Knjige.

Club Books

1
 Knjige.Club Books
Naslov Izvornika
Maybe This Time

Jill Mansell

Možda ovaj put...

S engleskoga prevela
Andrea Cvjetković

2
 Knjige.Club Books
1. poglavlje

DAKLE, TO JE bilo to. Selo. Imala je ona i prije, kroz godine, nekoliko ruralnih
susreta, ali u manjoj mjeri. Ovo bi se svakako moglo nazvati bliskim i
intimnim.
Osjećajući se neustrašivo, Mimi je zakoračila s vlaka i udahnula svježi
miris zelene trave, mladog lišća, vlažne zemlje i slabašne note kravlje kakice,
po svoj prilici dolutale s polja koje se naziralo kroz zastor od lišća s druge
strane pruge. Nekolicina crno-bijelih krava lijeno je podigla glave kako bi
promatrale vlak koji odlazi, prije nego što su zamahnule repom i
pažnju ponovno preusmjerile na ozbiljan zadatak čupanja humaka trave.
Ovo je jamačno bila najmanja željeznička postaja na svijetu, uistinu vrlo
slatka, a sastojala se od jedne pruge kroz koju je izbijalo cvijeće i korov, i
malenog kamenog zaklona. Vjerojatno bi pala u nesvijest da se suoči s
gigantskim zdanjem kakvo je bilo postaja Paddington.
Prolazeći kroz zveckava metalna vrata, Mimi je shvatila da je suštinski
pogriješila pretpostavljajući kako će je dočekati prijateljski raspoložen
taksist, njoj na usluzi.
Jedini drugi putnik koji se iskrcao na toj stanici, bila je žena u šezdesetim
godinama, smeđoj suknji od tartana i brutalno prikladnim cipelama na
vezanje. »Oprostite«, reče, pomalo iznervirano, vjerojatno jer je Mimi
blokirala vrata svojim oklijevanjem.
»Joj, oprostite! Samo... mislila sam da će ovdje biti taksi stajalište.«
Žena podigne obrve. »Ozbiljno?«
»Upravo sam stigla iz Londona«, objasni Mimi. »Mislim, znala sam da će
postaja biti malena, ali nisam shvatila da neće... ovdje biti baš ničega.«
»Pa, nema ničega. Čovjek uči dok je živ.«
Baš joj je pomogla. Mimi pokuša ponovno. »Dobro, možete li me uputiti
do najbliže autobusne postaje?«
Žena ju je sada promatrala kao da je pala s Marsa. »Nema autobusne
postaje. Zato što nema autobusa.«
Molim?
»Ali to je ludo. Kako da stignem do odredišta?«
Gospođa Suknja od tartana izvadi ključeve od automobila i nestrpljivo je
upita: »Kamo trebaš ići?«
O, hvala nebesima. Mimi se nasmiješi od sreće. »Goosebrook.«
3
 Knjige.Club Books
»Pa, u tom slučaju skreni lijevo na kraju ceste, a zatim nastavi samo
ravno. Slijedi putokaze.«
Zatim se, nevjerojatno, okrenula i odšetala prema prljavom plavom
Volvu, parkiranom napola na rubniku ukrašenom maslačcima, a napola
pored njega. Nakon što je sjela za volan i spustila prozore, spretno se
okrenula i gestikulirala Mimi da joj se makne s puta kako bi mogla proći.
Očajna, Mimi upita: »Čujte, biste li me možda mogli povesti? Bila bih vam
zahvalna do-«
»Oprosti, idem na sasvim drugu stranu.« Nije uopće zvučala kao da joj je
žao.
»Ali kako ću doći do Goosebrooka?«
Žena sažalno odmahne glavom.
»Imaš noge, zar ne? Par potpuno funkcionalnih stopala? Znam da je ideja
skroz luda, ali pokušaj ih upotrijebiti.«
Zatim odjuri uskom cestom, dok je sunce počelo nestajati iza oblaka, a
prve krupne kapi kiše krenule se spuštati prema tlu.
Toliko o prijateljski raspoloženim mještanima i čaroliji sela.
Sat vremena kasnije, Mimi je napredovala solidno, iako pokisla do kože.
S vedrije strane, barem nije nosila visoke pete. Ali ni njezine balerinke,
đonova tankih poput papira, nisu bile najudobnije rješenje, osjetila je svaku
kvrgu na grubom makadamu. Od torbe ju je boljelo rame - da je barem
ponijela crveni kovčeg s kotačićima.
Ah, dobro, prešla je dva kilometra, a ostao joj je još samo jedan. A i
prestalo je kišiti. Nebo je ponovno bilo plavo, ptice su pjevale, živice su bile
prošarane žutim pupoljcima, a s desne strane na livadi bile su ovce, neke u
pratnji janjadi, skakutajući na suncu-
Mimi se ukoči na mjestu, prestrašena onime što je vidjela i shvaćajući što
se događa. Neku večer vidjela je na televiziji izvještaj o nedavnoj bujici
opakih napada na konje u poljima, a upravo sada napad se odvijao pred njom,
no ovaj put žrtva je bila ovca.
Sok i adrenalin jurnuli su joj tijelom. Spustila je tešku torbu, preskočila
niski zid i potrčala niz padinu prema figuri napola skrivenoj grmljem, ali ne
dovoljno da prikrije činjenicu da se bijesno hrva s ovcom na tlu.
»O, moj Bože, prestani...« Akumulirala je brzinu dok je trčala kroz visoke
humke trave koji su je šibali po golim nogama. »Što to radiš? Makni se od te
ovce!«
Muškarac je nosio traperice i polo majicu i kratko je pogledavši, ignorirao
ju je i nastavio se boriti s ovcom, koja je ležala na leđima, mlatarajući sićušnim
nogama dok se borila da pobjegne.

