Висока школа електротехнике и

рачунарства струковних студија

ОДРЖАВАЊЕ МОТОРА И
МОТОРНИХ ВОЗИЛА

ТОЛЕРАНЦИЈЕ МАШИНСКИХ
ДЕЛОВА И СКЛОПОВА
 Толеранције машинских делова и склопова

Толеранција:
Толеранција дозвољено одступање димензије и
облика машинског дела. Омогућују заменљивост
делова и економичност производње.

Стандардима су предвиђене:
предвиђене
 Толеранције дужинских мера
 Толеранције облика и положаја површина и оса
делова и
 Толеранције храпавости обрађених површина.
површина

Ово су опште толеранције из којих се изводе и посебне
за поједине машинске елементе као што су толеранције
навоја, толеранције зупчаника, толеранције лежаја и др.
(прилагођене су специфичностима облика ових делова и
функцији коју извршавају
 Толеранције дужинских мера

Основе толеранција дужинских мера прописане су

стандардима ISO 286-1 и ISO 286-2, односно у стандардима
SRBS М.А1.100 и SRBS М.А1.101.

Дужинске мере:
мере
 Спољашње
 Унутрашње
 Неодређене

Спољашње мере:
мере оне мере код којих при мерењу пипци
мерног инструмента прилазе са спољне стране тј. обухватају
машински део

Унутрашње мере:
мере оне мере код којих при мерењу пипци
мерног инструмента прилазе са унутрашње стране

Неодређене мере:
мере оне које нису ни спољне ни унутрашње

Спољашње мере се означавају малим словима латинице, а
унутрашње великим словима
 Толеранције дужинских мера

Врсте дужинских мера: а) спољашња, б) унутрашња, ц) неодређена

 Толеранције дужинских мера

 При одређивању толеранција дужинских мера треба

разликовати појмове који су обележени симболима
на сл.1.
- називне мере (d,D)
- граничне мере (dg , Dg ), ((dd
dd , Dd )
- стварне мере (ds,
ds,Ds )
- одступања (es
es,,Es)
Es) и (ei,
ei,Ei)
Ei)

5
 Толеранције дужинских мера

Сл
Сл.. 1. Одступања спољашњих и унутрашњих дужинских мера
 Толеранције дужинских мера

Горње гранично одступање (ecart superieur)

superieur)
es = d g − d за спољашњу меру односно
ES = Dg − D за унутрашњу меру
Доње гранично одступање (ecart inferieur)
inferieur)
ei = d d − d за спољашњу меру односно

EI = D d − D за унутрашњу меру
Одступања могу бити позитивна и негативна и мере се у
односу на нулту линију.
Толеранцијско поље је подручје дозвољене варијације
мере.. Ширина овог поља је за спољну меру (t), а за
стварне мере
унутрашњу (Т) тј.
тј.
t = d g − d d = es − ei и T = Dg − Dd = ES − EI . 7
 Толеранције дужинских мера

Називна мера (d, D): мера која се уписује на цртежима у

виду коте и од ње се мере одступања

Граничне мере: прописане границе између којих треба да се

реализује (изради) одговарајућа дужинска мера
 горња гранична мера
мера: највећа допуштена вредност дужинске
мере
 доња гранична мера
мера: најмања допуштена вредност дужинске
мере

Стварна мера (ds, Ds): она величина дужинске мере која се

добија непосредним мерењем машинског дела односно
читањем на скали мерног инструмента (с обзиром да се
машине подешавају за израду средњих вредности између
граничних мера, то су најучестаније стварне мере око средине
подручја расипања које је дефинисано граничним мерама
Толеранције дужинских мера

Одступање:
Одступање
разлика стварне или
граничне мере и
називне мере

Толеранцијско
поље: подручје
поље
дозвољене
варијације стварне
мере

Дужинске мере и
одступања:
одступања
а) спољашња мера;
б) унутрашња мера
 Толеранције дужинских мера

Величина и положај толеранцијских поља

 Да би се задовољили различити захтеви у погледу тачности

израде машинских делова, ИСО − систем толеранција и
налегања, прописује за сваку називну меру низ толеранција
разних величина, тзв. квалитета толеранција, као и низ
одступања која дефинишу положај ових толеранција у
односу на нулту линију.
 Дакле, толеранције дужинских мера одређене су величином и
положајем толеранцијског поља.
 Помоћу ова два параметра дефинишу се гранична одступања
односно граничне вредности широког подручја дужинских
мера.
 Величина толеранцијског поља односно толеранција (t или
T) утврђена је у зависности од подручја називних мера и од
квалитета толеранције (IT). Бројчане вредности толеранција
за квалитете од 5 до 18 одређене су полазећи од јединице
10
толеранције
 Толеранције дужинских мера

