Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Uticaj kritičkog realizma na istraž ivačke procedure u

menadž mentu
ili
Moja britanska iskustva o metodologiji u menadžmentu
Doc. dr Slobodan Adžić

Za vreme mog studiranja u Engleskoj, u jednim beogradskim novinama jedan naš čovek,
profesor mašinstva u Velikoj Britaniji, upoređujući britanske sa srpskim univerzitetima, prve
je nazvao džambo džetom, a druge – vrabac sa slomljenim krilom. Ni ja ne bih mogao da
nađem bolju analogiju, jer to zaista predstavlja potpunu realnost. Univerzitet Lankaster
(Lancaster University), gde sam završio MBA studije, godinama se nalazi u samom svetskom
vrhu istraživačke zajednice, a ja već godinama nisam upoznao osobu u Srbiji koja je čula za
njega. U inostranstvu je to bilo obrnuto, retko ko sa kim sam imao kontakte nije čuo za
Lancaster MBA. Zbog toga me je i dekan mog fakulteta zamolio da spremim i predavanje i
ovaj tekst o mojim pozitivnim iskustvima o metodologiji menadžment istraživanja.
Odgovorno mogu da tvrdim da na mojim studijama u Srbiji uopšte nisam nisam ni znao ni
razumeo metodologiju, a kamoli bio učen i naučen, a da sam u UK „progledao“. Takođe sebe
ne smatram nekim posebnim ekspertom za ovu oblast, svaki Lancaster MBA student dobro
vlada ovom oblašću.

Danas je i živo i aktivno 90% svih naučnika od postanka sveta. Nauka se razvija
eksponencijalno. Srbija je, nekada zbog političkih faktora, nekada zbog svog izbora, a
ponajviše zbog svoje male veličine u svetskim razmerama, često ostajala izvan novih pogleda
i stremljenja. A često se i sami ne trudimo da budemo u korak sa svetom. To me asocira na
jedan događaj, nevezan za nauku, u vremenu kada sam bio predsednik opštinske vlade u
Pančevu. Naime, Pančevo je dobilo nekoliko značajnih donacija od Francuske i na završetku
radova očekivali smo posetu nekoliko diplomata visokog ranga iz Ambasade Republike
Francuske u Pančevu. Sastanak i razgovori, po protokolu, završavali su se sa ručkom. Veče
pre toga na jednoj privatnoj proslavi, tamburaši iz restorana gde smo išli da ručak sa
Francuzima su me pitali koju muziku da sviraju. Odmah sam im predložio „Marseljezu“,
međutim, odgovorili su da ne znaju. Srećom, domaćin proslave je izvukao note „Marseljeze“,
koju su muzičari uskoro i naučili. Sutradan, započeo ručak je i odjednom, na moj mig,
tamburaši otpočinju „Marseljezu“. Užasnut, video sam da su Francuzi odskočili od stola i
stoje. Članovi moje vlade su zabezeknutzo gledali u mene, a ja sam užurbano tražio grešku:
da li su tambure problem, da li im je francuski loš, da li greše note, da li... I shvatih da
Francuzi nisu ustali od stola, već da stoje u čast himne. Brzo viknuh ostalima: „Himna, bre!
Ustajte!“, ali se do kraja ručka nisam prijatno osećao i zbog ovog, a i narednog događaja, jer
smo i mi i Francuzi odstojali i narednu pesmu, a koja nije bila naša himna. Tada je zvanična
himna bila „Hej Sloveni“, koja je služila za zviždanje na stadionima, nezvaničnu (a sada
zvaničnu) „Bože pravde“ muzičari nisu znali, te se jedan član mog tima brzo snašao i naručio
„Ja volim zemlju banatsku“, koja po tekstu možda i može da liči na lokalnu himnu (a koga
Francuzi ne razumeju), ali po muzici ne liči sigurno. Poenta priče je da ako se u svetu ustaje

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 1

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

na himnu, ustajmo i mi, a ako se kritički realizam u svetu smatra daleko najpogodnijim
pristupom u naučnom menadžmentu, zašto ga i mi ne bismo koristili.

Apsolutno sam svestan da će nekima ovaj rad zvučati čudno i nepotrebno. Međutim, znam da
je pojedinima moje predavanje na temu metodololgije dosta pomoglo u izradi naučnog rada.
Moj je cilj da Vam pomognem da shvatite, a ne naučite metodologiju. Ako i Vi dođete do
razumevanja na pitanje „zašto“ u Vašem radu, ako shvatite prednosti i ograničenja metoda i
fundiranost izabranog filozofskog pristupa, onda je moj posao uspešno obavljen. Međutim,
kredit ipak drže moji profesori iz Engleske, a ponajviše Steve Kempster i Steve Fleetwood,
koji su mene ovo učili. Međutim, feedback koji sam dobio posle prezentacija Meotodologije
menadžment istraživanja ipak me naveo da ovaj tekst započem od osnovnih stvari, a to su
citiranje, čemu služe uvod i zaključak i kako izgleda logički sled rada.

Struktura rada

Iz nekog razloga, studenti smatraju da više pažnje treba da posvete svojim refleksijama i
razmišljanjima o temi rada, nego prezentiranju pročitane literature. Verovatno je to i razlog
neadekvatnog citiranja literature, što rad čini plagijatom, što je više nego dovoljno da Vas
izbace sa fakulteta u UK. Često studenti prepisuju bez citiranja navode iz literature, da bi to
izgledalo kao njihov stav. Ovo je totalno pogrešan akademski pristup. Studenti se nalaze na
fakultetu da bi naučili. Njihovi radovi ni po koju cenu ne smeju da imaju rečenice tipa „ja
mislim“. Akademski građanin treba da pokaže sposobnost pronalaženja informacija o
problemu iz literature. Istraživački deo rada treba da pokaže sposobnost studenta da uradi
metodološki ispravno istraživanje, rezultati, pa čak i na doktoratu, koji jedini ima naučni
doprinos, su od sekundarnog značaja. Mentor doktoranta nema zadatak da dovede kandidata
do genijalnog rešenja, već da ga osposobi za dalja i plodovitija istraživanja, koja bi trebalo da
slede iz doktorata i što će budući naučnik raditi do kraja svoje karijere.

