40.

Pojam i poreklo ustanove nužnog dela

Nužni deo jeste deo zaostavštine koji nezavisno od volje ostavioca pa čak i protivno
njegovoj volji pripada posebno privilegovanoj grupi - nužnim naslednicima. Ustanova nužnog
dela vodi poreklo iz rimskog prava. Uvedena je još u ius civile sa ciljem da se ograniči apsolutna
sloboda raspolaganja zaveštanjem u korist najbližih srodnika ostavioca. Prvobitno rimsko pravo
je poznavalo formalno nužno nasledno pravo. Suština ovog pravnog fenomena bila je u tome da
zaveštalac ukoliko bi hteo da izbegne da mu zaveštanje bude sankcionisano ništavošću morao je
u zaveštanju izričito da navede ili da isključi iz nasleđa nužnog naslednika. Vremenom pošto se
uvidela beskorisnost ovakvog rešenja uvedeno je materijalno nužno nasledno pravo.

Suština materijalnog nužnog naslednog prava jeste u tome da je nužni naslednik morao
da dobije deo zaostavštine na ime nužnog dela. Justinijan je ujedinio osnovne principe formalnog
i materijalnog nužnog naslednog prava. U savremenom naslednom pravu nužni naslednici ne
moraju biti imenovani zaveštanjem ali mora dobiti deo zaostavštine na ime nužnog dela ako to
zahteva pod uslovom da nije isključen iz nasleđa ili lišen nužnog dela.

41. Opravdanje nužnog dela

Do sada je pravna teorija iznedrila više koncepcija kojima se opravdava ustanova nužnog
dela.

1.Teorija porodične svojine – ova koncepcija opravdanje za ustanovu nužnog dela se nalazi u
porodičnoj svojini. Smatra se da ono što pripada pojedincu da nije samo plod njegovog rada i
zalaganja već čitavog niza generacija njegove porodice. To je i opravdano da on očuva
ekonomsku osnovu porodice putem nužnog dela.

2.Teorija prećutnog fidei komisa – Fidei komis je po pravilu određeno ekonomsko dobro
„nepokretnost“ koje se voljom njegovog osnivača oglašava neotuđivim za sva buduća pokolenja
u okviru porodice tako da na tom dobru članovi porodice imaju pravo uživanja a ne i
raspolaganja. Osnov za opravdanje nužnog dela nalazi se u ovom institutu.

3.Teorija porodične solidarnosti - opravdanje za ustanovu nužnog dela nalazi se u solidarnosti

koja postoji između članova porodice, kako za života tako i za slučaj smrti.

4.Teorija izdržavanja ili dotacije za buduće izdržavanje – osnov nužnog dela nalazi se u
zakonitoj alimentaciji koja postoji između članova porodice.

5.Teorija trostrukog pravnog osnova nužnog dela – ova teorija objedinjava osnovne postulate
teorije porodične svojine, prećutnog fidei komisa i teorije izdržavanja.

Pozitivna strana svih ovih teorija jeste da ukazuju na neraskidivu povezanost porodice i
ustanove obezbeđivanja i na potrebe članova porodice posle smrti nekog od njih.

1
Negativna strana po prvoj teoriji jeste u tome što se osnov nužnog dela nalazi na nečemu što u
savremenom pravu ne postoji, budući da porodica nije subjekt u pravu.

Negativna strana po drugoj teoriji jeste u tome što fidei komisi u našem pravu su ukinuti
vidovdanskim ustavom i konačno prestali da funkcionišu na našem području zakonom o
razrešenju porodičnog fidei komisom.

Negativna strana po trećoj teoriji jeste u tome što u savremenim uslovima življenja usled
suprotno vezanih interesa ili porodice, porodične solidarnosti gotovo i da nema.

Negativna strana po četvrtoj teoriji –

1) iako je ona najrealnija upravo zahvaljujući argumentima jeste što krug lica koja imaju pravo na
zakonito izdržavanje nije isti krugu nužnih naslednika.

2)Što se za lica koja imaju pravo na izdržavanje redovno se traži ispunjenje dva uslova:

-nedostatak nužnih sredstava za život i

- trajna nesposobnost za privređivanje, a ovi se uslovi kod većine nužnih naslednika ne traže.

3) Što i pored toga što jedno lice ispunjava uslove za alimentaciju ono neće biti nužni naslednik
ako nije pozvan na nasleđe.

Negativna strana po petoj teoriji jeste jedinstvo svih nedostataka izloženih teorija

42.Krug nužnih naslednika

Krug nužnih naslednika ne poklapa se sa krugom zakonskih naslednika.

U srpskom pravu, nužnim naslednicima smatraju se:

1. Svi biološki potomci ostavioca;

2. Svi građanski potomci koji mogu biti zakonski naslednici;

3. Roditelji ostavioca;

4. Supružnik ostavioca;

5. Usvojioci ostavioca;

6. Braća i sestre ostavioca;

7. Ostali ostaviočevi preci.

2
 Za sve nužne naslednike važi da moraju ispuniti uslove koji se traže za bilo kojeg
zakonskog naslednika.

Srpsko pravo razlikuje apsolutne od relativnih nužnih naslednika.

U krug apsolutno nužnih naslednika ulaze:

1. Potomci ostavioca;

2. Supružnik;

3. Roditelji;

4. Usvojilac iz potpunog usvojenja.

Za pobrojane subjekte važi da moraju ispuniti sve tražene uslove za bilo kojeg zakonskog
naslednika, da bi mogli naslediti i kao nužni naslednici.

U krug relativnih nužnih naslednika spadaju:

1. Braća i sestre ostavioca;

2. Usvojilac iz nepotpunog usvojenja;

3. Ostali ostaviočevi preci, sem roditelja.

Navedena lica, moraju osim poštovanja uslova koji se traže za apsolutne nužne
naslednike, još i biti:

1. Trajno nesposobni za privređivanje;

2. Bez nužnih sredstava za život.

Ovi uslovi moraju biti kumulativno ispunjeni.

Nedostatak nužnih sredstava za život, prema mišljenju sudske prakse, postoji čak i kada
nužni naslednik ima lica koja po zakonu mogu da ga izdržavaju.

Pitanje trajne nesposobnosti za privređivanje, sud procenjuje na osnovu validnih dokaza.

43.Veličina nužnog dela

Da bi se nužni deo nužnih naslednika mogao odrediti, prethodno moraju biti određeni
zakonski nasledni delovi tih istih naslednika.

Nužni deo se uvek određuje od zakonskog naslednog dela.

3
 Prilikom određivanja nužnog dela, određuje se zakonski nasledni deo svih naslednika koji
bi u konkretnom slučaju bili pozvani na nasleđe kao zakonski naslednici, bez obzira na to da li su
oni nužni naslednici kao i na to da li uopšte traže nužni deo.

Na veličinu nužnog dela, mogu imati uticaja povećanje i smanjenje naslednih delova u
prvom i drugom zakonskom naslednom redu.

Kada je reč o potomcima ostavioca i supružniku, nužni deo je uvek polovina od

zakonskog naslednog dela.

Kada su u pitanju ostali ostaviočevi srodnici koji mogu biti nužni naslednici, njihov nužni
deo čini trećina od zakonskog naslednog dela.

Ukoliko nužni naslednik ne može ili ne želi da nasledi, njegov nužni deo ne prirasta
ostalim nužnim naslednicima, već taj isti slobodni nužni deo ponovo ulazi u zaostavštinu, i
ponovo se određuju nužni delovi nužnih naslednika, koji u konkretnom slučaju žele i mogu da
naslede.

To dalje znači, da zavisno od okolnosti konkretnog slučaja slobodni nužni deo može da
pripadne ostalim nužnim naslednicima, da ode u raspoloživi deo zaostavštine, da jednim delom
pripadne nužnim naslednicima, a drugim delom ode u raspoloživi deo zaostavštine ili da pripadne
tačno određenom nužnom nasledniku.

Raspoloživi deo zaostavštine, predstavlja deo zaostavštine kojim je ostavilac mogao

slobodno da raspolaže dobročinim pravnim poslom. (Zaveštanjem ili poklonom).

Kada se saberu pojedinačni nužni delovi nužnih naslednika, dobija se skupni ili kolektivni
nužni deo.

Iako je nužni deo regulisan imperativnim normama, sve dotle dok nužni naslednik ne traži
namirenje istog, sud ne može da dejstvuje.

Ustanova nužnog dela, štiti nužne naslednike samo kada je ostavilac raspolagao svojom
imovinom dobročinim pravnim poslom.

Nužni deo, ne može se namiriti ako je ostavilac za života zaostavštinom raspolagao nekim
teretnim pravnim poslom koji je punovažan. (Ugovor o doživotnom izdržavanju).

44.Pravna priroda prava na nužni deo

Prema važećem zakonu o nasleđivanju, pravo na nužni deo po svojoj pravnoj prirodi je
obligaciono pravo. To znači da je nužni naslednik jedna vrsta poverilaca zaostavštine I da mu na
ime nužnog dela pripada novčana protivvrednost koja odgovara visini njegovog nužnog dela.

Nužni naslednik je jedna vrsta poverioca zaostavštine.

4
Pravna prirpda prava na nužni deo može biti promenjeno u u dva slučaja:

1.ako nužni naslednik to traži a sud nađe da je to opravdano.

2. ako zaveštilac u zaveštenju sam promeni pravnu prirodu

Pravna priroda prava na nužni deo se tada menja i umesto ovlašćenja obligacionog
karaktera postoje ovlašćenja naslednopravnog (stvarno pravnog) karaktera, što znači da nužnom
nasledniku na ime nužnog dela pripada alikvotni deo zaostavštine.

Bez obzira na pravnu prirodu prava na nužni deo evidentne su sličnosti između ovih
ovlašćenja:

1. Pravo na nužni deo se uvek stiče u vreme otvaranja nasleđa.

2. Nužni naslednici moraju da ispune iste uslove bez obzira na pravnu prirodu.

3. U slučaju povrede prava na nužni deo isti je krug subjekata od kojih se može tražiti namirenje
prava na nužni deo.

4. Identični su rokovi u kojima nužni naslednik može tražiti namirenje svog nužnog dela.

5. Nužni naslednik do vrednosti nužnog dela ne odgovara za ostaviočeve dugove.

6. Nužni naslednik ima pravo da bira čist nužni deo, ili povećani nasledni deo opterećen
uslovima, rokovima, nalozima ili isporukom.

Nužnom nasledniku zaveštilac može na ime nužnog dela ostaviti alikvotni deo
zaostavštine zaveštenjem ili u obliku isporuke. Ako zaveštilac u zaveštenju promeni pravnu
prirodu prava na nužni deo, nužni naslednik ne bi mogao da zahteva promenu.

Ovi uslovi su inače pravni standardi čiju sadržinu od slučaja do slučaja popunjava
nadležni sud. Postoji mogućnost da i pored toga što jedno lice ispunjava sve uslove da bude nužni
naslednik, ne stekne nužni deo jer je došlo do povećanja zakonskog naslednog dela ili je ostavilac
celokupnom zaostavštinom raspolagao u društveno korisne svrhe.

45.Određivanje obračunskog dela zaostavštine

Obračunska vrednost zaostavštine, jeste računska kategorija koja služi utvrđivanju

vrednosti nužnog dela i njegove povrede u konkretnom slučaju.

Kada se izračunava obračunska vrednost zaostavštine, u aktivu obavezno ulaze sva

zaveštajna raspolaganja ostavioca, kao i njegova potraživanja prema drugim licima, sem onih
očigledno nenaplativih.

5
 Kada se izračunava obračunska vrednost zaostavštine u pasivu, sem dugova ostavioca
ulaze uobičajeni troškovi sahrane, kao i troškovi popisa za određivanje vrednosti zaostavštine.

Kada je reč o poklonima koji ulaze u obračunsku vrednost zaostavštine, tu se obavezno

unose pokloni za koje je ostavilac rekao da se neće uračunavati u nasledni deo, ali i pokloni
naslednika koji se odrekao nasleđa.

U obračunsku vrednost zaostavštine, ne ulaze sledeći pokloni:

1. Uobičajeni, manji pokloni;

2. Ono što je dato zakonskim naslednicima na ime izdržavanja i školovanja;

3. Pokloni koji su dati u društvenokorisne svrhe;

4. Ono što je ostavljeno ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, koji je po pravilu
dobročin pravni posao.

Poklon se u naslednom pravu shvata široko.

Pod pojmom poklona podrazumeva se ne samo ono što je dato na osnovu ugovora o pokl., već i:

1. Oproštaj duga;

2. Odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika;

3. Odricanje od nekog drugog prava;

4. Ono što je dato na ime osnivanja ili proširenja domaćinstva;

5. Ono što je dato na ime obavljanja određenog zanimanja.

Prilikom izračunavanja obračunske vrednosti zaostavštine, polazi se od stanja poklona

koje je on imao prilikom poklanjanja, i njegove vrednosti prilikom utvrđivanja obračunske
vrednosti zaostavštine.

Kada se na poklon dobija novac, polazi se od stvarne (šta može za taj novac da se kupi), a
ne od nominalne vrednosti.

Prema zakonu o zadužbinama i fondacijama iz 2010. godine, u obračunsku vrednost

zaostavštine ne ulaze:

1. Sredstva koja je ostavilac namenio osnivanju zadužbine, a kojom bi trebalo postići određeni
društvenokorisni cilj;

2. Sredstva za rad neke fondacije, sem ukoliko zaveštalac nije drugačije odredio.

6
46.Isključenje iz nasleđa (exheredatio nota causa)

Isključenje iz nasleđa je potpuno ili delimično oduzimanje prava na nužni deo nužnom
nasledniku, voljom zaveštaoca na nesumnjiv način u zaveštanju iz razloga određenih zakonom

Isključenje iz nasleđa je građanskopravna kazna.

