PSIHOLOGIJA, 2002, Vol. 35 (1-2), 3-23 UDC 159.942.075 : 392.

BLISKE PARTNERSKE VEZE

Tatjana Stefanović Stanojević1

Filozofski fakultet, Niš

Prema teoriji afektivnog vezivanja, u najranijem detinjstvu, između

deteta i roditelja se uspostavljaju specifične afektivne veze. Na osnovu
kvaliteta ovih veza, dete formira tzv. unutrašnji radni model, odnosno sliku
sebe i sliku drugih. Radni model, perzistira kroz čitav životni vek osobe,
oblikujući delimično i kvalitet odraslih veza. Dominantna veza odrasle osobe
je bliska, partnerska ili ljubavna veza. U naznačenom teorijskom kontekstu,
zanimalo nas je da li postoji statistički značajna povezanost između rano
stvorenih afektivnih veza roditelja i dece i kasnijih partnerskih veza.
Istraživanje je obuhvatilo 180 odraslih osoba, ujednačenih po polu i starosti.
Bliske, partnerske veze ispitivane su testom Experience in Close Relationships
američkih autora (Brenan,K.A.,Clark,C.L., & Shaver,P.R. 1998.), a rane
afektivne veze su ispitivane testom koji za sada jedini meri ovaj kvalitet kod
odraslih osoba - Adult Attachment Interview, autora Mein, Kasidi i Kaplan,
(Main,M., Casidy,J., & Kaplan,N., 1985). Rezultati su pokazali da postoji
statistički značajna povezanost između opisanih varijabli.

Ključne reči: obrasci afektivnog vezivanja, rane afektivne veze, odrasle

afektivne veze, partnerske afektivne veze, unutrašnji radni model.

TEORIJSKI KONTEKST

Bliske partnerske ili ljubavne veze su forma u kojoj većina ljudi provodi život.
Pri tom, raznovrsnost i brojnost modaliteta u kojima parovi funkcionišu nije lako ni
predvideti, ni objasniti. Činjenica da su partnerski odnosi forma koju ne razumemo
sasvim, a u kojoj provodimo život, učinila nam se vrednom istraživanja.
Dakle, odlučili smo da pokušamo da razumemo faktore koji su povezani sa
kvalitetom naših bliskih partnerskih veza. Jedan od značajnih faktora, svakako je faktor
1
Adresa autora: stefano@bankerinter.net
Tatjana Stefanović Stanojević

ranih iskustava deteta. Na značajnost ranih iskustava odavno je ukazivala nauka, pre
svih filozofija. Pogledajmo kako je o tome pisao Platon u godinama pre nove ere: "Kao
što znate prvi korak je najvažniji, naročito kada se radi o mladim i nežnim osobama.
To je vreme kada se formiraju i kada svaki utisak koji im priredimo ostavlja trajni
trag." (Platon, 428-348 pre n.e., prema A.M. Klark,1981). Ovakva koncepcija
prenošena je iz veka u vek, iz društva u društvo, stekavši težinu kulturološke
pretpostavke.
Sa pojavom psihologije kao nauke, ova pretpostavka pretendujući da postane
naučna činjenica postaje podložna ispitivanju, merenju, empirijskoj proveri uopšte. Pre
svih, psihoanaliza je rana iskustva deteta podigla na pijedestal odlučujućeg i
nepopravljivog životnog poteza, ali i smestila u njihov prirodni kontekst, kontekst
odnosa sa majkom. U okvirima psihoanalize, međutim, nastaje još jedna teorija koja u
središte svog istraživanja stavlja detetove rane relacije osobom koja ga neguje. Reč je o
teoriji afektivnog vezivanja. Odlučivši da istražimo povezanost između kvaliteta
bliskih, partnerskih veza i ranih odnosa osobe sa roditeljima, prihvatljiv teorijski okvir
za istraživanje pronašli smo upravo u teoriji afektivnog vezivanja.

Teorija afektivnog vezivanja

Teoretičari afektivnog vezivanja osim što pretpostavljaju postojanje

povezanosti između ranih obrazaca deteta i kasnijih partnerskih obrazaca osobe,
odnosno daju teorijsko utemeljenje ovoj pretpostavci, obezbeđuju i metodološku
osnovu za proveravanje pretpostavljene povezanosti. Prema teoriji afektivnog
vezivanja, potreba za kontaktom sa odraslom osobom, primarna je ljudska potreba.
Dete je ubrzo po rođenju ispoljava na mnogo načina: kroz osmeh, plač, gukanje,
smirivanje u majčinom zagrljaju... Majka, odnosno osoba koja se njime bavi, reaguje
na potrebe deteta i u odnosu na kvalitet njenog reagovanja, dete postepeno formira
sliku o sebi i sliku o drugima.
• Ukoliko je majka dosledno responzivna za signale deteta, ukoliko je dostupna i
osetljiva
• za njegove potrebe, dete će formirati sliku o sebi kao biću vrednom ljubavi i
pažnje i sliku o majci, kao o osobi na koju se može osloniti. Prema teoriji
afektivnog vezivanja, ovo dete će formirati sigurnu afektivnu vezanost ili B
obrazac afektivne vezanosti. Jedino dete ovog tipa vezivanja, zadržaće primarnu
strategiju obezbeđivanja podrške i ljubavi kroz kontakt sa drugima.
• Međutim, ukoliko je majka, dosledno neresponzivna za detetove potrebe, njegova
slika o
• sebi biće kao o biću koje nije vredno pažnje i ljubavi, a slika o svetu kao o mestu
koje nije sigurno, udobno i koje nas ne prihvata. Ovo dete formiraće odbacujuću
afektivnu vezanost i pripadaće "A" tipu afektivnog vezivanja. Njegova strategija
biće povlačenje, nepoverenje, odustajanje od drugih i oslanjanje samo na sebe.
• Uz majku koja je selektivno responzivna za detetove potrebe, dete će nesigurno u
njenu dostupnost izabrati strategiju pojačanog vezivanja za majku, strategiju koju
najjednostavnije možemo opisati kao pojačanu kontrolu kroz pojačanu
82
 Bliske partnerske veze

bespomoćnost, što je ambivalentno afektivno vezivanje ili "C" obrazac

afektivnog vezivanja.
• I na kraju uz majku koja je psihički bolesna ili fizički zlostavljana, dete će
formirati model sebe i model drugih u smislu visoke anksioznosti i još višeg
povlačenja. Njegova strategija nazvana je dezorijentisano/dezorganizovanom, a
obrazac afektivnog vezivanja "D".
Već je osnivač teorije afektivnog vezivanja, Džon Bolbi (John Bowlby, 1988)
pretpostavio da ovi rano formirani modeli vezanosti predstavljaju trajni kapital osobe,
da stabilni i otporni na promene, perzistiraju kroz čitav životni vek, utičući na
oblikovanje svih naših odraslih relacija. Odnosno, Bolbi je teoriju odraslog afektivnog
vezivanja zadužio sledećim premisama:
• Afektivne veze prisutne su u celom ljudskom veku.
• Romantični partneri su figure na koje se u odraslom dobu, prenosi rani obrazac
afektivne vezanosti.
Čitav dalji razvoj teorije afektivnog vezivanja bazirao se na teorijskoj razradi i
empirijskoj proveri navedenih pretpostavki. Na temelju prve Bolbijeve pretpostavke
izgrađena je nova teorijska oblast: Oblast odraslog afektivnog vezivanja. Njenom
razvoju najviše su doprineli istraživači sa kalifornijskog, Berkli univerziteta: Meri
Mein, Džudi Kesidi, Kerol Džordž i Nensi Kaplan (Main, M., Casidy, J., George,K.,
Caplan, N., 1985). Naime, sredinom osamdesetih, istražujući modalitete afektivnih
veza odraslih, oni uspevaju da konstruišu intervju za procenu odraslog afektivnog
vezivanja (Adult Attachment Interview, AAI), za procenjivanje ranih afektivnih veza,
kod odraslih osoba. Na osnovu ovog intervjua nastaje i klasifikacija individualnih
razlika u afektivnoj vezanosti odraslih. Instrument za procenjivanje ranih obrazaca kod
odraslih osoba, omogućio je upoređivanje ranih i kasnijih afektivnih obrazaca, bez
primenjivanja dugotrajne i vrlo često neizvesne, longitudinalne strategije.
Na temelju druge Bolbijeve pretpostavke, pretpostavke o romantičnim partnerima
kao figurama afektivnog vezivanja odraslih, nastaje: Oblast partnerskog afektivnog
vezivanja. Za razvoj ove oblasti prevashodno su zaslužni istraživači, Šejver i Hazan
(Hazan, C., Shaver, P., 1988) sa Dejvis univerziteta u Kaliforniji. Pomenimo samo da
je od 1988. kada su oni objavili tekst u kome romantične partnerske veze sagledavaju
kao afektivne, preko 400 istraživača citiralo njihove argumente. Citiraćemo ih i ovom
prilikom:
• Emocionalnom dinamikom i ranog afektivnog i partnerskog odnosa upravlja isti
bihejvioralni sistem.
• Vrste individualnih razlika primećenih u odnosima dete-staralac su slične
razlikama primećenim u partnerskim odnosima.
• Unutrašnja reprezentacija sebe i drugih ili tzv. "radni model" zajednički je kapital
emocionalne vezanosti u detinjstvu i u partnerskim vezama.
Hazan i Šejver su konstruisali i početne upitnike za procenjivanje bliskih
partnerskih veza, na osnovu kojih je započela istraživačka ekspanzija u ovoj oblasti.