4
 Knjige.Club Books
»Prestani, prestani!« Zaustavljajući se nekoliko metara dalje, za slučaj da
je luđak s nožem, Mimi je povikala: »Odmah ga pusti ili zovem policiju!«
Muškarac je iznenada pustio ovcu i podigao se na noge, zbog čega je Mimi
ustuknula nekoliko koraka. U redu, nije baš najbolje promislila o tome - što
ako je stvarno luđak?
»Da pogodim.« Dok je govorio, odmahnuo je glavom kako bi mokru kosu
istjerao iz očiju i promatrao je, primjećujući ružičastobijelu prugastu jaknu,
kratku, lepršavu bijelu suknju i srebrne balerinke. »Nisi odavde.«
Dobra vijest je da nije naoružan. Imao je ugodan glas, pomalo razvučen i
zabavljen. I dalje dašćući uslijed iznenadne tjelesne aktivnosti, Mimi reče:
»Samo zato što nosim srebrne cipele, pretpostavljaš da sam iz grada.«
»To je djelomično istina.« Kimnuo je u znak slaganja. »Iako, odalo te i to
što si ovcu oslovila sa on.«
»Sad samo cjepidlačiš. Htjela sam te spriječiti da je napadneš«, istakne
Mimi. »Nije bilo vremena da izvadim dalekozor i provjerim intimne dijelove.«
To je očito bilo urnebesno. Muškarac je sada grizao usnicu, svojski se
trudeći da se ne nasmije. Rekao je: »Kod ove vrste ovce, mužjak ima rogove.
I zove se ovan.«
»Pa, nisi baš nježno postupao s njom.« Osjećajući kako vodi bitku u kojoj
gubi, Mimi je skočila kada je ovca glasno i dugo beknula. »Nema potrebe da
budeš okrutan prema životinjama, znaš.«
»U redu, dozvoli mi da objasnim. Skotna je.« Kimnuo je strpljivo. »Sudeći
prema izgledu, blizanci su.«
Mimi je bila preneražena. »Tim više trebaš biti ljubazan!«
Nasmiješio se. »Runo joj je natopljeno kišom. Ima ogroman trbuh. Kada
je legla, prevrnula se na leđa i tako je zaglavila, ne može ustati. Ako ju ostavim
tako, uginut će. Zato, ako želiš pomoći, dođi ovamo i pomozi mi da ju
podignemo na noge.«
Trava je bila mokra i skliska, a skotna ovca užasno teška i migoljila se, ali
nakon nekoliko minuta borbe, dahtanja i meketanja, konačno su je uspjeli
pridići na noge.
Muškarac koji nije bio manijak s nožem, naslonio je životinjino teško
tijelo na svoje noge, pomažući joj da uspostavi ravnotežu. Zatim ju je pustio i
oboje su gledali kako korača bez osvrtanja, kako bi se pridružila svome stadu.
»Ni hvala«, reče Mimi.
»Znam. Neće pisati, neće nazvati.« Dok su se uspinjali brdašcem, rekao je:
»Bila si dobra tamo, pomogla si da joj spasimo život. Nije loše za curu iz
grada.«
»Hvala, I žao mi je što sam vikala na tebe.«

