Rajko \ur|evi}

KOSOVSKA HRONIKA
162 Rajko \ur|evi}

RAJKO \UR\EVI], dramski pisac, publicista, novinar i po-

lemi~ar. Bio je zaposlen i otpu{tan iz ,,Duge’’, ,,NIN’’-a, Radio
Po’arevca i Televizije Novi Sad. Radio je i na Srpskoj televiziji
Pale.
Sa doktorom \or|em Ili}em pokrenuo je i ure|ivao u [vaj-
carskoj ~asopis “Tamo daleko’’, glasilo Srba u Evropi i svetu za
politi~ka i kulturna pitawa. Pisao je za mnoge doma}e i strane
~asopise. Kao reporter devet godina je proveo na Kosovu i Me-
tohiji, a tri godine na rati{tima od Pakraca do Velebita, od
Siwa do Vi{egrada, Grbavice, Romanije...
Politi~ka reporta`a je bila wegov osnovni spisateqski iz-
raz, a nacionalna sudbina, Kosovo i Metohija i dr`avotvorno
pitawe, nacionalno i duhovno ugwetenih Srba, bila je wegova
strast i wegova sudbina.
Kada su redakcije postale sasvim zatvorene, otvorilo se poqe
kwi`evnosti, tako je nastala i nagra|ena kwiga Mar{al i Ko-
sovska hronika. Nagra|en je Zlatnim beo~ugom na poqu kwi-
`evnosti i najvi{om novinarskom nagradom Udru`ewa novinara –
ratnih reportera.
Zavr{io je novinarstvo na Fakultetu politi~kih nauka u Beo-
gradu, studirao na Institutu za strane jezike u Tibingenu u Ne-
ma~koj i Ekonomski Fakultet u Beogradu.
Ro|en je, ‘ivi i obra|uje dedovinu u Kalu|erici kod Beograda.
Kosovska hronika 163

Rajko \UR\EVI]

KOSOVSKA HRONIKA

LICA

DANICA MILAN
DANILO SVE[TENIK
SLAVOQUB KAPETAN JANKOVI]
DANILO – DEDA STRAHIWA
ALEKSA [ABAN BUWAKU
JEVROSIMA ABDULA
RADE ARIFA
DRAGO STOJKOVI] RAIM
PROTA TANASIJE JUSUF
PETAR ]AMIL
RADMILA NEZIRI
NIKOLA HISENI
JOVANKA [AQOKU
JOVAN MUJO FERAT
164 Rajko \ur|evi}

SCENA PRVA

U ku}i Alekse Mihajilovi}a, te badwe ve~eri ~etrdeset prve godine,

spremali su se da bo`i}kuju. Aleksina `ena Jevrosima, sva zajapurena,
hit ra i spretna, zasukanih rukava, spremala je ve~eru. Svaki ~as preko
ramena , tiho i kratko zapovedala je }erki Danici, koja je lako kao srna,
tr~karal a od vatre do niske sofre donosila jelo i posu|e, stalno
natr~avaju}i na m la|eg brata Radeta, koji je lewo i tromo postavqao
bardak kuvane rakije i bokal sa vinom, zadirkuju}i u`urbanu sestru.
Aleksa pri|e malom prozoru, obrisa oznojeno staklo i zakrivquju}i
{akama o~i, zagleda se u no}.
ALEKSA: Smirilo se vreme, ali navejalo, brate. Zaveja svetac i
rat i svo Kosovo. Zaveja svetac i rat i svo Kosovo. Ha,
vidi drevne Samodre`e.
(Re~e veselo)
Sva zavejana. Vidi se samo crkva. Svetluckaju po malo
prozori. Da nije dima iz oyaka, ni Bog ne bi znao da je tu.
Aleksa pri|e vatri zasede na trono`ac, pokup i ugarke, nabaci novu
cepanicu i podstaknu vatru. Varnice kao roj zajandi{e uvis prema
{irokom oyaku. Plamen u ogwi{tu se prope. Linu svetlost i Aleksa
ugleda obasjan {iroki ve`eni pe{kir u uglu, ikonu ispod wega sa
zadevenim suvim bosiqkom, sjaj tamnog lika svetog Nikole, dva svetla
oka na woji odsjaj `i{ke kandila na visokom ~elu sveca. Ispod je stajao
ra`aw sa bo`i}nom pe~enicom. Video je kako se po osvetqenom belom
zidu podi`u senke wegovih u`urbanih uku}ana. Nicale su, kretale se,
pove}avale i lome}i nestajale po gredama i drvenoj tavanici. Razjarena
vatra i duh velikog praznika prelivali su sve nekom ~udesnom toplinom.
Donosili radost i unutra{we zadovoqstvo, budili davne i lepe
uspomene. I sve je to u plamenu vatre sijalo na Aleksinom licu. On
zausti da opomene Jevrosimu da po`uri, ali se prenu i po`eli da sve to
potraje, da postane ve~nost. Iz tih ose}awa prenu ga neki {um napoqu.
Aleksa podi`e glavu i po~e napeto da oslu{kuje i taj novi {um napoqu u
zimskoj no}i, zatrpa Jevrosimin glas.
JEVROSIMA: Evo Aleksa, sve je postavqeno.
ALEKSA: (Nastoje}i da sakrije napetost podi`e i glas i ve-
selost)
E pa Jevro, deco, ’ajd da bo`i}kujemo. Ako ve~eras odoc-
nimo, odocwava}emo cele godine.
Aleksa mirno ode do vrata pomeri zasun od{krinu ih i provla~e}i samo
ruku unese vre}u slame. Vadio je slamu i posipao po ku}i.
Kosovska hronika 165

Jevrosima, Danica i Rade stoje}i oko niske sofre povedo{e bo`i}nu

pesmu.
Oj badwa~e, badwa~e,
Mili srpski ro|a~e,
Dobro si nam do{ao,
I u ku}u u{ao.
Donesi nam puno sre}e,
Svakog dobra pune vre}e,
Mili srpski badwa~e
Badwa~e, ro|a~e, badwa~e ro|a~e.
Aleksa je posuo slamu po ku}i i sofri iz ugla pored vrata proneo veliki
badwak i stavio preko vatre. Jevri, koja ga je posipala `itom i
kukuruzom iz sita, pru`i iverak od hrastovog debla.
ALEKSA: Evo ovoliki kajmak da se hvata na mleku.
JEVROSIMA: Amin, Bo`e.
ALEKSA: (Zapali sve}u na niskoj sofri. Sa we podi`e kadionicu,
okadi ku}u i sofru)
Sre}an vam i ~estit Bo`i}. Neka ste `ivi i zdravi.
Neka je ~estit i tebi. Amin, Bo`e, odgovori{e mu Jevrosima, Danica i
Rade.
ALEKSA: (Opet kao da je ~uo neki {um napoqu, osvrte se i
oslu{nu)
Rade sine, ~itaj molitvu.
RADE: O~e na{, i`e jesah na nebesjah
Da svjatisja ime tvoje
Da budet voqa tvoja
Jako na nebesjah i na zemqi
Hqeb na{ nasu{ni da`d nam dnes
I ostavi nam dolgi na{ jako`e
Kao {to i mi ostavqajemo dol`nikom na{im
I ne vodi nas vo isku{enije,
No izbavi nas od lukavago...
Oko ku}e odjeknu nekoliko rafala. i prekide molitvu. Porodica Alekse
Mihajilovi}a, zaklon potra`i na podu oko niske sofre. Jevrosima na
pod povu~e i Danicu, koja je jo{ stajala. Spoqa odjeknu stra{na vika
[abana Buwakua, vo|e {iptarskih balista.
[ABAN: O o o o Qekaaa! [aban Buwaku ovde!
166 Rajko \ur|evi}

ALEKSA: [ta je [abane?! [ta ’o}e{?!

[ABAN: Kako to do}ekuje{ goste? Do{li smo ti na Bo`i},
[kaveq.
ALEKSA: Srbi na Bo`i} ne zovu goste.
[ABAN: Aqi mi smo do{li kao prosioci.
ALEKSA: [to mi blagdan skrnavi{.
(Viknu qutito)
[ABAN: Jok, jok Qeka. Do{ao sam da mi Danicu da{ za mog
}o’eka. Za Abdulu. Da se oprijateqamo, [kaveq, ha, ha,
ha.
ALEKSA: Ja devojku za udaju nemam. Danica je jo{ dete, uzela je tek
{esnaestu.
Aleksa je oslu{kivao da li }e se odnekud iz sela oglasiti pomo}. Danica
se sa obe ruke uhvati Aleksi oko kolena. Pribi se i zacvili i to Aleksu
razbesni.
ALEKSA: @enite se tamo u tvojoj veri.
[ABAN: Ha, ha, ha pravo veqi{, [kaveq! Vera – veri! Miqet –
Miqetu! Daj Danicu a ti idi tvojima u Srbiju. Potaepi
besa! Nema ti druge, [kaveq. Ovo je sada na{a zemqa!
[iptarska! Daj Danicu ili niko `iv ti ne}e iz
Samodre`e.
ALEKSA: Ne preti mi krvqu dece, Arnautine!
[ABAN: Ne juna~i se [kaveq. Sada su svi sa nama i Itqer i Du}e
i Bugari. Mi smo ti }etvrti. ]etvorna sila. Samo oroz
da povu~emo ni srpsko seme da ne ostane.
Daqe iz sela za~u{e se neki povici: Ahajjj, eto nas!
[ABAN: Ha, ha, ha!
(Svojim balistima pokaza glavom prema ku}i. Izda za-
povest)
Kaqani deran!
I balisti zasu{e prozore rafalima.
ALEKSA: Ugasi {akom sve}u. Jevro gasi vatru i kandilo vide nas
spoqa.
Jevrosima izvrte bakra~ i ugasi vatru i poli kandilo.
Kosovska hronika 167

[ABAN: Ha, ha, ha, ugasismo ti kandilo [kaveq.

ALEKSA: (Uspravi se i viknu za balistima)
Ni~ije ne gori do zore, Arnautine! Svaka sila za
vremena... pa i tvoja!
Napoqu se ~ula pucwava balista kako odmi~e iz sela.
JEVROSIMA: (Razdre{i maramu i sklopi ruke)
Ute{itequ du{e na{e, koji si svuda i sve ispuwava{.
Gospode, davao~e `ivota, do|i i useli se u nas. Spasi nas.
Kroz smrskane prozore i kroz veliki dimwak u dim i gare` huknu zimska
hladno}a, puna jeze i o~aja, preko uga{enog ogwi{ta Mihajilovi}a.

SCENA DRUGA

Tek je svitalo. Dave}i se u snegu, [aban Buwaku i wegovi balisti vukli

su povezane Nikolu Jovanovi}a, wegovu k}erku Jovanku i sina Jovana.
[aban se sav zadihan zaustavi i kolona stade.
[ABAN: Ne mogu daqe da vu~em ovu psinu, pokaza na Nikolu!
Abduq!
Iz kolone pri|e mladi balista Abduq i upiqi u [abana.
ABDUQ: Un, mret.
[ABAN: Govori srpski Abduq, neka te ovaj pas Nikola razume.
Ka`i Abduq, je li ti on udario na }ast i obraz, Abduq?
Jel’ te on pu{kom oterao kada si mu tra`io }erku i
miraz, a?
ABDUQ: Un mret, un.
[ABAN: Tako jel’. Ja po{aqem mog }o’eka, a ti ne da{ }erku, ne
da{ pare. I ovce u toru brani{ pu{kom, a?
NIKOLA: (Cvile}i uspravi se na kolena)
Kao Boga te molim [abane. Ja para nemam, sve ste po
ku}i pretra`ili. Dao si besu [abane da }e{ samo da
pretra`i{ ku}u zbog para, a mi da posle idemo...Eto...
eto uzmi ku}u. Uzmi moj `ivot. Uzmi sve... Samo mi
ostavi decu. Jovanki je tek punih {esnaest godina. Jovanu
168 Rajko \ur|evi}

nema ni deset. Bez majke sam ih podigao... Moji siro~i}i.

[abane... molim... molim te za moje siro~i}e...
[ABAN: ([aban pri|e i jednim pokretom no` zakla Jovana.
Nikola kriknu, ali ga [aban zgrabi s le|a)
Jovanka se udaje [kaveq! Sad }e{ da vidi{ Jovankinu
svadbu.

Pri|e Jovanki, podi`e je iz snega i gurnu prema Abduli. Zgrabi{e je

Abdulina bra}a Jusuf i ]amil.

JOVANKA: Ne, ne Abdula, molim te. Ne, bratimim te. Nemoj... Nemoj
Abdula, sestru ima{...

Abdula odbaci pu{ku i svom `estinom se baci na Jovanku. [aban pri|e

Nikoli s le|a i zakla ga jednim zamahom. Balisti zagraja{e slave}i i
[abanovo juna{tvo i Abdulinu mu{kost.

[ABAN: Svadba! Dorema! Dorema, Abduq se `eni!

Abdula ustade i krenu zakop~avaju}i pojas i pantalone. Zaobi|e [abana,

koji je stajao ispred wega, ali ga zaustavi o{tar glas.

[ABAN: Abduq!
([aban mu polako pri|e i ponudi svoj veliki no`.
Abduq obori glavu)
Abduq!

[aban mu polako o obraze, pa preko nosa i usta obrisa krvavo se~ivo

no`a i na kraju mu pru`i i korice, sevaju}i o~ima.

Abdul preuze no`. Balisti se uti{a{e. Abdulina bra}a ]amil i Jusuf

podigo{e Jovanku, ras~upanu, pocepanu i unezverenu. Abdula je zurio u wu.
Na Jovankinim izgrebanim, golim grudima ugleda na zlatnom lancu
veliki medaqon i to ga prenu. Podi`e ga, odmeri mu te`inu na dlanu i
otkide lanac i sve spusti u nedra. Obi|e Jovanku, pogleda u vo|u, cimnu
Jovanku za kosu i zavrte joj glavu. Grleno ne{to viknu i jednim zamahom
no`a posledwi Jovankin krik pretvori u krkqawe. [aban je ve} odmicao
sa grupom balista. Abdula krenu za wima i spota~e se o Jovankino telo
ispred nogu. Pomu}enog pogleda blenu u tela wenog oca i brata.
Teturaju}i da pobegne za svojim vo|om i balistima, po~eo je da povra}a.
U ruci, koja mu je kao oduzeta mrtvo visila niz telo, nosio je dugi,
krvavi [abanov no`.
Kosovska hronika 169

SCENA TRE]A

U rano jutro ispred crkve okupili su se samodre`ani na Bo`i}nu

liturgiju.
Oborenih glava, strepwom i brigom uti{anog razgovora, imali su onaj
posebni izgled duboke pobo`nosti, kako izgledaju qudi snose}i velike
nesre}e.
Kroz vrata crkve pojavi se wihov stari prota i oni kao da `ivnu{e
ohrabreno.
PROTA: Mir Bo`iji, Hristos se rodi!
SVI: (Zagraja{e)
Vaistinu se rodi!
PROTA: (Sakrivaju}i bri`nost pro{ara o~ima po okupqenom
narodu)
[ta je, bra}o nema Slakov~ana? Odocni{e i na Bo`i}!
DRAGO Jedva, o~e proto do|osmo i mi {to smo odavde. Te{ko }e
STOJKOVI]: se usuditi i da krenu za Samodre`u.
DANILO: Ja! Ja, ja brajko moj. Ja! Kako s prole}i popali{e letinu,
jesenas opqa~ka{e stoku, a vidi sad: u sred zime k’o
kurjaci ule}u i u sred sela. Po ku}ama da nas pokoqu na
Bo`i}.
DRAGO: Vala ni wino ne biva za dugo. [ta veli{, o~e proto?
Vaqda im je pred glavu.
PROTA: Bogami da im nije ni skoro. Ka`u da je u~iteq u
Vu~itrnu na detektoru uhvatio ne{to vesti. Hitlerova
sila izgleda mi pregazila Evropu kao navojnoj ve`bi.
Francuska sramno pora`ena. U Englesku se sklonili svi
evropski kraqevi. Kraqica i vlada ka`u pozvali narod
da polo`i i znoj i krv i suze. Pola Rusije, ka`u
pregazila nema~ka sila.
DRAGO: E tamo }e nemac i da skapa. Vidi kako je ovde zavejalo.
[ta li je Bog prosejao tog bra{na u wihove na}ve?
Vide}e se {ta }e da se umesi.
DANILO: More qudi ovi arnautski zlikovci su na{ rat. Da ne
nadlagujemo sebe. Od uskrsa, evo do Bo`i}a, mi nemca
nismo ni videli u Samodre`i.
ALEKSA: Pa tako je
170 Rajko \ur|evi}