Isključen iz nasleđa može biti samo nužni naslednik, a nedostojni mogu biti svi
naslednici i singularni sukcesori.

Kod nedostojnosti za nasleđivanje nasledniku prestaje nasledničko svojstvo a kod

isključenja iz nasleđa nužni naslednik može izgubiti svoj nasledni deo u potpunosti ili
delimično.Važeći zakon o nasleđivanju Srbije navodi samo jedan uzrok za isključenje.

"Ako se povredom neke zakonske ili moralne obaveze nužni naslednik teže ogrešio od
zaveštaoca ."

Ovaj se uzrok u zakonu bliže pojašnjava poduzrocima:

1. Grubo ili uvredljivo odnošenje prema zaveštaocu;

2. Sa umišljajem izvršeno krivično delo prema zaveštaocu, njegovom supružniku, roditeljima,

detetu, ili usvojeniku;

3. Odavanje neradu i nepoštenom životu.

Razlog za isključenje iz nasleđa mora postojati u vreme otvaranja nasleđa.

Uzrok za isključenje iz nasleđa ne mora da bude naveden u zaveštanju ali je korisno njegovo
navođenje iz dva razloga:

1. Smanjuje se mogućnost osporavanja odredbe o isključenju i

2. Olakšava se dokazivanje uzroka za isključenje.

Isključeni naslednik gubi nasleđe u meri u kokoj je isključen. Ako je nužni naslednik isključen iz
nasleđa potpuno on ne dobija ništa a ako je isključen delimično samo onoliko koliko to iz
zaveštanja nesumnjivo proističe.

U ZNS ništa nije navedeno da li nužni naslednik može da bude zaveštanjem ostavljena
isporuka, nalog ili slično i pored isključenja. U pravnoj literaturi o tome nema jedinstvenog
mišljenja.

7
47.Lišenje prava na nužni deo

Lišenje prava na nužni deo je potpuno ili delimično oduzimanje prava na nužni deo,
potomku, nužnom nasledniku, voljom ostavioca izraženom na nesumnjiv način u zaveštanju iz
razloga naksativno određenih zakonom i ostavljanje istog njegovim potomcima koje zakon
posebno štiti.

Isključen iz nasleđa može biti svaki nužni naslednik a lišen prava na nužni deo samo
potomak ostavioca.

Za razliku od isključenja iz nasleđa koje je po svojoj pravnoj prirodi građansko pravna

kazna, lišenje prava na nužni deo pored kaznenog elemenata ima I zaštitni karakter jer se ovom
ustanovom štite:

1. Maloletno dete ili maloletni unuk od ranije preminulog deteta;

2. Punoletno dete tj. punoletni unuk od ranije preminulog deteta koji je nesposoban za
privređivanje.

Lišenje prava na nužni deo potomka nužnog naslednika moguće je iz dva razloga:

-zbog rasipništva i prezaduženosti.

Rasipništvo postoji kada potomak nerazumno troši svoju imovinu, ugrožavajući na taj način
svoj, i opstanak svoje porodice.

Prezaduženost postoji kada pasiva u dužem vremenskom periodu premašuje aktivu.

Lišenje prava na nužni deo ima smisla i opravdanja ako potomak lišen prava na nužni deo ima u
vreme otvaranja nasleđa nekog od potomaka koje zakon štiti.

48.Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo, isticanjem diskvalifikacionih prigovora.

Nužni naslednik svoje pravo na nužni deo može ostvariti i zaštititi isticanjem sledećih prigovora
koji diskvalifikuju – onemogućavaju nekog da nasleđuje:

1. prigovor da naslednik nije bio živ u vreme otvaranja nasleđa.

2. prigovor nesposobnosti ili nedostojnosti za nasleđivanje.

3. prigovor da postoje razlozi za gubitak prava nasleđa supružnika.

4. prigovor da postoje razlozi za isključenje ili lišenje prava na nužni deo nekih nužnih
naslednika.

8
Nužni naslednik koji ističe neki od ovih prigovora mora da ima naslednopravni interes za to: da
dobije ceo zakonski deo, da dobije nužni deo ili povećan deo nasleđa, zahvaljujući
diskvalifikaciji nekog od naslednika.

49.Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo pobijanjem zaveštanja

Nužni naslednik može ostvariti i zaštititi svoje pravo na nužni deo pobijanjem zaveštanja kao
pravnog posla za slučaj smrti. Bitno je da ima naslednopravni interes. Zaveštanje se može
pobijati iz razloga ništavosti i rušljivosti.

Ovo pitanje povezati sa pitanjima 92. i 93.

50. Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo, uračunavanjem poklona i isporuka u

zakonski nasledni deo i nužni deo

Često se nužni deo može namiriti uračunavanjem dobročinih davanja u zakonski nasledni
deo, ali ako je to nemoguće, postoji mogućnost uračunavanja dobročinih davanja u nužni deo.

Za razliku od uračunavanja u zakonski nasledni deo gde je cilj da se sanaslednici u

dobročinim davanjima izjednače, kod uračunavanja u nužni deo cilj je da se iz neraspoređenog
dela zaostavštine, ako ga ima, namire nužni naslednici.

Pritom, ostaviočeva volja o neuračunavanju određenih dobročinih davanja, ne uzima se u

obzir.

51.Modifikacija zaveštajnih raspolaganja

Nužni naslednik može ostvariti i zaštititi svoje pravo na nužni deo modifikacijom
zaveštajnih raspolaganja. Suština modifikacije zaveštajnih raspolaganja ogleda se u tome da
nužnom nasledniku budući da pripada čist nužni deo, može da zahteva dobijanje nužnog dela bez
ikakvog oštećenja ili ograničenja iako je to u zaveštenju određeno. Samo ono što prevazilazi tu
vrednost nužnog dela može biti opterećeno ili ograničeno uslovima, rokom, nalogom ili
isporukom.

52. Ostvarivanje i zaštita prava na nužni deo, za slučaj isključenja iz nasleđa

U slučaju da je nužni naslednik isključen iz nasleđa, on može svoje pravo na nužni deo zaštititi
na dva načina:

1. Prigovorom neosnovanog isključenja iz nasleđa

2. Pobijanjem odredbe o isključenju iz nasleđa.

Ukoliko nužni naslednik istakne prigovor neosnovanog isključenja iz nasleđa, postoje 2 procesne
mogućnosti za razrešenje nastale situacije:

9
1.Ako ostali naslednici koji učestvuju u ostavinskom postupku ne ostvare taj prigovor, smatra se
da nema isključenja.

2.Ako ostali učesnici postupka za raspravljanje zaostavštine, jedan ili svi suprostave prigovoru
nužnog naslednika,onda se prekida ostavinski postupak i upućuju učesnici postupka na parnicu.
U ulozi tužioca kao procesno težoj ulozi jer je na njemu teret dokazivanja biće oni učesnici
ostavinskog postupka koji tvrde da postoji razlog za isključenje.

U ZNS nije određen rok u kome se može istaći ovaj prigovor, pa je otuda i logično da takvu
mogućnost nužni naslednik koji je isključen iz nasledstva može da istakne do pravnosnažnosti
rešenja o nasleđivanju, jer nakon tog trenutka stranke obavezuje isto rešenje.

Iako zakon o nasleđivanju ništa izričito ne navodi, sve što je rečeno, trebalo bi analogno primeniti
i kod lišenja prava na nužni deo.

53.Lica koja mogu zahtevati zaštitu povređenog prava na nužni deo, povređenog
prekomernim zaveštajnim raspolaganjima i učinjenim poklonima

Ukoliko je ostavilac za života činio poklone, ili sačinio zaveštanje u korist određenih lica
prekoračujući raspoloživi deo zaostavštine, nužni naslednik ima pravo da se bori protiv tih
povreda, štiteći svoj nužni deo odgovarajućim procesnim sredstvima.

Svaki nužni naslednik kome je povređeno pravo na nužni deo, može zahtevati njegovu zaštitu.

Ukoliko nužni naslednik umre ne tražeći svoj nužni deo, a pod uslovom da je potomak
ostavioca, njegovi naslednici imaju pravo da zahtevaju namirenje povređenog nužnog dela.

Naslednici potomka, imaju pravo u roku od šest meseci od otvaranja nasleđa potomka
ostavioca, da traže namirenje nužnog dela.

Zakon o nasleđivanju, ništa ne navodi šta se dešava ako nužni naslednik istakne zahtev za
namirenje nužnog dela, pa u međuvremenu umre. Sudska praksa na to pitanje daje negativan
odgovor sa tvrdnjom da je pravo na nužni deo lično pravo. Pravo na nužni deo je po svojoj
pravnoj prirodi ovlašćenje imovinskog karaktera, te otuda ima više opravdanja za tvrdnju da je
pravo na nužni deo naslediv.

54. Povreda prava na nužni deo, kao obligacionopravnog ovlašćenja, povređenog

prekomernim zaveštajnim radpolaganjima i učinjenim poklonoma.

Kada je povređeno pravo na nužni deo obligacionog karaktera novčanu protivvrednost nužnog
dela duguju solidarno svi zaveštajni naslednici i isporukoprimci osim ako zaveštalac nekog
zaveštajnog naslednika ili isporukoprimca nije privilegovao. Npr. u zaveštanju stoji da će se
određena isporuka iskoristiti za namirenje nužnog dela, tek kad se iscrpe sva zaveštajna
raspolaganja. Ako je to nedovoljno za namirenje nužnog dela nužnog naslednika, onda namirenje

10
nužnog dela duguju poklonoprimci. Poklonoprimci na ime namirenja nužnog dela isplaćuju
novčanu protivvrednost nužnog dela. Dužnici u namirenju nužnog dela kada je reč o
poklonoprimcima određeni su na sledeći način:

Prvo duguje namirenje nužni deo onaj poklonoprimac kome je poklon najkasnije učinjen
(najbliže trenutku otvaranja nasleđa), i svi tako redom do onog poklonoprimca kome je poklon
najranije učinjen. Ukoliko je više poklona učinjeno u isto vreme, svi poklonoprimci duguju
namirenje nužnog dela srazmerno vrednosti poklona.

Ukoliko je pravo na nužni deo povređeno zaveštajnim raspolaganjima i učinjenim poklonima, u

namirenju nužnog dela mora da se poštuje:

Prvo se nužni deo namiruje iz zaveštajnog raspolaganja a ako to nije dovoljno iz vrednosti
poklona. Zaveštalac ne može promeniti utvrđeni redosled u namirenju nužnog dela ali ni nužni
naslednik ne može zahtevati namirenje nužnog dela obrnutim redom kako je zakonodavac
predvideo. Svi zaveštajni naslednici i isporukoprimci interno odgovaraju za namirenje nužnog
dela srazmerno vrednosti primljenog.

55. Povreda prava na nužni deo kao naslednopravnog ovlašćenja, povređenog

prekomernim zaveštajnim raspolaganjima i učinjenim poklonima

Kada je povređeno pravo na nužni deo naslednopravnog karaktera, nužni deo se namiruje
na sledeći način:

Ako je ostavilac za života sačinio zaveštanje i ostavljao poklone, nužni deo se prvo
namiruje iz zaveštajnih raspolaganja.Sva zaveštajna raspolaganja se smanjuju, srazmerno svojoj
vrednosti, nezavisno od toga u koliko zaveštanja se nalaze, bez obzira na prirodu i bez obzira na
obim zaveštajnih raspolaganja.

Od ovog pravila postoji odstupanje u slučaju da zaveštalac nekoga kome je zaveštajno

raspolaganje ostavljeno, privileguje.

Ako zaveštanje nije sačinjeno, ili nema dovoljno zaveštajnih raspolaganja za namirenje
nužnog dela, pristupa se vraćanju poklona.

Pokloni se vraćaju obrnutim redom od reda po kojem su činjeni.

Poklonoprimac se smatra savesnim držaocem, sve dotle dok ne sazna za zahtev za

vraćanje poklona.

11
56.Zajednička pravila koja važe nezavisno od toga da li je pravo na nužni deo kao
obligaciono ili nasledno ovlašćenje, povređeno prekomernim zaveštajnim raspolaganjima i
učinjenim poklonima

Nezavisno od toga da li je pravo na nužni deo obligacionog ili naslednog pravnog karaktera a
povređeno je prekomernim zaveštajnim raspolaganjima i učinjenim poklonima važe sledeća
pravila:

1. Ukoliko je nužni naslednik dobio zaveštanjem deo zaostavštine ili su mu učinjeni pokloni, iz
njihove vrednosti namiruje se nužni deo a ono što ostane odlazi u raspoloživi deo zaostavštine da
bi se mogli namiriti ostali nužni naslednici.

2. Zaveštajna raspolaganja i pokloni koji su učinjeni u poslednjoj godini života, trećim licima,
koriste se za namirenje povređenih nužnih delova.

3. Neraspoređeni deo zaostavštine, koristi se za namirenje povređenih nužnih delova.

4. Kada je pravo na nužni deo povređeno zaveštajnim raspolaganjima, nužni naslednik može da
zahteva namirenje nužnog dela u roku od tri godine od proglašenja zaveštanja.

5.Proglašenje zaveštanja, jeste radnja nadležnog organa (osnovni sud, ali može biti i javni
beležnik u slučaju da mu je raspravljanje zaostavštine povereno), kojom se javno objavljuje
postojanje i sadržina zaveštanja određenog ostavioca.

6. ako je pravo na nužni deo bez obzira na pravnu prirodu povređeno poklonima, nužni naslednik
može zahtevati namirenje svog nužnog dela u roku od 3 godine od otvaranja nasleđa.

57.Procesni aspect ostvarivanja prava na nužni deo, povređenog prekomernim zaveštajnim

raspolaganjima i učinjenim poklonima.