Величина толеранцијских поља

3
i = 0, 45 ⋅ D + 0, 001 ⋅ D µm ; D = D1 ⋅ D 2 ,

D1 и D2 - граничне вредности подручја називне мере

 Наведени образац је емпиријски и омогућује да се величина
толеранцијског поља изрази посредством величине називне
мере.
 Ова зависност важи за подручје називних мера 1 - 500 mm. За
веће дужинске мере 500 - 3150 mm, уведена је друга
толеранцијска јединица
I = 0 , 0 0 4 ⋅ D + 2 ,1 µ m ; D = D1 ⋅ D 2 .

 Величине толеранција, изражена бројевима јединица

толеранције (i) који одговарају квалитетима IT1−IT18,
односно утицај квалитета толеранције на величину 11
толеранцијског поља дате су у табели 1.
 Толеранције дужинских мера
Величина толеранцијских поља

Табела 1.

Podrucje Kvaliteti tolerancije

nazivnih
mera IT1 IT2 IT3 IT4 IT5 IT6 IT7 IT8 IT9 IT10 IT11IT12 IT13IT14 IT15 IT16IT17 IT18
u mm Velicina tolerancije
1 - 500 - - - - 7i 10i 16i 25i 40i 70i 100i 160i 250i 400i 640i 1000i 1600i 2500i

500 - 3150 1I 1.6I 2.5I 4I 7I 10I 16I 25I 40I 70I 100I 160I 250I 400I 640I 1000I 1600I 2500I

12
 Толеранције дужинских мера

Толеранцијско поље: а) спољашња мера; б) унутрашња мера

Параметри толеранцијског поља:
поља
 Величина (ширина)
 Положај
Толеранције дужинских мера

Подручја дужинских
мера: дијапазон мера у
мера
којем су толеранције
исте

Ширина толеранцијског
поља одређује се на
основу толеранцијске
јединице
Толеранције дужинских мера
 Толеранције дужинских мера
Положај толеранцијских поља
Положај толеранцијског поља означава се словима
a,b,c,d,... за спољну меру односно А, B, C,...за унутрашњу
меру (сл.2 а) и b)).
Налегања дужинских мера
Налегање дужинских мера је однос делова једног склопа,
истих називних мера од којих је једна спољна а друга
унутрашња, у смислу њихове покретљивости и
међусобног утицаја.
У зависности од величине остварених мера налегања могу
бити:
- лабава (налегања са зазором),
- чврста (налегања са преклопом) и
- неизвесна (налегања са зазором и преклопом).
Лабаво налегање се остварује између делова код којих
16
је
стварна унутрашња мера већа од стварне спољашне мере.
 Толеранције дужинских мера
Положај E
толеранцијских
поља

EI
Nulta linija
0 0

ES

D
Сл
Сл..2.Положај толеранц
толеранц.. поља:
поља:
а) за унутрашњу меру,
меру,
б) за спољну меру e

ei
Nulta linija
0 0
es

d
17
Нумеричке вредности толеранција t односно Т зависно
од ИТ степена толеранција
Гранична одступања која дефинишу положај
толеранцијског поља за унутрашњу меру
 Толеранције слободних мера – прећутне
толеранције

Код димензија делова које одређују положај површина

које нису у додиру

Зависе од начина израде

Дозвољена одступања слободних мера према ISO 2768-

2768-1
 Толеранције дужинских мера
Лабава налегања дужинских мера

E Z
e

Tn
Zg
es ES
T

Zd
0 0

Zd
Zg
ei
t
Dg
Dd

P
D=d

dg

Сл
Сл.. 3. Лабаво налегање а) толеранције мера,
мера, б) толеранције налегања

Z s = Ds − d s = E − e > 0
нпр. H7/f6 Z g = Dg − d d = ES − ei Tn = Z g − Z d = T + t
Z d = Dd − d g = EI − es
 Толеранције дужинских мера
Чврста налегања дужинских мера

E Z
e

Pd

Pg
es

Pd
ei
ES
T
0 0

dd
dg

Pg
Dg
Dd

Tn
D=d

Сл
Сл.. 4. Чврсто налегање а) толеранције мера,
мера, б) толеранције налегања

Ps = Ds − d s = E − e < 0
Pg = Dd − d g = EI − es Tn = Pg − Pd = T + t.