Svi navodi u radu moraju da budu citirani (referencirani). Svaki navod, svaki iskaz, svaka
izjava moraju da imaju traga u literaturi. Takođe, sva teorija koja je prezentovana u radu
mora biti pravilno citirana. Nije problem ako u jednoj rečenici imate i po nekoliko citata,
naprotiv, to pokazuje da ste ovladali umešnošću citiranja. Pravilno citiranje je verovatno ono
čega se studenti najviše plaše, međutim možemo da ih utešimo time što nigde u svetu ne
postoji uobičajeni standard. Kada pričamo o citatima, prvo i osnovno pravilo je da sva
literatura koja je citirana u tekstu mora da se nađe u spisku leterature na kraju rada. Na mojim
studijama koristio se Harvard system of referencing. Odlika ovog stila je upotreba autorovog
prezimena i godine publikacije za identifikaciju citata u okviru teksta (ilustracija 1). To je
prva stvar što biste dobili kao materijal na bitanskom univerzitetu, a zatim biste potpisali
izjavu o izbegavanju plagijarizma. Svaki rad se, inače, predaje i u elektronskoj formi, koja se
proverava posebnim softverom koji utvrđuje da li u radu ima plagijata. To je prekršaj zbog
koga se gubi status studenta.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 2

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Ilustracija 1: Kako se citira u tekstu po Harvard sistemu

(Izvor: Lancaster MBA (2005): The HARVARD System of Referencing, Lancaster University, UK)

Verujem da je Harvard stil i doprineo da se promeni naš stari standard da se godina stavlja na
kraju citiranog dela (Tomić, 1964), koji je logičniji jer se kod nas godina završava sa tačkom,
tako da i citirano delo izgleda kao rečenica, što je i pravilno. Međutim, novi standard, koji je i
kod nas usvojen, sa druge strane je pregledniji. U literaturi se jasno mora prepoznati razlika
između knjige od članka i standard je da se knjiga navodi italikom, a članak pod
navodnicima. Kako bih ja to uradio pokazuje ilustracija 2:

Ilustracija 2: Navođenje osnovnih oblika literature

Ponovo napominjem, ne postoji jedinstveno pravilo, osnovno je da su svi pojedinačni delovi

citata odvojeni znakovima interpunkcije. Neko ne bi stavio zapetu između prezimena i imena,

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 3

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

odn. inicijala, neko ne bi stavio dvotačku iza zagrade, dok se neki stilovi baziraju isključivo
na zapetama, dotle neki posle svake stavke stavljaju tačku. Ono što je bitno je da usvojite
neki od stilova i da budete dosledni u njegovoj primeni. Pri navođenju domaćeg izdavača,
uvek bih naveo i mesto izdavanja, a ako je strani izdavač umesto mesta naveo bih zemlju
izdavanja. Žurnale citiram tako što Volume, odnosno godište, stavim na prvo mesto, a Issue,
odnosno izdanje u okviru godišta, na drugo mesto u zagradi. Ilustracija 3 nam daje primere
navođenja bibliografije po Harvard sistemu, gde se možete upoznati sa ostalim načinima
citiranja. Posebno ističem da je standard da se napiše datum posete izvora sa interneta, jer
sajtovi mogu da se menjaju i gase vremenom. I uvek napišite naslov ili naziv tog izvora, ne
samo adresu sajta i datum posete.

Ilustracija 3: Kako se navodi literatura po Harvard sistemu

(Izvor: Lancaster MBA (2005): The HARVARD System of Referencing, Lancaster University, UK)

Ono što je malo zahtevnije jeste citiranje u tekstu. Generalno, postoje tri načina (ilustracija 4)
kako to možete da uradite: (1) po Harvardu, kod nas manje u upotrebi, (2) korišćenjem
uglastih zagrada, koji pretpostavlja da se Jovanović nalazi na 15. mestu u literaturi i (3)
korišćenjem fusnota, koji je najzastupljeniji, jer nam MS Word omogućava da ga koristimo
bez nekog velikog problema. Bitno je da se delo iz fusnota pod rednim brojem 4 nađe i u
literaturi, koja se sortira po azbuci ili abecedi, u zavisnosti od pisma. Iako se poslednji način
navođenja smatra „najneakademskijim“, opet važi pravilo doslednosti – odaberite jedan i
dosledno ga koristite.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 4

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Ilustracija 4: Navođenje literature u tekstu

I da kažemo nešto o slikama u tekstu. Svaka grafika u tekstu, bila ona ilustracija, tabela ili sl.
mora da „živi“ nezavisno od teksta. To znači da mora da ima redni broj, naslov i izvor.
Međutim, izvor se nikako ne označava fusnotom, dok su druga dva načina sa ilustracije 4
dozvoljena. Ipak, najviše je upotrebi sistem koji navodi celo delo u izvoru slike, koji i ja ovde
koristim.

Drugo šarenilo koje sam primetio u srpskim radovima, a koje ne postoji u britanskim, je
upotreba uvoda i zaključka. Namerno koristim reč upotreba, jer oni imaju svoju upotrebnu
vrednost. Naime, kada naučnik istražuje, on čita samo uvode i zaključke. Uvod mu kazuje o
čemu je rad i kako je struktuiran, dok mu zaključak govori o osnovnim rezultatima rada i
njegovim ograničenjima. Tek ako ga zainteresuju uvod i zaključak, on čita telo rada.
Osnovno pravilo stoga je da se uvod i zaključak pišu poslednji. Moja mala tajna je da, posle
gotovog teksta, prvo pišem zaključak, a tek onda uvod. Uvod struktuiram tako da u prvom
pasusu ili pasusima definišem problem i obim problema, kao i moj odnos prema problemu –
zašto ga istražujem, koji su mi motivi i slično, dok svaki drugi pasus opisuje pojedinačnu
glavu rada (npr. „U ovoj glavi obradićemo raspoloživu literaturu o menadžmentu velikog
biznisa, od rodonačelnika Jovanovića, do savremenih autora ...“). Poslednji pasus vezujem za
zaključak, a u njemu samo ističem hipotezu ili istraživačko pitanje i napominjem da se u
zaključku nalazi odgovor na istraživačko pitanje ili ocena testa hipoteze. Zaključak je
suprotan uvodu, svaki pasus se vezuje za poglavlje, ali sa drugim pristupom – izlaže se
osnovna ideja poglavlja (npr. „U ovom poglavlju prezentovali smo savremene kritike
Jovanovićevog pristupa, koje se baziraju na ...“). U poslednjem pasusu ističem najznačajnije
rezultate istraživanja, koji su već detaljno izloženi u tekstu. Ne čeka se zaključak da biste ih
prezentovali. Ne čeka se jer je struktura rada takođe standardizovana, što možemo videti na
sledećoj slici (ilustracija 5):

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 5

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Ilustracija 5: Struktura rada završnog projekta i disertacije

(Izvor: Kirkup, M. (2005): Academic Requirements of Projects and Dissertations, The Lancaster MBA, Lancaster
University, UK)

Dakle, rad počinjemo uvodom. Sami odlučujemo da li ćemo problem istraživanja i

istraživačke ciljeve prezentovati u uvodu, ili zaslužuju celu glavu. Pravilo je – ako imate
materijala za celu glavu, onda je i napišite, ali pazite da Vam glave budu ujednačene u
kvantietu, ne da imate jednu na 2 lista, a drugu na 100. Potom sledi možda i najznačajniji deo
rada, a to je prikaz literature koje ste koristili u cilju obuhvatanja i shvatanja problema. U
ovom delu (koji može zauzeti i nekoliko glava) strogo izbegavajte svoje refleksije na temu. U
stvari, majstorstvo je da kreiranjem poglavlja i sledom izbora literature pokazujete svoj stav
ili mišljenje.

