Спецификација предмета за књигу предмета

Студијски програм Језик, књижевност, култура

Изборно подручје (модул) Језик, Књижевност, Култура
Врста и ниво студија Докторске академске студије
Назив предмета Феноменологија и књижевност
Наставник (за предавања) Желимир Вукашиновић, доцент
Наставник/сарадник (за вежбе)
Наставник/сарадник (за ДОН)
Број ЕСПБ 9 Статус предмета (обавезни/изборни) изборни
Услов
Циљ Упућивање у порекло и појам феноменологије, као и њен значај у конституисању теоријских
предмета праваца у XX веку (егзистенцијализам, херменеутика, деконструкција). Осветљавање карактера
феноменологије и феноменолошког метода кроз разлику у односу на психологију, као и друге
природне науке. Упућивање у феноменолошки метод у односу на редефинисање концепта
субјективитета, те односа између философије, књижевности и савремене културе. Сагледавање
могућности примене феноменолошког метода: од естетике до књижевнотеоријских и
лингвистичких истраживања.

Исход Разумевање полазишта, појма и основних карактеристика феноменологије. Познавање

предмета феноменолошког метода и сагледавање могућности његове примене у тумачењу дела
књижевности. Упућеност у деконструктивистичко читање феноменологије у интерпретативном
приступу тексту и језику, али и увид у естетичку димензију различитих перспектива
феноменолошког дискурса.

Садржај предмета
Теоријска Курс је артикулисан кроз два своја, међусобно прожета, оријентира. Уводно се осветљава
настава порекло феноменологије у Хусерловом одзиву на Декартов скептицизам, али и метафизичке
проблеме рационалистичко-емпиристичког дуализма, до Кантове дистинкције
phainomenon/noumenon, те Хегелове феноменологије духа, да би се пришло утицају Брентанове
афирмације интенционалности свести по конституисање Хусерлове феноменологије. Из тих се
основа прати Хајдегерово онтолошко ревидирање Хусерлове позиције које кулминира
феноменолошком дескрипцијом Dasein-a и афирмацијом односа између философирања, језика
и поезије. Намера је експицитно изложити, а тиме и отворити подручје разумевања односа
између феноменологије (Хусерл), феноменолошког приступа књижевности (Ингарден),
херменеутичке феноменологије (Хајдегер), те статуса израза и речи у феноменологији тела
Мерло-Понтија, али и преиспитати деконструктивистички и (пост)структуралистички хоризонт
феноменолошког дискурса.

Практична
настава
(вежбе,
ДОН,
студијски
истражива-
чки рад)

Литература
1 Константиновић, З. Феноменолошки приступ књижевном делу, Београд, 1969.
2 Феноменологија / Хусерл, Финк, Конрад-Марцијус, Ингарден, Шелер, Хајдегер, Де Вејленс,
Мерло-Понти, Транк-Дук-Тао, Паћи, Дамјановић, Нолит, Београд,1975.
3 Хусерл, Е. Идеја феноменологије: пет предавња, БИГЗ, Београд, 1975.
4 Хајдегер, М. Мишљење и певање, Београд, 1982.
5 Мерло-Понти, М. Феноменологија перцепције, Веселин Маслеша, Сарајево, 1978.
Број часова активне наставе недељно током семестра/триместра/године
Предавања Вежбе ДОН Студијски истраживачки рад Остали часови

4 0
Методе Предавања, семинар (округли сто)
извођења
наставе

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена
активност у току
предавања 15 писмени испит
практична настава усмени испит 55
колоквијуми
семинари 30