83
Tatjana Stefanović Stanojević

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

Ciljevi i hipoteze istraživanja

Očekivali smo da nam istraživanje ponudi odgovore na neka od sledećih

pitanja:
• Da li obrasci ranog i kasnijeg afektivnog vezivanja postoje i u našoj sredini? Da li
je njihova zastupljenost slična distribucijama dobijenim u drugim istraživanjima ili
sadrži i neke za našu sredinu indikativne karakteristike?
• Da li postoji značajna povezanost između ranih i kasnijih afektivnih obrazaca? I
da li na osnovu obrazaca afektivnog vezivanja iz detinjstva sa statistički
značajnom verovatnoćom možemo zaključivati o obrascima partnerskog
vezivanja? Čak, da li o obrascima partnerskog vezivanja možemo zaključivati i na
osnovu pojedinih dimenzija AAI-a ili na osnovu nekih od kontrolnih varijabli?

U skladu sa navedenim očekivanjima, OPŠTA HIPOTEZA istraživanja glasi:

Očekuje se da postoji pozitivna veza između obrazaca afektivne vezanosti

formiranih sa roditeljima i obrazaca afektivne vezanosti ispoljenih u partnerskim
odnosima.
Ovo globalno očekivanje izraženo je posredstvom hipoteza užeg obima, koje će
biti predstavljene u nekoliko logičnih celina, bez navođenja svake pojedinačne
hipoteze.

• Hipoteze koje se odnose na rasprostranjenost varijabli istraživanja: Očekujemo da

će se i na našem uzorku potvrditi postojanje četiri rana i četiri partnerska obrasca
afektivne vezanosti i da će njihova zastupljenost biti slična utvrđenim
distribucijama u drugim zemljama.

• Hipoteze koje se odnose na povezanost afektivnih obrazaca, ranih i kasnijih:

Očekujemo da postoji povezanost između ranih obrazaca afektivnog vezivanja i
kasnijih partnerskih obrazaca.

• Hipoteze koje se odnose na povezanost određenih dimenzija na skalama AAI i

obrazaca partnerskog afektivnog vezivanja. Očekujemo da postoji povezanost
između pojedinih dimenzija Intervjua za procenu odrasle afektivne vezanosti i
obrazaca afektivne vezanosti u partnerskoj vezi.

Uzorak istraživanja

Uzorak istraživanja je činilo 180 odraslih osoba, 90 muškaraca i 90 žena

podeljenih u sledeće starosne grupe: mladi ispitanici (18-25), ispitanici srednjih godina
(26-32) i nešto stariji ispitanici (33-40). Priroda zadavanja intervjua odredila je da se sa
84
 Bliske partnerske veze

svakim ispitanikom provede više časova, ponekad i da bude više susreta. Budući da su
pitanja u intervjuu tražila poveravanje i poverenje u ispitivača, bilo je prilično teško
doći do subjekata. Mladi ispitanici su bili uglavnom studenti, ali i mladići koji su na
odsluženju vojnog roka. Srednja i starija grupa subjekata apsolutno je prigodnog
karaktera. Dakle, u uzorak smo uključivali sve koji su pristajali, a ispunjavali uslov
godina i pola.

Instrumenti istraživanja

Obrasci afektivnog vezivanja odraslih u našem istraživanju biće

operacionalizovani preko Intervjua za procenu afektivne vezanosti odraslih, (AAI;
George, Kaplan & Main, 1985) jedinog do sada konstruisanog instrumenta za procenu
ranih obrazaca kod odraslih osoba. Radi se o sledećim obrascima:

"Ds" - Izbegavajuće, zatvorene, odbrambeno fokusirane ličnosti.

"F" - Samopouzdane, slobodne, autonomne ličnosti.
"E" - Preokupirane, nesigurne ličnosti.
"Ud" - Dezorijentisane osobe koje nisu obradile traume iz detinjstva.

Za procenjivanje se koristi više setova skala:

Skala iskustava iz detinjstva - obuhvata dimenzije: Voljenosti, Odbačenosti,
Igranja obrnutih uloga, Pritiska na dete zbog postignuća i Zanemarivanja deteta.
Skala aktuelnog raspoloženja u odnosu na roditeljske figure - tretira diemnzije:
Idealizacije, Okupiranosti ljutnjom i Cinizma.
Skala generalnog raspoloženja subjekta u odnosu na detinjstvo - obuhvata
dimenzije: Insistiranja na nemogućnosti prisećanja doživljaja iz detinjstva, Pasivnosti,
odnosno neodređenosti u izlaganju, Globalnog cinizma, Iracionalnog straha od gubitka
deteta, Neobrađenog doživljaja gubitka, Neobrađenog doživljaja traumiranosti,
Koherentnosti transkripta i Koherentnosti svesti.
Partnerska, afektivna vezanost, biće procenjivana Skalom za procenjivanje bliskih
veza, konstruisanom 1998., (Experience of Close Relationships Scale, Brenan, Clark
and Shaver,1998). Ovaj instrument operacionalizuje obrasce afektivnih veza u
partnerskim odnosima odraslih preko sadržaja svesnih verovanja osobe o bliskim,
partnerskim vezama. Reč je o upitniku koji sadrži 36 ajtema, skorovanih
sedmostepenom Likert skalom. Instrument je zasnovan na dvodimenzionalnom modelu
individualnih razlika u afektivnom vezivanju odraslih (dimenzija anksioznosti i
dimenzija izbegavanja). Ove dve dimenzije ukrštanjem daju četiri obrasca afektivnog
vezivanja:

