ali završite najpre piće. Opustite se. Ne žurite. Niste
zabrinuti. Uživate u odmoru u Plamenoj uvali.”
“Kako reče da se zoveš?”
“Nisam rekao. Džulijan. Džulijan Enrajt.”
Nije oklevao da upotrebi svoje pravo ime. Niko na Zapadnoj obali
nije znao ni njega niti je čuo za njegovu porodicu, ali kad bi neko odlučio
da se raspita, njegov paravan će izdržati proveru. Prezime Enrajt i duga
istorija porodične pravne firme bili su idealna fasada. Niko nikada ni
pomislio nije da bi se firma Enrajt i Enrajt mogla baviti bilo čime osim
najćasnijim poslovima.

~ 166 ~
 “Milo mi je što sam te upoznao, Džulijane. Ne zvučiš kao da si iz
ovog dela zemlje.”
“Sa istoka sam”, rekao je Džulijan.
“Koliko dugo si ovde?”
Džulijan se nasmešio. “Dovoljno dugo.”
Neobavezno je ćaskao sa Tremejnom dok su dovršavali piće. S
vremena na vreme je posmatrao barmena Vilija.
Bilo mu je potrebno neko vreme da shvati, ali imao je dobro oko za
detalje. Dok je praznio čašu, shvatio je šta mu je kod Vilija pobudilo
interesovanje. Vili je bio žena koja se predstavljala kao veoma privlačan
muškarac.
Nasmešio joj se, zadovoljan svojim zaključkom.
Vili se pretvarao da nije primetio njegov osmeh.
Provalio sam te, luče, pomislio je.
Nakon što je rešio zagonetku, Džulijan je izgubio interesovanje. Nije
došao u Plamenu uvalu da nekoga zavede, bilo muškarca, bilo ženu.
Imao je zadatak i protraćio je dovoljno vremena. Otac ga je ponovo tog
jutra pozvao i zahtevao izveštaj o napretku i da smesta nešto preduzme.
Očigledno je utrka za aukciju za Atertonovu svesku postajala sve žešća.
Nik je spustio čašu. “Hajdemo.”
“Samo polako”, rekao je Džulijan. “Sve će biti u redu.”
“Nije tvoja karijera na kocki.”
To je istina, pomislio je Džulijan. Ako ne dođe do sveske, njegov
otac će biti ljut, ali biće drugih poslova. Naposletku, nije manjkalo ljudi
kojima su bile potrebne jedinstvene usluge koje je firma pružala. Ali on
se dičio svojim savršenim učinkom. Uvek je obavljao posao i nikada
ništa nije ostavljao nedovršeno.
On i Tremejn su laganim korakom prešli lobi glasno razgovarajući o
mogućnosti da sutra zajedno odigraju partiju golfa.
Šetali su natkrivenom stazom koja je vodda do Tremejnove vile kad
je na prilazni put stigao prelep automobil. Za volanom je sedeo
muškarac. Nosio je naočare za sunce i košulju raskopčane kragne. Na
suvozačevom mestu je sedela žena koja je kosu delimično pokrda
maramom vezanom ispod brade. I ona je nosila naočare, prevelike
naočare za sunce koje su joj skrivale veći deo lica. Ali nešto u liniji njene
vilice je privuklo Džulijanovu pažnju.

~ 167 ~
 “Lep automobil”, rekao je. “Kao da je rađen po narudžbini.”
Nik se okrenuo da pogleda. Napravio je grimasu. “Kažu da je to
najbrži automobil u Kaliforniji.”
“Pripada li nekome koga znam?”
“To je automobil Olivera Vorda. Dođavola. Čuo sam da kučka spava
s njim. Šta li smera?”
“Kučka?”
“To je novinarka koja pokušava da me uništi. Ona za koju te je
Ogden poslao da se pobrineš.”
“Ajrin Glason?”
“Da.”
Vidi, vidi, vidi. Zdravo, Ana Haris. Konačno se srećemo. “Spava s
Vordom?” upitao je Džulijan.
“On je bogalj. Zajebao je poslednji nastup. Mnogo je lepih žena oko
bazena, ali tip u njegovom stanju verovatno ne može nijednu da ubedi
da se kreše s njim. Pa je završio sa kučkom.”

~ 168 ~
 Trideset peto poglavlje

“Mislim da me progoni”, rekao je Nik.

Vodio ga je kroz dnevnu sobu vile do zasenjene terase. Seli su u
velike stolice od ratana.
Džulijan Enrajt nije bio ni nalik Ogdenovim uobičajenim
grubijanima, pomislio je. Enrajt nije bio istrošeni kaskader i nije ga
odlikovala sirovost mafijaša. Dođavola, Enrajt je i sam mogao da igra u
filmu. Bio je naočit, otmen, lepo odgojen - možda kao plavokosi Keri
Grant. I kretao se kao Grant, sa nemarnom elegancijom koja je svetu
govorila da može da ga sačeka. Štaviše, boja njegove kose je bila
prirodna, nije bila blajhana. Odeća mu je očigledno bila krojena po meri,
a kako je bio visok, vitak i atletski graden, odlično mu je pristajala.
Sreća je što Enrajt nije ambiciozni mladi glumac, pomislio je Nik.
Predstavljao bi ozbiljnu konkurenciju u kategoriji glavnih glumaca.
“Ispričajte mi sve od početka do kraja”, rekao je Džulijan Enrajt.
“Nemojte izostaviti nijedan detalj. Moram tačno da znam s čim imam
posla.”
“Zar te nije Ogden u sve uputio?”
“Volim sam da obavim istraživanje.”
“Istraživanje?”
“Sakupljanje činjenica. Nazovite to kako želite. Pričajte, Tremejne.”
“Rekao sam ti, osećam da se namerila na mene.”
“Jeste li sigurni da se nikada niste sreli sa gospođicom Glason?
Niste bili s njom na jednu noć? Niste se upustili u kratkotrajnu vezu s
njom?”

~ 169 ~
 “Siguran sam. Nije moj tip.” Suviše nemiran da bi mirno sedeo, Nik
je ustao, upleo prste u kosu i počeo da korača terasom. “Okomila se na
mene, kažem ti.”
“Imate li ikakvu predstavu zašto bi mogla biti kivna na vas?” upitao
je Džulijan blago.
“Možda.” Nik je zastao pa slegao ramenima. “Nešto se desilo jednoj
novinarki u tabloidu za koji radi.”
“Šta se desilo toj novinarki?”
“Okliznula se u kadi. Udarila glavu i udavila se. Bila je to nezgoda.
Vlasti su tako rekle.”
“Ali gospođica Glason u to ne veruje?”
“Pretpostavljam”, promrmljao je Nik “A onda se desilo i drugo
davljenje.”
“U ovom hotelu.”
“Mejdandova je trebalo da se nađe sa Glasonovom u spa centru te
noći. Prilično sam siguran da je nameravala da joj servira neki trač o
meni. Ali Glasonova je rekla policiji da je pronašla Mejdandovu mrtvu u
bazenu. I sledeće što znam je da se na naslovnoj strani Šaputanja
pojavio udarni članak koji me dovodi u vezu sa smrću Mejdandove.
Novinari s drugog kraja zemlje počeli su da zovu studio i traže intervju
sa mnom.”
“U drugim okolnostima to bi bilo dobro.”
Nik je osećao kao da su mu se ledeni prsti spustdi na potiljak. Enrajt
kao da nije razumeo šta to znači.”
“Nije smešno, Enrajte. Glasonova pokušava da me poveže sa
slučajnom smrću dve žene. Ako ova priča izmakne kontroli, moja
karijera biće uništena.”
“Da li bi još nešto trebalo da znam?”, upitao je Džulijan.
Sada je zvučao kao da mu je dosadno. Nik je potisnuo crvenu plimu
gneva. Ne sme da dozvoli sebi da izgubi živce. Džulijan Enrajt mu je bio
potreban.
“Prošle noći se još jedna žena udavila”, rekao je. “Lokalna
sponzoruša, Dejzi Dženings.”
“Da li ste poznavali Dženingsovu?”
“Jebao sam je jednom u vrtu Rajskog kluba. Bilo je to iste noći kad
se Glorija Mejtland udavila. Dženingsova je bila moj alibi.”

~ 170 ~
 “A sada je mrtva. Imate li predstavu šta je želela da kaže
Glasonovoj?”
“Ne, dođavola.”
“Da li je Dženingsova znala nešto o vama?”
“ Ne.” Nik je s mukom obuzdavao gnev. “Gledaj, tvoj posao je da se
pobrineš da mi Glasonova više ne pravi probleme, ne da kopaš po mom
seksualnom životu. Zašto ne odeš da radiš?”
“Temeljno istraživanje je ključ uspeha u mojoj profesiji.”
“Stvarno? A koja je tačno tvoja profesija?”
Džulijan se nasmešio. “Ja sam osoba koju ljudi kao što je Ogden
zovu kad otkriju da ne mogu sami da reše problem. A jeste li sigurni da
ne znate zašto je Ajrin Glason zaključila da ste vi krivi za nesrećno
davljenje njene koleginice?”
“Siguran sam.”
Nema šanse da Ajrin Glason zna za Beti Skot, pomislio je Nik. To je
nemoguće. Beti Skot je bila njegova prošlost - njegova zakopana
prošlost.
“Sigurno postoji neki razlog zašto vas smatra odgovornim” nastavio
je Džulijan lenjo.
“Mogu samo da vam kažem da se ona druga novinarka - ona koja je
umrla - raspitivala za mene. Da je pokušavala da pronađe bilo šta.”
“Ali vi ne znate za čim je tragala?” Nik je progunđao. “Ne. Ne znam.”
Enrajt mu je bio potreban, ali proklet da je ako će mu izneti sve
svoje tajne.
“Zanimljivo”, razmišljao je Džulijan. “Šta to treba da znači?”
“Čini se da je Ajrin Glason naišla na mnogo tela”, rekao je Džulijan.
Nik je zurio u njega. “O čemu razmišljaš?”
“Možda ste u pravu. Glasonova vam verovatno smešta.”
“Misliš da je ona ubila Gloriju i ostale?”
“Ne znam, ali čini mi se da pokušava da izmisli priču koja će joj
pomoći da izgradi karijeru. Ako uspe da vam prišije ubistvo, postaće
vodeći holivudski tabloidski kolumnista u zemlji, bar na neko vreme.”
“Da, to je to”, rekao je Nik. Uzbuđenje mu je prostrujalo telom. “Baš
to. Hoće da me uništi da bi ugrabila naslov-dva.”
“Ne brinite.” Džulijan je ustao. “Moj zadatak je da učinim da vaši
problemi nestanu, zar ne?”

~ 171 ~
 “Da”, rekao je Nik. “Tako je.”
“Sâm ću izaći”, rekao je Džulijan. Na trenutak je zastao. “Još nešto.
Niko ne sme da zna pravi razlog mog dolaska ovamo. Da li me
razumete?”
“A moja asistentkinja?”
Džulijan je odmahnuo glavom. “Niko. Za ljude oko vas, mi smo
momci na odmoru koji su se sprijateljili. Razumete?”
“Razumem.”
Džulijan je nestao u senkama dnevne sobe. Nik je gledao za njim
propisno zadivljen. Čovek se kretao bešumno poput zmije.
Moj zadatak je da učinim da vaši problemi nestanu.
Trenutak kasnije ulazna vrata vile su se otvorila, a zatim i tiho
zatvorila.
Prvi put otkako je ovaj košmar počeo, Nik je dozvolio sebi malo
optimizma. Možda će preživeti ovu strašnu katastrofu koja ga je sasvim
savladala.
Oglasilo se zvono na ulaznim vratima. Trgao se iz zanosa. “Uđi”,
povikao je.
Vrata su se otvorila. Na pločicama su se začuli nesigurni koraci.
Prigušio je uzdah. “Na terasi sam.” Klodija se pojavila na vratima stežući
svesku. “Ko je čovek kog sam upravo videla kako odlazi iz vile?”, upitala
je. “Neko koga sam sreo u baru. Sutra ćemo igrati golf.”
“Razumem”, rekla je Klodija. “Došla sam da ti kažem da je gospodin
Ogden ponovo zvao. Rekao mi je da ti kažem da je stvar pod kontrolom.”
Nik se oraspoložio. “Mislim da je Ogden ovog puta u pravu.”
“Ovog puta?”
“Hajde, gubi se odavde. Želim da radim na tekstu za Izgubljeni
vikend.” Klodija je pobegla.

~ 172 ~
 Trideset šesto poglavlje

“Zanimljivo.” Čester je namestio naočare na nosu i sa velikim

interesovanjem se posvetio proučavanju jedne stranice Atertonove
sveske. “Ovo liči na matematičke formule kojima se izračunavaju
razdaljine i uglovi.” Okrenuo je nekoliko stranica. “Ha.”
“Šta je bilo?” upitao je Oliver.
Čester je podigao pogled. “Ne mogu još da odgovorim na sva tvoja
pitanja. Potrebno mi je vreme da proučim ove beleške. Bilo bi korisno
znati na čemu je Aterton radio u laboratoriji Soltvud. Mogu da pozovem
kompaniju.”
“Ne”, rekla je Ajrin oštrim glasom. “Ja sam već zvala laboratoriju.
Tada sam i saznala da je doktor Aterton mrtav. Osoba koja se javila
odmah je počela da me isleduje. Pokušala je da sazna ko sam i zašto
zovem. Bilo je zastrašujuće. Moja bivša poslodavka je mrtva zbog ove
sveske.”
“A ipak ju je poverila tebi na čuvanje”, rekao je Oliver. “Nije ti rekla
da je uništiš.”
“Nije. Ali mi je jasno stavila do znanja da nikome ne verujem - čak
ni FBI-ju ni policiji. Rekla je da je ona pogrešila što je verovala
pogrešnom muškarcu.”
Čester ju je pogledao. “Ali rekla je da iskoristiš svesku za pregovore
ako dođe do najgoreg?”
“Da.”
Oliver ju je pažljivo posmatrao. “Da li ti je Spenserova rekla šta bi to
moglo da bude?”
“Mislim da je to očigledno”, rekla je Ajrin. “Ako me pronađe onaj ko
želi svesku, mogla bih da se nagodim s njim.”

~ 173 ~
 “Uzevši u obzir ono što se desilo Helen Spenser, ne verujem da bi se
to završilo dobro po tebe”, rekao je Oliver.
Ajrin se bolno trgla. “I ja sam došla do istog zaključka. Ali sveska je
sve što imam, pa je držim uza se. Možda druga provala u moj stan nije
imala nikakve veze s Atertonovim beleškama. Možda je Tremejnov
studio zaista poslao nekoga da provali u moj stan po drugi put.”
Čester i Oliver su je pogledali. Nijedan nije rekao ni reč.
Polako je izdahnula. “Znam. Kakve su šanse za to?”
“Nisu dobre”, rekao je Oliver. “Dok se i ukoliko se ne dokaže
drugačije, moramo da se držimo teorije da druga provala ima veze s
Atertonovom sveskom.”
Ajrin je obavila ruke oko sebe. “Bila su mu potrebna četiri meseca
da te pronađe. Rekao bih da si se prokleto dobro snašla kad je trebalo
da nestaneš.”
“Ali očigledno ne dovoljno dobro.”
Na Oliverovom licu se pojavio napet zamišljen izraz. “Neko je
izgubio tebe i svesku na četiri duga meseca. Ma ko to bio, osećaće silno
olakšanje što te je ponovo pronašao. Ali mislim da će požuriti da uzme
svesku pre nego što ponovo nestaneš. Ili pre nego što te neko drugi
pronađe.”
Ajrin se uplašeno zagledala u njega. “Neko drugi?”
“Ako je ta sveska toliko važna da zbog nje vredi nekoga ubiti,
možemo da pretpostavimo da je i drugi traže”, rekao je Oliver.
Ajrin je progunđala. “To nije utešna misao.”
“Ako ćeš se osećati bolje, možeš da se kladiš da i onaj ko je ubio
Spenserovu verovatno brine zbog konkurencije”, rekao je Oliver.
Gledala ga je oprezno. “Zašto bih se osećala bolje zbog toga?”
“Onaj ko te je pronašao u Los Anđelesu imaće snažan motiv da
rizikuje. A to znači da postoji ozbiljna mogućnost da će pogrešiti -
naročito ako bude primoran da deluje suviše brzo.”
Čester je zatvorio svesku. “Moramo da saznamo zašto su ove
beleške toliko važne. Izdao sam dozvolu za korišćenje nekoliko patenata
različitim firmama širom zemlje. Poznajem ljude. Neko sigurno zna šta
se dešava u Soltvudu.”
“Morate biti veoma oprezni”, rekla je Ajrin.

~ 174 ~
 “Polako”, rekao je Oliver. “Čester zna šta radi. Trebalo bi u
međuvremenu da svesku sklonimo na bezbednije mesto. Nemoj da se
ljutiš, ali tvoja tašna nije Fort Noks.”
Ajrin je instinktivno snažnije stegla kaiš svoje tašne. “Plašila sam se
da je ispustim iz vida.”
“Ne brini”, rekao je Čester. “Nakon što je pregledam, staviću je na
veoma bezbedno mesto.”
“Dobro. Valjda.”
“Vas dvoje sada idite”, rekao je Čester. “Potreban mi je mir i tišina
da bih mogao da radim na ovom projektu.”
Oliver je uhvatio Ajrin za rame i nežno je okrenuo prema vratima.
Nevoljno mu je dozvolila da je izvede iz radionice.
“Osećam se čudno” rekla je.
“Što si nekome dala Atertonovu svesku? Razumem te. Ali moramo
da otkrijemo zbog čega je vredna robije za ubistvo.”
“Ako si u pravu - ako je ubica pronašao moj stan u Los Anđelesu -
sada već sigurno zna da sam ovde, u Plamenoj uvali.”
“Da, ali sada je na mojoj teritoriji. Imamo velike šanse da ga
prepoznamo u masi.”
“Kako?”
Izašao je u vrt. Toplina sunca je prijala, pomislila je, a okean je
izgledao posebno blistavo.
“Ovo je mali grad”, rekao je Oliver. “Detektivu Brandonu neće biti
teško da nam nabavi spisak ljudi koji su nedavno uzeli sobe u lokalnim
pansionima i hotelima.”
“I u ovom?”, upitala je. “Mislila sam da je spisak tvojih gostiju tajna.”
Oliver je izgledao kao da se zabavlja. “Ne dajemo spisak gostiju
štampi, ali ja moram da znam ko je odseo u mom hotelu.”
“Zar zaista misliš da će ubica biti toliko drzak da odsedne u tvom
hotelu?”
“Mislim”, rekao je Oliver zamišljeno, “da bi to bio pametan potez s
njegove strane.”
“Zašto?”
“Jer je to poslednje što ćeš očekivati.”
“Preusmeravanje pažnje.”

~ 175 ~
 “Ili to di zapanjujući stepen arogancije.” Oliver je zvučao duboko
zamišljeno.
“Zašto si siguran da znaš šta misli?” upitala je Ajrin. “Ne znaš
čudovište koje je ubilo Helen Spenser.”
“Ali već znam mnogo o njemu, počevši od činjenice da je čudovište.
Jer nije bilo potrebe da ubije Spenserovu na tako jeziv način.”
Zadrhtala je. “Nije.”
“Čini se da je uživao. To definitivno znači da je čudovište. Dalje,
siguran sam da to znači i da je arogantan. Recepcionerka u Šaputanjima
je spomenula njegov akcenat.”
“Šta s njim?”
“Uklapa se sa pretpostavkom da je poznavao Helen Spenser. Velike
su šanse da tražimo čoveka sa Istočne obale.”
“Da. Svi Helenini poznanici su se kretali u veoma ekskluzivnim
visokim društvenim krugovima na istoku. Ali moguće je da je upoznala
nekoga izvan tog kruga. Ja prosto ne znam. Očigledno je da ne znam o
njoj ni približno onoliko koliko sam mislila da znam.”
“Imamo mi goste i sa Istočne obale. Oni se ističu.”
“Kako? Po odeći? Manirima?”
“I akcentu. Akcenat ih oda svaki put. Čini se da imamo posla sa
dvojicom ubica. Mislim da nam je potrebna pomoć.”
“Policija?”
“Ne, neko ko može sebi da dozvoli veću fleksibilnost od lokalne
policije. Luter Pel. Hajdemo u moju kancelariju. Pozvaću ga i zamoliti ga
da se nađe s nama što pre.”
“Siguran si da možeš da mu veruješ?”
“Da”, rekao je Oliver.

Nedugo nakon razgovora, Oliver je spustio slušalicu i pogledao u

Ajrin. “Luter će stići za sat”, rekao je. Duboko je udahnula. “Dobro.”
Oliver je izgledao kao čovek koji je upravo doneo odluku koja će mu
izmeniti život iz korena. Zgrabio je štap i podigao se. “Pođi sa mnom”,
rekao je. “Želim nešto da ti pokažem.”

~ 176 ~
 Trideset sedmo poglavlje

Povinovao se trenutnom impulsu, ali nakon što ga je obuzela želja

da joj pokaže artefakte svog nekadašnjeg života, znao je da to želi da
uradi. Nije mogao da objasni zašto želi da ona vidi te relikvije prošlosti,
samo je znao da ima potrebu da joj ih pokaže i da je sada pravi trenutak.
Poveo je dalje od hotela i okolnih vila. Prošli su kroz vrtove i zastali
pred kapijom od kovanog gvožđa.
Otključao je kapiju i proveo je kroz nju.
“Pogledaj tajne iluzije hotela Plamena uvala”, rekao je. “Ili bar neke
tajne.”
Ajrin je posmatrala skupinu ostava, radionica i veliku garažu.
Izvestan broj zaposlenih je bio raštrkan unaokolo i radio je na
motorima vozila, nosio kofe s farbom i opremu za baštovanstvo. Kad su
ugledali Olivera, glasno su ga pozdravili. A on im je uzvratio i pokazao
prema Ajrin.
“Samo sam želeo da pokažem gospođici Glason kako hotel
funkcioniše zahvaljujući vama”, rekao je.
Muškarci su se nasmejali i s poštovanjem kiimnuli glavom ka Ajrin,
a zatim se vratili poslu.
“Podseća na otvoreni deo filmskog studija”, rekla je.
“Kao i studiji, hotel se stara da svi koji ovde rade budu dobro
nahranjeni. Hrana je besplatna u kafeteriji za zaposlene.” Poveo ju je
prema jednoj većoj zgradi. “Ono što želim da ti pokažem nalazi se u
ovom velikom kontejneru.”
Zaintrigirano je išla pored njega i zastala pred velikim vratima dok
je vadio ključ.

~ 177 ~
 Otvorio je vrata, ušao u mračan kontejner s visokom tavanicom i
pronašao prekidač za svetio. Kad ga je uključio, svetio sa tavanice je
obasjalo mnoštvo predmeta prekrivenih ceradom. Međutim, nije bilo
dovoljno jako da osvetli duboku tamu u kontejneru sa rekvizitima. Čak
ni blistavo scensko osvetljenje ne bi moglo da rastera sve senke,
pomislio je, jer su mnoge bile prikaze duhova prošlosti.
Ajrin je ušla polako i zainteresovano pogledala oko sebe. A zatim se
okrenula ka njemu.
“Ovo nije stari nameštaj iz hotela, zar ne?” upitala je.
“Nije”, rekao je. Prišao je najbližoj ceradi i povukao je u stranu
otkrivši veliko ogledalo. “Nakon što sam održao poslednju predstavu,
ostalo mi je mnogo rekvizita i opreme. Nije vladala velika potražnja za
ostacima magije, pa sam sve ovo smestio u skladišni kontejner.”
Ogledalo je bilo malo više od nje. Stala je ispred njega i pružila ruku
da ga lako dotakne vrhovima prstiju.
“Da li je ovo rekvizit koji si koristio za iluziju Dama nestaje, koju je
ona devojka na plaži spomenula?” upitala je.
“To je jedno od četiri ogledala koja sam koristio. “Želiš da vidiš
kako funkcioniše?”
Raširila je oči. “Mislila sam da mađioničari ne otkrivaju svoje tajne.”
“Ja sam usavršio ovu konkretnu iluziju, pa imam pravo i da
otkrijem tajnu iza nje. A i asistentkinje uvek znaju tajne mađioničara.”
“Ah, ali ja ti nisam asistentkinja. Mi smo partneri.”
“Što je razlog više da saznaš neke od mojih mađioničarskih tajni.”
Nasmešila se. “U tom slučaju, volela bih da znam kako ogledalo
Dama nestaje funkcioniše.”
Bio je srećan što je uspeo da joj skrene misli, makar i nakratko. Za
tih nekoliko dana koliko su se poznavali, osmeh joj je retko rasterivao
senke u očima. Ali u tom trenutku njena radoznalost je privremeno
nadmašila njen strah.
Okrenuo se pre nego što se potpuno izgubi u magiji i svukao još tri
cerade otkrivši još tri ogledala.
“U iluziji, ljupka asistentkinja - u ovom slučaju ljupka
mađioničareva partnerka - stoji ispred ogledala”, rekao je. “Zapravo,
baš tu gde ti stojiš.”
Susrela je njegov pogled u ogledalu.

~ 178 ~
 “Zar ne bi trebalo da nosim oskudan kostim?” upitala je.
Bio je gotovo siguran da flertuje s njim. Bilo je to i ohrabrujuće i
uznemirujuće. Nekada je tehnikom hladnog čitanja umeo veoma dobro
da pročita svaku osobu u publici. Ali Ajrin je, i nakon nekoliko dana,
predstavljala pravu misteriju.
Odmerio je njenu odeću zadivljenim pogledom. Pantalone muškog
kroja isticale su njen tanak struk i graciozno joj se spuštale niz noge. A u
bledo-žutoj bluzi sa ženstvenom mašnom oko vrata i dugačkim punim
rukavima izgledala je i nedužno i zavodljivo.
“Što oskudnije, to bolje”, rekao je. “Naposletku, posao asistentkinje
je da odvuče pažnju publike. A tvoja odeća će zasad poslužiti.”
“Šta je sledeće?”
“Dobro pitanje”, rekao je.
Nije shvatio da je progovorio naglas dok nije video da ga ona gleda
blago podignutih obrva.
Sva četiri ogledala su stajala na točkićima. Dogurao je tri ogledala
oko Ajrin. Okruživala su je sa tri strane.
“Sva ogledala s obe strane imaju reflektujuće površine”, rekao je.
“Kad je pozornica osvetljena kako treba, one zaslepljuju publiku.”
“Dodatno skretanje pažnje.”
“Tako je. To je jedna od najdragocenijih alatki svakog mađioničara.
Primećuješ da tri ogledala imaju veoma uzak ram? Kad se okrenu užom
stranom prema publici, jasno je da nema mesta da se u njima sakrije čak
ni vitka asistentkinja.”
“Aha. Ali jedno ogledalo ima skriveni odeljak?”
“Tako je.” Otvorio je ogledalo i pokazao joj dugačku usku kutiju u
njemu. “Dovoljno je široka da u nju stane vitka asistentkinja, u stojećem
položaju. Zatim postavljam četvrto ogledalo na mesto. Sada je okružena
ogledalima sa četiri strane i skrivena je od publike. Dogurao je četvrto
ogledalo na mesto.
“Asistentkinja otvara kutiju ogledala i ulazi, zar ne?”, rekla je Ajrin
iz kruga od ogledala. “Tako je.”
Čuo je šarke kad je otvorila i zatvorila vrata. Nekada šarke nisu
škripale. Čester ih je držao dobro podmazane. “Jesi li ušla?” upitao je.
“Da. Ovde je baš tesno.”
“Kutije su uvek male, pa su zato i asistentkinje mađioničara obično
sitne i vitke. Da smo na pozornici, sada bi se spustila velika zavesa i
~ 179 ~
prekrila četiri ogledala. Čitava postavka, uključujući i kutiju s
ogledalima u kojoj je asistentkinja, podigla bi se sa tla da publika vidi da
nema skrovišta ispod ogledala. A zatim bi se sve spustilo nazad na
scenu. Pomeram jedno ogledalo u stranu i publika vidi da nema
asistentkinje u kutiji.”
Sklonio je jedno ogledalo u stranu. Ajrin je nestala.
“Lepo”, rekla je.
Vratio je ogledalo na mesto. “Sada se sve ponavlja. Zavesa se spušta
i sva četiri ogledala se podižu u vazduh. Pa se sve ponovo spušta na
pozornicu. Asistentkinja izlazi iz skrivene kutije. Jedno ogledalo se
sklanja u stranu i mi vidimo da se naša lepa asistentkinja vratila, nakon
što je kao magijom izašla iz ogledala.”
Pomerio je jedno ogledalo u ramovima u stranu. Ajrin mu se
nasmešila.
“Sve je tako jednostavno”, rekla je.
“Većina dramatičnih iluzija je veoma jednostavna, bar sa tehničke
strane. Ovde je najvažnije postarati se da osvetljenje bude dobro da
publika ne bi mogla da vidi široke strane ustakljene kutije u kojoj se
nalazi skriveni odeljak.”
“Znači, prava veština je zapravo opsena.”
“Uvek”, rekao je Oliver. U ovom slučaju, zadatak mađioničara je da
izmeša ogledala na pozornici tako da publika pomisli kako je videla sva
ogledala iz svakog ugla. Ali istina je da je videla samo tri.”
“Šta se dešava ako imaš asistentkinju koja se unervozi u skučenom
zatvorenom prostoru?”
“Asistentkinje koje pate od klaustrofobije ne mogu dugo da se bave
ovim poslom.”
“Razumem to potpuno”, Ajrin je zadrhtala. “Mislim da bi mene
morao da otpustiš nakon prvog nastupa.”
“Jesi li dobro?”, upitao je.
“Jesam, dobro sam. Samo ne bih mogla da zarađujem za život
ulazeći u te kutije i izlazeći iz njih.”
“Sreća pa ovih dana ne tražim asistentkinje koje će se skrivati u
kutijama.”
“Šta se desilo s onima koje su radile za tebe?” upitala je Ajrin.
Zvučala je radoznalo.