Nužni naslednik da bi mogao da ostvari svoje pravo mora da ga u slučaju povrede

zahteva. Po pravilu nužni naslednik je učesnik ostavinskog postupka i on dajući izjavu o
prihvatanju nasleđa, manifestvuje svoju volju (ukoliko je pravo na nužni deo povređeno) da ga
ostvari i zaštiti. U suprotnom njegovo ćutanje može biti shvaćeno kao prihvatanje postojeće
situacije, što ima za posledicu da ne može posle pravnosnažnosti rešenja o nasleđivanju, da
zahteva nužni deo jer je vezan sadržinom rešenja o nasleđivanju. Budući da je rešenje o
nasleđivanju odluka deklarativnog karaktera kojom se samo utvrđuje naslednopravno dejstvo
smrti jednog lica, ono je kao takvo nepodobno za prinudno izvršenje ukoliko nužnom nasledniku
ne bude ostvareno pravo na nužni deo. Na osnovu dogovora sa dužnicima on mora da pokrene
poseban parnični postupak za namirenje nužnog dela. Rezultat tog postupka je odluka koja je
pogodna za prinudno izvršenje. Ako lica osuđena da namire nužni deo to ne učine dobrovoljno,
nužni naslednik mora da pokrene izvršni postupak kako bi prinudno namirio svoje potraživanje
ili namirio nužni deo kao naslednopravno ovlašćenje. Ukoliko neki od poklonoprimaoca ne
učestvuje u ostavinskom postupku ili je ostavinski postupak obustavljen, nužni naslednik mora

12
direktno u parnicu da zahteva namirenje nužnog dela i mora da se drži rokova predviđenih
zakonom.

58.Pojam zaveštanja

Zaveštanje je jednostrana , strogo lična i uvek opoziva izjava volje o rasporedu imovine za slučaj
smrti zaveštajno sposobnog lica u jednoj od formi predviđenih zakonom.

59.Bitne osobine zaveštanja kao pravnog posla

1. Zaveštanje je pravni posao (mortis causa), posao za slučaj smrti. Nezavisno od toga kada
je sastavljeno zaveštanje, ono svoje dejstvo proizvodi tek momentom otvaranja nasleđa
zaveštaoca.

2. Zaveštanje je dobročini pravni posao. To znači da naslednik ili singularni sukcesor stiču
zaostavštinu bez ikakve nadoknade.Sve obaveze i opterećenja naslednih delova ili drugih
imovinskih koristi i zaostavštine samo su vid preraspodele između naslednika i singularnih
sukcesora za slučaj smrti.

3. Zaveštanje je jednostrani pravni posao. To znači da je za njegov nastanak potrebna izjava

volje samo jednog lica.

4. Zaveštanje je strogo lični pravni posao što znači da „glavnu reč“ o tome kako će biti
raspoređena zaostavština ima sam zaveštalac, njegov zastupnik ili punomoćnik to nemogu učiniti.

5. Zaveštanje je opoziv pravni posao. Zaveštalac do poslednjeg trenutka svoga života,

sačinjenom zaveštanju može oduzeti punovažnost.

6. Zaveštanje je formalni pravni posao. Za punovažnost zaveštanja potrebna je jedna od formi

koje zakon predviđa.

Srpsko pravo razlikuje i reguliše devet oblika zaveštanja:

1. Svojeručno zaveštanje;

2. Pismeno zaveštanje pred svedocima;

3. Sudsko zaveštanje;

4. Konzularno zaveštanje;

5. Međunarodno zaveštanje;

6. Zaveštanje na brodu;

13
7. Vojno zaveštanje (testamentum militare);

8. Usmeno zaveštanje;

9. Javnobeležničko zaveštanje.

Kada se jave nedostaci u formi zaveštanja, zaveštanje se smatra rušljivim pravnim

poslom, a kada kod ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života i ugovora o doživotnom
izdržavanju, zaveštanje se smatra ništavim pravnim poslom.

60. Zaveštajna sposobnost kao neophodan uslov za punovažnost zaveštenja

Da bi zaveštanje bilo sačinjeno, zaveštalac mora da ima zaveštajnu sposobnost, a ona postoji
ako su ispunjena 2 uslova:

1. Ako je lice navršilo 15 godina života

2. Ako je sposobno za rasuđivanje

Sposobnost za rasuđivanje se definiše kao mogućnost jednog lica da shvati pravni i faktički
značaj onoga što čini i da upravlja svojim postupcima.

Za svako lice koje je navršilo 15 godina života smatra se da je sposobno za rasuđivanje, a ko

tvrdi suprotno to mora i da dokaže. Lica koja su potpuno lišena poslovne sposobnosti zbog
nesposobnosti za rasuđivanje nemaju zaveštajnu sposobnost. Za lica koja su delimično lišena
poslovne sposobnosti polazi se od pretpostavke da su sposobna da sačine zaveštanje, osim ako
odlukom o delimičnom lišenju poslovne sposobnosti im to pravo nije uskraćeno ili se
postmortalnim veštačenjem utvrdi da takvo lice nije imalo sposobnost za rasuđivanje.

61. Oblici zaveštenja u savremenom pravu

Sva zaveštanja mogu biti podeljena na:

- Usmena i pismena,

- Javna i privatna

- Redovna,vanredna i izuzetna

1. Redovno zaveštanje - može se sačiniti u bilo kojim prilikama, strogi su zahtevi forme i
neograničenog su roka važenja, neograničenog su trajanja, sve dok ih zaveštalac ne
opozove (svojeručno, pismeno pred svedocima, sudsko, međunarodno, konzularno).
2. Vanredno zaveštanje - sačinjavaju se u posebnim prilikama (npr. za vreme rata ili
mobilizacije), zahtevi forme su isti kao i kod redovnog zaveštanja, ali su vremenski
ograničeni (vojno, brodsko).

14
 3. Izuzetna zaveštanja - nastaju u izuzetnim prilikama (npr. za vreme zemljotresa, poplave,
saobraćajne nesreće), blaži su zahtevi forme i vremenski su ograničeni (usmeno).

Izmene i dopune zakona o nasleđivanju Srbije, predviđaju kao poseban oblik zaveštanja
javnobeležničko zaveštanje. Javnobeležničko zaveštanje sastavlja javni beležnik, po pravilima
za sastavljanje isprava.Sam postupak sastavljanja isprava, regulisan je zakonom o vanparničnom
postupku.Javnobeležničko zaveštanje sastavlja se u formi javnobeležničkog zapisa, čija je
sadržina uređena zakonom o javnom beležništvu.

Uporediti sa sudskim zaveštanjem.

62. Svojeručno zaveštanje

Svojeručno zaveštanje jeste takav oblik zaveštanja kojim zaveštalac svojom rukom
ispisuje i potpisuje. Pritom je nebitno na kom se jeziku piše zaveštanje i nebitno je da li su
štampana ili pisana slova.

Za punovažnost ovog oblika zaveštanja ne zahteva se stavljanje datuma njegovog sastava

ali je poželjan iz nekoliko razloga:

- Prema datumu sastavljanja zaveštanja procenjuje se zaveštajna sposobnost zaveštaoca, da

li je zaveštanje sačinjeno u prisustvu mane volje i koje će zaveštanje da proizvede dejstvo
ukoliko je sačinjeno više zaveštanja suprotne sadržine.

Svojeručno zaveštanje može biti napisano i nogom ili veštačkom rukom, a po pravilu se
piše na papiru, a izuzetno može i na koži, drvetu, zidu...

Potpis zaveštaoca može da bude punim imenom i prezimenom, početnim slovom imena i
prezimena, pseudonimom ili oznakom „vaša mama“ ako se iz sadržaja zaveštanja vidi o kome je
reč.

63. Pismeno zaveštenje pred svedocima

Ovo je takav oblik zaveštanja kod koga zaveštalac u prisustvu 2 zaveštajna svedoka izjavljuje da
je pismeno kojim je podneo na uvid njegova izjava poslednje volje, da ga je pročitao i u
njihovom prisustvu se potpisao. Budući da je potpis jedini dokaz autentičnosti njegove volje i da
je on pismen, sudska praksa izričito zabranjuje ostavljanje otiska kažiprsta umesto potpisa. Za
sastavljanje ovog zaveštanja zaveštalac, ne samo da treba da bude pismen već mora da zna i
pismo kojimje zaveštanje sačinjeno. Za datum i potpis važi kao i kod svjeručnog zaveštanja.
Pored potpisa zaveštaoca moraju postojati i potpisi zaveštajnih svedoka sa konstatacijom da je u
njihovom prisustvu zaveštalac izjavio ono što je trebao da kaže i da se u njihovom prisustvu
potpisao.

15
64. Sudko zaveštenje

(ново)

Zakon o vanparničnom postupku, sa izmenama i dopunama iz 2014 - 2015. propisuje u odnosu na

izvornu verziju ovog zakona, da se identitet zaveštaoca može utvrditi na dva načina:

1. Putem javne isprave s fotografijom (lična karta, pasoš);

2. Putem dva svedoka identiteta.

Ovo važi i za sva ostala zaveštanja koja se sastavljaju po uzoru na sudsko zaveštanje.

U pogledu potpisa zaveštaoca, izmene i dopune zakona o vanparničnom postupku, određuju sem
stavljanja potpisa zaveštaoca, ako on nije u stanju da se potpiše, stavljanje i otiska prsta.

Izmene i dopune ZVP Srbije, propisuju redosled stavljanja otiska prsta na sudsko zaveštanje.

Prvo se stavlja otisak kažiprsta desne ruke, ako njega nema onda otisak srednjeg, prstenjaka,
malog prsta i na kraju palca.

Ukoliko zaveštalac nema desnu ruku, isti se redosled primenjuje na levoj ruci.

Ako zaveštalac nema ruke, u njegovo ime potpisuje se jedan od zaveštajnih svedoka.

(старо)

Sudko zaveštenje je takav oblik zaveštanja koji zaveštaocu po njegovom usmenom kazivanju,
sastavlja sudija vanparničar osnovnog suda po odredbama za sastavljanje javnih isprava (Zakon o
vanparničnom postupku). Ovaj oblik zaveštanja može da sačini svaki zaveštalac – bez obzira da
li je pismen ili nepismen i bez obzira da li ima telesne nedostatke I da li poznaje jezik suda. Ovaj
oblik zaveštanja se redovno sastavlja u prostorijama suda ali može u zavisnosti konkretnog
slučaja na drugom mestu ( u kući zaveštaoca, kazneno-popravnom domu ili gerontološkom domu
(starački dom). Ukoliko zaveštalac odluči da sačini zaveštanje u sudu koji nije na teritoriji
njegovog prebivališta, sud gde je sačinjeno zaveštanje dužan je da o tome obavesti sud mesta
prebivališta zaveštaoca.

Prilikom sastavljanja zaveštanja moraju da se ispoštuju sledeće faze:

1.Faza: Utvrđivanje identiteta zaveštaoca.

Identitet zaveštaoca sudija može utvrditi na 3 načina:

- lično i po imenu

- ako zaveštalac ima javnu ispravu kojom može da potvrdi svoj identitet (lična karta, pasoš..)

16
 Za utvrđivanje identiteta dodatno se zahteva i potvrda njegovog identiteta od strane
jednog svedoka.

Ukoliko nema javnu ispravu kojom može da potvrdi svoj identitet njegov identitet
potvrđuju 2 svedoka identiteta.

2.Faza: Utvrđivanje zaveštajne sposobnosti zaveštaoca.

Dok se uzrast zaveštaoca relativno lako može utvrditi, sposobnost za rasuđivanje utvrđuje
se na osnovu razgovora sudije sa zaveštaocem. Ako sudija posumnja u sposobnost za rasuđivanje
zaveštaoca, a nije razlog alkoholisanja zaveštaoca, sudija zove „u pomoć“ psihijatra koji će
proceniti sposobnost za rasuđivanje. Ukoliko se na osnovu nalaza/mišljenja lekara utvrdi da
zaveštalac nema sposobnost za rasuđivanje, sudija je dužan da donese rešenje kojim odbija
sastavljanje zaveštanja.

3.Faza: Sudija upozorava zaveštaoca na pravne posledice sačinjavanja zaveštanja, na odredbe o

nužnom delu i kako one deluju u konkretnom slučaju I na mogućnost opoziva zaveštanja.

4.Faza: Sudija daje reč zaveštaocu da usmeno izgovorenim rečima ( ne sme da čita unapred
sastavljeno zaveštanje) saopštava kako će biti raspoređena njegova zaostavština. Ako zaveštalac
ne zna službeni jezik suda ili je nem, zaveštanje se sastavlja uz pomoć odgovarajućeg tumačenja.

5.Faza: Sudija pre unošenja u zapisnik izjave volje zaveštaoca proverava smisao određenih
zaveštaočevih formulacija I istovremeno mu ukazuje na nejasnoće I nepreciznosti u njegovim
raspolaganjima. U zapisnik se unosi izjava poslednje volje zaveštaoca, tako da se u što većoj meri
koristi fond reči zaveštaoca.

6.Faza: Ovde sledi čitanje zaveštenja.

Ako je zaveštalac u stanju da pročita zaveštanje onda će ga sam pročitati. U suprotnom,

zaveštanje zaveštaocu čita sudija u prisustvu 2 zaveštajna svedoka. Posle čitanja zaveštanja
sudija pita zaveštaoca da li je njegova izjava poslednje volje verno uneta u zapisnik. Ukoliko je
odgovor potvrdan sudija daje zapisnik zaveštaocu da se potpiše, a ako je nepismen da stavi otisak
kažiprsta. Ako zaveštalac zahteva izvesne korekcije sudija mora da ih unese u zapisnik. Posle
potpisa zaveštaoca potpisuju se i zaveštajni svedoci i sudija. Sudija takođe mora pre potpisivanja
na zaveštanju da navede sve što je od uticaja za postojanje punovažnog zaveštanja i na šta je sve
upozorio zaveštaoca.