a) Obrazac izbegavajuće partnerske vezanosti

b) Obrazac sigurnog partnerskog vezivanja
c) Obrazac preokupiranog partnerskog vezivanja
d) Obrazac bojažljivog partnerskog vezivanja

85
Tatjana Stefanović Stanojević

REZULTATI ISTRAŽIVANJA

Osnovni rezultati istraživanja biće saopšteni u okviru nekoliko manjih celina,

shodno koracima u obradi podataka. Pre svega, namera nam je bila da se na našim
prostorima sagleda zastupljenost obrazaca afektivnog vezivanja ponetih iz detinjstva,
kao i zastupljenost obrazaca vezivanja ispoljenih u partnerskim vezama. Da bi ostvarili
ovaj zadatak koristili smo statističku metodu frekvencije. Sledeći cilj istraživanja bio je
utvrđivanje eventualne povezanosti između obrazaca afektivnog vezivanja ponetih iz
detinjstva i obrazaca afektivnog vezivanja ispoljenih u partnerskim vezama. U okviru
ispitivanja povezanosti, bile su sagledane i povezanosti pojedinih skala, odnosno
dimenzija AAI instrumenta sa partnerskim afektivnim obrascima. Za utvrđivanje
međusobne povezanosti svih varijabli bile su korišćene korelacione metode
odgovarajuće prirodi podataka.

Distribucija varijabli istraživanja

Grafikon br. 1: Distribucija obrazaca afektivnog vezivanja iz detinjstva

3,9 17,2
26,1
Ds
F
E
Ud

52,8

Kao što vidimo, najzastupljenije je sigurno afektivno vezivanje, uz

nezanemarljiv procenat okupiranih i izbegavajućih afektivnih veza.

86
 Bliske partnerske veze

Grafikon 2: Distribucija obrazaca partnerskog vezivanja

5
18.3

24.4

Izbegavajuća partnerska veza

sigurna partnerska veza

okupirana partnerska veza

52.3

bojažljiva partnerska veza

Ponovo je najzastupljenije sigurno afektivno vezivanje, a i zastupljenost ostalih

tipova afektivne vezanosti slična je distribuciji tzv. ranih obrazaca.

Korelacione analize

Grafikon 3: Korelacija osnovnih varijabli istraživanja

Ds i izbegavajući
obrazac
F i siguran obrazac

0.640 E i okupirani obrazac

0.620 Ud i bojažljivi
obrazac
0.600
0.580
0.560 Ud i bojažljivi
obrazac
0.540 E i okupirani
obrazac
0.520
F i siguran obrazac
0.500
Ds i izbegavajući
0.480 obrazac
1

87
 Tatjana Stefanović Stanojević

Vidimo da su varijabla afektivne vezanosti u odnosu na roditelje i varijabla

partnerske vezanosti statistički značajno povezane, u svim obrascima vezivanja, što
spada u jedan od osnovnih nalaza istraživanja. Čak, najznačajnija povezanost je u
dezorijentisanom tipu afektivnog vezivanja.

Korelacije dimenzija na skalama AAI-a i obrazaca partnerskog afektivnog

vezivanja

Tabela 1: Skala iskustava iz detinjstva i partnerski obrasci (odnos sa majkom)

sigurni okupirani bojažljivi
Iskustva iz detinjstva u izbegavajući
partnerski partnerski partnerski
odnosu na majku partnerski obrazac
obrazac obrazac obrazac
Doživljaj voljenosti u odnosu
0.042 0.508** -0.046 -0.533
na majku
Doživljaj odbačenosti od
0.224** -0.447 -0.092 0.491**
majke
Zamena uloga u odnosu na
-0.371 -0.284 0.402** 0.367**
majku
Majčino insistiranje na
-0.100 0.049 0.186* 0.066
postignuću
Zanemarivanje deteta u
0.036 -0.25 -0.044 0.245**
odnosu na majku