~ 180 ~
 “Neke su pošle svojim putem nakon što sam završio s nastupima.
Većina koja je radila za mene je odlučila da pređe na nove poslove.”
“Na koje?”
“Ugostiteljstvo.”
Ajrin ga je značajno pogledala. “Pobrinuo si se za svoju družinu
tako što si im dao posao u hotelu.”
“Kao što sam ti rekao, hotelijerstvo i mađioničarski posao imaju
mnogo dodirnih tačaka. Potrebne su slične veštine za oba posla.”
Ajrin ga je pažljivo posmatrala. “Da li ti mnogo nedostaje?”
“Mađioničarski posao? Ponekad. Ali ne kao u početku. Stvari se
menjaju. Ja sam se promenio. Ali da, povremeno mi nedostaje onaj
trenutak spoznaje da sam izveo savršenu iluziju i da je publika
oduševljena.”
“Jasno je da ti ponekad nedostaje. Bila je to tvoja strast. Tvoja
umetnost.” Počela je polako da obilazi naslagane prekrivene rekvizite
zastajkujući ovde-onde da proviri ispod cerade. “Šta ćeš uraditi s ovim
stvarima?”
“Ne znam.” Posmatrao ju je kako podiže ceradu sa gomile uredno
smotane užadi. “Rekao sam ti, ne vlada velika potražnja za ovim
stvarima. Mislim da ću uskoro sve to ukloniti odavde.”
“Ne.” Žurno se okrenula. “Ne bi trebalo da uništiš ove stvari.
Trebalo bi da ih sačuvaš.”
“Zašto?”
Raširila je ruke. “Za svoju decu i unuke. Ko zna? Neko od njih bi
mogao naslediti tvoju strast. U najmanju ruku, zanimaće ih tvoj život
iluzioniste.”
“Ne nameravam da imam decu.”
“Zaista?” Izgledala je iznenađeno, a zatim se u njenom pogledu
pojavilo nešto što je moglo da se opiše samo kao saosećanje. “Žao mi je .
Nije trebalo da spominjem decu. Molim te, oprosti mi.”
“Zbog čega?”
“Nisam shvatila razmere tvoje povrede.” Pogledala je njegovu nogu,
a zatim žurno podigla pogled. “Nisam znala da je toliko teška.” Ućutala
je pa nastavila divlje da se koprca. “Nisam ni pomislila. Nisam zapravo o
tome ni razmišljala. Ne nakon poljupca na plaži. Pretpostavila sam...
Molim te, hajde da promenimo temu. Zar ne vidiš da sam se načisto
postidela?”
~ 181 ~
 Konačno je shvatio. Prišao joj je i stao na nekoliko centimetara od
nje. Odložio je štap u stranu i obema rukama obuhvatio njeno lice.
“Želeo bih da nešto razjasnim”, rekao je. “Donekle sam oštećen, ali
šteta nije toliko velika.”
“O, razumem.” S mukom je progutala pljuvačku i drhtavo se
nasmešila. “Strašno mi je milo.”
“I meni. I nikada mi nije bilo milije nego sada.”
Krenuo je da joj se približava pružajući joj priliku da se izvuče. Nije
se povukla. Zgrabila ga je za ramena obema rukama kao da želi da se
zadrži da ne padne.
“Olivere”, prošaputala je, “ovo verovatno nije dobra ideja.”
“Zašto?”
“Ne znam”, priznala je.
A zatim je, u naletu vreline i strasti, pustila njegova ramena i
obavila ruke oko njegovog vrata i poljubila ga sa vrtoglavom žestinom,
kao da ga želi - žudi za njim - više nego bilo šta na svetu.
Kao da ga je želela isto koliko i on nju.
Vatra ja buktala u njemu; vrela, žestoka, vatra koja je izazivala
previranje u duši. Led koji je oko njega stvarao štit u poslednje dve
godine, otopio se. Glečer je postao lavina požude.
Večna tama u skladišnom kontejneru pretvorila se u skriveni svet
stvoren da poželi dobrodošlicu ljubavnicima.
Magija, pomislio je Oliver. Prava.
Spustili su se na ceradu koju je svukao sa jednog ogledala. “
Olivere”, rekla je Ajrin.
Njegovo ime bilo je zadihani šapat na njenim usnama, ispunjen
čuđenjem i iznenađenjem.
Nije ni pokušao da progovori jer je znao da će ono što kaže biti
nepovezano. Zato ju je ponovo poljubio, upijajući njenu vrelinu i slast.
A zatim je počeo da petlja oko svoje odeće. I čitava večnost je prošla
dok se borio sa kopčom njenog svilenog brusthaltera. Novi talas gladi ga
je preplavio kad je konačno rukama dotakao lepe nežne obline njenih
grudi. Poljubio je jedan čvrsti napeti vrh. Ispustila je nežan očajnički
zvuk, izvila se prema njemu i zarila nokte u njegova leđa.
Otkopčao je pantalone i spustio ih na kukove. Izula se, a zatim
svukla pantalone i ostala u donjem vešu.

~ 182 ~
 Krenula je da otkopčava njegovu košulju, ali prsti su joj drhtali.
Izgubio je strpljenje, pa se podigao u sedeći položaj taman toliko da se
otarasi cipela i pantalona.
Nosio je bokserice, novu vrstu muškog donjeg veša. Nisu uspele da
sakriju njegovu krutu erekciju. Ali Ajrin je pružila ruku da dotakne
užasni ožiljak na njegovoj butini, ne deo njegovog tela koji je bolno
čeznuo za dodirom njenih prstiju.
“Mogao si poginuti”, rekla je. Zvučala je ošamućeno. “Mislim,
pretpostavljala sam da je tvoja rana strašna, ali nisam bila svesna...”
Zapanjeno saosećanje u njenom glasu ga je izluđivalo.
Uzeo je njenu ruku i svesno je pomerio s ožiljka na prednji deo
svojih bokserica navodeći je da spozna njegovu potrebu.
“Mogao sam da poginem, ali, eto, nisam”, rekao je. “ A sada, ako
nemaš ništa protiv, ja bih radije da se pozabavimo nekom zanimljivijom
temom.”
Trepnula je pa neodlučno sklopila dlan oko njega. Istraživala ga je
oprezno, pažljivo, kao da nije sigurna u sebe. Zastenjao je.
Žurno je povukla ruku.
“Zar sam pogrešila?”, upitala je uplašeno,
“Ajrin”, procedio je kroz stegnute zube. “Radila si ovo i pre, zar ne?”
“Da, nekoliko puta, ali mislim da nisam naročito dobra u tome.”
“Onesvestiću se.”
“Molim?” Užasnuto je sela. “Lezi.”
“Ležim.”
“Da ti donesem hladan oblog.”
“Mislim da mi neće pomoći.”
“Da li ti je potreban lekar?” Posegnula je za bluzom.
“Ne treba mi lekar.” Ponovo je zarobio njenu ruku i spustio je nežno
na svoje grudi. “Potrebna si mi ti. Reci mi, šta nije bilo u redu kad si ovo
pokušala pre?”
“Bio je lažljivo neverno kopile.”
“To sve objašnjava.”
“Ispostavilo se da nisam bila prva sekretarica u istoriji modernog
poslovanja koja je napravila budalu od sebe sa svojim šefom.”

~ 183 ~
 “Kapiram.” Obuhvatio je njeno lice dlanovima. “Želim da ovo bude
posebno za tebe.”
“Veruj mi, i jeste posebno”, rekla je.
Poljubila ga je i on se izgubio. Požuda mu je zagrejala čula i jedino o
čemu je mogao da razmišlja bilo je uranjanje u njeno meko podatno
telo.
Okruženje teško da je bilo romantično, ali nešto mu je išlo u prilog -
bio je veoma vešt sa rukama.
Kad je dostigla vrhunac, zadihana i uzdrhtala u njegovom naručju,
tek tada je prodro u nju.
Glasno je udahnula, obmotala se oko njega i stegla ga svom snagom.
Oslobođenje ga je silovito potreslo i odnelo sa sobom spoljni svet i
skladište i prošlost - bar na trenutak.
Magija.

~ 184 ~
 Trideset osmo poglavlje

Luter Pel je naslonio podlakticu na šank i zamislio se nad

epohalnom vešću koju mu je Vili teatralno upravo saopštila prigušenim
glasom, kako i priliči takvoj jednoj objavi.
“Odveo je gospođicu Glason u skladišni kontejner?”, upitao je Luter.
“Jesi li sigurna?”
“Čula iz Henkovih usta.” Vili je glancala čašu za vino belim ubrusom.
“A Henku je rekao baštovan, koji je svojim očima video šefa kako
otključava vrata.”
Luter je tiho zviznuo. “To je, bogami, važna vest.”
Vili je podigla obrve. “Štaviše, još su tamo, ako je verovati Henku.
Kaže da su unutra skoro čitav sat.”
“Očigledno je gospođica Glason veoma zainteresovana za rekvizite
izvesnog mađioničara.”
“Ako mene pitaš, najfascinantnije u svemu je što je izvesni
mađioničar oran da gospođici Glason pokaže svoje rekvizite.”
“U pravu si”, rekao je Luter. “Zapravo, ne mogu da se setim da je
dotični mađioničar ikada odveo neku damu u taj skladišni kontejner u
privatni obilazak.”
“Ni ja.” Vili je stavila čašu u držač iznad glave. “Čuo si šta se desilo u
skladištu prošle noći?”
“Čitav grad priča o tome.”
Vili se nasmešila. “Šef je tražio da mu donesu led. Rik mu je odneo
led. Šef je objasnio šta se desilo u skladištu. Rik je ispričao osoblju u
kuhinji, a oni su preneli priču čistačima i obezbeđenju, i priča je za tren
oka obišla grad.”
“Mali grad”, podsetio ju je Luter.
~ 185 ~
 Popio je gutljaj kisele vode koju mu je Vili nasula i zamislio se nad
značajem onoga što je čuo. Jedno je bilo jasno: Ajrin Glason je bila
drugačija, ne samo zato što je odbila da ostavi Olivera u zapaljenoj
zgradi.
Nije da Oliver nije voleo žene. U Rajski klub je dovodio dame i
upustio se u nekoliko kratkih diskretnih afera nakon što je stigao u
Plamenu uvalu.
Ali Ajrin Glason je bila drugačija, razmišljao je Luter.
Njih dvojica su se upoznali kad je Oliver kupio hotel. Uprkos razlici
u godinama, postali su prijatelji. Luter je smatrao da je to zato što su
jedan u drugom prepoznali srodnu dušu - ili možda samo još jednu dušu
koja se izgubila idući istim putem. To je ono kad želite da vam ta duša
čuva leđa u tuči u baru. To je duša kojoj možete poveriti tajne.
Obojica su bili oštećeni kad su stigli u Plamenu uvalu. Obojica su
počeli iznova u gradu koji je podsticao kretanje iznova. Svaki je vesto
skrivao gubitak, ali nijedan nije pokušavao da se pretvara pred drugim
da gubitka nije bilo. Možda ih je to zbližilo.
“Čini se da je privatni obilazak završen”, rekla je Vili pogledavši
preko Luterovog ramena. “Stiže šef. Sâm je. Pitam se šta se desilo
gospođici Glason?”
“Pretpostavimo da je nije ostavio u skladišnom kontejneru.”
“Verovatno je to ispravna pretpostavka.”
Luter se okrenuo na barskoj stolici za četvrtinu kruga i posmatrao
Olivera kako mu se približava kroz neveliku gužvu u baru.
“Čini mi se da Vorda bolesna noga ne muči kao inače”, rekao je.
“Verujem da si u pravu”, rekla je Vdi.
Oliver je bio obučen, ali mu je kragna košulje bila raskopčana, a
kosa mu je izgledala kao da ju je očešljao prstima. Osim toga, bio je
dobro raspoložen, što je bila retkost.
“Dobar dan, šefe”, rekla je Vili. “Mogu li te nečim poslužiti?”
“Ne, hvala”, rekao je Oliver. Pogledao je Lutera. “Rekli su mi na
recepciji da si ovde. Hajdemo u vilu. Tamo ćemo razgovarati.”
Oliver se okrenuo.
Luter je ustao. “Gde je gospođica Glason?”
“U vili” rekao je Oliver. “Rekla je da želi da se malo osveži.”

~ 186 ~
 Luter je pogledao Vili. Ona se iznenada posvetila glancanju već
izuzetno sjajnog šanka.
“Čuo sam da si odveo gospođicu Glason da vidi tvoje stare
rekvizite”, rekao je Luter.
Oliver je blago skupio oči. “Glas se brzo širi hotelom.”
“Mogu da razumem zašto je gospođica Glason poželela da se
osveži”, rekao je Luter.
“Zaista?”, rekao je Oliver ravno.
“Ti stari rekviziti već dugo stoje u tom skladištu. Verovatno se na
njima nahvatala prašina pošto dugo nisu upotrebljavani.”

~ 187 ~
 Trideset deveto poglavlje

Ajrin je čula Olivera i Lutera kako stižu baš kad je završila češljanje.
Nanela je karmin i pogledala se u ogledalu. Osećala se veoma veselo i
pomislila je kako izgleda neobično vedro i živahno za ženu koja se
upravo upustila u vreli znoj avi seks u skladišnom kontejneru.
Možda i nije trebalo da bude onako oprezna nakon katastrofe sa
Bredlijem Torpom, pomislila je. Život je kratak. A seks - bar onaj koji je
upravo iskusila - bio je okrepljujući. Žena ima pravo da ugrabi dobre
stvari kad joj se ponude. Možda je trebalo da iskoristi prilike koje su joj
se nudile one godine koju je provela u bajkovitom svetu Helen Spenser.
Ipak, bila je sigurna da bi se pokajala zbog veze sa nekim
šarmantnim uglađenim gospodinom, kakve je tada srela. Za početak,
većina je bila umorna, bilo im je dosadno i nisu imali nikakve principe.
Pili su previše. Suviše se zabavljali. Često su bili bezosećajni, pa čak i
otvoreno okrutni prema onima koje su smatrali nižima od sebe. Živeli
su za površne zabave, pa je i zavođenje lične sekretarice Helen Spenser
za njih predstavljalo neku vrstu razonode.
Ali sa Oliverom je sve bilo drugačije.
Uhvatila je ivicu stojećeg umivaonika obema rukama i zagledala se
u svoj odraz u ogledalu u potrazi za objašnjenjem. Možda je epizoda u
skladišnom kontejneru bila tako snažna i tako bremenita značenjem jer
su zajedno prošli kroz opasnost. To iskustvo je verovatno stvorilo neku
vezu između njih.
Ako je tako, mora da prihvati i činjenicu da je ta veza verovatno
privremena. Ali bila je stvarna, što je đavolski više od onoga što je
mogla da kaže za vezu sa Bredlijem Torpom. I Bredli je bio lažljivo
neverno kopile.

~ 188 ~
 Okrenula se od ogledala i izašla u hodnik, pa sišla niz stepenice.
Oliver i Luter su sedeli na terasi, u senci. Ustali su kad su je ugledali.
Luter joj se nasmešio. Osmeh je delovao iskreno, ali bilo je nečeg
čudnog u njegovom pogledu, pomislila je. Kao da je bio zadovoljan onim
što je video. Ali to nije imalo smisla. Jedva ju je poznavao.
“Gospođice Glason”, rekao je. “Zadovoljstvo mi je što vas ponovo
vidim.”
Nasmešila se i sela. “Mislila sam da smo se dogovorili da ćete me
zvati Ajrin.”
“Odista, jesmo.” Luter je seo. Pogled njegovih tamnih očiju je postao
oštriji. “Recite mi šta se dešava.”
“Stvari su se zakomplikovale”, rekao je Oliver. “Potrebna nam je
pomoć.”
“Koliko su se zakomplikovale?”, upitao je Luter.
“Mislimo da je ubica došao za Ajrin u Plamenu uvalu.”
Luter je podigao obrve. “Onaj koji je ubio Gloriju Mejdand i Dejzi
Dženings?”
“Drugi”, rekao je Oliver. “I, ako smo u pravu, mnogo opasniji.”
“Zašto je opasniji?”
“Ako sam ga dobro pročitao, on je profesionalac koji uživa u svom
poslu.”

~ 189 ~
 Četrdeseto poglavlje

Te noći su večerali u restoranu hotela. Prostorija je bila krcata, ali

su ih, čim su ušli, smestili u intimni separe na balkonu.
To mesto im je obezbeđivalo izvesnu dozu privatnosti, istovremeno
im pružajući širok pogled na parter restorana. Bilo je to, razmišljala je
Ajrin, kao da sede u loži u pozorištu. Iz njene perspektive, trpezarija je
bila pozornica, osvetljena svećama. Svetlucao je kristal, uglačano srebro
i glamurozno odeveni ljudi.
Oliverov martini i Ajrinina ružičasta dama pojavili su se na
poslužavniku na kom se nalazilo predjelo - jastog, kanapei, masline i
kavijar.
“Pretpostavljam da je ovo tvoj lični separe?” upitala je Ajrin.
“Volim da držim goste na oku, a pogled odavde je odličan”, rekao je
Oliver. “Većina ljudi koja odseda u hotelu večera ovde čak i ako
namerava da izađe u neki od lokalnih klubova kasnije u toku večeri.
Mogu da nabavim spisak ljudi koji nemaju rezervacije u restoranu
večeras i koji večeraju u sobi. Ali spreman sam da se opkladim da naše
čudovište smatra da nema razloga da se krije.”
“Zašto si tako siguran da je u tvom hotelu?”
“Tebe lovi, a ti si ovde.”
“Nemoj da se vređaš, ali tvoj razlog je prilično jeziv. Zar zaista
misliš da možeš da ga primetiš?”
“Ako je ovde, mogu. Umem dobro da čitam ljude u publici, Ajrin.
Nije to tako teško kad naučiš da primećuješ znakove.
“Kako to radiš?”

~ 190 ~
 “Kao i većina iluzija, veoma je jednostavno”, rekao je Oliver. “Pustiš
da ti subjekat sve kaže.”
“I to pali?”
“Šta misliš kako vidovnjaci, proročice i medijumi zarađuju za
život?”
“Oduvek sam mislila da su ljudi koji tvrde da su vidoviti
prevaranti.”
“I jesu. Ali ne bi opstali u poslu da nisu uverljivi.”
“Ti si mađioničar”, rekla je, “nisi prorok, ni vidovnjak, ni medijum.
Nisi varao ljude i navodio ih da pomisle kako možeš da im prorekneš
budućnost ili da im omogućiš da razgovaraju sa svojim pokojnicima.”
Bio je iznenađen njenim gnevom.
“Hvala ti”, rekao je. “Volim da mislim kako postoji razlika između
mog hladnog čitanja i onoga što rade varalice, ali drugačije je jedino to
što moja publika zna da je sve gluma - samo lukav trik. I čisto da se zna,
nikada se nisam pretvarao da razgovaram sa mrtvima.”
“Naravno da nisi. Ljudi su to mogli ozbiljno da shvate. Mnogo ljudi
veruje u duše. Ne treba da snosiš odgovornost za nečije ubeđenje da je
razgovarao sa mrtvima. To bi bilo okrutno.”
Malčice ga je zabavljala sigurnost u njenom glasu.
“Bio sam mađioničar, ne prevarant”, rekao je. “Ali kao što sam ti
rekao, mnoge tehnike su nam zajedničke.”
“Dakle, šta vidiš kad pogledaš svoju publiku večeras?”
Prešao je pogledom preko trpezarije. “Mnogo ljudi sa previše novca
i slobodnog vremena. Mnogo ljudi koji očajnički pokušavaju da se
zabave. Mnogo ljudi koji se pretvaraju da su neko drugi, bar večeras. Ali
ovde-onde vidim ljude koji iskreno žele da su negde drugde.”
“Ih sa nekim drugim?”
“O, da”, rekao je Oliver. “Mnogo je takvih ljudi. Takođe vidim neke
koji pokušavaju da krenu iznova.”
“Na primer?”
Oliver je uzeo gutljaj martinija i neobavezno nakrivio glavu prema
jednom separeu u prizemlju.
“Vidiš li one dve žene što sede zajedno u uglu?”
Ajrin je pratila njegov pogled i primetila atraktivnu plavušu u
haljini boje zlata sa dubokim opuštenim izrezom. S njom je bila brineta

~ 191 ~
u ljubičastoj haljini. Obe su pde martini i prostoriju posmatrale kao
sokolovi koji odmeravaju lokalnu populaciju golubova.
“Šta s njima?”, upitala je.
“Obe su danas stigle u hotel. Provele su poslednjih šest nedelja u
Rinu na ranču za razvode3 i sada su slobodne.”
Ajrin je uzela čašu sa ružičastom damom. “Mi u tabloidima to
zovemo lečenje u Rinu.”
Ozloglašeni brzinski razvodi u Nevadi bili su sasvim jednostavni sa
zakonske tačke gledišta, i ženama su mnogo olakšavali sve, naročito beg
iz nesrećnog braka. Razvod je u drugim državama često trajao i godinu
dana duže, a zakoni su uvek bili na strani supruga.
Ali nije bilo jeftino doći do razvoda u Nevadi, razmišljala je Ajrin. Za
početak je žena morala da bude u stanju da finansira preseljenje u
Nevadu i prijavu boravka na šest nedelja. Lečenje u Rinu je sa sobom
nosilo snažan miris skandala, kao i svaki razvod. Ali nije se moglo poreći
da Nevada razvija odličan posao. Ljudi su morali nekako da ubiju vreme
dok su čekali da se završi pravna procedura, a ubijali su ga tako što su
mnogo novca trošili u hotelima, restoranima i kazinima.
“Šta sa te dve žene koje tek što su stigle iz Rina?” upitala je.
“Traže bogate muževe da zamene one kojih su se otarasile. Moj
menadžer me je obavestio da je plavuša tražila da joj daju sobu bliže
ćelavom muškarcu koji sedi za stolom sa mladom ženom u plavom koja
izgleda kao da se dosađuje. On i njegova pratilja su se zasitili jedno
drugog. Ona je bacila oko na drugog muškarca, a on traži još mlađu.”
Ajrin je trepnula pomalo šokirano.
“A ja sam mislila da mi iz tabloida imamo pomalo ciničan pogled na
ljudsku prirodu”, rekla je.
“Nisam ja došao do zaključka da bi zvezda u usponu mogla biti
ubica. Kad smo već kod cinizma.”
“Razumem šta hoćeš da kažeš. Dakle, doktore Mađioničaru, vidiš li
ubicu dole u trpezariji?”

3
Rino, Nevada, bio je nezvanična prestonica Amerike za razvode. Nevada je imala
liberalne zakone u pogledu razvoda, ali postojao je određeni vremenski period koji su
supružnici pred razvodom morali da provedu u zemlji da bi stekli pravo da se smatraju
njenim državljanima, pa time i pravo na razvod. Terminologija koja je aludirala na razvode
je bila raznovrsna, od boravka na ranču, do lečenja u Rinu. (Prim. prev.)

~ 192 ~
 Dugo je posmatrao prizor pod njima. “Ako sam u pravu, tražimo
muškarca koji je sobu u hotelu uzeo nedavno i koji putuje sâm.
Recepcija mi je dala spisak novih gostiju u Plamenoj uvali. Na njemu je
šačica imena.”
“Ali možda nije odseo ovde.”
“To je jedna nepoznanica”, priznao je Oliver.
“Verovatno si u pravu da će, bez obzira na to gde je odseo, biti sâm.
Pretpostavljam da je saputnik poslednje što je jednom ubici potrebno.”
“I dalje verujem da su velike šanse da je i ubica sa Istočne obale”,
nastavio je Oliver. “Ima specifičan akcenat i način odevanja. I bogat je.”
“Kažeš to jer je ostavio ogrlicu u Heleninom sefu?”
Oliverov osmeh je bio leden. “Običan lopov ne bi mogao da odoli
takvoj dragocenosti.”
“Mislim da shvatam kako gradiš profil čoveka koga nikada nisi
sreo.”
“Kao što sam rekao, nije to tako teško kad naučiš da obraćaš pažnju
na detalje. Barmeni to rade svaki dan. Uzmimo Vili za primer.”
“Ko je Vili?”
“Glavni barmen u hotelu. Nekada je bila moja asistentkinja.”
“Mislila sam da su barmeni većinom muškarci” Luter se nasmešio.
“Većina jeste. Vili je malo drugačija. Videćeš kad je upoznaš.”
“Ume da čita ljude kao ti?”
“Ona je veoma dobra u tome. A dobar je i moj konsijerž, gospodin
Fontejn. Ali dosta o našem problemu. Bio je ovo veoma dug dan i gladan
sam.”
“I ja sam”, rekla je Ajrin iznenada. “Preporučujem biserne školjke.”
“Nikada ih nisam probala”, rekla je. “Dobro došla u Kaliforniju.”

~ 193 ~
 Četrdeset prvo poglavlje

Dva sata kasnije prošli su kroz ulazna vrata vile Casa del Mar. Oliver
je imao spisak gostiju - uglavnom su na njemu bili muškarci, ali bilo je i
žena - koji su mu zbog nečega privukli pažnju. Kad bi mu bilo potrebno
ime, konobar bi se raspitao kod šefa sale.
Ajrin se toliko zanela sastavljanjem spiska - tražila je da joj Oliver
objasni zašto je odabrao baš te goste u prostoriji punoj ljudi - da nije
brinula šta će biti posle večere. Pomislila je da su ružičasta dama i belo
vino koje je posluženo sa školjkama imali neke veze s njenom
nesposobnošću da razmišlja.
Problem je bio u tome što se ona i Oliver nisu dogovorili gde će
spavati. To nije tema koju dama treba da pokreće, bar ne u otmenoj
trpezariji.
Iznenada ju je obuzela velika nelagoda. Obilazak kontejnera sa
rekvizitima okrenuo je njen svet naopačke.
Kako nije mogla da se seti šta drugo da radi, zastala je u podnožju
stepeništa, spustila jednu ruku na gelender i uputila Oliveru, bar se tako
nadala, pribran graciozan osmeh.
“Hvala na divnoj večeri”, rekla je. “Premda smo većim delom pričali
o ubici.”
“Da se ne kaže da ne umem da zabavim damu.”
Njegov zajedljiv ton ju je uznemirio. Sklonila je ruku sa gelendera i
pomilovala ga po licu.
“Nisam sigurna šta da kažem u ovom trenutku”, rekla je.
Uzeo je njenu ruku i poljubio joj dlan. Kad ju je pogledao, videla je
razornu iskrenost u njegovom inače nedokučivom pogledu.

~ 194 ~
 “Ni ja nisam siguran šta da kažem”, rekao je. “Ali znam Šta želim da
kažem.”
Iznenada je ostala bez daha. “Šta?”
“Molim te, nemoj ići na sprat. Molim te, reci da ćeš poći sa mnom u
moju spavaću sobu.”
“Hoću”, rekla je. Prešla je usnama ovlaš preko njegovih. “Hoću.”

~ 195 ~
 Četrdeset drugo poglavlje

Luter je sledećeg jutra stigao baš kad su Ajrin i Oliver završavali

doručak na terasi. Oliver mu je pokazao da sedne. Ajrin mu je nasula
šolju kafe.
“Imam vesti”, rekao je Luter.
“Dobre ili loše?”, upitala je Ajrin.
“Samo vesti”, rekao je Luter. “Stupio sam u kontakt s nekim ljudima
koje poznajem na istoku. Nema nikakvog napretka u slučaju ubistva
Helen Spenser. Zvanično, istraga je otvorena. Ali moj doušnik mi je
rekao da je policija, nezvanično, odustala. Zaključili su da je to ili
nasumični zločin koji je počinio neki poremećeni pojedinac - verovatno
beskućnik - ili lična sekretarica koja je nestala.”
Ajrin je zadržala dah. “Znači ništa nisu pronašli i ja sam i dalje
osumnjičena.”
“Ako ti je za utehu, mislim da policija naginje teoriji da je zločin
počinio poremećeni beskućnik”, rekao je Luter.
“Zašto?”, upitala je Ajrin.
Oliver ju je pogledao. “Verovatno zbog ogrlice.”
“Da”, rekao je Luter. “Veruju da sekretarica nije bila luda. A
domaćica i batler su rekli da je bila školovani profesionalac. Da je ona
ubila svoju poslodavku, zločin bi verovatno počinila da bi uzela nešto
dragoceno.”
“Kao što je ogrlica”, zaključio je Oliver. “Ima li napretka u tom
pogledu?”
“Kako su novine izvestile, ogrlica je bila izuzetno skupa i nestala je
iz hotelskog sefa u Londonu nešto pre nego što je Helen Spenser
ubijena.”

~ 196 ~
 Ajrin je stegla naslon za ruke na stolici od ratana. “Gospođica
Spenser je bila u Londonu tri nedelje pre nego što je ubijena.”
Luter je podigao obrve. “Tvoja poslodavka je često putovala u
inostranstvo, imala je stan na Menhetnu.”
“Tako je”, rekla je Ajrin. Mučnina joj je stegla stomak. “Ja sam joj
rezervisala karte i planirala putovanja. Ponekad sam išla s njom.”
“Spenserova je uvek odsedala u najboljim hotelima, zar ne?”,
nastavio je Luter. “Išla je na prijeme u kuće bogatih.”
Ajrin se zaledila. “Šta želiš da kažeš?”
Oliver je pogledao Lutera značajno. “Misliš da je Helen Spenser bila
lopov?”
Luter je slegao ramenima. “To bi mnogo toga objasnilo.”
Ajrin ga je gledala ošamućeno. “Ne mogu da verujem.”
“Ima smisla”, rekao je Oliver. “Verovatno je naletela na Atertonovu
svesku kad je provalila u sef tražeći nakit. Posumnjala je da je sveska
dragocena. Zašto bi inače bila u hotelskom sefu?”
“Mislim da je to najrazboritiji način da se objasni kako je
Spenserova došla do sveske”, rekao je Luter. “Moguće je da je bila
profesionalni špijun koji je plaćen da ukrade svesku, ali mislim da je
verovatnije da je bila lopov kome se posrećdo kad je ukrala Atertonove
beleške.”
“Nebesa.” Ajrin je ošamućeno odmahnula glavom. “Zivela sam u
njenoj kući gotovo celu godinu. Kako sam mogla da ne naslutim istinu?
Mislila sam da mi je prijatelj.”
“Čini se da ti i jeste bila prijatelj”, rekao je Oliver tiho. “Pred kraj je
verovatno počela da shvata da sveska nije samo dragocena već i opasna.
Dala je sve od sebe da te zaštiti u slučaju da joj se nešto desi.”
Ajrin se setila poruke ispisane krvlju na tapetama sa srebrnom
reljefnom šarom. Beži.
“Da”, prošaputala je.
Luter ju je pogledao. “Da li se Spenserova sastajala s nekim u
danima pre nego što je ubijena?”
“Ne znam”, rekla je Ajrin. “Tek što se vratila iz Evrope. Išla je sama.
Ja sam ostala u stanu u Njujorku. Telegramom iz Londona mi je poslala
datum kad će njen brod da pristane. Trebalo je da je čekam na doku.
Nameravale smo zajedno da se odvezemo do kuće na selu. Ali
informacije u telegramu su bile pogrešne. Gospođica Spenser nije bila
~ 197 ~
na tom brodu. Saznala sam da se vratila dva dana ranije. Sigurno je
otišla pravo u kuću na selu.”
“A ipak je znala da je čekaš u Njujorku”, rekao je Oliver.
“Da”, rekla je Ajrin. “Nisam samo ja dobila pogrešne informacije. I
domaćica i batler su očekivali gospođicu Spenser dva dana kasnije.
Mislim da je očigledno da nas je namerno obmanula. 2elela je da neko
vreme provede sama u kući na selu.”
“Možda joj je bilo potrebno vreme da pronađe kupca za svesku”,
rekao je Oliver.
Ajrin ga je pogledala. “I da se nađe sa svojim novim ljubavnikom.
On ju je ubio zbog sveske.”
“Tako se čini”, rekao je Luter. “Zašto si odlučila da odeš do njene
kuće na selu te večeri?”
“Kad sam saznala da je stigla brodom koji je pristao dva dana
ranije, bila sam van sebe”, rekla je Ajrin. “Nisam mogla da je pronađem
u Njujorku. Niko od prijatelja je nije video. Pozvala sam kuću na selu, ali
niko se nije javljao. Plašila sam se da je sama i da se možda razbolela, da
je pala niz stepenice. Tada je već bilo prilično kasno. Put do kuće na selu
je dug, a ja sam se dodatno zadržala jer je most bio zatvoren zbog
obilnih padavina. Stigla sam tek oko ponoći.”
“Znači, sela si u automobil i vozila se sve do vile, iako si znala da
moraš voziti planinskim putem noću”, zaključio je Luter.
Ajrin ga je pogledala. “Gospođica Spenser je bila veoma dobra
prema meni. Uradila bih sve za nju. Da sam samo stigla nekoliko sati
ranije...”
“Da jesi, i ti bi verovatno bila mrtva”, rekao je Luter.
Ajrin je duboko udahnula. “Da, ne prestajem da razmišljam o tome
otkako sam pronašla Helen ino telo.”
Oliver joj je stegao ruku. “Bila si sama te noći. Sada nisi.”

Telefon je zazvonio nedugo nakon toga, kad se Luter spremao da

napusti vilu.
“Sačekaj”, rekao je Oliver. “To bi mogao biti Brandon sa vestima o
Springeru.”
Zgrabio je štap i nestao u vili. Ajrin je ostala na terasi sa Luterom.