5
 Knjige.Club Books
»Nema problema. Mislila si dobro. Kamo si krenula uopće?«
»U Goosebrook.« Zabrinuta koliko joj se točno sjaji lice, no ne želeći da je
vidi kako se uljepšava, Mimi je potajno rukavom jakne obrisala čelo.
»Tamo ja živim.« Stigli su do vrata koja su vodila na cestu i Mimi je vidjela
kako tamo čeka tamnosmeđi terijer. Dok je skidao željeznu kukicu kojom su
vrata bila pričvršćena, muškarac reče: »Ovo je Otto. Ja sam Cal.«
»I ovo je tvoje stado?« Sa zakašnjenjem je shvatila da bi mogao biti
farmer.
»Ne, nisu moje.« Iskesio se. »Samo sam zastao da pomognem ovčici u
nevolji.«
Otto se propeo na stražnje noge, gurkajući Miminu ruku svojom njuškom,
željan pažnje. Češkajući ga po zakrivljenim ušima, ona reče: »Bok, predivan
si«, a zatim podigne pogled prema Calu. »Ja sam Mimi. Zapravo, Emylia. Ali
uglavnom Mimi.« Sada kada joj pažnju nije odvlačila ovca, primijetila je da
mu je kosa ravna i sjajna, pomalo izblijedjela od sunca. Obrve i trepavice bile
su mu tamne, bjeloočnice njegovih tamnih očiju izraženo bijele. Koža mu je
bila maslinaste boje, nijanse kakvu možeš postići samo boravkom na
otvorenom, i atletske građe.
»Mimi. Drago mi je da smo se upoznali. Koliko dugo ostaješ?«
Nije si mogla pomoći i malo se razvedrila. Dok je ona odmjeravala njega,
nije li on isto činio s njom? Prokletstvo, definitivno nije bila u najboljem
izdanju. Naglas, Mimi reče: »Svega nekoliko dana.«
»Odsjedaš u jednoj od kućica za odmor?«
Sada joj je srce onako nelagodno ubrzavalo, kako uvijek čini, čak nakon
tolikih godina. Stvarno se već trebala naviknuti na to. Ispravila je ramena.
»Ne, posjećujem oca. On živi u Goosebrooku.«
Cal je izgledao iznenađeno. »Stvarno? Tko je tvoj otac?«
»Pričekaj trenutak, ostavila sam torbu...« Okrećući se prije nego što je on
mogao vidjeti rumenilo na njezinim obrazima, Mimi je otrčala nazad uz cestu
do mjesta na kojem je bacila svoju torbu, u jamu gdje se rub trave susretao
sa suhozidom. Voljela je svog oca do beskraja i nije ga se sramila, ali uvijek
je nastupao taj škakljiv trenutak kada bi ljudi saznali da je njegova kćer, kada
se trebala nositi sa svime što bi imali za reći.
Stvar je bila u tome da ti ponekad ne smetaju reakcije tih ljudi, jer ti ljudi
nisu važni. Ali kada upoznaš nekoga tko ti se svidi otprve, nastao bi pritisak
jer stvarno ne želiš od njih čuti reakciju koja je gruba ili uvredljiva.
Molim te, nemoj to učiniti.
Psihički se pripremajući, Mimi je požurila nazad do mjesta na kojem su je
čekali Cal i Otto.