Možda malo čudno izgleda da je tek idući deo rada metodologija, ali to i ne izgleda tako
čudno ako shvatite da se svaki rad bazira na tzv. desk istraživanjima, a što je prikaz literature,
te da ne morate da to i naglasite u metodologiji, jer se tako nešto podrazumeva. Deo o
metodologiji, a koju ćemo obraditi u nastavku ovog teksta, pokazuje mentoru ili komisiji da
ste izabrali pravi filozofski pravac u istraživanju, a to je kritički realizam, da ga razumete, kao
i da poznajete prednosti i nedostatke metoda prikupljanja i analize podatka koje ste koristili u
svom istraživanju, jer ste na osnovu tog poznavanja i izabrali pojedine metode da biste
sproveli Vaše istraživanje.

Rezultati istraživanja sigurno zaslužuju celu glavu. Idealno bi bilo da interpretacija rezultata,
zaključci i preporuke takođe dobiju dosta prostora i nekoliko glava, ali ih možete staviti i u
jednu. Na kraju sledi zaključak na način koji smo već obradili. Međutim, od engleskog
studenta se očekuje da na samom kraju rada prezentuje svoja kritička razmišljanja (Critical
Reflections) kako o završnom projektu, tako i o celokupnom školovanju i vremenu

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 6

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

provedenom na univerzitetu. Sve što je vezano za istraživanje (upitnici, tabele, projekat, i sl.)
treba da se nađe u prilogu, dok se posle naslovne strane nalazi do jedne A4 stranice rezime
celog rada.

Numerišite glave i poglavlja i usaglasite sadržaj sa strukturom rada, koji mora biti i pregledan
i tačan. U UK se koristi američka forma formatiranja pasusa – prvi red bez uvlačenja sa
razmakom između pasusa. Možete i francusku formu da koristite – prvi red uvučen i bez
razmaka između pasusa, ali nemojte da ih mešate ili izmišljate neku treću, jer takva ne
postoji. Da i ne pričam da vrsta i veličina fonta treba da budu ujednačeni. I vrlo bitno,
izbegavajte bullet points. Oni mogu biti savršeno dobri za neki prospekt, ali nikako ne
odgovaraju jednom naučnom radu. I izbegavajte “reinventing the wheel”, odnosno nemojte
da u svom radu otkrivate toplu vodu (vidi Slučaj 1).

Slučaj 1

Student V.K. u svom diplomskom radu Masovno oglašavanje suprotstavljeno metodi “od
usta do usta” sproveo je metodološki pogrešno istraživanje, koje je rezultovalo zaključkom
koji je na nivou otkrivanja tople vode. Student je, zbog nepoznavanja metodologije, a u želji
da uradi kvalitetan rad, jednostavno pravio grešku za greškom. Osnovna, tj. nulta hipoteza
studenta, potpomognuta sa dve pomoćne hipoteze, bila je da „ljudi više veruju svojim
prijateljima/članovima porodice nego masovno plasiranim reklamama“. V.K. je izabrao
anonimno anketno istraživanje, i time izgubio mogućnost da dođe do bogatijih podataka. U
anketi je koristio Likertovu skalu od 1 do 5, međutim on je izneo čudan stav da „odgovor broj
3 (odgovor „ponekad“) ne ostavlja puno mesto za komentarisanje“. Očigledno je da bi
dihotomna skala ili skala koja ima i negativne i pozitivne vrednosti studentu dalo pouzdanije
podatke. Uz to, kandidat je podatke obradio samo aritmetičkom sredinom, ne koristeći modus
i medijanu, koje bi mu možda otkrile neke druge pravce razmišljanja respondenata. Kao
rezultat svih ovih postupaka, student je negativno ocenio i odbacio kako osnovnu, tako i
pomoćne hipoteze (jer su mu svi odgovori u proseku bili grupisani oko trojke) i na kraju
zaključio „da će ljudi najradije lično doneti odluku o kupovini“, što je skoro uvek tačno, osim
ako Vam neko ne prisloni pištolj na glavu prilikom kupovine. Da je student postavio hipotezu
u smislu da se ljudi, prilikom sopstvene odluke o kupovini, donekle više oslanjaju na
preporuke prijatelja, nego li na propagandu, hipoteza bi bila potvrđena i bila bi i u skladu sa
nalazima literature o ovom problemu, koje je V.K. prezentovao u svom radu.

Istraživačke procedure

Rad treba da bude ne samo sadržajno čist, što je bio predmet prethodnog poglavlja, već i
metodološki čist. Metodologiju studenti uglavnom smatraju suvišnom, što je greška. Ona je
bitna, ali nije potrebno da budete ekspert u metodologiji. Važno je razumeti je, kako biste
imali dobre radove.

Pre svega, kada sprovodimo istraživanja koristimo metode, ne metodologiju, jer je

metodologija nauka koja izučava metode (Bond, 2004). Metodologija nam daje odgovor na
pitanje zašto. Metodologija objašnjava filozofiju, pristup i strategiju istraživanja, kako

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 7

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

prikupljati i analizirati podatke, i definiše implikacije istraživanja, odnosno njen doprinos

nauci i kojoj vrsti znanja. Metod nam daje odgovore na pitanja šta i kako. Metodi su alati za
prikupljanje podataka, zatim tehnike kao što su intervju, ankete i sl. Zbog moguće zbrke, neki
autori (Piantanida and Noreen, 1999) preferiraju da koriste naziv istraživačke procedure.
Koristan alat za objašnjenje istraživačkih procedura u primenjenim istraživanjima jeste
istraživački luk (Kempster, 2005), koji se sastoji od:
1. filozofije,
2. pristupa,
3. strategije,
4. prikupljanja podataka, i
5. analize podataka (ilustracija 6).