~ 198 ~
 “Znam da si še u ovaj haos upleo zato što si Oliverov prijatelj”, rekla
je iskreno, “ne zbog mene. Ali želim da znaš koliko cenim tvoju pomoć.
Izvinila bih se što sam donela toliko problema u Plamenu uvalu, ali to ne
bi bilo ni od kakve koristi. Mogu samo da ti kažem da nisam znala da će
situacija postati ovako opasna.”
Luter je popio poslednji gutljaj kafe i spustio solju na tanjirić.
“Istina je da si unela malo života u ovaj naš gradić. Ali nema potrebe da
se izvinjavaš. Zapravo, ja tebi dugujem zahvalnost.”
Zbunjeno ga je pogledala. “Za šta, zaboga?”
Uputio joj je nedokučiv osmeh. “Oliver i ja povremeno utonemo u
dosadu.”
“Teško mi je da poverujem u to. Vodite veoma velike poslove.
Sigurna sam da vam pažnju zaokupljaju vaši različiti finansijski
interesi.”
“Istina je da nam naši poslovi oduzimaju mnogo vremena. Ali
planiranje budžeta je postalo rutina.”
“Ubistvo i nije neki lek za dosadu.”
Luter se nasmejao. “Kad živiš u malom gradu kao što je Plamena
uvala, ne možeš biti mnogo izbirljiv po pitanju razonode.”
“Sada me zadirkuješ.”
“Uhvatila si me. Ali čini se da mnogo dobrog činiš za mog prijatelja
Olivera, pa sam voljan da ti progledam kroz prste.”
“Kako možeš to da kažeš? Umalo da pogine zbog mene pre neko
veće.”
“Da, pa, nemoj pogrešno da me shvatiš, drago mi je što se to nije
desilo. Poznajem mnogo ljudi, ali Oliver je jedan od retkih koje mogu da
nazovem prijateljem, jedan od malobrojnih kojima verujem.”
“Gospodine Pel...”
“Luter.”
“Luteru, ovo nije šala.”
“Verovatno nije”, složio se. “Ali vidiš, vest o onome što se desdo u
skladištu je obišla grad.”
“Onda znaš da je Oliver mogao da izgori u požaru i da je jedan od
one dvojice na motociklima mogao da ga ubije.”

~ 199 ~
 “Ono što ja znam”, rekao je Luter, “jeste da si ti izlazila iz zapaljene
zgrade kad je Oliver izgubio ravnotežu i pao. Vratila si se da mu
pomogneš.”
“Pa, naravno da jesam. Ja sam kriva što se uopšte našao u
opasnosti. A i čovek ne ostavlja svog partnera.”
“Ne”, rekao je Luter. “Ne ostavlja ga. Ali ne razumeju to svi. Vratila
si se da pomogneš mom prijatelju. Meni je samo to važno.”
Posmatrala ga je. “Zaista brineš za njega, zar ne?”
“Ponekad”, rekao je Luter. “Ume da ode onim svojim nabudženim
kordom na prazan auto-put i vozi brzo. Mislim da tako ublažava bol.”
“Bol stare povrede?”
“To je najmanji bol koji njega muči”, rekao je Luter. “Izgubio je on
nešto mnogo dragocenije od unosne karijere kad je umalo stradao na
pozornici. Ali to treba on da ti ispriča.”
“Mislim da ga ti odlično razumeš”, rekla je Ajrin. “Pretpostavljam da
je to zato što si i ti iskusio pravi bol. Rekao si da Oliver bol ublažava
brzom vožnjom. Čime ga ti ublažavaš?”
Ugao Luterove usne se trznuo dajuči joj do znanja da ga ovo pitanje
zabavlja. “Veoma si pronicljiva. Imaću to na umu.”
“Slikaš”, bila je sigurna da je njen zaključak tačan. “Tako se nosiš sa
bolom, zar ne?”
Luter je skupio oči. Razgovor mu izgleda više nije prijao. “Kao što
sam rekao, veoma si pronicljiva.”
Oliver se pojavio iz dnevne sobe pre nego što je Ajrin stigla još
nešto da kaže.
“To je bio Brandon” rekao je Oliver. “Springer je pušten iz bolnice
jutros. Otprilike dvadeset minuta kasnije su ga strpali u gradski zatvor.
Nedugo nakon toga stigao je neki ugledni advokat iz Los Anđelesa i
izveo ga uz kauciju.”
“Ko je poslao advokata?”, upitao je Luter. “Sumnjam da tip kao što
je Springer ima toliki novac.”
“Brandon pretpostavlja da je advokata platio Holivud Mak ili
studijski problem-majstor, Erni Ogden”, rekao je Oliver.
“Znači da dokazani piroman jurca slobodno Plamenom uvalom?”,
upitala je Ajrin. “To je nečuveno.”

~ 200 ~
 Oliver ju je pogledao. “Brandon je rekao da je jedina dobra vest što
je Springer poslednji put viđen kako kupuje voznu kartu za Los
Anđeles.”

~ 201 ~
 Četrdeset treće poglavlje

Grejam Enrajt je snažno stegao telefonsku slušalicu. “Kako to,

dođavola, misliš, igrao si tenis kad sam te zvao? Nisam te poslao u
Kaliforniju na odmor. Treba da radiš.”
“Smiri se”, rekao je Džulijan, čiji je glas preko telefona zvučao
udaljeno i izmenjeno, pomalo promuklo. “Radim. Imam plan, a Nik
Tremejn je ključni element tog plana. Sve je pod kontrolom.”
“Koliko nameravaš da se zadržiš?”
“Situacija se malo zakomplikovala.”
Grejam je dobovao prstima po stolu. “Kako?”
“Temeljno sam pretresao stan Glasonove u Los Anđelesu. Nije bilo
ni traga od sveske. Zanimljivo je što je neko bio u stanu pre mene -
mislim da su ljudi iz studija. Ali sumnjam da su pronašli svesku. I da
jesu, siledžije ne znaju koliko vredi. Siguran sam da ju je donela u
Plamenu uvalu. Rečeno mi je da je odsela u jednom pansionu, ali sada je
gost u Vordovoj privatnoj vili.”
“Ko je Vord?”
“Bivši mađioničar. Ne naročito dobar, po svemu sudeći. Gotovo je
poginuo na poslednjem nastupu.”
“Da li ti to pričaš o Oliveru Vordu?”
“Da. Jesi li ga gledao?”
“Ne, ali sećam se naslova nakon što je umalo poginuo na pozornici.
Kakva on veze ima sa situacijom?”
“On je vlasnik hotela Plamena uvala. Ana Haris - sada se zove Ajrin
Glason - uselila se kod njega vrlo brzo nakon što je stigla u Plamenu
uvalu.

~ 202 ~
 Mislim da se nada da će joj on pomoći da nađe kupca za svesku.
Vord je prijatelj sa vlasnikom lokalnog noćnog kluba, Luterom Pelom.
Pel je povezan sa mafijom.” .
“Misliš da Vord i Harisova ili Glasonova, ili kako li se već zove, rade
zajedno?”
“Glasonova možda misli da su partneri, ali veća je verovatnoća da
se on sprema da je prevari. To jedino ima smisla. Ne znam zašto bi inače
spavao sa kolumnistkinjom jeftinog holivudskog tabloida. Moram da
idem. Treba da razgovaram sa konsijeržom hotela jer želim da
rezervišem restoran za večeras.”
“Dođavola, šta je sa projektom? Mislio sam da sam ti jasno stavio do
znanja da je ugled firme Enrajt i Enrajt na kocki. Naš posao počiva na
dva temelja: potpunoj diskreciji i uspešnom obavljanju posla.
Spremamo se da zakoračimo na globalno tržište. Ovako težak neuspeh
će naneti ozbiljnu štetu firmi.”
“Obaviću posao za nekoliko dana. Moram da idem. Javiću ti se čim
budem imao svesku.” Veza se prekinula.
Grejam je, iznerviran, spustio slušalicu i ustao. Prišao je prozoru
kancelarije i zagledao se u prepune ulice Menhetna daleko ispod sebe.
Njegov sin je bio talentovan i ambiciozan. I posedovao je surove
instinkte i inteligenciju koji su bih potrebni da bi preuzeo kormilo firme.
Ali nije mogla da se porekne činjenica da mu se od kolevke ugađalo. A
rezultat je bio razmažen i impulsivan mladić.
Nije bilo važno što je bio razmažen. Enrajtovi su se uvek kretali u
bogatim krugovima društvene elite. Džulijana je oblikovao njegov odgoj.
Bilo je i prirodno da se navikne na privilegije i luksuz.
Impulsivnost je brinula Grejama. Ta crta se kod Džulijana videla još
kad je bio beba, ali postajala je sve izraženija. Možda je to bila posledica
niza uspeha koje je postigao, pomislio je Grejam. Kad čovek navikne da
ubija i svaki put se izvuče, sasvim je očekivano da počne sebe da smatra
nepobedivim.
Džulijan je morao da nauči da vlada sobom. Morao je da sazri. Ali
biće mnogo prilika u budućnosti da ga usmeravaju i oblikuju da bi
ispunio svoju sudbinu.
Ali najpre ono najvažnije. Apsolutni je imperativ bio da pronađe
svesku i ukloni ženu koja se predstavljala kao Ajrin Glason.

~ 203 ~
 Misli mu je prekinulo zujanje koje je dopiralo sa stola. Prišao je i
pritisnuo dugme.
“Da, gospođice Kirk?”
“Gospodin Dafild je došao, gospodine. Želi da razgovara o svom
testamentu.”
“Hvala, gospođice Kirk. Pošaljite ga unutra, molim vas.”
Rejna Kirk je otvorila vrata i uvela Dafilda. Bio je krhak čovek u
ranim osamdesetim, koji je postajao sve senilniji - klijent kakve je
Grejam pažljivo birao da bi održao fasadu legitimnosti i ugleda firme.
Upravo su mu Dafild i njemu slični nesvesno obezbedili pristup
određenim krugovima i - što je najvažnije - poverljivim informacijama
koje su se tako često pokazale korisnim po pravi posao firme Enrajt i
Enrajt.
Rejna je uzela Dafilda podruku i dopratila ga do fotelje za klijente.
“Hvala vam, mlada damo”, zasmejao se Dafild.
Rejna se nasmešila, učtivo ignorišući pohotljiv osmeh na licu starca.
“Nema na čemu, gospodine Dafild.” Povukla se i pogledala u Grejama.
“Da li vam je još nešto potrebno, gospodine?”
“To je sve za sada, gospođice Kirk”, rekao je Grejam.
“Razumem, gospodine.”
Rejna je izašla. I zatvorila vrata za sobom.
Grejam je potisnuo tihi uzdah. Rejna Kirk je još jedan problem koji
će uskoro morati da reši. Videla je suviše šifrovanih telegrama, čula
suviše razgovora, rezervisala suviše soba za Džulijana, zabeležila
previše neobičnih finansijskih transakcija.
U poslednje vreme je Grejam sumnjao da prisluškuje njegove
telefonske razgovore.
Nije bilo sumnje da je došlo vreme da otpusti Rejnu Kirk. Neće biti
prva lična sekretarica koju je morao da otpusti, pomislio je. To je značilo
da će uskoro tražiti novu ženu za taj posao.
Uvek je menjanje sposobne sekretarice jednako sposobnom ženom
koja nema porodicu predstavljalo izazov. Pridržavao se pravila koje je
njegov otac ustanovio. Trudio se da njegove lične sekretarice uvek budu
neudate žene određenih godina i da nemaju bliske rodbine. Rođaci su
umeli da prave probleme kad dođe vreme da se sekretarica ukloni. A
pre ili kasnije svaka je morala biti otpuštena.

~ 204 ~
 Položaj je zahtevao da pronađe ženu koja vlada veštinama
sekretarskog posla. Morala je da bude izvrsna u kucanju na mašini,
diktiranju, računovodstvu i morala je da ima zavidne organizacione
veštine. Ali takve žene su bile inteligentne i pronicljive. Na kraju
neminovno mnogo saznaju o unosnom sporednom poslu firme.
Kad se Džulijan vrati iz Kalifornije, on će se pobrinuti za gospođicu
Kirk, baš kao što se pobrinuo i za njenu prethodnicu. Neće biti lako
zameniti Kirkovu, pomislio je Grejam. Bila je najtalentovanija
sekretarica koju je ikada unajmio. Ali direktor mora da uradi ono što je
najbolje za firmu.
Postojala je jedna prednost otpuštanja sekretarica. Bio je to odličan
način da Džulijan održava formu u baratanju sečivom.

~ 205 ~
 Četrdeset četvrto poglavlje

“Došao je gospodin O'Koner, gospodine”, rekla je Elena preko

interfona.
Oliver je pritisnuo dugme. “Dobro. Pošalji ga unutra, molim te.”
Vrata su se otvorila i Tom je ušao u kancelariju. Bio je u četrdesetim
godinama, krupan, mišićav, rumenog lica, i bio je šef obezbeđenja Šoua
neverovatnog Olivera Vorda. Nosio je uobičajenu dnevnu uniformu,
kakvu su nosili svi muškarci zaposleni kod njega: tamni sako, pantalone
i kravatu.
Odeću mu je, kao i svim zaposlenima, obezbedio hotel. Odeljenje
čišćenja ju je redovno pralo i peglalo, pa je Tom uvek dan započinjao
svež i doteran. Ali sat vremena nakon što bi stigao na posao, izgledao bi
nekako izgužvano.
Oliver se naslonio na naslon fotelje i obmotao prste oko naslona za
ruke. “Sedi, Tome. Šta si otkrio o ludom obožavaocu?”
“Ne mnogo. Zove se Henri Ouks i lud je za Nikom Tremejnom.” Tom
je spustio krupno telo u fotelju. “Ouks je odseo u motelu Obala, stigao je
dan nakon Tremejna. Svakog jutra pije kafu i jede dva pržena jajeta u
Kafeu kod Mel. Za večeru uzme kafu i sendvič od mesnog rolata.”
“Mesni rolat?”
“Za večeru uvek služe mesni rolat, tako bar kaže konobarica. Uvek
uzima dva pržena jajeta ujutru. Čini se da je Ouks čovek koji ima
ustaljene navike. Konobarica kaže da je izričit u pogledu načina
pripreme jaja i sendviča. I kaže da je jeziv.”
“Ajrin mi je to rekla. Šta radi noću?”

~ 206 ~
 “Pa, to je zanimljivo. Parker, šef obezbeđenja u Karuselu, rekao mi
je da je primetio Ouksa ispred kluba one noći kad je Tremejn tamo
proveo nekoliko sati.”
“Noći kad se Glorija Mejtland udavila u spa centru.”
“Da, Parker je rekao da je primetio Ouksa kako stoji u senkama i
posmatra ulazna vrata kluba. Parker je pomislio da je šofer ili
telohranitelj. Ali kad ga je pitao koga čeka, Ouks se samo udaljio. Više se
nije pojavljivao, koliko Parker zna.”
“Još nešto?”
“Ništa konkretno. Viđali smo takve tipove i ranije, šefe. Svakog
meseca uhvatimo nekog ćaknutog obožavaoca koji pokušava da se
uvuče u hotel.”
“Reci svim članovima osoblja - bukvalno svima: čistačicama,
kuhinjskom osoblju, baštovanima i svojim ljudima - da paze na Henrija
Ouksa. Ako ga primete, želim da me odmah obaveste.”
“Želite li da porazgovaram sa Ouksom?”, Tom je podigao obrve.
“Mogao bih mu dati prijateljski savet da napusti grad. Mogu da se
postaram da se nađe na poslepodnevnom vozu za Los Anđeles.”
“Ako ga pošaljemo u Los Anđeles nećemo moći da ga držimo na
oku. Mislim da je bolje da znamo gde se nalazi. Kao što sam rekao, ako
se pojavi u hotelu, želim da to znam.”
“Reči ću svima.”

~ 207 ~
 Četrdeseto peto poglavlje

Vili je volela da glanca čaše za martini i kači ih za drške u držače

iznad glave. To ju je smirivalo, kao neka vrsta meditacije. I bavila se
time baš kad je Ajrin ušla izgledajući kao žena kojoj je potreban
poverljiv sagovornik. Vili je prepoznala izraz na njenom licu. Kad radite
za šankom, mnogo toga vidite.
Bilo je blizu deset ujutru i u baru još nije bilo gostiju. To nije bilo
neobično. Neki ranoranioci su otišli da igraju golf i tenis. Neki su se
posle prošlonoćne zabave relaksirali masažom i sedenjem u sauni spa
centra. Neki su se uspavali - ne nužno sa svojim supružnicima. Crvenu
Sali, koktel za buđenje, njen specijalitet po kome je bila čuvena, od
paradajz soka, votke i mnogo soli i ljutog sosa, već je poslala onima koji
su tražili da ga posluže u sobi.
Ajrin je podigla pantalone, spustila se na barsku stolicu i prekrstila
ruke na uglačanoj drvenoj površini šanka.
Znači ovo je šefova nova prijateljica, pomislila je Vili.
I ona je bila radoznala u pogledu Ajrin kao i ostali članovi osoblja.
“Vi ste sigurno gospođica Glason”, rekla je. “Dobro došli u hotel
Plamena uvala. Ja sam Vili.”
Ajrin je ušla s izrazom žene izgubljene u mislima, ali je nakon ovog
pozdrava odmah preusmerila pažnju na Vili. Pogledala ju je, pa još
jednom vratila pogled na nju, što su često činili pronicljivi ljudi kad bi
shvatili da je barmen žena, a zatim se nasmešila.
Osmeh je bio iskren, zaključila je Vili. Videla je ona svakakve
osmehe. I prilično je dobro umela da razdvoji lažne od iskrenih.
Iskustvo koje je stekla kao mađioničareva asistentkinja dobro joj je
poslužilo u novoj karijeri.

~ 208 ~
 “Nastupali ste sa Oliverom, zar ne?”, upitala je Ajrin. “Oliver vam je
pričao o meni?”
“Malo, ne mnogo. Spomenuo je da je nekoliko zaposlenih u hotelu,
pa i vi među njima, radilo sa njim u Šouu neverovatnog Olivera Vorda.”
“Tako je”, rekla je Vdi. “Nakon što je šou prestao da nastupa,
gospodin Vord je mogao sve da nas otpusti. Ali on je potrošio poslednji
cent na kupovinu ovog hotela. U početku nije imao novca da nas plaća,
ali imali smo stan i hranu, pa smo ostali. Mesto je počelo da donosi
profit prošle godine. Plata je dobra. Čime mogu da vas poslužim?”
“Služite li kafu?”
“Služim.”
“Onda ću kafu, hvala.”
Vdi je spustda solju i tanjirić na šank i nasula kafu.
“Vidim da vas je šef jutros pustio da izađete bez njega”, rekla je. “Da
li to znači da su vaši problemi rešeni?”
Ajrin je dobovala prstima po pultu. “Pretpostavljam da svi članovi
osoblja znaju da Oliver smatra da mi je potrebno
dvadesetčetvoročasovno obezbedenje.”
“Naravno. Znamo i da ste mu pomogli da izađe iz onog zapaljenog
skladišta pre neko veče.”
Ajrin je uzela gutljaj kafe. “Ne prestajem da ponavljam ljudima, ja
sam kriva što je on uopšte bio u tom skladištu.”
Vili je uzela novu čašu i počela da je glanca. “Šef poštuje svoja
pravila. Ako je bio tamo s vama, bio je zato što je to želeo.”
“To je, manje-više, i meni rekao.”
“To je istina. Svi znamo da brine za vašu bezbednost. Uvek ima
dobro obezbedenje u hotelu, ali poslednjih nekoliko dana je izdao
naređenja da se udvostruče rutinske patrole i naložio da se pojača
osvetljenje noću. Sada u tri ujutru hotel i vrtovi sijaju kao pozornica. No,
čini se da vam je dozvolio da danas šetate naokolo sami.”
Ajrin je nabrala nos. “Nakratko. Ima posla u kancelariji. Nisam
želela da sedim tamo i zurim u njega ili čitam časopis dok telefonira i
obavlja svoje direktorske poslove. Zaključio je da ću biti bezbedna u
baru.”
“U pravu je. I ovde imamo dobro obezbeđenje. Postoji dugme koje
mogu da pritisnem ako mi se ne dopada ono šta se dešava. Radnik
obezbeđenja će doći za minut, najkasnije dva.”
~ 209 ~
 “Dobro je znati to.” Ajrin je potapšala tašnu. “Nisam bespomoćna.
Imam pištolj.”
“Imam ga i ja”, rekla je Vili. Podigla je čašu za martini prema svetlu
da proveri da li je dobro obrisana. “Držim ga ispod šanka.”
Ajrin ju je pogledala zainteresovano i znatiželjno. “Zaista?”
“Stara navika iz dana kad smo putovali. U nekim gradovima je
vladalo bezvlašće. S vremena na vreme se dešavalo da neki kreten
odluči da opljačka kasu ili napastvuje neku asistentkinju.”
“Vas, na primer?”
Vili joj se neveselo nasmešila. “Mene, na primer.”
“Zna li Oliver za pištolj ispod šanka?”
“Zna.”
“Rekao mi je da ne voli oružje.”
“Šta ste očekivali? Umalo da strada od vatrenog oružja.”
“Kaže da oružje daje lažan osećaj sigurnosti. I da nikad ne znaš kad
se može zaglaviti i kad ga neko može upotrebiti protiv tebe.”
“Čini se da ste vodili opširan razgovor o tome.”
“Aha.” Ajrin je uzela još gutljaj kafe i pažljivo spustila šolju na
tanjirić. “Nekada sam, u drugom životu, imala poslodavku koja je imala
pištolj. Ali on joj na kraju nije bio od koristi. Ubilo ju je neko kopile
nožem.”
“Šta se desilo?”
“Pogrešila je i ukazala poverenje pogrešnoj osobi.”
“To je opasno.”
“Jeste”, rekla je Ajrin. “Ali čovek postane usamljen ako ne veruje
nikome.”
“Možete verovati šefu.”
Ajrin se nasmešila. “On očigledno veruje vama.”
“Dugo se poznajemo.”
Ajrin se zamislila. “Kaže da umete da čitate ljude dobro kao i on.”
“Barmeni inače umeju dobro da čitaju ljude. Moglo bi se reći da je
to nužna veština.”
Ajrin je susrela njen pogled. “Verovatno znate da gajim izvesne
sumnje u vezi sa Nikom Tremejnom.”
“Svi koji čitaju novine to znaju.”

~ 210 ~
 “Možete li da mi kažete vaše mišljenje o njemu?” Vili se zasmejala.
“Zanimljivo je što me to pitate.”
“Zašto?”
“Jer me je i šef to pitao nakon što ja vaša priča izašla u Šaputanjima.
Reći ću vam isto što i njemu. Mislim da je Nik Tremejn veoma, veoma
ambiciozan. Takođe mislim da ima gadnu narav i da ume da plane.”
“Da li ste ikada videli to?”
“Ne. Ali pre neki dan sam videla njegovu asistentkinju nakon što je
izašla iz njegove vile. Bila je potresena. Čak načisto uplašena.”
“Klodija Pikton? Mislim da se plaši da će izgubiti posao.” Ajrin je
spustila šolju na tanjirić uz tiho zvečanje. “Intuicija mi kaže da je ona
slaba karika u ovome. Moram ponovo s njom da razgovaram. To znači
da moram da je uhvatim nasamo.”
“Šefu se to neće dopasti.”
“Na osnovu onoga što sam uspela da zaključim o njoj,
pretpostavljam da mi se neće otvoriti ako Oliver bude sa mnom. On će je
zastrašiti.”
“Verovatno ste u pravu. Očigledno je da su nervi gospođice Pikton u
vrlo lošem stanju. Ne bi bilo potrebno mnogo da zapadne u paniku.”
“Šta još znate o njoj?”, upitala je Ajrin.
“Ne mnogo. Ne dolazi u bar.”
“Možda ne pije.”
“Ili studio ne želi da plaća njen račun”, rekla je Vili. “Nisam je videla
u restoranu sinoć, ali pretpostavljam da to i nije neko iznenađenje.
Većina žena ne voli da sedi sama.”
“Možda je otišla u lokalni kafe”, rekla je Vili. “Ko bi to mogao da
zna?”
Vdi se nasmešila. “Konsijerž, gospodin Fontejn. Kad su u pitanju
navike i sklonosti gostiju, dobar konsijerž je bolji od privatnog
detektiva.”
“Mislite li da će gospodin Fontejn razgovarati sa mnom?”
“Samo ako mu gospodin Vord kaže da razgovara sa vama.”
“Moram da pozovem Olivera.”
“Iza šanka je interni telefon.”
“Smem li da ga upotrebim?”
“Slobodno.”
~ 211 ~
 Ajrin je prošla iza šanka i uzela slušalicu.
“Hvala, Vili”, rekla je. “Mnogo ste mi pomogli.”
Vili je podigla još jednu čašu prema svetlosti. “Drago mi je što sam
vam bila od koristi. Čisto iz radoznalosti, kako nameravate da ubedite
gospođicu Pikton da razgovara s vama u četiri oka?”
“Ne nameravam. Pripremiću joj zasedu.” Ajrin se koncentrisala na
telefon. “Molim da me povezete sa privatnom kancelarijom gospodina
Vorda. Hvala. Da, sačekaću.”
Vili se nasmešila sebi u bradu.
“Šta je smešno?”, upitala je Ajrin.
“Razmišljam kako imate pozitivan uticaj na šefa.”
“Pozitivan uticaj? Šalite li se? Pronašla sam leš u njegovom spa
centru i umalo je zbog mene izgubio glavu.”
“Ne biste verovali koliko je živnuo otkako ste stigli u hotel. Učinili
ste čudo. Pravo ste okrepljenje.”

~ 212 ~
 Četrdeset šesto poglavlje

Elena se pojavila na vratima kancelarije.

“Upravo sam od detektiva Brandona primila spisak gostiju koji su
se poslednjih nekoliko dana prijavili u drugim hotelima, pansionima i
konačištima”, rekla je.
Oliver je podigao pogled sa spiska novih gostiju hotela Plemena
uvala. “Nekoliko samaca sa istoka sa mog spiska zapravo putuje sa
ličnom sobaricom ili sekretaricom. Njih sam isključio. To ostavlja osam
imena. Koliko ih je na Brandonovom spisku?”
“Ukupno dvadeset, ali većina je iz Kalifornije - Los Anđeles i San
Francisko. U našem hotelu odseda većina ljudi sa Istočne obale jer smo,
kao i Beverli Hds i Biltmor u Los Anđelesu, dobro poznati.”
“Prednosti reklamiranja. Hvala, Elena.”
Pomislio je da je to verovatno jedan od retkih slučajeva u istoriji
ugostiteljstva kada se vlasnik nekog hotela nadao da su otmenost i
kvalitetna usluga u hotelu na glasu uspeli da namame jednog ubicu.
Ovih dana mu nije dosadno. Ne kada je Ajrin tu.
Elena je spustila spisak na sto i vratila se do vrata, gde je zastala i
nežno pročistila grlo.
Oliver je podigao pogled, iznenada na oprezu.
“Šta je bilo?” upitao je.
“Samo sam želela da kažem da danas izgledate dobro.”
“Zar sam izgledao loše pre današnjeg dana?”
“Ne, gospodine. Samo se čini da ste izvrsnog raspoloženja danas.
Naročito kad se u obzir uzmu okolnosti.”

~ 213 ~
 Nema ničeg bolje od lova na ubicu da čoveku podigne raspoloženje,
razmišljao je Oliver.
“Verovatno zbog one tri šolje kafe koje sam popio za doručak”,
rekao je.
Elena se zasmejala. “Bez sumnje.”
“Upamtite, ni reči o ovim spiskovima i ljudima na njima.”
“Razumela.”
Spremala se da zatvori vrata, ali je zastala kad su se spoljna vrata
otvorila. Čester je uleteo u prednju kancelariju. “Gde je Oliver?” upitao
je.
“Ovde”, doviknuo je Oliver kroz otškrinuta vrata. “Uđi, Čestere.”
Čester je uleteo u sobu sav trepereči od uzbuđenja. U ruci je nosio
Atertonovu svesku.
“Čekaj da čuješ šta se ovde nalazi”, rekao je.
“Sedi”, rekao je Oliver. Pogledao je Elenu. “To je sve za sada. Hvala.”
Izašla je tiho zatvorivši vrata za sobom.
Čester je spustio svesku na sto i sručio se u fotelju, “šta znaš o
radio-talasima?”
“Znam da uključim i isključim radio. Zašto?”
“Radio-talasi su oblik elektromagnetnog zračenja i imaju nekoliko
veoma zanimljivih karakteristika. Neki materijali ih odašilju. Ali ih drugi
a ovo je važan deo - drugi materijali, većina metalnih predmeta, na
primer, odbijaju.”
“I šta s tim?”
“Britanska i američka vojska su sprovodile tajno istraživanje da
vide mogu li radio-talasi da se koriste za otkrivanje aviona na ozbiljnoj
udaljenosti, kao i brodova u moru.”
Počeo je da shvata.
“Slušam”, rekao je Oliver.
“Sve je još u eksperimentalnoj fazi. Kažu mi da su Britanci ispred
nas jer su tako prokleto zabrinuti zbog Nemačke. Ali druge nacije,
Rusija, Nemačka i Japan, takođe rade istraživanje u ovoj oblasti. Postoje
ozbiljna ograničenja sa trenutnom opremom - antene su ogromne i
talasne dužine su preduge - ali, teoretski, korišćenjem tehnike
pulsiranja i kraćih talasnih dužina, trebalo bi da bude moguće da se

~ 214 ~
napravi kompaktan uređaj koji će omogućiti radio-talasima da
detektuju brodove na moru.”
“Da bi se izbegli sudari?”
“Naravno, ali ono što zanima mornaricu Sjedinjenih Država je
mogućnost korišćenja radio-talasa da se neprijateljska plovila detektuju
na većoj udaljenosti. Trenutno gađanje topovima bojnih brodova
zahteva izlaganje riziku i preveliko približavanje meti jer moraju da
vide gde će zrno pasti. Nakon što dobiješ vizuelnu potvrdu prvog
pogotka, kalibriraš sledeći. Dalje, svakakve informacije moraju da se
unesu u proračun - poniranje i valjanje broda, na primer. To je veoma
složen posao koji mora da se obavi iz blizine, što nosi veliki rizik.”
Oliver je uzeo svesku. “Da li ti to meni govoriš da Atertonovi
proračuni imaju nekakve veze sa izradom uređaja koji koristi radio-
talase da detektuje neprijateljske brodove?”
“Ne samo to”, rekao je Čester. Iskočio je iz fotelje i počeo da korača
po kancelariji. “Ako sam u pravu, u knjizi se nalaze proračuni i
specifikacije za izradu veoma napredne balističke računarske mašine
koja sadrži i detektor radio-talasa o kome sam ti upravo govorio.”
“Balistička računarska mašina?”
“To su mašine za proračune koje koristi mornarica da usmeri
paljbu dalekometnog oružja na palubi broda. Ako se mašina koja je
opisana u svesci proizvede - i ako bude funkcionisala kako je
predviđeno - obezbediće mornarici veliku prednost u sledećem ratu.”
“Ako bude sledećeg rata.”
Čester je prestao da korača. Uzdahnuo je, izvadio maramicu i počeo
da glanca naočare. “Dok god je ljudska priroda takva kakva jeste, plašim
da će uvek biti sledećeg rata”, rekao je tiho.
“A ljudi kažu da sam ja ciničan.” Oliver je potapšao svesku. “Šta je sa
laboratorijom u kojoj je Aterton radio?”
Čester je vratio naočare na nos. “Verovatno te neće iznenaditi kad
čuješ da se priča kako laboratorija Soltvud radi na tajnim vojnim
projektima. Imaju ugovor sa mornaricom. Sve u velikoj tajnosti.”
“A Aterton?”
Čester je frknuo. “Čini se da niko ne zna ništa o njemu osim da je
mrtav. Automobilska nesreća.”