DANILO: ^etres dana je moja jedinica dr`ala front prema Alba-

niji. Mi suzbijamo Talijane Arnauti biju u le|a.
Zatrovali bunare. Ni vode u ~uturici nema. I odr`i se
ti sad. Ja kad pu~e front, kad oni kuqnu{e i otud i
odovud. Sve {to belo ke~e nosi kidisalo u pqa~ku i
pokor. Pretekli motorizovanu talijansku vojsku. Pale,
pqa~kaju, ubijaju! Udarili pod no` i decu u kolevkama.
^etiri dana qudi be`im kroz {ume preko Metohije,
Drenice i Kosova. Okolo samo plamte srpska sela. Osam
srpskih sela samo u Metohiji, su zapalili do temeqa.
Talijanske jedinice ne jure za nama. Jure wih da zaustave,
dok srpska neja~ ne izmakne preko ^akora za Crnu Goru.
DANILO: Tako ti je sad i ovde, vidi{ {ta rade.
DRAGO: Samo da se organizujemo i branimo, bra}o.
ALEKSA: ^ime da se branimo? Ovim krqomkom od pu{ke {to sam
poneo iz rata i va{im lova~kim pu{kama.
DANILO: Kako da se organizujemo? Propu{tena je taprilika. Rat
je dr`avni posao. Znala je dr`ava ko su Arnauti jo{ iz
pro{log rata. ^im neko napadne dr`avu, ta fukara im
desna ruka. Znala je dr`ava {ta se sprema i sada.
Godinama ti zlikovci vr{e zlo~ine po Kosovu i samo
pre|u u Albaniju. Radili su i za Nemce i za Talijane. Za
svakog }e ta fukara da radi.
DRAGO: [ta je mogla dr`ava bra}o. Izdali je i potkopali sa sve
~etiri strane. A moramo da branimo i dr`avu i sebe.
PROTA: Staveqeni smo na velika isku{ewa, ali du{u moramo da
sa~uvamo qudi. Morate se ukloniti odavde.
DANILO: Kako da sa~uvamo du{u kad je ona nama ovde u zemqi?.
ALEKSA: Va`no je da sa~uvamo glave bra}o.
DRAGO: Badava je glava, kad nema noge na ~emu da stoje. Nama je u
ovoj zemqi sve. I istorija i sutra{wica. Iz we smo
iznikli.
Kosovska hronika 171

PROTA: Zemqa je qudi bo`ija. ^ija nije bila i ~ija ne}e biti.
Koren roda je u qudima. U ovoj deci je na{ koren.
ALEKSA: Pravo veli{ o~e proto. Samo deca da pre`ive ovu slogu.
Lasno }emo se mi posle vratiti.
DANILO: Ne mo`emo tek tako da batalimo Samodre`u. Srpski
kraqevi i carevi su ginuli pa je nisu ostavqali. U ovoj
crkvi se pri~estila vojska uo~i Kosovskog boja.
ALEKSA: Pri~estili bra}o pa izginuli. Pustite sad to, drugo je
ovo vreme.
DRAGO: Izginuli ali nisu be`ali. Da su be`ali, zar bi mi bili
danas ovde?
ALEKSA: Ne be`imo mi odavde. Mi idemo da mo`emo da se vra-
timo.
DRAGO: Ovde su nam dedovi krv prolili za ovu zemqu. Svaka
stopa nalivena je krvqu. E, ne}u da me fukara otera.
PROTA: Morate qudi da se uklonite. Neka vam je Bogom sve
prosto.
DANILO: Ako je su|eno o~e proto i vi bra}o da nam Kosovo bude
raka, ne marim. I mi da se pri~estimo, pa neka izginemo.
PROTA: Nema slakov~ana. Sigurno ne}e do}i. Da po~nemo slu`bu
kako se mo`e.
Qudi poskida{e kape i pu{ke sa ramena. Krste se i pale sve}e. Rade
Aleksin i sin Danila Milin~i}a Slavoqub, ve} stasali momak izneso{e
crkveni badwak. Sve{tenik otpo~e slu`bu.
PROTA: Bogosloveno Carstvo
Oca i Sina i Svetoga Duha
Sada i uvek i u vekove vekova.
Narod peva Amin.
PROTA: Blagosloveno Carstvo Otca i Sina i
Svjatago Duha niwe i prisno i vo vjek i vjekova
Narod peva Amin.
PROTA: Mirom Gospodu pomolimsja
Narod peva Gospodi pomiluj.
PROTA: O svi{wem mirje i spasenije du{ na{ih
172 Rajko \ur|evi}

Gospodu pomolimsja
Narod peva Gospodi pomiluj.
Sav zadihan, nose}i mrtvu Jovanku na rukama ispred crkve banu Petar,
mlad i sna`an ~ovek. Za wim su stigla jo{ dvojica seqaka, nose}i tela
wenog oca Nikole i Jovana.
PETAR: O~e proto... qudi... stanite. Napado{e Slakovce u svanu-
}e. Na{li smo ih, pokaza glavom na pore|ana tela,
zaklane... i{li smo sve po tragu.
Petar svu~e guw i pokri telo Jovanke. Narod napravi krug oko wih.
DANICA: Jovanka! Jo va nka...
(Briznu u pla~ i zaroni lice u maj~ine grudi)
PROTA: Oprosti Gospode {to ti na ovaj dan prekidoh slu`bu.
Ni{ta nije pre~e od ro|ewa Bogo~oveka i izvora `i-
vota, ali ni{ta nije svetije od smrti dvono{ca. Ako je
do{ao ~as da `ivot ni{a ne vredi, smrt bar da po{
tujemo.
Da se be`i odavde... Sutra i nas to ~eka, ~ulo se u narodu.
DRAGO: Da se svi preselimo u crkvenu portu i tu da se branimo.
ALEKSA: Ne vredi qudi tako opstati ne}emo. Izmori}e nas gla|u
i zimom.
DANILO: A da li pitate kuda da be`imo? Kako da se u nevreme
uputimo sa ovom golotiwom i sirotiwom. Od balista i
wihovih bandi ni ptica ne mo`e da preleti ni odavde do
Vu~itrna.
ALEKSA: Mora bra}o da se krene.
DANILO: Mora? U redu, neka vam bude. Ali kuda!?.
I tada svi ugleda{e {iptarsku devoj~icu od petnaestak godina koja je
stajala neodlu~na da im sasvim pri|e. Bila je ogrnuta suknenom ka-
banicom, zabra|ena maramom i sa fereyom preko lica, ali su svi
prepoznali Arifu, }erku Raima Oglua. Ta porodica je `ivela malo
izdvojena iz sela. Jedni su je smatrali ciganima, muhamedanske vere.
Prota je smatrao da su starinom bili Turci. Vremenom i me{awem u
brakovima postali su {iptarska porodica pa su ih tako i ubrajali.
Stegnutih pesnica Petar gnevno zakora~i prema Arifi.
ALEKSA: Stani! Stani, Petre!
Kosovska hronika 173

ARIFA: Danice, Poja.

(Mahnu rukom pozivaju}i Danicu da pri|e)
ALEKSA: ’Ajde vidi {ta ’o}e.
ARIFA: Idite na Prepolac. Babo tako ka`e.

Arifa obori glavu i `urno nestade.

DANILO: Do{la da {pijunira. Mo`da su im Balisti po ku}ama.

Kud bi oni krstarili po ovolikom snegu.
DRAGO: Svi su oni balisti. Pasija vera. Samo ih u Samodre`i
mawe ima od nas, ina~e bi mi le`ali ovde mrtvi.
DANICA: Ka`e da idemo na Prepolac. Ja sam sa wom uvek lepo
`ivela. Veli da je wen otac tako poru~io.
DANILO: Na to vodu da nas navezu. Preko Prepolca ne mo`e{ ni u
sred leta. Kud }e{ po ovom snegu sa tolikim narodom.
ALEKSA: ^ekaj Danilo, stanite qudi. Moja Danica ka`e da to
devoj~e nije lo{e. Raim je star i uvek se nekako prema
nama dr`ao druga~ije.
DRAGO: Zna{ li ti Aleksa da je Raim tu istu Arifu jo{ jesenas
obe}ao Abduli. Abdula je u [abanovoj bandi. On je te
ka~ake i doveo u ovaj kraj.
ALEKSA: A ko je pito i wu i Raima kome da je obe}aju. Znate vi
kako to kod wih biva. Qudi kad boqe razmislim, drugog
puta i nemamo.
DRAGO: ’Ajte bra}o da ove mu~enike opojamo i sahranimo.
PROTA: Ostavite to meni, a vi koristite dan.
DANILO: O~e proto, zar ti ne}e{ sa nama?
PROTA: Star sam ja i da vas povedem i da vas poguram.
DRAGO: Nosi}emo te proto na le|ima.
PROTA: Na le|ima su vam deca. ’ajte vi, ’ajte, ne mogu ni crkvu da
ostavim samu.
ALEKSA: Zar misli{ o~e da ti jedan mo`e{ da je odbrani{?
174 Rajko \ur|evi}

PROTA: Ne mislim Aleksa. Ona }e meni da sa~uva du{u. Idite,

ne gubite vreme. Ja sam toliko star da mi nikakva
zemaqska sila ne mo`e ba{ ni{ta.
DRAGO: Blagoslovi o~e.
(Okrete se telima Nikole, Jovanke i Jovana)
Pra{tajte, vi bar vi{e nemate briga.
PROTA: Sloga neka vas prati i Bog neka vas sa~uva.
DANILO: Slavoqube, volove upregni u dvokolicu, kowe pove`ite
za wih, tor otvorite nek se ovce razi|u. Na}i }e novog
gazdu.
DANILO: (Utr~a u ku}u i iz we donese ikonu svoje krsne slave.
Zagleda se u wu)
Bo`e neka je carstvo tvoje, sila i slava. Slavo moja
sveti Jovane do ju~e si gledao `ivot na mom ogwi{tu a
danas mi daj snage i pameti da izbavim ovu decu. Arnauti
mi u pro{lom ratu ubi{e oca. Danilo se zvao. Po wemu
me i krsti{e. Eh... u ovom }e ratu mo`da ubiti mene.
Neka... neka je samo po redu Gospode... Neka po milosti
tvojoj samo Milin~i}i traju.
(Danilo se prekrsti i celiva ikonu)
Eto, tako zajedno }emo lak{e preko Prepolca.
(Stavqa ikonu pod kaput. Podi`e i oka~i pu{ku na
le|a)
A sad u ba`aniju, u bastragiju!
Svi se brzo razi|o{e. Na pragu crkve pojavi se prota sa jagwetom na
rukama.
PROTA: Na Ro`destvo Hristovo
Ro`destvo tvoje, Hriste Bo`e na{
vosija mirovi svjet razuma, v wem bo
zvjezdam slu`a{~i, zvjezdoju u~dhusja,
tebje klawatisja solncu pravdi, i tebe
vjedjeti s visoti vostoka:
Gospodi slava tebje.
I ruke i glavu podizao je prema nebu, dok je polako po~eo da veje sneg.
Kosovska hronika 175

SCENA ^ETVRTA

Aleksa i Jevrosima dovode u red svoju ku}u. Aleksa postavi nisku sofru i
trono{ce oko we.

ALEKSA: (Udari {akom u susedni trono`ac)

E, ’ajde Jevro da sednemo kao nekad.
JEVROSIMA: E moj Aleksa, posle svega smo kod svoje ku}e.
ALEKSA: A {ta }e{ Jevro moja. Ajde nek je sa sre}om.

Kucnu{e se rakijom i nazdravi{e.

Iza le|a im se prikradaju Danica i Slavoqub, kako bi ih iznenadili.

Jevrosima ih ugleda preko Aleksinog ramena i sko~i.

JEVROSIMA: Jao, Aleksa vidi, vidi ko nam se vratio.

ALEKSA: (Iznena|eno)
Danice, Slavoqube...
(Zasuzi od sre}e)
JEVROSIMA: (Zagrli Danicu)
E vidi Aleksa kako se izdu`ila. [to kosu postriga
}erko?
(Grlila je Danicu i plakala od sre}e)
Moja devoj~ica. Pobe`e u rat, a da majku nisi ni pitala.
DANICA: Da sam te pitala ne bi ni oti{la.
JEVROSIMA: (Jo{ vi{e ra`aqena)
Pa zar ti `ensko da ratuje{?
ALEKSA: Ama pusti Jevro decu da danu du{om. E Danice moja, }eri
moja... ’ajde deco sedajte.
SLAVOQUB: (U uniformi sa bombama koje su visile na opasa~u i
pu{kom u rukama spusti sve na trono`ac. Iz male
vojni~ke torbe izvadi bocu rakije i stavi ispred Alek-
se na sofru)
Jabukova~a! donosim ti je ~i~a ~ak iz Slovenije. Aj
`iveli!.
ALEKSA: Dobro mi do{li.
SLAVOQUB: Boqe vas na{li i `iveli.
176 Rajko \ur|evi}

DANICA: O~e gde je Rade?.

ALEKSA: Ostao Rade da doslu`i rok u jedinici. E deco moja. Boga
mi tri na{e pu{ke pucale za slobodu jakako.
DANICA: O~e nisam se ja ba{ borila k’o pravi borac. Radila sam u
sanitetu. Du`ila sam pu{ku sve do Slovenije i natrag,
ali nisam pucala.
JEVROSIMA: Ja{ta si,
(Gotovo pla~e)
ti samo od mene krije{.
ALEKSA: Ama }uti Jevro.
SLAVOQUB: Pa kako je, kako `ivite ~i~a Aleksa?
ALEKSA: E moj Slavoqube, `ivimo k’o posle rata. Ko crkveni
mi{evi. Nema hrane, nema semena, nema stoke... nema
ni~ega.
SLAVOQUB: Nema, nema. Sve }e nova vlast da obezbedi ~i~a Aleksa.
Izveli smo revoluciju i ona }e sve da promeni. Stekli
smo slobodu i mir.
(Pokazuje Aleksi pu{ku)
Kakva je, a?
ALEKSA: (Znala~ki odmeri pu{ku, pqesnu je po kundaku)
Dobra! Kragujevka! Ne znam, ne znam sinko mo`da je tako
kako veli{ tamo u Sloveniji. Ovde jo{ padaju glave.
JEVROSIMA: Ma {ta sluti{!
ALEKSA: Zna{ Slavoqube balisti ti pre deset dana ubi{e oca.
JEVROSIMA: A nesre}ni Danilo. Hteo je prvi da stigne u Samodre`u.
Balisti ga preteko{e. Ubi{e ga na ku}nom pragu.
SLAVOQUB: A {ta }e{ ~i~a. Rat! Toliko mladih zatrpa zemqa.
ALEKSA: I protu su zaklali. Crkvu nam zapalili...
DANICA: (Ustade i Aleksi spusti obe ruke na ramena poku{ava-
ju}i da ga ute{i)
’Ajde o~e pusti sad to. Nemamo crkvu, nemamo popa ali
nam i ne treba. Novi `ivot! Novi `ivot nosi napredak
o~e!
ALEKSA: Ne razumem ’}eri da li me ti to te{i{ ili sramoti{. A
bi}e tu jo{ posla, za popove. Jo{ kako...
JEVROSIMA: Aleksa ne sluti zlo, crniku.
Kosovska hronika 177

SLAVOQUB: Ama nemojte tako. Meni je dosta i rata i ~uda. Vidi{

~i~a da se narod vra}a svojim ku}ama.
ALEKSA: Vra}a se, vra}a, ali nekako pogrbqen...
DANICA: E sad... o~e
ALEKSA: Kao da smo mi bili uz okupatora a ne oni. Kao da smo mi
wih pqa~kali, palili i klali, a ne oni nas!
(Aleksa se naquti)
I sad posle rata, vrebaju sinko balisti. Jedni su jo{ u
bunkeru a drugi ho}e na vlast.
SLAVOQUB: (Ustade, popravi opasa~ i zate`e {iwel nagla{avaju}i
svaku re~)
Sti`e, ~i~a, na{a narodnooslobodila~ka vojska. Sve }e
da se sredi! More, bi}e svega u izobiqu! Ma ba}u{ka,
Ruja nakalemio `ito na zuba~i!
(U zanosu pokazuje rukama)
Iz pirevine ni~e klasje, moj ~i~a Aleksa!
Slavoqub razmeni vesele poglede sa Danicom i zajedno ispr{eni
zapeva{e.
Da poqu{ko, da poqu{ko
poqe {iroko, hej
A po poqu ja{u nam kozaci,
Sve crvene armije junaci.
Smeju se u glas namrgo|enom Aleksi.
SLAVOQUB: Nego da ja krenem, svojoj ku}i.
ALEKSA: Ostani ovde Slavoqube. Nema{ tamo ni prozora ni
vrata. Po ku}i trn da provu~e{ ne bi se ni{ta oka~ilo.
Kod oca sam ti na{ao samo ovu ikonu... I to ti je sinko
sve.
Ulazi Arifa.
DANICA: Evo moje drugarice. Evo moje Arife.
Zagrli mladu {iptarku pod fereyom.
ARIFA: Poslo bab malo sira, mqeka i vune.
Pru`i Danici limenu kantu i kudequ vune.
JEVROSIMA: Fala ti ’}eri, mnogo ti fala.
DANICA: Pa kao si Arifa.
178 Rajko \ur|evi}

ARIFA: Dobro sam, dobro.