6
 Knjige.Club Books
Podigla je torbu - poput idiota - i rekla: »Imam ju! Nikad nije dobra ideja
ostaviti svoje stvari u jarku!«
Otto, pogledavajući prema njoj s bistrim zanimanjem, mahao je repom.
A Cal, koji ju je također promatrao sa zanimanjem, reče: »Mogu li
pogađati?«
»Ako želiš.« Zar je stvarno želio znati što je ponijela sa sobom? Dobro, kad
bi pogodio da se u torbi nalazi sivo-bijela pidžama sa slonovima, voćni kolač
iz Fortnuma i Masona te nekoliko trilera u tvrdom uvezu, to bi bilo prilično
impresivno i-
»Ti si kći Dana Huisha?«
Mimi je zurila u njega. »Kako to, zaboga, znaš?« Otac joj je još sinoć rekao
da nitko u selu ne zna za njezino postojanje.
Cal slegnu ramenima i jednostavno reče: »Sličiš mu.«
»Stvarno? Mislim, i meni se tako čini, malo, ali ljudi obično ne primijete.
Više sličim mami.«
»Dobar sam u primjećivanju detalja.« Nasmiješio se. »Imate iste oči.
Zelene, duboke. Sličan oblik lica, također. Iako ti imaš nešto više kose.«
»Definitivno pobjeđujem u tom natjecanju.« Mimi razbaruši svoju
valovitu kosu prošaranu pramenovima, koja je uvijek izmicala kontroli pod
utjecajem kiše.
»Nismo znali da ima kćer. Jesi li prvi put ovdje?« Cal je oklijevao, izgledao
je oprezno. »Očekuje li te danas?«
Dirnuta njegovom brigom, Mimi reče: »Brine li te da bih se mogla jako
iznenaditi? U redu je, ne brini. Znam da je tata gej.«