Tabela 2: Skala iskustava iz detinjstva i partnerski obrasci (odnos sa ocem)

sigurni okupirani bojazljivi
Iskustva iz detinjstva u izbegavajući
partnerski partnerski partnerski
odnosu na oca partnerski obrazac
obrazac obrazac obrazac
Doživljaj voljenosti u
- 0.166 0.543** -0.199 -0.514
odnosu na oca
Doživljaj odbačenosti u
0.173* -0.549 -0.144 0.587**
odnosu na oca
Zamena uloga u odnosu
-0.296 -0.312 0.317** 0.377**
na oca
Očevo insistiranje na
-0.102 -0.028 0.174* 0.128
postignuću
Zanemarenost deteta u
0.132 -0.46 -0.133 0.463**
odnosu na oca

Iz tabela 1 i 2 jasno vidimo statističku značajnost dobijenih korelacija: u

izbegavajućoj partnerskoj vezanosti značajna povezanost je sa doživljajem odbačenosti
od majke, odnosno oca, u kategoriji sigurnih partnerskih veza postoji statistički
značajna povezanost sa subjektovim doživljajem prihvaćenosti od oba roditelja.
88
 Bliske partnerske veze

Sklonost ka okupiranom partnerskom vezivanju povezana je sa zamenom uloga između

roditelja i deteta, kao i insistiranjem na postignuću, a u dezorijentisanoj vezanosti
ponovo nalazimo doživljaj odbačenosti, zamenu uloga i doživljaj zanemarenosti
subjekta od roditelja.

Tabela 3: Skala aktuelnog raspoloženja u odnosu na roditelje i partnerski obrasci (odnos sa

majkom)

izbegavajući sigurni okupirani bojazljivi

partnerski partnerski partnerski partnerski
obrazac obrazac obrazac obrazac
Idealizacija 0.535** 0.061 -0.573 -0.161
Okupiranost ljutnjom -0.469 -0.334 0.501** 0.429**
Cinizam 0.214** -0.067 -0.185 0.085
** - statistička značajnost na nivou 0.01; * - statistička značajnost na nivou 0.05

Tabela 4: Skala aktuelnog raspoloženja u odnosu na roditelje i partnerski obrasci (odnos sa

ocem)
izbegavajući sigurni okupirani bojazljivi
partnerski partnerski partnerski partnerski
obrazac obrazac obrazac obrazac
Idealizacija 0.411** 0.047 -0.426 -0.107
Okupiranost
-0.31 -0.456 0.341** 0.537**
ljutnjom
Cinizam 0.229** -0.048 -0.19 0.078

Tabele 3 i 4 upućuju na sledeće statistički značajne veze: izbegavajuća,

partnerska vezanost povezana je sa sklonošću ka idealizaciji majke, odnosno oca, dok
sigurna partnerska vezanost nije statistički značajno povezana ni sa jednim od traženih
aspekata. Okupirana partnerska veza je statistički značajno povezana sa okupiranošću
ljutnjom na oba roditelja. Dimenzija okupiranosti ljutnjom statistički značajno je
povezana i sa dezorijentisanom afektivnom vezanošću.

89
Tatjana Stefanović Stanojević

Tabela 5: Skala generalnog raspoloženja subjekta u odnosu na detinjstvo i

partnerski obrasci
izbegavajući sigurni okupirani bojazljivi
partnerski partnerski partnerski partnerski
obrazac obrazac obrazac obrazac
Globalni cinizam 0.211** -0.058 -0.175 0.083
Nemogućnost
sećanja 0.447** 0.006 -0.482 -0.092
detinjstva
Pasivnost u
0.114 -0.33 0.031 0.274**
izlaganju
Strah od gubitka
- 0.215 -0.404 0.276** 0.514**
deteta
Neobrađeni
0.119 -0.309 0.198 0.334**
gubitak
Neobrađena
0.128 -0.475 0.191 0.525**
trauma
Koherentnost
- 0.031 0.617** 0.07 -0.585
transkripta
Koherentnost
- 0.001 0.641** 0.043 -0.61
svesti

Kao što vidimo iz tabele, izbegavajuća partnerska vezanost značajno je

povezana sa dimenzijama globalnog cinizma i insistiranja na nemogućnosti sećanja
detinjstva. Sigurna partnerska vezanost značajno je povezana sa dimenzijama
koherentnosti svesti i koherentnosti transkripta. Okupirana partnerska vezanost
statistički je značajno povezana sa strahom od gubitka deteta. Bojažljiva partnerska
vezanost statistički je značajno povezana čak sa četiri dimenzije: pasivnost u izlaganju,
strah od gubitka deteta, nerazrešeni gubitak i nerazrešena trauma.

