PIRAMIDE

Slično kao i kod prizme i ovde ćemo najpre objasniti oznake ...

- sa a obeležavamo dužinu osnovne ivice

- sa H obeležavamo dužinu visine piramide

- sa h obeležavamo dužinu visine bočne strane ( apotema)

- sa s obeležavamo dužinu bočne ivice ( izvodnica )

- sa B obeležavamo površinu osnove (baze)

- sa M obeležavamo površinu omotača

- omotač se sastoji od bočnih strana (najčešće jednakokraki trouglovi) , naravno trostrana piramida u omotaču
ima 3 takve strane, četvorostrana - 4 itd.

- ako u tekstu zadatka kaže jednakoivična piramida, to nam govori da su osnovna ivica i bočna ivica jednake , to
jest : a = s

- ako u tekstu zadatka ima reč prava – to znači da je visina piramide normalna na ravan osnove ili ti ,

jednostavnije rečeno , piramida nije kriva

- ako u tekstu zadatka ima reč pravilna , to nam govori da je u osnovi ( bazi ) pravilan mnogougao:

jednakostraničan trougao, kvadrat, itd.

Dve najvažnije formule za izračunavanje površine i zapremine su:

P = B + M za površinu i
1
V = B ⋅ H za zapreminu
3
1
 PRAVA PRAVILNA TROSTRANA PIRAMIDA

s s

s a a s
2
a 3
B=
4 omotač čine
s H h s a
tri jednakokraka trougla
a⋅h
M = 3⋅
h s 2
a s
ru
ro

a⋅h
U omotaču se nalaze tri jednakokraka trougla ( površina jednog od njih je Pbočne strane = ) , a kako ih ima 3 u
2
a⋅h
omotaču, to je: M =3
2
Formule za površinu i zapreminu će biti:

1
V = B⋅H
P = B+M 3
1 a2 3
a2 3 a⋅h V= ⋅H
P= +3 3 4
4 2
a2 3
V= ⋅H
12

2
s H h s a
s = h + 
2 2

a 2
a/2

a Ova Pitagorina teorema je ima kod svake piramide!

h 2 = H 2 + ru2 to jest
s H h s
2
a 3
a h = H + 
2 2

ro
ru  6 
a E ova i sledeća su samo za trostranu piramidu ( pravu i pravilnu)

2
 s H h s s 2 = H 2 + ro2 to jest
2
a 3
ru s = H + 
2 2

ro  3 
a

PRAVA PRAVILNA ČETVOROSTRANA PIRAMIDA

omotač čine četiri

jednakokraka trougla
s s

a⋅h
s M =4⋅ = 2⋅a ⋅ h
2

s H h s
a
s

a
B = a2 a

s
s
a
a
h
s s

Površine baze i omotača su dakle:

a⋅h
B = a2 i M =4 odnosno M = 2ah
2

A površina i zapremina cele piramide su:

1
V = B⋅H
P = B+M 3
1
P = a 2 + 2ah V = a2 ⋅ H
3

Pitagorina teorema se primenjuje:

3
 s
2
s H h
a
s = h + 
2 2

a/2  2
a Ovo je ona što važi za svaku piramidu.

Sledeće dve su samo za pravu pravilnu četvorostranu:

s
s H h 2
a
h2 = H 2 +  
a
2
a/2

2
d 
s
s2 = H 2
+  od n os n o
 2 
s H h 2
a 2 
s2 = H 2
+   to je s t
 2 
a a2
s2 = H 2
+
d/2 2
a

Često se u zadacima daje i dijagonalni presek:

s Površina dijagonalnog preseka( trougao ) je:

s H
H hh d⋅H
PDP = odnosno
2
a⋅H 2
d a PDP =
2
a
dijagonalni presek

4
 PRAVA PRAVILNA ŠESTOSTRANA PIRAMIDA

s s
h
s s
s H s a
s a a s omotač čine šest
h 2 jednakokraka trougla
a 3
B = 6⋅
4 a⋅ h
a a a a
M = 6⋅
2
= 3⋅ a ⋅ h
a s s

a a
s s

s s

Površine baze i omotača su dakle:

a2 3 a2 3 ah
B=6 =3 M =6 = 3ah
4 2 2

A površina i zapremina cele piramide su:

P = B+M 1
V = BH
3
a2 3 1 a2 3
P=3 + 3ah V = ⋅3
3 2
H
2
a2 3
V= H
2

Pitagorina teorema se primenjuje na tri trougla ( kao i kod prethodne dve piramide)

2
s H a
s s = h + 
2 2
h 2
a a
a/2
a Ova važi kod svake….