Ilustracija 6: Istraživački luk

(Izvor: Kempster, S. (2005): Research Methods handouts, The Lancaster MBA, Lancaster University, UK)

Ontologija i epistemologija se uobičajeno koriste za objašnjenje filozofije. Ontologiju

možemo definisati kao nauku o postojanju, ili egzistenciji, ili preciznije (Holsapple and Joshi,
2004) kao simplifikovanu i eksplicitnu specifikaciju fenomena koji želimo da
reprezentujemo. Epistemologija je nauka o znanju, ali takođe i odnos između istraživača i
onoga što jeste poznato (Jenning, 2004). Ontološko pitanje je: Šta postoji? Epistemološko
pitanje je: Kako znamo da to postoji? Ono što je bitno jeste da epistemologija menadžment
istraživanja treba da se bazira se na kritičkom realizmu (Fleetwood, 2004).

Kritički realizam je naučna filozofija (Fleetwood, 2011) koja daje prioritet epistemologiji
(proučavanju načina na koji se dolazi do znanja) u odnosu na ontologiju (proučavanju bića ili
egzistencije) u smislu da za kritičkog realistu postoji jedna realnost i da takva realnost
presudno utiče na način na koji će se dobiti znanje o njoj. To je teorija koja opservirajući
neke fenomene (npr. primarnog kvaliteta) može i hoće da precizno opiše eksterne predmete,

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 8

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

karakteristike i pojave, dok drugi fenomeni (npr. sekundarnog kvaliteta i perceptualnim

varkama) ne mogu precizno da opišu eksterne predmete, karakteristike i pojave. Kritički
realizam odbacuje univerzalne pristupe i zahteva da oni fenomeni koji se opserviraju diktiraju
i koje će se istraživačke metode i tehnike koristiti. Pošto kritički realista tvrdi da postoji samo
jedna realnost, ali koja može biti različito tumačena, onda uvek postoji mogućnost poređenja
i procene različitih znanja i istraživanja u odnosu na nju. Kritički realizam odbacuje
pozitivističku preokupaciju predviđanjem i (često neodgovarajuće) kvantifikacije i merenja.
Prema kritičkom realisti društveni fenomeni se, često uz velike teškoće, mogu shvatiti, ali
često ne i (smisleno) izmeriti, imajući u vidu njegovu sklonost ka kvalitativnim metodama.
Takođe kritički realizam odbacuje post-modernizam i socijalni strukturalizam. Ako je
realnost konstruisana ili kreirana potpuno narativno ili diskurzivnom akcijom, onda ne postoji
realnost nezavisno od jezika ili diskursa. U takvom slučaju ne postoji jedna realnost u odnosu
na koju se mogu porediti i proceniti (tj. presuditi) saznanja.

Ilustracija 7: Mogući epistemološki pristupi

(Adaptirano prema: Kempster, S. (2005): Research Methods handouts, The Lancaster MBA, Lancaster University, UK)

Ko je izdržao tekst o filozofiji do sada, zna zašto od luka suze oči. Da bih Vam približio ovaj,
po meni najvažniji deo, poslužićemo se dijagramima i praktičnim primerima. Prvi dijagram
(ilustracija 7) pokazuje nam da su, u odnosu na realnost i kvantifikaciju realnosti, moguća
samo tri filozofska pravca istraživanja, jer četvrti prazni kvadrant, odn. kvantifikacija
nepostojećeg je logički i suštinski nemoguća.1 Pozitivista smatra da postoji samo jedna
1
Jedan ugledni kolega zapitao se da li se teorija relativiteta i kvantna fizika mogu naći u praznom kvadrantu.
Moj odgovor je negativan. Za razumevanje prezentovaću klasičan Šredingerov test, tzv. Šredingerovu mačku,
koja nam daje mogućnost da shvatimo način razmišljanja u kvantnoj fizici (Adžić, 2004). Zamislimo crnu
kutiju, u koju ćemo staviti dve posude, jednu sa hranom, a drugu sa otrovom. Zamislimo sada mačku koju
stavljamo u tu kutiju i koja ima dve mogućnosti – da preživi, jedući zdravu hranu, ili da umre, jedući otrovanu
hranu. Posle određenog vremena, postavljamo pitanje: da li je mačka živa ili mrtva? Odgovor je: i jedno i drugo.
Realnost: mačka, njen život i smrt, postoje kao realnosti samo unutar kutije. Sa stanovišta našeg trenutnog

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 9

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

realnost i da je tu realnost moguće kvantifikovati. Iako legia artis u prirodnjačkim naukama,

ovaj pristup nije pogodan u menadžment istraživanjima, iako je dosta prisutan. Pozitivista
često ima tendenciju da na osnovu samo jednog fenomena da konačan sud, iako realnost
može da bude rezultat interakcije mnogih fenomena (vidi ilustraciju 8). S druge strane, za
socijalnog konstruktivistu nisu bitni ni realnost, ni njena kvantifikacija. On ne vidi jednu
realnost, on je konstruiše u svom umu, te zbog toga (vidi ilustraciju 8) je moguće da postoji
tačno onoliko realnosti u socijalnom konstruktivizmu koliko ima i istraživača, što može biti
legia artis za mnoga sociološka i psihološka istraživanja. Za kritičkog realistu realnost je
bitna. On smatra da postoji samo jedna realnost, ali on ne teži njenoj kvantifikaciji, već
njenom razumevanju. Zbog toga (vidi ilustraciju 8) kritički realista bira one fenomene koji
najbolje objašnjavaju realnost i logički bira i povezuje one koji su najbitniji i koji je najbolje
dekodiraju.