~ 215 ~
 “Pretpostavljam da bi bilo suviše lako pozvati telefonom Soltvud
laboratoriju i zamoliti ih da pošalju nekoga u Plamenu uvalu po
prokletu svesku.”
Čester ga je sumorno pogledao. “Uradi to i već u sledećem trenutku
će ovaj hotel biti preplavljen vladinim agentima. Našao si se usred
velikoj slučaja špijunaže, Olivere. Svako ko zna nešto ovoj svesci,
uključujući i gospođicu Glason i tebe, postaće osumnjičeni. Možda ćete i
uspeti da se izvučete iz nevolje naposletku, ali kad se jednom nađeš na
vladinoj listi, na njoj ćeš ostati doživotno.”
“Znaš, moj posao je bio mnogo jednostavniji kad sam brinuo samo o
hvatanju dvojice ubica.”

~ 216 ~
 Četrdeset sedmo poglavlje

Ajrin je bila u salonu za čaj i sedela iza ogromne biljke u saksiji kad
je Klodija stigla, tačno u tri i petnaest, kako je konsijerž, gospodin
Fontejn, i predvideo.
Konobar je smestio Klodiju u ugao iza još jedne palme u saksiji. Čim
joj je nasuo prvu šolju čaja, uzela je svesku i olovku iz tašne. Otvorila je
svesku i marljivo se pognula nad njom.
Ajrin je ustala i što neupadljivije obišla prostoriju da bi Klodiji
prišla s leđa.
“Zdravo”, rekla je pokušavajući da zvuči toplo i vedro. Pogledala je
u stranicu na kojoj je Klodija zapisivala beleške. “Vidim da znate
stenografiju. Nisam znala da ste učili za sekretaricu.”
Klodija se divlje trgla i podigla pogled s gotovo paničnim izrazom
lica.
“O, to ste vi”, rekla je. Njen strah je prešao u razdražljivost. Bučno je
zatvorila svesku. “Šta želite?”
“Samo da nakratko porazgovaramo. Smem li da sednem?”
Sela je žurno pre nego što je Klodija stigla da reaguje.
Klodija je uzela solju s čajem. “Gospodin Ogden je rekao da ste
dobili otkaz u Šaputanjima.”
“Dobre vesti brzo putuju.”
“Ako niste više novinar, zašto bih razgovarala s vama?”
“Jer nameravam da vratim posao. A da bih to uradila potrebna mi je
senzacionalna vest.”
“Ludi ste ako mislite da ću vam pomoći da smrt Glorije Mejtland
prišijete Niku Tremejnu. Ako mu se bilo šta desi, ja ću ostati bez posla.”

~ 217 ~
 “Vidite, vi ste mi na samom početku rekli da je Tremejnov alibi za
smrt Mejtlandove čvrst. Nisam vam u početku verovala, ali sad znam.”
Klodija ju je gledala oprezno. “Zaista?”
“Ne pokušavam više da dokažem da je Tremejn bilo koga ubio. Ali
bih želela da znam više o Dejzi Dženings.”
“Ne mogu da vam pomognem. Nikada je nisam srela. A ako ćemo
verovati lokalnim novinama, vi ste pronašli njeno telo.”
“Ovog puta nisam bila sama, gospodin Vord je bio sa mnom.”
“Bez obzira na to, velika je slučajnost što ste se ponovo vi našli na
mestu na kom je još jedna žena pronađena mrtva”, rekla je Klodija.
“Verujte mi, o tome i ja razmišljam. Kratko pre nego što je umrla,
Dejzi Dženings je stupila u kontakt sa mnom. Tvrdila je da ima nešto
važno da mi kaže. Znate li šta je to moglo da bude?”
“Ne, ukoliko nije pokušavala da se osveti gospodinu Tremejnu.”
“Zašto bi to uradila?”
“Žene se uvek bacaju gospodinu Tremejnu pod noge, ali njega
zanima samo karijera.”
“Gde je Nik Tremejn sada?”
“U ovom trenutku? Igra golf, premda se to vas ne tiče.”
“Sâm?”
“Naravno da ne. Muškarci ne igraju golf sami. Sa prijateljem je.”
“Sa nekim iz Los Anđelesa. Sa još jednom zvezdom?”
“Molim?”, Klodija se namrštila. “Ne. Sa nekim koga je upoznao ovde,
u hotelu. Sa još jednim gostom. Gospodinom Enrajtom. Prestanite da me
ispitujete. Mislila sam da ste naučili lekciju do sada.”
“Koju lekciju?”
“Gospodin Ogden iz studija kaže da ste ostali bez posla i da vas je
stanodavka izbacila iz stana”, rekla je Klodija. “Nije li to dovoljno loše?
Ljudi koji vode studio gospodina Tremejna su veoma moćni. Ako
nastavite da postavljate pitanja o njemu, život će vam postati još
neprijatniji, verujte mi.”
“Da li vi to meni pretite, Klodija?”
“Ja? Ne. Ja sam samo ništavna asistentkinja. Ali radim za studio
dovoljno dugo da znam da muškarci kao što je Ogden mogu da nanesu
veliku štetu onima koji im se nadu na putu. Da sam na vašem mestu,

~ 218 ~
gospođice Glason, pronašla bih drugu priču. Ostavite Nika Tremejna na
miru.”
“Čini se da se plašite tog gospodina Ogdena.”
“Ne, gospođice Glason. Ne čini se. Nasmrt ga se plašim.”
“Jer može da vas ostavi bez posla?”
“Za tren oka. Vidite, reći ću vam istinu. Holivud je bio najveća
greška u mom životu. Nisam ja stvorena za taj svet niti za ovaj u
Plamenoj uvali. Samo pokušavam da zadržim posao dovoljno dugo da
skupim novac i vratim se kući.”
“Šta ćete raditi kad se vratite kući?”
“Ono što su mi svi rekli da bi trebalo da uradim onog dana kad sam
završila srednju školu.” Klodija je ustala i uzela svesku i tašnu. “Pronaći
ću posao u robnoj kući. Upoznaću finog momka koji može da me
izdržava. Udaću se.”
“A gde je dom?” upitala je Ajrin.
“Tamo gde ne morate da nosite naočare za sunce svakog dana u
godini.” Klodija je krutim korakom krenula prema vratima zastakljenog
salona za čaj i zašla u vrtove.

~ 219 ~
 Četrdeset osmo poglavlje

Ajrin je neko vreme sedela u tišini i razmišljala o Klodijinim rečima.

Potom je ustala i lučnim hodnikom se zaputila prema Oliverovoj
kancelariji.
Elena joj se nasmešila kad je otvorila vrata. “Zdravo, Ajrin. Kako si
danas?”
“Dobro sam, hvala na pitanju, Elena. Ti?”
“Odlično, hvala. Došla si da vidiš gospodina Vorda?”
“Da. Da li je u kancelariji?”
“Jeste. Obavestiću ga da si stigla.” Elena je pritisnula dugme
interkoma. “Gospođica Glason je stigla, gospodine.”
“Pošalji je unutra. Baš sam se spremao da je potražim.”
Elena je krenula da ustaje da bi joj otvorila vrata.
“Nemoj, molim te, ja ću.” Ajrin je prešla prostoriju. Zastala je sa
rukom na kvaci i pogledala u Elenu. “Da li ti ikada dosadi sunce u
Kalifomiji?”
Elena se nasmejala. “Šališ se? Rođena sam i odrasla ovde. Volim
svetlost.”
Ajrin se nasmešila. “Nisam odavde, ali slažem se sa tobom. I ja
volim svetlost. Ali čudno je to, ne vole je svi,”
Ušla je u Oliverovu kancelariju i zatvorila vrata. Ustao je.
“Tu si”, rekao je. “Spremao sam se da te potražim. Čester me je
upravo uputio u ono što je saznao o Atertonovoj svesci. Oni proračuni
su za visoko-naprednu verziju vojnog uređaja koji se zove balistička
računarska mašina. Izgleda da Soltvud ima tajni ugovor sa vojnom
mornaricom.”

~ 220 ~
 “Govorimo o špijunaži?”
“Tako se čini. Uzgred, Čester se slaže sa savetom koji ti je Helen
Spenser dala u pismu. Kaže da ćemo se naći u velikoj nevolji ako se
obratimo FBI-ju.”
Ajrin je zadrhtala. “Optužiće nas za špijunažu.”
“Tako je.”
“Zaboga. Ovo postaje sve dublje i dublje, zar ne?”
“Mislim da konačno možemo da spojimo neke delove slagalice. Da li
ti je Tedi pomogao da pronađeš Klodiju Pikton?” Jedi?”
“Izvini”, rekao je Oliver. “Više voli svoje umetničko ime. Gospodin
Fontejn. Povremeno zaboravim to. Za mene će uvek biti Tedi, tip koji je
nekako uspevao da spakuje čitav šou, posadu, rekvizite i opremu, i
smesti ga na pravi voz za sledeći grad. Čovek je genije kad je logistika u
pitanju.”
“Gospodin Fontejn je rekao da će Klodija biti u salonu za čaj u tri i
petnaest - i bila je tamo. Nadala sam se da ću je malo protresti, ali nije
rekla mnogo. Spomenula je da Nik Tremejn igra golf s novim
poznanikom, s nekim koga je upoznao u hotelu.”
“S kim?”
“Izvesnim gospodinom Enrajtom.” Oliver je seo i zamislio se.
“Zanimljivo.”
“Zašto?”
“Zato što je na mom spisku izvesni Džulijan Enrajt iz Njujorka.”
“Samac? Putuje sam?”
“Tako je. Gospodin istančanog ukusa, sa veoma naglašenim
osećajem za stil - kakav, kažu, može da ima samo neko ko potiče iz
porodice trulih bogataša. Gospodin Fontejn je bio impresioniran.”
“Nisi mi ga pokazao sinoć u restoranu.”
“Nije bio tamo.” Oliver je podigao spisak sa četiri imena. “Enrajt je
jedan od retkih koji su odlučili da večeraju u gradu.”
“'Gospodin istančanog ukusa, sa veoma naglašenim osećajem za
stil'“, ponovila je Ajrin tiho. “Ne zvuči kao da je ubica, zar ne?”
“Možda ne kao holivudska verzija ubice. Misliš da je takav
muškarac mogao da obmane Helen Spenser?”
“Možda. Zašto bi se ubica koji je dobio zadatak da povrati onu
svesku upustio u druženje sa blistavom holivudskom zvezdom?”

~ 221 ~
 “Sasvim je moguće da je Enrajt upoznat sa tvojim radom.”
“Šta s tim?”
“Pa, pošto si ti tako uslužno udarila temelj za svaljivanje krivice na
Nika Tremejna za jednu nedavnu smrt, Što da ga ne iskoristi kao
paravan?”
“Ne razumem.”
“Ako ti se nešto desi, Ajrin, šta misliš na koga će odmah pasti
sumnja?” Zadržala je dah zbog čiste drskosti ove ideje.
“Na Tremejna”, rekla je. “Svi znaju da je besan na mene zbog članka
koji sam napisala za Šaputanja.”
“Možda ima neoboriv alibi - dovoljno da ne ode u zatvor - ali to
neće biti važno na sudu javnog mnjenja. Ne bi me iznenadilo da ubistvo
izvesne novinarke u Plamenoj uvali, gde je Tremejn došao na odmor,
postane prevelik problem čak i za moćni studio - ne kada bi ubistvo bilo
tako udešeno da svima bude jasno da nije u pitanju nezgoda.”
Slika krvavog tela Helen Spenser je iskrsla pred njenim očima. Prsti
su počeli da joj drhte.
“Percepcija je sve”, rekla je. “Izbio bi veliki skandal, bilo bi mnogo
nagađanja i tračeva. A pravi ubica bi iskoristio metež da u tišini nestane
sa scene. Zapanjujuća zamisao.”
“Kad bolje razmisliš, prokleto genijalan način da se preusmeri
pažnja.”
“Svakako je upalilo u Heleninom ubistvu. Policija od samog početka
traži poremećenog ubicu.”
“Neuračunljivu ličnu sekretaricu, da budemo precizni”, rekao je
Oliver.
“Nema potrebe da me podsećaš. Ubica, koji je po tvom zaključku
arogantan, primenio bi baš takvu strategiju.”
“Tako je, ali ako smo u pravu, arogancija je fatalna greška u
njegovom planu.”
“Bar znamo identitet Heleninog ubice.”
“Možda ga znamo”, rekao je Oliver. “Moramo biti sigurni. Da li si
uspela da saznaš još nešto od Klodije Pikton?”
“Pa, ponovo je spomenula misterioznog gospodina Ogdena.”

~ 222 ~
 “Ljudi kao što je Ogden obično pribegavaju novčanim isplatama kad
žele da otklone problem. Ali ako novac ne obavi posao, neće oklevati da
primene sirovu silu da počiste nered.”
“Od samog početka sam se usredsredila na Nika Tremejna zbog
Peginih beležaka. Ali šta ako je ona pogrešila? Misliš li da je Ogden
mogao otići tako daleko da naloži nekome da ubije ženu koju smatra
pretnjom po svoju zvezdu?”
“Ako ne bi mogao da je podmiti ili uplaši, to je vrlo moguće”, rekao
je Oliver. “Ali poznavao sam Dejzi Dženings. I Pel ju je poznavao. Obojica
smo ubeđeni da bi novac u njenom slučaju upalio. Nije bilo razloga da je
ubiju da bi je ućutkali.”
“Osim ako nije znala nešto o Niku Tremejnu što bi mu nanelo veliku
štetu, pa Ogden nije želeo da rizikuje. Šta ako je mogla da poveže
Tremejna sa ubistvom Glorije Mejtland?”
“Da, to bi moglo da natera Ogdena da pošalje teškaše. Ako je to
istina, onda studio smatra Tremejna ključnim za svoje poslovanje.”
“U jedno sam sigurna, ne bi uspeli da podmite Pegi Haket.”
“Sigurna si?”
“Pegi je pokušavala da obnovi karijeru”, rekla je Ajrin. “Nije želela
novac. Već naslov.”
“Jesi li još nešto saznala od Piktonove?”
“Upozorila me je da Ogden ume da bude nemilosrdan. Očigledno ga
se plaši. Shvatila je da nije stvorena za Holivud ni za Plamenu uvalu. Želi
da zaradi dovoljno novca da se vrati kući, nađe posao i uda se.”
“Uda se?”
“Da, da stupi u brak. Jesi li ti bio u braku?”
“Nisam”, rekao je Oliver. “Nekada davno sam bio blizu. Verio sam
se. Ali nije išlo. Ti?”
“Ista priča. Mislila sam da ću se udati za nekoga. Ali nije išlo.”
“Za lažljivo neverno kopile koje si spomenula u skladišnom
kontejneru?”
“Zaboravio je da mi spomene da je već veren. Kad mi je njegova
verenica to saopštila, lažljivo neverno kopile je smatralo da je baš čudno
što ne želim da igram ulogu ljubavnice.”
Oliver je klimnuo glavom mudro. “Da, laganje i neverstvo svaki put
upropaste savršeno dobar odnos.”

~ 223 ~
 Ajrin je naslonila laktove na naslone za ruke na fotelji i spojila
prste.
“Pretpostavljam da govoriš iz ličnog iskustva?” rekla je.
“Govorim. Bila je moja asistentkinja. Pobegla je sa čovekom kog
sam smatrao odanim radnikom. On je radio na rezervacijama, prodaji
karata i promociji šoua.”
“Razumem.”
“Pobegli su na Havaje.”
“Veoma romantično.” Ajrin podiže ruku u vazduh, šuškajući
nevidljivim novcem. “Skupo je putovati do Havaja, bilo parobrodom bilo
avionom. A tu je i cena hotela. Sigurno si dobro plaćao svoje osoblje.”
“Mislim da jesam, ali Dora i Hjubert nisu mislili tako. Pre nego što
su otišli, poslužili su se dvomesećnom zaradom šoua.”
“S obzirom na to da je neverovatni Oliver Vord obično nastupao u
punim salama, sigurno je bila lepa suma.”
“I jeste”, rekao je Oliver. “Poslali su mi razglednicu sa Havaja u kojoj
su se izvinili i objasnili da nisu mogli da se ogluše o glas svog srca. Rekli
su da se nadaju da ću razumeti”
“Pa, gledaj to sa vedrije strane”, rekla je Ajrin. “Bar nije pisalo:
Voleli bismo da si sa nama.”
Oliver ju je iznenadio osmehom. “Hvala što si mi pomogla da to
sagledam tako. Da li si se ti osvetila?”
“Pomalo. Kompanija se divlje nadmetala sa konkurentom. Posao je
podrazumevao sticanje licence za korišćenje patentiranog uređaja u
poslu s naftom. Lažljivo neverno kopile je bilo zaduženo da pregovara o
ugovoru za licencu. Ali istraživanje sam zapravo obavila ja. Sakupila
sam sve činjenice i brojeve. I spremala sam se da sve to stavim u lep
uredan izveštaj za lažljivo neverno kopile kad je verenica svratila u
kancelariju da me uputi u stvarno stanje stvari.”
“Pretpostavljam da se nešto strašno desilo sa lepim urednim
izveštajem?”
“Ništa mu se nije desilo jer nikada nije ni napisan. To je bila lepota
moje osvete. Dok sam izlazila iz kancelarije, spustila sam fasciklu sa
svim sirovim podacima na sto lažljivog nevernog kopileta. Znala sam da
neće umeti da se snađe u mojim beleškama. Bile su ispisane
stenografski - mojom verzijom.”
Oliver se nasmešio. “Mogle su biti ispisane i tajnom šifrom.”

~ 224 ~
 “Pa, on je uvek priznavao da se ne snalazi najbolje s brojevima.”
“Pretpostavljam da je posao propao?”
“Konkurentska kompanija je dobila licencu za uređaj.”
“Da li je lažljivo neverno kopile ostalo bez posla?”, upitao je Oliver.
“Naravno da nije. Njegova verenica je kćerka vlasnika kompanije, a
ona je bila rešena da se uda za lažljivo neverno kopile. Verenica je bila
tatina devojčica, pa je lažljivo neverno kopile unapređeno u
potpredsednika.”
“Naravno.”
“Čula sam da osveta retko kad izađe na dobro. Poslednje što sam
saznala je da kopile i njegova žena žive srećno negde u Konektikatu.
Pravi holivudski završetak.”
“Ne verujem.”
“Ni ja”, rekla je Ajrin. “Istini za volju, žalim je. Naposletku, udala se
za lažljivo neverno kopile.”
“Ljudi se ne menjaju. To su što su.”
“I ja tako mislim”, rekla je Ajrin.

~ 225 ~
 Četrdeset deveto poglavlje

Plesni podijum Rajskog kluba bio je pun muškaraca u skupocenim

sakoima i žena u prennjenim večernjim haljinama. Otmeni članovi
orkestra, u belim sakoima i sa crnim leptir-mašnama, svirali su
popularnu numeru.
Separe u kom je Ajrin sedela sa Oliverom bio je jedan od mnogih
intimnih separea rasutih po prostoriji. Ispred Olivera je stajao martini, a
ispred Ajrin ružičasta dama, i obe čaše su bile pune. Nisu došli da
uživaju, pomislila je Ajrin. Došli su da bi Oliver bolje osmotrio Džulijana
Enrajta.
Bila je naglašeno svesna senki koje su zaogrnule klub. Prigušeno
osvetljenje na podu i sveće na stolovima stvarali su intimnu atmosferu.
Visoki nasloni polukružnih tapaciranih separea obezbeđivali su
privatnost parovima koji su u njima sedeli, ali i onemogućavali pogled
na većinu drugih gostiju kluba.
Ajrin se nagnula napred i promrsila: “Kako ćemo znati da su Enrajt
i Tremejn došli?”
“Ne brini, Nik Tremejn je zvezda u usponu”, rekao je Oliver. “Zvezde
ne ulaze u noćni klub kao običan svet, one prave predstavu od toga.”
“Istovremeno se pretvarajući da ne žele da ih primete”, zaključila je
Ajrin. “Ali možda će doći sâm”
“Zvezde ne idu same u otmene noćne klubove.”
“Slažem se da to obično tako funkcioniše u Holivudu, ali Enrajt
možda neće želeti da privuče pažnju.”
“Da je želeo da izbegne privlačenje pažnje, ne bi se sprijateljio sa
Tremejnom.”

~ 226 ~
 Ajrin se na trenutak zamislila. “Nemam prigovor na takav rezon. Ali
zaista je čudno da ubica želi da privuče toliko pažnje.”
“Ko kaže da profesionalne ubice ne mogu biti sujetne kao filmske
zvezde? A Enrajt planira da iskoristi Tremejna, pa nema izbora nego da
se zbliži s njim.”
Luter Pel se pojavio iz senki. Nasmešio se Ajrin, a oči su mu zasjale
divljenjem.”
“Izgledaš lepo večeras”, rekao je. Nasmešila se. “Hvala.”
Oliver se namrštio. “Ima li traga od Tremejna i Enrajta?”
“Došao sam da ti to kažem”, rekao je Luter. “Upravo su stigli. Udesio
sam da ih smeste u separe za zvezde pored plesnog podijuma.”
“Separe za zvezde?”, rekla je Ajrin.
“Stolovi oko plesnog podijuma rezervisani su za goste koji žele da
budu viđeni”, objasnio je Luter. “Imaćete dobar pogled na Tremejna i
Enrajta. Ako bilo koji od njih dvojice napusti klub, moj radnik
obezbeđenja držače ih na oku. Obavestite me ako vam nešto treba.”
“Hvala”, rekao je Oliver pomalo osorno. “Hoćemo.”
Luter se nasmešio kao da ga ovo zabavlja. Otišao je da pozdravi par
koji je sedeo u obližnjem separeu igrajući ulogu ljubaznog vlasnika
noćnog kluba do savršenstva.
Ajrin je prostrelila Olivera pogledom. “Ne flertuje sa mnom, znaš.
Samo je ljubazan. Sigurna sam da svim ženama koje dođu u klub kaže da
lepo izgledaju.”
“Verovatno.” Oliver nije zvučao ubeđeno. “Evo ih, Tremejn i Enrajt.”
“Dobro. Samo ti menjaj temu, ne marim.”
Stegao je vilicu.
“Samo te zadirkujem”, rekla je.
“Znam”, progundao je.
Nije bio ljubomoran, pomislila je, samo malo posesivan. Muškarci
postaju takvi kad spavaju sa ženom. Bilo je to savršeno normalna,
savršeno privremena, savršeno površna tipična muška reakcija. Nije
ukazivala na dublja i trajnija osećanja.
Pomislila je kako bi njoj zasmetalo kad bi neka glamurozna žena
prišla i rekla Oliveru da izgleda veoma privlačno večeras. To je savršeno
prirodna, privremena, površna ženska reakcija. I ne ukazuje na dublja i
trajnija osećanja.

~ 227 ~
 Bog neka joj je u pomoći ako se vara.
Pre nego što je stigla da se pozabavi ovom spoznajom, ugledala je
Nika Tremejna i Džulijana Enrajta.
“U pravu si”, rekla je. “Evo ih, i teško bi bilo ne primetiti ih.”
Šef sale je pratio dvojicu muškaraca prolazom. Suptilni snop
svetlosti se pojavio kao magijom stvoren. Gotovo nežno se zadržao na
Niku Tremejnu. Enrajt se trudio da se drži nekoliko koraka iza zvezde,
kao da nije želeo da mu krade pažnju, ali snop svetlosti ga je ipak
obasjao. U tih nekoliko sekundi njegova kosa je zasjala kao zlato, a
snažni profil je privukao poglede. Ajrin je čula talasanje prigušenog
žamora uzbuđenja u senkama kad je masa ugledala pridošlice.
“Znači to je on”, prošaputala je Ajrin.
“Jeste”, rekao je Oliver.
“Izgleda...”
“Naočito? Negovano? Prefinjeno?”
“Pomislila sam kako izgleda kao filmska zvezda.”
Par je seo u separe kraj plesnog podijuma. Šef sale je podigao ruku.
Konobarica je stigla sa pićem na poslužavniku. Spustila je čaše na sto
ispred muškaraca i graciozno se povukla.
Snop svetlosti je iščezao, ali nije bilo sumnje da su svi u klubu znali
da su Nik Tremejn i njegov prijatelj stigli.
“Šta sad?” upitala je Ajrin.
“Sad čekamo”, rekao je Oliver.
Ućutao je.
Ajrin ga je pogledala. “Verovatno bi trebalo da izgledamo kao da
vodimo normalan razgovor.”
“O čemu želiš da razgovaraš?”
“Uvek možemo da pričamo o vremenu.”
“Naravno”, rekao je Oliver. Nije sklanjao pogled sa Tremejna i
Enrajta. “Možemo da pričamo i o tome šta ćemo da radimo kad se ova
situacija završi.”
“Možemo”, složda se. Kao da je hodala preko zaleđenog jezera.
Jedan pogrešan korak i pašće u ledene dubine.
Sačekao je trenutak. Kad mu ništa nije rekla, sklonio je pogled sa
Tremejna i Enrajta i oprezno je pogledao.
“Pa?”, upitao je.
~ 228 ~
 Napravila je pokret rukom kao da nije važno, kao da odgovor na
ovo pitanje nije od velikog značaja.
“Pretpostavljam da sve zavisi od onoga što će se desiti u Plamenoj
uvali”, rekla je. “Ako dokažemo da je Tremejn ubio Gloriju Mejtland, i
možda ga povežemo sa Peginom smrću, i ako Enrajta uhapse za
Helenino ubistvo, preda mnom će biti blistava novinarska karijera. Ali
ako ne uspemo ništa da dokažemo, moraću ponovo da menjam ime,
pronalazim novi identitet i novi posao.”
“Meni je u hotelu uvek potrebna sposobna sekretarica”, rekao je
Oliver sasvim neutralnim tonom. “Imaš Elenu.”
“Da, i nemam nameru da je menjam. Ona je sjajna. Ali postoje i
druga odeljenja gde treba sređivati dokumentaciju i kucati na mašini. A
i naši gosti u hotelu često žele da unajme sekretaricu.”
“Ali radila bih za tebe”, rekla je Ajrin.
“Imaš li problem s tim?”
“Zapravo, imam.”
“Zašto?”
“Moram li da ti nacrtam? Naučila sam da nije dobro spavati sa
šefom. A ti si shvatio da nije dobro upustiti se u vezu sa svojim
zaposlenim. Ili si zaboravio razglednicu sa Havaja?”
Oliver se trgao. “Dobro.”
Pomilovala je njegovu ruku. “U svakom slučaju, hvala. Zahvalna
sam ti na ponudi. Ali ne brini za mene. Dugo se već staram o sebi. Biću
dobro.” Njegove sumorne gnevne oči su sevnule.
“Hajde da se na trenutak pozabavimo tom izjavom”, rekao je. “Pre
nekoliko meseci bila si primorana da pobegneš na drugi kraj zemlje i da
promeniš ime jer tvoja poslodavka bila profesionalni pljačkaš hotela
koji je uspeo da ukrade svesku sa vojnim tajnama, zbog koje je ubijena.
A sada muškarac za koga verujemo da ju je ubio sedi na plesnom
podijumu u separeu sa filmskom zvezdom koju sumnjičiš za ubistvo
svoje koleginice. Ti to zoveš staranjem o sebi?”
Bila je razdražena i spremala se da mu odgovori kad je primetila
kako Nik Tremejn izlazi iz separea.
“Tremejn odlazi”, prošaputala je.
Oliver je pratio njen pogled. “Nisam siguran.”

~ 229 ~
 Nik je prilazio separeu u kom su sedele privlačne mlade žene.
Očigledno je jednu pozvao na ples. Izvukla se iz separea i željno pošla za
njim na podijum. Bilo je jasno, čak i izdaleka, da je očarana.
“O ovome će pričati mesecima na svim prijemima na koje ode”,
rekla je Ajrin.
Džulijan Enrajt je ustao i krenuo prolazom. Zastao je na pola puta
da razgovara sa konobarom. Nekoliko sekundi kasnije je promenio
smer.
“Ide prema nama” rekao je Oliver. “Ovo će biti zanimljivo.”
“Ne mogu da verujem”, rekla je Ajrin.
“Ja mogu. Arogantni kučkin sin ne može da odoli.”
Džulijan je stao ispred stola. Ajrin se puls ubrzao i grlo joj se steglo.
Ako su ona i Oliver u pravu, nalazila se licem u lice sa Heleninim
ubicom.
Oliver je, s druge strane, bio neprirodno miran.
“Izvinite što vas ometam”, rekao je Džulijan sa ležernim držanjem,
koje je govorilo da nije mario što ih ometa. Nasmešio se Ajrin. “Vi ste
Ajrin Glason, novinarka Šaputanja. Moj prijatelj Nik mi je rekao sve o
vama. Očigledno je da ste uspeli da naljutite njegov studio.”
“Očigledno je da je njegov studio bio veoma ljut”, rekla je. “Jer sam
sada bivši novinar.”
“Gospođica Glason je sa mnom večeras”, rekao je Oliver.
Ajrin je mogla da se zakune da se temperatura u prostoriji spustila
na arktički minus.
“Zaista?” Enrajt nije skidao pogled sa Ajrin. “Čini mi se, gospođice
Glason, da biste mogli da popravite odnos sa Tremejnovim studiom ako
biste pristali da igrate sa mnom. Naposletku, on i ja smo prijatelji. Ako
nas vide da igramo zajedno, ljudi će pomisliti da više ne progonite
Tremejna.”
Ajrin je osetila da se Oliver sprema da se umeša. Dotaknuvši ga
vrhom cipele ispod stola, suptilno mu je poručila da se ne meša i u isti
mah se ledeno nasmešila Džulijanu.
“Šalje li vas gospodin Tremejn s tim zadatkom, gospodine Enrajt?”
upitala je Ajrin.
“Insistiram da me zovete Džulijan. I moram priznati da je to bila
moja ideja.”

~ 230 ~
 “Zašto?” upitala je Ajrin.
“Jer želim da upoznam ženu koja ima petlju da se suprotstavi
moćnom studiju.”
“Desilo se, gospodine Enrajt, da sam izgubila bitku. Možete reći
Niku Tremejnu da više ne treba da me se plaši.”
“Učiniću to. Siguran sam da će mu laknuti kad čuje. Ali to ne znači
da ne možemo da igramo.”
“Čuli ste gospodina Vorda. Večeras sam ovde s njim.”
“U tom slučaju, čini se da se nećete mnogo zabavljati, zar ne? Bogalj
i nije neki plesni partner. O, dobro, Ajrin, možda će nam se kasnije ipak
pružiti prilika da se bolje upoznamo.”
Džulijan se otmeno povukao u senke. Ajrin se setila da diše.
“Kakva neverovatna drskost”, rekla je.
“Očekivao sam to. Nismo pogrešili. Ovde je zbog tebe i sveske.”
“Siguran si?”
“Sad jesam.”
Ajrin je posmatrala Džulijana kako se vraća u separe koji je delio sa
Nikom Tremejnom.
“Deluješ veoma sigurno u ono što si zaključio o Džulijanu Enrajtu”,
rekla je. “Ali šta je sa Tremejnom? Nisi previše govorio o njemu.”
“U ovom trenutku je Enrajt opasniji. Tremejn nije pametan kao on,
ali je oprezniji. Možda i jeste ubica, ali ako je tako, on ima jasan motiv -
da zaštiti svoju karijeru. Verovatno mu je jedino do toga stalo. On će
rizikovati samo ako pomisli kako nema drugog izbora. A sada se nada
da je studio uspeo da reši problem.”
“Znaš, kad sam došla u Plamenu uvalu, nisam očekivala da ću
provesti veče u otmenom noćnom klubu gledajući dvojicu ubica kako
piju i igraju.”
Oliver je uzeo gutljaj martinija i spustio čašu. Posmatrao je
Tremejna i Enrajta sa nedokučivim izrazom na licu.
“Enrajt je za jedno u pravu”, rekao je.
“Za šta?”
“Nisam vešt na plesnom podijumu.” Nasmešila se.
“Srećom po tebe, obdaren si za druge stvari.”