5
 s s H s 2
H
H s a 3
s2 = H 2 + a2 h2 = H 2 + 
h h  2 
 
a a a a 3
a 2 a
a a

Kod šestostrane piramide razlikujemo dva dijagonalna preseka:

Veći dijagonalni presek:

s H s P ovog dijagonalnog preseka je :

2a ⋅ H
Pvdp = to jest Pvdp = a ⋅ H
2a
a
2
a
a
veći dijagonalni presek

Manji dijagonalni presek:

P ovog dijagonalnog preseka je :

s H s
s hpreseka
a 3 ⋅ hpreseka
h Pmdp =
2
a a a3
a
a
manji dijagonalni presek

SAVET:

Pre nego što krenete sa proučavanjem zadataka, naučite formule i da nacrtate piramidu!

Ali , ako formule učite napamet, one ostanu u glavi dva - tri dana i ispare....

Zato naučite da formule sklapate “čitajući”sa slike!

6
Recimo , kažu u zadatku da se radi o pravoj pravilnoj jednakoivičnoj trostranoj piramidi.

Kako će izgledati formule za površinu i zapreminu?

a a

a a
a a

a a

mreža

Kao što vidimo, njena površina se sastoji iz 4 jednakostranična trougla pa je:

a2 3
P = 4⋅
4
P = a2 3

Za zapreminu će nam trebati i visina izražena preko osnovne ivice. Primenjujemo Pitagorinu teoremu:

a 3
r0 =
a 3
H + ro2 = a 2
2

a a 3 
2

H H +
2
= a2
 3 
 
a 2
a 3 
H = a − 
2 2

a  3 
ro
a 2 ⋅ 3 9 a 2 − 3a 2
H 2 = a2 − =
9 9
a 6a 2 6a2 a 6
H =
2
→H = → H=
9 9 3

I sad je lako naći i zapreminu.

7
Ako se u bazi nalazi pravougaonik, formulice će biti:

P = B+M
aha bh
P = ab + 2 ⋅ +2⋅ b
2 2
P = ab + aha + bhb

1
V = BH
3
1
V = abH
3

Primenjujemo Pitagorinu teoremu na crveni trougao da nadjemo hb

2
a
hb =   + H 2
2

2

Primenjujemo Pitagorinu teoremu na zeleni trougao da nadjemo ha

2
b
ha =   + H 2
2

2

8
Često se u zadacima daje ugao od 30, 60 ili 45 stepeni.

Da objasnimo o kom uglu se radi!

Ako u tekstu zadatka piše da je to ugao BOČNE IVICE PREMA RAVNI OSNOVE onda se radi o uglu:

s
s H h s
s
s H
H s
HH h

h
ru
a a
a 2
ro 2
a
a a a
dati ugao dati ugao dati ugao

Ako u tekstu zadatka piše da je to ugao BOČNE STRANE PREMA RAVNI OSNOVE onda se radi o uglu:

s
H h s s h
s H s
s H

h
a

ro
ru a/2 a a a 3
2 a
a
a a
dati ugao dati ugao
dati ugao

Šta raditi u situaciji kad je dat ugao od 30 ili 60 stepeni ?

Onda vršimo dopunu do jednakostraničnog trougla i tražimo vezu izmedju poznatih i nepoznatih podataka!

Pogledajmo slike:

9
 o o o
30 30 30

a a 3 a
2

o
o o
60 60 60
a/2 a/2

Ovo je situacija kad je dat ugao od 60 stepeni.

o o
60 60
a
a/2
o o
30 30
o
a 3 30
a/2 2
a
o
60

Ovo je situacija kad je dat ugao od 30 stepeni.

Kada nam je dat ugao od 45 stepeni vršimo dopunu do punog kvadrata!

o
45
o o
45 45

a 2
a a

o
o o
45
45 45
a a

www.matematiranje.in.rs

10