7
 Knjige.Club Books
2. poglavlje

CAL JE OSJETIO olakšanje. »Na trenutak si me zabrinula. Iznenada sam pomislio

da možda vodi tajni dvostruki život.«
Bio je pristojan, pomisli Mimi, nije namjeravao reći ništa zadrto ili
uvredljivo. »Mama i tata su se rastali prije sedam godina, kad mi je bilo
petnaest,« reče. »Isprva je bio šok, naravno, ali preboljele smo. A tata je
upoznao Marcusa prije četiri godine.«
»Marcus, tako je.« kimne Cal, očito uvjeren kako neće doći do nekog
obračuna u stilu poznatih sapunica.
»I da, znaju da dolazim. Tata me trebao dočekati na vlaku koji je dolazio
u pet. Ali s posla sam otišla oko podneva, ulovila raniji vlak i pomislila kako
će biti zabavno uskočiti u taksi na postaji i uštedjeti mu put.«
»Ovaj... taksi?« Cal je izgledao zabavljeno.
»Pa, sada znam da ga nema. Ali nisam očekivala da će postaja biti potpuno
napuštena. Selo nije područje za koje sam specijalizirana.« Mimi slegne
ramenima. »Uglavnom, nema veze. Umjesto toga doživjela sam pustolovinu.
I skoro smo stigli. Opa, pogledaj ti to... e, ovo ja zovem pogledom.«
Dok je govorila, stigli su do Vrha brda i sada se Goosebrook prostirao
pred njima u svom seoskom, proljećem prožetom sjaju. Predivne kotsvoldske
zgrade od vapnenca nadopunjavalo je zelenilo i vrtno cvijeće jarkih boja.
Crkveni toranj uzdizao se visoko u nebo, krovovi kuća i koliba prošarani oker
i sivom, a roditelji i djeca raspršeni po seoskom travnjaku ispred crkve. Bilo
je tu i nekoliko trgovina - ne mnogo, Mimi je to znala - kao i poznati lokalni
pub pod nazivom Crni Labud. A tamo, vijugajući kroz selo i presijavajući se
srebrno na sunčevoj svjetlosti, pružao se i sam potok, sa starim kamenim
mostom koji se protezao nad njim.
»Lijepo je mjesto za život«, reče Cal, dok se Otto propinjao da ulovi leptira
koji ga je mamio, plešući tik van njegovog dosega.
»Prekrasno. Drugačije od Londona.« Samo udisanje čistog, nezagađenog
zraka bilo je posebno iskustvo. S druge strane, nedostatak dostave
zahtijevalo bi priličnu prilagodbu. Osobno, Mimi nije bila sigurna bi li mogla
preživjeti bez Burger Kinga dostavljenog na kućni prag.
»Kako su se tvoj tata i Marcus snašli?«
»Obožavaju selo. I život ovdje u Cotswoldu. Uvjerena sam kako će sve biti
u redu«, reče Mimi. »Jedino ta faza upoznavanja ljudi... pogotovo u njihovoj
situaciji... Žele se svidjeti ljudima, ali neki od seljana nisu baš... znaš,
8
 Knjige.Club Books
susretljivi kao što su se njih dvojica nadali. Uvjerena sam da ti ne spadaš
među njih«, žurno je dodala. »Nekolicina starijih ljudi malo je suzdržana.«
Cal kimne. »Siguran sam da je tako. Ali nije zbog toga što su gej.«
Bilo je lijepo od Cala što je to rekao, ali kako je mogao biti siguran? »Ne?
Tata i Marcus su jako ljubazni. Što bi drugo moglo biti?«
»Dobri stari instinkt plemena, sumnjičavost prema strancima.« Slegnuo
je ramenima. »To je nepromjenjivo. Općeniti osjećaj da se došljaci ne
smatraju domaćima dok ne prođe određeno vrijeme kako žive ovdje. Čemu
se truditi upoznati ih, ako će jednog dana jednostavno otići? Ne kažem da je
to u redu,« dodao je. »Samo da je tako oduvijek bilo. A stariji seljani posebno
zamjeraju onima koji kupuju kuće ovdje koje im služe samo za odmor pa ih
ostave prazne mjesecima. Upravo to se dogodilo Bay Cottageu - domu tvog
oca - prije nego što su ga kupili tvoj otac i Marcus. To je razlog zbog kojeg su
oprezni... ne žele da se to ponovi.«
»Pošteno. Pa, dobro je to znati.« Pomaknuli su se uz rub ceste kada ih je
kombi zaobišao, a vozač se srdačno pozdravio s Calom. »Onda, koliko treba
proći prije nego što ih sasvim prihvate?«
»Ne pretjerano dugo, otprilike trideset godina.« Iskesio joj se. »Možda
pedeset, za one izrazito sumnjive. Sigurna si da ti ne trebam pomoći s tom
torbom?«
»Mogu sama.« Mimi odmahne glavom. Potplati njezinih cipela gorjeli su i
težina torbe nanosila je bol njezinom ramenu, ali bili su već blizu. »I hvala na
upozorenju. Prenijet ću im što si rekao. Bit će im drago čuti da nije iz razloga
koji su mislili.«
I Mimi je bilo drago; osjećala se poput nervozne majke, uvjerene kako će
se njezina sramežljiva djeca ipak dobro uklopiti u novu školu.
Cal reče: »Bit će lakše, obećavam. I nadam se da će ostati. Tko zna, možda
vas sve troje vidimo kasnije u pubu.«
»Tata nije baš nešto od pića.« Ako je morala pogađati, rekla bi kako
činjenica da su izbjegavali Crni Labud nije baš pomagala.
»Ima tamo i hrane. To je mjesto za druženje. Ako uđu kroz vrata«, reče
Cal »neće odmah svi utihnuti kao u O.K. Corralu.«
Njegove smeđe oči zabavljeno su sjale. Mimi reče: »I to ću im prenijeti.«
»Biti će bolje ako se više budu uključivali. Iako, razumijem ih. Ponekad
nije tako jednostavno.«
»Dosad uopće nije bilo,« kimne Mimi.
»Ni tebi nije lako«, reče Cal. »Pogotovo kada ti je petnaest i udari te kao
grom iz vedra neba, i tebe i mamu... Osim ako su se razišli godinama prije. Ne,
nemoj odgovoriti, ne ciče me se. Oprosti.« Odmahnuo je glavom. »Ponekad
postavljam previše pitanja bez da promislim jesu li uopće prikladna.«
9
 Knjige.Club Books
Mimi je imala dovoljno prakse iza sebe, da je mogla razumjeti kako većina