DISKUSIJA

Opšta hipoteza kojom se pretpostavljalo da postoji pozitivna veza između

obrazaca afektivne vezanosti formiranih na osnovu odnosa sa roditeljima i obrazaca
afektivne vezanosti ispoljenih u partnerskim odnosima, potvrđena je. Dakle, mogli bi
sa statistički značajnom verovatnoćom očekivati da osoba koja u odnosu na roditelje
stekne određeni obrazac afektivnog vezivanja, razvije isti model vezanosti i u odnosu
na partnera. Uprkos statističkoj značajnosti prediktivne vrednosti afektivnih veza
formiranih sa roditeljima za kvalitet partnerske afektivne vezanosti, analiza poduzoraka
u kojima nije došlo do povezanosti upozorava na najmanje dve situacije koje dovode
do akomodacije unutrašnjeg radnog modela stvorenog u odnosu sa roditeljima:

90
 Bliske partnerske veze

situacija kasnijeg, dugotrajnog delovanja kvalitativno drugačijeg modela

vezivanja i
situacija iznenadnog delovanja određenih za subjekta traumatičnih okolnosti.

Preglednosti radi, dalja diskusija će biti organizovana oko specifičnih hipoteza.

1. Rezultati istraživanja potvrdili su očekivanje da će i na našem uzorku biti
identifikovana četiri rana i četiri partnerska obrasca afektivne vezanosti i da će njihova
zastupljenost biti slična utvrđenim distribucijama u drugim zemljama. Preciznije,
distribucija obrazaca afektivnog vezivanja u našoj zemlji, slična je distribuciji u
siromašnim afričkim zemljama, zatim u Japanu, Kini i Izraelu, a razlikuje se od odnosa
obrazaca afektivnog vezivanja u zemljama Zapadne Evrope i Amerike (Sagi,A. & van
IJzendoorn, M.H., 1996). Razlike se tiču odnosa okupiranog i izbegavajućeg
afektivnog vezivanja, u smislu da je kod nas izraženiji procenat okupiranih od
izbegavajućih subjekata, dok je u ekonomski razvijenijim zapadnim zemljama
značajniji procenat izbegavajućih subjekata od okupiranih. Čak nemački istraživači
saopštavaju da je izbegavajući obrazac dominantni afektivni obrazac u njihovoj kulturi,
(Bakermans-Kranenburg, M.J.&van IJzendoorn, M.H., 1997). Razlike možemo samo
pokušati da objasnimo specifičnostima konteksta odrastanja. Naime, u sredinama
kakva je naša povezanost članova porodice naglašena je ekonomskim uslovima: decu
čuvaju bake, roditelji nemaju uslova za osamostaljivanje... Jednom rečju model
porodice je širi i komplikovaniji, što je pogodan kontekst za razvoj okupiranog
afektivnog vezivanja. U prilog ovoj mogućnosti svakako govori i već izvedeno
istraživanje obrazaca afektivne vezanosti dece u našoj sredini (T.S.Stanojević, 2000.) u
kome je bio evidentan transgeneracijski uticaj "prezaštitničkih" majki i baka. Sa druge
strane, viši procenat izbegavajućih afektivnih veza logično je očekivati u sredinama u
kojima je naglasak na osamostaljivanju, pojedincu i postignuću.
2. Potvrđeno je očekivanje povezanosti obrazaca afektivnog vezivanja stečenih u
odnosu sa roditeljima i partnerskih afektivnih obrazaca. Budući da je potvrđeno
očekivanje povezanosti ranih i kasnijih afektivnih obrazaca, te da je uglavnom
potvrđeno i očekivanje povezanosti dimenzija AAI-a sa obrascima partnerskog
vezivanja, pokušaćemo da kroz diskusiju obrazaca afektivnog vezivanja objasnimo sve
dobijene statistički značajne veze.
Dobijena je statistički značajna povezanost između odbacujućeg tipa afektivnog
vezivanja i stava prema partnerskim odnosima u smislu distanciranosti, izbegavanja
bliskosti. U distanciranom obrascu ranog afektivnog vezivanja, majka dosledno ne
reaguje na signale koje dete šalje. U kontaktu sa ovakvom majkom dete prolazi kroz
trijas simptoma: protestvuje, očajno je i na kraju odustaje, povlači se, ne očekuje i ne
traži ono što nije ni dobijalo. Na osnovu ove poslednje faze formira i svoj unutrašnji
radni model. Sklapa sliku o sebi kao o biću koje ne vredi dovoljno da bi se na njegove
signale odgovorilo, a o drugima kao o osobama u koje se ne može imati poverenja,
(dimenzija Odbačenosti). Sa ovakvim unutrašnjim radnim modelom deca odrastaju u
krute, odbrambeno fokusirane ličnosti. Štit koji su podigli oko sebe ne bi li preživeli
roditeljska uskraćivanja ne odgovara realnosti, ali čuva od daljih razočaravanja. Štit
određuje da njihova priča o detinjstvu bude stereotipna, neuverljiva, bez konkretnih
91
Tatjana Stefanović Stanojević

sećanja a sa tendencijom Idealizovanja. Deo ovog štita svakako je i Sklonost crnom

