Šta je autizam?

Autizam je poznat i kao autistični spektar poremećaja ili pervazivni

razvojni poremećaj,a predstavlja kompleksan poremećaj nezrelog mozga.
Autizam nije bolest već sindrom,prouzrokovan raznim
faktorima.Autizam je jedan od najtežih razvojnih poremećaja koji se javlja u
ranom detinjstvu,tokom prve tri godine života,a ugrožava razvoj deteta i
njegovo kasnije osposobljavanje za samostalan život.
Termin autizma u dečiju psihologiju uveo je 1943. godine Leo
Kaner,a sam izraz „autizam“ izveden je iz grčke reči autos,koji označava
samosvojnost.I zaista,izgleda da je jedina zajednička karakteristika,inače
veoma heterogenog skupa dece koja boluju od autizma,utisak posmatrača da
ona žive u svom vlastitom svetu i da ne reaguju na zbivanja oko sebe.

Uzroci autizma

Uzroci nastanka autizma još uvek nisu jasno i precizno utvrđeni.

Smatra se da mogu biti psihološki,biološki i genetski.Kao mogući uzroci
pominju se i teškoće u trudnoći i prilikom porođaja,razne infekcije,pa čak i
pojedine vakcine.
Postoje ozbiljni pokazatelji da autizam nastaje kao posledica
različitih faktora koji utiču na razvoj mozga,njegovu strukturu i
funkcionisanje.Kod osoba sa autizmom mogu biti prisutni razni poremećaji i
oboljenja,a zajedničko im je što su svi udruženi sa oštećenjem ili
poremećajem funkcije mozga.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza autizma se postavlja na osnovu posmatranja i

ponašanja.Sa sigurnošću se može reći da se radi o autizmu ukoliko su u
ponašanju prisutna sledeća tri elementa:

1.Problemi u komunikaciji,što podrazumeva teškoće u razumevanju i

usvajanju svih oblika komunikacije (razvoj govora,izraz lica,gest)

2.Problemi u socijalnoj interakciji,koji podrazumevaju poteškoće u

uspostavljanju veza sa drugim ljudima i nemogućnost prilagođavanja
zahtevima sredine.
3.Ograničeni i ponavljajući oblici ponašanja,koji se manifestuju kroz
ponavljanje istih pokreta,radnji,reči i interesovanji i kroz težnju ka
istovetnosti i otporu prema promenama.

Odlike osoba sa autizmom

Osnovne odlike osoba sa autizmom su:nesposobnost komunikacije,

teškoće u socijalizaciji,nedostatak centralnog gledanja (oči u oči),bizaran
govor, stereotipije različitih oblika (ponavljanje istog),opsesivna potreba za
podržavanjem za istovetnosti,strah od novog i nepoznatog,preterana
vezanost za neki predmet,izbegavanje drugova i bilo kakvog fizičkog
kontakta (ne žele da se dodiruju ili maze),gubljene interesovanja za
ponašanje i osećanje drugih,lica bez mimike.
Autistične osobe nekad razvijaju izuzetne sposobnosti nekarakte-
ristične za normalnu populaciju (npr. Izvođenje izuzetno kompleksnih
numeričkih proračuna u glavi u trenutku,apsolutni sluh,fotografsko
pamćenje...)

Rad sa autističnim osobama

Deca sa sindromom autizma mogu se više vaspitavati nego

obrazovati. Prema Dimiću (2005) osnovni cilj u radu usresređuje se na
osposobljavanju autističnog deteta za život u užoj i široj sredini,vrši se
modifikacija ponašanja i korekcija oštećenih sposobnosti,razvijaju se navike
i umeća.
Ranije se smatralo da deca sa autizmom ne mogu da se edukuju,ali
današnja praksa dokazuje suprotno. Treba poći od onoga što dete može da
uradi. Osnovni princip jeste da učenje treba da bude prilagođenjo svakom
detetu ponaosob.U kreiranju individualnih programa moraju timski da
učestvuju svi neposredno zaintersovani:roditelji,medicinsko osoblje,
defektolog, logoped, psiholog...

Rana dijagnostika,tretman i uključivanje u obrazovni proces su

ključni za decu sa autizmom.Tako im se može pomoći da razviju svoje
socijalne i komunikativne veštine,postanu samostalniji i vode ispunjenjiji i
produktivniji život.
 Literatura:

1.Dimić,D. (2005). Deca sa blagim smetnjama u razvoju i učenju. Novi Sad:

Platoneum

2.Hrnjica,S. (1997). Dete sa razvojnim smetnjama u osnovnoj školi.

Beograd: Učiteljski fakultet

3.Miljković,A. (1972). Deca ometena u razvoju.Beograd: Institut za

socijalnu politiku