Pd = Dg − d d = ES − ei 22
 Толеранције дужинских мера
Неизвесна--прелазна налегања дужинских мера
Неизвесна

E Z
e

Zg

Zg
t

es
Pg
ES
T

0 0

Tn
Pg
ei
Dg
Dd

dd
dg
D=d

Сл
Сл.. 5. Неизвесно-
Неизвесно-прелазно налегање а) толеранције мера,
мера, б) толеранције
налегања
Z g = Dg − d d = ES − ei > 0
Tn = Z g − Pg = T + t
23
Pg = Dd − d g = EI − es < 0
 Толеранције дужинских мера

Системи налегања

 Системи налегања представљају ограничавање броја

могућих комбинација положаја толеранцијских поља при
формирању налегања.
 Није дозвољено формирање лабавих, чврстих и неизвесних
налегања комбиновањем толеранцијских поља за отворе од
А до З и за чепове од а до з, свако са сваким.
 Могу се формирати комбинације само у оквиру система
налегања, а то су:
 систем заједничке толеранције унутрашње мере (СЗУМ) и
 систем заједничке толеранције спољашње мере (СЗСМ).
 Толеранције дужинских мера
Системи налегања

Labava naleganja Neizvesna

naleganja
H
0
D=d 0

Cvrsta naleganja

Unutrašnja mera

Spoljna mera

0 0

h
D=d

ун. мером (горњи25део

Сл. 6. Системи налегања а) систем налегања са заједничком ун.
Сл.
), б) систем налегања са заједничком спољном мером (доњи део слике
слике),
слике слике))
 Толеранције дужинских мера

Системи налегања

Фамилије налегања обезбеђују даље сужавање избора из под-

ручја могућих налегања. У оквиру система налегања формира-
не су фамилије (низови) налегања која се разликују по
квалитету толеранције. У оквиру СЗУМ то су H6, H7, H8, H9, H11,
H12 и H13, а у оквиру СЗСМ то су h5, h6, h8, h9, h11, h12 и h13.
Број налегања се даље сужава увођењем препоручених и
приоритетних налегања. Разврстана су налегања I, II и III
степена приоритета.
Налегања I степена приоритетa са зазором су:
H7/f7, H7/h6, H8/f7, H8/h9, H9/h9 i H11/h9.
Налегања I степена приоритет са преклопом су:
H7/r6 i H8/u8.
.
Неизвесно налегање I степена приоритета је само
налегање H7/n6.
 Толеранције облика и положаја оса и
површина машинских делова

Одступања и толеранције облика: а) могуће одступање облика,

б) однос одступања облика и дужинских мера, ц) толеранцијски простор
 Толеранције облика и положаја оса и
површина машинских делова

Толеранције облика: а) правост лика, б) кружност, ц) цилиндричност,

д) равност, е) облик површине
 Толеранције облика и положаја оса и
површина машинских делова

Толеранције положаја: а) паралелност, б) управност, ц) локација,

д) радијално и аксијално бацање
Прећутне толеранције
 Толеранције храпавости површина

Површине машинских делова нису глатке већ су у мањем или

већем степену храпаве.
y

R max
Ra

l
Микропрофил храпавости површине
 Толеранције храпавости површина

 Површине машинских делова нису глатке већ су у мањем или

већем степену храпаве.
 Толеранције храпавости обрађене површине одређују се на
основу средњег аритметичког одступања микропрофила Ра.
 Храпавост површине може бити мања или највише једнака
прописаној.
 Ознака дозвољених или граничних храпавости уноси се на
цртежу посредством ознака у облику кукице од две праве линије
(тип B) под углом од 60˚(сл. 7 а)).
 Оне могу бити отворене, затворене и са кругом.
 Могу се користити две стандардне величине, а у складу са
степенима величина слова и бројева који се користе у
машинству.
 У пракси се најчешће користе комбинација H1=5, H2=10, са
висином ознака и великих слова 3.5 mm и комбинације H1=7,
H2=14, са висином ознака и великих слова 5 mm.
 Толеранције храпавости површина

H2
H1
Сл. 7. Знаци за означавање квалитета обрађене површине
Сл.

 Отвореном кукицом није прописан начин израде површине.