~ 231 ~
 Pedeseto poglavlje

Probudila se i shvatila da je sama u postelji. Čaršavi na Oliverovoj

strani još su bili topli. Čekala je trenutak da vidi hoće li se vratiti. Ali
zveckanje kristala o staklo u dnevnoj sobi značilo je da ga ne očekuje
uskoro.
Sklonila je prekrivač u stranu, ustala i prebacila ogrtač. Izašla je u
mračni hodnik i stala kraj vrata dnevne sobe obasjane mesečinom.
Najpre ga nije videla.
“Nisam hteo da te budim”, rekao je.
Govorio je iz dubine velike kožne fotelje. Nosio je tamni ogrtač. I bio
je bos. Svetlost meseca je pod uglom padala na njegovu povredenu
nogu, podignutu na tabure.
Prešla je prostoriju i sela u drugu fotelju.
“Koliko je gadno?”, upitala je.
“Nije gore nego inače”, rekao je Oliver.
Progutao je gutljaj viskija iz čaše. Bilo je jasno da ga je pitanje
iznerviralo. Počela je da se izvinjava što se raspitivala za nelagodu koju
oseća, ali zaustavila se na vreme.
“Nije me noga probudila”, rekao je nakon nekog vremena. “Već
Enrajt.”
“Misliš da smo pogrešdi?”
“Ne. Mislim da moramo brzo da delujemo ako želimo da ga
uhvatimo u zamku. Moramo da smislimo kako da ga nateramo da stupi
u akciju. Ne smemo da rizikujemo i dozvolimo mu da preuzme
inicijativu,”

~ 232 ~
 “Šta ako su naše sumnje neosnovane?”, upitala je Ajrin. “Šta ako je
zaista samo bogati turista opčinjen filmskim zvezdama, koji je uspeo da
šarmira poznatog glumca?”
“Ako je tako, neće zagristi mamac.”
“Koji mamac?”
“Svesku. Neće želeti da rizikuje da je ponovo izgubi. Moramo da
postavimo pozornicu. Da namestimo rekvizite i osvetljenje.
Razgovaraću sa Česterom i Luterom ujutru.”
“I sa mnom”, rekla je Ajrin. “Razgovaraćeš sa mnom. Ovo je moj
problem i moja priča.”
“Ne brini, ti ćeš biti centralna tačka.”
“Imaš plan?”
“Mislim da ga imam.”
“Ispričaj mi.”
Ispričao joj je. Kad je završio, duboko je udahnula i polako
izdahnula.
“To je... veoma smelo”, rekla je. “I rizično.”
“Kao i svaka dobra iluzija, tehnički je veoma jednostavno.”
“Počiva na tvojoj analizi Enrajta. Ako si pogrešio...”
“Ne”, Oliver je otpio još viskija i spustio čašu. “Večeras je potvrdio
sve što sam osetio u vezi s njim. On je hladnokrvan, arogantan i
impulsivan.”
Ajrin je zadrhtala. “Pitam se koliko je ljudi ubio.”
“Verovatno nikada nećemo otkriti”, rekao je Oliver, “ali ne verujem
da mu je Helen Spenser bila prva žrtva.” Popio je ostatak viskija, spustio
čašu u stranu i počeo odsutno da masira levu nogu. Ajrin ga je prvo
posmatrala, zatim je ustala, klekla pored fotelje i spustila ruke na
njegovu butinu. Osećala je bolno napete mišiće i tetive ispod njegovog
ogrtača.
“Pusti mene”, rekla je.
“Zaboravi.”
Ignorisala ga je i počela da mu masira nogu, nežno, odlučno vršeći
pritisak na mišić.
Na njeno iznenađenje, prestao je da se raspravlja. Čak se i opustio.
“Jesi li ikada ikome rekao šta je pošlo po zlu na tvom poslednjem
nastupu?”, upitala je.

~ 233 ~
 “Nezgode se dešavaju kad se igraš opasnim stvarima kao što su
pištolji.”
“Mislim da to nije bila nezgoda.”
Potpuno se umirio,
“Zašto misliš?” upitao je naposletku.
“Zato što ne želiš o tome da pričaš.”
“Niko ne voli da priča o svom neuspehu, svakako ne o grešci koja
mu je uništila karijeru.”
“Imaš pravo na tajne”, rekla je.
“I ti si imala tajne, ali ja sad znam neke.”
“Da, znaš ih.”
“Moje tajne su mrtve i sahranjene”, rekao je Oliver. “Ali ponekad
uhvatim sebe kako se borim sa duhom.”
Nije ga više ništa pitala, nastavila je da mu masira nogu. Nakon
nekog vremena je počeo da priča.
“Bilo je to za vreme izvođenja iluzije Kavez smrti”, rekao je.
“Gedings je stvorio originalnu verziju, ali stric Čester i ja smo napravili
neke izmene da bismo tačku učinili privlačnijom za publiku.”
“Ko je Gedings?”
“Bio je moj prijatelj i najveštiji iluzionista koga sam upoznao. Od
njega sam mnogo naučio. Nazivao je sebe Veliki Gedings.”
“Nikada nisam čula za njega,”
“To je bio njegov problem. Pokazao je neverovatan talenat u
tehničkim aspektima iluzija, ali nije bio naročit izvođač. Uspeh na sceni
vrti se oko pričanja priče. Sposobnost da uvučeš publiku u magiju - da
navedeš ljude da svojevoljno učestvuju u iluzijama - odvaja zvezde od
onih koji su samo umešni. I pored sve svoje veštine, Gedings nije umeo
da čita masu. Nije umeo da uspostavi vezu sa publikom, koja je
neophodna za nastup. Ali od njega sam mnogo naučio i bili smo sjajan
tim.”
“Šta se desilo?”
“Počeli smo kao partneri. Reklamirali smo se kao Gedings i Vord.
Ali ubrzo je postalo jasno da sam ja privlačio i zadržavao pažnju publike
premda nisam bio bolji od Gedingsa u tehničkom pogledu. Promenili
smo ime u Šou neverovatnog Olivera Vorda.”
“I šou je postao slavan.”

~ 234 ~
 “Dobro nam je išlo. Tada nas je zadesila tragedija.”
“To se desilo pre dve godine?”
“Tako je.” Oliver je neko vreme ćutao. “Bili smo u San Francisku.
Sala je bila puna. Nakon što su me dobro vezali sjajnim lancima i
lisicama, spustili su me u čelični kavez, podignut nekoliko metara iznad
da.”
“Da pokažeš publici da ne možeš da se izvučeš kroz skrivena
vratanca u podu.”
“Brzo učiš.” Oliver je otpio još malo viskija. “Zavesa je bila spuštena.
Snop reflektora je obasjao kavez prekriven zavesom. Sve to je bilo već
viđeno i poznato, ali publika je uživala. U tom trenutku se pojavila
tajanstvena prilika sa plaštom i maskom. Nekoliko puta je obišla kavez,
izvadila pištolj i ispalila tri metka u zavesu. Naravno, u pištolju je
trebalo da budu ćorci.”
“Očigledno da nisu.”
“U pištolju su se nalazili pravi meci. Dva su me pogodila u butinu.
Mnogo su oštetili mišiće i tkivo, ali su za dlaku promašili arteriju. Imao
sam sreće.”
“Sreće? Kako možeš to da kažeš?”
“Da nisam delimično izašao iz kaveza, sva tri metka bi me pogodila
u grudi.”
Ajrin je, ošamućena, prestala da mu masira nogu. “Ne razumem.”
“Bio sam uvezan mnoštvom lanaca. Izgledali su impresivno, ali
trebalo je da padnu čim otključam jedan jedini katanac, Asistent mi je
dao ključ neposredno pre nego što su me spustili u kavez. Počeo sam da
otključavam čim se zavesa spustila oko kaveza. Ali ključ je bio
pogrešan.”
“Šta si uradio?”
“Nikada se nisam oslanjao na asistente. Uvek sam nosio rezervni
ključ, skriven u kosi. Ali bilo mi je potrebno nekoliko sekundi da
shvatim da je prvi ključ pogrešan i još nekoliko da izvučem rezervni i
stavim ga u katanac. Kad je maskirani asistent ispalio prva dva metka,
već sam delimično izašao iz kaveza. Da je sve išlo po planu, ne bih tada
bio u kavezu.”
“Znači da nije u pitanju bila nezgoda. Glasine su bile istinite. Neko je
pokušao da te ubije.”

~ 235 ~
 “Sve je bilo pažljivo isplanirano, od lažnog ključa do pravih
metaka.”
“Ali ko je hteo da te ubije?”, Ajrin je zastala. “Par koji je pobegao na
Havaje?”
“Ne. Dok sam se oporavljao u bolnici, Čester je sproveo istragu. Nije
morao da bude Šerlok Holms da pronađe osumnjičenog. Samo me je
jedna osoba mrzela dovoljno da me ubije na pozornici pred punom
salom.”
“Naravno”, rekla je Ajrin. “Tvoj prijatelj i partner, Gedings.”
“To je veoma... pronicljivo.”
“Ti si bio ono što je on oduvek želeo da postane, briljantni
mađioničar koji ume da oduševi publiku. Zvezda.”
“Pomogao mi je da postanem vešt iluzionista, ali bio je ljubomoran
na ono što je stvorio.”
“Gedings te nije stvorio, Olivere. Tvoj talenat je samo tvoj. Gedings
ti je možda pomogao da usavršiš veštinu, ali znao je da bi ti postigao
uspeh i bez njega. Zato ga je ljubomora i proždirala. Ma koliko vešt bio,
nikada ne bi postao zvezda kakva si ti.”
“Pa, postarao se da se moja zvezdana karijera okonča.”
“Šta mu se desilo?”
“Gedingsu? Umro je nekoliko dana kasnije, kratko nakon što su
lekari zaključili da ja neću umreti i da neću izgubiti nogu.”
“Kako?”
“Stavio je još nekoliko pravih metaka u pištolj i pucao sebi u glavu.”
“Samoubistvo.”
“Ostavio je iza sebe suprugu i sina.”
“Znaju li šta je uradio?”
“Ne”, rekao je Oliver. “Nisam mogao da im kažem. Čester i ja smo
odlučili da se držimo priče o nezgodi.”
“A šta je s drugim pomoćnicima? Da li su oni shvatili šta se zapravo
desilo?”
“Siguran sam da je Vili shvatila. I drugi su verovatno. Ali ne pričamo
o tome.”
“Porodična tajna šou-biznisa?”
“Tako nekako, da.”

~ 236 ~
 “Šta se desilo sa Gedingsovom suprugom i sinom?”
“Gedings im nije mnogo ostavio. Nikada nije umeo sa novcem.”
Oliver je odložio praznu čašu. “Ja brinem o njima.” Ajrin se nasmešila.
“Naravno.”

~ 237 ~
 Pedeset prvo poglavlje

Džulijan je naredne večeri sedeo sa Tremejnom u zamračenom

separeu hotelskog salona kada je čuo zvuk sirene u daljini. Shvatio je da
je prvi put svestan sirene otkako je stigao u Plamenu uvalu. Jedan od
razloga, razmišljao je, bio je taj što se hotel nalazio gotovo kilometar i
po izvan grada. To je umanjivalo šanse da će se u hotelu čuti sirene
vozila hitnih službi. I povećavalo izglede da sirena koja je odzvanjala u
noći ide prema hotelu.
Zastao je prinoseći čašu koktela menhetn ustima i pogledao prema
izlazu koji je primetio kad je prvi put ušao u salon. Nalazio se na kraju
mračnog hodnika, iza vrata muškog toaleta.
Bio na zadatku di ne, kad god bi ušao u zatvoren prostor, uvek se
starao da identifikuje najmanje jedan izlaz, u slučaju da nešto pođe po
zlu. Njegov otac je insistirao da razvije tu naviku na početku karijere, i
morao je da prizna da mu je ona spasla glavu nekoliko puta.
“Pitam se šta se dešava?”, rekao je Nik.
Zaplitao je jezikom od koktela koje je pio još od večere.
Zavijanje sirene je naglo prestalo.
Džulijan je pogledao prema baru. Vili je podigla slušalicu. Rekla je
nešto tiho pa je vratila na mesto.
“Nemate razloga za brigu”, rekla je Vili smireno. “Nije požar. Došlo
je do nezgode u jednoj vili. Kola hitne pomoći su upravo stigla. Sve je
pod kontrolom.”
Ali ona izgleda uznemireno, zaključio je Džulijan. “Jebote”,
promrmljao je Nik. “Ako je još neka žena umrla, bio sam sa tobom čitave
večeri, zar ne?”
“Tako je”, rekao je Džulijan. To je bila istina.

~ 238 ~
 Gledao je Vili, koja se trudila da izgleda pribrano i profesionalno.
Ali primetio je da je zabrinuta. Stalno je gledala kroz prozor. Ništa se
nije videlo jer su zidovi i visoka živa ograda oko vrtova hotela zaklanjali
pogled na vile.
Nekoliko radoznalaca je izašlo sa pićem u ruci da otkrije šta se
dešava. I Vili je na trenutak nestala. Kad se vratila, na licu joj je bio
sumoran izraz.
Sirena je ponovo počela da zavija.
Ljudi koji su nekoliko minuta ranije izašli napolje počeli su da se
vraćaju unutra. Glasine su brzo kružile među okupljenima. Dvojica
muškaraca su prišla šanku da poruče novu turu pića. Obojica su bila u
tridesetim godinama. Jedan je bio proćelav. Drugi je nosio loše krojen
sako.
Dvojici muškaraca je prišla privlačna žena u pripijenoj crnoj haljini
i cipelama na visoku potpeticu i stala između njih.
“Kakva je to strka?”, upitala je zavodljivo.
Požurili su da joj odgovore.
“Neko je rekao da su kola hitne pomoći otišla u vilu Olivera Vorda”,
rekao je ćelavko autoritativno, pokušavajući da impresionira ženu. “Čuo
sam da je pao niz stepenice.”
“Pronašli su ga bez svesti”, objasnio je onaj u loše krojenom sakou.
“U lokvi krvi.”
Džulijan je pažljivo slušao.
“Bolničari su nekome rekli da je Vord verovatno slomio nešto, ali da
ih najviše brine povreda glave”, dodao je ćelavko. “Voze ga u bolnicu. Ne
znaju hoće li preživeti.”
“Đavolska sudbina”, odmahivao je glavom čovek u loše krojenom
sakou. “Preživeo je požar u skladištu i doživeo pad niz stepenice u
sopstvenoj kući.”
“Pitam se zašto se uopšte peo stepenicama s onom povređenom
nogom”, razmišljao je ćelavko.
Muškarac u loše krojenom sakou se zacerekao. “Verovatno da bi
svratio u kasnu noćnu posetu onoj svojoj gošći. Čuo sam da je ona zvala
hitnu. Neko je rekao da je otišla u bolnicu s njim.”
“Žene”, rekao je ćelavko. “Srediće te na ovaj ili onaj način.”

~ 239 ~
 Vili je obrisala oči belim ubrusom. Trenutak kasnije je rekla nešto
drugom barmenu, sredovečnom muškarcu, i nestala kroz sporedna
vrata.
Džulijan je prišao šanku.
“Čime mogu da vas uslužim?”, upitao je barmen.
“Još jedan menhetn, molim”, rekao je Džulijan. “I jedan za mog
prijatelja. Čujem da je došlo do nezgode.”
“Da. Upravo sam čuo da su šefa odvezli u bolnicu.”
“Zašto je drugi barmen otišao?”
“Vili je otišla u bolnicu da se uveri koliko je stanje loše. Ne znaju da
li će se izvući. Ako se ne izvuče, svi ćemo morati da tražimo novi posao.”
Barmen je spustio dva menhetna na šank. Džulijan ih je odneo u
separe. Nik je zgrabio čašu i potegao veliki gutljaj.
Nešto kasnije Džulijan je vodio pijanog Nika Tremejna u njegovu
vilu. Nije se trudio da uključi svetla. Spustio je Tremejna na postelju.
Tremejn je nešto promrmljao.
Džulijan je zastao. “Šta si rekao?”
“Pitao sam kad ćeš se pobrinuti za onu prokletu novinarku?”
“Uskoro.”
“Dobro.”
Džulijan je izašao u noć.

~ 240 ~
 Pedeset drugo poglavlje

Jedina svetlost koja je obasjavala mračnu vilu bila je mesečina.

Džulijanu je to bilo dovoljno da se probije kroz hodnik. Poneo je i malu
baterijsku lampu koju će upotrebiti kad krene u ozbiljnu pretragu. Ali
najpre je želeo da se upozna s prostorom.
Ušao je preko terase. Brava na zadnjim vratima je bila kvalitetna,
ali standardna. Čovek bi pomislio da će mađioničar staviti bolju.
Žurno je prošao kroz kuću registrujući potencijalne izlaze. Bilo ih je
nekoliko, ali svi su vodili u vrtove koji su okruživali vilu. Samo su dva
puta vodila iz vrtova - prednja i zadnja kapija.
U gostinskoj sobi je primetio uzak dekorativni balkon. Ako zagusti,
mogao bi da preskoči ogradu i skoči u vrt.
Zadovoljan što je pronašao sve izlaze, pažljivo je prešao pogledom
po gostinskoj sobi. Po odeći u ormanu i predmetima na toaletnom
stočiću, jasno je bilo da je tu prostoriju koristila Ajrin Glason.
Nije mislio da će svesku pronaći u fioci komode ili ispod madraca,
ali nikad se ne zna. Ljudi donose neobične odluke kad biraju sklonište.
Setio se Helen Spenser. Ona je imala baš lep sef, i on je protraćio
nekoliko minuta u obijanju. Ali u njemu je pronašao samo ogrlicu.
Pomislio je da uzme nakit - dragulji su bili izvanrednog kvaliteta -
ali tada je znao dovoljno o Spenserovoj i mogao je pretpostaviti da je
prokleta stvar verovatno ukradena. Nije imao veze na crnom tržištu
dragog kamenja. Pronalaženje nekog kome bi mogao da veruje bio bi
vrlo rizičan poduhvat.
Matori to ne bi odobrio. A i novac mu nije bio potreban.
Kad se uverio da sveska nije u spavaćoj sobi, sišao je u prizemlje i
nastavio pretragu. Pri prvom prolasku kroz kuću, primetio je sef u

~ 241 ~
mađioničarevoj radnoj sobi, ali dobro je upamtio lekciju iz vile
Spenserove. Sef je ostavio za kraj.
Za razliku od brava na vratima, ona na sefu je bila moderna i
prilično sofisticirane izrade. To je shvatio kao dobar znak. Unutra se
nalazi nešto vredno.
Izvukao je nož iz korica i spustio ga na pod nadohvat ruke. Zatim je
izvadio stetoskop i posvetio se bravi.
Kad je čuo prigušeno škljocanje, pogodio ga je talas nade i
ushićenja. Duboko je udahnuo i otvorio vrata. U sefu se nalazda debela
koverta.
Uzeo ju je, otvorio nezapečaćeni jezičak i uključio baterijsku lampu.
U njoj se nalazila sveska u kožnim koricama.
Izvadio ju je, otvorio i baterijskom lampom osvetlio nekoliko
stranica. Bile su prekrivene brojevima i jednačinama. Obuzela ga je
euforija. Pronašao je svesku. Nakon što je bezbedno isporuči matorom,
može da se vrati u Plamenu uvalu i na miru se posveti Ajrin Glason.
Platiće što mu je prouzrokovala toliko problema.
Zatvorio je sef i ustao.
“Čekao sam te, Enrajte.”
Vordov glas je dopirao odnekud iz mračnog hodnika. Džulijan se
zaledio. Telo mu je potresla panika kad je shvatio da je ušetao u zamku.
Zavukao je ruku ispod sakoa i uzeo nož iz korica. “Gde si, Vorde? Pokaži
se, kopile jedno,” Nije bilo odgovora.
Morao je da donese odluku. Postojala su samo dva izlaza iz radne
sobe: hodnik i staklena vrata koja su vodila na terasu. Malo je verovatno
da je Vord sam.
“Čestitam na brzom oporavku”, rekao je Džulijan. “Glasine u baru su
te jednom nogom već smestile u grob.”
“Nemoj ni pokušati da bežiš”, rekao je Vord. “Svi izlazi vile su
pokriveni.”
Džulijan je pažljivo osluškivao. Činilo se da Vordov glas dopire iz
dnevne sobe. Pretpostavio je da je naoružan. Ako nije lagao, policija je
verovatno pokrivala sve izlaze.
Nije mu ostalo ništa drugo nego da primeni jedinu proverenu
strategiju koja mu je preostala. Matori neće biti oduševljen što joj je
Džulijan pribegao. Održaće mu još jednu dosadnu lekciju o njegovim

~ 242 ~
impulsivnim reakcijama. Ali trenutna situacija će mu pružiti savršeno
opravdanje što je uopšte nosio dozvolu.
Prišao je vratima radne sobe.
“Izlazim sa podignutim rukama, Vorde. Ovo je veliki nesporazum.”
“Hajde da ga raščistimo”, rekao je Vord. “Ko te je unajmio da ubiješ
Helen Spenser?”
“Nisam je ubio. Ja sam privatni detektiv iz Njujorka. Imam dozvolu i
mogu da ti je pokažem. Radim za detektivsku agenciju Enrajt, U pitanju
je porodična firma. Unajmili su nas da pronađemo ženu koju poznaješ
kao Ajrin Glason. Ukrala je izvesnu svesku. Njeno pravo ime je Ana
Haris.”
“Ko te je unajmio?”
“Recimo da naš klijent predstavlja izvesnu inostranu vladu, koja je
voljna dobro da plati za svesku, bez mnogo pitanja.”
“Šta je sa laboratorijom Soltvud?”
“Vidim da si i ti obavio istragu. Nažalost, laboratorija Soltvud je
počinila grešku i obratila se FBI-ju za pomoć. Istraga je stala. Federalci
krše ruke. Strahuju da bi Atertonove beleške mogle dospeti u ruke
neprijateljske strane sile.”
“Što je upravo ono što ti nameravaš da uradiš, zar ne?”
Džulijan je pokušao da zauzda nestrpljenje, ali obuzimao ga je
nemir. Bilo je vreme da okonča stvari.
“Posao je posao”, rekao je Džulijan. “Sveska će otići onome ko
najviše plati. Nije li to ono što si i ti planirao da uradiš? Tvoj problem je
što nemaš veze koje su ti potrebne da pronađeš kupce dubokih džepova
za tako egzotičan predmet kao što je Atertonova sveska. Ti si samo
krčmar. Enrajt već ima kupca. Zapravo, čini se da će doći do
nadmetanja. Predlažem da se nagodimo.”
“Zašto misliš da želim da prodam svesku?”
“Nisam budala. Shvatio si da vredi čitavo bogatstvo. Potrebna ti je
pomoć firme Enrajt da bi je prodao.”
“Zainteresovan sam.”
Džulijanu se gotovo zavrtelo u glavi od olakšanja. Sada je bio na
čvrstom tlu. Iznenada je sve imalo smisla. Upao je u zamku, naravno, ali
nije to bila zamka na kakvu je najpre pomislio. Nije bilo policije. Vord ne
bi pokušavao da se nagodi s njim da je tako.”

~ 243 ~
 Džulijan je dozvolio sebi da se nasmeši. Ne znaš šta radiš, kučkin
sine. Ti si samo izanđali mađioničar koji je uprskao poslednji nastup, malo
je nedostajalo da pogineš. Ovo je prevelik zalogaj za tebe. Pokazaću ti
kako Enrajt posluje.
“Koju si cenu imao na umu”, upitao je.
“Znam da je sveska plaćena životom”, rekao je Vord. “To mi govori
da vredi mnogo onima koji su te unajmili.”
“Sto hiljada”, rekao je Džulijan izmislivši cifru.
“Nije dovoljno. Potrebna mi je četvrtina miliona.”
“To je mnogo novca”, rekao je Džulijan. “Da ne nameravaš da kupiš
novi hotel?”
Pokušao je da zvuči neodlučno, ali jedva je uspevao da potisne
trijumf u glasu.
“Dužan sam Luteru Pelu dvesta pedeset”, rekao je Vord.
To mnogo toga objašnjava, pomislio je Džulijan.
“Kako je pametan tip poput tebe uspeo da se uvali u tako veliki
problem?”, upitao je. “Kažu da Pel ima veze s mafijom.”
“Ne moraš da znaš sve pojedinosti. Ne verujem da će se tvoj klijent
raspravljati oko cene - neće ako je sveska značajna onoliko koliko ti
misliš.”
“Jeste. Veruj mi.”
“Dobro. Sklopi dogovor. Kad dobijem novac, dobićeš svesku. Do
tada ostaje u sefu.”
Vord nije znao da je njegov sef obijen. Pretpostavljao je da je sveska
još unutra.
Džulijan je bio omamljen ovom srećnom okolnošću; euforija mu je
zapalila vatru u krvi.
“Dobro”, rekao je. Trudio se da mu glas bude koliko-toliko smiren,
“Pozvaću šefa ujutru. Moraće da pokrene licitaciju. Biće potrebno neko
vreme da se posao sklopi. Možda dva dana.”
“U redu. U međuvremenu ćeš ostati gost u mom hotelu da bi mi bio
na oku. Ne napuštaj hotel,”
“Razumeo”, rekao je Džulijan.
“Moje obezbeđenje pazi na svaki tvoj korak”
“Naravno.”

~ 244 ~
 Džulijan je snažnije desnom rukom stegao dršku noža pronašavši
položaj koji mu je pružao najbolju kontrolu. Sad kad je sklopio dogovor,
postojale su dobre šanse da će meta postati nemarna. Razmišljanje o
velikim sumama je umelo to da uradi ljudima - naročito kad je u pitanju
bio čovek koji se našao u kandžama sumnjivog lika kao što je Pel.
Hajde, kopile. Potrebna mi je samo čista prilika. “Jesmo li završili?”,
upitao je. “Čini se da jesmo. Vidimo se sutra.”
“Naravno.”
Glupi, propali mađioničar, pomislio je Džulijan.
Krenuo je mračnim hodnikom. Kad je stigao do dnevne sobe,
zadržao je dah. Možda je Vord lagao u vezi sa dogovorom. Ali to je bilo
malo verovatno. Ne bi postavio zamku da nije bio očajan da pronađe
kupca za svesku.
Džulijan je prešao preko dnevne sobe žureći prema parčetu
mesečine. Tada će postati najvidljiviji i najranjiviji. Ako ga je Vord
obmanuo, pucanj će se začuti u toj sekundi ili za dve, koliko mu je
potrebno da se skloni među senke u kuhinji.
Nije bilo bleska svetlosti. Nije zagrmeo pištolj.
Izašao je u mračno predsoblje, zastao pa se osvrnuo prema dnevnoj
sobi. Jedna prilika se jasno ocrtavala naspram staklenih vrata koja su
vodila na terasu. Vordov štap je tiho udario o pločice. Džulijan je čuo
struganje kožnog đona.
Moj si, pomislio je Džulijan.
Bacio je nož tako brzo i precizno da Vord nije stigao da opali.
Oštrica je pogodila metu, zarila se duboko u meso. Meta se sručila uz
težak konačan tup udar o tlo. Štap je zakloparao na podu.
Džulijan nije traćio vreme da se uveri da je meta mrtva. Verovao je
svojoj veštini i talentu. Ako Vord nije ostao na mestu mrtav, iskrvariće
čim neko izvuče nož.
Izjurio je u noć. Imao je svesku, ali je za sobom ostavio mrtvog
čoveka, što je bio problem. Beg mu je bio prioritet. Vordov automobil je
parkiran ispred vile. Najbrži automobil u Kaliforniji.
Pretrčao je ulicu i otvorio vrata automobila. Umeo je da pokrene
motor i bez ključa ako je bilo potrebno, ali nije morao to da radi. Ljudi
su često ostavljali ključeve u bravi. A to je bilo gotovo pravilo u malim
gradovima sa niskom stopom zločina kao što je Plamena uvala. A i ko bi
se usudio da ukrade automobil Olivera Vorda? Verovatno su svi u gradu

~ 245 ~
znali da je njegov. Ali malo je verovatno da će ga prepoznati neko u Los
Anđelesu. Biće u gradu pre zore.
Nije se razočarao. Ključ je bio u bravi. Sreća ga je još služila.
Seo je za volan i okrenuo ključ. Veliki motor je počeo da prede.
Morao je da prede sto šezdeset kilometara po maglovitom
zavojitom putu, ali bio je veoma dobar vozač. Blaga magla mu je išla
naruku jer će sprečiti druge vozače da krenu na put.
Tiho se otmenim vozilom udaljio od vile, pronašao Klif roud i
pripremio se za dug put.
Ostavio je nešto dobre odeće i nekoliko ličnih stvari u hotelskoj
sobi, ali njih lako može da zameni. Morao je da odnese svesku u Njujork
što je pre moguće. U Los Anđelesu će sesti na avion. Kad Atertonove
beleške bezbedno smesti matorom u ruke, vratiće se u Kaliforniju i na
miru se posvetiti Ajrin Glason.

~ 246 ~
 Pedeset treće poglavlje

Džulijan se vozio nekih pola sata, možda malo više, kad su mu u

retrovizoru na trenutak zasjali farovi drugog automobila.
Spustio je nogu na papučicu gasa i ubrzao pri izlazu iz velike
krivine.
Svetla su nestala s retrovizora.
Prošlo je pet minuta. Deset. Svetla drugog automobila su ponovo
blesnula u njegovom retrovizoru. Ponovo je ubrzao. I ponovo su svetla
nestala.
Ubrzao je, ali je gotovo odmah morao da zakoči zbog oštre krivine
na putu. Gume su negodujući zaškripale. Nije bilo ograde na ivici asfalta.
Ako pogrešno proceni, rizikuje da padne sa visoke litice. Survaće se na
stene pored vode.
Iz sledeće krivine je izbio prebrzo i odmah je pritisnuo kočnicu.
Pogledao je u retrovizor. Svetala više nije bilo.
Nije se čulo zavijanje sirena. Drugi automobil nije pokušavao da ga
stigne i pretekne. Nije policija, rekao je sebi. Samo još jedan vozač na
putu koji pokušava da do zore stigne u Los Anđeles.
Ali magla je postajala gušća. Nije smeo da rizikuje da vozi brže.
Ushićenje zbog bega iz Plamena uvale je izbledelo.
Počeo je da se znoji, ali je podsetio sebe da vozi najbrži automobil u
Kaliforniji. Silnu je snagu imao pod haubom. Mogao je da pretekne
svako vozilo na putu.

~ 247 ~
 Pedeset četvrto poglavlje

“Brže”, rekao je Luter. “Ne smemo da rizikujemo da ga izgubimo u

magli.”
“Ako stigne u Njujork, policija i FBI mu neće moći ništa.”
“Neće nam umaći”, rekao je Oliver.
Oldsmobil je pripadao Česteru i on ga je donekle unapredio, ali nije
bio ni približno brz kao modifikovani kord. Brzina nije nužna, pomislio
je Oliver. Jedino je važno da ne dozvole da im kord umakne. Ali to je
malo verovatno. Na vijugavom delu puta kakav je bio Klif roud
najvažnija je bila vozačeva veština i poznavanje krivina.
Oliver je bio za volanom jer su se svi složili da je on najbolji vozač.
Luter je sedeo na suvozačevom sedištu. Na mutnoj svetlosti komandne
table je izgledao napeto. Ajrin je sedela pozadi i rukama se držala za
prednja sedišta zureći kroz vetrobransko staklo.
“Ako skrene na neki sporedni put...” rekao je Luter.
“Neće”, rekao je Oliver. “Prozreo sam kopile. Misli da je pobedio.”
Prvi deo tačke je prošao glatko, što je bilo donekle neverovatno, s
obzirom na to da su imali vrlo malo vremena da je osmisle, pomislio je
Oliver. Nisu mogli da je uvežbaju. On i Luter su nekoliko puta obišli vilu,
pokušavajući da predvide svaki Enrajtov pokret. Čester je izvukao neke
stare rekvizite iz skladišnog kontejnera i doradio ih. Napunio je lutku
materijalima za koje je tvrdio da će, kad ih pogodi oštrica di metak,
zvučati kao i tkivo živog čoveka.
Na osnovu opisa ubistva Helen Spenser, Oliver je bio siguran da će
ubica pre upotrebiti nož, ne samo zato što pravi manje buke već i zato
što voli svoj posao. Ali Enrajtov izbor oružja nije bio važan.