ljudi želi znati sočne detalje, dok su neki jednostavno suosjećali s njom. Cal
je, mogla je to osjetiti, spadao u drugu skupinu.
A detalji ionako nisu bili nimalo sočni.
»U redu je«, razuvjerila ga je. »Mama i tata dali su sve od sebe da mi
olakšaju. Očito sam bila slomljena kada su se rastali, a tata odselio, ali nisam
znala što je pravi razlog za to. Taj je dio teže pao mami jer je ona znala i gadno
ju je šokiralo kada joj je rekao. Zatim, nekih šest mjeseci kasnije, rekli su i
meni. A to je bilo... pa, čudno. S jedne strane prilično traumatično, a opet
imalo je smisla, jer nisam mogla shvatiti zašto ne mogu ostati zajedno.« Mimi
zastane, i dalje uspijevajući prizvati svaki trenutak tog kišnog subotnjeg
poslijepodneva. »Mislim, prošla sam sve osjećaje. Kada si u toj dobi, sve u vezi
seksualnog života tvojih roditelja tjera te na povraćanje, tako da taj dio i nije
baš bio dobar. Ali s druge strane, i dalje je bio moj tata i voljela sam ga.«
»Mora da je bilo teško nositi se s time«, reče Cal.
»Škola je bila najgora. Neki su ljudi bili fantastični. A ostali su bili grozni«,
Mimi zadrhti. »Većinom dečki, koji su smatrali da je to urnebesno i nisu mi se
prestajali rugati. Možeš samo zamisliti količinu sranja koju sam morala
podnositi.«
»Nimalo ugodno u toj dobi«, reče Cal.
»Tinejdžeri znaju biti nemilosrdni. Vrio brzo saznaš tko su ti pravi
prijatelji, to ti odmah mogu reći.« Napravila je grimasu. »Definitivno mi je
ojačalo karakter.«
»A kladim se da su najgori bili oni koji su se potajice borili s vlastitim
osjećajima.«
»Da! Upravo tako! Kapetan školske nogometne momčadi bio je grozan
prema meni mjesecima, govorio stvarno odvratne stvari o tati... A prošlog
Božića vidjela sam na Facebooku kako je na putu u Los Angeles sa svojim
dečkom. Poslala sam mu divnu poruku i napisala kako se nadam da će se
lijepo provesti.«
»Je li se ispričao za sve što je govorio u školi?«
»Naravno da nije. Možda je sada gej, ali to ne znači da je, nekom čarolijom,
postao manji idiot.«
»Idioti su dosadni«, iskesio se Cal. »Pričaj mi o sebi. Gdje živiš u Londonu?
Na nekom fenomenalnom mjestu?«
»Hm, ne bih ga tako nazvala.«
Razmišljajući o oronuloj zgradi, koju si je jedino mogla priuštiti za život,
Mimi je zamišljala kako bi bilo da ju smjesti usred ruralnog pejzaža koji ih je
okruživao. »Živim u viktorijanskoj straćari u Bermondseyju, koju iznajmljuje
vlasnik prevarant, koji nas je unutra nagurao dvanaest, iako ima mjesta jedva
10
 Knjige.Club Books
za šest. Ali tako je u gradu, ako nemaš love, navikneš se. Moraš ignorirati
nedostatke, štakore i cimere s kojima radije ne bi živio, i jednostavno
prihvatiti da imaš krov nad glavom. Moja prijateljica Kendra ima sobu odmah
do moje, a ona je super, tako da se uglavnom držimo skupa. Susjedstvo je
relativno pristojno. Malo drugačije od ovdašnjeg, doduše.« Pokazala je prema
brdašcima i poljima pšenice ili kukuruza ili što je već bilo ono zeleno njima
slijeva.
»Pa, i mi smo pristojni, obećavam.« Cal je zvučao zabavljeno. »A što je s
poslom? Što radiš?«
»Radim u odnosima s javnošću«, Mimi zastane, pitajući se je li mu uopće
poznat taj termin, budući da nekim hrvačima s ovcama možda ne bi bio.
Ali on je nakrivio glavu i rekao: »Odnosi s javnošću. U redu je, znam što
to znaci. Jesi li to oduvijek radila? Voliš li to?«
»Volim, da. Mislim, uvijek sam voljela raditi.« Mimi pogleda prema Ottu,
koji je zastao kako bi digao nogu na busen maslačaka. »Rano sam počela. U
školi sam raznosila novine na tri rute, zatim sam radila kao dadilja. Nakon
mature radila sam u putničkoj agenciji, što je bilo super, ali nakon nekog
vremena postalo je previše vezano uz ured i ograničavajuće. Onda
sam vidjela oglas za radno mjesto u Odnosima s javnošću i odlučila pokušati.
Pa, bilo je to otkriće, jednostavno je bilo... savršeno!« Primijetila je da
velikodušno gestikulira kako bi dočarala koliko savršeno. »Moraš biti izrazito
organiziran i učinkovit, što ja jesam, moraš razmišljati s nogu, što ja
obožavam činiti, kada stvari krenu mimo plana, na tebi je da sve središ i
učiniš da sve opet bude u redu... A kada smisliš fenomenalan plan koji
fantastično funkcionira, obaspu te hvalama i klijenti su oduševljeni tvojom
pameću. To je najbolji osjećaj na svijetu!«
Mimi je čula oduševljenje u svom glasu i znala da se ponovno zanijela, ali
nije se mogla kontrolirati, jer kada toliko voliš svoj posao koliko ga je ona
voljela, bilo je teško biti ravnodušan i opušten oko toga. »Dobro, nemoj se
smijati«, rekla je, jer se Cal očito trudio suspregnuti smijeh. »Znam da
zvučim poput Julie Andrews u Moje pjesme, moji snovi, ali kada se ujutro
probudim, stvarno ne mogu dočekati da krenem na posao. Da si mogu
priuštiti, radila bih to besplatno.«
»Možda bi bilo dobro da to ne spomeneš svojim šefovima«, reče Cal
smiješeći se.
»Znam, ali što da kažem?« Ponovno je mahala rukama, bile su izvan
njezine kontrole. »Imala sam sreće, pronašla sam posao iz snova. Što više
truda uložiš, više te ljudi cijene, a ja sam ovisna o pohvalama. Mislim, još
uvijek sam među mlađima i niže rangiranima u tvrtki, ali znam da se mogu
probiti do vrha i ne mogu to dočekati. Još uvijek mi se smiješ, zar ne?«