Vi{e sela negde u brdima odjeknu nekoliko rafala. Arifa `urno pobe`e
svojoj ku}i.

SCENA PETA

U sumraku sa pu{kama u rukama stra`are Drago Stojkovi}, Aleksa i

wihov kom{ija Milan. Danica im je u korpi donela ve~eru.

ALEKSA: ’Ajde Milane, ’ajde Drago privatite se malo. Ogladnesmo

i ozebosmo.
DRAGO: Zna{ {ta sam primetio jo{ u ratu? Kad je ~ovek gladan,
vi{e mu i zima.
MILAN: A nesre}a nikad ne ide sama.
Pred wih stupi stasiti mlad oficir vojske, ogrnut {iwelom.

KAPETAN Dobro ve~e, drugovi.

JANKOVI]:
ALEKSA: Od kabanice ti juna~e ne vidim ~inove.
KAPETAN Ma kakav junak, jedva se dr`im na nogama.
JANKOVI]:
ALEKSA: Junak jesi kad si do{ao da se lomata{ po ovom na{em
Kosovu.
KAPETAN Ja sam kapetan Jankovi}. Sedite qudi, prekidoh vas u
JANKOVI]: ve~eri.
ALEKSA: Prava se vojska na nogama do~ekuje. A za nas ovde na
Kosovu, bogami, jo{ i ra{irenih ruku.
KAPETAN Vidim ja i vi ste vojska, a stari?
JANKOVI]:
ALEKSA: Onako od bede.
DRAGO: Tre}i poziv. Mi Srbi smo stalno vojska. Mewamo samo
poziv.
Kosovska hronika 179

ALEKSA: Eto ~uvamo stra`u kod prvih ku}a da nas balisti vi{e
ne ubijaju kao ze~eve.
DRAGO: Jel’ vidi{ Aleksa da do|oste na moju pamet.
(Govorio je preko velikog zalogaja poga~e u ustima)
Ja sam to predlag’o na Bo`i} ~eteres prve. Badava smo
i{li u be`aniju, badava ratovali do Austrije. Opet
~uvamo stra`u.
MILAN: [to te stizalo to te ~ekalo.
DRAGO: A ti Milane ~eka{ svaku moju re~ da poktori{ (?) ko
poklisar za popom.
ALEKSA: Izvinite gospodine kapetane nismo mi neprili~ni.
O{inu pogledom nasmejanog Dragu i Milana.
Radosni smo {to ste do{li, pa se malo i na{ale je li?...
KAPETAN Ako, ako. Nego, vod mi je gore u {umi, pa bismo se negde
JANKOVI]: smestili.
ALEKSA: Be`’te u selo kapetane. Mi jo{ spavamo sa oru`jem. Kod
balista se ni{ta nije promenilo.
KAPETAN Rasterali smo mi baliste u Metohiji, a sada }emo i ovde
JANKOVI]: na Kosovu.
ALEKSA: Pa sad, kad ste stigli, bi}e da je tako. Samo sinko da se
ne prevarite, ima ih jo{ mnogo.
KAPETAN Mi smo stari samo prethodnica jedinice kojom komanduje
JANKOVI]: drug @ivko.
DANICA: Pa jel’ to onaj @ivko {to je ratovao na Jastrebcu?
Danica se prvi put ukqu~i u ovaj razgovor i pri|e malo bli`e. Kapetan
Jankovi} tek tada ugleda na woj vojni~ku bluzu.
JANKOVI]: Da taj, drugarice! On je ve} sigurno stigao do Vu~itrna.
DANICA: Pa ’o}e li ovamo?
JANKOVI]: Ho}e! Za dan, dva on je tu.
DRAGO: ’Ajd da vidimo i druga @ivka, a Milane. Bog `iveo druga
@ivka!
MILAN: I nas da `ivi. Da `ivi ugledamo druga @ivka.
JANKOVI]: A kako se ti zove{, drugarice?
DANICA: Ja sam Danica Mihajilovi}, odavde iz Samodre`e.
180 Rajko \ur|evi}

JANKOVI]: Danica iz Samodre`e? Danica Kosovka! Ha, ha, ha imam

ja poruku i za tebe i za tvoga oca Aleksu, li~no od druga
@ivka.

Danica se obradova.

ALEKSA: Ja sam wen otac Aleksa.

JANKOVI]: E pa zdravo dru`e Aleksa.
ALEKSA: Zdravo gos... ovaj dru`e... ja nekad ovako, nekad onako i u
ratu sam brkao. Ne mogu oficiru da ka`em dru`e.
JANKOVI]: Vama je teren poznat. Moramo prona}i i obele`iti
svako gnezdo i svaki bunker [abana Buwakua i wegove
bande. Pet hiqada {iptara primilo je oru`je u Drenici
kao narodnooslobodila~ka vojska. Sumwa se da su ih
pridobile balisti~ke bande. Moramo krenuti.

SCENA [ESTA

Na zastira~u od ov~ijih ko`a na prekr{tenim nogama sede: Abdula i

Raim. Lewo pu{e i sr~u ~aj.

RAIM: Ti si Abduq ka`e{ putovao za vreme rata, trgovao. Pa

je’l bilo kakve vajde a?
ABDUQ: Bilo je bab Raim, bilo.
RAIM: Pa ima{ li ne{to stoke? To je blago. Para i vredi i ne
vredi ni{ta, jok!
ABDUQ: Ha, ha, bab Raim nije Abduq vi{e }obanin, pa da }uva
bivoqice. Moj Ifisaka`u Abduq lud! Rat, a oni raz-
grabili ovce i goveda. Ja, jok! Ni stoku, ni pare!

Iz nedara vadi maramu lagano je dre{i i prstima razvla~i dukate i

zlatni nakit.

RAIM: Takom Boga to za svako vreme vaqa Abduq.

Kosovska hronika 181

ABDULA: Ima Abduq jo{ toga bab. Ima. Mogu da kupim i stoku i
}obane. A tebi }u bab Raim zlatne zube da napravim. Evo
ovakve.
(Iz marame pokaza Raimu most ne~ijih zlatnih zuba)
Neka svi vide bab Raim da ti je Abduq postao rod.
RAIM: ^ast mi Abduq, ~ast... ama, re~e rod?
ABDULA: Rod! Obe}ao si mi Arifu!
RAIM: Moju ne pori~em, nikad. Nego velim jo{ se nije smirilo.
Jo{ pucaju pu{ke.
ABDULA: Ne mogu da ~ekam. Neka se vidi da imam porodicu, bab
Raim.
RAIM: Arifa!
Arifa se ne~ujno pribli`i i stade korak, dva iza wih.
RAIM: Arifa, do{o Abduq da te vodi.
ABDULA: Ovo je za tebe bab Raim.
(Pru`i mu yepni zlatni sat)
A ovo je za tebe Arifa, podi`e uvis zlatni lanac i
medaqom.
Raim ne okre}u}i se klimnu glavom i Arifa tek tada primi dar od
Abdule.
RAIM: Trebalo bi da se veselim ali ne mogu. Mu{ka mi deca
pomre{e i `ena. Arifa mi je sve Abduq. Pa neka ti
bude!
ABDULA: Ja }u ti biti kao sin bab Raim.
RAIM: Veli{, kao sin... ha, ha, ha.
Odjeknu{e napoqu rafali. Abdula lako sko~i i kroz malo zazidano okno
pogleda {ta se doga|a.
ABDULA: Vojska i oni {kaveqi s’ wima.
RAIM: Mnogo strada{e, mnogo.
ABDULA: \abe se raduju {kaveqi, rat jo{ nije zavr{en.
RAIM: Ovaj je zavr{en. [ta bi bi.
ABDULA: @ali{ ti wih bab ili se pla{i{? Ti wima vunu, oni
tebi vojsku, ti wima sir i mleko a oni ’o}e da skidaju
fereye, da nas osramote.
182 Rajko \ur|evi}

RAIM: Vojska nas ne dira, a ni na{u decu. Do{li su da gone

[abana Buwakua, da ima pamet on bi oti{ao. Krv se
pla}a Abduq.
ABDULA: Kako? Kako da ga gone kad oni i ne znaju gde je [aban?
ARIFA: Znaju! Ka`u da je gore u bunkeru kod Selca. Danas }e da
ga opkole.
ABDULA: Kako da ga opkole?
ARIFA: Jedna vojska odavde, druga od Vu~itrna.
ABDULA: Neka, neka gone... ja se ne bojim, ja nisam ratovao.
Pri|e Arifi, koja se spremala da po|e sa wim pakuju}i ne{to od ode}e u
neku vre}u. Abdula iz vre}e izvu~e {alvare, maramu i fereyu.
ABDULA: Nego ne mogu na miru da se `enim. Neka Arifa pri~eka
jo{ malo, a ja idem.
RAIM: ^ekaj, ~ekaj da se po~astimo.
ABDULA: Neka slavi}emo bab Raim. Kad se pripuca ja posle ne
mogu tri dana da stignem do ku}e. Iz vre}e pokupi
fereyu, maramu i {alvare. Ove Arifine stvari }u da
ponesem a ti Arifa lep s Danicom...
Abdula otr~a.
RAIM: Hm, hm ~udno vreme, ~udni qudi. Da{ mu devojku, a on
uzima {alvare... ’O}e da se `eni ne}e da ~eka, ’o}e da
~eka ne}e da se `eni.

SCENA SEDMA

U {tab jedinice kapetana Jankovi}a ulaze Neziri i Hiseni, dvojica

funkcionera nove vlasti na Kosovu i Metohiji. Nosili su ko`ne
mantile, ko`ne ka~kete i ko`ne ~izme.
NEZIRI: Smrt fa{izmu drug Jankovi},
(Odse~e Neziri ne pomiwu}i vojni ~in kapetana Jan-
kovi}a)
U ime Oblasti Kosova i Metohije donosimo ti va`nu
poruku.
Kosovska hronika 183

JANKOVI]: Zdravo drugovi...

NEZIRI: Ja sam Neziri i drug Hiseni
(Pokaza rukom na svog pratioca)
Donosim za za tebe drug Jankovi} i lepe li}ne vesti.
(Iz yepa mantila izvadi papir i pru`i Jankovi}u)
Dobio si dru`e unapre|ewe. A vala i red je, da se malo
odmori{. Te{ko je po ovim na{im brdima.
Kapetan Jankovi} se obradova unapre|ewem.
JANKOVI]: Nema odmora dok traje obnova, je li tako drugovi.
NEZIRI: Tako, tako. Va`no je da smo rat zavr{ili i okupatora
isterali.
JANKOVI]: E, pa rat ovde na `alost jo{ traje. I ko zna koliko }e
jo{ na{ih qudi da izgine.
NEZIRI: Tako, tako a ti }e{, drug Jankovi} uskoro da `ivi{
mirno u velikom gradu.
JANKOVI]: Ma kakvi uskoro. Tek ju~e smo likvidirali [abana
Buwakua a jo{ su pune {ume wegovih balista. Dok sve ne
zavr{imo meni ne trebaju nikakve olak{ice.
NEZIRI: Drug Jankovi}, nam u Oblasti je stigao izve{taj da ste
tog Buwakua ubili, a on nam je trebao `iv. Ka`u da ste
vrlo, vrlo o{tri!
JANKOVI]: Kako o{tri? Kako o{tri, kako ubili? Vaqda likvi-
dirali. Troje qudi mi je te{ko raweno...
NEZIRI: Tako, tako. Niste me dobro shvatili. Bilo {ta bilo.
Va`no je da ste tu stvar izveli do kraja. Da se vi{e ne
pomiwu baqisti pa baqisti.
JANKOVI]: E, pa ovo je tek po~etak, drugovi.
NEZIRI: Dobro, dobro. Tako, tako. Pravilno. Evo jo{ jedne va`ne
vesti za vas.
Iz drugog yepa mantila, izvadi jo{ jedan dokument i pru`i kap.
Jankovi}u.
JANKOVI]: (Kapetan nervozno otvori papir)
[ta je ovo?!
(Upita uzbu|eno)
NEZIRI: Kraj vojne uprave na Kosovu,
(Naglasi svaku re~)
184 Rajko \ur|evi}

JANKOVI]: Kako kraj vojne uprave? Pa ja o~ekujem poja~awe a sti`e

demobilizacija.
NEZIRI: Drug Jankovi} Bratstvo i jedinstvo su tekovina na{e
revolucije. To ne sme da zameni osvetoqubivost i
revan{izam. Mi smo tu da sejemo poverewe i bratstvo i
jedinstvo.
JANKOVI]: ^ekaj, pa ko to pori~e? Pa jel’ imaju ti u Beogradu
pameti? Ovde padaju nedu`ne glave, a oni ukidaju vojnu
upravu. Bande balista...
NEZIRI: Ne, ne. Gde vi vidite bande? To je {a~ica zavedenih. Kad
shvate tekovine na{e revoqucije, bi}e sa nama.
JANKOVI]: Zar zlikovci da budu sa nama? Kakva {a~ica zavedenih.
Od te {a~ice zavedenih {ezdeset hiqada prognanih
qudi jo{ ne sme da se vrati na Kosovo i Metohiju.
NEZIRI: O{trije i zvani~nije)
Drug Jankovi}... mi smo se jo{ u toku revoqucije dogov-
orili da ne}e biti kolonizacije Kosova i Metohije. Ja
znam,
(Naglasi svaku re~)
da ste vi kao komunista svesni.
JANKOVI]: Svestan sam da znam ni koji ste to vi, ni gde ste se, ni
{ta ste se to dogovorili. Slu{aj ti, dru`e ~etres prve
balisti kao pomaga~i okupatora su hiqade qudi pobili.
Desetine hiqada qudi je proterano sa Kosova i
Metohije. Svi su oni `rtvi i jo{ nisu vra}eni svojim
ku}ama. Svako `ivi zna kakav je ovde bio teror balista i
svako po{ten zna {ta je danas ovde.
NEZIRI: Mi ni{ta ne radimo na svoju ruku. Zajedno sa vrhovnim
vo|stvom na{e revolucije u Beogradu doneli smo odluku
o povratku i postavili rok. Ko se ne vrati do tog roka,
gubi zemqu.
JANKOVI]: Pa kako da se vrate? Ovde se jo{ ubija. [ta jo{ ka`u
drugovi iz Beograda? [ta }emo sada da radimo sa {ez-
deset hiqada onih, {to ih je Musolini naselio iz
Albanije po Kosovu i Metohiji? [ta }emo sa tim
Musolinijevim miqenicima. On ih je nastanio po tu|im
ku}ama, dao im tu|u zemqu. Gde }e vlasnici?!
Upadaju Slavoqub i Danica.
Kosovska hronika 185

SLAVOQUB: Dru`e Jankovi}u, hitno je oprosti...

DANICA: Do{ao ~ovek iz sela Qub~e, ka`e da su balisti jutros
napali selo i ubili ~oveka i `enu. Tra`e vojsku, hitno
je!
NEZIRI: Oooo, drugarice, tako mlada, a tako ratoborna. Opali
pu{ku neki zavedeni pojedinac, a vi odmah tra`ite
vojsku.
DANICA: Ja sam dru`e skojevka iz rata. Sad poma`em u hvatawu
balista.
NEZIRI: Dobro, dobro. Pravilno, ali te pojedina}ne slu}ajeve
mo`e da re{i i civilana vlast. Zato smo mi tu, da sejemo
poverewe. Pa mi, isto tako, znamo da ovde jo{ ima
ostataka srpske bur`oazije sa kojom smo mi ras}istili
jo{ tokom revoqucije. Sad imamo – AKMO.
(Nagalsi svaku re~)
Autonomnu kosovsko – metohijsku oblast. Drug Tito nam
dao, li}no. [iptarski narod je jo{ u revoquciji
izborio svoju ravnopravnost. Bira}e i bi}e Danila
biran, ako treba i na najodgovornija mesta.
JANKOVI]: (Stupi napred i naredi)
Kosovska brigada sutra rano napu{ta Kosovo, po nare-
|ewu odozgo!

SCENA OSMA

Ispred ku}e Aleksa o{tri i klepa kosu.

Prilaze Danica i Slavoqub, koji nosi praznu vre}u od ramena, gotovo, do
zemqe. Prate ih ]amil i Jusuf, Abdulina bra}a, nose}i duge gvozdene
{ipke za pretresawe sena i slame, tra`e}i tako skriveno `ito. Crvene
trake na wihovim rukavima daju im va`nost nekakvih zvani~nih,
dr`avnih organa. Aleksa ih, kradu}i samo o~ima, kratko odmeri.
ALEKSA: Oooo...
DANICA: Eeee..., zdravo. Sa dobrovoqnim otkupom `ita po~e}emo
od na{e ku}e. Li~ni primer!
ALEKSA: Da se da, nego kako!
186 Rajko \ur|evi}

DANICA: E, na{a ku}a treba da izmiri vi{e, no ostale.

ALEKSA: Samo si zaboravila da ka`e{, }erko, da mi `ita nemamo.
Celo selo zna da nam balisti zapali{e `ito jo{ u
krstinama, {to je “leba – Pa u meni je!”
DANICA: Nisam zaboravila, rakala sam.
ALEKSA: Pa {ta onda pretresate?
DANICA: Tako je po zakonu. Mora da se pretrese i kad se ne na|e,
ima{ rok da se sna|e{ i izmiri{ narez. Napred drugovi,
izvr{avajte! ]amil i Jusuf okolo po~e{e da bu{e
{ipkama, tra`e}i sakriveno `ito.
ALEKSA: A za{to to ne izvr{avate po {iptarskim ku}ama? Ako je
to zakon, za{to za wih, otkupa nema!
DANICA: Za wih dobrovoqni otkup ne va`i. Oni se bore na
politi~kom zadatku. Skidaju zar i fereyu svojim druga-
ricama, {to je ostalo iz stare dr`ave. To je napredak.
ALEKSA: Nije im dr`ava, vaqda, `enama stavqala fereye. Na-
predak, nema {ta! U na{e `ito zataknete barjak, pa
terate za Albaniju, a narod ovde jede muvar! Umire
iznuren i gladan!
DANICA: Otac si mi i nikada ti re~ nisam povratila, ali smem da
ti ka`em – pun si mr`we!
ALEKSA: Sme{ da ka`e{, sme{, ti si sada vlast, a i ovi pored
tebe su vlast, pokaza na ]amila i Jiusufa. A i ti
Slavoqube, kako samo tako brzo zaboravi deda i oca?
Jo{ se u grobu nisu ni o’ladili?! Umete samo da ginete, a
posle...
SLAVOQUB: ^i~a Aleksa, moramo biti svesni. Revolucija ne trpi
kolebawa. Zadatak je zadatak!
DANICA: Stidim se zbog tebe!
ALEKSA: A i treba da se stidimo, treba. Balisti protera{e
stotine hiqada Srba iz Kosova i Metohije, a vi zabra-
niste Srbima da se vrate. Drugima, {to su nekako i
opstali, imawa proglasiste za dru{tvene pa{wake, pa
iseliste tako ~itava sela. Tre}i, sami prodaju
[iptarima zemqu za `ito da izmire tu pqa~ku {to je
zovete dobrovoqni otkup. Hektar zemqe – yak `ita!
DANICA: To je neprijateqsaka propaganda!
Kosovska hronika 187

ALEKSA: A ti si neprijateqska slu{kiwa,

(Grmnu gnevno i baci i kosu i kosi{te)
DANICA: Drugovi! Drugovi odri~em se javno svoga oca! Jevrosima,
koja je sve vreme zaplitala pocepane ~arape, samo
razveza maramu, prekrsti se i tiho zaplaka.

SCENA DEVETA

Nekako sve~ano, zvani~no i radosno Slavoqub i Danica ulaze u kan-

celariju kod [aqokua, predsednika mesnog odbora. Zastado{e kod vra-
ta, doteruju}i jedno drugom uniforme. Na drugom kraju kancelarije oko
[aqokuovog stola, pu{e}i, sedeli su Abdula i wegova bra}a. Kako
ugleda Danicu, [aqoku sa glave skinu {iptarsko ke~e, i iz stola izvadi
i natu~e ka~ket sa izvezenom petokrakom i zauze slu`beni stav.
Radosno pri|e Slavoqubu i Danici.

[AQOKU: Oooo, koga to vidim, drugarica Danica i drug Slavoqub.

Eeee, ba{ ste me obradovaqi.
(Pozdravi ih prvo sa pesnicom na slepo~nici, zatim im
qubazno i predusretqiv pru`i obe ruke)
DANICA: Dru`e. [aqoku, mi smo do{li, drug Slavoqub i ja,
odlu~ili smo da se registrujemo.
[AQOKU: Eeee.
DANICA: Pa da mesni odbor vidi i da posvedo~i.
[AQOKU: Eeee, vidi, vidi, qepo, qepo. A imamo jo{ jedno ven~awe.
SLAVOQUB: Je li, a wazzu ko to?
[AQOKU: Abdula i Arifa. Drugarica Arifa je prva na na{em
Kosovu skinula fere|u. Napredak!
DANICA: Napredak.
SLAVOQUB: Napredak, nema {ta.
188 Rajko \ur|evi}

[AQOKU: Napredak, na sve strane. Evo, drugovi,

(Pokaza glavom na Abdulu i wegovu bra}u)
drugovi su podneli molbe za bora}ki sta`. Zna{, bilo
bi dobro da i ti Danice posvedo}i{.
DANICA: Ja, za bora~ki sta`, kome?
[AQOKU: Abdula, drug Abdula i wegova bra}a. Drug Abdula, evo,
naveo u moqbi,
([aqoku odjuri i donese sa stola molbu, koju su o~i-
gledno bili sro~ili jo{ pre Danicinog i Slavoqubovog
dolaska),
da je iqegaqno radio za na{u revoquciju i da je preko
Arife, svoje verenice, jeq se tako ka`e po novom, da –
verenice, obave{tavao revoqucionarne snage o kretawu
neprijateqa...
DANICA: Dru`e [aqoku, mo`emo li nasamo?
Povede ga u stranu.
[AQOKU: Samo, drugarice Danice, da zna{ ovo je poqiti}ki mnogo
zna}ajno. Zna{ da su drugovi iz Oblasti zauzeli stav i
rekli...
DANICA: Slu{aj, dru`e [aqoku, Arifa i ja smo odrasle u
Samodre`i. Jeste ona do{la i rekla kojim putem da
be`imo od balista i da je to poru~io wen otac Raim.
Abdulu nije ni pomiwala. Naprotiv, Abdulu je pomenuo
[aban Buwaku kada je one no}i napao na{u ku}u. Ja
Abdulu, istina nisam videla sa [abanom, ali ga je
[aban pomenuo.
[AQOKU: Danice, Danice,
(Prekide je i posavetova dobronamerno)
Nije bratstvo i jedinstvo, ako ispadne da su se samo Srbi
boriqi u ratu. Mi ne smemo do podcenimo doprinos
Abdule i wegove bra}e i drugih drugova. Evo, evo da
}uje{ molbu. Abdula Muqoj je od samog po}etka rata
prikupqao podatke o kretwu neprijateqa i doma}ih
izdajnika i dostavqao revoqucionarnim snagama i
dugarici Danici. Zar je va`no, te dve re}i, drugarici
Danice, ako se druge revoqucionarne snage ne bune. Evo,
radio je nesebi}no, }esto `rtvuju}ii svoj `ivot.
Svedoci su Muqoj ]amiq i Muqoj Jusuf. Evo, sad za
Jusufa: prikqu... }io se narodnom pokretu i revoquciji
Kosovska hronika 189

od po}etka revoqucije zajedno sa svojom bra}om

]amilom i Abdulom. Evo, sad samo jo{ za ]amila. Sve
isto, pristupio revoquciji od po}etka, svedoci Muqoj
Jusuf i Muqoj Abdula... u prisustvu drugarice Danice...
sve u prisustvu drugarice Danice. Tako, tako samo da se
ovde potpi{ete.
(]amil, Jusuf i Abdula potpisuju)
E, {to ste me obradovaqi. Ne, mnogo ste me obradovaqi.
Ovo je Danica. Danica, Kosovka! I Slavoqub – borac!

SCENA DESETA

Ispred [aqokua stoje Danica i Slavoqub. [aqoku otvori kwigu

ven~anih i oni se pojedina~no upisa{e kao ven~ani bez ikakvih for-
malnosti. Kao svedoci na ven~awu, otiscima pal~eva, overi{e, ]amil i
Jusuf. Svi kratko ~estita{e Danici i Slavoqubu.
[AQOKU: A sad, Abdula i Arifa. Svi revoqucionari da se revo-
qucionarno registruju istog dana. Napredak, jeq tako,
(Okrete se [aqoku ]amilu i Jusufu. Obojica klimnu{e
glavom i u znak pozdrava revolucionarnih ven~awa
stavi{e po desnu ruku na grudi)
Abduqa! Ej, Abduqa!
Abdula stupi napred sa Arifom. Mlada {iptarka je bila sva u svili.
Kao ven~i}, na glavi, preko podvezane svilene marame, visila je niska
dukata. Abdula je, umesto suknene dolame, koju je stalno nosio, na sebi
imao kratak ko`ni kaput, kakav su nosili visoki oblasni rukovodioci
i revolucionarni organi, uop{te. Danica se iznenadi sve~anim izgledom
Arife i obradova se. Pri|e da joj iskreno ~estita, zagledaju}i joj u lice,
koje jo{ od detiwstva nije videla bez fereye i koje je svetlelo belinom,
nikada ne dotaknutu suncem. U toj belini lica kao da se ogledala i
srame`qivost i neka posebna nelagodnost.
DANICA: [to si tu`na? Jel’ to pla~e{?
Arifa samo zatrese glavom. Danica na velikom lancu ugleda zlatni
medaqon na Arifinim grudima. Zaprepa{}eno ga dohvati rukom. Drhta-
vim prstima razdvoji wegove poklopce i gotovo kriknu.
DANICA: Medaqon?! Jovankin... Jovankina slika... Qubo... Qubo,
pritr~a Slavoqubu.
190 Rajko \ur|evi}

Bez ijedne re~i svi su stajali kao ukopani.

SCENA JEDANAESTA

Ogrnut ko`nim mantilom, zablenut u dim svoje cigarete u polutami

kancelarije sedi predsednik Oblasti, Neziri. ^uje prvo lak{e, a zatim
sna`nije kucawe na vratima.

NEZIRI: Do|i sutra, odbrusi mrzovoqno. Ne obaziru}i se na to

ispred wega banu Danica.
DANICA: Dru`e Neziri...
NEZIRI: Je li zakazano za danas?
DANICA: Nije, ali je hitno.
NEZIRI: Do|i onda prekosutra.
DANICA: Dru`e Neziri, dolazim slu`beno iz Samodra`e, hitno
je.
NEZIRI: (Prave}i se da je tek tada prepoznao Danicu, on ustade
od stola i krete joj u susret)
Oooo, koga to vidim. Danica skojevka, Danica Kosovka,
a? Mi smo se posledwi put videqi u Samodre`i, je qi
tako?
DANICA: Da, kada smo birali mesni odbor.
NEZIRI: Sedi, sedi drugarice Danice. Evo, vidi{ kako je ovde.
Sastanci pa konferencije, dawu i no}u. Vi bar tamo
imate ~ist vazduh.
DANICA: Zagadilo se mnogo toga u Samodre`i, dru`e Neziri.
Zato sam i potegla ovamo.
NEZIRI: Jeq tako? A ko to tamo zaga|uje.
DANICA: Kako da ti ka`em, nismo uradili ba{ sve do kraja.
NEZIRI: Dobro je da si samokriti}na, drugarice. A za{to niste?
Kosovska hronika 191

DANICA: (Zakora~i prema Neziriju, re{ena da vrati razgovor na

ono za{to je i do{la, iz vojni~ke bluze izvadi
fotografiju i energi~o je predade Neziriju)
To je moja drugarica Jovanka, iz Slakovca. Zaklali su je
balisti i wu i wenog brata i oca.
NEZIRI: (Vrati mirno fotografiju)
Tako, tako. A {ta }e{, rat je odneo mnoge `rtve.
(Neziri ravnodu{no ra{iri ruke)
DANICA: Da, tako je, samo, taj medaqon, vidi se ovde na slici,
(Ispred o~iju mu pokaza detaq na fotografiji)
taj medaqon je Abdula Muqoj sada poklonio svojoj
nevesti Arifi. Slu~ajn sam ga prepozanla na ven~awu.
NEZIRI: Abdula? Ne mogu imena da se setim. Samo pazi, Muqoj je
}estita famiqija. Sada se se}am, pa i ti si posvedo}ila
da su radiqi za na{u revoquciju.
DANICA: Ja sam rekla predsedniku mesnog odbora, drugu [aqoku,
da ja o tome ni{ta ne znam... a on mi je objasnio da je to
stav u Obalsti i...
NEZIRI: Dobro, dobro. Samo ne mo`e to tako, te jeste, te nije.
Takav stav drugarice Danice seje nepoverewe u kadrove,
kvari me|unacionalne odnose. Uop{te ne znam otkuda
takav stav kod tebe. Ajda da razgovaramo kao drugovi, kao
komunista sa komunistom... da nije to uticaj tvojeg oca.
Sa}am se, obave{ten sam da je on imao nepravilan, da ne
ka`em, neprijateqski stav po pitawu sprovo|ewa
dobrovoqnog otkupa vi{kova `ita?
DANICA: Kakav otkup, kakav stav, kakav vi{ak? Otac je bio qut.
Zapalili su nam `ito na wivi, ni par~e hleba nije im’o
u ku}i, a ja sam mu razrezala obavezu vi{e nego ostalima.
NEZIRI: Tako, tako, ali i taj slu}aj }e se ispitati...
DANICA: Slu{aj, dru`e Neziri, moj otac i moja porodica su se
~asno borili u ratu. Nisam ja ovde do{la kod tebe, ni
zbog oca ni zbog otkupa, nego zato {to sam prepoznala
medaqon zaklane porodice. Otkuda medaqon kod Abdule,
to te pitam?
192 Rajko \ur|evi}

NEZIRI: Dobro, dobro. Ispita}emo mi to. Proveri}emo sve. Ja

samo ka`em da takav stav, drugarice Danice, {kodi
na{em daqem razvoju revoqucije, a to je opasno... to je
mnogo opasno, drugarice Danice!

SCENA DVANAESTA

U ku}i Slavoqub je nasa|ivao postoqe na niskoj sofri. Danica u|e

nose}i, malo bra{na u na}fama. Slavoqub okrenu i postavi sofru,
zadovoqno tresnu {akom o wu.
SLAVOQUB: [ta ka`e{, {ta ka`e{ Dano? Ku}imo se polako, a?
DANICA: E, ba{ je lepa,
(Se i male na}ve postavi na trono`ac pored vatre)
Spoqa se za~u da ih neko doziva: Doma}ineee, eeej, doma}ineee. U ku}u
stupi [aqoku pra}en Abdulom.
[AQOKU: Qubooo.
SLAVOQUB: ’Ajde, drugovi, ’ajde!
[AQOKU: Smrt fa{izmu!
(Stavi pesnicu na slepo~nicu)
Zdravo, dru`e Qubo.
SLAVOQUB: Zdravo, zdravo, izvolite sedite. Vi ste prvi za ovom
sofrom, pa da nazdravimo.
([aqoku i Abdula poseda{e na trono{ce oko sofre)
Ajde, Danice, po~asti qude.
[AQOKU: ^asti nas Danica qepo po Oblasti i srezu!
SLAVOQUB: Za{to?
[AQOKU: Nismo joj po voqi, pa nas opawkava kod drugova. Eeee,
Qubo, moram da ti ka`em da smo na sastanku mesnog
odbora istupawe drugarice Danice ocewiqi, kako da ti
ka`em, kao uskogrudo i revan{isti}ko.
ABDULA: Dru`e Qubo, jeste jo{ dok je vojska bila ovde, stalno je
nagovarala komandanta na osvetu, kao da je hteqa da ka`e
da smo svi mi ovde bidqi baqisti.
Kosovska hronika 193

[AQOKU: Jeste, kao da smo svi mi baqisti. Nije qepo, dru`e

Qubo. Evo i sam zna{ ustezala se da Abduqi posvedo}i
zasluge za revoquciju, jeste.
DANICA: (Obrisa ruke od bra{na i krenu qutito prema wima)
Ko je zaklao Jovanku, wenog brata i oca, to ja tebe pitam
[aqoku? O kakvoj revoluciji tu tru}a{?
[AQOKU: Tvoje dr`awe Danice, to je nepoverewe prema novoj
vlasti! Dobro, de sad, u ostaqom, mi smo ovde slu`beno.
Zna{, vi jo{ niste izmirili obaveze za davawe...
SLAVOQUB: Kakve obaveze!
[AQOKU: Masti, vune, mesa.... sve redom.
DANICA: Mar{ napoqe iz ove ku}e!
[AQOKU: Moqim?
DANICA: Mar{ napoqe, kad ka`em!
SLAVOQUB: Danice!
[AQOKU: Neka, neka...
[aqoku i Abdula krenu{e prema vratima.
SLAVOQUB: Ama, stanite, drugovi!
[AQOKU: Neka, drugi put }emo ni drug}ije. Poqako, poqako, vre|a
revoquciju, vre|a organe i vlast!
SLAVOQUB: Drugovi, stanite. Stanite, sve }e da se istra`i i
razjasni.
[AQOKU: Poqako, samo poqako. Sve se razjasilo.
Abdula i [aqoku nestado{e kroz vrata.
DANICA: ’O}e da me zablesave, pa jo{ i prete. Osilio se [aqoku.
(Gnev je iskaqivala me{awem testa u na}vama)
SLAVOQUB: Opet ti.
DANICA: Vlast! Nismo se borili za takvu vlast!
SLAVOQUB: Prekini, ~uje{ li! Niko da ti doka`e, a ti stalno tera{
svoje. Jovanka, pa Jovanka! Pa zar malo mladih zatrpa
zemqa. Mo`e{ li ti da ih o`ivi{?!
DANICA: Ama, vidi{ li ti ~ove~e i{ta ili tako, tetura{ k’o
slepac po {umi?!
194 Rajko \ur|evi}

Nastade mukla i duga ti{ina. Danica se polako ispravi. Rukom dota~e

le|a, pa zatim stomak ispod grudi i neka neobi~na radost ozari joj lice.
DANICA: Idem, idem da popijem vode. Osmotri Slavoquba. Idem
da popijem dve ~a{e vode. Opet osmotri zabrinutog
Slavoquba za sofrom. Ka`em... mislim, da popijem dve
~a{e za nas dvoje, re~e sa naro~itim osmehom.
SLAVOQUB: (Naglo se prenu i sko~i gledaju}i u Danicu, koja se
zagonetno sme{ila)
Dve ~a{e za vas dvoje.
(Pritr~a Danici, zagrli{e se i zajedno poseda{e na
pod)
Jaoj, hahaha, znam!
DANICA: Ni{ta ti ne zna{.
(Smejala se i udarala ga pesnicama u grudi)
SLAVOQUB: Javi}emo Jevrosimi i Aleksi... sad }e ~i~a da popusti
pred unukom...
Spoqa za~u{e galamu i povike: Danice, Slavoqube! U sobu upade Danicin
brat Rade.
RADE: Qubo, Danice, izgore vam `ito. Zapalili vam `ito.
Prolazim teraju}i stoku i vidim zgari{te od va{eg
`ita. Izgorelo sve, k’o nama lane.
DANICA: Qubo, Qubo...
SLAVOQUB: Znam! Sino} su ga zapalili i jo{ pucali na mene!
DANICA: I ti to krije{ od mene!
SLAVOQUB: Da te ne prepadam, {ta }e mi to!
DANICA: Koga skriva{ to Qubo?!
SLAVOQUB: Nikoga! O}u bar da mi jedan dan pro|e u miru!
Kao bez du{e u ku}u utr~a Drago Stojkovi}.
DRAGO: Qudi, Qubo, Danice, Rade, {ta se ovo ovde de{ava? Gde
se mi to nalazimo i ~ija je ovo zemqa i dr`ava?!
SLAVOQUB: [ta ti je ~i~a?
DRAGO: Kako {ta mi je! Eno, [aqoku doseqava Abdulu u Samo-
dre`u. Tobo`e doseqava ga mesni odbor, a ustvari,
doseqava ga [aqoku.
SLAVOQUB: [ta me briga ko se gde doseqava. Abdula se o`enio
odavde. O}e u novi rod kod Raima.
Kosovska hronika 195

DRAGO: Qubo, zna{ li ti, Qubo, uop{te, {ta govori{? Kakav

Raim, kakav rod. Mesni odbor dao Abduli ku}u i imawe
pokojnog Milana Petrovo}a, a sin mu Strahiwa `iv i
zdrav.
SLAVOQUB: Kako to mogu na tu|e da doseqavaju Abdulu?
DRAGO: Pa, gde ti `ivi{, ~ove~e? Pokojnog Milana Petrovi}a
su proglasili za izdajnika, konfiskovali mu ku}u i
imawe i dali to Abduli kao zasli`nom komunisti, eto
tako! Otkud sad Milan izdajnik, kad svi znamo da nije.
Sin mu je Strahiwa, bogati, u vojnoj {koli za pilote.
[to }uti{ Qubo?!
SLAVOQUB: To ne mo`e biti. Mesni odbor to ne bi uradio.
DRAGO: Mesni odbor, koji mesni odbor?! Eno Abdula istovara
svoje stvari u dvori{tu Petrovi}a. Abdula istovara,
[aqoku nadgleda, a ti ne veruje{. Eto tako!
Drago se na vratima sudari sa Raimom, koji mirno stade ispred Sla-
voquba.
SLAVOQUB: Jesi li i ti do{ao da osmehnu rekvirira{?!
RAIM: Krv ti je zapaqen sinko, pa se ne qutim. ^uo sam za tvoje
`ito. Imam ~etiri krstine, pa dve tebi, dve meni.
SLAVOQUB: (Odmeri Raima)
Fala ti.
(Pri|e vojni~kom sanduku, otvori ga i izvu~e svoj pi-
{toq iz rata)

SCENA TRINAESTA

Dodaju}i, jedan drugom, stvari, Abdula, Jusuf i ]amil useqavali su se u

ku}u Milan Petrovi}a. [aqoku je tu stajao kao predstavnik vlasti i
nadgledao. Me|u wih upade Slavoqub.
[AQOKU: Oooo, gde si ti Qubo, da nam malo pomogne{, a?
SLAVOQUB: U tome {to vi radite, samo |avo mo`e da vam pomogne!
Reci ti meni, [aqoku, {ta }e Abdula ovde? Koga to
dovodi da otima tu|u ku}u?!
196 Rajko \ur|evi}

[AQOKU: Zakon! Neprijateqima revoqucije se konfiskuje sve. A,

zaslu`ni revoqucionari imaju pravo... dok se taj bur`uj
bogatio, Abduq je radio za revoquciju...
SLAVOQUB: Ne vre|aj mrtvog i ~estitog ~oveka. Milan Petrovi} je
`rtva. Ubili su ga balisti. Stigo{e ga u be`aniji gore
kod Ka~ikola i ubi{e ga volujskom `ilom. Zatuko{e ga.
Jel’ on balistima ostavio testament, a?!
ABDULA: Nemoj tako Qubo!
SLAVOQUB: Ti Abdula, ti si gologlav. Ovo garavo ke~e je tvoje.
(Slavoqub iz yepa izvadi garavi {iptarski }ulaf)
Nagaravqeno ti je kad si mi sino} zapalio `ito i pucao
na mene. I ke~e ti je crno i du{a ti je crna i ruke su ti
krvave.
[AQOKU: Pazi {ta pri}a{ Qubo, to su ozbiqne...
SLAVOQUB: (Ne obaziru}i se na [aqokua, pri|e Abduli)
Ti Abdula tera{ svoje, tera{. Kad nas niste sve poubi-
jali u ratu, vi ho}ete sada u miru. Kad opkolismo [abana
ti uma~e u dimijama.
ABDULA: Nemoj da se {aqi{, dru`e Qubo!
SLAVOQUB: Ma, previ{e je naroda preklano da bi se ja sa vama vi{e
{alio. Jo{ od [abanovog bunkera gledam te kako
hramqe{ i ko~i{ nogu. Sad mi je jasno. Ja sam te ranio.
U levu sam te ranio.
(Iz pojasa izvu~e i uperi pi{toq u Abdulu)
Skidaj ga}e da svi vide!
ABDULA: Stidim se, nemoj...
SLAVOQUB: Skidaj ga}e kad ka`em! Stidi{ se? A pred Jovankom se
nisi stideo. Nek svi vide kako si mu{ko. Ma, skidaj,
pe’po ti jebem! Spala je tvoja fereya. Za svako vreme
ima{ fereyu! ^u}e srez, ~u}e Pri{tina, Beograd ima da
~uje za ovog tvog komunistu, [aqoku. Sudi}e ti se
Abdula.
Pritr~a Rade i Abduli str`e pantalone do kolena.
SLAVOQUB: Medaqon mo`e{ da sakrije{. Nema svedoka za tvoj
zlo~in, ali beleg od rane ne mo`e{. Ti i tvoje meso
Abdula bi}ete mi svedoci. Gubite se iz ove ~estite ku}e!
[AQOKU: Nemoj tako... mrmqao je ne{to na {iptarskom.
Kosovska hronika 197

ABDULA: Potaepi besa...

(Pretio je be`e}i sa Jusufom i ]amilom)
SLAVOQUB: Gubite se! Mar{ odavde! A ti [aqoku, gde si ti bio za
vreme rata? Iz kojeg bunkera te istera oslobo|ewe? Sad
si odjedared i revolucionar i komunista i borac.
[AQOKU: Drug Neziri }e za mene da posvedo}i! Ja sam se borio u
Narodnoj repubqici Aqbaniji!
SLAVOQUB: Gde se bori{, vidimo, a gde si se borio, otkri}e se.
DANICA: Qubo ve}i si od Jastrebca.
SLAVOQUB: Ma ne brini se ti Danice.

SCENA ^ETRNAESTA

Slavoquba iz zasede napadaju Nezirijev pratilac, Jusuf i ]amil.

Onesve{}uju ga udarcima pendreka po glavi, stavqaju mu lisice i uvla~e
u Nezirijevu kancelariju. Grubo ga posadi{e na stolicu. Iz polutame
pozadiprilazi mu Neziri. Slavoqub jo{ o{amu}en poku{ava da se
podigne.
NEZIRI: (Cimnu ga obema rukama za jaku vojni~ke bluze i posadi
na stolicu. Mirno mu poravna jaknu i obi|e oko wega)
Ajde sedi, nemoj da se ne}ka{, nije ti ovo Samodre`a da
radi{ {ta ’o}e{.
SLAVOQUB: (Zamu}enim pogledom prepozna Nezirija i on `ivnu)
Dru`e Neziri {ta je ovo? Neka gre{ka?
NEZIRI: U’ap{en si i ne pravi se qud.
SLAVOQUB: U’ap{en? [to u’ap{en?
NEZIRI: Dakqe ti si taj koji oru`jem napada organe narodne
vlasti. Brani{ doma}e izdajnike?! Dobro, dobro. Ime i
prezime?
SLAVOQUB: Dru`e Neziri, pa ti me zna{.
NEZIRI: Ne poznajem ja nikoga, ko ru{i tekovine na{e revo-
qucije.
SLAVOQUB: ^ekaj, pa ne mo`e to tako. Dobro se zna gde sam se borio
i za koga sam se borio.
198 Rajko \ur|evi}

U prostoriju upada Danica. Nezirijev pomo}nik se ispre~i ispred we i

ona u polumraku i ne shvata da je Slavoqub u kancelariji Nezirija. Do
Slavoquba dopire wen glas i on poku{a da ustane, ali ga Jusuf, ]amil i
Neziri prikova{e za stolicu.

NEZIRI: Ho}e{ da ti se pridru`i i ona, a?

Slavoqub se smiri.

DANICA: Pusti me da u|em. Meni su u’apsili ~oveka. Idem po

Pri{tini od vrata do vrata od komiteta do milicije, od
jednog do drugog va`nog druga i niko ne zna ni{ta, svi
zuzeti, niko nema vremena, a moj Slavoqub truli u apsi
na pravdi Boga...
Pomo}nik Nezirija je izgura kroz vrata. Slavoqub je ~uje kako vi~e na
nekim slede}im vratima.

DANICA: ^ija je ovo kancelarija? Meni su u’apsili ~oveka... kako

nema vremena... [to }uti{? [ta ako si Srbin? Boji{ se
da ti pravda ne izmakne tu fotequ... Nemam ja kome da se
ovde `alim. K’o da su se oni iz bunkera svi preselili
ovamo. I}i }u ja daqe...
Glas joj se izgubi niz stepeni{te zgrade.

NEZIRI: Ako ne}e{ da ti se i tvoja trudna Kosovka na|e ovde,

drugu pesmu ti meni da otpeva{.
(Pred Slavoquba stavi prazan papir i olovku. Od{eta
lagano iza wega)
Pi{i! Pi{i ko je ispqamirao provokaciju, diverzije,
paqevine, ubistva i sve to pripi{e organima narodne
vqasti.
SLAVOQUB: [ta je ovo qudi, pa gde sam ja to?
NEZIRI: Ne zna{ gde si, je qi? [ta ti misli{ da smo mi ludi i da
ne znamo da iza tebe stoji stari neprijateq revoqucije,
a?
SLAVOQUB: Slu{aj dru`e Neziri...
NEZIRI: Ovde ti slu{a{, je qi jasno? Takve k’o ti mi smo u ratu
streqali odmah. Pru~am ti posledwu priqiku. Olak{aj
sebi sve i priznaj.
SLAVOQUB: ^ove~e bo`iji, pa ja nemam {ta da priznam.
Kosovska hronika 199

NEZIRI: Mi imamo sve dokaze o tvojoj neprijateqskoj deqatnosti

i pre ovog napada na organe narodne vqasti. Pi{i... kad
si stupio u redove neprijateqa? Kakav polo`aj i ~in
zuzima{? Ko sve pripada va{oj tajnoj, neprijateqskoj
organizaciji? Kakav je metod va{eg rada? Ko vam je
vo|a? Gde se sastajete? Sve! Mi imamo vremena da
}ekamo.

SCENA PETNAESTA

Danica u poodmakloj trudno}i i te{kom mukon cepa drva pored og-

wi{ta. Pred wu stupi ~ovek u lepo krojenom gra|anskom odelu sa
lova~kim, kico{ki nakrivqenim, {e{irom na glavi i rukavicama od
jelenske ko`e na rukama. Stranac joj se u~ini nekako poznatim.
STRANAC: Drugarica Danica Mihajlovi} udata Milin~i}? Ta~nije
i kra}e: Danica Kosovka!
(Sme{io se Danici)
DANICA: Uspravi se stewu}i. Jeste, ja sam!
STRANAC: Zna~i dobro sam zapamtio i potrefio ku}u?
DANICA: Razmi{qala je odakle ga poznaje. Jesi.
STRANAC: Upamtio sam ja vas, a i drugovi su mi pri~ali o vama.
DANICA: (Javi{e joj se bolovi i ona se malo povi)
Je li, a koji to?
STRANAC: Oni, kojima ste ovih dana pisali.
(Boqe natu~e rukavicu i iz unutra{weg yepa izvadi
pismo)
Ili ovo, mo`da, nije va{e?
DANICA: Jeste, pisala sam drugu @ivku. Morala sam. Jo{ na kraju
rata ~ula sam da je on postao... general. Je li mi {to
poru~io za Slavoquba i za sve ovo?
STRANAC: Je li ba{ sve ovako, kako pi{e?
DANICA: Tako i mnogo gore. Znam da je drug @ivko to s’vatio.
200 Rajko \ur|evi}

STRANAC: Da li ste ovoh godina vi bili u vezi sa... mislim

politi~koj? Jeste li se dopisivali?
DANICA: Nikad, ali sad sam morala.
STRANAC: A je li on u toku rata jo{, da li se se}ate, iznosio neke
stavove o na{oj borbi, partiji i... uop{te o na{oj
revoluciji? Da li je pomiwao... mislim onako najvi{e
na{e rukovodioce? Je li pomiwao Ruse?
DANICA: Kakve Ruse?
STRANAC: Ruse iz Sovjetskog Saveza.
DANICA: Ma {ta me ti to pita{? Je li me tako drug @ivko
pozdravio da me tu ispituje{ budi ti Bog s nama? Ma je
li on dobro?
STRANAC: U na~elu – ne, pojedina~no, ne znam... to nije moja stvar.
Vi se, dakle, niste dopisivali, niste sastajali, nije vam
se poveravao?
DANICA: Ni{ta te ja ne razumem. O}e li...
(Spopado{e je poro|ajni bolovi, uhvati se za le|a, pa za
stomak i spusti se na vojni~ki sanduk)
Zovi majku. Tre}a ku}a odavde, Jevrosima Aleksina...
Aaaa.
Stranac se ustumara, ali su Aleksa i Jevrosima ve} dotr~ali. Dr`e}i
smotano pripremqeno platno ispod ruke, Jevrosima podi`e Danicu i
povede je u drugu prostoriju.

JEVROSIMA: Evo me, evo me golubice moja. ’Ajde polako, samo polako,
bi}e dobro.
(Preko ramena dobaci Aleksi)
Gledaj vatru Aleksa.
Aleksa podsta~e vatru i dodade jo{ drva. Okrete se strancu, odmeri ga
i u~ini mu se poznat. Izvati kutiju sa duvanom i zamota cigartetu.

ALEKSA: Duvani{ li prijatequ?

(Ponudi mu kutiju sa duvanom)
STRANAC: Da, ali ja to,
(Zamota rukama)
ne umem.
ALEKSA: ’Ajde ja }u ti zaviti. E, evo ti.
Kosovska hronika 201

STRANAC: (Pripali cigaretu, povu~e dim i zaka{qa se do suza)

Au, al’ je gorko.
(Ispqunu trun duvana)
ALEKSA: E, ovde nam je sve tako. Gorak nam duvan. Gorak nam ’leb.
Goraka nam voda. Gorak nam `ivot.
STRANAC: Pa dobro, ~ovek sve izdr`i stari, je li tako?
ALEKSA: Ovo vi{e ni najtvr|a du{a ne mo`e da podnese i izdr`i.
STRANAC: A {to ti to toliko smeta dana{wica, a stari?
ALEKSA: A {ta mi smeta? Zlo i naopako da ti to nabrajam,
prijatequ. Evo, ra|a se. Neka se rodi samo `ivo i zdravo
i ne daj mu Bo`e da se seli i da ratuje. Ali ne daj mu
Bo`e ni ovakav mir.
STRANAC: Vala stari,
(Natu~e boqe rukavicu)
ako ti u tvojim godinama ne vidi{ {ta je sve novo donela
dana{wica?!
ALEKSA: Vidim ja sinko. Sve vidim. Od toga {to vidim gore mi je
samo ono {to ose}am.
STRANAC: (Primeti da Aleksa oslu{kuje {ta se u ku}i soga|a sa
Danicom)
Dobro je da ste do{li odmah.
ALEKSA: Pa, video sam ja tebe jo{ kad si nai{’o, ali dok smo se
spremili, ne mo`e{ pred stranog ~oveka onako u ~emu si
se zatek’o.
(Aleksa potsti~e vatru)
Znamo da je sve pogledala i ~ekala druga @ivka. Ja te
ugledam i velim, eno sti`e @ivko.
STRANAC: Aaaa, nije.
ALEKSA: A, gde je drug @ivko, {ta on radi?
STRANAC: On je odsutan na du`e. Jeste li se vi sa wim dopisivali?
ALEKSA: Ja, ne. Ku’ }u ja da se dopisujem. Nego, ti si mi nekako
mnogo poznat, kao da smo se vi|ali.
STRANAC: Da, da. Bio sam na kraju rata ovde kao kapetan.
202 Rajko \ur|evi}

ALEKSA: Kapetan Jankovi}. Silno se obradova. [ta radi{ sada,

kapetane?
STRANAC: Pa, eto...
Iz ku}e istr~a Jevrosima.
JEVROSIMA: Aleksa, Danica dobila sina. Dr`’ se deda, dobio si
unuka.
ALEKSA: (Ganuto)
Dobio Slavoqub sina. Odmah nekako da mu javimo i da ga
pitamo za ime.
JEVROSIMA: Dok mu mi pi{emo u apsi i dok se vrati odgovor to }e da
se odu`i. Neka se dete zove Danilo. Neka bude Danilo,
po dedi.
ALEKSA: To }e ga obradovati. Ne ka`e se badava, nema Milin~i}a
bez. Nego, deder, kapetane oglasi, ja nemam ~ime!
Aleksa se okretao oko sebe, ali je stranac nestao bez traga.

SCENA [ESNAESTA

U ku}i pored vatre Danica pere ve{. Oko we se igra Danilo, koji ve} ima
pet, {est godina. Slavoqub je zauzet deqawem nekog dr`aqa. ^uje se
udarawe u vrata i Slavoqub krenu da otvori.
DANICA: Ne idi giloruk, Slavoqube.
SLAVOQUB: Mo`da je neko od kom{ija. ^uli su da sam pu{ten. ’Ajde,
’ajde, napred.
Oprezan i nepoverqiv, zadenu pi{toq iza le|a. U ku}u u|e stranac,
bogato i nekako neobi~no obu~en.
SLAVOQUB: Strahiwa,ti!
STRAHIWA: Ja, Slavoqube.
DANICA: (Obrisa ruke o kecequ i potr~a u susret gostu)
Oooo, Bo`e, Strahiwa. A ja se upla{ila.
STRAHIWA: A ko je ovo, to da ne pitam. Vidi se iz daleka.
(Sa`e se i pomilova Danila po kosi)
Bogami vi Milin~i}i, mno`ite se i bujate.
Kosovska hronika 203

DANICA: Eeee, Strahiwa, Strahiwa, ti leti{ po nebesima, a mi

mravi Bo`iji, brzo `ivimo i brzo umiremo.
STRAHIWA: (Podi`e Danila u naru~ije)
A ti, kako se ti zove{?
DANILO: Danilo.
STRAHIWA: Danilo?! Ne govori se uzalud – nema Milin~i}a bez
Danila. Ako, radujem se, da poraste.
DANICA: Izvoli, sedi Strahiwa. [ta tebe nanese ve~eras ovamo.
Donosi tawir i slu`i gosta na sofri. Sigurno si
umoran i gladan od puta. Slu`i se. Sad izvini boqe
nemamo.
STRAHIWA: Eeee, pravo veli sa nas onaj Francuz. Vi, ka`e, Srbi ste
~udan narod. Prosto se ~oveku izviwavate za svoju
sirotiwu, koju mu odmah, celu ponudite.
SLAVOQUB: Ne zna on da golog i tako ne mo`e{ skinuti.
STRAHIWA: Pa, kako ste Milin~i}i?
SLAVOQUB: E, kako!
(Iza le|a izvu~e pi{toq i polo`i na sofru)
STRAHIWA: Hvala ti, Qubo, {to si mi branio ku}u i jo{ vi{e {to
si mi branio mrtvog oca.
SLAVOQUB: Za{to hvala, pa, branio sam ne{to {to je ve}e i od tvoje
i od moje ku}e. Branio sam istinu!
STRAHIWA: Dok je to do{lo do mene, ja sam odmah intervenisao. Daj,
Bogati, da se ~ovek pusti. Da sam ~uo ranije, ja bih i
ranije to... pa, sad, va`no je da se nepravda ispravi, je li.
SLAVOQUB: Dok pravda ispravi, le|a se pogrbe. Fala ti {to me
pusti{e sa robije. ^ovek se ovde brzo pogrbi.
STRAHIWA: Ne daju nam, brate, da `ivimo. Rade {ta ho}e. Stradali
smo ovih godina vi{e, nego u ratu. Podmuklije. E, sad,
nekako, u posledwe vreme ne{to se kao, malo promenilo
prema Srbima. Ne napadaju vi{e tako otvoreno.
STRAHIWA: ^ekaj Slavoqube. Vidim zamandaqena ti je kapija, za
pojasom nosi{ oru`ije, pa ne gradi se bratstvo i
jedinstvo oru`ijem. Nema slobode iza katanca.
204 Rajko \ur|evi}

SLAVOQUB: A ja tebi ka`em da svako ovde mora da brani goli `ivot.

STRAHIWA: Ih, brate, Slavoqube! Sam pomiwe{ da se posledwih
meseci ne{to promenilo. Vidi{, osetio si to i u
zatvoru. Eto, sprovedene su tri organizovane akcije
oduzimawa oru`ija po Kosovu i Metohiji. A to je bitna
stvar.
SLAVOQUB: Hmmm... hmmm... ne znam. Nekima su uzimali oru`ije,
nekima nisu. Ispri~a{e mi qudi da su nekima i po tri
puta oduzimali jedno te isto oru`ije.
STRAHIWA: Otkuda, Boga mu, ovde kod vas toliko nepoverewe. Pa, ne
mo`e se Slavoqube zbog {ake balista sumwati u ~itav
narod.
SLAVOQUB: Mo`da je i {aka, a mo`da je i jedan, ali ~ija je {teta,
toga i sramota. Qaga je na nama koji trpimo.
STRAHIWA: Sad mi je jasno za{to si toliko dolazio u sukob sa
ovda{wim vlastima.
SLAVOQUB: Slu{aj, Strahiwa, visoko leti{ i lepo pri~a{. Ne
svi|a mi se ni jedno ni drugo.
DANICA: ’Ajde, Boga ti, Slavoqube. Pusti sad to. Strahiwa,
koliko ostaje{?
STRAHIWA: Pa, ne}u dugo, Danice. Tek toliko da popravim ku}u, da
se ne jure slepi mi{evi po woj.
DANICA: Onda da se smesti{ kod nas dok to ne uradi{.
STRAHIWA: Hvala, Danice, hvala ti mnogo. Da ne zaboravim, ovo je za
tebe, Danilo.
(Iz yepa izvadi novi tranzistor, kleknu i stavi ga
Danilu u ruke)
Jel’ ti se svi|a, a?
DANICA: Ma, nemoj to....
STRAHIWA: Svi|a ti se, e, pa, eto tebi to na poklon.
DANICA: ’Ajde, Boga ti, jesi lud, pa to je skupo, pusti to.
STRAHIWA: Neka, neka. Ka`i ti meni lepo Danilo, ho}e{ li ti kad
poraste{ da bude{ pilot, ovako kao ja, pa da letimo
zajedno. A, ho}e{?
DANILO: Ho}u.
Kosovska hronika 205

STRAHIWA: Onda smo se dogovorili. Evo,

(U Danilovim rukama ukqu~i radio)
Tako.
Iz de~ijih ruku prvo za{i{ta, pa se za~u razgovetni glas spikera.... Iz
Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije i iz Saveza
komunista Jugosalvije! Centralni komitet Saveza komunista Jugosla-
vije, tako|e, preporu~uje Saveznoj skup{tini da ga razre{i du`nosti
~lana Saveznog izvr{nog ve}a...
DANICA: Koga, koga?
SLAVOQUB: ^ekaj, ~ekaj malo. Uti{a Danicu i svi napeto
oslu{nu{e radio.
RADIO: Prihvata se ostavka, koju je drug Aleksandar Rankovi}
podneo na funkciju ~lana Centralnog komiteta Saveza
komunista Jugoslavije i iz...
DANICA: Aaaa.
RADIO: ... i prihvata se predlog da podnese ostavku Saveznoj
skup{tini na funkciju podpredcednika republike, jer je
wegova odgovornost za rad dr`avnih organa takva da na
ovim funkcijama vi{e ne mo`e ostati.
DANICA: [ta je ovo, Slavoqube?
STRAHIWA: (Nervozno pro{eta po sobi)
Mnogo gre{aka je, brate, po~iweno posledwih meseci. Ja
sam odmah video da je to {to rade dr`avni organi ovde na
Kosovu preo{tro.
SLAVOQUB: E i ja mislim da je ovde bilo mnogo gre{aka.
Napoqu u~esta pucwava.
STRAHIWA: [taaa?
SLAVOQUB: Ni{ta. Ostaci posle tri organizovane i preo{tre
akcije oduzimawa oru`ija od {iptara.
STRAHIWA: Vesele se, pa neka i treba. A bili su ih brate pritisli
dr`avni organi.
SLAVOQUB: Treba da se vesele, treba, imaju razloga!
STRAHIWA: Mora}u {to pre za Beograd.
(Krenu prema vratima bez pozdrava i opra{tawa)
Napoqu osu rafalna paqba i kroz wu Slavoqub doviknu Strahiwi.
206 Rajko \ur|evi}

SLAVOQUB: I ne izlazi vi{e iz aviona Strahiwa. Nebo je sigurnije

od zemqe!
Danica pritr~a i u naru~ije zakloni Danila, koji je plakalo dok mu je
tranzistor u rukama po~iwao novu emisiju: Radio Beograd! Muzika za
igru zapadnih majistora!

SCENA SEDAMNAESTA

Prosedi Slavoqub i Danilo, koji je ve} mom~i}, odlo`i{e kose i sedo{e

na livadu za ru~kom, koji im je Danica postavqala na prostrtom
~ar{afu. Danilo opra ruke iz testeje i napi se vode.
DANILO: [ta je }a}a, umori te kosidba.
SLAVOQUB: Nikad me livada i kosa ne umaraju. Ti mene brine{,
sinko. Ovde nije sigurno za `ivot.
DANILO: Opet po~iwe{. Ja u preduze}e ne}u. [ta }e meni fab-
ri~ka crkavica kod ovakve dedovine. Sve {to u zemqu
baci{, klija i raste.
SLAVOQUB: Klija, klija, e moj Danilo. Zamqa te, sine, zavara, popije
ti snagu i na kraju te pojede. Sve ovde raste, moj Danilo,
ali propada ~ovek. Mi smo prevareni deo ~ove~anstva.
Pametan ~ovek danas be`i u grad i u pravu je.
DANILO: (Veselo sede za postavqeni ru~ak)
Ne}u da me budi fabri~ka sirena, nego ova lepota.
(Pogleda okolo i udahnu punim plu}ima)
DANICA: Lak{e mi je bilo sa wima dok sam ih jednom powavom
pokrivala, no sad. Porasli pa teraju svoje Qubo.
Prilazi im Drago Stojkovi}.
DRAGO: Zdravo i `ivo.
DANICA: Dobar dan.
SLAVOQUB: Zdravo, ~i~a.
DRAGO: Jeste li se umorili?
DANILO: Kako ko.
(Re~e veselo i podrugqivo)
Kosovska hronika 207

SLAVOQUB: Da te je to zanimalo, ~i~a, do{ao bi da pomogne{ i da

pita{ dok su padali otkosi. Mlad starom ne veruje. Kad
si sad nai{ao, ’ajde sedaj, prihvati se malo i ovog posla.
(Pokaza veselo na postavqeni ru~ak)
DRAGO: Nije mi, Qubo, ni do jela, ni do {ale. Ne znam kako da ti
ka`em. Mi smo u Samodre`i, sino} odlu~ili da nam ti
bude{ {umar.
SLAVOQUB: [ta da vam budem?
DRAGO: [umar. Vidi{ da {iptari sve uni{ti{e. Seku, dawu i
no}u, odval~e, razvla~e.
SLAVOQUB: Seku? Posekli su i moje, pa {ta! I zna~i mene ste ba{
na{li. [to me boqe ne postavite za metu na streli{tu!
DRAGO: Qubo, ne mogu oni sa tobom ba{ tako. Bio si borac u
ratu. Jedino se jo{ malo boje od tebe. [aqoku i Abdula
su fukare, kad osete tvrdo oni }e da podviju rap.
SLAVOQUB: Imate vlast, idite, pa si `aite.
DRAGO: Da se `alimo, kome da se `alimo, pocrkali da Bog da.
’Ajde {umu smo i batalili, ali ne sme, bre, Qubo,
`enska noga da kro~i u poqe.
SLAVOQUB: Neka svako ~uva svoju `enu. Ko ne mo`e da je odbrani,
neka je i nema.
DRAGO: ^ime, bre, da je ~uva. Bez onoga se na svadbu ne ide.
SLAVOQUB: Pitaj vlast, {ta pita{ mene.
(Vikao je qutito)
DRAGO: [ta i koga de pitam. [ezdeset osme za|o{e i po selima
i po gadovima, di`u ustanak. Divqaju, ko da im je novi
Hitler na vlasti. i {ta bi? Tur na vur i nikom ni{ta.
DANICA: [to se ne skupite qudi, pa idite brate u Beograd i tamo
ka`ite sve.
DRAGO: Ma, kakav Beograd. Tamo se `ali{, a oni isprate sve za
tobom. Ko posle da se vrati ovamo? Kadija te tu`i,
kadija ti sudi. A to mo`e da iza|e na politi~ki, pa je
onda jo{ gore. Jaoj, Bo`e, gde si. [to ne pocrkasmo u
onoj zimi, {to ne izgibosmo jo{ u ratu. Najboqe je da
prodamo i ku}e i imawa, pa da svi be`imo odavde. Pola
naroda je ve} pobeglo.

Kod wih dopade Petar. Bez pozdrava stajao je smra~en i poguren.

208 Rajko \ur|evi}

DRAGO: [ta je, Petre? Kao da si sve `ivo sahranio. Nisam te

video takvog, jo{ od kad si pokojnu Jovanku doneo ispred
crkve, daleko bilo.
(Prekrsti se)
PETAR: ]erkicu mi napastvovali.
DANICA: Jaoooj.
([akama pritisnu glavu)
Ko, kako...
PETAR: Sve joj odelo pokidali.
(Zaplaka)
Izgrebali je, nagrdili je. Spasao je Milan Grujin.
Skinuo sa sebe kaput da joj umota umesto ’aqine i tako je
donese do ku}e.
SLAVOQUB: Jesi li i{ao u miliciju?
PETAR: Otuda i idem.
DANICA: Iiii?
PETAR: Ni{ta. Tra`e lekarsko uverewe, pitaju jel’ ima svedoke,
ho}e da saslu{aju dete.
(Petar gorko zaplaka)
Nema uverewa, nama svedoka a dete uhvatio nem. Oduzeto.
Gleda u jednu ta~ku. Niti jede, niti spava. ]uti i liju mu
suze. Sramota me da gledam u wu... sramota me {to `ivim,
zajeca Petar.

SCENA OSAMNAESATA

Isprd kancelarije ~ekaju Slavoqub i Petar. Nailazi [aqoku u fino

krojenom odelu i sa crvenom kravatom. Pravio se da ih ne poznaje, ali
Slavoqub iskora~i ispred wega.
SLAVOQUB: Mi smi [aqoku...
[AQOKU: Ja sam za tebe na}eqnik milicije. Vaqda zna{ neki red.
Ima{ li ti neku kuqturu. Nije ti ovo obor za stoku.
SLAVOQUB: Na~elni~e, mi smo na~elni~e preko advokata podneli
prijavu jo{ pre mesec dana. Za{to se ne povede istraga
Kosovska hronika 209

{to su Reyini sinovi napastvovali u {umi Petrovu

devoj~icu. [ta je na~lini~e s tim?!
[AQOKU: ]ekaj, {ta to be{e? A znam, znam, vodiqi smo istragu.
Nema qekarsko uverewe, nema svedoka, aaa, Reyini su
}estita porodica, pa ne mo`e to tek tako. Pro{lo je to
vreme.
PETAR: Kako nema svedoka?! Svedo~io je Milan Grujin. Jedva mi
odbranio dete. Kako sad nema...
[AQOKU: Ama, {ta ja znam kako. Deca su to. Ne}emo sad pa glave da
se}emo. Moramo u qubav i slogu da budemo.
PETAR: Kakva sloga? Dete su mi napastvovali. ]erkica je jo{
oduzeta. Slavoqub i Danica znaju, evo, pitaj...
[AQOKU: [to se ti}e Danice i Slavoquba zna se da su oni imali
ispade i ranije.
SLAVOQUB: Kakve ispade?!
[AQOKU: Na naciocaqnoj osnovi, {ta ja znam kakve.
PETAR: Dobro, ko mi je onda napastvovao dete, kooo?!
[AQOKU: [ta ja znam ko? Eeee, }uvaj svoja deca.
([aqoku mahnu rukom i u|e u kancelariju)
PETAR: Pa, gde smo mi ovo Slavoqube?
SLAVOQUB: Smiri se Petre.
(Natu~e {ajka~u i krete)
Ne}e ga vi{e.

SCENA DEVETNAESTA

Na podu sa ke~i}ima na galavama, pu{e}i, sede u krug Abdula, ]amil,

Jusuf i [aqoku. Ulazi Neziri i oni poskaka{e.
NEZIRI: Mir dita.
SVI: (Otpozdravi{e)
Mir dita.
NEZIRI: (Pokaza im rukom da sednu, a on nastavi kru`e}i oko
wih)
210 Rajko \ur|evi}

Va{a trojka je najgora. Tiii

(Pokaza na ]amila)
nismo tebe postavili da na fakuqtetu predaje{ narodnu
odbranu i da tamo peva{ pesmice. [aqoku, ti si lew po
obi}aju, Abdula, tebi smo u zlo vreme glavu sa}uvali.

ABDULA: (Sko~i)
Ja se odu`ujem koliko mogu.

NEZIRI: Nikada se ti ne mo`e{ odu`iti do kraja. Dali smo vam

para koliko ho}ete da kupujete zemqu i ku}e. A vi, {ta
bi radite. Uskoro }e Srbi po}eti da kupuju od vas.

ABDULA: Pla}aju Slavoquba Milin}i}a da im ~uva {umu. Ja{e na

kowu po poqu kao ’ajduk. Takom’ Boga, nikad ne zna{ gde
}e da ispadne. Ni seno na livadi ne mo`emo da zapalimo
od wega.

NEZIRI: Babe! Babe jedne, vezanoj ovci ne mo`ete da oderete

ko`u. ]ega se pla{ite kad je goloruk.

[AQOKU: Ima oru`ije, dao mu Drago Stojkovi}. Taj matori qisac

sa}uvao je karabin iz rata.

NEZIRI: [kaveq je kurajk, ali kurjaka treba za repinu, pa od

drvo. Kad on iskezi zube, ostali }e da podviju rep. Sami
}e da pobegnu.

ABDULA: (Stavi ruku na grudi i nakloni se)

Bi}e kako ti ka`e{, mret.

NEZIRI: Zapamtite, {to vi{e dece, {to vi{e oru`ja, {to vi{e
dece. ’Ajd sad.

SCENA DVADESETA

Siluete ]amila, Jusufa i Abdule prikradaju se na pijaci Slavoqubu iza

le|a. Udari{e ga gvozdenim {ipkama u glavu i on pade.
Kosovska hronika 211

SCENA DVADESET PRVA

Sa rukama prekr{tenim na stomaku, osedela i pogrbqena, Danica pla~e

ispred stola u Nezirijevoj kancelariji.
DANICA: Meni, meni, sva{ta rade. Mu`a mi osakati{e.
NEZIRI: Je qi `iv?
DANICA: Osta `iv, ali bogaq.
NEZIRI: Ne bi trebalo da sumwa{ u istragu. Vlast radi svoj
posao. A, ti, borac, ratnik, umesto da nam pomogne{,
ovde, na terenu, ti pi{e{ drugu Strahiwi.
(Pokaza na papir na svom stolu)
DANICA: Da vlast radi svoj posao ne bi ja ovde bila. Ne bi
tra`ila pravdu. Ti si {iptar Neziri, ali treba{ da
sudi{ kao ~ovek, po du{i.
NEZIRI: Slu{aj, malo ti, {iptara vi{e nema. Sada smo svi
Albanci. To }e te svi vi da zapamtite i da upamtite.
DANICA: Budi {ta ’o}e{, ali sudi kao ~ovek, po pravdi.
NEZIRI: Beograd je nama vratio da re{avamo ovde. Samo ovde
mo`e da se re{i.
(Neziri pro{eta po kancelariji)
Istraga je utvrdila da su to u}inila maloletna deca.
Za{to decu da gonimo, kad se deci ne sudi.
DANICA: Ma, kakva deca? Kakva deca...
NEZIRI: Ipita}e se.
DANICA: Kakva deca, videli su qudi ko je to u~inio. Po vama su
svaki zlo~in izvr{ila deca, a roditeqi su dobri. Kako
do takvih dobrih roditeqa ispado{e sve deca ubice?!
NEZIRI: Ti zna{ samo da vre|a{.
DANICA: Zna{ ti Neziri, zna{ ti mnogo dobro, ko stoji iz svega
toga.
NEZIRI: Slu{aj, ovo nije }etres peta da sa vojskom jurca{
}estite qude. Sad ima zakom!
DANICA: Ima! Tvoj zakon! Nismo mi za taj zakon ginuli.
Danica izlazi, a kod Nezirija kroz sporedna vrata ulazi Abdula. Neziri
mu qutito krenu u susret.
212 Rajko \ur|evi}

NEZIRI: [kaveq je `iv!

ABDULA: Gre{ka! Slu~ajno, mret.
NEZIRI: [abana si zvao mret. Ja nisam za tebe samo vo|a obi}nih
balista, nego predsednik celog Kosova. Gubi se!

SCENA DVADESET DRUGA

Oslowen na {tap i na Danicu u papu~ama i pi`ami iz ku}e izlazi

Slavoqub. Danica ga spusti na postavqeni trono`ac i ogrnu vojni~kim
{iwelom. Glava mu je u zavoju. Oko vrata gips.

DANICA: Evo, malo da si na suncu i na vazduhu. Bi}e ti boqe. Samo

mora{ vi{e da jede{, Qubo, da oja~a{. Nema te u snazi
ko vejka.
SLAVOQUB: Gde je Danilo?
DANICA: Zna{ ti wega, poranio na orawe. Moram, veli, majko sad
da zapnem za dvojicu. Pala ku}a na wega.
SLAVOQUB: ^uvaj mi Danila. Ne daj da bude kao ja.
DANICA: Idem ~as do majke. Odmah }u ja, odmah.
SLAVOQUB: Neka Danilo ide odavde. Neka se ne obazire na nas. Ja
sam sve gledao na ku}u i na grobove. Nisam se bojao
`ivih zlikovaca, ali jesam mrtvih predaka. Neka ide,
oprosti}e nam grobovi. Ku}a je tamo gde je ~ovek.
Stewu}i vikao je za Danicom. Osloni se na {tap, popravi {iwel na
ramenu i napipa u unutra{wem yepu ne{to. Bila je to ikona. Izvu~e i
zagleda se u zaboravqenu ikonu svoje slave, Svetog Jovana, koju mu je
Aleksa prona{ao kod pokojnog oca Danila. Zagleda se u wu i ne`no pre|e
dlanom preko lika sveca.
Otpozadi, osvr}u}i se, prilazio mu je Abdula sa uperenim pi{otqem.
ABDULA: [kaveq! Gotovo je {kaveq!
Oslawaju}i se na {tap sa ikonom u ruci Slavoqub se te{ko uspravi.
Zakrete glavu i koso iz sebe ugleda Abdulu. Mirno okrenu glavu prema
ikoni i zagleda se u wu.
Kosovska hronika 213

SLAVOQUB: Slavo moja, Sveti Jovane, kajem se {to sam im oprostio

oca Danila... mislio sam da je to za sina Danila... Oca i
Sina...
Abdula ispuca ceo {ar`er Slavoqubu u le|a.
ABDULA: Dao sam ti besu [kaveq, hahaha!
SLAVOQUB: Oca i Sina...
Okretao se i vitlali su se pe{evi {iwela oko wega. Sru~i se na zemqu.
Dotr~a Drago Stojkovi}, vi~u}i: Abdula, Abdula, ubi ~oveka!
DRAGO: Kleknu i podi`e glavu mrtvom Slavoqubu
Qubo, Qubo... sine... posledwa za{tito Samodre`e!
Drago nari~u}i naglas, sma~e svoju {ajka~u i pokri o~i mrtvom Sla-
voqubu.

SCENA DVADESET TRE]A

Na zastrtom }ilimu sedi Arifa oborene glave. Abdula se po podu

dovla~i do we. Dotaknu joj rame i dojku. Arifa se ne poma~e.
ABDULA: [ta je? @aqna si. Za kim pqa}e{, za [kaveqima.
Zakla}u te!
ARIFA: Davno si ti mene zaklao. Zatvorio si me u ku}u, a ti
pali{, pqa~ka{, ubija{. No}u sve ispria{. [kripi{
zubima, zapeni{ na ustima k’o da si `ivu sodu pio.
ABDULA: A ti, idi ispri~aj {kaveqima. @aqi{ ti wih!
ARIFA: Boga se ja bojim, ne za mene, nego za decu.
ABDULA: Deca se {koquju. Ne}e da budu tako gqupa kao ti.
ARIFA: [ta ih {koluje{, da mrze i ubijaju!
ABDULA: Umukni!
(Vadi no`)
zakl’o bi te samo da nije dece.
Ulazi Raim.
RAIM: Ti si dosta naneo zla, Abdula.
214 Rajko \ur|evi}

ABDULA: Mogu da radim {ta ’o}u, da zakoqem koga ’o}u. I wu mogu

da zakoqem.
RAIM: Onda mora{ prvo mene.
ABDULA: I tebe }u da ubijem, ako nam smeta{ za na{e pqanove.
RAIM: Ne ubija{ ti ni za ~ast, ni za veru. Ti nema{ obraza.
Rekao sam ti, krv se pla}a!
ABDULA: Pu, glupi seqak! Ni{ta ti ne zna{.
RAIM: Znam jedno, wu ne diraj, jer }u te ubiti. Wen porod }e da
plati tvoj dug krvi.

SCENA DVADESET ^ETVRTA

DANICA: Ne ulazi mi kroz kapiju, Raime. Nemoj krv Milin~i}a da

gazi{. Vi ste je prosuli. Ubiste mi tu i mu`a i svekara i
svekrovog oca!
RAIM: Nudim svoju glavu da platim dug krvi.
DANICA: Tvoja glava ne treba vi{e ni tebi. Nisam ja Bog da sudim
i ka`wavam. Koga ti spasava{ i gleda{ da za{titi{
svojom glavom, Raime, moju porodicu, ili tvoju?