~ 248 ~
 Vili je dobila zadatak i odglumila majstorski. Baš kao u stara
vremena, pomislio je Oliver. Potajno je podozrevao da je Vili uživala u
obmani.
Neki gosti su videli Ajrin kako ulazi za nosilima u kola hitne
pomoći. Izgledala je kao da histerično jeca. Bilo je lako ubediti ekipu
hitne pomoći da izvede probnu vožnju do vile. Oliver je nadležnima u
bolnici rekao da želi da proveri brzinu i efikasnost reakcije hotela u
hitnim slučajevima. Takode je ponudio pozamašnu donaciju bolnici i
platio vozača i bolničare.
Bila je to složena predstava za samo jednog čoveka, ali dok se
zavesa nije podigla, nisu bih sigurni hoće li on uopšte prisustvovati
predstavi.
Pokušao je da ubedi Ajrin da ne ide u poteru na Klif roudu, ali nije
mogao da je odgovori.
“Ponovo ubrzava”, rekao je Luter. “Mislim da nas je primetio.”
“Ne zna da ga pratimo”, rekla je Ajrin. “Misli da je Oliver mrtav, ili
teško povreden.”
“Pametan je”, rekao je Luter. “Možda shvata da je prevaren.”
“Ako je tako, rizikovaće još više”, rekao je Oliver. “To bi bilo dobro.”
Luter ga je pogledao. “Rekao si da je impulsivan tip.”
Oliver je lagano ubrzao.
Ispred njih su se na trenutak u magli pojavila svetla farova
ukradenog automobila pa ponovo nestala iza nove krivine.

~ 249 ~
 Pedeset peto poglavlje

Džulijan je dobio tek neznatno upozorenje - malu nepreciznost u

inače veoma preciznom upravljačkom mehanizmu.
Vozio je automobil Olivera Vorda. Čudo mašinske tehnologije.
Nemoguće je da postoji problem u upravljačkom mehanizmu.
Vord ga je već jednom prevario, ali nije bilo šanse da je mađioničar
mogao da predvidi da će on uzeti njegov po narudžbini izrađen
automobil.
Niko se ne bi usudio da ukrade automobil Olivera Vorda.
Niko osim mene.
Uleteo je u sledeću krivinu suviše brzo. Pritisnuo je kočnice i naglo
okrenuo volan. Gume su zaškripale.
Kočnice i volan su iznenada sasvim otkazali. Uletao je u krivinu
prebrzo. Nije imao kontrolu nad vozilom.
U sledećem užasavajućem trenutku, najbrži automobil u Kaliforniji
je poleteo u vazduh, ploveći iznad visokih litica.
Imao je dovoljno vremena da shvati da je ovog puta potcenio metu;
nije imao nijednu otvorenu strategiju za beg.
Vrisnuo je, baš kao što su mnoge njegove mete vrištale. Želeo je da
preklinje za svoj život, ali nije bilo nikoga ko bi ga čuo.
Poslednja misao mu je bila da nikako ne može biti istina da se
survava niz liticu u smrt. To prosto nije moguće. Ne može njega da
nadigra meta. On je Džulijan Enrajt.

~ 250 ~
 Pedeset šesto poglavlje

Oliver je ubrzao pri izlasku iz krivine i shvatio da ne vidi farove

korda. Luter je rekao: “Možda je skrenuo na sporedni put.”
“Ovde ih nema”, rekao je Oliver, “Možda je daleko odmakao”, rekla
je Ajrin. Farovi oldsmobila su obasjah crne tragove kočenja. “Mislim da
nije”, rekao je Oliver.
Zakočio je i zaustavio automobil na uskom odmorištu pored puta.
Otvorio je vrata, uzeo štap i baterijsku lampu i izašao. Nekoliko sekundi
je stajao i osluškivao. Čuo je samo beskrajne udare talasa o stene ispod
litice.
Izvadio je pištolj iz futrole. Luter i Ajrin su pošli za njim. I Luter je
izvadio pištolj i baterijsku lampu. Ajrin je držala svoj mali pištolj.
“Ne prilazi”, rekao je Oliver. “Molim te, možda je još živ, naoružan
je.”
Nije im bilo potrebno mnogo da pronađu kord. Bila je to gomila
izgužvanog metala na stenovitoj plaži pod njima. U vazduhu se osećao
snažan miris benzina.
Džulijan Enrajt je izleteo iz vozila. Pao je na stene nedaleko od
olupine. Vrat mu je bio iskrivljen pod neobičnim uglom.
Luter je pogledao Olivera i rekao: “Bio si u pravu. Definitivno
impulsivan tip.”
“Njega je bilo lako pročitati”, rekao je Oliver. “Bio je tako prokleto
siguran da je pametniji od svih. Bio je manipulator u čijim rukama su se
ljudi pretvarali u marionete. Takvi ne veruju da je i njih moguće
izmanipulisati.”
“A šta je sa lažnom sveskom?”, upitala je Ajrin.

~ 251 ~
 “Imao ju je kad je istrčao iz vile”, rekao je Oliver. “Sigurno je u
olupini.”
“Idem da pogledam”, rekao je Luter.
Ajrin ga je pogledala. “Zar je to neophodno?”
“Moramo da budemo sigurni”, rekao je Oliver. “Ja ne mogu da siđem
zbog proklete noge.”
“To znači da ću ja morati”, rekao je Luter. “Uzeću uže.”
Vratio se do automobila, otvorio prtljažnik i izvadio uže. Skinuo je
sako i navukao rukavice.
Ajrin je uzela baterijsku lampu da bi Oliver mogao da drži uže.
Luter se spustio do olupine. Najpre je prišao telu. Spustio je prste
na Enrajtov vrat. Pogledao je u njih i odmahnuo glavom. Zatim je
pretresao Enrajtovu odeću i uzeo njegov novčanik. Pregledao ga je pa ga
vratio u džep Enrajtovog sakoa.
Ubrzo je pronašao kovertu sa lažnom sveskom.
Vratio se uz liticu; izvadio je svesku i pružio je Oliveru.
“Neverovatno je da je preživela”, rekao je Oliver.
Luter ga je pogledao. “Trebalo bi da je se otarasimo. Ne želimo da
postavljaju nepotrebna pitanja.”
Oliver je pogledao olupinu. Miris benzina je postajao sve snažniji.
“Imaš li šibicu?” upitao je.
Luter mu je predao sjajnu crnu kutiju na kojoj je zlatnim slovima
pisalo Rajski klub.
Oliver je upalio šibicu i prineo je jednoj stranici sveske. Kad se
uverio da se vatra neće ugasiti, bacio je zapaljenu svesku na olupinu
automobila. Modifikovani kord je buknuo. “Vatra najbolje čisti”, rekao je
Luter.

~ 252 ~
 Pedeset sedmo poglavlje

Okupili su se u dnevnoj sobi vile Casa del Mar. Oliver je sedeo u

svojoj fotelji. Luter je sebi sipao viski. Čester je žalio za svojim
veličanstvenim delom.
Ajrin je šetkala po prostoriji, uznemirena, još drhteći od olakšanja.
Nakon četiri duga meseca bilo je teško poverovati da se okončao
košmar koji ju je pratio sve do Kalifornije.
“Pozvao sam policijsku stanicu”, rekao je Oliver. Protegao je
povredenu nogu. “Objasnio sam da je neko provalio u moju kuću, obio
moj sef i ukrao moj automobil dok sam ja pratio unapred dogovorenu
proveru reakcije hotela u hitnim slučajevima. Reći ću da se sigurno
napio i odlučio da se junači.”
“Biće zanimljivo videti ko će doći da preuze telo”, rekla je Ajrin.
“Da”, rekao je Oliver. “Većina bogatih porodica bi unajmila
pogrebnika da ga doprati na istok.”
“Ali bolom izmučen, ožalošćeni roditelj, mogao bi odlučiti da lično
dođe ovamo”, rekla je Ajrin. “Naročito ako se nada da će pronaći izvesnu
svesku.”
“Ako se pojavi neko od članova porodice Enrajt, postaraćemo se da
dobije spaljene ostatke sveske. Stranice su verovatno uništene, ali
korice će verovatno biti prepoznatljive. Koža ne sagoreva lako.”
Ajrin ga je pogledala. “Misliš da će shvatiti da je lažnjak?”
Čester joj je odgovorio. “Ne. Zvučaće kao da se hvalim, ali odlično
sam odradio proračune. Samo bi pravi stručnjak mogao da shvati da je
to gomila budalaština, ali morao bi prethodno da pregleda čitavu svesku
- ne samo spaljene korice i nekoliko ugljenisanih stranica.”

~ 253 ~
 Oliver je utonuo dublje u fotelju i polako između dlanova vrteo čašu
s viskijem. “Iluzija je dobra. Prevariće publiku ako se ukaže potreba za
tim.”
Čester se zagledao u njega. “Još imaš pravu svesku. Šta ćeš uraditi s
njom?
“Radim na tome”, rekao je Oliver. “Još nešto. Vdi i ostali su pomogli
da se razotkrije lopov u hotelu. Znaju da je lopov pobegao u mom
automobilu. Kad policija ujutru pronađe mesto nezgode, svi će misliti da
se provalnik survao sa litice. Pretpostaviće da je izgubio kontrolu nad
vozilom.”
Čester je slegao ramenima. “To se i desdo.”
Luter je stajao naslonjen na zid sa čašom viskija u ruci. “Očigledno.
Svi znaju da je automobil bio jedinstven. Zato nikada nikome nisi
dozvoljavao da ga vozi. Bdo je suviše opasno.”
“Samo još jedna nezgoda izazvana vožnjom u alkoholisanom
stanju”, rekao je Čester.
“Nezgoda koja je koštala života profesionalnog ubicu”, rekao je
Oliver.
“Morali smo to da učinimo”, dodao je Luter. “Nismo smeli da mu
dozvolimo da pobegne. Vratio bi se.”
Ajrin je pogledala ostale. Izložili su se užasnom riziku i sada su
zauvek vezani mračnom tajnom. Činjenica da su se Oliver i Čester u
poslednjem trenutku pozabavili kočnicama i upravljačkim
mehanizmom na najbržem automobilu u Kaliforniji će zauvek ostati
između njih četvoro.
“Želi li neko još viskija?” upitao je Luter.

~ 254 ~
 Pedeset osmo poglavlje

Osetio je kad je ustala.

Otvorio je oči i posmatrao kako navlači ogrtač i tiho izlazi iz sobe.
Nestala je u senkama hodnika.
Sklonio je prekrivače u stranu, ustao, navukao ogrtač i pošao za
njom.
Bila je u dnevnoj sobi i preko vrta i bazena gledala u okean. Nebo je
bledelo na prvom svetlu zore.
Stao je iza nje i nežno spustio ruke na njena ramena. Uznemirenost
je bila opipljiva. Nežno je počeo da masira njene napete mišiće.
“Nisam želela da te probudim”, rekla je.
“Misliš na Pegi Haket?” upitao je.
“Sada kada je Enrajt mrtav, ne mogu da prestanem da mislim na
Pegi Haket, Gloriju Mejtland, Dejzi Dženings i onu ženu koju nisam
poznavala, Beti Skot, koja je umrla u Sijetlu pre gotovo godinu dana.
Nedostaje mi neki ključni detalj, ali ne znam šta bi to moglo da bude.”
“Nešto što bi potvrdilo da ih je Tremejn sve ubio?”
“Da. Užasava me pomisao da ću morati da čekam da još jedna žena
umre pre nego što mi se pruži prilika da pronađem novi trag ili izvor.”
“Razumem.”
Stegla je njegovu ruku. “Znam da razumeš.” Stajali su u tišini neko
vreme.
“Pre ili kasnije neka žena će umreti”, rekla je nakon nekog vremena.
“Sigurna si?”
“Postoji obrazac.”

~ 255 ~
 “Kao mađioničar sam naučio da um može da nas obmane kada je u
pitanju primećivanje obrazaca. Ako želimo da ih vidimo, obično ćemo
pronaći način da to i uradimo. To je ljudska priroda. Mnogo je iluzija i
efekata koji se oslanjaju isključivo na tu činjenicu.”
Okrenula se prema njemu. “Četiri žene su mrtve. Sve su na ovaj ili
onaj način povezane sa Nikom Tremejnom. To nije duzija, to je obrazac.”
“U poslednje vreme ti je mnogo toga odvlačilo pažnju.”
“To je sigurno.”
“Možda je vreme da se vratiš na početak i pokušaš da drugim očima
sagledaš sve što se nalazi u tvojim beleškama”, rekao je. “Prestani da
tražiš obrazac koji misliš da vidiš.”
“A šta da tražim?”
“Novi obrazac.”
Zamislila se. “Možda si u pravu. Nemam bolju ideju. Stalno se
vraćam na pitanje koje sam postavljala na samom početku. Možda ću,
ako krenem iznova, sve sagledati na drugačiji način.”
“Koje pitanje?”
“Ime Nika Tremejna dovođeno je u vezu sa nekoliko žena za dve
godine koje je proveo u Holivudu. Ali samo četiri su umrle pod
tajanstvenim okolnostima. Moje pitanje je: Šta su to platile životom?”
“Dobro pitanje.”
Okrenula se i zagrlila ga. Privio ju je uza se i snažno je zagrlio.

~ 256 ~
 Pedeset deveto poglavlje

Doručkovali su na terasi - svežu dinju, kajganu, tost i veliki bokal

kafe - sve posluženo kao magijom.
“Mogla bih da se naviknem na posluženje u sobi”, rekla je Ajrin.
“Ima to svojih prednosti”, rekao je Oliver.
“Sada čekamo da policija potvrdi Enrajtov identitet i obavesti
njegovu porodicu”, rekla je. “Šta ako se ispostavi da je bio prevarant?”
“Moguće je da je čovek koji je pao sa litice u mom automobilu ukrao
identitet Džulijana Enrajta, ali ne verujem”, rekao je Oliver. “Bilo bi
suviše rizično. Mogao je da naleti na nekoga iz Enrajtovog društvenog
kruga na odmoru ovde, u Kaliforniji. Ali ako zanemarimo to, siguran
sam da je kopile bio onaj za koga se izdavao.”
“Zbog arogancije?”
“Rođen je u bogatoj privilegovanoj porodici i mislio je da može da
prođe nekažnjeno za ubistvo.”
“I špijunažu. Bio je voljan da proda ključne nacionalne tajne
stranim kupcima. To znači da je, pored toga što je ubica, i izdajnik.”
“Jeste.”
Oliver je popio kafu, poljubio ju je ovlaš u usta i ustao. Baš kao da su
opušteni bračni par, pomislila je Ajrin. Samo što nisu venčani. Sitnice.
“Imam posla u kancelariji”, rekao je Oliver. “Obezbeđenje drži
Tremejna na oku dvadeset četiri sata. Postaviću radnika obezbedenja i
ispred vile. Obećaj mi da nećeš sama izlaziti.”
“Obećavam”, rekla je.
Sačekala je da ode, a zatim se vratila u kuću da uzme svoje beleške.
Iznela ih je na terasu, rešena da krene iz početka.

~ 257 ~
 Počeće onako kako ju je Pegi Haket naučila - izdvojiće sve činjenice
koje je imala, ma koliko nebitne se činile. Slediće svaku nezavršenu nit.
Postaviće ponovo pitanja koja stoje od samog početka: zašto su ove
četiri žene umrle?
Sve su znale nešto, pomislila je, ili su otkrile nešto što je
predstavljalo pretnju po Nika Tremejna. To je jedino objašnjenje koje
ima smisla.
Sat kasnije se naslonila na stolicu i pogledala svoje beleške tražeći
obrazac koji nije ranije primetila. Ništa. Jedino što se isticalo bila je
činjenica da su sve žrtve, osim prve, živele u Los Anđelesu.
Vratila se kratkoj zagonetnoj belešci koju je pronašla kad je
pospremala Pegin sto.

Beti Skot. Sijetl, Vašington. Pronađena mrtva u kadi. Slučajno

davljenje.

Bio je tu i broj telefona.

U mislima je čula Pegin savet. Kada zapneš, ponovo prođi kroz sve
pojedinosti. Pronađi još neku - jer uvek postoji neka nova.
Ustala je, otišla u dnevnu sobu i podigla slušalicu.
“Operateru, želela bih da pozovem novine u Sijetlu... Ne, nije važno
koje. Da, Post-intelidženser zvuči prihvatljivo.”
Službenica koja se javila zvučala je kao da je u žurbi. “S kim mogu
da vas spojim?”
“Ja sam novinar u Plamenoj uvali u Kaliforniji. Želela bih da
razgovaram sa nekim novinarom koji se bavi zločinima.”
“Samo trenutak, sad ću vas povezati.”
Nedugo nakon toga Ajrin se upustila u razgovor sa čovekom koji je
zvučao kao da se dosađuje. Predstavio se kao Džordž.
“Želite da iskopam godinu dana star izveštaj o smrtnom slučaju?
Zašto bih vam činio uslugu?”
“Jer radim na slučaju u koji je upleten Nik Tremejn.”
“Glumac?” Dosadu je zamenio treptaj interesovanja. “Šta imate?”
“Trenutno samo pratim tragove. Ali ako mi pomognete, obećavam
da ću vas pozvati čim budem imala priču koju možete da objavite.”

~ 258 ~
 “Nik Tremejn, ha. Dobro. Dajte mi vremena da odem do mrtvačnice
i pronađem podatke.” Zastao je. “Moraću da vas pozovem na vaš račun.”
“U redu.”
Džordž ju je pozvao petnaest minuta kasnije.
“Pronašao sam izveštaj o smrti Skotove, ali nema mnogo podataka”,
rekao je. “Ne vidim kako će vam to pomoći. Skotova se okliznula u kadi.
Radila je u kafiću. Ima tetku koja živi ovde, u Sijetlu.”
Uvek postoji neka nova pojedinost.
“Potrebno mi je ime te tetke.”
“Doroti Hodžiz. Je li, šta imate o Tremejnu?”
“Moramo brzo da radimo. Dajem vam reč da ću vas pozvati čim
budem imala sve činjenice.”
Ajrin je prekinula vezu i obavila sledeći poziv.
“Operateru, molim vas da me spojite sa Doroti Hodžiz u Sijetlu,
Vašington. Ne, nemam broj ni adresu. Da, sačekaću.”
Ispostavilo se da su u telefonskom imeniku Sijetla postojale tri žene
pod imenom D. Hodžiz. Operater je povezao Ajrin sa pravom Doroti iz
drugog pokušaja. Javila se sredovečna žena.
“Ovde Doroti Hodžiz. Šta ste rekli ko zove?”
“Ne poznajete me, gospođice Hodžiz. Ja sam novinarka koja
sakuplja podatke o filmskoj zvezdi po imenu Nik Tremejn.”
“Zaboga, dušo, sigurno si pogrešila broj. Ne poznajem Nika
Tremejna. Ne poznajem nijednu filmsku zvezdu. Ovo je Sijetl, nije
Holivud.”
“Imam razloga da verujem da je Tremejn poznavao vašu nećaku,
Beti.”
“Beti? Ali ona je preminula pre godinu dana.”
“Da, znam, gospođice Hodžiz. Da li ste ikada upoznali nekog Betinog
momka?”
“Ne. Znam da je neko vreme izlazila sa jednim mladićem koji je
želeo da postane glumac. Beti je bila zaljubljena u njega. Ali nikad ga
nije dovela da ga upoznam. Ne sećam se njegovog imena.”
“Koliko sam uspela da saznam, Beti je živela u pansionu.”
“Plašim se da je bila pomalo divlja. Družila se sa modernim
društvom. Morala sam da insistiram da se iseli. Nisam mogla da
podnesem cigarete, opijanje i zabave. Povremeno me je posećivala, kad

~ 259 ~
joj je bio potreban novac za stanarinu. Pričala je samo o svom snu da
ode sa momkom u Holivud. Bila je uverena da će postati zvezde. Sirota
budalasta devojka.”
“Da li je ona ikada glumila?”
“O, jeste. Snimila je nekoliko filmova u Sijetlu. Bila je silno
uzbuđena zbog toga. Ali nikada nisu prikazani.”
“Šta se desilo?”
“Studio je izgoreo nekoliko meseci pre nego što je Beti umrla. Rekla
mi je da su svi filmovi, pa i oni u kojima je ona glumila, uništeni. Među
nama rečeno, pitala sam se kakvi su to filmovi bili, ako razumete šta
hoću da kažem.”
Možda filmovi koji su mogli da unište karijeru zvezde u usponu,
pomislila je Ajrin.
“Razumem vas, gospođice Hodžiz. Rekli ste da nikada niste
upoznali nijednog Betinog momka. A šta je s njenim drugaricama? Da li
ste upoznali njih? Zaista bih želela da razgovaram s nekim ko je dobro
poznavao Beti.”
“Zašto vas toliko zanima moja sirota nećaka?”
“Duga je to priča, gospođice Hodžiz. Ali mislim da Betina smrt nije
bila nezgoda. Mislim da je ubijena.”
“ Ubijena.” Zaprepašćenje je odjeknulo telefonskom linijom. “Ali to
ne može biti istina. Rekli su da se okliznula i pala u kadi.”.
“Znam, gospođice Hodžiz. Ali vidite, ona nije jedina žena koja je
tako stradala. Nadam se da ću saznati istinu ako uspem da pronađem
nekoga ko zna nešto više o filmovima koje je Beti snimila.”
“Razumem. Pa, plašim se da je jedina drugarica koju je Beti
spominjala takođe želela da postane glumica. Živela je u istom
pansionu. Koliko se sećam i ona je glumila u filmovima koje je Beti
snimila u Sijetlu.”
Još jedna pojedinost, pomislila je Ajrin.
“Sećate li se imena te glumice?” upitala je ne očekujući mnogo.
“Ne. Ali sigurna sam da žena koja drži pansion može da vam kaže.
Kao što sam rekla, i Beti i njena drugarica su tamo imale sobu. Jedino
čega se sećam je da su se njih dve u nekom trenutku posvađale.”
“Hoćete da kažete da se prijateljstvo prekinulo?”

~ 260 ~
 “O, da. Beti nije mnogo o tome govorda, bar ne preda mnom, ali to
ju je mnogo pogodilo.”
“Šta je dovelo do pucanja prijateljstva?”
“Šta mislite? Muškarac, naravno. Beti je rekla da je njen momak
glumac pobegao u Holivud sa tom devojkom.”
“Sećate li se čime se bavila Betina drugarica? Žene koje žele da
budu glumice obično se bave nekim poslom dok čekaju da ih neko
otkrije.”
“Da, znam. Beti je bila konobarica.”
“ A drugarica?”
“Mislim da je radila u nekoj kancelariji, ali ne mogu da se setim svih
pojedinosti. Kao što sam rekla, pobegla je sa momkom glumcem mnogo
pre nego što je Beti umrla.”
“Hvala vam. Mnogo ste mi pomogli, gospođice Hodžiz.”
“Nema na čemu, dušo. Hoćete li me obavestiti ukoliko se ispostavi
da je moja nećaka ubijena?”
“Hoću.”
“Sirota Beti. Bila je sanjar.”
Ajrin se spremala da prekine vezu kad je pogledala u svoje beleške i
shvatila da nije postavila sva pitanja. “Još nešto, gospođice Hodžiz.”
“Da?”
“Sećate li se imena restorana u kom je Beti radila?”
“O, da, kafe Prva avenija. Vlasnik je veoma fin čovek. On je bio jedini
koji se potrudio da mi pošalje poruku nakon Betine smrti. Svratim
ponekad tamo na kafu.”
“Hvala vam, gospođice Hodžiz.”
Ajrin je ovo pribeležila i prekinula vezu. Ne žuri, rekla je sebi. Idi
korak po korak, onako kako te je Pegi učila.
Ponovo je uzela slušalicu. “Operateru, molim vas, povežite me sa
gospodom Filis Kemp u Sijetlu, Vašington”, rekla je. “Da, imam broj.”
Kempova se javila nakon trećeg zvona. Zvučala je iznervirano.
“Kemp stanovi”, rekla je. “Ako tražite sobu koja je bila objavljena u
novinama, zakasnili ste. Već je izdata.”
“Ne zovem zbog sobe, gospođo Kemp. Ovde Ajrin Glason.
Razgovarale smo pre nedelju dana. Zvala sam da se raspitam o jednoj
vašoj stanarki, Beti Skot.”
~ 261 ~
 “Da, sećam se.” Kempova je zazvučala sumnjičavo. “Zašto ponovo
zovete? Rekla sam vam, bila je to nezgoda. Okliznula se u kadi i pala.”
“Pratim trag, gospođo Kemp. Upravo sam razgovarala sa tekom
Beti Skot, rekla mi je da je Beti imala drugaricu u vašem pansionu, koja
je takođe želela da postane glumica i radila je u nekoj kancelariji.
Pokušavam da je pronađem.”
“Izvinite, ne mogu da vam pomognem. Odselila se pre nego što je
Beti umrla.”
“Kako se zvala?”
“Ne mogu da se setim. Morala bih da proverim u dokumentaciji, a
za to nemam vremena.”
“Gospođica Hodžiz je ubeđena da je ta devojka pobegla sa Betinim
momkom,”
“Ne bih znala. Moja politika je da se ne mešam u privatne živote
mojih stanara. Sada ću da prekinem vezu. Imam pametnija posla nego
da pričam sa novinarima.”
Veza se prekinula.
Ajrin je sedela u tišini i razmišljala o onome što je saznala. Oliver je
rekao da je akcenat Nika Tremejna više hčio na Zapadnu obalu nego na
Srednji zapad. Bilo je sasvim moguće da je bio poreklom iz Sijetla, a ne
iz Čikaga, i da je možda snimio dva pornografska filma pre nego što je
započeo karijeru u Holivudu. Studijski problem-majstori, kao što je bio
Erni Ogden, takve probleme su rešavali rutinski.
Ali šta ako je Nik Tremejn odlučio da se vrati u Sijetl i izbriše svoju
prošlost?
Ponovo je podigla slušalicu i zamolila operatera da je poveže sa
kafeom Prva avenija u Sijetlu. Vlasnik se javio nakon četvrtog zvona.
Zvučao je nestrpljivo i kao da je u žurbi. Ali kad mu je rekla zašto zove,
njegovo raspoloženja se promenilo.
“Bogami, sećam se Beti Skot i njenih prijatelja glumaca”, rekao je.
Zasmejao se. “Dolazili su ovamo i uspevali da me nagovore da im ne
naplatim kafu. Žao mi ih je, znate? Svi su maštali da odu u Holivud Jedan
je čak i uspeo,”
“Ko je uspeo?
“Arči Gatri. Zgodan momak. Imao je kvalitet. Uvek sam mislio da će,
ako neko od njih uspe, to biti on. I naravno, uspeo je. Promenio je ime,
razume se. Svi ga promene, koliko znam. Prepoznao sam ga čim sam ga

~ 262 ~
video na platnu. Uzbudio sam se, znate? Pomislite: nekada sam
posluživao kafu Niku Tremejnu.”
Ajrin je zadržala dah. “Jeste li sigurni da je pravo ime Nika
Tremejna Arči Gatri?”
“O, da. Video sam ga u Moru senki, zatim i u Odmetniku sudbine. Ne
bih ga ni sa kim mogao zameniti.”
“Koliko sam čula, otišao je iz grada s jednom mladom glumicom
koja je dolazila u vaš kafe?”
“Aha. Bilo ih je četvoro, dva mladića i dve devojke. Jedan je poginuo
u požaru u lokalnom studiju. Beti, devojka koja je radila kod mene,
tragično je stradala nesrećnim slučajem. Okliznula se u kadi i pala. Baš
tužno. Drugo dvoje su otišli u Holivud”
“Šta se desilo sa devojkom koja je pobegla u Holivud sa Nikom
Tremejnom?”
“Ne znam. Ali mislim da ona nikada neće dospeti na platno.”
“Zašto?”
“Nije imala ono nešto.”
“Možete li da mi je opišete?”
“Visoka. Tamna kosa. Lepa devojka, ali mislim da nije imala mnogo
talenta. Radila je u nekoj kancelariji, koliko se sećam. Mislim da je bila
sekretarica. Verovatno je trebalo da se drži toga. Siguran sam da nije
više sa Arčijem - mislim sa Nikom Tremejnom.”
“Zašto?”
“Čitam sve Holivudske časopise. A oni kažu da Tremejn svake
nedelje šeta novu devojku.”
“Hvala vam”, rekla je Ajrin. Vrlo pažljivo je spustila slušalicu.
Dugo je zgroženo zurila u beleške koje je napravila tokom dva
poslednja razgovora. Prostrelila ju je zapanjujuća spoznaja. A zatim i
nalet krivice. Od samog početka sam bila na pogrešnom tragu.

~ 263 ~
 Šezdeseto poglavlje

Henri Ouks je zastao u senovitim vrtovima ispred privatne vile

Olivera Vorda. Mnogo je razmišljao i zaključio je da ne može više da
čeka. Ipak je on bio posebni prijatelj Nika Tremejna. Morao je da uradi
sve što je potrebno da zaštiti svog druga. Jednog dana će Nik to
razumeti i zahvaliće mu.
Lako je bilo ući na zemljište hotela. Uvukao se u zadnji deo
dostavnog kamiona koji je dovezao sanduke sa svežim povrćem u
kuhinju hotela. Na kapiji je stajao radnik obezbeđenja, ali prepoznao je
vozača i samo mu je mahnuo da prođe.
Henri je iskočio iz kamiona čim mu se ukazala prilika. Vozač nije ni
znao da je imao putnika.
Kad je ušao u hotel, Henri je ušao u prostrane vrtove. Nosio je
odeću radnika održavanja, kombinezon i čizme. Kapu je navukao nisko
na čelo. Glavu je držao oborenu i odlučno je išao prema svom cilju.
Davno je naučio da niko ne obraća pažnju na radnika koji izgleda kao da
zna šta radi.
Stajao je u hladu i posmatrao ulazna vrata vile. Niko se nije pojavio
nakon što je Vord otišao. Žena koja je pravila probleme Niku Tremejnu
bila je unutra.
Jedan od hotelskih radnika obezbeđenja je čuvao ulazna vrata vile.
Henri je iz džepa izvadio malu bočicu hloroforma. Upozorio je Ajrin
Glason.

~ 264 ~
 Šezdeset prvo poglavlje

Pažljivo je ponovo prošla kroz beleške. Ovog puta je morala da

bude sigurna. Nije smela da rizikuje da ponovo pogreši. Ažurirala je
hronologiju, prerasporedila neke pojedinosti i ponovo pretresla logiku.
Naposletku se sve vraćalo na Sijetl. Odgovori su bili tamo od samog
poćetka - uništavanje filmova koje je snimio mali lokalni studio, smrt
filmadžije i jednog od glumaca, davljenje Beti Skot.
U početku ih je bilo četvoro. Dvoje je mrtvo. Nik je postao zvezda.
Jedina osoba koja je nedostajala iz hronologije bila je mlada glumica
koja je pobegla u Holivud sa Nikom. Ona je, u svakom pogledu, nestala.
Ali nije.
Ajrin je ponovo podigla slušalicu i okrenula broj Oliverove
kancelarije. Elena se javila.
“Elena, ovde Ajrin. Da li je Oliver tu?”
“Plašim se da nije”, rekla je Elena. “Sa Česterom je u radionici.
Mislim da proveravaju novi alarmni sistem.”
“Znam gde je radionica. Pronaći ću ga.”
“Gospodin Vord je rekao da ne smete da izlazite iz vile Casa del Mar
bez pratnje radnika obezbeđenja”, rekla je Elena.
“Ne brini. Pred vratima je jedan radnik obezbeđenja. On će me
pratiti.”
“U redu.”
Ajrin je spustila slušalicu, uzela tašnu i požurila prema vratima.
Henri Ouks je bio na pragu. Nosio je radnički kombinezon i pojas za alat.
U njemu je imao nož.
Prikovao je svoj uznemirujući pogled za nju.