Ilustracija 8: Istraživačko polje saznanja

Dalja analiza prethodne ilustracije (ilustracija 8) dovodi nas do zaključka da je kritički

realizam najpodesniji i naučno najbolji filozofski pristup, jer on predstavlja i kritiku
materijalizma i kritiku subjektivnog idealizma (Zaječaranović, 1994). Takođe Zaječaranović
(1994) tvrdi da se „kritički realizam javlja kao pokušaj prevladavanja nedostatka neorealizma
i naivnog realizma. On se ujedno suprotstavlja idealističkoj tendenciji u filozofiji i u tom
smislu može voditi ka naučnom materijalizmu.“

poimanja te nepoznate realnosti, mačka je i živa i mrtva. Relacija: otvaranjem kutije, tj. tek pravljenjem relacije
između naše realnosti i realnosti crne kutije možemo da rešimo enigmu mačke. Ukoliko ne odaberemo ovu
relaciju, ne možemo da imamo odgovor. Znači, naša radoznalost će ubiti mačku. Ili je pustiti živu na slobodu.
Dakle, kvantna fizika, nastala na teoriji relativiteta, stvarnost kreira relacijom, ali kada je kreira, onda mora da je
i izmeri, što je svojstvo pozitivizma. Da to nije slučaj, ne bi se toliko para potrošilo na CERN i otkrivanje tzv.
božanske čestice.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 10

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Da bismo do kraja razjasnili razliku između ova tri filozofska pristupa, poslužiće nam primeri
radova (ilustracije 9, 10 i 11) koji su reprezenti svakog od ovih pristupa ponaosob. Kako sam
već naveo da se moje poznavanje metodologije razlikuje od pre i posle Engleske,
prezentovaću Vam moje radove pre Engleske, koje pokazuju kako nepoznavanje
metodologije može dovesti do šarenila u pristupu i kvalitetu2 radova.

Ilustracija 9: Primer post-modernističkog ili socijalno konstruktivističkog pristupa

Prvi rad bazira se na socijalnom konstruktivizmu (ilustracija 9). Rad je metodološki precizno
urađen, jer se bazira na kvalitativnom pristupu i koristi metodu intervjua sa ključnim
poznavaocem, dr Batalovićem, generalnim direktorom Duge. U tom radu istraživač dolazi do
zaključka da se menadžment i organizacija u Dugi zasnivaju na kombinaciji pravoslavlja i
komunizma. Posle vremenskog testa od 20 godina, lako možemo da zaključimo da
pravoslavno komunistički menadžment danas zvuči kao potpuni nonsens. Iskren da budem,
iako je to tada bilo aktuelno, ni tada nije bilo baš blisko zdravom razumu, ali kako je
generalni direktor bio taj koji je finansirao moje poslediplomske studije, morao sam da ga
stavim u neki rad. Naravno da na ispitu sa takvim pristupnim radom nisam mogao da dobijem
najvišu ocenu, već samo devetku.

2
Da je kvalitet teško postići, pokazuje nam i istraživanje asocijacije poslovnih škola iz Velike Britanije
(Association of Business Schools, 2010) po kojem se samo 32 žurnala u kategoriji General Management mogu
nazvati kvalitetnim, od toga samo 7 se smatraju vrhunskim. To su: Academy of Management Review, Academy
of Management Journal i Administrative Science Quarterly, koji se smatraju i world elite žurnalima, te još i
Journal of Management, Journal of Management Studies, Harvard Business Review i British Journal of
Management, koji se smatraju world class žurnalima. Na dan 1.07.2011. godine na Thomson Reuters (2011)
SSCI (social sciences citation index) listi nalazilo se 2.178 žurnala.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 11

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Ilustracija 10: Primer pozitivističkog pristupa

Drugi rad (ilustracija 10) već na prvi pogled sa svim tim formulama i razlomcima izgleda
pozitivistički – kvantitativna Snedekorova analiza, kojom sam dokazao da ulaganje u
propagandu u Dugi pozitivno doprinosi njenom poslovnom rezultatu. Kao i svi pozitivistički
radovi, izgleda da je sve „čisto”, međutim, rad je imao ozbiljnu manu. Iako je rađen u vreme
velike inflacije, nisam koristio devizne, već dinarske iznose. Uz takvu inflaciju, poređenje i
izdataka za WC papir sa prihodom bi dovelo do istog rezultata. Razlog ovakvog mog pristupa
bio je i da direktor-finansijer i profesor imaju rad sa pozitivnim zaključkom, ali i da sam
koristio stalne cene, uvek svako može da se zapita da li samo propaganda ima uticaj na rast
prihoda, ili postoji li i nešto drugo, kao što bi mogli da budu novi proizvod, jači komercijalni
napori na terenu, i sl. Ipak sam zaradio čistu desetku na ovom predmetu.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 12

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Ilustracija 11: Primer pristupa baziranog na kritičkom realizmu

Treći rad u fokusu je imao manastirski turizam, kao deo verskog turizma, koji je tada bio tek
u povoju (ilustracija 11). Moj argument, kao kritičkog realiste, bio je da manastirski turizam
ima velikog marketinškog potencijala, jer uz vernike može da privlači i one koji sebe ne vide
kao vernike. Da bih podržao moj argument, koristio sam Jungove arhetipove kolektivno
nesvesnog, koji tvrdi da su Crkva i Bog najjači arhetipovi, kako za vernike, tako i za
neverujuće, ali da će i jedni i drugi, priznajući sebi šta Bog i Crkva znače, osetiti blagotvornu
moć. Vremenski test od 20 godina sigurno podržava ovu moju ideju i stavove i danas je
manastirski turizam daleko i razvijeniji i profitabilniji nego što je to bio u vreme pisanja ovog
rada. Ispit nisam ni radio, jer sam dobio sam desetku bez izlaska na ispit, što mi se do tada (a
i od tada) nikada nije desilo. Koliko je bitno da se filozofski precizno odredite prema svom
radu, pokazuje nam i sledeći slučaj iz prakse (slučaj 2):