65. Konzularno zaveštenje

Ovo je takav oblik zaveštanja kod koga zaveštaocu- domaćem državljaninu, koji se nađe
u inostranstvu, zaveštanje sastavlja diplomatski ili konzularni predstavnik naše zemlje po
odredbama za sastavljanje sudskog zaveštanja. Ovaj oblik zaveštanja zaveštalac može da sačini
nezavisno od razloga boravka u inostranstvu. Ovaj oblik zaveštanja može sačiniti zaveštalac koji
ima, osim našeg, i državljanstvo druge države. Diplomatsko ili konzularno predstavništvo u kome
je sačinjeno zaveštanje moraju o tome da obaveste sud mesta prebivališta zaveštaoca.

17
66. Međunarodno zaveštenje

(ново)

Kod međunarodnog zaveštanja, izmene i dopune zakona o nasleđivanju, propisuju da u krug

ovlašćenih lica (sudija osnovnog suda, konzularni predstavnik naše zemlje, vojni starešina
određenog ranga, zapovednik broda), za sastavljanje međunarodnog zaveštanja, ulazi i javni
beležnik.

(старо)

Ovo je takav oblik zaveštanja kod koga zaveštalac u prisustvu ovlašćenog lica i 2
zaveštajna svedoka izjavljuje da je pismeno koje je podneo na uvid njegova izjava poslednje
volje i da je upoznat sa njegovom sadržinom i u prisustvu tih istih lica isti potpiše, a ako se
prethodno potpisao prizna potpis za svoj. Ako zaveštalac nije u stanju da se potpiše o tome
obaveštava ovlašćeno lice koje je dužno da na zaveštanju napiše razlog zbog koga se zaveštalac
ne može potpisati. Zaveštajni svedoci i ovlašćeno lice takođe stavljaju svoje potpise na kraju
teksta. Zaveštala potpisuje svaku stranu a ovlašćeno lice obeležava brojevima. Ovlašćeno lice
ima pravo da ovlasti drugo lice da se potpiše umesto njega. Može biti sačinjeno na bilo kom
jeziku.

Ovaj oblik zaveštanja zaveštalac može da sačini bezobzira na to čije državljanstvo ima,
gde mu je mesto prebivališta, gde mu je zaostavština i bezobzira na to gde se zaostavština
sačinjava. Uslov je samo da je on državljanin države koja je potpisala konvenciju o
jednobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta. Ovaj oblik zaveštanja je koristan
za sačinjavanje za one zaveštaoce čija se imovinska dobra nalaze na teritorijama više država ili
lica koja imaju državljanstvo jedne države, a prebivalište druge države.

U položaju ovlašćenog lica mogu biti: Sudija osnovnog suda, konzularni (diplomatski)
predstavnik, vojni starešina određenog ranga i zapovednik broda.

Za punovažnost ovog oblika zaveštanja zahteva se stavljanje datuma, a to je trenutak kada ga

je potpisalo ovlašćeno lice. Ono je dužno da zaveštaocu izda potvrdu (u 2 primerka) o
sačinjenom zaveštanju koje je dokaz formalne punovažnosti ovog zaveštanja.

67. Vojno zaveštanje

Ovo je poseban oblik zaveštanja. Ono može biti sačinjeno u vanrednim okolnostima, za
vreme rata ili mobilizacije i to od zaveštioca koji se nađe na vojnoj dužnosti. Vojno zaveštanje
pripada grupi pisanih, javnih i vanrednih zaveštanja. Zakonodavac u RS insistira da mora biti
sačinjeno prema pravilima za sastavljanje sudkog zaveštanja. U njegovom sastavljanju mogu
učestvovati samo vojne starešina određenog ranga: komandir čete i dr.starešina njegovog ili
višeg ranga, kao I svaki starešina odvojenog odreda koje pšo pravilu ne poznaju pravila za
sastavljnje sudskog zaveštanja I koje imaju za vreme rata ili mobilizacije važnije dužnosti.
Srpski zakon dozvoljava da da I druga lica mogu učestvovati u sastavljnju vojnog
zaveštenja ali u prisustvu nekog od nabrojanih starešina.

18
 Rok važnosti ovog oblika zaveštanja je 60 dana od prestanka rata, a ako je zaveštalac
ranije ili kasnije od tog trenutka demobilisan onda je rok važnosti 30 dana od demobilizacije.

68. Brodsko zaveštanje

Ovo je takav oblik zaveštanja kad se zaveštalac nađe na brodu koji plovi pod srpskom
zastavom, a zaveštanje sastavlja zapovednik broda po odredbama o sastavljanju sudskog
zaveštanja. Ovaj oblik zaveštanja se može sastaviti za vreme plovidbe broda ili dok je usidren u
stranoj luci odnosno pristaništu, a može i u domaćoj luci ako je brod spreman za isplovljavanje.
Ovaj oblik zaveštanja je vremenski ograničen i taj rok iznosi 30 dana do povratka zaveštaoca u
zemlju.

69. Usmeno zaveštanje

Ovo je takav oblik zaveštanja kod koga zaveštalac u prisustvu 3 zaveštajna svedoka usmeno
izjavljuje svoju poslednju volju jer usled u izuzetnih prilika nije u mogućnosti da sačini nijedan
pisani oblik zaveštanja. Izuzetne prilike za zaveštaoca moraju biti iznenadne, neočekivane ili
nepredvidive.

Izuzetne prilike mogu biti objektivnog karaktera ili subjektivnog. Zaveštajni svedoci, kod
ovog oblika zaveštanja, moraju postići saglasnost da bi ono bilo punovažno:

- Da je zaveštanje sačinjeno u posebnoj, izuzetnoj prilici;( odron zemljišta npr.)

- Da je izuzetna prilika trajala određeno vreme
- Da je zaveštalac imao zaveštajnu sposobnost
- Da je na određen način rasporedio zaostavštinu

Dužnost zaveštajnih svedoka jeste da posle date izjave poslednje volje bez odlaganja
nadležnom sudu, usmeno ili u pisanoj formi, saopšte zaveštaočevu izjavu poslednje volje.
Neodazivanje ovoj dužnosti nema uticaja na punovažnost zaveštanja, ali može uticati na to da se
nanese šteta zaveštajnim naslednicima ili drugim licima kojima je zaveštanjem ostavljena korist.
Usmeno zaveštanje vremenski je ograničeno i taj rok iznosi 30 dana od prestanka izuzetnih
prilika.

70. Zaveštajni svedoci

Kod pismenog zaveštanja pred svedocima, međunarodnog zaveštanja i usmenog zaveštanja,

obavezno je prisustvo zaveštajnih svedoka.

Kod sudskog, i drugih oblika zaveštanja koji se sastavljaju po ugledu na sudsko, prisustvo
zaveštajnih svedoka je potrebno, ako zaveštalac nije u stanju da ga pročita.

Biti zaveštajni svedok ne smatra se građanskom dužnošću.

19
Ovo pravilo nevaži u slučaju sastavljanja zaveštanja u izuzetnim prilikama, tj. onda kada nije
moguće pronaći drugog zaveštajnog svedoka, zaveštajni svedok koji nije prihvatio da to bude
odgovaraće za naknadu štete zaveštajnim naslednicima i singularnim sukcesorima za slučaj smrti
koji nisu na osnovu zaveštanja dobili ništa, jer za punovažnost zaveštanja nisu ispunjeni uslovi.

Svi zaveštajni svedoci moraju biti punoletni, potpuno poslovno sposobni i pismeni.

Pismenost se ne traži jedino kod usmenog zaveštanja.

Kod pismenog zaveštanja pred svedocima i međunarodnog zaveštanja, zaveštajni svedoci moraju
da razumeju jezik na kojem zaveštalac saopštava da je to njegova izjava poslednje volje, i da je
upoznat sa njenom sadržinom.

Kod sudskog, i drugih oblika zaveštanja koji po ugledu na sudsko nastaju, kao i kod usmenog
zaveštanja, zaveštajni svedoci moraju znati jezik na kojem je zaveštanje sastavljeno.

Po pravilu, od zaveštajnih se svedoka traži da imaju očuvano čulo sluha i čulo vida.

U položaju zaveštajnih svedoka, prema izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju iz 2015.

godine, ne mogu biti:

1. Krvni srodnici u pravoj liniji;

2. Pobočni srodnici zaključno sa četvrtim stepenom srodstva;
3. Tazbinski srodnici, zaključno sa drugim stepenom srodstva;
4. Supružnik;
5. Bivši supružnik;
6. Vanbračni partner;
7. Bivši vanbračni partner;
8. Staralac;
9. Bivši staralac;
10. Štićenik;
11. Bivši štićenik;
12. Srodnici po usvojenju.

Ova lica ne mogu biti svedoci, isključivo zato što se nalaze u nekom od pomenutih odnosa sa
zaveštaocem, a ne nekim trećim licima.

Ovako izmenjeno rešenje doneseno je radi usklađivanja sa rešenjem iz zakona o vanparničnom

postupku, kako bi se prenebregle eventualne nedoumice u slučajevima primene pravila
pomenutih zakona na konkretni slučaj.

Ova zabrana ne važi kod usmenog zaveštanja.

20
71. Određivanje naslednika

72. Ograničenje prava nasleđa uslovom ili rokom

Za razliku od rimskog prava gde je uslov punovažnosti jednog zaveštanja bilo

određivanje jednog naslednika, u srpskom i savremenom pravu to nije slučaj. Zaveštanje može
biti sačinjeno, a da naslednik nije određen.

USLOV, ROK, VRSTE USLOVA, VRSTE ROKOVA- ispit

73. Pravni položaj naslednika određenog pod odložnim uslovom ili početnim rokom

Ako je naslednik postavljen pod odložnim uslovom, on pravo nasleđa stiče njegovim
nastupanjem.

Do nastupanja uslova on se nalazi u položaju pravnog čekaoca, i to pravo čekanja ga ovlašćuje:

1. Da učestvuje u ostavinskom postupku;

2. Da zahteva popis i procenu zaostavštine;

3. Da pobija zaveštanje;

4. Da od suda zahteva preduzimanje mera, kojima se zabranjuje otuđenje ili opterećenje

nasleđenih dobara.

Do nastupanja uslova, zaostavština na plodouživanje pripada zakonskim naslednicima ostavioca,

sem ako iz zaveštanja ne proističe nešto drugo.

Zakonski naslednici ostavioca imaju pravo da drže nasleđena dobra, da ih koriste, da ubiraju
plodove, ali nemaju pravo da pravno i faktički raspolažu njima.

U slučaju određivanja naslednika pod odložnim uslovom, zakonski naslednici do nastupanja

uslova odgovaraju za dugove iz zaostavštine samo nasleđenim dobrima (samo prihodima, ništa iz
zaostavštine ne mogu prodati).

Ukoliko je naslednik postavljen pod odložnim uslovom (isto važi i za raskidni, rezolutivni uslov),
pa ne može ili ne želi da nasledi, drugopozvanog naslednika uslov ne tereti. Obratiti pažnju.

Nasuprot tome, kod naloga drugopozvanog naslednika nalog uvek tereti. Obratiti pažnju!

Odložni negativni uslov smatra se pozitivnim raskidnim uslovom. (Svog sina postavljam za
naslednika, pod uslovom da ne počne da se drogira).

21
Ako naslednik postavljen pod odložnim uslovom ne dočeka nastupanje istog, zaostavština
pripada u svojinu zakonskim naslednicima ostavioca.

Sve rečeno za odložni uslov, važi i za početni rok.

74. Pravni položaj naslednika određenog pod raskidnim uslovom ili završnim rokom

Ako je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom, on stiče pravo nasleđa trenutkom otvaranja
nasleđa, ali mu nasledničko svojstvo prestaje ispunjenjem uslova. Obratiti pažnju!

Do ispunjenja uslova, on zauzima položaj plodouživaoca zaostavštine.

On eventualno zaostavštinu u svojinu može steći ako se uslov ne ostvari.

U slučaju da je naslednik postavljen pod raskidnim uslovom, pa ne dočeka nastupanje raskidnog

uslova, zaostavština pripada u svojinu njegovim naslednicima.

Ako je naslednik postavljen pod raskidnim (završnim) rokom, pa ne dočeka nastupanje roka,
zaostavština pripada zakonskim naslednicima ostavioca.

75. Određivanje supstituta nasledniku

Sam izraz supstitucija može se dvostruko shvatiti.

S jedne strane, pod supstitucijom podrazumeva se odredba u zaveštanju kojom se određuje

zamenik (supstitut, za slučaj smrti, univerzalnom ili singularnom sukcesoru.

S druge strane, pod supstitucijom se podrazumeva sam čin zamene prvopozvanog naslednika
(prvopozvani naslednik isto što i institut), drugopozvanim naslednikom (drugopozvani naslednik,
lat. supstitut).

Postoje četiri vrste supstitucije:

1. Prosta;

2. Fideikomisarna;

3. Pupilarna;

4. Kvazipupilarna.

Srpsko pravo reguliše samo prostu i fideikomisarnu supstituciju.

22
U Srbiji je prosta supstitucija uvek dozvoljena, a kod fideikomisarne neki vidovi su dozvoljeni, a
drugi zabranjeni.

Kod proste supstitucije (supstitutio vulgaris), za naslednika se zaveštanjem određuje jedno lice,
pa ako ono ne može ili ne želi da nasledi; onda će naslednik ostavioca biti drugo lice.