~ 265 ~
 “Žao mi je , gospođice Glason”, rekao je.
Ajrin je pokušala da zalupi vrata, ali Henri je zaglavio nogu između
vrata i praga.
“Čekajte”, rekao je. “Morate me pustiti da uđem.”
“Sklanjaj se od mene”, rekla je Ajrin. “Lud si.”
“Ne”, rekao je. “Morate mi dozvoliti da objasnim. Ponekad umem da
se zbunim.”
Odjednom se pojavila se Klodija Pikton, odvajajući se od bočnog
zida vile pored kog se skrivala. U jednoj ruci je držala pištolj, a u drugoj
komad gvožđa koji je izgledao kao gvozdena poluga.
“Da, plašim se da je on veoma zbunjen”, rekla je. “Zapravo, ćaknut.
Ulazite, oboje.”
Ajrin se povukla za nekoliko koraka. Henri je nespretnim teturavim
korakom ušao u predsoblje. Izgledao je načisto pometeno.
Klodija je ušla za njim u vilu i zatvorila vrata. Čulo se oštro
škljocanje kad je povukla rezu.
Henri je molećivo pogledao Ajrin. “Pokušao sam da vas upozorim.
Rekao sam vam da ne uznemiravate gospodine Tremejna.”
“Gde je radnik obezbeđenja?”, upitala je Ajrin. “Šta si mu uradila?”
“Ništa”, nasmejala se Klodija. “Henri se postarao za njega, zar ne,
Henri?”
“Smestio sam ga u šupu s alatom za baštovanstvo”, rekao je Henri.
Izgledao je i zvučao potpuno pometeno. “Morao sam da ga sklonim s
puta. Morao sam da razgovaram s vama. Ali nisam znao...”
“U pravu si, Henri”, rekla je Klodija. “Ništa ne razumeš.”
Munjevitim pokretom je podigla ruku i drškom pištolja udarila
Henrija u potiljak.
Spustio se na kolena zaječavši. Krv mu je potekla iz glave. Klodija ga
je ponovo udarila. Ovog puta je pao, licem nadole.
Ajrin je pogledala Klodiju. “U poslednje vreme si mnogo
upotrebljavala taj potez, zar ne?”
“Da.” Gnev je svetlucao u Klodijinim očima. “Jesam. A sada ću ga još
jednom upotrebiti. Znala sam da ćeš praviti probleme mojoj zvezdi”,
rekla je.

~ 266 ~
 Šezdeset drugo poglavlje

“Ako povučeš obarač, neko će čuti pucanj”, rekla je Ajrin.

“Ne verujem”, rekla je Klodija. Prekoračila je Henrijevo nepomično
telo. “Ova vila je na osami, svi znaju da Oliver Vord voli privatnost. I da
neko čuje pucanj, verovatno će pomisliti da je to zvuk auspuha. Niko ne
očekuje pucnje na otmenom mestu kao što je hotel Plamena uvala. Ali
nisam došla da te ubijem, Ajrin.”
“Ne verujem ti. Plašim se da si loša glumica, Klodija.”
“Misliš da znaš sve, zar ne? Samo želim da razgovaram s tobom.
Okreni se. Hajdemo u dnevnu sobu. Porazgovaraćemo kao normalni
ljudi.”
Ajrin se nije pomerila. “Koliko ja mogu da procenim, nema u tebi
mnogo normalnog, Klodija. Sreća pa je Henri Ouks pošao s tobom. Šta bi
uradila s radnikom obezbeđenja na ulazu?”
“Ne bi predstavljao problem. Izašla bih s njim na kraj kao što je to
uradio Henri.”
Iznenada, Ajrin se setila saveta koji je Oliver dao mladićima i
devojkama koje su sreli na onoj osamljenoj plaži. Ne okrečite leđa
okeanu. Uvek vas može iznenaditi.
Klodija je bila nalik na more u podnožju litice, pomislila je, puna
opasnih podvodnih struja. Sve njene žrtve su udarene otpozadi. Možda
nije mogla da ih gleda u oči. Ili prosto nije znala drugi način da počini
ubistvo. Oliver je rekao da je većina trikova jednostavna. Teško je bilo
pronaći novi način da se izvede ista iluzija.
Ajrin se oprezno povukla u dnevnu sobu ni u jednom trenutku ne
okrećući Klodiji leđa.
“Rekla sam ti da se okreneš”, rekla je Klodija.

~ 267 ~
 “I ti i ja znamo da ne mogu to da uradim”, rekla je Ajrin mekim
glasom. “Ne dok mi ne kažeš ono što si htela. Želiš da čujem tvoju stranu
priče, zar ne?”
Zastala je pored Oliverove velike fotelje sa debelim jastucima,
neodređeno svesna da još u ruci steže tašnu.
Klodija je stala na prag dnevne sobe nekoliko koraka od nje.
“Sve si pogrešno shvatila”, rekla je. “Došla sam da ti objasnim pre
nego što još neko strada.”
“Razumem. Koliko je ljudi stradalo do sada?”
Vreli gnev je sevnuo u Klodijinim očima spalivši svaki trag nervoze
i uznemirenosti. Bez sumnje, iz tog kovitlaca gneva crpela je snagu.
“Nisam imala izbora”, rekla je.
Oliver je govorio i o prednostima preusmeravanja pažnje, pomislila
je Ajrin. Mora navesti Klodiju da što duže priča.
“Pretpostavljam da u požaru nisu stradali svi filmovi koje ste ti i
tvoji prijatelji snimili u Sijetlu, u onom malom studiju.”
“Beti nam je rekla da su svi spaljeni, ali lagala je. Sačuvala je dva
koja je Nik snimio. Ostrvske noći i Piratovog zatočenika.”
“Ko je spalio studio?”
“Beti. Vidiš, bila je zaljubljena u Nika. On je u to vreme bio samo
Arči Gatri. Ali pobesnela je kad joj je rekao da odlazi u Holivud sa
mnom. Znala je da će ti filmovi biti odličan materijal za učenu ako Arči
uspe.”
“Ubila je čoveka koji je napravio te filmove i još jednog glumca.”
“Zaista ne znam da li joj je bila namera da u požaru stradaju onaj
ljigavi režiser i Ralf. Ali obojica su bili tamo te noći. Verovatno su bili
obeznanjeni - bili su zavisnici od heroina.”
“Kad si saznala da je Beti ukrala te pornografske filmove?”
“Iznela je zahtev nakon što je počelo prikazivanje Nikovog prvog
filma, More senki. Pozvala ga je i rekla mu koliko želi. Nik se uspaničio.
Nameravao je da se obrati Erniju Ogdenu. Ali znala sam da će to biti
katastrofa. Nik je bio glumac u usponu, ali nije bio zvezda, ne još. Bila
sam sigurna da će ga se studio pre odreći nego platiti učenu. Rekla sam
mu da ću se ja pobrinuti za sve.”
“I on ti je poverovao?”

~ 268 ~
 “Naravno.” Klodija se nasmešila. “Potrebna sam mu i on to zna.
Spavala sam sa tri režisera da bi on dobio prvo probno snimanje. Ja sam
mu nadenula ime Nik Tremejn. Ja čitam tekstove s njim. Ja sam
posluživala hranu na odeljenju supermarketa i kupila preduzetnike u
barovima da bismo mogli da plaćamo stanarinu. Sve to sam radila da bi
Nik mogao da se koncentriše na glumu.”
“Kako si dobila posao njegovog ličnog asistenta?”
“Nakon što je u bioskopima prikazan film More senki, postalo je
jasno da žene vole Nika Tremejna. Publicista studija je rekao da Nik što
pre treba da postane slobodan. Bolje je za njegov imidž. Rekli su mu da
mora da se razvede.”
Zavesa je pala.
“Ti i Nik Tremejn ste bili venčani?” upitala je Ajrin. “Zar je toliko
teško poverovati u to?”
“Nije”, rekla je Ajrin. “Nije, počinjem da shvatam, sad sve ima više
smisla.”
“Studio je rekao da će mi platiti šestonedeljni boravak u Rinu na
ranču za razvode. Za bednu sumu trebalo je da nestanem.”
“Platili su ti da se razvedeš?”
“Ni približno dovoljno da mi nadomeste ono što ću izgubiti na duže
staze. Nedovoljno da mi nadomeste žrtvu koju sam podnela. Znala sam
da će Nik, ako ne napravi neke ozbiljne greške, za nekoliko godina
vredeti milione. Kao supruga bih imala pravo na deo tog novca.”
“Ali kao bivša supruga ne bi dobila ništa.”
“To nije pošteno”, rekla je Klodija. “Nik me je molio da se
razvedemo. Pretili su mu da će raskinuti ugovor s njim ako to ne učini.
Na kraju sam pristala, ali samo ako mi dozvoli da ostanem blizu njega.
Podsetila sam ga da sam mu najbolji prijatelj. Rekla sam mu da sad kad
je postao poznat može verovati samo nekome ko mu je bio prijatelj i
ljubavnik u starim danima.”
“Voleo te je.”
Klodija je frknula. “Arči nikada nije voleo nikoga osim sebe. Ali znao
je da mi je dužan, pa je ubedio studio da me unajmi kao svog ličnog
asistenta. Pristali su. Njima je samo bilo važno da Nik Tremejn bude
slobodan čovek.”
“Otišla si u Rino, razvela se, promenila ime i postala lični asistent
Nika Tremejna.”

~ 269 ~
 “Još jedna holivudska priča”, rekla je Klodija. “Ali tada su počele
ucene.”
“Kako si shvatila da je Beti Skot ucenjivač?”
“Nije bilo teško. Režiser i Ralf su bili mrtvi. Niko drugi nije mogao
da se domogne tih filmova. Bilo je jasno da se Beti dokopala Ostrvskih
noći i Piratovog zatočenika.”
“I odlučila si da se rešiš Beti Skot.”
“Rekla sam joj da ću doneti novac. Otišla sam vozom za Sijetl.
Dogovorile smo se da se nađemo u pansionu jedne noći kad svi odu u
provod. Popela sam se na sprat i krenula ka njenoj sobi. Izašla je u
hodnik. Kad je shvatila da nisam ponela novac, pobesnela je. Pokušala
sam da razgovaram s njom. Rekla sam joj da bismo obe mogle da
zaradimo mnogo novca ako sačekamo da Nik postane veća zvezda,
Nasmejala mi se u lice. Rekla je da bi radije imala vrapca u ruci.”
“Tada si je ubila?”
“Kučka mi je rekla da sam propala glumica.” Klodija je besno
podigla glas. “Kad se okrenula da se vrati u sobu, zgrabila sam veliki
vazu sa stola i udarila je.”
“Beti Skot je pronađena u kadi.”
“Nije bilo lako smestiti je u kadu, veruj mi.”
“Šta se desilo s filmovima?”
“Kasnije sam pretražila njenu sobu i pronašla dve limene kutije za
film.” Klodija je ponovo vladala sobom. “Sada imam negative oba
pornografska filma Nika Tremejna. Oni su pravi dinamit jer prikazuju
njega u akciji sa Ralfom.”
“To bi sigurno uništilo Tremejnovu karijeru.”
“Definitivno”, rekla je Klodija. “Ali odabir trenutka je sve. Za godinu
dana, kad Nik postane novi Klark Gejbl, ti filmovi će vredeti čitavo
bogatstvo. Studio će platiti koliko god bude potrebno da se dokopa
negativa.”
Ajrin je uspela da otvori tašnu iza stolice. Zavukla je ruku u nju.
Sklopila je prste oko malog pištolja.
“Ucenjivanje velikog filmskog studija biće veoma opasno”, rekla je.
“Zar misliš da ne znam?”, rekla je Klodija. “Nameravam da
nestanem pre nego što se upustim u taj posao.”
“Da li Arči - Nik Tremejn - veruje da je Betina smrt nezgoda?”

~ 270 ~
 “Verovao je neko vreme. Želeo je da veruje, znaš. Ali mislim da sada
sumnja. Ponekad me gleda kao da nije siguran da može da mi veruje.
Ona druga novinarka iz Šaputanja mu je ubacda crva sumnje.”
“Ubila si Pegi Haket jer je pretila da će otkriti priču o
pornografskim filmovima, zar ne?”
“Morala sam da je se otarasim. Provalila sam u njen stan i sačekala
je na spratu, u ormanu u hodniku. Nisam mogla da verujem koliko sam
sreće imala kad je popila nekoliko martinija i legla u kadu.”
“Nestao je žarač iz kamina. Time si je ubila.”
“Čula me je u poslednjem trenutku, ali već je bilo kasno.”
“Zašto si ubila Gloriju Mejtland?”
Previše se približila Niku. Bili su u kratkoj vezi. Napio se i pogrešio -
spomenuo joj rane filmove. Nakon što ju je šutnuo, počela je da ga
progoni. Ogden joj je platio da nestane, ali nije to uradila.”
“Zašto je pratila Nika u Plamenu uvalu?”
“Rekla je da će mu pružiti još jednu priliku da obnove romansu.
Posvađali su se.”
“To je bila svađa koju je sobarica videla.”
“Nik ima preku narav. Izgubio je strpljenje i rekao Gloriji da ne želi
više da je vidi. Držala sam je na oku. Niko nikada ne primećuje ličnog
asistenta. Sledeću noć je provela pijući sama u salonu. To nije ličilo na
nju. Glorija je volela da bude u društvu. Kad je otišla, pošla sam za njom.
Ušla je u spa centar, znala sam da nešto sprema. Suočile smo se. Ona mi
se nasmejala. Rekla mi je da ti samo što nisi stigla i da će ćutati ako joj
ponudim više novca od Šaputanja.”
“Čime si je udarila?”
“Kamenom iz vrta”, rekla je Klodija.
“Gurnula si je u vodu da se udavi, a zatim si pokušala da ubiješ
mene.”
“Nisam znala koliko si znala i šta si videla. Nisam mogla da se setim
šta drugo da uradim. Kad si pobegla, uplašila sam se. Sledećeg jutra je
smrt Glorije Mejtland bila na naslovnoj strani Šaputanja i ti si uplela
Arčija u priču. Ogden je pozvao i zahtevao da mu se sve objasni.”
“Znala si da si izgubila kontrolu nad situacijom. Erni Ogden je
preuzeo stvar u svoje ruke. Poslao je nekoga da pretrese moj stan.
Udesio je da me izbace. Čak je sredio da dobijem otkaz.”

~ 271 ~
 “To je trebalo da bude dovoljno da te ućutka, ali ti nisi htela da
odustaneš”, rekla je Klodija. “Ogden je rekao da nema potrebe da
brinemo, ali znala sam da greši.”
“Pa si isplanirala da me ubiješ u požaru. Da li je Ogden znao za to?”
“Nije. Vidiš, on nije mogao da zna koliko su ulozi veliki. Mislio je da
je sve pod kontrolom nakon što te je sklonio sa priče o Gloriji Mejtland.
Ali ja sam znala da nećeš odustati.”
“Plašila si se da ću povezati ubistva sa ona dva ranija pornografska
filma. Iskoristila si sirotu Dejzi Dženings da me namamiš u ono
skladište. Ubila si je. Ako Erni Ogden nije učestvovao u tome, kako si
sredila da pošalje Springera i Dalasa da podmetnu požar?”
“U studiju nije tajna da Ogden koristi Holivud Maka kad želi da
grubijani obave posao. Pozvala sam Maka. Objasnila sam mu da
gospodin Ogden želi da Springer i Dalas dobro uplaše radoznalog
novinara. Rekla sam mu da znam gde ćeš biti te noći i da gospodin
Ogden želi da se skladište zapali.”
“Ali ništa nisi prepustila slučaju, zar ne? Želela si najpre da se
uveriš da sam mrtva.”
“Čekala sam u staroj ostavi za čamce. Ali sve je pošlo po zlu.”
“Jer se Oliver Vord pojavio prvi i ti si znala da je verovatno
naoružan.”
“Pošto je pošao s tobom, shvatila sam da je namirisao zamku. Pa
sam ostala skrivena i čekala da Springer i Dalas stignu. Nadala sam se
da će im se posrećiti i da ćete i ti i Vord stradati u požaru.”
“Ali to se nije desilo.”
“Sve se iskomplikovalo.” Klodijin glas se podigao u nestabilan jecaj
frustracije i gneva.
“Čekaj, da li sam dobro razumela”, rekla je Ajrin. “Ubila si Beti Skot,
a zatim još troje da zataškaš taj zločin. Mislim da je to sve što mi je
potrebno da napišem priču. Sutra ujutru ćeš biti na svim naslovnim
stranama, Klodija Pikton. Čestitam!”
“Umukni.” Klodija je mahnula rukom u kojoj je držala pištolj.
“Napolje! Kreći!”
Ajrin je pogledala u gvozdenu polugu u Klodijinoj ruci. “Nameravaš
da me udariš po glavi i baciš me u bazen? Sigurno se šališ. Kako ćeš
objasniti smrt sirotog Henrija Ouksa?”

~ 272 ~
 Klodija se nasmešila. “Sve si pogrešno razumela. Ponovo. Svi će
misliti da je ovo pištolj Henrija Ouksa. Pretpostaviće da te je on ustrelio.
A zatim će prisloniti pištolj sebi na glavu. Ispostaviće se da je sva
ubistva počinio ludi obožavalac.”
“Konačno ćeš izmeniti scenu ubistva.”
“Ovo je poslednja scena. Mora biti drugačija.”
Ajrin je pogledala prema ulaznim vratima iza Klodije. “Da li si čuo
dovoljno, detektive?”
Klodija se nije osvrnula preko ramena.
“Misliš da sam toliko glupa da nasednem na taj trik?” upitala je.
“Vredelo je pokušati.”
“Kreći!”
“Da bi mi pucala u leđa? Zaista imaš problem da to uradiš u lice, zar
ne?”
“Okreći se, rekla sam, Napolje! Sada!”
“Kapiram, nameravaš da me upucaš, ali ipak ćeš da me dokusuriš u
bazenu. Reci mi, zašto toliko voliš vodu? Da li je to zbog prvog ubistva?
Ili ima neki drugi značaj?”
“Okreni se, dođavola.”
Klodija je drhtala od gneva. Pištolj joj je podrhtavao u ruci.
Ajrin je poslušno počela da se okreće kao da se sprema da izađe na
terasu.
Izvukla je Helenin pištolj iz tašne i čučnula na pod iza fotelje.
“Ustani!” zakreštala je Klodija.
Ajrin je provirila iza fotelje i pokazala pištolj.
“Napolje iz kuće”, rekla je. “Beži dok možeš.”
Pogled na oružje kao da je paralisao Klodiju. Zurila je u njega
užasnuto.
“Baci ga ili ću pucati, kunem se”, rekla je Ajrin pazeći da ne izađe iza
zaklona teške fotelje. “Verovatno ćeš uspeti jednom da pucaš, ali
najverovatnije ćeš pogoditi fotelju. Ja ne mogu da promašim. Ne na ovoj
udaljenosti.”
“Ne”, prošaputala je Klodija. “Ne, prokleta bila.”
Zateturala se unazad i stisnula obarač.

~ 273 ~
 Njen pištolj je zagrmeo. Zvuk je bio zaglušujući, ali Ajrin je shvatila
da nije pogođena. Metak se zario u teški tapacirung fotelje. Očigledno ni
Klodija nije imala iskustva s oružjem.
Ajrin se nagnula iza fotelje i povukla obarač Heleninog pištolja ne
trudeći se da cilja, htela je samo da isprepada Klodiju.
Čulo se glasno škljocanje. Ništa se nije desilo.
Zaglavio se, pomislila je, ili šta već. Nije znala dovoljno o pištoljima
da bar nasluti šta nije u redu. Oliver je bio u pravu kad je rekao da
vatreno oružje nije pouzdano.
Više nije imala šta da izgubi. Prokleta da je ako će ostati iza fotelje
dok čeka da Klodija ispali metak u njenu glavu. Radije će pasti boreći se.
Skočila je i bacila beskorisni pištolj na Klodiju, koja se instinktivno
sagla i ponovo povukla. Ovog puta se spotakla o telo Henrija Ouksa.
Umalo je izgubila ravnotežu.
Ajrin je zgrabila žarač iz gvozdenog stalka, skočila i pojurila.
Bilo je to poslednje što je Klodija očekivala.
Zbunjena i dezorijentisana, ponovo se spotakla, pa spustila pogled
pokušavajući da zaobiđe telo Henrija Ouksa. Činilo se da je potpuno
paralisana od pogleda na luđakinju koja juri prema njoj sa teškim
žaračem u ruci.
Možda se setila situacija kad je sličnim smrtonosnim predmetom
onesposobljavala svoje žrtve pre nego što ih je udavila. Možda se prosto
uspaničila.
Počela je mahnito da grabi unazad i snažno udarila u vitrinu za
piće. Zgrčila je ruku i stisnula obarač, ali bila je isuviše uspaničena da bi
naciljala. Pištolj je ponovo zagrmeo, ali metak se zario u tavanicu.
Ajrin je držala žarač kao mač i nacdjala Klodijin stomak.
Klodija se zateturala u stranu u očajničkom pokušaju da izbegne
pretnju. Spotakla se i pala. Pištolj joj je ispao iz ruke. Ajrin se okrenula u
stranu, dovoljno da ga šutne preko pločica, izvan njenog domašaja.
Stala je iznad Klodije stežući žarač obema rukama.
“Pomeri se i razbiću ti glavu baš kao što si ti učinila Pegi”, rekla je
Ajrin.
Klodija je, čučeći, pogledala u Ajrin. “Ti si luda.”
“U ovom trenutku? Definitivno.”
Ulazna vrata su se uz tresak otvorila.

~ 274 ~
 “ Da se niko nije pomerio”, zagrmeo je Oliver glasom koji je nekada
oduševljavao publiku.
Ajrin i Klodija su se ukočile. Zatim su obe pogledale u Olivera.
Držao je pištolj u ruci.
“Možeš da spustiš žarač, Ajrin”, rekao je.
Povukla se nekoliko koraka od Klodije. Teško je disala.
“Ubila je Pegi”, rekla je. “Sve ih je ubila.”
“Razumem” rekao je Oliver. Ali više nikoga neće ubiti. Možeš da
spustiš žarač.”
Ajrin se usredsredila na žarač. Shvatila je da ga grčevito steže.
Ponovo je duboko udahnula.
“Dobro”, rekla je. Pažljivo je odložila žarač. “Radnik obezbeđenja.
Mislim da mu je Henri Ouks nešto uradio. Spominjao je šupu za
baštenski alat.”
Na vratima se pojavio još jedan radnik obezbeđenja. Lice mu je bilo
crveno od trčanja. Pogledao je Olivera.
“Pronađi Rendija Sitona”, rekao je Oliver. “Možda je povređen.
Najpre proveri u šupi za baštenski alat.”
“Da, gospodine.”
Radnik obezbeđenja se udaljio.
Ajrin je prišla Henriju Ouksu. Spustila je dva prsta na njegov vrat. I
umalo se srušila od olakšanja kad je pronašla puls. “Živ je”, prošaputala
je.
“Uzmi pištolj, Čestere”, rekao je Oliver tiho. “Maramicom. Na njemu
su otisci.”
“Zar misliš da ne znam?” promrmljao je Čester.
Izvadio je maramicu iz kombinezona i pošao da uzme oružje.
S vrata se začuo nečiji glas.
“Šta se ovde dešava?” upitao je Nik Tremejn. Napravio je dva
koraka i stao. “Klodija? Šta si uradila?”
Oliver ga je pogledao. “U ovom trenutku je zanimljivije pitanje šta vi
radite ovde?”
Nik je preusmerio pažnju na Ajrin. Izgledao je ošamućeno.
Verovatno vidi kako njegova karijera leti u vetar, pomislila je.
“Nisam mogao da je pronađem”, objasnio je tupim poraženim
glasom. “Niko nije znao gde je. To ne liči na nju. Obično se drži svoje
~ 275 ~
rutine. Otišao sam na recepciju da pitam da li su je videli. Rekli su da
nisu. Ali hotelski operater je rekao da je primila poziv iz Sijetla. To nije
imalo smisla. Imao sam loš predosećaj.”
“Pa ste došli ovamo?”, upitao je Oliver.
Nik je zaječao. “Da. Plašio sam se da će napasti gospođicu Glason. I
uraditi nešto strašno.”
Radnik obezbeđenja rumenog lica ponovo se pojavio na vratima.
Dahtao je.
“Pronašao sam Rendija”, ubrzano je disao. “Vezan je u šupi, ali nije
povređen. Mada, malo mu je muka. Kaže da se pojavio neki radnik i
rekao mu da su ga poslali da sredi problem sa cevima. Rendi je bio
sumnjičav. Okrenuo se da pokuca na vrata da pita da li je neko zvao
vodoinstalatera, i to je, kaže, poslednje čega se seća.”
“Idi, pobrini se za njega”, rekao je Oliver. “Ja ću pozvati detektiva
Brandona.”
“Ne”, vrisnuh je Klodija. Skočila je na noge. “Neće se ovako završiti.
Ne nakon svega što sam uradila.”
“Grešiš”, rekla je Ajrin. “Završiće se ovako. Završiće se sada.”
Klodija je briznula u plač. Okrenula se prema Niku molećivo.
“Potrebna sam ti, Arči. Mi smo tim. Studio to zna. Studio će me zaštititi.”
“Ne”, rekao je Oliver. “Studio te neće zaštititi. Ti nisi zvezda. Ti si
samo lični asistent Nika Tremejna. Tebe mogu da zamene.”
Klodija se predala novom napadu plača. Niko nije probao da je
uteši.
Oliver je pogledao Ajrin dok je čekao da se neko javi s druge strane
li nije. Njegove inače nedokučive oči gorele su nekim snažnim
osećanjem. “Jesi li sigurna da si dobro?” upitao je. “Ne”, rekla je. “Ali biću
čim se domognem pisaće mašine.”

~ 276 ~
 Šezdeset treće poglavlje

Ajrin je ušla u kancelariju Vesnika Plamene uvale i stala kod

recepcije. Na znaku je pisalo: Triš Harison, vesti iz društva.
“Želim da razgovaram s urednikom”, rekla je Ajrin.
Žena od četrdeset i nešto godina je prestala da kuca pa izvadila
cigaretu iz ugla usana.
“Ko ste...” rekla je promuklim glasom. Stala je i više nije izgledala
kao da se dosađuje. Dođavola, vi ste nova devojka Olivera Vorda?
Prepoznajem vas. Vaša slika je izašla u Tajnama srebrnog platna.”
“Hoćete li mi pokazati gde se nalazi kancelarija vašeg urednika ili
da redom otvaram vrata?”
Triš ju je prodorno pogledala. “Ja sam novinar koji se bavi vestima
iz društva. Ako imate vesti iz hotela Plamena uvala, sa mnom treba da
razgovarate.”
“Izvinite”, rekla je Ajrin. “Ne bavim se više tabloidskim pisanjem.”
“U tom slučaju, Pejzhjeva kancelarija je dole”, rekla je Triš. Mahnula
je rukom prema kancelariji u zadnjem delu prostorije, vratila cigaretu u
usta i nastavila da kuca.
Ajrin je prošla pored njenog i još nekoliko stolova. Pisaće mašine su
utihnule. Svi u prostoriji su je pratili pogledom.
Ignorisala ih je i otmeno pokucala na vrata na kojima je pisalo
Edvin Pejzli, glavni urednik.
“ Slobodno.”
Ajrin je ušla u kancelariju odlučnim korakom i snažno zatvorila
vrata za sobom. Soba je zaudarala na dim. Prišla je prozoru i otvorila ga.

~ 277 ~
 Edvin Pejzli je bio proćelav, sredovečan i debeo. Izgledao je kao
istrošeni novinar, što je verovatno i bio. Možda je nekada sanjao da će
biti prvoklasan, pomislila je Ajrin. Ali usput je odustao od te ambicije.
Verovatno je previše godina proveo uredujući male lokalne novine koje
su se bavile zabavama, dijetama, ručkovima visokog društva i
diskretnim nagoveštajima o različitim zvezdama koje su dolazile u hotel
Plamena uvala.
“Ko ste dođavola...”, zaustio je. Stao je i pogledao je škiljeći preko
ruba naočara koje je držao navrh nosa. “Čekajte, prepoznajem vas. Vi ste
nova devojka Olivera Vorda.”
“Ja sam Ajrin Glason, novinar. Došla sam da se prijavim za posao.”
“Nemamo upražnjenih mesta”, rekao je Edvin. Namrštio se. “Recite
Vordu da će, ako želi da vas zaposlim, morati da då novac za vašu platu.
Moraće da namesti kancelariju i obezbedi sto. I pisaću mašinu.”
“Zaposlili biste me ako bi to Oliver tražio?”
“On je vlasnik hotela Plamena uvala, a Luter Pel mu je najbolji
prijatelj. Među nama, njih dvojica kontrolišu veliki deo ovog grada. Ja
sam samo urednik lokalnih novina. Nisam ja Vilijam Randolf Herst. I
zaposliću vas ako Oliver Vord izvrši pritisak na mene.”
“Ali to vam neće biti po volji.”
“Da li bi vama bilo?”
Ajrin se nasmešila. “Opustite se, nemate razloga za brigu. Gospodin
Vord vas neće primoravati da me zaposlite. Zapravo, mislim da se nada
da me nećete zaposliti.”
“I to bi trebalo da me uteši? Vidite, ne treba mi još jedan novinar za
vesti iz društva, što je otprilike jedina oblast koju ove novine pokrivaju,
ukoliko ne računate rođenja i čitulje,”
“Svesna sam ograničenog izveštavanja u Vesniku Plamene uvale.”
Pejzli je frknuo. “Izveštavanja?”
“Nije važno.” Spustila je tašnu na sto. “Vama je potreban dobar
novinar koji će izveštavati o kriminalu. Taj posao želim.”
Edvin ju je gledao kao da je odjednom postala ljubičasta. “Nismo
imali mnogo zločina u Plamenoj uvali. Bar ih nije bilo dok vi niste stigli
u grad. Ali priznajem da je u poslednje vreme vrlo uzbudljivo.”
“Dobra vest, gospodine Pejzli. Odlučila sam da ostanem.”
“Ja sam, naravno, van sebe od sreće što ste odlučili da se skrasite
ovde, u našem malom uglu raja. Ali neću vam dati posao ukoliko mi
~ 278 ~
Vord ne zapreti da će mi slomiti ruku. Ili da će me noć progutati.
Ponekad zaboravim da je bio mađioničar.”
“Ne brinite, postaraću se da Oliver ne vrši nikakav pritisak na vas. I
ne tražim da mi date posao. Zaslužiću ga. I to prvom pričom.”
Ajrin je otvorila tašnu i izvadila stranice koje je otkucala tog jutra
na Eleninoj pisaćoj mašini.
Edvin je gledao stranice. “Šta je to?”
“Priča koja će se sutra naći na svim naslovnim stranama novina u
Los Anđelesu. Biće i u jednim novinama iz Sijetla. Obećala sam. Ali vi
možete da je objavite večeras.”
Edvin je uzeo prvu stranicu. “Ko je Klodija Pikton?”
“Poremećena osoba koja je ubila četiri žene, uključujući i Dejzi
Dženings, meštanku. Štaviše, Piktonova bi nastavila da ubija da nije bilo
junačkog poteza Nika Tremejna.”
“Tremejna? Glumca?”
“Tako je. Ispostavilo se da je junak i na platnu i u životu. Gospođica
Pikton se sada nalazi u policijskoj stanici. Očekuju da se pozove na
neuračunljivost.”
“Imate priču o Niku Tremejnu i poremećenom ubici? Zašto je niste
odneli svojim novinama, Šaputanjima?”
“Jer sam dobila otkaz.”
“O, da. Čuo sam.”
“Ne brinite, Šaputanja će dobiti priču zajedno s drugim novinama u
Los Anđelesu, za jutarnje izdanje. Studio Nika Tremejna će se za to
postarati. Ali ja vama nudim ekskluzivu. Možete priču objaviti u
večernjem izdanju, još danas.”
“Nemamo večernje izdanje.”
“Napravite posebno izdanje. Ja samo tražim da objavite moje ime.”
“I da dobijete posao?”
“Pročitajte priču, gospodine Pejzli.” Spustila je kucane stranice na
sto. “Imam izjave Nika Tremejna, da ne spominjem izjave Olivera Vorda
i Lutera Pela.”
“Vord i Pel nikada ne daju intervjue,”
“Učinili su presedan zbog mene. Hajde, pročitajte priču, pa mi onda
recite da ćete je objaviti.”