humoru kao stavu prema sebi i drugima, sklonost koju mogu negovati samo oni koji su
svoja osećanja sklonili na sigurno, pod štit nepovredljivosti. Oslonjene samo na sebe,
distancirane osobe, ako i kada odluče da istražuju sredinu, orijentišu se na deo sredine
koji ih nije razočarao, a to je materijalni svet, to su finansijska postignuća. U odnose sa
drugima, naravno ulaze nevoljno, oprezno, nepoverljivo, površno... Partnerske veze,
kao najznačajniji oblik afektivne vezanosti odraslih, njihovu oklopljenost još jednom
stavljaju na probu. Zato, u partnerske veze ulaze retko ili ukoliko to čine češće radi se o
vezama bez obaveza (visoko odbacivanje). Partneru ne veruju, zatvoreni su i
distancirani (niska anksioznost). Ukoliko je partner osoba sa drugačijom afektivnom
vezom, utoliko je pred unutrašnjim radnim modelom distancirane osobe teži zadatak.
Nova i drugačija iskustva nastojaće da asimiluje u stari nepoverljivi, distancirani oklop.
Potvrđeno je očekivanje da postoji povezanost između sigurno/autonomnog ili
"F" tipa afektivne veze i odnosa prema partnerskim vezama u smislu otvorenosti,
sigurnosti, poverljivosti. U sigurnoj afektivnoj vezanosti majka dosledno reaguje na
bebine signale. Dosledno i adekvatno. Uverena da će majka reagovati na svaki ili skoro
svaki njen signal sigurna beba formira unutrašnji radni model u skladu sa ovakvim
afektivnim odnosom. Odnosno, formira sliku o sebi kao o biću koje je vredno pažnje i
ljubavi drugih (dimenzija Voljenosti) i formira sliku drugih kao bića kojima se može
verovati, na koje se može oslanjati. Ovakav radni model perzistira kroz čitav životni
vek. Dakle, sigurne bebe odrastaju u sigurne ljude. Njihov stav prema životu je
otvorenost i iskrenost, (Koherentnost svesti), baš kao i njihovo sećanje na detinjstvo
(Koherentnost transkripta). Ovu iskrenost one "duguju" roditelju koji je umeo da im
"stvari koje su se dešavale" interpretira na istinit, a njima razumljiv način. Pred njima
su mogućnosti: otvoreni su za komunikaciju, istraživanje, za rast i razvoj uopšte.
Njihovi kapaciteti da izađu na kraj sa životnim teškoćama su veliki i neopterećeni
tragovima detinjstva. Njihove partnerske veze obeležene su niskom anksioznošću, kao
i niskim odbacivanjem.
Potvrđeno je i očekivanje da postoji povezanost između nesigurno/okupiranog ili
"E" tipa afektivne veze i stava prema partnerskoj vezi u smislu preokupiranosti vezom.
U ambivalentnom afektivnom obrascu, majka je nedosledno responzivna za bebine
potrebe. Dakle, majka odgovara na bebine potrebe samo povremeno, samo selektivno.
Ovaj neredovni režim potkrepljenja dodatno pojačava detetovu primarnu potrebu za
majkom. Nesigurno u majčine odgovore dete je prisiljeno da odustane od primarne i
pronađe sekundarnu, adekvatniju i adaptivniju strategiju. Strategiju kojom će
obezbediti majčinu dostupnost. Ova strategija svodi se na pojačano vezivanje za
majku. Možemo je odrediti kao strategiju pojačane kontrole kroz pojačanu
bespomoćnost (dimenzija Zamene uloga). Nesigurna, ambivalentna deca i kao odrasli
ljudi ostaju preokupirana svojim odnosom sa figurom afektivne vezanosti, bespomoćni
su bez nje, još bespomoćniji sa njom. Ambivalentni ponašajni model oni nose kao svoj
životni stil i njime oblikuju sve buduće relacije, (Okupiranost ljutnjom). U partnersku
vezu ulaze sa već izgrađenim očekivanjima, da je partner nedosledan i da samo
simbiotska veza obezbeđuje potpunu ljubav, odnosno potpunu kontrolu, (visoka

92
 Bliske partnerske veze

anksioznost, nisko odbacivanje). Sklonost simbiotskom vezivanju ispoljavaju i prema