 За означавање површина насталих скидањем материјала
(резање, стругање, глодање, брушење и др.) користи се кукица која
је затворена са горње стране (сл. 7 б)).
 Ако површина настаје поступком који не подразумева скидање
метала (ливење, ковање, ваљање, пресовање и др.) онда се
основном знаку додаје круг (сл. 7 в))
 Толеранције храпавости површина

 Поред кукица уносе се ознаке одступања микропрофила

Rа, начин обраде, референтна дужина, правац простирања
бразди услед кретања алата, додатак за обраду скидањем
струготине, а могу бити и други показатељи храпавости
површина (сл. 8 а)).
 На месту које је означено словом (а) уписује се класа
храпавости N1, N2, N3,..., N12.
 Свакој класи храпавости одговара одређена вредност
средњег аритметичког одступања микропрофила Rа
(табела 2).
 У пракси се користе оба показатеља храпавости тј., може
се уз кукицу уписати дозвољена храпавост Rа или класа
површинске храпавост N (сл. 8 б)).
Толеранције храпавости површина
b
a c(f) 1.6 N7
e d

Сл. 8. Означавање квалитета обрађене површине

Сл.
Табела 2.
Najveća Broj klase Najveća Broj klase
vrednost površ. hrap. vrednost površ. hrap.
za Ra µm za Ra µm
0.025 N1 1.6 N7
0.05 N2 3.2 N8
0.1 N3 6.3 N9
0.2 N4 12.5 N10
0.4 N5 25 N11
0.8 N6 50 N12
 Толеранције храпавости површина

 Ознака поступка обраде може се уписати на месту (б) из-

над кукице (сл.8 а)).
 Ова ознака се уноси уписивањем назива поступка.
 Испод хоризонталне линије може се уписати референтна
дужина (место-ц) или ознака максималне (Рмаx) или
средње (Рз) висине неравнина (место-ф).
 На месту (е) може се уписати величина додатка за обраду
скидањем струготине.
 Са друге стране кукице, на месту (д) може се уписати знак
за правац обраде.
Означавање храпавости површина: а) облици кукица, б) ознаке места где
се уписују одступања и начин израде, ц) ознаке праваца простирања
бразда
 Толеранције храпавости површина

Између величине толеранцијског поља за дужинску меру и

величине храпавости треба да постоји усклађеност (сл.
сл. 9.,
таб.. 3).
таб 3).

Rmax
tolerancijsko polje tolerancijsko polje

Rmax
dg

dg
ds

ds
dd

dd

Сл
Сл.. 9. Однос толеранцијских поља и висине неравнина
неравнина:: а) повољан,
повољан, б)
неповољан
Толеранције храпавости површина

Tabela 3.
Područje nazivnih mera, mm
Kvalitet ISO Iznad
Do 3 Iznad 3 do Iznad 18 do Iznad 80 do
tolerancije 250
18 80 250
Stepen površinske hrapavosti
IT 5 N 4 N 4 N 5 N 5 N 6

IT 6 N 4 N 5 N 5 N 6 N 6

IT 7 N 5 N 5 N 6 N 7 N 7

IT 8 N 6 N 6 N 7 N 7 N 8

IT 9 N 6 N 6 N 8 N 8 N 9

IT 10 - - N 8 N 9 N 9

IT 11 N 7 N 8 N 9 N 9 N 10

IT 12 N 8 N 8 N 9 N 10 N 10

IT 13 N 9 N 9 N 9 N 12 N 11

IT 14 N 10 N 10 N 11 N 11 N 12

IT 15 N 10 N 10 N 11 N 12

IT 16 N 11 N 11 N 12
 Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

 Знак за означавање квалитета површинске храпавости

симболично представља врх алата којим се обрађује дотична
површина.
 Поставља се на трагу или изводници површине која се обрађује
ако је она права линија, или на помоћној котној линији ако је траг
или контура површине крива линија.
a a
a

a
a
a

a
Сл. 10 Постављање знака за квалитет
Сл. a
oбрађене површине
 Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

a a
a

a
 Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

N7

N7 N7
 Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

N7
N7
Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

N9 N7 N8
2 ,

N7

N8
 Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

Пример
Нацртати, у стандардном мерилу,
радионички цртеж машинског дела, датог
у косој пројекцији на слици, тако да исти
буде у потпуности обликовно, димензионо
и обрадно дефинисан. Површине
означене са ″а″ су N7 квалитета
храпавости, са ″b″ N8 а остале површине
имају квалитете об-раде који произлазе из
петпостављеног технолошког поступка
израде дела.
46
Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

47
 Oзначавање квалитета обрађених
површина на цртежима

Пример
Нацртати, у стандардном мерилу, a
радионички цртеж машинског дела,
датог у косој пројекцији на слици, тако
да исти буде у потпуности обликовно, b
димензионо и обрадно дефинисан.
Површине означене са ″а″ су N6
квалитета храпавости, са ″b″ N7 а
остале површине имају квалитете
обраде који произлазе из o.
k.3
претпостављеног технолошког 6
поступка израде дела. Димензије дела
одабрати према задатој величини
отвора кључа, а да се не губи изглед 48
дела.
49
50
51
52