~ 279 ~
 Šezdeset četvrto poglavlje

“Zašto nisam mrtva?”, upitala je Ajrin. “Klodija je imala pištolj.

Ispalila je dva metka. Trebalo bi da sam mrtva.”
Oliver, Čester, Luter i Ajrin su sedeli na terasi Oliverove vile. Oliver
ju je malo-malo pogledao zabrinuto, pa se trudila svim silama da izgleda
kao hladnokrvni novinar koji je upravo uspešno završio istragu.
Luter joj je odgovorio na pitanje. Oči su mu bile ledene od mračnog
znanja, a glas neobično dalek.
“Istina je da je Piktonova imala pištolj, ali iznenađujuće je teško
pogoditi nekoga ko juri pravo na tebe”, rekao je. “Naročito kad je
napadač naoružan smrtonosnim oružjem kao što je žarač. Problem je
što mora da cilja pokretnu metu, a tu je i dodatni psihološki faktor. Prvi
instinkt ti je da izbegneš oštar predmet koji je usmeren prema tebi.”
Ajrin ga je pogledala. Svi su ga pogledali. Niko ništa nije
prokomentarisao, ali ona je znala da svi isto misle. Luter nije iznosio
teoretsko znanje. Sećao se prizora iz košmara. Nije mislio na žarače -
mislio je na bajonete.
Oliver je prekinuo kratku tišinu koja je usledila.
“Luter je u pravu”, rekao je. “Pojurivši na Piktonovu onim žaračem
izložila si se velikom riziku, ali odvukla si joj pažnju. Uspaničila se.”
“Šta te je navelo da pomisliš da je Klodija krenula na mene?” upitala
je Ajrin.
Nervi su joj još bili napeti i znala je da neće dobro spavati te noći.
Možda neće dobro spavati još dugo. Nikada neće zaboraviti zverski
izraz u Klodijinim očima.
“I nisam”, rekao je Oliver. “Dok nisam otvorio vrata i ugledao te
kako stojiš nad Klodijom. U vilu sam se vratio jer je neko s odeljenja za
čišćenje primetio nepoznatog radnika koji liči na Ouksa.”

~ 280 ~
 Ajrin se nasmešila. “Rekao si da je čišćenje prva linija bezbednosti u
hotelu. Niko ne obraća pažnju na sobarice.”
Luter se naslonio na stolicu. Posmatrao je Ajrin. “Imaš li ideju šta je
navelo Klodiju Pikton da te baš danas napadne? Sigurno je bila očajna
kad se izložila takvom riziku u hotelu.”
“Osetila je da mora da deluje”, rekla je Ajrin. “Vidite, upravo je
primila upozorenje. Obavila sam nekoliko telefonskih razgovora sa
Sijetlom jutros. Jedan sa Filis Kemp, vlasnicom pansiona iz Sijetla. Pegi
Haket je obavila isti telefonski razgovor. Sigurna sam da je upravo to
dovelo do njene smrti. Poziv Kempovoj je i mene danas umalo koštao
života.”
Čester je skupio obrve. “Kempova je pozvala Klodiju Pikton i rekla
joj da si zvala da se raspitaš za Beti Skot?”
“Da. I ta vest je Klodiju očigledno užasnuta”, rekla je Ajrin.
“Uspaničila se. Verovatno je pretpostavila da su dobre šanse da Oliver
neće biti kod kuće tokom dana. Ipak je on direktor hotela. Jasno je bilo
da je u svojoj kancelariji. Rizikovala je i došla u vilu u nadi da će me
pronaći samu. Naletela je na Henrija Ouksa, koji me je pratio jer je
mislio da predstavljam pretnju po Nika Tremejna.”
“Toliko o mojoj sposobnosti da pročitam publiku”, rekao je Oliver.
“Znao sam da je Klodija Pikton nervozna žena iskidanih nerava.
Pretpostavio sam da je želela da sačuva posao, ali moram priznati da mi
nikada nije palo na pamet da bi rizikovala život ili otišla u zatvor zarad
toga.”
Čester je odmahnuo glavom. “To je bilo zbog novca. Mislim da je
Piktonova videla samo milione dolara koje će jednog dana zgrnuti.”
“Ne, nije bio samo novac u pitanju”, rekla je Ajrin. “Želela je osvetu.
Žrtvovala je svoje snove zbog Nikove karijere. Dobro si je pročitao,
Olivere, ali nisi imao sve činjenice, Niko od nas ih nije imao. Nismo znali
da je Klodija bila udata za Nika Tremejna i da su joj platili da se razvede
od njega na brzinu.”
“Ta činjenica sve menja”, rekao je Oliver tiho. “To stvar čini ličnom.”
“Da”, rekao je Luter. Zamislio se. “Ličnom.”
Oliver je skupio oči na trenutak. “Postoji samo jedan razlog što je
vlasnica pansiona, Filis Kemp, danas pozvala Klodiju Pikton. Sigurno joj
je bila saučesnik u uceni.”

~ 281 ~
 “Jeste.” Detektiv Brandon se oglasio sa ulaznih vrata dnevne sobe.
Izašao je na terasu. Pogledao je Olivera. “Sobarica koja čuva ulazna
vrata me je pustila, nadam se da je to u redu.”
“Gospođa Tejlor treba da se stara da se novinari ne uvuku krišom u
vrt”, rekao je Oliver.
Ajrin je podigla obrve. “Svi osim mene, naravno.”
Brandon se zasmejao i seo na stolicu. Izgledao je umorno, ali
zadovoljno.
“Filis Kemp u ovom trenutku razgovara sa policijom u Sijetlu”,
rekao je. “Ispostavilo se da je ona tetka Klodije Pikton - njen jedini
blizak rod. Kempova tvrdi da je nedužna, ali Piktonova kaže da je ona
učestvovala u celoj priči od samog početka. Kempova se postarala da
Beti Skot bude sama u pansionu one noći kad je Piktonova došla da se
suoči s njom zbog učene. Zapravo, Piktonova kaže da joj je Filis Kemp
pomogla da inscenira davljenje Skotove u kadi.”
“Kad sam pozvala gospođu Kemp ponovo i postavila dodatna
pitanja, shvatila je da se još jedan holivudski novinar približio istini.
Prekinula je vezu i odmah pozvala Klodiju.”
“Koja se uspaničila”, rekao je Oliver. “Uzela je pištolj i gvozdenu
polugu iz prtljažnika automobila i pošla u potragu za Ajrin.”
“Tremejnu je bivša supruga bila lični asistent?”, iznenadio se
Čester. Frknuo je. “To je sigurno vrlo neobično.”
“Bilo je i čudnijih situacija u Holivudu”, rekao je Luter.
“Kažu mi”, rekao je Brandon, “kad smo već kod Holivuda, da je
studio odmah otpustio Klodiju Pikton. Kao što si i rekao da će se desiti,
Olivere.”
“Pitam se koliko je Dejzi Dženings znala o onome što se dešava”,
razmišljao je Luter.
“Veoma malo”, rekao je Brandon. “Koliko sam uspeo da zaključim,
bila je samo jedno veče sa Nikom Tremejnom u vrtovima Rajskog kluba.
Kasnije joj je Klodija Pikton ponudila novac da namami gospođicu
Glason u skladište.”
“Znala je da se nešto opasno dešava”, rekao je Oliver.
“Možda”, rekao je Brandon. “No, čini se da je, bez obzira na sve,
uzela novac i nije postavljala suviše pitanja.”
Čester se namrštio. “Šta je s onim studijskim čelnikom, Ernijem
Ogdenom? Koliko je on znao?”

~ 282 ~
 “Ako je verovati Klodiji Pikton, Ogden nije znao da njegovu zvezdu
ucenjuju, pa nije mogao da zna ni zašto su žene koje su bile u vezi s
Nikom Tremejnom padale mrtve”, rekla je Ajrin. “Ali verovatno se
zabrinuo. Šta-više, mislim da je Klodija Pikton to znala. Verovatno je to
razlog njenog današnjeg očajanja. Ako bi studio otpustio Tremejna, njen
plan da ga učeni bi propao. Počinila je nekoliko ubistava i ništa nije
postigla. Sigurna sam da je ta situacija za nju predstavljala dodatni
stres.”
“Nije ni čudo što je uvek izgledala nervozno”, rekao je Čester.
“Izgleda uznemirenije sada”, rekao je Brandon. “Odlično glumi da je
luda. Mislim da će se pozvati na neuračunljivost.”
“Šta će biti sa Henrijem Ouksom?” upitala je Ajrin. “Mislim da je
malo lud, ali nije ubica.”
Brandon je frknuo. “On će se oporaviti od povrede glave. To su
dobre vesti. Loše su da je i dalje lud. Misli da je poseban prijatelj Nika
Tremejna i da mora da zaštiti svoju zvezdu. Porazgovaraću s njim pre
nego što napusti bolnicu, ali ako to ne upali, mislim da će studio morati
nekako da reši taj problem,”
“Zato plaćaju ljude kao što je Erni Ogden”, rekao je Luter.
“Znam”, rekao je Brandon. Zatresao je glavom. “Viđao sam takve
ludake i ranije, nema leka za to.”
Ajrin je pogledala na sat i ustala. “Skoro je tri. Izvinite me, gospodo,
imam sastanak sa Nikom Tremejnom.”
Muškarci su ustali.
Čester se iznenadio. “Tremejn je pristao na intervju?”
“Ne baš”, rekla je Ajrin. “Dugujem mu izvinjenje. Milostivo ga je
prihvatio. Popićemo čaj.”
“Nemoj se iznenaditi”, rekao je Oliver. “S njim će biti i studijski
fotograf i publicista. Ogden ih je poslao ovamo u limuzini.”
“U tom slučaju, idem na sprat da popravim karmin”, rekla je Ajrin.
Brandon se nasmejao. “Mislio sam da hotel Plamena uvala ne
dozvoljava ulazak fotografima i novinarima.”
“Hotel je moj”, rekao je Oliver. “Ja sam uveo to pravilo. Pa mogu da
napravim i poneki izuzetak.”
Luter ga je značajno pogledao. “Prikrio si veliki skandal, zaštitio si
zvezdu u usponu i udesio si sve tako da Tremejn iz vrlo nezgodne
situacije izađe kao pravi junak. Njegov studio biće ti sdno zahvalan.”
~ 283 ~
 “Računam na to”, rekao je Oliver.
Luter se nasmejao. “Drugim rečima, predstaviti Tremejna kao
junaka je dobro za posao. Erni Ogden ti duguje veliku uslugu. Za tebe će
od velike koristi biti što ti je on dužnik. A povrh svega, svi kolumnisti
tabloida će se saplitati da prepričaju priču i o Tremejnovom junačkom
delu, pa će se Plamena uvala spomenuti u svakom članku širom zemlje.”
“Nema ničeg boljeg od publiciteta”, rekao je Oliver.
Brandon je ustao. “Zvuči komplikovano. Mislim da ću se držati
detektivskog posla. Ako ćete me izviniti, vraćam se na dužnost.”
Klimnuo je učtivo Ajrin i nestao u dnevnoj sobi. Trenutak kasnije
vrata za njim su se tiho zatvorila.
Luter je pogledao Olivera. “Ispravi me ako grešim, ali verujem da
postoji još jedan razlog što si Nika Tremejna predstavio kao zvezdu
vaše male priče. To će biti glavna vest. Niko neće obraćati pažnju na
sitnicu kao što je saobraćajna nezgoda koja je odnela život još jednog
gosta hotela Plamena uvala.”
“Mi u madioničarskom svetu to zovemo preusmeravanje pažnje”,
rekao je Oliver.

~ 284 ~
 Šezdeset peto poglavlje

Nik Tremejn je oprezno posmatrao otmeno upakovanu kutiju. “Šta

je unutra?”
“Dve limenke filmske trake”, rekla je Ajrin. “Negativi ona dva filma
koja ste snimili u Sijetlu. Pronađeni su u Klodijinoj hotelskoj sobi. Ne
mogu da garantujem da ne postoje kopije, ali sumnjam u to. Klodija je
delovala prilično sigurno da jedina poseduje Ostrvske noći i Piratovog
zatočenika. Pretpostavila sam da će ih držati pri ruci. Njena budućnost
je bila vezana za njih.”
Nik je podigao pogled. Pažljivo ju je posmatrao. “Vi ste ih pronašli?”
“Da.”
Nije bilo potrebe da objašnjava da je Oliver shvatio da Klodijin
kofer ima lažno dno.
Ona i Nik su sedeli u uglu salona za čaj, konačno sami. Studijski
fotograf je napravio nekoliko snimaka: na nekima je izgledao kao junak,
na nekima skromno. Publicista je pribeležio Ajrinine izjave i izjave
uprave hotela Plamena uvala koje su potvrđivale da je Nik stigao na
vreme na mesto pokušaja ubistva. I fotograf i publicista su bili na putu
za Los Anđeles.
Nik je posmatrao kutiju kao da je u njoj kobra. Kad se ponovo
okrenuo prema Ajrin, u očima su mu se videli gnev i rezigniranost.
“Koliko tražite za njih?” upitao je hladno.
“Ništa. Vaši su. To je najmanje što mogu da učinim nakon što sam
povezala vaše ime sa ubistvom.”
Nik je zurio u nju u neverici. U njegovom svetu sve je imalo cenu.
Ajrin je uzela čajnik i nasula čaj u dve šolje. Kad ga je spustila, na
Nikovom licu je bio izraz opreznosti. Ponovo je pogledao kutiju pa nju.

~ 285 ~
 “Znate kakvi su to filmovi?”
“Klodija mi je rekla.”
“Mogli bi da mi unište karijeru.”
“Da sam na vašem mestu, odnela bih ih na plažu i spalda.” Nik je
polako klimnuo glavom. Spustio je ruku na kutiju. “Uradiću to” rekao je.
“Mislio sam da me voli, znate.”
“Možda vas je volela na početku.”
“Nešto se desilo nakon što sam snimio More senki i Odmetnika
sudbine.”
Ajrin se nasmešila. “Nešto se desilo. Postali ste zvezda.”
“Nije trebalo da je molim da se razvedemo. Nije trebalo da
dozvolim da je studio natera da ode u Rino.”
“Ako vam išta znači, ne verujem da bi to išta promenilo. Ne bi joj
bilo dovoljno da bude u braku s vama. Želela je da ima ono što vi imate.
Čeznula je da bude zvezda.”
“Verovatno neće potrajati, znate”, rekao je Nik.
“Status zvezde? Ništa ne traje večno. Moj savet je da uživate dok
traje. A u međuvremenu, pazite kako ulažete novac.”
Nik se nasmejao. Kalifornijsko sunce koje se probijalo kroz prozore
obasjalo je lepe crte njegovog lica i zasjalo u njegovoj tamnoj kosi.
Atmosfera za stolom je privlačila pažnju kao magnet. Glave su se
okretale.
Ajrin je obuzelo uzbuđenje. Pila je čaj sa filmskom zvezdom.

~ 286 ~
 Šezdeset šesto poglavlje

Posebno večernje izdanje Vesnika Plamene uvale stiglo je na

novinske štandove posle pet sati tog poslepodneva.
Ajrin je stajala na recepciji kad je stigao dostavljač novina. Dobacila
mu je novac, zgrabila primerak i uživala u naslovima.

Sumanuta žena ubica uhapšena u hotelu Plamena uvala

Glumac Nik Tremejn junak, kažu oni koji su se zatekli na licu

mesta

Ispod naslova je pisalo Ajrin Glason.

Službenica sa recepcije se nagnula prema njoj. “Hotelski operater
kaže da imate poziv, gospođice Glason. Možete da se javite na interni
telefon.”
“Hvala.” Ajrin je požurila prema raskošno ukrašenom telefonu na
obližnjem stočiću. Podigla je slušalicu. “Ovde Ajrin Glason.”
“Prvo izdanje je rasprodato”, objavio je Edvin Pejzli. Glas mu je
treperio od uzbuđenja. “Štampamo novo. Želim propratni članak za
jutarnje izdanje. Uzmite više izjava od Tremejna. Želim nešto što se neće
naći u losanđeleskim novinama. Želim ekskluzivni materijal.”
“Da li to znači da sam dobila posao?”
“Da, da, dobili ste posao. Vi ste moj novi novinar koji izveštava o
kriminalu. A sada mi napišite još jednu vruću priču.”
“Odmah se bacam na posao, šefe.”

~ 287 ~
 Edvin je prekinuo vezu. Ajrin je ponovo sa divljenjem pogledala
svoj naslov, a zatim požurila niz hodnik prema Oliverovoj kancelariji.
Elena je stavljala poklopac na pisaću mašinu.
“Ćao, Ajrin. Upravo se spremam da odem. Čestitam na priči za
naslovnu stranu.”
“Videla sije?”
Elena se zasmejala. “Šališ se? Gospodin Vord je naložio da mu kurir
donese primerke čim su izašli iz štampe. Istinu da ti kažem, mislim da je
bio malo nervozan. Ima mali problem sa novinarima i fotografima,
znaš.”
“Čula sam to”, rekla je Ajrin.
“Pa, ja sam završila za danas”, rekla je Elena. “Mogu ti reći da je dan
bio naporan.” Krenula je prema vratima. “Vidimo se sutra.”
“Čao, Elena.”
Ajrin je sačekala da ode, a zatim je prišla vratima Oliverove
kancelarije i otvorila ih.
“Dobre vesti”, rekla je. “Dobila sam posao.”
Oliver je sedeo u svojoj fotelji, a zdravu nogu je naslonio na ivicu
stola. U rukama je držao primerak posebnog izdanja Vesnika.
“I mislio sam da će tako biti posle ove priče o sumanutoj ženi ubici
koja se šunja hotelom Plamena uvala . “ Spustio je nogu sa stola i ustao.
“Predstavila si moje radnike obezbeđenja u lošem svetlu, ali si
sjajno Nika Tremejna prikazala kao pravog junaka.”
“Ljudima će se dopasti priča o ženi ubici i filmskoj zvezdi junaku.
To će jedino i zapamtiti. Neće mariti za tvoje radnike obezbeđenja.”
Obišla je sto i stavila mu ruke oko vrata. “Uzgred, hvala na izjavama.
Možda će mi biti potrebna još neka.”
“Tako sam i mislio. Pričaj mi o poslu.”
“Upoznaj novog novinara Vesnika koji izveštava o zločinima.”
“Lokalne vlasti kažu da u Plamenoj uvali nema mnogo zločina.”
“Uz malo sreće, to će se promeniti. Sada imate pravog novinara
zaduženog za to.”
“To me baš i ne smiruje”, rekao je Oliver.
“Besmislice. Nemaš razloga za brigu. Ja sam profesionalac.”
“Ne podsećaj me.” Iz Oliverovih očiju je nestalo veselja. “Da li to
znači da ćeš ostati u gradu?”

~ 288 ~
 I tek tako je nestalo penušavog vrcavog osećanja radosti i
uzbuđenja, od kojih joj se gotovo vrtelo u glavi. Sasvim se umirila.
“Da”, rekla je. “Dopada mi se ovde. A i nemam dom.”
“Da li se u Plamenoj uvali osećaš kao kod kuće?”
“Mislim da bih se”, rekla je pažljivo birajući reći, “pod
odgovarajućim okolnostima, u Plamenoj uvali mogla osećati kao kod
kuće.”
“Hajde da budemo konkretniji. Misliš li da bi u vili Casa del Mar
mogla da se osećaš kao kod kuće?”
Pritisnula ju je težina opreza. Njena budućnost je bila na kocki.
Morala je da proveri šta joj tačno Oliver nudi.
“Da li me pozivaš da se uselim kao trajni gost?”
“Da li ti to želiš?”
“Ne”, rekla je.
Pogled mu je postao turoban. “Razumem.”
“A da li ti to želiš?”, upitala je.
“Ne.” Glas mu je ogrubeo od bola. “Želim da se useliš kao moja
supruga. Ali mislio sam da je rano da te zaprosim.”
“Nije”, rekla je.
Izgledao je zatečeno. “Nije rano da te zaprosim?”
“Nije ako me voliš.”
“Zašto bih te, dođavola, prosio ako te ne volim?”
“Ne znam. Ali moram da budem sigurna jer ja tebe volim.”
“Ajrin...”
Drhtavo mu se nasmešila. “Zapravo, zovem se Ana, Ana Haris.”
“Ajrin - Ana - zovi sebe kako želiš. Volim te i voleću te bilo da se
useliš kod mene ili ne.”
Radost je procvetala duboko u njoj. Pre jednog trenutka je bila sva
ustreptala od sreće zbog novog posla koji joj je omogućio da ostane u
Plamenoj uvali. A sada je bila i više nego srećna. Bila je van sebe.
Opijena. Lakša od vazduha.
Snažnije ga je zagrlda. “Silno želim da se udam za tebe i uselim se
trajno.”
Jače ju je stegao. “Biće trajno. Zauvek”
“To zvuči odlično. Zapravo, savršeno.”

~ 289 ~
 “Samo jedno pitanje.”
“Da?”
“Da li da te zovem Ana ih Ajrin?”
Nasmešila se. “Pronašla sam novi život u Kaliforniji kao Ajrin.
Mislim da ću to ime zadržati.”
“Meni se dopada.”
“A i to ime stoji ispod naslova u novinama.”
Oliver se nasmejao. Zvučao je kao najsrećniji čovek na svetu.
Poljubio ju je na zlatnoj svetlosti kalifornijskog dana i prvi put od njene
četrnaeste godine je osetda da može da planira budućnost ispunjenu
ljubavlju i zasnuje svoju porodicu.

~ 290 ~
 Šezdeset sedmo poglavlje

Rejna Kirk je u veliku kovertu stavila ažurirane podatke o ubistvu

Helen Spenser. Ispisala je adresu urednim rukopisom. Odneće je na
poštu kasnije.
Otključala je ormarić i izvadila preostale dokumente, stavila ih je u
aktovku.
Međutim, nosila je još nešto. Nekoliko hiljada dolara u gotovini.
Zatvorila je aktovku i zaključala je. Stavila ju je na sto dok je
oblačila kaput i nameštala prelepi mali filcani šešir koji je kupila dan
ranije. Bio je u skladu sa najnovijom modom - sa izvijenim obodom i
visokim klobukom i sa veselim perom. Čim ga je spazila u izlogu robne
kuće, znala je da je to šešir za nju.
Pogledala je telegram na stolu. Isporučili su ga rano prethodnog
jutra pre nego što je Grejam Enrajt stigao u kancelariju. Na svu sreću,
ona je bila tu da ga primi.
Žalim što moram da vas izvestim da je Džulijan Enrajt poginuo u
saobraćajnoj nesreći u Plamenoj uvali, u Kaliforniji. Njegovi posmrtni
ostaci se nalaze u lokalnoj mrtvačnici. Za sve pojedinosti, stupite u
kontakt sa detektivom Brandonom u policijskoj stanici Plamena uvala.
Najiskrenije saučešće.
Podigla je telegram i još jednom se osvrnula po kancelariji. Sve je
bilo u redu. Zalila je sobni cvet u uglu. Sto je bio čist. Pisaća mašina
pokrivena. Bila je to kancelarija kojom bi se svaka sekretarica ponosda.
Došlo je vreme da ode.
Prešla je prostoriju i otvorila vrata svetilišta njenog poslodavca.
Grejam Enrajt je bio u istom položaju kao kad je poslednji put provirila
u kancelariju - presamićen preko stola. Nežna porcelanska šolja iz koje

~ 291 ~
je uzeo poslednji gutljaj kafe ležala je razbijena na hrastovim podnim
daskama.
Grejam Enrajt je mrtav od juče ujutru. Telo je već bilo hladno.
Spustila je telegram na sto.
Zadovoljno je izašla iz njegove kancelarije tiho zatvorivši vrata, kao
i uvek. Školovana sekretarica nikada ne lupa vratima. Navukla je
rukavice, uzela aktovku, tašnu i kovertu i izašla u hodnik.
Uz malo sreće, proći će dosta vremena dok pronađu telo Grej ama
Enrajta - možda i nekoliko dana. Čistači su sređivali kancelarije samo
kad im je Grejam Enrajt lično to dozvolio i uvek je ostajao da ih nadzire.
Kad neko i pronađe leš, pretpostavke da je ožalošćeni Enrajt
oduzeo sebi život nakon što je saznao za smrt svog naslednika.
Svako ko se seti da proveri sekretaričin planer videće da je kratko
pre nego što je preminuo, Grejam, kao pravi velikodušni poslodavac,
poslao svoju sekretaricu u poseru rođacima u Pensilvaniji na mesec
dana.
Nije imala rođake u Pensilvaniji niti bilo gde drugde, ali niko neće
ni pomisliti da dovede u pitanje taj sitan, beznačajan detalj, pomislila je
Rejna.
Kad otkriješ da radiš za porodicu plaćenih ubica, naučiš da su
detalji veoma značajni. Oni su često značili razliku između života i smrti.
Planirala je svoj odlazak iz firme neko vreme i samo je čekala pravi
trenutak. Vest o smrti Džulijana Enrajta naterala ju je da istog dana da
otkaz. Učinila je to šoljom kafe začinjene cijanidom.
Grejam Enrajt je umro i ne pročitavši telegram. Ali poživeo je
dovoljno dugo da shvati da ga je njegova sekretarica otrovala. Videla je
gnev, razjarenost i nevericu u njegovim očima neposredno pre nego što
se srušio. Tako je to sa Enrajtima, pomislila je. I otac i sin su smatrali da
su pametniji i nemilosrdniji od onih koji ih okružuju.
Spustila se liftom u lobi i izašla. Na ulici je bio parkiran novi
automobil koji je kupila firminim novcem. Stavila je aktovku u prtljažnik
pored kofera i sela za volan.
Svratila je do pošte i žurno ušla da pošalje kovertu sa
dokumentacijom o Helen Spenser. Bila je naslovljena na lokalnu
kancelariju Federalnog istražnog biroa. Dovoljno materijala u koverti
usmeriće FBI na agenta strane vlade koji je unajmio firmu Enrajt i
Enrajt da pronađe izvesnu svesku, u strogoj tajnosti. Šta će FBI uraditi
sa tim informacijama, njihova je stvar.
~ 292 ~
 Rejna je izašla iz pošte, sela u svoj brzi novi automobil i odvezla se
iz Njujorka.
Mnogo je razmišljala o odredištu. Zaključila je da je grad koji zna
kako da se izbori sa tipovima kao što je Džulijan Enrajt po njenoj meri.
Plamena uvala joj se činila kao savršeno mesto za početak novog života.
A ako će verovati mapi, put u budućnost je kretao iz Čikaga. Ruta 66
će je odvesti do Kalifornije,

~ 293 ~
 Šezdeset osmo poglavlje

Na kapiji postrojenja nalazila su se dva naoružana čuvara. Bilo je tri

sata ujutru, pa su se silno trudili da ostanu budni ispijajući kafu i
pričajući tiho o sportu i ženama.
Uljez je ranije tog dana, skriven u obližnjem šumarku, osmotrio
raspored zgrada laboratorije Soltvud. Zaključio je da je najmanje čuvana
tačka ulaska bila kapija za utovar. Na njoj se nalazda brava koja je
izgledala vrlo ozbiljno, ali nije predstavljala nikakav problem. Vešto je
umeo da otključa svaku bravu. Poneo je i makaze za žicu da bi mogao da
onesposobi alarm, ali nije ni morao da ih upotrebi. Samo je otvorio
uređaj i isključio ga.
Pronašao je bočna vrata, obio još jednu bravu, onesposobio alarm i
našao se u mračnoj zgradi. Poneo je baterijsku lampu. Metalni štitnik
oko sijalice je obezbeđivao veoma uzak snop svetlosti.
Prošao je pored nekoliko vrata na kojima je pisalo Ulaz dozvoljen
samo ovlašćenim licima. Znatiželjno je otvorio nekoliko vrata i ugledao
senkama ispunjene laboratorije sa radnim klupama. Na svakoj je stajalo
mnoštvo instrumenata i mehaničke opreme. Beli laboratorijski kaputi i
zaštitne naočare visili su sa kukica na zidovima.
Nastavio je niz hodnik i skrenuo za ugao u hodnik još jednog krila
zgrade, prepun zatvorenih vrata. Kad je pronašao ona na kojima je
pisalo Dr Rejmond Peri, izvršni direktor, obio je bravu i ušao u prijemnu
kancelariju.
Prošao je pored sekretaričinog stola i zastao da otključa vrata
unutrašnje kancelarije. Kancelarija doktora Rejmonda Perija je bila čista
i uredna. Uza zid je stajao red zaključanih ormarića za spise.

~ 294 ~
 Obavio je ono zbog čega je došao i izašao iz zgrade ponovo
zaključavajući vrata i aktivirajući alarme. Na udaljenom kraju
postrojenja stražari su i dalje pili kafu i ćaskali.
Probio se kroz šumarak. Novi kabriolet ga je čekao u gustim
senkama pored puta.
Seo je na suvozačevo sedište. Ajrin je pokrenula motor i izbila na
prazan put.
“Pretpostavljam da je sve išlo po planu”, rekla je. “Nije bilo
problema”, rekao je Oliver. “Ostavio sam svesku na stolu izvršnog
direktora. Videće je čim ujutru uđe u kancelariju.”
“Pitaće se kako je tu dospela.”
“Naravno. Ali zbog njegovog interesa i interesa kompanije najbolje
je da ćuti. A i nema šanse da skapira kako se sveska pojavila na
njegovom stolu.” Ajrin se nasmešila. “Magijom.”
“Magijom.”
“Nisi se dugo zadržao. Mislila sam da će ti biti potrebno više
vremena da obiješ brave i onesposobiš alarme.”
“Soltvud ima ugovor s vladom, pa imaju i standardno vladino
obezbeđenje. Očigledno su odabrali najjeftiniju kompaniju.”
“Naravno. Znači da možemo da krenemo na medeni mesec.”
“Imaš li neko odredište na umu?”
“Čujem da je Plamena uvala romantično mesto i da je kao stvorena
za medeni mesec.”
“I ja sam to čuo”, rekao je Oliver. “Dug je put do Kalifornije, ali nigde
ne žurimo. Možemo da se zaustavimo da gledamo lepote pokraj puta.”
“To bi bilo divno.” Ajrin je s ljubavlju pomilovala volan. “Bila sam u
velikoj žurbi kad sam vozila na drugi kraj zemlje. Nisam imala prilike da
razgledam okolinu.”
“Sada će biti drugačije.”
“Hoće”, rekla je Ajrin. “Sada idemo kući.”

~ 295 ~