11
 Knjige.Club Books
»Ne pada mi na pamet. Mislim da je fantastično što si tako oduševljena.«
Cal je mahao rukama, oponašajući njezine pokrete dok je izgovarao
posljednju riječ. »I ambiciozna.« Još gestikuliranja. »I motivirana.«
Zakoraknuo je ustranu kada se pretvarala da će ga udariti i rekao: »Ne,
stvarno, super je to.«
»Pronašla sam posao iz snova i dobra sam u njemu.« Mimi se nadala da
nije zvučala pretjerano samouvjereno. Otkako je počela raditi u agenciji,
morala je naučiti da bude samouvjerena, kako bi promovirala ljude i
proizvode za koje je bila plaćena da reklamira.
Budući da je odrastala u obitelji gdje su svi omalovažavali sami sebe,
krivulja učenja bila je dosta strma. Morala je naučiti da ne bude sramežljiva
kada je trebala promovirati sebe. U njihovom poslu je, kako su njezini šefovi
rado isticali, sramežljivima ulaz zabranjen.
»A što radiš kada ne radiš?« upitao je Cal.
»Razmišljam o poslu«, iskreno će Mimi. »Vrijeme provodim smišljajući
briljantne kampanje i fantastične nove načine na koje možemo promovirati
naše klijente i njihove proizvode.«
»A što je s društvenim životom? Ili je to sve?« Rekao je to u šali, ali ona je
samo slegnula ramenima i kimnula. »Uglavnom je to sve. Kendra i ja ponekad
izađemo, ali obje smo podjednako loše. Karijere su nam trenutno glavni
prioritet.«
»Dobro za tebe.« Cal kimne s odobravanjem, »Dakle, dečki ništa?«
Mjesecima nije bilo nikakvog dečka, što nije bilo loše, s obzirom na njezin
katastrofalan prosjek. Život je bio daleko lakši i s manje opterećenja kada si
solo. Odmahnula je glavom.
»Što da ti kažem? Beznadan sam slučaj. Usidjelica radoholičarka. Jednom
kada mi karijera uzleti, možda nekoga pronađem. Osim što ću tada možda već
biti prastara i izgledati poput stare naborane kornjače pa me nitko neće
htjeti. Zasluženo.«
Cal joj se cerio. »Siguran sam da ćeš nekoga pronaći. Na svaku naboranu
staru kornjaču dolazi jedan mužjak koji je smatra neodoljivom.« Osvrnuo se
oko sebe i rekao: »Pomakni se prema rubu...«
Automobil im je dolazio s leđa, Mimi je zakoračila ustranu i pogledala
preko ramena, uzviknuvši kada je prepoznala prašnjavi, blatom poprskani
plavi Volvo. »Znaš li tko je to?«
Volvo je prošao uz njih, vozačica ih je značajno ignorirala. Cal reče: »To je
Henrietta Mercer. Živi na Fox Courtu. Zašto?«
»Sišla je s istog vlaka kao i ja. Kada sam saznala da nema nikakvog taksija,
pitala sam je da me poveze.«
»Hrabro. I što ti je odgovorila?«
12
 Knjige.Club Books
»Da idem pješice.«
Prasnuo je u glasan smijeh. »To zvuči kao ona. Činjenica da posjeduješ
najveću kuću u selu ne čini te automatski šarmantnom osobom. Pogotovo ne
u Henriettinom slučaju. Ne brini«, dodao je, »nije samo do tebe.«
Mimi se nacerila, zadovoljna što je žena oštrog pogleda nije povezla, bilo
joj je daleko draže upoznati jednog od prijaznijih stanovnika Goosebrooka.
Da ne spominje njegovog ljudskog vlasnika.
»Što je smiješno?« teče Cal.
»Ništa. Samo sam se našalila u sebi.«
»Hoću li ja čuti šalu?«
Zaista je imao nevjerojatan osmijeh; ne pretjerano zavodljiv, ali veseo,
jedan od onih zbog kojih se osjećate bolje kada je upućen vama. I to baš sada
kada je bila uvjerena kako joj ne treba muška pažnja. »Možda jednog dana«,
reče Mimi. »Poanti još treba dorada. Kad smo kod rada, nisam te pitala čime
se ti baviš.«
»Dizajniram vrtne kuće, radim ljetnikovce prema narudžbi. Tvrtka je
malena, ali odlično je raditi s klijentima na stvaranju nečega što će voljeti u
nadolazećim godinama. Evo nas, dakle. Ovo je Goosebrook.«
Stigli su do glavne ceste; kameni ratni spomenik stajao je ravno ispred
njih u centru sela, a kolibe i trgovine nanizale su se uz cestu iza njega.
»Predivno je.« Mimi zastane. Izgledalo je poput filmskog seta.
»Pa, mi idemo ovamo«, reče Cal, dok je Otto, mašući repom poput
metronoma, krenuo cestom njima slijeva. »Drago mi je da smo se upoznali.
Reci bok, Otto.«
»Vau«, reče Otto.
»O, moj Bože, obožavam to!« Saginjući se, Mimi ga je pomilovala po
ušima. »Pametan dečko!«
»To je njegov trik za zabavu. Ustvari, i moj. Reci to meni.«
»Bok«, reče Mimi.
»Vau«, reče Otto.
»Vau«, reče Cal.
»Obojica ste iznimno talentirani.« Mimi je uspjela zadržati ozbiljan izraz
lica. »Oduševljena sam.«
Nacerio se, »Dobro, mi idemo. Kuća tvog tate je tamo ravno, odmah iza
stare škole. A možda se kasnije vidimo u pubu? Vidi što možeš učiniti. Večeras
je večer pizze i kvizova.«
Bio je drag. Ponekad je moguće upoznati potpunog stranca koji ti se
odmah svidi. A imao je i preslatkog psa. Pobjeda. Osjetivši uzbudljiv ubod