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 13

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Slučaj 2

T.K. je posle višegodišnjeg istraživanja i pisanja doktorata bila uplašena da ga nikada neće
završiti. Teza Koncept kreativnog grada u razvoju turizma Novog Sada jednostavno je rasla u
stotine i stotine strana, a kandidatkinja nije prestajala sa istraživanjem. Konačno, T.K. je
zaključila da mora da potraži pomoć oko metodologije i kontaktirala me. Iako nisam
familijaran sa temom, već iz same prijave rada moglo se zaključiti da je kandidatkinja
obradila i više od osnovne literature potrebne za ovaj rad, jer su bile prezentovane ne samo
osnovne teorije, već i one teorije na osnovu kojih su osnovne teorije izvedene. Pravilno, T.K.
je zaključila da mora da se filozofski odredi prema svom radu. Suštinski, rad izlazi sa
tvrdnjom da se uključenjem etničkih zajednica u urbano planiranje, u smislu koncepta
kreativnog grada, može dostići jedan viši stepen u razvoju grada, koji može imati implikacije
na turizam, jer bi multietničnost mogla biti jedna od turističkih specifičnosti Novog Sada.
Takav stepen razvoja urbanog planiranja i takav grad ne postoje, možda nikada neće ni
postojati, oni su samo imaginacija i mogućnost. Zaključili smo da se epistemologija rada
bazira na socijalnom konstruktivizmu, jer kreativni grad Novi Sad postoji samo u konstrukciji
svesti istraživača, a ne u stvarnosti. Kako se rad bazira na turizmu, moguće je koristiti ovaj
pristup. Da je kandidatkinja imala pristup kritičkog realiste, ona bi upoređivala sadašnju
realnost Novog Sada u odnosu na etničke zajednice, možda upoređujući sa pozitivnim
primerima iz prakse i izašla sa modelom turističkog razvoja, dok bi pozitivistički pristup išao
na to da matematički izmeri značaj etničkih zajednica u turističkom proizvodu Novog Sada i
uporedi ga sa sličnim rezultatima drugih gradova. Po razjašnjenju pristupa, kandidatkinja je
uspešno rešila i drugi problem, a to je nedostatak istraživačkog pitanja, odn. hipoteze.
Hipoteza se ne razlikuje mnogo od ovde iznete suštine rada, ali je bila od pomoći T.K. jer je
svoje istraživanje usmerila na turističke aspekte, čime je izbegla obimnost koncepta u smislu
posmatranja svih mogućih aspekata kreativnog grada. Iz svega navedenog, sledeći korak –
izbor metoda za prikupljanje primarnih podataka, bio je lak i logičan. Sve navedeno
razultiralo je novom energijom kod T.K. i željom da što pre završi sa doktoratom, znajući da
piše metodološki fundiran rad.

Od filozofije prelazimo na istraživačke pristupe. Postoje tri moguća istraživačka pristupa

(Kempster, 2005): (1) induktivni, (2) deduktivni i (3) retroduktivni. Induktivni pristup je
pristup „od posebnog ka opštem“. Induktivni pristup podrazumeva da se teorija izvodi iz
podataka. Deduktivni pristup je pristup „od opšteg ka posebnom“. U ovom pristupu je teorija
predložena ili se pretpostavlja na osnovu hipoteze i istraživačka strategija je razvijena da
testira predloženu hipotezu. Retroduktivni pristup počiva na analogiji. Po retroduktivnom
pristupu teorija je razvijena na osnovu zaključaka drugih srodnih teorija, iskustva istraživača
ili upotrebom metafora “da li to ima smisla?” U menadžment istraživanjima skoro sigurno
ćete uvek bazirati svoje istraživanje na istraživačkom pitanju ili hipotezi, tako da ćete skoro
uvek koristiti deduktivni pristup.

Postoje dve glavne istraživačke strategije: kvalitativna i kvantitativna. Kvantitavna strategija

(Bond, 2004) je bazirana na pravilima merenja. Ova strategija se bazira na prikupljanju i
analizi numeričkih podataka, koji su često obimni i reprezentativni. Osnovne faze istraživanja
su: merenje, predviđanje i potvrđivanje ili opovrgavanje hipoteze. Važno je napomenuti da
određena pravila moraju postojati u kvantitativnoj istraživačkoj strategiji, kao što je dužina
od jednog metra pravilo koje je postavljeno da bi se precizno vršilo merenje dužine. Primeri

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 14

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

kvantitativnih strategija: anketno istraživanje (survey), eksperimentalni dizajn, grounded

teorija (stvaranje teorije iz sakupljenih kvantitativnih podataka).

Kvalitativna strategija (Easterby-Smith et al., 1991) teži opisivanju, dekodiranju, tumačenju i

ona dolazi do nalaza koji naglašavaju značenje, ne frekvenciju. To nam dozvoljava da
ispitujemo značenja društvenih aktivnosti i omogućava nam da ih stavimo u društveni
kontekst, što je cilj kritičkog realiste (Bond, 2004). Kvalitativna strategija se bazira na
prikupljanju i analizi ne-numeričkih podataka u cilju detaljnog istraživanja malog broja
podataka. Osnovne faze istraživanja su: otkrivanje, opisivanje i objašnjenje pojave koja je
definisana istraživačkim pitanjem. Primeri kvalitativnih strategija: studija slučaja (case
study), etnografija, fenomenologija (empirijsko posmatranje pojava), grounded teorija
(stvaranje teorije iz sakupljenih kvalitativnih podataka). Pretpostavka pozitivizma je da ako
nešto postoji da to može biti izmereno (Jankowicz, 1996), što uopšte nije filozofija kritičkog
realiste. Generalno govoreći, kvalitativni pristup može da pruži bolje objašnjenje fenomena
nego kvantitativni (Faulkner et al., 1993), te bi i Vaša istraživačka strategija sigurno trebalo
da bude kvalitativna.

Kao kritičkom realisti razlika između kvalitativnog i kvantitativnog istraživanja bi trebalo da

Vam bude veoma jasna na filozofskom nivou, međutim kada dolazimo do upotrebe metoda i
dizajniranja istraživanja ta razlika se briše, jer kombinacija oba metoda na nivou prikupljanja
podataka pruža bolje objašnjenje fenomena koji se istražuje. Dakle, postoje i kvalitativne i
kvantitativne istraživačke tehnike prikupljanja podataka, ali da nam to ne bi pravilo zabunu,
koristićemo precizniju podelu (Jankowicz, 1996), koja istraživačke tehnike deli na:
1. Polu-struktuirane, nelimitirane tehnike,
2. Potpuno struktuirane tehnike,
3. Dodatne tehnike.

Polu-struktuirane tehnike se baziraju na sadržajima i serijama koje nisu sve specificirane

unapred. One su takođe nelimitirane zato što respondenti imaju mogućnost da daju odgovor
sopstvenim rečima. Takve tehnike pružaju istraživaču veliki broj bogatih i plodnih, ali ne i
organizovanih podataka. Postoje četiti takve tehnike:
1. konverzacija,
2. individualni intervju,
3. informativni (key informant) intervju – gde se biraju kandidati za intervju na bazi
specijalnog znanja, a ne na bazi slučajnosti, i
4. fokus grupa.

Potpuno struktuirane tehnike su potpuno struktuirane, što znači da su sadržaji i serije unapred
determisani i da je vrlo verovatno da odgovor participanata u istraživanju ne može izaći iz
zadatog šablona. Takve tehnike daju numeričke, statistički bazirane analize. Uobičajene su
dve ovake tehnike:
1. anketa, i
2. anketno struktuirani intervju.