SCENA DVEDESET PETA

U kancelariji Nezirija stoji Abduala. Uvode Draga Stojkovi}a vezanih

ruku. Prate ga u uniformama milicije ]amil, Jusujf i [aqoku.
[AQOKU: (Otvara spiskove) Drago Stojkovi}.
(Prozva on)
DRAGO: Vaqda zna{ da sam ja.
[AQOKU: Ti, Drago, nisi smeo ubijenog da pomera{ sa mesta i tako
ometa{ istaragu. Uni{tio si sve tragove.
DRAGO: Ja sam mislio vi tra`ite ubicu, a ne tragove. A ubicu
sam video.
Kosovska hronika 215

[AQOKU: Ho}e{ da zavede{ istragu, da se oslonimo samo na tvoje

svedo}ewe, je qi?
DRAGO: Nije red da mrtav ~ovek le`i u dvori{tu. Uneli sno ga u
ku}u, ali sam Abdulu video kada ga je ubio i pobegao.
[AQOKU: Ti si video, a?
DRAGO: Kao tebe {to gledam.
[AQOKU: Mislim, precedni}e... mora da se uputi na pregled o}iju.
DRAGO: Pregledaj ti u{i, da ~uje{ {ta ja pri~am. Ja sam ubicu
Abdulu video.
ABDULA: Ti si ga ubio. Moja bra}a }e da posvedo}e.
DRAGO: Mo`ete, Abdula, da pri~ate {ta ho}ete, da mewate odela
i uniforme, ali ti si ubica, Abduala, ti!
[AQOKU: ’Ajde, ’ajde, vodite to tamo kod qekara da mu pregqeda i
o}i i glavu.
DRAGO: (Otima se od milicionera, ]amila i Jusufa kiji ga
vuku)
Ho}e{ da me na pravi{ ludim, [aqoku. Sa ubicom
sedite, a mene dr`ite u apsi.
[AQOKU: Ti vre|a{ predstavnike vqasti, a ti zna{ da se i za to
ide u zatvor, ne zna{?
DRAGO: Istina je ja~a i od tebe i od ovog ubice ovde. Ne mo`ete
u ’apsiti istinu, [aqoku. Ne}eta dugo, ne}ete dugo.

SCENA DVADESET [ESTA

Danilo i Danica prosejavaju `ito, pripremaju}i se za setvu. Sa torbom

na le|ima pred wih stupi danicin brat Rade.
DANILO: E, zdravo uja~e!
DANICA: [ta je Rade? Ajde, sedi, sad }u ja, malo da otrbimo
p{enice za seme. Kad }e{ ti sejati?
RADE: Danice, mi se selimo odavde!
DANICA: [ta pri~a{.
RADE: Moram...
216 Rajko \ur|evi}

DANICA: Rade, kuda }e{?

RADE: U Kraqevo, a daqe }u da vidim. Prodadoh i ku}u i
imawe, niza{ta.
DANILO: Dobro, uja~e zna{ li {ta radi{ i ti i ostali. Nije ovo
rat!
RADE: Da je rat, ~ovek bi se nadao da }e da pro|e.
DANICA: Ne brzaj Rade. Pisala sam u Beograd drugu @ivku.
RADE: Znam, znam, samo taj @ivko se ne pojavi ovde nikako.
DANICA: Do}i }e drug @ivko, vide}e{.
RADE: Do}i }e @ivko na Svetog @ivka. Pisala si ti i samom
Titu. Kako napi{e{, tebe po glavi. Sada ti je Danice
kom{ija Mujo Ferat, doveli ga iz Albanije. Preti da }e
i va{e imawe da otme.
DANICA: Boga mi kad i ti ode{, Feratu }e biti lak{eda otme.
DANILO: Nema ujko vajde od be`awa. Treba ovde da se borimo.
RADE: Borio ti se i otac.
DANILO: Borio se, nije be`ao.
RADE: Meni ovde nema `ivota. I ^arnojevi}i su be`ali, pa
nisu ne~asni.
DANICA: O kakvoj ~asti govori{, pqunu ti Rade na dedovinu.
Prodade meni iza le|a. Bratu, nebratu. Izdao si me!
(Rade se pogureno udaqava. Danica vi~e za wim)
Stani!
RADE: Nisam te izdao. Pobi}e mi decu. Ja moram sestro....
DANICA: Jesi. Rezil te bilo!
(Vi~e za wim)
Kakvi ^arnojevi}i?! Wih su pratili sinovi pod
oru`ijem, a vi vodite ostramo}ene k}eri. Oni su terali
krda stoke ispred sebe, a mi nosimo ga}e na {tapu. Wih
je ~ekala vojvo|anska ravnica, a {ta nas ~eka?! Nismo mi
^arnojevi}i! Mi smo nagr|eni!
Danica te{ko zaplaka, Danilo je zagrli i spusti da sedne na vre}u `ita.
Preko dvori{ta sa ke~etom na glavi, prolazi Mujo Ferat, doseqenik iz
Albanije. Danica rukavom obrisa suze.
Kosovska hronika 217

DANICA: [ta je Ferate, {to mi ide{ preko dvori{ta? Put pod

noge pa idi tamo!
FERAT: Ti, veqi{, moja zemqa, ti veqi{ moja ku}a. Ne razumem
tvoja ku}a.
DANILO: Ti razume{ samo da krade{ i da otima{ tu|a imawa.
FERAT: Ti govori{ kao tvoj otac.
(Re~e i ode prema kapiji)
DANICA: Eh, svi }e pobe}i. Osta}emo sami.
DANILO: Mi ne}emo. Ne mo`emo ostaviti ovu zemqu. Iz we smo
iznikli. Mi smo ta zemqa, majko!

SCENA DVADESET SEDMA

Danica i Danilo sa~eka{e [aqokua ispred wegove kancelarije.

[AQOKU: [ta je, jesi opet do{la da izaziva{, a!
DANICA: Nisam do{la ja da se `alim tebi, nego dr`avi.
[AQOKU: Jeq ti ovde tra`i{ dr`avu. Nije tvoja dr`ava ispred
mojih vrata, pa }eka tebe.
DANICA: Mi samo ispred vrata i ne mo`emo, unutra, nikako.
^ekam ja dr`avu, a ne ona mene.
[AQOKU: @aqila si se ti tamo u Beogardu, pa tamo }ekaj svoju
dr`avu.
DANICA: Jesam, `alila sam se i Bogu i qudima. Neka pravda mora
da postoji. Da bi sakrili zlo~in nad mojim ~ovekom,
dr`ali ste kom{iju Draga dok nije poludeo. Iseli{e mu
se bra}a i odvedo{e ga ludog. A vi doseliste Ferata.
Kako to da iz Albanije nikada ni jedan Srbin ne pobe`e,
a pobe`e Ferat iz Albanije sa trideset ~lanova
familije.
[AQOKU: Poznata si ti jo{ odavno. A tebi je krivo {to dolaze
ovde i Ferat i drugi iz Albanije, a!
DANICA: Moj Qubo truli, a Ferat kupuje ku}e i imawa. Jel’
tolike pare doneo iz Albanije od Envera Hoye? Pali,
218 Rajko \ur|evi}

otima, preti, dvadeset ku}a je oterao iz Samodre`e. Nije

Ferat sam.
[AQOKU: Pazi {ta pri}a{, tvoja mr`wa nam je poznata. Ferat je
do{ao na svoje. Jeq’ postoji severni i ju`ni Vijetnam, pa
mo`e da postoji i severna i ju`na Aqbanija. I neka ti
bude jasno, mnogi na{i rukovodioci su do{qi iz
Aqbanije.
DANICA: Do{li su svi oni {to su pre rata ubijali qude i
pqa~akli, pa pobegli za Albaniju. Prvo ste wih vra-
tili.
[AQOKU: Oni su se tako boriqi protiv starog i nazadnog re`ima,
a tebe treba zatvoriti, pa pri~aj tamo u zatvoru.
(Nai|e Petar u odelu i sa kravatom kakvu su nosili
Neziri i [aqoku)
Evo ti, va{ srpski kadar pa pitaj wega. ’Ajde, Petre, ti
je urazumi ako mo`e{.
DANILO: (Ne`no pomeri majku u stranu)
Mi smo hteli do tebe Petre. Sad si ~lan pokrajinske
skup{tine, pa dobro, vidi{ li {ta nam sve rade.
PETAR: [ta je Danilo, {ta vam rade.
(Upita gledaju}i u zemqu)
DANILO: Pola imawa su nam oteli, sad ho}e i ovo pola da nam
otmu.
PETAR: E, pa, nije, ba{, vaqda, sve tako. Ima tu nekih problema
sa zemqom, ne ka`em, ta~no je to, ali treba biti malo i
strpqiv. A Danica, brate, zabrazdila pa pi{e.
DANICA: Sram te bilo! Te`i ste zemqi, nego svi ti zlikovci
zajedno. Iselio si i Milana Grujina, {to ti je }erku
spasao od tih zlikovaca. Bio si u komisiji da im
proceni{ zemqu i da je otkupite za ove {to se dose-
qavaju iz Albanije. Gade, muwa te spr`ila da Bog da,
r|o, poturice, puj, puj, puj!
Danica i Danilo izjuri{e kroz vrata. Bri{u}i lice za wima iza|e i
Petar. U|e Neziri pra}en Abdulom.
ABDULA: Radimo, tako mi Boga.
NEZIRI: Ne radite dobro, `ale se Beogradu.
ABDULA: Zar je Beograd va`an?
Kosovska hronika 219

NEZIRI: Nije! Va`ni su oni, koji nam tamo poma`u. Dobio si

zemqu. Vqast ima{. [ta jo{ ho}ete?
ABDULA: Danici je oteto pola imawa. U ovu drugu poqovinu,
rekao sam, da staqno teraju bivoqice. Ote}emo sad i to.
NEZIRI: Ne da otmete, nego sama da da. Dobrovoqno!
ABDULA: Kako sama?
NEZIRI: Da nema ni kqip kukuruza, ni zrno p{enice, ni travku,
ni seno, ni stoku, a ne pu{kom. Kad sve izgubi izgubi}e i
voqu da `ivi, a ne da ~uva zemqu. Ho}u da se iseqavaju, a
da se na vidi, da se ubijaju, a da se ne ~uje. Tako!

SCENA DVADESET DEVETA

U vu~itrnskoj crkvi sve{tenik ven~ava Danila i Radmilu. Zavr{i

tropar i ispita mladence.
SVE[TENIK: Da li ti, Danilo, uzima{ Radmilu za svoju zakonitu
suprugu i da li ti, Radmila, drage voqe uzima{ Danila
za svog mu`a?
(Mladenci klimnu{e glavom)
[to je svezano pred Bogom, nek’ bude i pred qudima!
Amin!
(Sa glava im skide krune i oni mu poqubi{e ruku,
tra`e}i blagoslov)
220 Rajko \ur|evi}

SCENA TRIDESETA

Danica u crnini stoji na Slavoqubovom grobu. Kleknu, zapali sve}u i

prekrsti se.
DANICA: Eh, pusto je ovde kod tebe moj Slavoqube. A nigde i nije
boqe. Samo nas gavrani nadle}u, drugih gostiju i nemamo.
I gobqa nam gaze, pale, pqa~kaju, otimaju, kupuju. Opet
balisti ubijaju, kao da nije bilo rata. Znam {ta te i
mrtvog brine. Danilo se ven~ao u vu~itrnskoj crkvi. Sad
}e u vojsku. I svadbu i ispra}aj u vojsku o jednom tro{ku.
Ne mogu vrana satove da ~ekam.
(Skide crnu maramu sa galve u ostavqi na grobu)
Neka se Qubo proveseli i ovo malo qudi {to je ostalo.

SCENA TRIDESET PRVA

Sa Abdulaom na ~elu, grupa {iptara u jednoj vrsti, svi sa ke~i}ima na

glavama stoje u stavu mirno. Muzika tiho svira: Za svaku tvoju rije~.
Napred u sve~anim odelina stoje Neziri i [aqoku.
[AQOKU: U saop{tewu treba ista}i – umro je drug Tito, najve}i
prijateq aqbanskog naroda. Aqbanski narod mu je
zahvalan za sve {to je u}inio za nas!
NEZIRI: Kad je posledwi put doqazio, [kaveqi su mu rekqi da su
mu ovde cepali sqike.
[AQOKU: A mi smo rekqi da su to podmetnuqi srpski nacio-
naqisti. Udba! Mi podmetnuqi wima, oni hteqi da
podmetnu nama, a mi podmetnuqi wima.
NEZIRI: U saop{tewu treba da se doda i na{e sau}e{}e i nekako
da se ka`e – on je umro, aqi mi imamo wegovo obe}awe i
wegov zavet!
[AQOKU: Sve tako, a po protokoqu na{e pojedina}no sau}e{}e.
Nego, jedan stari Aqbanac, Raim u narodnoj no{wi, neka
ide u Beograd i pro|e pored odra u mimohod. U narodnoj
no{wi i neka nosi sqiku Tita.
NEZIRI: To je dobro, to je dobro. Spontano neka predstavqa
aqbanski narod i vqast. A posle sahrane, svi komiteti,
Kosovska hronika 221

svi fakuqteti, svi da zahtevaju zajedno sa narodom,

repubqiku!
[AQOKU: Kosova repubqik!

SCENA TRIDESET DRUGA

Drago Stojkovi} tetura ulicama Beograda. Osvr}e se i vabi pse. Okre}e

glavu i zvera po visokim porozorima. Iz yepova vadi zemqu i ste`e je u
{akama.
DRAGO: Qudi, da vas pitam, qudi, da me uputite, gde sad `ive
moji sinovi? Kako da na|em ku}u u Samodre`i?! Pu~e
grom me|u nas.
(Stewu}i, pogrbqeno ide daqe, di`e glavu i vi~e)
Znate li gde je sada moj kum Milan? Gde `ivi moj
pobratim Stojan, gde mi je rodbina. Nisam se od wih
tome nadao. Ostavili me. I grobqa izorali i svoje mrtve
odneli.
(Glasno vabi pse)
Samo pse ostavili! Zavijaju po praznim avlijama. Slute
pusto{! Slute pusto{... jaoj, pusto{!

Otvara {ake i zemqu prosipa po licu i glavi. Sa visokih spratova neko

mu dovikuje: [ta se dere{? Spava narod!

SCENA TRIDESET TRE]A

Danica i Danilo okopavaju wivu.

DANILO: Radooo! Ej, Radmila. Nema Radmile, crkoh majko od
galdi.
DANICA: Sad }e Rada, sad }e. Pa, ne mo`e sirota da leti, sa
stomakom do zuba.
DANILO: Ja sam ti u vojsci navikao na vreme da jedem.
222 Rajko \ur|evi}

DANICA: E, Boga mi, nije ti ovo, sine, vojska. Ovde mora{ prvo da
zaslu`i{, pa da jede{. ’Ajd, idi napoj one jadne krave.
Danilo ostavqa motiku i polazi. Iznenada opkoqavaju ga Abdula, ]a-
mil, Jusuf i dvojica Feratovih sestri}a. Natr~a{e na wega i obori{e
ga da zemqu. Danica pritr~a da se baci preko sina. Dvojica Feratovoj
sestri}a je podigo{e. Danica ugleda Ferata kako vadi pi{toq. Danilo
se otr`e i ustade. Ferat nani{ani i opali mu u le|a, nekoliko metaka
za redom. Mahnu pi{toqem i krenu sa svojim pratiocima. Okrenu se i
prosikta na Danicu.
FERAT: [kiwa, ja}ef {a nona! Ovo nije srpska zemqa, ovo
zemqa Enver Hoye. Ja, {kiwa imam deset sinova i deset
ku}a, a ti gledaj kud }e{.
Danica se dovu~e do mrtvog sina, podi`e mu glavu i stavi je u svoje
krilo. Odjekivala je dolina izme|u ku}e, reke i samodre{ke zapustele
crkve.
DANICA: Ima li igde iko.... ima li igde iko `iiiiiiv!

KRAJ

[kaveq – {iptarski pogrdni naziv za Srbe.

[kiwa – {iptarski pogrdni naziv za Srpkiwe.
Mret – vo|a