Dakle, kod proste supstitucije prisutna je isključivost u nasleđivanju instituta i supstituta (ili
nasleđuje jedan, ili nasleđuje drugi, obojica nikada).

Da bi odredba o prostoj supstituciji mogla da proizvede dejstvo, potrebno je:

1. Da zaveštalac u zaveštanju izrazi nameru o njenom postojanju;

2. Da odredi supstitucioni slučaj (prethodna smrt instituta, njegova nesposobnost ili nedostojnost
za nasleđivanje, odricanje od nasleđa). Ukoliko u zaveštanju nije preciziran supstitucioni slučaj, a
ne može se ni uočiti jasna namera zaveštaoca u tom pravcu, onda se prosta supstitucija odnosi na
sve navedene supstitucione slučajeve.

3. Supstitut mora da ispuni sve uslove koji se traže za instituta, jedino ne mora doživeti
supstitucioni slučaj.

Ako je on nastupio posle otvaranja nasleđa, tada zaostavština pripada njegovim naslednicima.

Kod proste supstitucije, jednom institutu može biti određen jedan ili više supstituta.

Takođe, moguće je da više instituta jedan drugom budu postavljeni kao supstituti.

Kod fideikomisarne supstitucije, za instituta se određuje jedan naslednik, pa kada nastupi

određeni događaj, za supstituta se određuje drugi naslednik.

Kod fideikomisarne supstitucije, postoji sukcesivnost u nasleđivanju.

Prvo nasleđuje institut, pa kada nastupi određeni događaj i supstitut. Ekstremno važno!

U Srbiji, zabranjen je vid fideikomisarne supstitucije kojom se određuje naslednik nasledniku.

To znači da vid supstitucije kod koje se supstitucioni slučaj sastoji u nastupanju smrti instituta,
(Nasleđuje me Pera. Kada Pera umre nasleđuje Ilija. Ne može)!!

Zabranjen je vid fideikomisarne supstitucije čiju sadržinu čini zabrana otuđenja, nasledniku
nasleđenih dobara od strane zaveštaoca.

(Sinu Marku zabranjujem da u narednih pedeset godina otuđuje porodičnu kuću. Nije
dozvoljeno)!

23
Dozvoljen je vid fideikomisarne supstitucije koji se vezuje za nastupanje uslova ili roka, sem
ukoliko nije reč o smrti (smrt je složeni rok).

Dozvoljeno je takođe, da se jedno lice odredi za naslednika sa punim pravom svojine na

zaostavštini, a drugo za plodouživaoca iste.

Kod pupilarne supstitucije, zaveštalac određuje naslednika svom maloletnom detetu, za slučaj da
ono ne stekne zaveštajnu sposobnost.

Kod kvazi pupilarne supstitucije, zaveštalac određuje naslednika svom punoletnom detetu
nesposobnom za rasuđivanje.

76. Pojmovno određivanje isporuke

Isporuka je imovinska korist koju zaveštalac ostavlja nekome neodređujući ga pritom za

naslednika.

Direktna isporuka postoji onda kada se imovinska korist ostavlja nekom licu, a da se
pritom ne precizira ko su dužnici isporuke.

Indirektna isporuka postoji kada je zaveštanjem precizirano ko duguje ispunjenje

isporuke.

Podisporuka postoji kada se za dužnika isporuke određuje saisporukoprimac - lice koje

prima isporuku.

Preisporuka postoji kada se isporuka ostavlja nekom nasledniku.

77. Pravna priroda prava na isporuku

Pravo na isporuku ovlašćuje svog titulara da od određenog lica zahteva kakvu činidbu na
teret onog dela zaostavštine koji je dobio.

Ovo pravo deluje prema tačno određenom licu-licima, te stoga pripada grupi relativnih
prava tj. potraživanja. Budući da se odredba o isporuci jedino može naći u zaveštanju i da
isporukoprimac i dužnik isporuke moraju da zadovolje uslove koji se ne traže za lica koja su u
klasičnom obligacionom odnosu, sledi da je reč o potraživanju posebne vrste.

24
78. Subjekti isporuke

Kod isporuke razlikujemo isporukodavaoca, isporukoprimca i dužnika isporuke.

U položaju isporukodavca može biti svako zaveštajno sposobno lice.

U položaju isporukoprimca može biti svako fizičko ili pravno lice koje može biti
naslednik, uključujući i nasciturusa. Isporukoprimac u zaveštanju može biti određen (da se
imenuje) ili odrediv ako u zaveštanju ima podataka koji dovoljno ukazuju na identitet
isporukoprimca. Po pravilu se u zaveštanju određuje izričito, a može i prećutno kada sadržina
zaveštanja nedvosmisleno upućuje na moguće isporukoprimce.

U položaju dužnika isporuke može biti praktično svaki univerzalni ili singularni sukcesor
mortis causa. Ako zaveštanjem nije određeno ko su dužnici isporuke, po zakonu se duznikom
isporuke smatraju svi zakonski i zaveštajni naslednici ostavioca srazmerno veličini svojih
naslednih delova. Dužnik isporuke- naslednik dužan je da namiri isporuku samo ako su
prethodno isplaćeni ostaviočevi dugovi.On se ne oslobađa odgovornosti za ostaviočeve dugove
time što je isplatio isporuku jer redosled namirenja obaveza iz zaostavštine mora da se poštuje:

Prvo se izmiruju ostaviočevi dugovi, zatim nužni naslednici, pa tek onda isporukoprimci.Isporuka
može biti namirena i u smanjenom obimu ako nema dovoljno vrednosti iz zaostavštine.

79. Predmet isporuke

Isporuka za predmet može imati bilo koju prestaciju manifestovanu u davanju,

činjenju, uzdržavanju ili trpljenju.

Predmet isporuke mora biti moguć, dozvoljen, određen ili odrediv.

Isporuka za predmet može imati jednu ili više prestacija. Više prestacija mogu biti
određene kumulativno, alternativno ili fakultativno.

Predmet isporuke može biti tesno vezan za ličnost dužnikaili ne. Isporuka za predmet
može imati prestaciju koja se ne može podeliti, a da se ne umanji njena vrednost ili ne
izmeni njena suština, a može biti i činidba koja je po svojoj prirodi nedeljiva. Isporuka za
predmet ima najčešće određenu stvar zaostavštine ostavioca, ali to može biti i stvar koja je
vlasništvo dužnika isporuke ili trećeg lica koja mora biti nabavljena.

80. Vrsta isporuke*

Isporuka za predmet može imati bilo koju prestaciju (činidbu), manifestovanu u davanju,
činjenju, uzdržavanju ili trpljenju, koja je redovno imovinski korisna za isporukoprimca.

25
Kada isporuka posebno za predmet ima stvari određene po rodu (pšenica, kukuruz, drva za ogrev,
rakija), zakon o nasleđivanju Srbije, propisuje tri pravila:

1. Ako su posebno predmet isporuke stvari određene po rodu, ali nije određena njihova količina,
sve što se zatekne u zaostavštini, pripada isporukoprimcu.

2. Ako su posebno predmet isporuke stvari određene po rodu navedene, njihova količina ili broj,
ali ih nema u zaostavštini, dužnik isporuke je dužan da potrebnu količinu ili broj stvari nabavi.

3. Ako su posebno predmet isporuke stvari određene po rodu, nije navedena njihova količina ili
broj, a nema ih ni u zaostavštini, isporuka pada.

Isporuka ostavljena zaveštaočevom poveriocu

Zaveštanjem može biti ostavljena isporuka i poveriocu zaveštaoca.

Dakle, sada pored prvobitnog potraživanja poverilac (isporukoprimac), na osnovu zaveštanja ima
i pravo na isporuku.

Ukoliko se predmet isporuke razlikuje od predmeta prvobitnog potraživanja, poverilac

(isporukoprimac) ima pravo kako na jedno, tako i na drugo potraživanje.

Da li će ostvariti i jedno i drugo, zavisi od vrednosti aktive zaostavštine, ali je pravilo da se iz

zaostavštine prvo isplaćuju ostaviočevi poverioci, pa tek onda isporukoprimci.

Ako je predmet isporuke identičan predmetu prvobitnog potraživanja, onda poverilac

(isporukoprimac), ima pravo da zahteva samo jedno od ta dva.

Da li će se isporukoprimac (poverilac), opredeliti za jedno ili drugo potraživanje, zavisi od

njegove volje, ali je preporučljivo da uvek iskoristi mogućnost kao ostaviočev poverilac, zato što
ta potraživanja imaju prvenstvo u naplati.

Isporuka ostavljena zaveštaočevom dužniku

Ukoliko je isporuka ostavljena ostaviočevom dužniku, dolazi do oproštaja (otpuštanja) duga.
Iz zaveštanja mora proisteći jasna namera zaveštaoca o opraštanju duga.
NPR. Da se zabranjuje nasledniku da namiri potraživanje iz konkretnog odnosa.
Do oproštaja duga ne dolazi ukoliko zaveštalac svom dužniku produži rok za isplatu duga.
Takođe, do oproštaja duga ne dolazi kada zaveštalac dužniku vrati neko sredstvo obezbeđenja.

Isporuka koja za predmet ima prenos (ustupanje) zaveštaočevih potraživanja drugom licu
(isporukoprimcu)

Moguće je zaveštanjem predvideti da isporuka za predmet ima ustupanje (cediranje, prenos),

potraživanja, koje zaveštalac ima iz nekog ugovornog odnosa.

26
Tada je dužnik isporuke dužan da ustupi potraživanje u celosti, ne odgovarajući pritom za
postojanje (veritet), i naplativost (bonitet) potraživanja, budući da se ustupanje odvija bez
nadoknade.

Zajedno sa ustupljenim potraživanjem, prenose se i sporedna prava. Pr. Kamata.

81. Pad isporuke

Isporuka pada ako isporukoprimac umre pre isporukodavca ili je nesposoban/nedostojan

da ga nasledi. Isporuka pada ako isporukodavac opozove odredbu o isporuci.

ZNS pominje kod pada isporuke samo jedan vid opoziva raspolaganja individualno
određene stvari. Isporuka pada ako stvar koja je posredno predmet isporuke prestane da postoji
mimo volje isporukodavca.

Isporuka pada ako je ispunjenje isporuke postalo nemoguće posle otvaranja nasleđa
isporukodavca zbog događaja koji se ne mogu pripisati u krivicu dužniku isporuke. Dužnik se
oslobađa odgovornosti ako događaje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći. ZNS propisuje kome
pripada isporuka u slučaju da isporukoprimac ne može/ne želi da nasleđuje, u tom slučaju
isporuka pripada dužniku isporuke.

82. Zastarelost prava da se zahteva ispunjenje isporuke

Pravo da se zahteva ispunjenje isporuke zastareva u roku od jedne godine od kada je

isporukoprimac saznao za svoje pravo, i bio ovlašćen da zahteva namirenje svog potraživanja.

Budući da su u pitanju dva različita trenutka u vremenu, potrebno je utvrditi od kada zapravo ovaj
rok od jedne godine počinje da teče.

1. Isporukoprimac po pravilu saznaje za svoje pravo trenutkom proglašenja zaveštanja.

Može da sazna i ranije, ali to za pravni promet nema nikakvog uticaja, budući da se tek činom
proglašenja zaveštanja potvrđuje postojanje nečije izjave poslednje volje.

Ukoliko isporukoprimac nije prisustvovao proglašenju zaveštanja, on za svoje pravo saznaje kada
ga sud obavesti o tome.

2. Isporukoprimac je ovlašćen da zahteva svoje potraživanje, onog trenutka kada je i stekao pravo
na isporuku.

Po pravilu, reč je o trenutku otvaranja nasleđa, sem ako mu pravo na isporuku nije ograničeno
odložnim uslovom ili početnim rokom.

27
Kako je reč o dva različita trenutka u vremenu, pomenuti rok od godinu dana počinje da teče od
momenta nastupanja poslednje činjenice (momenta saznanja za pravo, ili trenutka ovlašćenja za
namirenje isporuke).

83. *

84. Nalog u zaveštanju

Pod nalogom se podrazumeva dodatna odredba u zaveštanju kokom se jedno lice

(univerzalni ili singularni sukcesor ostavioca), obavezuje na izvršenje kakve činidbe sa
određenim ciljem. Pod nalogom se, takođe, podrazumeva i sama obaveza izvršenja kakve
prestacije.

Kod naloga razlikujemo: nalogodavca, korisnika naloga i lice opterećeno nalogom.

U položaju nalogodavca može biti svako zaveštajno sposobno lice.

U položaju korisnika naloga može biti svako fizičko ili pravno lice, a nalog može biti
ostavljen i u korist životinja. Nalog može biti ostavljen i u korist samog ostavioca (npr. da se na
određeni način sahrani). Nalog može biti ostavljen i u javnom interesu. U položaju lica
opterećenim nalogom može biti svaki univerzalni ili singularni sukcesor nalogodavca.

Ukoliko lice opterećeno nalogom ne može/ne želi da nasleđuje, nalog tereti

drugopozvanog naslednika. Predmet naloga jeste prestacija manifestovana, kao i kod isporuke, u
davanju, činjenju, uzdržavanju ili trpljenju, ali za razliku od predmeta isporuke, predmet
naloga ne mora biti imovinski obojen. Dovoljno je da se ispoljava u nekoj korisnosti
nalogodavca, lica opterećenim nalogom ili korisnika naloga. Nalog se ispunjava onako kako
odredi nalogodavac. Ukoliko lice opterećeno nalogom, bez svoje krivice, ne ispuni nalog on i
dalje ostaje u položaju sukcesora ostavioca. Ako pak lice opterećeno nalogom, svojom krivicom,
ne ispuni nalog smatra se da je postavljen kao naslednik sa raskidnim uslovom.

