Србија

Координате: 44° 48′ N 20° 28′ E

Овај чланак је сјајан. Кликните овде за више информација.
За друге употребе погледајте страницу Србија (вишезначна одредница) и Република
Србија.
Република Србија
Застава
Застава
Грб Србије
Грб
Крилатица: Само слога Србина спасава (незванично)
Химна: Боже правде
МЕНИ0:00
Положај Србије
Главни град Београд
44° 48′ N 20° 28′ E
Највећи град Београд
Службени језик српски1
Владавина
Облик државе Унитарна парламентарна уставна република
— Председник Александар Вучић
— Председник Владе Ана Брнабић
— Председник Народне скупштине Ивица Дачић
Законодавна власт Народна скупштина
Историја
Стварање и независност
— Оснивање Србије између 629—632.
— Проглашење краљевине 4. јануар 1217.
— Проглашење царства 16. април 1346.
— Први српски устанак 15. фебруар 1804.
— Други српски устанак 23. април 1815.
— Први српски устав 15. фебруар 1835.
— Међународно признање 13. јул 1878.
— Оснивање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембар 1918.
— Проглашење ФНР Југославије 29. новембар 1945.
— Одвајање Црне Горе од СЦГ 3. јун 2006.
Географија
Површина
— укупно 88,499[1] km² (са КиМ) (111)
77,474[2] km2 (117)
— вода (%) 0,13
Становништво
— 2016.[3] (без КиМ) 7.186.862 (104)
— 2011. 9.024.734  (95)
— густина 90,89 ст./km2 (121)
Економија
БДП / ПКМ ≈ 2017
— укупно 107,131 млрд. $[4] (81)
— по становнику 15.321 $ (без КиМ)[4] (79)
ИХР (2018) 0,787[5] (67) — висок
Валута српски динар2
— код валуте RSD
Остале информације
Временска зона UTC +1 (CET)
UTC +2 (CEST)
Интернет домен .rs3
.срб
Позивни број +381
Вози се на десној страни
Регистарске таблице SRB
ISO 3166-1 алфа 2 RS
ISO 3166-1 алфа 3 SRB
1 Према Уставу Републике Србије у Србији су у службеној употреби српски језик и
ћириличко писмо[6] (према Правопису српскога језика овај језик користи два писма:
ћириличко па латиничко),[7] док су у 40 јединица локалне самоуправе у равноправној
службеној употреби са српским и језици националних мањина које тамо традиционално
живе (мађарски, словачки, хрватски, румунски, русински, албански, чешки,
македонски, црногорски, бугарски и бошњачки - укупно 11 језика), а у органима
Војводине званично је 5 мањинских језика (мађарски, словачки, румунски, русински и
хрватски), а Косова и Метохије и албански;
2 На Косову и Метохији и евро;
3 До 30. марта 2010. године .yu.
Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници
путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру
Балканског полуострва.[8][9] Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим
Панонску низију.[10] Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са
Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу
са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином
(ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона
становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника.[11] Главни град је
Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи.[9][12]
Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је
административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична
валута је српски динар.

Након словенског досељавања на Балкан (током 6. и 7. века), Срби су у раном средњем

веку основали неколико држава. Средњовековна Србија је 1217. године постала
краљевина, а врхунац је достигла 1346. године, проглашењем царства. Након турске
најезде, Српска деспотовина је опстала до 1459. године, када је потпала под власт
Османског царства.[13]

До средине 16. века, целокупно подручје данашње Србије потпало је под османску
власт. Крајем 17. и почетком 18. века, Хабзбуршка монархија је потиснула турску
власт из Бачке, Срема и Баната, а привремено и из централне Србије. Почетком 19.
века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију
у региону, која је 1878. године стекла државну независност, а 1882. године је
постала краљевина. Ослобођење Старе Србије (Рашка, Косово и Метохија) остварено је
1912. године.[14]

Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са

бившом Хабзбуршком круновином Војводином (и другим територијама), постала суоснивач
и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини
Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у
Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији
и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у
Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да
постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни
континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и

Метохија.[15] Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под
протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и
Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године
једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и
Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су
независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињен