Visoka poslovna škola strukivnih studija Novi Sad

Polna i rodna diskriminacija

Erdeljan Dimitrije 71/09 PB
Novi Sad, 2010

biseksualac ili heteroseksualac 5. U tom smislu "diskriminisan" znači "isključen" primer osoba sa invaliditetom.odvajati. porodičnog stanja – trudnica. kulturom i tradicijom Novi Sad. do 2004 godine) moguće je registovati diskriminaciju po sledećim osnovama 1. pola – muškarac. rastavljeni ili udovac/udovica 3. discriminare . bračnog stanja – neoženjen/neudata. nacionalne. religijske pripadnosti. ili nesposobnostima učenja i nizom zdravstvenih stanja 8. invaliditeta – uključujući ljude sa fuzičkim. Tako. nacionalnosti ili etničko poreklo 9. prema jednoj od publikacija evropske unije (Zakoni o ravnopravnosti statusa. zajednice nomada – ljudi koji se uobičajno nazivaju nomadi koji su identifikovani i od strane drugih ljudi kao ljudi sa zajedničkom istorijom. polne orijentacije – homoseksualac. boja kože. Diskriminacija može postojati po raznim osnovama. poreklo. Svaki pravni propis izvršava diskriminaciju ako utvrđuje relevantne karakteristike pravnih ili fizičkih lica za koje definiše ispravno-zakonsko-postupanje. roditelj lica mlađeg od 18 ili osnovni staralac ili roditelj lica sa invaliditetom 4. oženjen/udata. socijalnog ili bračnog statusa.Diskriminacija – polna I rodna diskriminacija Diskriminacija (lat. 2000. kognitivnim. religije – raličita verska ubeđenja. Zaštita od diskriminacije: savremeno prava privilegovano štiti načelo nediskriminacije koje zabranjuje politike koje uzrokuju smetnje ili štete pojedincima ili grupama zbog svoje rasne. Diskriminacija označava i RAZLIČITO POSTUPANjE prema nekim pojedincima ili grupama na temelju činjenice koja ih određuje "različitima". Diskriminacija narušava ljudska prava i ljudsko dostojanstvo. invaliditeta. Jednakost svih ljudi kao jedno od osnovnih ljudskih prava zahteva nediskriminaciju. praviti razliku) U najširem smislu predstavlja RAZLIKOVANjE. pogle ili nijedno 6. lezbejka. rase – određena rasa. intelektualnim. emocionalnim nesposobnostima. starosne dobi – odnosi se samo na ljude starije od 18 godina osim pri nabavi osiguranja za autmobil vozačima sa dozvolom ispod te starosne dobi 7. razdvojeni. žena ili transseksualac 2. 2010 .

isključivanje. odnosno polne karakteristike i razlike. Ono što je konstanta u partrijarhalnom društvu jeste da se rodne razlike između muškaraca i žena obrću u korist. Direktiva Saveta 92/85/EEC odnosi se na područje materinstva i roditeljstva i obuhvata mere poboljšanja na radnom mestu za radnice koje su u drugom stanju. koje su podržane odgovarajućim Direktivama Saveta EU. 2002:11). i majki koje su nedavno rodile . Naime. Tako. druđtvenoj. 1979). stručno usavršavanje. 1979. Ključnim dimenzijama rodne ravnopravnosti u EU. ustanovljenog kao oblik diskriminacuje na osnovu polova. a diskriminišu ženu (Đurić Kuzmanovic.jednak tretman . 2010 .). diskriminacija prema ženama jeste svako razlikovanje. i odnosi među polovima dobijaju različiti oblik u različitim društvenim uslovima. ili rad jednake vrednosti .zaštita samozaposlenih (Izveštaj o usklađenosti EU standarda rodne ravnopravnosti sa standardima i praksom u Srbiji) jednak tretman muškaraca i žena zahtevan je Direktivom 76/207/EEC i odnosi se na obavezu jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u odnosu na njihovo zapošljavanje. radne uslove i napredovanje u karijeri. Novi Sad. i ustanovljavanje minimalnih uslova neophodnih za fukcionisanje i rad zemljama članicama EU i onima koje na članstvo pretenduju. ili ostvarivanje. po osnovu ravnopravnosti muškaraca i žena. reprodukcije. odnosto favorizju muškarca.Polna i rodna diskriminacija Prema definiciji datoj u najvažnijoj međunarodnoj konvenciji u domenu polne jednakosti: Međunarodnoj Konvenciji o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema ženama (Convention on the Elimination of All Forms of Discrimination against Women CEDAW.poslebna zaštita trudnica.jednaka plaćenost za jednak rad. kulturnih religijskih i ideoloških sistema koji preovlađuju u tom društvu. Ova Direktiva zahteva: eksplicitno preduzimanje mera za sprečavanje seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja. T. ili ciljem ugrožavanja. smatraju se: . građanskoj ili drugoj sferi (CEDAW. kulturnoj. ljudskih prava i osnovnih sloboda žena u političkoj ekonomskoj. Diskriminacvija prema polu se sve češće naziva rodnom diskriminacijom. Rodnost je termin pod kojim se uobičajeno podrazumevaju sve one razlike između muškaraca i žena koje nadilaze njihove biološke. sa posledicom. koje su se tek porodile i koje doje. ili uskraćivanje koje se čini na osnovu pola. muške i ženske uloge u svakom društvu odslikavaju uslove proizvodnje. ili onemogućavanja sticanja. Rodne karakteristika muškaraca i žena društveno uslovljene i otuda premenljive.

kao nezavisnu agenciju sa zadatkom da primenjuje antidiskriminacionu legislativu. ekonomskom. ili fizičko. koje ima za cilj ili posledicu da pojedinkama/pojedincima oteža.godine osnovao Komisiju za jednake mogućnosti zapošljavanja (Equal Employnment Opportunity Commision – EEOC).). američki Kongres je još 1965. ili svakom drugom području. 1996. ugrozi. kulturnom. diskriminacije. grafičke i verbalne komentare o telu zaposlenog. kao i ponašanje koje ima svrhu da utiče na radnu stručnost pojedinca. isticanja seksualnih prednosti i davanje seksualnih predloga. seksualno uznemiravanje obuhvata slučajeve u kojima nadređeni zahteva seksualne usluge u zamenu za povlastice na poslu. u najširem smislu reči. Zahtev za jednakim tretmanom muškaraca i žena prisutan je i u američkom zakonodavstvu. kroz zabranjivanje dva specifična tipa seksualnog uznemiravanja: 1. Dakle. ili koje stvara zastrašujuću. U Srbiji je do 2008. povrede prava na dostojanstvo i prava na zaštitu ličnog integriteta (Evropska socijalna povelja. neprekidno. ponižavajuće seksualne reči kojima se opisuje zaposleni i predstavlja na radnom mestu kao seksualni objekat. uživanje. građanskom.). ili negira priznanje. Primera radi. neposredno ili posredno razlikovanje. H.godine definisala diskriminaciju po osnovu pola. New Novi Sad. Problemi polne i rodne diskriminacije na radnom mestu Prema podacima iznetim u Globalnom izveštaju o diskriminaciji na radu Međunarodne organizacije rada. socijalnom. slučajeve u kojima nadređeni zahteva seksualne usluge u zamenu za povlastice na poslu (Vernon. sportskom. 1998: 414) Seksualno uznemiravanje obuhvata: flertovanja. neprijateljsku ili uvredljivi radnu sredinu. kada je u potanju jednakost zaposlenih na radnom mestu. ili ograničavanje zasnovano na polu. obrazovnom. ili ostvarivanje ljudskih prava u političkom.godine posmatrano.Direktiva Saveta 86/613 11 odnosi se na zaštitu samo-zaposlenih žena tokom trudnoće i majčinstva i na primenu principa jednakosti za samo-zaposlene radnike i njihove partnera (koji su uglavnom žene). situacije u kojim seksualno uznemiravanje stvara neprijateljsku radnu sredinu i 2. isključivanje. onemogući. prema kojoj diskiminaciju po osnovu pola predstavlja svako pravno. pod nazivom Vreme za jednakost na radu (Time for Equality at Work. Ova Komisija je 1980. 2010 . samo AP Vojvodina usvojila Odluku o ravnopravnosti polova AP Vojvodine (2004. Evropska socijalna povelja seksualno ucenjivanje i uznemiravanje fefiniše kao akt nasilja.. privilegovanje. ili ponavljano zlostavljanje seksualne prirode.

zauzimaju svega 14% rukovodecih radnih mesta i funkcijau državnoj administraciji (Bogdanović.95% na 48. rodni jaz (gender wage gap).852. pre zapošljavanja. Konstatuje se. aktivnim i radno sposobnim licima.001 stanovnik (3. žene. U Srbiji živi 7. Diskriminacija poslednjih se sprvodi na razne načine. a u poslednjih 15 godina je najviše smanjena u Sjedinjenim američkim državama i Francuskoj (isto. ili boluju od side. Najmanji rodni jaz je između službenika. kao i u kategoriji visokoobrazovnih. 2006. a učešće muškaraca raste sa 50.godine dominantno u tradicionalno slabo plaćenim oblastima: tekstilnoj i kožarskoj industriji (83. razlike u platama između muškaraca i žena ostale su značajne. U 1995. vaspitanju i obrazovanju (75. tako.Global Report on Discrimination at Work. prosečna primanja žena bila su niža od njihovih muških kolega. 2010 . Situaciju u pogledu rodne ravnopravnosti na radnom mestu u Srbiji karakterišu sledeće okolnosti: .645. ili 51. Ova rodna razlika (gender gap) je u poslednje tri decenije smanjena u zemljama OECD-a. bilo 54% žena i 46% muškaraca.Tržište rada još pati od horizontalne i vertikalne segregacije na osnovu pola . gde žene zarađuju 90% od onoga što zarađuju muškarci. S. u svim zemljama OECD-a.05% na 51. učešće žena u zapošljavanju je i 2006.godini.8%) (isto. Da bi se smanjila rodna razlika uplatama.63% muškaraca i 3. zaposlenih muškaraca je 54. a ta nejednakost je bila najizraženija u Japanu i Južnoj Koreji. Evropska komisija usvojila je 1996.930 ili 48. imaju manje šanse da budu na rukovodećim položajima i većina njih za isti rad i kvalifikacije prima manje plate od svojih muških kolega. ilii zato što su seropozitivne. One su spremnije da rade na slabije plaćenim i nesigurnim radnim mestima. koje su prihvaćene i prenete u zakonodavstva zemalja članica EU već dvadeset godina. Najveći rodni jaz je u kategoriji nekvalifikovanih lica.071.22% (Bogdanović.. farmaciji i socijalnoj zaštiti (82. odnosno razlika između zarada žena i muškaraca u Srbiji je prilična i vidljiva. 2002). žene.godini (u odnosu na 2004.498..godine Pravila za primenu jednakih plata za posao jednake vrednosti za žene i muškarce. koje danas čine 67% radne snage planete su u najtežem su položaju.Državna zaštita principa jednake plaćenosti je slaba i fragmentarna Novi Sad.Žene u Srbiji zarađuju u proseku 12% manje u odnosu na muškarce . među ukupno registrovanim nezaposlenima.5% muškaraca i 47% žena.). sa i bez osnovne đkole. 2006). KV i VKV radnika.2%).37% žena) od čega stopu radno aktivnog stanovništva (lica starija od 15 godina) čini 55. uprkos odredbama za primenu jednakih plata za žene i muškarce za posao jednake vrednosti.). poput obaveznog testiranja na virus HIV-a.3%. Ali. Prema istraživanju Srećka Mihailovića. zdravstvu.). prema područjima rada. S. Posebna zabrinutost se u Izveštaju izražava za problem dvostruke i višestruke polne diskiminacije na radnom mestu.godinu).2006. te da zaposlenost žena opada sa 49.9% a žena 36. 2002. Takođe. da je sve veći broj žena koje su diskriminisane na poslu zbog svoje verske opredeljenosti i običaja.4%).78%. Podaci sa tržišta rada u Srbiji govore da je u 2005. gde žene zarađuju 69% od onoga što zarađuju muškarci iste kavalifikacije.

treninzi za edukaciju i određivanje vokacije. ili oblačenja. Rezultat ovoga je nepostojanje informacija o faktorima koji doprinose nejednakoj plaćenosti. a 4% zaposlenih žena je prijavilo da im je šef predlagao seksualni odnos ucenjujući ih (Lukić Marija i Jovanović. Mehanizmi za zaštitu principa jednake plaćenosti su takođe slabi. Nadležni državni organi.godine. niti nudi besplatnu ili pristupačniju pravnu pomoć. unapređenja. sami zaposleni su nedevoljno obavešteni o novim osnovama zaštite. itd. starosna.200 žena sa decom iz sedam gradova Srbije. 23. ili službeni put od šefa. Novi Sad. 2003. do prekršajnog postupka i uobičajenog postupka za naknadu štete. mada i muškarci mogu biti žrtve.) diskriminacija u zapošljavanju je često prisudna na indirektan način. da li znate da ovaj posaozhteva dodatno angažovanje i slično. jednaka plaćenost za jednak rad ili rad jednake vrednosti. 6% žena doživelo je poziv na večeru.J. kao i angaćovanje stručnjaka i sindikata su od posebnog značaja. zaposlenosti. prikupljanje i analizu svih slučajeva nejednake plaćenosti za jednak rad ili rad jednake vrednosti. 39% žena je doživelo je dobacivanje i zviždanje na račun izgleda.april. 2005). 11% žena je doživelo pokušaj ostvarenja fizičkog kontakta pritv volje. najčešće žrtve seksualnog ucenjivanja u uznemiravanja su žene. rad i socijalnu politiku nemaju ustanovljen sistem za otkrivanje. ili bilo koji drugi vid diskriminacije. Kada je u pitanju seksualno uznemiravanje na radnom mestu. država za ovekve slučajeve ne garantuje nikakve primenjive aleternativne mehanizme. poput inspedcija rada i Ministarstva za zapošljavanje.) ovakve vrste diskriminacije. Istraživanje „Glasa razlike“ i Instituta G17 sprovedeno 2003.). Slađana 2003. ili gubitak prava. Međutim. jer se prilikom razgovora sa poslodavcem ženama najčešće postavljaju pitanja poput onih: da li ste udati. kao ni bilo kog drugog tipa siskriminacije. 55% žena tvrdilo je da je neko od kolega pravio neumesne šale i komentare u vezi sa seksom. etička. Institucije koje treba da prate njegovu primenu u Srbiji i da osiguravaju zaštitu. Oni obuhvataju nekoliko postupaka. da li imate decu. uz istovremeno stavljanje do znanja da odluka povlači određene povlastice. Izostaje formulisanje državne politike u cilju sprečavanja nejednake plaćenosti. ko vam čuva decu. Izveštaju o usklađenosti EU standarda rodne ravnopravnosti sa standardima i praksom u Srbiji (2005). dok se rasna. karakteriše nejasna i neujednačena implementacija ovog principa. još uvek nije u društvenoj i poslovnoj praksi prepoznat kao oblik diskriminacije na osnovu pola. 2010 . Pri tome antidiskriminativni paravni diskurs se uglavnom odnosi na diskriminaciju po osnovi pola. oblicima nejednakosti i načinima na koji reaguje država. Kampanje i edukativni programe u kompanijama koji bi informisali zaposlene o njihovim pravima u ovom pogledu.- Nema podataka o diskriminaciji na osnovu jednake plaćenosti za jednak rad ili rad jednake vrednosti (izveštaj. Konačno. i drugi oblici diskriminacije ne obuhvataju. Državne institucije odgovorne za implementaciju Zakona o radu. koja bi se fokusirala se na unutarnje i spoljne činioce (sistem klasifikacije radinh mesta. pokazalo je da više od polovine anketiranih žena govori o postojanju negog oblika uznemiravanja (N. počev od upravnog pred inspekcijom rada. ne otkrivaju niti prikupljaju slučajeve nejednake plaćenosti. kao jedan od novijih principa u zakonodavstvu Srbije u oblasti rada i zapošljavanja. na uzorku od 1. kao i za zaštitu principa utvrđenih zakonodavsvom. skupi i neefikasni.

2010 .Literatura : 1) Poslovno okruženje (Đurić Kuzmanović dr Tatjana.diskrimacija) 3) www. Jovanović Slađana . 2008) 2) (Lukić Marija.org Novi Sad.wikipedia. Alfa graf NS.