Budući da pod nalogom korisnik naloga ne može prinudno naterati lice opterećeno
nalogom da ispuni nalog jer između ova 2 subjekta ne postoji dužničko-poverilački odnos. Jedini
način da se ispuni nalog i ispoštuje volja nalogodavca jeste da se od strane lica koja imaju
naslednopravni interes traži prestanak nasledničkog svojstva lica opterećenog nalogom.

85.*

86.*

87. Opšta pravila tumačenja zaveštanja

Potreba za tumačenjem zaveštanja postoji kada se u zaveštanju nađe neka nedovoljno jasna i
precizna odredba.

28
Srpski zakonodavac za pronalaženje prave namere zaveštaoca, koristi subjektivni metod
tumačenja zaveštanja.

U tom kontekstu ZNS propisuje dva opšta pravila tumačenja zaveštanja:

1. Zaveštanje treba tumačiti tako, da se pronađe prava namera zaveštaoca;

2. U slučaju sumnje, treba se držati onoga što je povoljnije za zakonske naslednike, ili za lica
kojima je zaveštanjem naložena kakva obaveza.

Za pronalaženje prave namere zaveštaoca, od koristi su i opšta pravila tumačenja pravnih normi.

Prilikom tumačenja nejasnih odredbi u zaveštanju, u prvom redu upotrebljenim rečima treba dati
značenje koje je zaveštalac imao u vidu, pa tek u obzir uzeti njihovo uobičajeno značenje.

U pronalaženju prave namere zaveštaoca, od velike koristi biće utvrđenje obrazovnog profila
zaveštaoca, njegovog hobija, socijalnih prilika u kojima je živeo, zanimanja kojim se bavio,
odnose sa pojedinim subjektima u koje je stupao.

88. Posebna pravila tumačenja zaveštanja

Zakon o nasleđivanju Srbije, propisuje deset posebnih pravila tumačenja zaveštanja.

1. 1. Ako je zaveštanjem određen jedan naslednik i nije mu određen nasledni deo, celokupna
zaostavština njemu pripada.
2. 2. Ako je zaveštanjem određen jedan naslednik i određen mu je nasledni deo, ostatak
pripada zakonskim naslednicima ostavioca.
3. 3. Ako je zaveštanjem ostavljeno više naslednika i nisu im određeni nasledni delovi, svi
naslednici dele zaostavštinu na jednake delove.
4. 4. Ako je zaveštanjem određeno više naslednika i nasledni delovi su im određeni, ostatak,
ako ga ima, pripada zakonskim naslednicima ostavioca.
5. 5. Ukoliko je zaveštanjem određeno više naslednika i to tako da su jednima određeni
nasledni delovi, a drugima nisu, ostatak zaostavštine ako ga ima, raspodeljuje se
naslednicima kojima nasledni delovi nisu određeni.
6. 6. Ukoliko je zaveštanjem određeno više naslednika, i to tako da su pojedinim
naslednicima određeni različiti nasledni delovi koji iscrpljuju celokupnu vrednost
zaostavštine, a drugima nisu, pravilo tumačenja nalaže da se nasledni delovi naslednika
koji su određeni, smanjuju tako da naslednici koji nisu dobili ništa, dobiju vrednost
najmanje određenog naslednog dela.
7. 7. Ako je zaveštanjem određeno više naslednika, i to tako da su pojedinim naslednicima
određeni isti nasledni delovi koji pritom iscrpljuju celu zaostavštinu, a drugima nisu,
dolazi do njihovog srazmernog smanjenja, tako da svi dobiju iste nasledne delove.

29
 8. 8. Ukoliko je zaveštanjem određeno više naslednika kojima su određeni nasledni delovi,
pa jedan od njih ne može ili ne želi da nasledi, njegov nasledni deo pripada zakonskim
naslednicima ostavioca.
9. 9. Ukoliko je zaveštanjem određeno više naslednika, a nasledni delovi im nisu određeni,
pritom, neki od naslednika ne može ili ne želi da nasledi, njegov nasledni deo prirasta
naslednim delovima ostalim zaveštajnim naslednicima ostavioca.
10. 10. Ako je zaveštanjem određeno više naslednika, i to tako da su jednima određeni
nasledni delovi, a drugima nisu, pa jedan od njih ne može ili ne želi da nasledi, njegov
nasledni deo pripada zaveštajnim naslednicima ostavioca, kojima nasledni delovi nisu
određeni.

Обратити пажнју на последнја 3 правила.

89. Ne treba

90. DOKAZIVANJE SAKRIVENOG, IZGUBLJENOG ILI UNIŠTENOG ZAVEŠTANJA

Može se desiti da zaveštanje, mimo znanja i volje zaveštaoca, nestane za vreme njegovog života
ili posle njegove smrti ili bude sakriveno, izgubljeno ili uništeno. U tom slučaju postoji
mogućnost rekonstrukcije zaveštanja iliti postupka poznatijeg kao POSTUPAK ZA
DOKAZIVANJE SAKRIVENOG, IZGUBLJENOG ILI UNIŠTENOG ZAVEŠTANJA.

Ukoliko učesnici ostavinskog postupka postignu dogovor da zaveštanje koje treba da se

rekonstruiše ima određenu formu, sadržinu i da je na određeni način nestalo, sud će saslušati
njihove iskaze, izneti odgovarajuće dokaze, sastaviti zapisnik i proglasiti ga. U slučaju da bi
zaostavština da nema zaveštanja pripala državi, za rekonstrukciju takvog zaveštanja potrebna je
saglasnost javnog pravobranioca. U slučaju da neki od učesnika postupka nije sposoban da brine
o svojim interesima jer je maloletan ili lišen poslovne sposobnosti, za rekonstrukciju zaveštanja
potrebna je saglasnost organa starateljstva. Ako među učesnicima ostavinskog postupka nema
saglasnosti o tome da je zaveštanje postojalo, da je imalo odgovarajuću formu i sadržinu i da je
na odgovarajući način nestalo, onda dolazi do prekida ostavinskog postupka i učesnici se upućuju
na parnicu. U ulozi tužioca je ono lice koje tvrdi da je zaveštanje postojalo, da je imalo
odgovarajuću sadržinu i formu i da je na odgovarajući način nestalo.

91. OPOZIV ZAVEŠTANJA (TEST)

30
Opoziv zaveštanja jeste oduzimanje važnosti jednom punovažnom zaveštanju, od strane samog
zaveštaoca.

Kao i za sastavljanje zaveštanja, i za opoziv zaveštanja potrebno je da zaveštalac ima zaveštajnu

sposobnost.

Za opoziv zaveštanja potrebno je da zaveštalac ima nameru da zaveštanje opozove (animus

revocandi).

Prava na opoziv zaveštanja, zaveštalac se ne može odreći ni jednim pravnim poslom.

Zakon reguliše dva načina opoziva zaveštanja:

1. Izričit;

2. Prećutan.

U okviru izričitog opoziva razlikujemo formalni i neformalni opoziv.

Formalni izričit opoziv zaveštanja postoji onda kada zaveštalac sačini zaveštanje, kojim određuje
da prestaje da važi prethodno sačinjeno zaveštanje.

Za formalni izričit opoziv nije od značaja forma prethodno sačinjenog zaveštanja, kao ni
zaveštanja kojim se ono opoziva.

Neformalan izričit opoziv zaveštanja postoji kada se zaveštanje u objektivnom smislu materijalno
uništi. (Cepanjem, paljenjem, precrtavanjem sadržine).

Valja napomenuti da je neophodno da zaveštalac učinjenim aktom iskaže jasnu nameru da

oduzme punovažnost zaveštanju.

U okviru prećutnog opoziva zaveštanja, razlikujemo formalni i neformalni opoziv.

Kod formalnog prećutnog opoziva zaveštanja praktično se sastavlja novo zaveštanje, čija je
sadržina u celini ili delom u suprotnosti sa ranije sačinjenim zaveštanjem.

Tada se smatra da pravno dejstvo proizvodi kasnije sačinjeno zaveštanje.

Kod neformalnog prećutnog opoziva zaveštanja, zaveštalac zapravo raspolaže individualno

određenom stvari, koja je zaveštanjem ostavljena nekome.

Pritom, zaveštalac može pravno i faktički da raspolaže zaveštajnim dobrom (Npr. Ostavilac kuću
na Tari isporukom ostavi prijateljici Mari. Nakon par godina oni se zavade, i on ugovorom o
poklonu kuću pokloni svom bratancu).

Kod ovog vida opoziva nije bitna namera zaveštaoca o opozivu zaveštanja.

31
Važno je samo da je akt raspolaganja zaveštajnim dobrom, voljni akt zaveštaoca, a ne protivan
njegovoj volji.

92. NIŠTAVA ZAVEŠTANJA

Prema ZNS zaveštanje je ništavo ako je njegova sadržina u suprotnosti sa prinudnim propisima,
javnim poretkom i dobrim običajima. Ništavo je ako je falsifikovano, ako ga je sačinilo lice
mlađe od 15 godina ili je licu zbog nesposobnosti za rasuđivanje U POTPUNOSTI oduzeta
poslovna sposobnost.

93. RUSLJIVA ZAVEŠTANJA

32
95. Pravni odnosi u nasledničkoj zajednici

(Staro)

Naslednička zajednica jeste zajednica dvaju ili više lica nad zajednički nasleđenim
dobrima.
Sanaslednici su ovlašćeni da upravljaju nasleđenim dobrima, a u odsustvu njihove
saglasnosti o upravljanju nasledstvom mogu zahtevati od suda da postave upravitelja nasledstva.
Sanaslednik može raspolagati svojim naslednim delom kako u korist ostalih sanaslednika tako i u
korist trećih lica.
Prenos naslednog dela može biti manifestovan na dva načina:
1.U obliku izjave o odricanju od nasleđa u korist određenog naslednika.
2.Zaključivanjem ugovora o prenosu naslednog dela sa naslednikom ili trećim licem.
(Izmene)
Izmene i dopune zakona o nasleđivanju iz 2015. godine, predviđaju da se ugovor o prenosu
(ustupanju) naslednog dela sastavlja u formi javnobeležnički potvrđene isprave. Dakle, javnom
beležniku se donosi već sastavljeni ugovor, čiju potvrdu (solemnizaciju), vrši javni beležnik. Sam
postupak potvrđivanja isprave regulisan je zakonom o vanparničnom postupku.

96. Pravo na deobu nasledstva i ostvarivanje prava na deobu nasledstva

Pravo na deobu nasledstva jeste ovlašćenje koje svom titularu omogućava da istupi iz
nasledničke zajednice, te da mu umesto udela u njoj, pripadne određena stvar ili pravo iz
ostavinske mase.

Prestanak postojanja nasledničke zajednice može biti ostvaren dogovorom sanaslednika ili
sudskim putem.

U moguće načine deobe nasledstva spadaju:

 deoba nasledstva isplatom,
 realna deoba nasledstva,
 deoba nasledstva po ekvivalentu I
 civilna deoba nasledstva.

97. Deoba nasledstva isplatom

Suština ove deobe se ogleda u tome, da nekome od naslednika na ime naslednog dela pripadne
tačno određeno dobro iz ostavinske mase a ostalim univerzalnim sukcesorima mortis causa
novčani iznos, koji odgovara vrednosti njihovih naslednioh naslednih delova. Pravo na deobu
isplatom sanasledniku može biti priznato:

33
 - na osnovu zaveštanja ostavioca
- sporazuma sa ostalim sanaslednicima
- po zakonu.

Po zakonu moguće je ako je naslednik, koji zahteva njeno sprovođenje, živeo ili privređivao
u zajednici sa ostaviocem. Sud nadležan za raspravljanje zaostavštine uvek treba da upozori
poljoprivrednika koji je živeo ili privređivao u zajednici sa ostaviocem na pravo da zahteva
deobu nasledstva.
Sanaslednik koji je ostvario pravo na deobu nasledstva isplatom, ostalim sanaslednicima
duguje kompenzaciju. Rok za isplatu kompenzacije nije određen već sud određuje rok u kome se
mora nadoknaditi vrednost viška, iznad svog dela ostalim sanaslednicima. Ukoliko naslednik
propusti rok ostali sanaslednici imaju pravo da prinudnim putem ostvare svoja potraživanja.

98. Realna i civilna deoba nasledstva

1. Realna podela nasledstva postoji kada se nasledni deo naslednika namiruje u naturi.
- Nepokretne stvari dele se putem geometrijske deobe ( po određenoj nepokretnosti
povlače se linije kojima se obeležavaju delovi. Po pravilu nepokretnosti se dele vertikalno a
horizontalno se mogu deliti samo ako je to dozvoljeno), a
- Pokretne fizičkom podelom ( određena pokretna deljiva stvar se mehanički rastavlja,
cepa na delove ne umanjujući njenu vrednost).
Prirodni produžetak – jeste realna deoba po ekvivalentu, koja se ostvaruje tako što se
sanaslednicima dodeli jedna ili više stvari koje odgovaraju veličini naslednog dela. Ukoliko
vrednost premašuje nasledni deo u obavezi je da izvrši kompenzaciju dr.naslednicima bilo u
novcu ili dr.stvarima.
2. Kada nasledna dobra ne mogu da se podele vrši se civilna deoba nasledstva prodajom
tih dobara. Sanaslednicima se prepušta da sami reše pitanje prodaje nasleđenih dobara
zbog nastajanja sudskih troškova koji umanjuju vrednost.