sopstvenom detetu, na šta ukazuje i dimenzija Iracionalnog straha od gubitka deteta.
Potvrđeno je i očekivanje da postoji povezanost između
neodlučno/dezorganizovanog ili "Ud" tipa afektivne veze i stava prema partnerskoj
vezi u smislu uplašenosti i neodlučnosti. Već sama činjenica da je "Ud"obrazac
afektivnog vezivanja prvobitno, identifikovan na osnovu opserviranja dece čiji su
roditelji bolovali (manijako - depresivna psihoza) ili su bili zlostavljani (Crittenden,
P., 1988), upućuje na neke od njegovih osobenosti. Naglasimo i da su u našem
istraživanju ovi ispitanici imali prilično doslednu i prilično tipičnu životnu priču:
odrastali su uz oca alkoholičara koji je tukao majku. Budući da u nalazima drugih
istraživača alkoholizam kao problem nije naveden, ostaje pitanje da li je u našoj sredini
alkoholizam učestalija patologija od drugih ili se njime pokrivaju i neki drugi
psihijatrijski poremećaji. U svakom slučaju, smatraju teoretičari afektivnog vezivanja,
roditelji ove dece preplavljeni sopstvenim strahovima, na dečje potrebe reaguju
haotično, pa deca ne uspevaju da organizuju konzistentnu sliku sebe i sliku sveta. Deca
koja pripadaju ovom obrascu naučena da svet i drugi pre svega znače opasnost, kao da
imaju problem da razumeju poruke koje im drugi šalju, odnosno da dosledno i
adekvatno testiraju realnost. Iz detinjstva svakako nose doživaljaj Zanemarivanja i
Odbačenosti. Odrastajući uz maltretirane ili psihički bolesne roditelje, oni nisu imali
model koji će im "pomoći" da obrade životne traume ili gubitke, (dimenzija
Neobrađene traume ili gubitka). Odrastaju visoko anksiozni, visoko oklopljeni,
uplašeni od života. Njihov način života, baš kao i njihovo mišljenje, je konfuzan,
iracionalan, grčevit, nerazuman, (dimenzija Nejasnoće, odnosno pasivnosti u
izlaganju). I ovo je onda model sa kojim ovakve osobe ulaze i u partnerske veze. U
partnerskoj vezi one su takođe neadekvatne, anksioznost određuje njihov doživljaj
realnosti, disocijativnost diktira interpretaciju, (visoka anksioznost i visoko
odbacivanje).
I na kraju, razmišljajući o ljubavnim vezama u svetlu dobijenih rezultata, čini
se da nije sve baš toliko nepredvidivo. Rani odnosi sa majkom kaže teorija, a kažu i
dobijeni rezultati u izvesnoj (statistički značajnoj) meri povezani su sa kvalitetom
bliskih, partnerskih veza. I možda nas to još jednom uverava u opravdanost laičke
intuicije: "Gledaj majku, ne pitaj za kćerku."

93
Tatjana Stefanović Stanojević

LITERATURA

Bowlby, J.,(1988), A secure base, New York: Basic book.

Brennan, K. A., Clark, C.L., Shaver, P.R. (1998) Self - report measurement of adult
attachment: An integrative overview. U knjizi: J.A: Simpson & W.S. Rholes
(Ed.), Attachment theory nad close relationships (pp 46-76) New York:
Guilford Press.
Bakermans-Kranenburg, M.J.& van IJzendoorn, M.H. (1997), Adult attachment and
the break-up of romantic relationships. Journal of Divorce and Remarriage,
27, (pp 121-139).
Crittenden, P., (1988), Relationships at risk. U knjizi: J. Belsky&T. Nezworski (Ed.),
Clinical implications of attachment (pp 136-174), Hilsdale, NJ: Erlbaum.
George, C., Kaplan, N., Main, M. (1985), Adult Attachment Interview, Unpublished
manuscript, University of California at Berkeley.
Hazan, C. & Shaver, P., (1988), AA biased overview of the study of love, Journal of
Social and Personal Relationships, 5, (pp 473-510).
Klark, A.M., Klark A.D.B, (1987), Rano iskustvo, Beograd: Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva
Main, M. & Goldwyn, R., (1994), Adult Attachment Interview, scoring and
classification manual. Unpublished manuscript, University of California at
Berkeley.
Sagi,A. & van IJzendoorn, M.H. (1996), Multiple caregiving environments: The
kibbutz experience. U knjizi: S.Harel&J.P.Shonkoff (Ed.) Early childhood
intervention and family support programs: Accomplishments nad challenges
(pp 143-162). Jerusalem: JDC-Brokale Institue.
Stanojević, T.S. (2001). Afektivno vezivanje - transgeneracijski prenos, Magistarski
rad, Beograd: Filozofski fakulte

94
 Bliske partnerske veze

ABSTRACT

CLOSE PARTNER RELATIONSHIPS

Tatjana Stefanović Stanojević

According to the theory of emotional attachment, specific emotional

relationships are being established at an early age between a child and its parents. On
the basis of the quality of these relationships the child creates the so-called internal
working model ie the image of itself as well as others. The working model persists
throughout one's lifetime, shaping in part the quality of adult relationships. Thus, a
dominant adult relationship is a close, partner or love one. Within the indicated
theoretical context, we were interested in finding out whether there is a statistically
significant link between the emotional ties of parents and their children formed in early
childhood. The investigation included 180 grown-ups of the same sex and age.
The results show there is a statistically significant link between the observed
variables.

Key words: patterns of emotional attachment, early emotional relationships, adult

emotional relationships, partner emotional relationships, internal working model.

95