Postoje i takođe dve proceduralne varijante: (1) poštanska anketa i (2) telefonski intervju.
Internet takođe pruža alate za strukturno prikupljanje podataka.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 15

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Dodatne tehnike se sastoje od:

1. mreže mogućnosti (dolazak do stava respondenta uz korišćenje jednostavnih, ali
suprostavljenih pridevnih i glagolskih fraza, npr. prijatan – neprijatan),
2. skale stavova (skala obuhvata merni opseg potencijalnih stavova ispitanika, da li su u
potpunosti za, slabo protivni, itd.), i
3. opservacije (u dve kontrastne varijante: strukturna opservacija i eksperiment na
terenu).

Uobičajeno se ove tehnike ne koriste u poslovnim i menadžment istraživanjima, ali mogu biti
vrlo korisne u primenjenim projektima.

Sumirajući strategiju istraživanja i metode ili tehnike prikupljanja podataka, ako Vas neko
upita da li je Vaše istraživanje kvalitativno ili kvantitativno, recite mu da je to pogrešno
pitanje. Odgovor koji bi zatim trebalo da date bio bi: „Moja istraživačka strategija je
kvalitativna, ali služim se i kvalitativnim i kvantitativnim metodama prikupljanja podataka,
kako bih najbolje obuhvatio/la problem istraživanja, a što se zove triangulacija“. Eto, sada
znate šta znači i triangulacija.

Na Lancaster MBA term 4 ili četvrti trimestar, kako bismo mi to rekli, zadužen je za
konsultantski projekat i disertaciju. Kako MBA ima u fokusu i struku i nauku, studenti prvo
rade konsultantski rad, kojim pokazuju sposobnost korišćenja tehnika prikupljanja podataka i
njihove analize u stvarnom problemu iz prakse, a potom izabrani fenomen iz praktičnog
konsultantskog rada obrađuju akademski, pišući disertaciju gde student ima zadatak da
pokaže i umešnost korišćenja akademske literature.

Ilustracija 12: Razlika između intervjua i ankete u finalnom izveštaju

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 16

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Bio sam u grupi sa Rie, Japankom i Šivendrom, Indijcem i naš zadatak je bio marketing audit
Sajzer (Sizergh) zamka i bašte (slika 12). Ovo imanje je deo National Trust-a, koje
predstavlja privatno dobrotvorno društvo za očuvanje nacionalne baštine, specifična very
English tvorevina, što me je i privuklo. Kako smo imali vrlo mali budžet, izabrali smo da uz
intervju, koji je najbolji i najpogodniji naučni metod u menadžmentu, radimo i strukturnu
opservaciju, što je sasvim poželjno i opravdano kod primenjenih projekata, i, konačno,
anketu. Ovo poslednje je malo zabrinulo našu mentorku, jer se anketno ispitivanje kao metod
najmanje ceni na univerzitetu, ali nam je bilo odobreno, pod uslovom da mi sami pri
anketiranju popunjavamo upitnik, ne respondent. Zašto je to tako, brzo smo se i sami uverili.
Prvo, što se tiče disertacije, anketa u njoj zauzima samo tri strane (ilustracija 12), dok je
intervju zauzeo 68 strana, i to jednu za pitanja, 12 za tabele, jer dobijene podatke morate bar
nekako da kvantifikujete i 55 strana za transkripte intervjua, kako biste mogli da date dokaz o
podatku koji nije mogao da bude kvantifikovan. Više nego ubedljivo ovi podaci (koji inače
idu u aneks rada) pokazuju da je metoda intervjua daleko teža i zahtevnija nego metoda
ankete. Drugo, što je još bitnije, iz podataka iz ankete nismo mogli da dobijemo ni izbliza
onoliko korisnih informacija nego iz intervjua i slobodno mogu da kažem ono što su govorili
i moji profesori: „nekada je jedan intervju značajniji nego sve drugo što ste radili“, jer to se i
nama desilo na ovom radu. Taj jedan intervju (naravno potpomognut sa svim drugim
podacima dobijenim iz desk i field istraživanja) doprineo je da klijent bude izrazito
zadovoljan sa izveštajem koji je dobio od nas.3

Pri analizi podataka, kritički realista se razlikuje od drugih zato što uvek zastupa argument
(Kempster, 2005). Dve komponente argumenta su: (1) davanje iskaza/izjave i (2) iznošenje
razloga ili dokaza kako bi data izjava bila prihvaćena od drugih, korišćenjem pretpostavki,
zaključaka i tvrdnji. Argumentom kritički realista utiče na verovanja drugih da su njegove
sugestije ispravne, odnosno ubeđuje druge u sopstvenu logiku. Upotrebom podataka iz
sopstvenog istraživanja, referenciranjem, doslovnim citiranjem, pokazivanjem na konkretnim
primerima i navođenjem drugih slučajeva, kritički realista uspostavlja argument, ističe
njegovu značajnost‚ opravdava ga, dokazuje, te demonstrira svoj zaključak.

Po odbrani projekta na Lancaster MBA imate još mesec dana da privedete kraju i rad na
svojoj disertaciji (što znači da ako niste počeli na vreme, zajedno sa projektom, da ćete biti u
problemu). Problem koji je privukao moju pozornost bio je upotreba outside-in i inside-out
teorija strateškog menadžmenta u praksi. Nosioci ovih teorijskih pravaca su jaki advokati
svog pristupa i veliki protivnici tuđeg. Međutim, konsultantski rad naveo me je na
razmišljanje da outside-in i inside-out mogu da budu veoma komplementarne teorije u praksi
i ta komplementarnost teorija bila je moj argument. Da bih uverio druge u moj argument, kao
kritički realista izabrao sam i dodatni fenomen (vidi ilustraciju 8), kao što je učenje vojnog
stratega fon Klauzevica (Carl Philipp Gottlieb von Clausewitz) u cilju podrške moje teze.
Mentorka je bila zadovoljna mojim radom, a bio i sam zadovoljan, što je ipak bilo važno da i
na ovom poslednjem koraku na mom masteru opravdam izbor mojih kolega, koji su me
izglasali za MBA studenta godine (Lancaster MBA Student of the Year 2005).

3
Poslovično „hladni“ Englezi ovako su ocenili naš rad: ‘They gained a quick mastery of an alien subject and
delivered a detailed and highly relevant report which will be of immense practical benefit in the future
marketing of Sizergh Castle and Garden’. (Liz Housmann and Fiona Clark from the NT after the Presentation of
MBA Summer Project)

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 17

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Ako korisite ovaj tekst prilikom izrade svog rada i došli ste do finala, tj. izrade zaključka i
preporuka, prvo u šta morate biti sigurni je da se Vaši zaključci stvarno mogu izvući iz
nalaza, odnosno da iz nalaza “prirodno teku” (Kirkup, 2005). Preporuke, odn. nova naučna
saznanja, treba da zadovolje tri testa. Prvo, moraju da budu (1) primerene, potom moraju da
budu (2) prihvatljive i na kraju i (3) izvodljive.