99. Obaveza zaštite među naslednicima posle deobe nasledstva

Uzajamna odgovornost sanaslednika za pravne nedostatke nasleđenih dobara

Sanaslednici posle sprovedene deobe nasledstva, solidarno odgovaraju jedni drugima za pravne i
skrivene materijalne nedostatke kao i za nemogućnost naplate potraživanja. Obaveza zaštite od
evikcije među sanaslednicima postoji kada prilikom deobe nasledstva, nekom nasledniku na ime
njegovog naslednog dela pripadne određena stvar koju mu treće lice oduzme ili pak umanji
njegovo pravo na tu stvar. Umanjenje prava podrazumeva da je to pravo na određeno dobro
nekog od sanaslednika, opterećeno drugim pravom u korist trećeg lica.
Uzajamna odgovornost sanaslednika za pravne nedostatke nasleđenih dobara podrazumeva:
- da se taj nedostatak pojavio pre deobe nasledstva
- da sanasledniku nije bilo poznato postojanje jačeg prava trećeg lica
- da odgovornost za evikciju nije bila ugovorom među sanaslednicima isključena
- da sanaslednik koji trpi pravne posledice evikcije nije sam kriv za to.

34
Ako su ispunjeni ovi uslovi naslednik koji trpe evikciju nema pravo da zahteva poništaj deobe
nasledstva ali ima pravo na naknadu, za izgubljenu dobit ili umanjenu vrednost svog nasl. dela.
Sanaslednikovo pravo na obeštećenje od evikcije ograničeno je na 3 godine od izvršene deobe.
Propuštanje sanaslednika da obavesti ostale sanaslednike o pravnim pretenzijama trećeg lica i o
pokrenutom postupku, ima za posledicu da on na ime obeštećenja ništa ne dobije ukoliko
dr.sanaslednici dokažu da bi ishod parnice bio drugačiji da su oni učestvovali u njoj.

Uzajamna odgovornost sanaslednika za skrivene fizičke nedostatke nasleđenih dobara

Ukoliko se naknadno uočeni materijalni nedostaci mogu otkloniti onda su ostali sanaslednici
dužni da nasledniku nadoknade troškove uklanjanja nedostataka u visini naslednih delova. Ako se
nedostaci ne mogu otkloniti ili se stvar ne može upotrebljavati sanaslednici duguju deo vrednosti
te stvari srazmerno veličini naslednih delova.

Uzajamna odgovornost za nemogućnost naplate potraživanja

Sanaslednici odgovaraju kako za postojanje tako i za naplativost potraživanja.

100. Pojam, poreklo i svrha uračunavanja u nasledni deo

Uračunavanjem poklona i isporuka u nasledni deo obezbeđuje se izjednačavanje

sanaslednika u dobročinim davanjima koje je ostavilac učinio.

Primena instituta collatio bonorum moguća je prema odredbama domaćeg Zakono o

nasleđivanju, jedino u sferi zakonskog nasleđivanja i odnosi se na sve zakonske naslednike koji u
konkretnom slučaju nasleđuje.

Ovaj institut vodi poreklo iz rimskog prava. Uveli su ga pretori sa ciljem izjednačavanja
u nasleđivanju emancipovane i neemancipovane dece. U vreme Justinijana, vršilo se
uračunavanje u nasledni deo svim potomcima ostavioca bez obzira na pravni osnov nasleđivanja,
a predmet uračunavanja su bili pored imovine emancipovane dece, miraz, predbračni poklon i sl.

Predmet uračunavanja u nasledni deo jesu pokloni, isporuke i dugovi, koje je naslednik
imao prema ostaviocu.

101. Subjekti kojima se uračunavaju pokloni i isporuke u nasledni deo

Prema važećem zakonu o nasleđivanju Srbije, subjekti kojima se vrši uračunavanje u

nasledni deo jesu zakonski naslednici, uključujući i nužne naslednike.

Svakom zakonskom nasledniku bez obzira na nasledni red koji čini, ako je pozvan na
nasleđe, mogu se uračunavati dobročina davanja u nasledni deo.

35
 Ukoliko naslednik koji ne može ili ne želi da nasleđuje od ostavioca primi neko dobročino
davanje, ono se uračunava u nasledni deo onom nasledniku koji dolazi na mesto naslednika koji
ne nasleđuje, a koji je dobio određeno dobročino davanje.

Ranije važeći zakon o nasleđivanju Srbije, predviđao je u ovakvom slučaju da se

drugopozvanom nasledniku, uračunavaju u nasledni deo dobročina davanja koja je prvopozvani
primio, koji ne nasleđuje zbog smrti ili odricanja od nasleđa, a da se u drugim slučajevima,
primera radi nedostojnosti ili isključenja, ne vrši uračunavanje.

Ukoliko se naslednik odrekne nasleđa, on primljeni poklon ili ostavljenu isporuku može
zadržati, pod uslovom da se time ne vređa nužni deo nekog od nužnih naslednika.

102. Predmet uračunavanja u nasledni deo

U nasledni deo mogu se uračunavati:

1. Pokloni;
2. Isporuke;
3. Dugovi koje naslednik ima prema ostaviocu.

U nasledni deo ne uračunavaju se:

1. Uobičajeni pokloni manje vrednosti;

2. Plodovi i koristi od poklonjenog dobra, do trenutka otvaranja nasleđa ostavioca.
3. Ono što je dato na ime izdržavanja i obaveznog školovanja zakonskog naslednika;
Pod obaveznim školovanjem u našem pravu podrazumeva se samo osnovna škola.

Da li će troškovi daljeg školovanja biti predmet uračunavanja ili ne, zavisi od:

1. Vrednosti zaostavštine;
2. Troškova školovanja i osposobljavanja za samostalni život;
3. Ličnih i imovinskih prilika zakonskih naslednika koji nasleđuju.Konačnu odluku o
uračunavanju donosi sud.
4. Ono što je ostavilac za života, prilikom činjenja poklona ili kasnije, na primer zaveštanjem
odredio da se neko dobročino davanje neće uračunavati u nasledni deo, ili da se takva namera
ostavioca može nazreti iz okolnosti konkretnog slučaja.

Pritom, ovo važi, i poštuje se volja ostavioca samo ako se time ne vređa nužni deo nekog nužnog
naslednika.
Dobročina davanja, za koja je zakon rekao da se neće uračunavati u nasledni deo, ne mogu biti
predmet uračunavanja voljom ostavioca.
Ono što je potrošeno za dalje školovanje zakonskih naslednika, može biti izuzeto iz uračunavanja
voljom ostavioca jedino ako se time ne vređa nužni deo.

36
103. Način uračunavanja u nasledni deo

Važeći zakon o nasleđivanju, reguliše samo vrednosno uračunavanje u nasledni deo

"kolacio in valoris".
Ranije važeći zakon o nasleđivanju, regulisao je sem ovog i realno uračunavanje u
nasledni deo "kolacio in natura".
Suština realnog uračunavanja ili realne kolacije, jeste vraćanje poklona u
zaostavštinu. Suština vrednosnog uračunavanja, leži u tome da se sprovodi jedna računska
operacija, koja ima za cilj izjednačavanje sanaslednika u dobročinim davanjima koja je učinio
ostavilac.
Da bi se mogao sprovesti postupak izjednačavanja sanaslednika u dobročinim davanjima,
potrebno je:

1. Utvrditi neto vrednost zaostavštine;

2. Utvrditi veličinu naslednih delova naslednika;
3. Utvrditi ko je koliko dobio na ime dobročinih davanja od ostavioca;
4. Utvrditi koliko kome treba da se da iz zaostavštine na ime izjednačavanja sanaslednika.
Postupak izjednačavanja sanaslednika teče na sledeći način:
Kada se od neto vrednosti zaostavštine oduzima vrednost svih isporuka koje je ostavilac učinio,
kako zakonskim naslednicima koji nasleđuju, tako i trećim licima; kao i vrednost svih isporuka
nezavisno od toga da li je ostavilac rekao da će se, ili neće uračunavati u nasledni deo. Sve se te
isporuke oduzimaju od vrednosti zaostavštine.
Kad se od neto vrednosti zaostavštine oduzme vrednost svih ovih isporuka, dobijamo
masu za uračunavanje ili neraspoređeni deo zaostavštine.
Sam postupak izjednačavanja sanaslednika, teče tako što prvo naslednik koji nije dobio
ništa, bez naknade, od ostavioca (sa njim je izjednačen naslednik za koga je ostavilac rekao da
mu se neko dobročino davanje neće uračunavati), dobija vrednost iz zaostavštine koja odgovara
vrednosti najmanjeg dobročinog davanja.
Sve tako postepeno, vrši se izjednačavanje sanaslednika do vrednosti najvećeg
dobročinog davanja, pod uslovom da za potpuno izjednačavanje ima dovoljno u zaostavštini.
Pritom, izjednačavanje se vrši uvek prema veličini naslednih delova.
Ako zaostavština nema tu vrednost za potpuno izjednačavanje sanaslednika, dozvoljena je
razlika, ali je neophodno da se ne vređa nužni deo nužnih naslednika.
Prilikom uračunavanja u nasledni deo polazi se od stanja koje je poklon imao u vreme
poklanjanja, i njegove vrednosti u vreme uračunavanja.
Preostatak mase za uračunavanje, kadgod su jednaki delovi naslednika, deli se na ravne
časti među naslednicima.

104. Ostvarivanje uračunavanja poklona i isporuka u nasledni deo

O uračunavanju u nasledni deo sud ne vodi računa po službenoj dužnosti, već na zahtev
ovlašćenih lica koja mogu biti:

1. Zakonski;
2. Nužni;
3. Zaveštajni naslednici ostavioca.
37
 ZNS ne određuje rok u kojem se može izvršiti uračunavanje u nasledni deo.
Ukoliko među učesnicima ostavinskog postupka nastane spor o primeni prava (pr. sporno je da li
se neko davanje može smatrati poklonom), o tome odlučuje sam ostavinski sud.
Međutim, ako među učesnicima postupka postoji spor oko neke pravnorelevantne
činjenice (pr. sporno je da li je neko od naslednika uopšte primio poklon), onda se ostavinski
postupak prekida, a njegovi učesnici se upućuju na parnicu.

105. Posledice uračunavanja poklona i isporuka u nasledni deo

Uračunavanjem u nasledni deo, obezbeđuje se smanjeno učešće u podeli zaostavštine onih

naslednika koji su već od ostavioca dobili određena dobročina davanja.
Zahvaljujući uračunavanju u nasledni deo, postiže se, ako to vrednost zaostavštine
dozvoljava, jednakost među naslednicima u pogledu dobročinih davanja.
Svaki od naslednika, kada je izvršeno uračunavanje u nasledni deo, odgovara za dugove iz
zaostavštine u vrednosti svog naslednog dela, bez obzira da li je on dobijen iz zaostavštine, ili je
namiren iz ostalih dobročinih davanja.
Ovo pravilo važi, čak i da vrednost dobročinih davanja prekoračuje vrednost naslednog
dela.

106.Vrste odgovornosti za dugove iz zaostavštine u savremenim pravnim sistemima

U savremenim pravnim sistemima zastupljene su tri vrste odgovornosti za dugove iz

zaostavštine:
-Ultra vires hereditatis – kada naslednik bez ograničenja, i svojom imovinom i aktivom
zaostavštine ostavioca odgovara za dugove iz zaostavštine.
-Pro viribus hereditatis - kada naslednik ograničeno odgovara za dugove iz zaostavštine, i
svojom imovinom i nasleđenim dobrima ali samo u granicama vrednosti nasleđene aktive
zaostavštine.
-Cum viribus hereditatis - kada naslednik ograničeno odgovara za dugove iz zaostavštine,
samo nasleđenim imovinskim pravima.
U srpskom pravu naslednik odgovara pro viribus hereditatis.
U nemačkom pravu Cum viribus hereditatis.
U engleskom pravu sanaslednici nikada neposredno ne odgovaraju za dugove iz
zaostavštine.

107. Lica koja mogu odgovarati za dugove iz zaostavštine.

U srpskom pravu sanaslednici solidarno odgovaraju za dugove iz zaostavštine a svaki od

naslednika u vrednosti onoga što je stekao po naslednopravnom osnovu. Za dugove iz
zaostavštine odgovaraju zakonski i zaveštajni naslednici. Nužni naslednici odgovaraju za
dugove ukoliko je vrednost koju su nasleđivanjem stekli veća od nužnog dela.
Zaveštalac može zaveštanjem nekog od naslednika osloboditi.
Naslednik odgovara za dugove iz zaostavštine u vrednosti svog naslednog dela i kad se
odrekne nasleđa u korist određenog naslednika.

38
Isporukoprimci ne odgovaraju za dugove iz zaostavštine (samo ako je ostavilac odredio
izjavom).

108. Dugovi otvorenog nasleđa

U dugove otvorenog nasleđa spadaju: isplata troškove sahrane, naknade i nagrade za rad
izvršioca zaveštenja i staratelja zaostavštine, nadoknada troškova popisa i procene zaostavštine,
namirenje nužnih naslednika, isporukoprimca i korisnika naloga, isplata troškova ostavinskog
postupka, poreza na nasleđe...
Redosled izmirenja dugova otvorenog nasleđa:
- U slučaju nedostatka aktive zaostavštine prvo se isplaćuju poverioci ostavioca, pa poverioci
potraživanja otvorenog nasleđa.
- Isplaćuju se poverioci prema redosledu pojavljivanja
- Svi poverioci zaostavštine isplaćuju se srazmerno vrednosti svojih potraživanja
- Prvo se izmiruju dugovi otvorenog nasleđa...
Da bi se izbeglo različito postupanje sudova neophodno je regulisati redosled izmirivanja dugova
zaostavštine kao i sankcionisati naslednika koji se nije pridržavao redosleda isplate.

