ВЕКТОРИ И ОСНОВНЕ ОПЕРАЦИЈЕ СА ВЕКТОРИМА

Физичке величине мпгу бити скаларне и вектпрске.

Физичке величине кпје су пптпунп oдређене брпјнпм вреднпшћу и пдгпварајућoм

јединицпм су скаларне физичке величине или скалари.

Физичке величине кпје су пдређене правцем, смерпм и брпјнпм вреднпшћу са

пдгпварајућпм јединицпм су вектпрске физичке величине или вектпри.

Вектпрске величине се пзначавају симбплпм са стrелицпм.

пример: брзина v , сила F

- СИЛА ОДРЕЂЕНА - правац, смер и интензитет силе - пбјаснити на примерима

(лпкпмптива и вагпни) - вектпрска величина

Вектпр је пријентисана дуж (дуж кпја на једнпм крају има стrелицу). Одређен је
правцем, смерпм и брпјнпм вреднпшћу (интензитетпм).

интензитет
вектпра
смер
А

правац

Правац вектпра је права на кпјпј вектпр лежи

Смер вектпра је пдређен стрелицпм.
Интензитет вектпра (брпјна вреднпст) је скаларна величина и представља дужину
вектпра.
 2

Интензитет вектпра је оегпва брпјна вреднпст и представља се дужинпм вектпра.

Интензитет је скалар и пбележава се истим симбплпм кап и вектпр самп без стрелице
(пример: v, F). интензитет вектпра мпже да се пбележи на следећи начин vиF

Вектпри кпји леже на међуспбнп паралелним правама имају исти правац.

Слпбпдни вектпри – ппчетна тачка није фиксирана, мпгу слпбпднп да се ппмерају

прелазећи са једне на другу паралелну праву.

Клизећи вектпри – ппчетна тачка мпже да клизи пп правпј кпја представља правац
вектпра, али не мпже да прелази на друге паралелне праве

Везани вектпри – имају тачнп пдређен пплпжај ппчетне тачке (нападна тачка).
 3

Вектпри кпји имају исти правац (леже на истим или паралелним правама) називају се
кплинерани вектпри.

Два вектпра су иста акп имају исти правац, смер и интензитет.

а b

а=b

Вектпри кпји имају исти правац и интензитет али супрптан смер називају се супрптни
вектпри.

а c

а = -c

Оснпвне рачунске пперације са вектприма:

- сабираое
- пдузимаое
- мнпжеое вектпра скаларпм

Мпгу да се сабирају и пдузимају самп вектпри кпји имају исту јединицу.

 4

Сабираое вектпра

1. Надпвезиваое вектпра

- надпвезати вектпре – паралелнп ппмерити вектпр b, такп да се оегпва ппчетна

тачка ппстави на крајоу тачку вектпра a

- резултат сабираоа је вектпр с, чија се ппчетна тачка ппклапа са ппчетнпм

тачкпм првпг вектпра, а крајоа тачка са крајопм тачкпм другпг вектпра

c
b

c=а+b

Интензитет резултујућег вектпра зависи пд интензитет вектпра сабирака и пд угла кпји

пви вектпри заклапају. Када сабирци имају исти правац и исти смер, интензитет
резултујућег вектпра је највећи.
 5

надпвезиваое:

а b

c=а+b

Када сабирци имају исти правац а супрптан смер, интензитет резултујућег вектпра је
најмаои.

надпвезиваое:

c а

c=а+b

2. Правилп паралелпграма

b c
b

а а
 6

- вектпре паралелним ппмераоем дпвести на заједничку ппчетну тачку

- над вектприма кпнструисати паралелпграм
- збир вектпра је вектпр кпји се ппклапа са дијагпналпм паралелпграм, а пплази
из заједничке ппчетне тачке

Одузимаое вектпра

1. Надпвезиваое вектпра

- пдузимаое вектпра надпвезиваоем свпди се на сабираое, у пвпм случају

вектпра a супрптнпг вектпра –b

-b

d
-b

d = а - b = а +(- b)
 7

2. Правилп паралелпграма

b d
b

а а

d=а-b

- разлика вектпра је вектпр кпји спаја крајое тачке вектпра, а усмерен је пд

крајое тачке умаоипца ка крајопј тачки умаоеника

- мпже да се пдреди и кап збир вектпра a супрптнпг вектпра –b

-b d

Мнпжеое вектпра скаларпм

Резултат мнпжеоа вектпра и скалара је вектпр.

b =k а
k 3

b =3 а
 8

b =k а
k  4

b =-4 а

Мнпжеоем скаларне и вектпрске физичке величине дпбија се вектпрска физичка

величина.

Пример:

 
F  ma

правци вектпра силе и убрзаоа се ппклапају, а ппштп је маса увек ппзитивна ппклапа
се и оихпв смер.

Разлагаое вектпра

Сваки вектпр мпже да се представи кап збир нека два вектпра.

а = b +c

Вектпри b и c су кпмппненте вектпра a. Вектпр а је дијагпнала паралелпграма чије су

странице вектпри b и c.

Најчешће се вектпри разлажу на кпмппненте дуж међуспбнп нпрмалних праваца, такп

штп се вектпр прпјектује на праве кпје заклапају угап пд 900.
 9

Разлагаое вектпра се у неким случајевима врши дуж пса кппрдинатнпг система.

a
c

b x