Na kraju da naglasimo da postoje (Faulkner et al., 1993) četiri moguće greške u

istraživanjima. Prvenstveno je to (1) uzorak, koji je u menadžment istraživanjima često mali i
nereprezentativan. Takođe greška može da bude (2) pouzdanost, misli se na pouzdanost
podataka, odnosno tačnu upotreba istraživačkih metoda i tehnika, u smislu da istraživač nije
izmislio ili pogrešno uneo podatke, kao i da nije bio nepažljiv kod prikupljanja i analize
podataka. I (3) validnost može da bude greška, misli se na validnost tvrdnji, odnosno da li se
objašnjenja odnose upravo na ono što istraživač i navodi da je predmet istraživanja. Napokon,
(4) predrasude istraživača su poslednja, a možda i najopasnija, greška.

I da zaključim na način kako to radim na predavanju: za kuvanje supe ne treba Vam veliko
umeće, dovoljno je da kupite kesicu instant supe u radnji i da je zamešate u vruću vodu. Isto
tako svako može da uzme papir i olovku i da ih iskoristi za pisanje, jer papir trpi sve.
Međutim, ako želite baš pravu supu, moraćete da se pomučite i da, uz ostale neophodne
sastojke za dobru supu, nabavite i pišlu zeleni, koja ima tako jedinstveno i meni još uvek
misteriozno ime. Tako Vam je i sa naučnim radovima, da bi valjali, moraju biti metodološki
dobri, a u tome nema nikakve misterije. Međutim, ako biste voleli da se poslužite nekom
vrhunskom supom, kao što je Francuska supa od luka, a nemate mogućnost da malo-malo
skoknete do Pariza, onda je morate sami skuvati, a to nećete uspeti ako ne znate da je tajna te
supe u dugotrajnom dinstanju luka na puteru sa obaveznim dodatkom šećera do
karamelisanja, što je tajni sastojak. Slično je i sa naučnim radovima. Ako Vam je naučni
izbor menadžment, imaćete rad na vrhunskom nivou samo ako, uz sve ono što je potrebno za
izvrstan rad, dodate i tajni sastojak. A to je kritički realizam.

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 18

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Literatura

1. Adžić, S. (2004): Lider u marketingu, Ekonomski institut, Beograd

2. Association of Business Schools (2010): Academic Journal Quality Guide (Vers. 4),
dostupno na: http://www.the-abs.org.uk/?file=719 (1.07.2011)
3. Bond, A. ed. (2004): Writing Your Master’s Thesis, Studymates, UK
4. Easterby-Smith, M. et al. (1991): Management Research, Sage, UK
5. Faulkner, D. et al. (1993): Methodology Handbook, The Open University, UK
6. Fleetwood, S. (2004): MBA Philosophy Lecture (After Positivism and Post-
Modernism/Post-Structuralism: Critical Realism), The Lancaster MBA, Lancaster
University, UK
7. Fleetwood, S. (2011): „A Note on Critical Realism in Organisation and Management
Studies“, dostupno na: www.workandsociety.com/downloads (30.05.2011.)
8. Holsapple, C. W. and Joshi, K. D. (2004): “A Formal Knowledge Management
Ontology: Conduct, Activities, Resources, and Influences”, Journal of the American
Society for Information Science & Technology, 55(7)
9. Jankowicz, A. D. (1996): Business Research Projects (2nd Edition), International
Thomson Business Press, UK
10. Jenning, G. R. (2004): Examples of Social Science Methods Used in Business,
Encyclopedia of Social Measurement, dostupno na:
http://208.164.121.55/reference/SOME/Outlines/ business.htm (19.07.2005.)
11. Kempster, S. (2005): Research Methods handouts, The Lancaster MBA, Lancaster
University, UK
12. Kirkup, M. (2005): Academic Requirements of Projects and Dissertations, The
Lancaster MBA, Lancaster University, UK
13. Lancaster MBA (2005): The HARVARD System of Referencing, Lancaster
University, UK
14. Piantanida, M. and Noreen, B. G. (1999): The Qualitative Dissertation, Corwin Press,
UK
15. Thomson Reuters (2011): Social Sciences Citation Index – Journal List, dostupno na:
http://www.thomsonscientific.com/cgi-bin/jrnlst/jlresults.cgi?PC=J (1.07.2011.)
16. Tomić, O. (1964): Priprema rukopisa naučnih i stručnih radova: priručnik za autora,
Jugoslovenski institut za ekonomska istrazivanja, Beograd
17. Zaječaranović, G. J. (1994): “Kritički realizam”, Teme, 17(1-2)

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 19

 Uticaj kritičkog realizma na istraživačke procedure u menadžmentu

Grafički indeks

ILUSTRACIJA 1: KAKO SE CITIRA U TEKSTU PO HARVARD SISTEMU........................................................................................3

ILUSTRACIJA 2: NAVOĐENJE OSNOVNIH OBLIKA LITERATURE................................................................................................3
ILUSTRACIJA 3: KAKO SE NAVODI LITERATURA PO HARVARD SISTEMU...................................................................................4
ILUSTRACIJA 4: NAVOĐENJE LITERATURE U TEKSTU...........................................................................................................5
ILUSTRACIJA 5: STRUKTURA RADA ZAVRŠNOG PROJEKTA I DISERTACIJE..................................................................................6
ILUSTRACIJA 6: ISTRAŽIVAČKI LUK..................................................................................................................................8
ILUSTRACIJA 7: MOGUĆI EPISTEMOLOŠKI PRISTUPI............................................................................................................9
ILUSTRACIJA 8: ISTRAŽIVAČKO POLJE SAZNANJA..............................................................................................................10
ILUSTRACIJA 9: PRIMER POST-MODERNISTIČKOG ILI SOCIJALNO KONSTRUKTIVISTIČKOG PRISTUPA.............................................11
ILUSTRACIJA 10: PRIMER POZITIVISTIČKOG PRISTUPA.......................................................................................................12
ILUSTRACIJA 11: PRIMER PRISTUPA BAZIRANOG NA KRITIČKOM REALIZMU...........................................................................13
ILUSTRACIJA 12: RAZLIKA IZMEĐU INTERVJUA I ANKETE U FINALNOM IZVEŠTAJU...................................................................16

Doc. dr Slobodan Adžić Strana 20