109.Naslednički zahtev

Naslednički zahtev jeste pravni instrument kojim se usaglašava pravni sa faktičkim položajem
naslednika.
Naslednički zahtev može s ciljem zaštite svog pravnog položaja istaći svako od naslednika ili u
ime svih sanaslednika, upravitelj nasledstva.
Naslednički zahtev može se istaći protiv svakog onog lica koje izvršava prava iz zaostavštine
određenog ostavioca pozivajući se na svoje naslednopravno ovlašćenje ili se ne pozivajući ni na
kakvo pravo
Naslednik, nasledničkim zahtevom može zahtevati s ciljem usaglašavanja pravnog sa faktičkim
stanjem, predaju u državinu nasleđenih dobara, upis prava svojine u katastar nepokretnosti,
brisanje već izvršenih upisa, prenos potraživanja ili ukoliko to nije moguće, odgovarajuću
nadoknadu.
Naslednički zahtev je nezastariv.

110. Ugovor o nasleđivanju i ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci

Ugovor o nasleđivanju jeste pravni posao za slučaj smrti kojim ugovorne strane
raspolažu svojom zaostavštinom, jedna u korist druge ili trećeg lica.
U domaćem pravu, ugovoru o nasleđivanju stavlja se na teret da je zastarela pravna
tvorevina, njime se ne pruža nikakva garancija ugovornom nasledniku, da je spekulativnog
karaktera, da je uzrok mnogobrojnim sporovima među naslednicima, da ograničava
slobodu zaveštajnog raspolaganja.

Ugovor o budućem nasledstvu ili isporuci jeste pravni posao kojim se raspolaže
dobrima, čije se sticanje, po naslednopravnom osnovu , očekuje u budućnosti.
Naše pravo kao i većina savremenih pravnih sistema u svetu, zabranjuje svaki vid transakcije
nasleđem koje nije otvoreno. Time se zabranjuje: da budući naslednik nepromišljeno ustupi svoje

39
nasleđe kome se nada, da treće lice iskoristi lakomislenost , neiskustvo ili nepovoljne imovinske
prilike budućeg naslednika...

111. Ugovor o odricanju od nasleđa koje nije otvoreno i ugovor o sadržini zaveštanja

Ugovorom o odricanju od nasleđa koje nije otvoreno, jedna ugovorna strana

obavezuje se drugoj ugovornoj strani da posle otvaranja njenog nasleđa, neće učestvovati u
podeli zaostavštine.
Zakon o nasleđivanju RS zabranjuje ovaj vid ugovora. Ugovor o odricanju od nasleđa koje nije
otvoreno stvara loše odnose u jednoj porodici jer se neko od potomaka favorizuje u odnosu na
druge. Favorizovanje određenih srodnika može se realizovati i na drugi način( ugovor o poklonu).

Ugovorom o sadržini zaveštanja jedna ugovorna strana obavezuje se drugoj da će uneti

ili da neće uneti određenu odredbu u svoje zaveštanje ili da će opozvati kakvo zaveštajno
raspolaganje. Ugovor o sadržini zaveštanja je zabranjen pravni posao u našem pravu.

112. Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života (pojam, subjekti i forma ugovora)

(novo)
Ovaj ugovor, prema izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju iz 2015. sastavlja se u
formi javnobeležnički potvrđene isprave.
Predak može ugovorom svojim potomcima ustupiti i razdeliti imovinu.
Ugovor je punovažan samo ako su se sa ustupanjem i raspodelom saglasili svi ustupiočevi
potomci koji će po zakonu biti pozvani da ga naslede.
Ako neki potomak nije dao saglasnost za ustupanje i raspodelu imovine, može je dati naknadno.
Ugovor je punovažan i ako potomak koji nije dao saglasnost, umre pre ustupioca ili se odrekne
nasleđa ili je nedostojan a ne ostavi potomstvo.

Ugovor mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave.

Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito
upozori na to da ustupljena imovina ne ulazi u ustupiočevu zaostavštinu i da se njome ne mogu
namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. U
suprotnom, ugovor je ništav.

113. Predmet ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života

Ugovor može obuhvatiti samo ustupiočevu imovinu koja postoji u času ustupanja i raspodele, u
celini ili delimično. Ništava je odredba ugovora koja predviđa raspodelu dobara koja će se zateći
u ustupiočevoj zaostavštini.
Kad predak umre, njegovu zaostavštinu čine dobra koja nisu obuhvaćena ugovorom o ustupanju i
raspodeli, kao i dobra koja je naknadno stekao.
Kad se sa ustupanjem i raspodelom nije saglasio neki od potomaka koji je postao naslednik,
delovi imovine koji su ustupljeni ostalim naslednicima smatraju se kao poklon.

40
Pri ustupanju i raspodeli, ustupilac može za sebe ili svog bračnog druga, ili za oboje, ili za kog
drugog zadržati pravo uživanja na svim ili nekim ustupljenim dobrima, može ugovoriti doživotnu
rentu u stvarima ili novcu, doživotno izdržavanje ili kakvu drugu naknadu.
Kad su uživanje ili doživotna renta ugovoreni za ustupioca i njegovog bračnog druga zajedno, pa
jedno od njih umre, uživanje ili renta pripadaju u celini drugome do njegove smrti ako što drugo
nije ugovoreno ili ako što drugo ne proizlazi iz okolnosti.
Ustupilac može ugovorom obuhvatiti i svog bračnog druga, ako se bračni drug saglasi, i tada on
ima isti položaj kao i ustupiočevi potomci.
Kad bračni drug nije obuhvaćen ustupanjem i raspodelom, njegovo pravo na nužni deo ostaje
nedirnuto, a delovi ustupiočeve imovine koji su razdeljeni njegovim potomcima smatraju se kao
poklon.
U svakom slučaju, ugovor između potomaka ostaje na snazi.
Potomci između kojih je ustupilac razdelio svoju imovinu ne odgovaraju za njegove dugove ako
šta drugo nije ugovoreno.

114. Raskid ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za života

Ustupiočevi poverioci mogu ugovor pobijati pod uslovima za pobijanje besplatnih raspolaganja.
Obaveza jemstva koja posle deobe nastaje među sanaslednicima, nastaje i među potomcima i
posle ustupanja i raspodele.
Ustupilac može zahtevati da mu potomak vrati sve što je primio ako je potomak pokazao grubu
neblagodarnost prema njemu.
Isto pravo ima ustupilac i ako potomak njemu ili kome drugome ne daje izdržavanje određeno
ugovorom o ustupanju i raspodeli, ili ne namiri ustupiočeve dugove.
U drugim slučajevima neizvršenja tereta određenih ugovorom o ustupanju i raspodeli, sud, vodeći
računa o važnosti tereta za ustupioca i drugim okolnostima, odlučuje da li ustupilac ima pravo na
vraćanje datih dobara, ili pravo da traži prinudno izvršenje tereta.
Potomak koji je vratio primljeno može posle smrti ustupiočeve zahtevati nužni deo.
Pri utvrđivanju njegovog nužnog dela delovi imovine koje je ostavilac ustupio ostalim
potomcima i bračnom drugu smatraće se kao poklon.

115. Појам и порекло уговора о доживотном издржавању (стр. 369-371)

Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove

smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a
davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do
kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku
zaključenja ugovora. Ako što drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata
obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove
lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.

116. Правна природа уговора о доживотном издржавању (стр. 371-372) 116.

Ugovor o doživotnom izdržavanju, prema izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju iz 2015.
godine, sastavlja se u formi javnobeležnički potvrđene isprave.
To je do prvog septembra radio sud, sada je to u nadležnosti javnog beležnika.
41
Ugovor o doživotnom izdržavanju mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene
(solemnizovane) isprave.
Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito
upozori na to da imovina koja je predmet ugovora ne ulazi u zaostavštinu primaoca izdržavanja i
da se njome ne mogu namiriti njegovi nužni naslednici, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o
potvrđivanju.
U suprotnom, ugovor je ništav.
Doživotno izdržavanje više lica
Član 197
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno za dvoje ili više lica, svako od njih ima zasebno pravo
na određena davanja i činjenja.
Doživotno izdržavanje u korist trećeg lica
Član 198
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, davalac izdržavanja stiče svojinu na
predmetima ugovora u trenutku smrti njegovog saugovarača ako ugovorom nije određeno da
svojina prelazi u trenutku smrti trećeg lica.
Obaveza izdržavanja traje do smrti trećeg lica.
Obezbeđivanje prava iz ugovora
Član 199
Davalac izdržavanja može svoje pravo iz ugovora obezbediti upisom u javnoj knjizi.
Isto pravo posle smrti saugovarača davaoca izdržavanja ima i treće lice u čiju je korist
izdržavanje ugovoreno.
Neprenosivost prava
Član 200
Potraživanja primaoca izdržavanja ne mogu se preneti na drugoga.
Pravo zakonskih naslednika primaoca izdržavanja
Član 203
Na zahtev zakonskih naslednika primaoca izdržavanja, sud može poništiti ugovor o doživotnom
izdržavanju ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdržavanja ugovor nije predstavljao nikakvu
neizvesnost za davaoca izdržavanja.
Zakonski naslednici mogu poništaj ugovora zahtevati u roku od jedne godine od dana saznanja za
ugovor, a najkasnije u roku od tri godine od dana smrti primaočeve.
Rok od jedne godine ne može početi da teče pre smrti primaočeve.
Smrt davaoca izdržavanja
Član 204
Posle smrti davaoca izdržavanja njegove obaveze prelaze na njegovog bračnog druga i potomke
koji su pozvani na nasleđe, ako pristanu.
Ako oni ne pristanu na produženje ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovor se raskida a oni ne
mogu zahtevati naknadu za ranije dato izdržavanje.
Član 205
Ako bračni drug i potomci davaoca izdržavanja nisu u stanju da preuzmu ugovorne obaveze,
mogu zahtevati naknadu od primaoca izdržavanja.
Sud će tu naknadu odrediti po slobodnoj oceni ceneći imovno stanje primaoca izdržavanja i onih
koji su bili ovlašćeni na produženje ugovora.

42
117. Уговор о доживотном издржавању и сродни уговори (стр. 373-374)
118. Субјекти уговора о доживотном издржавању (стр. 375-377)
119. Предмет уговора о доживотном издржавању (стр. 377-379)
120. Дејства уговора о доживотном издржавању (стр. 380-381)
121. Раскид уговора о доживотном издржавању (стр. 381-384)
Raskid ugovora zbog poremećenih odnosa
Član 201
Ako se međusobni odnosi ugovornika iz bilo kog uzroka toliko poremete da postanu
nepodnošljivi, svako od njih može zahtevati da sud raskine ugovor.
Kad sud izrekne raskid, primalac izdržavanja je dužan dati naknadu za primljena davanja i
usluge.
Ako je do raskida došlo zbog krivice jedne strane, druga strana ima pravo na pravičnu naknadu.
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti
saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.
Raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti
Član 202
Ako se posle zaključenja ugovora okolnosti toliko promene da njegovo ispunjenje postane znatno
otežano, sud može, na zahtev jedne ili druge ugovornice, njihove odnose iznova urediti ili
raskinuti.
Sud može pravo primaoca izdržavanja preinačiti u doživotnu rentu ako se saglase ugovornice.
Kad je doživotno izdržavanje ugovoreno u korist trećeg lica, raskid ugovora posle smrti
saugovarača davaoca izdržavanja može zahtevati i lice u čiju je korist izdržavanje ugovoreno.

122. Неважност уговора о доживотном издржавању (стр. 384-386)

Poseban slučaj ništavosti ugovora

Član 196
Ništav je ugovor u kome je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice koje se u okviru svog
zanimanja, odnosno delatnosti i stara o primaocu izdržavanja (medicinsko osoblje, bolnice,
različite agencije i slično), ako prethodno za ugovor nije dobijena saglasnost nadležnog organa
starateljstva.

123. Појам и основна обележја поступка за расправљање заоставштине (стр. 390-393)

124. Предмет поступка за расправљање заоставштине (стр. 393-394)
125. Субјекти поступка за расправљање заоставштине (стр. 394)
126. Надлежност за вођење поступка за расправљање заоставштине (стр. 394-398)
127. Покретање поступка за расправљање заоставштине (стр. 398-399)
128. Састављање смртовнице (стр. 401-403)
129. Попис и процена заоставштине (стр. 403-405)
130. Постављање чувара заоставштине (стр. 407-408)
131. Separatio bonorum (стр. 408-410)
132. Привремени старатељ заоставштине (стр. 410-411)
133. Задржавање покретности из оставинске масе оставиоца, за чију је расправу
заоставштине надлежан инострани орган (стр. 411)
134. Проглашење завештања (стр. 412-416)
43
135. Обустављање поступка за расправљање заоставштине (стр. 418-419)
136. Оставинска расправа (стр. 419-421)
137. Прекид оставинског поступка, због спорних правно релевантних чињеница између
учесника поступка (стр. 421-424)
138. Одлуке суда у поступку за расправљање заоставштине (мериторне одлуке) (стр. 424-
429)
139. Одлуке суда у поступку за расправљање заоставштине (одлуке о процесним
питањима) (стр. 429)
140. Жалба против решења о наслеђивању (стр. 431-433)
141. Правноснажност и извршност решења о наслеђивању (стр. 433-435)
142. Ванредни правни лекови, који се могу изјавити против правноснажних одлука
донетих у оставинским стварима (стр. 446-447)
143. Наследноправни захтеви после правноснажности решења о наслеђивању (стр. 436-
443)
144. Накнадно остваривање наследноправних овлашћења у парници и неблаговремена
жалба (стр. 443-446)

112.

Ovaj ugovor, prema izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju iz 2015. sastavlja se u formi
javnobeležnički potvrđene isprave.

116.

Ugovor o doživotnom izdržavanju, prema izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju iz 2015.

godine, sastavlja se u formi javnobeležnički potvrđene isprave.

To je do prvog septembra radio sud, sada je to u nadležnosti javnog beležnika.

44