13
 Knjige.Club Books
tjelesne privlačnosti - uzbuđujuće, tim više jer je bila potpuno neočekivana, s
obzirom na nedavne događaje - Mimi reče:
»Ne brini, pobrinut ću se da dođemo. Prepusti to meni.«

»STIGLA SI!« MARCUSU je trebao trenutak da se snađe kad je otvorio sivo-plava

ulazna vrata. »Trebali smo te pokupiti na stanici u pola šest, zar ne? Zar je
Dan nešto krivo shvatio?«
»Ne, nije. Ništa nije krivo shvatio.« Mimi je odoljela iskušenju da kaže da
je sve ispalo još bolje. Umjesto toga, čvrsto ga je zagrlila i rekla: »Ulovila sam
raniji vlak i dopješačila.«
»A još te i kiša ulovila! Joj, meni, pogledaj si kosu... i maskara ti se sva
razmazala...«
O, sranje, zar zaista? U svojoj glavi zamišljala se okupanom kišom, ali na
privlačno neuredan način. Odmahujući glavom poput španijela, reče:
»Upoznala sam nekoga iz sela i lijepo smo se proveli spašavajući ovcu-«
»Draga, pusti tog stranca i dođi ovamo. Moj red za zagrljaj.« Stvorivši se
pored Marcusa, njezin otac ju je obgrlio rukama. »Tako te je dobro vidjeti. Ne
možemo dočekati da ti pokažemo što smo sve učinili ovdje - bit ćeš
oduševljena.«
S pravom su bili ponosni na svoj trud. Trideset minuta kasnije, Mimi je
obišla čitavu Bay Cottage pod stručnim vodstvom, dom koji su protekla tri
mjeseca uređivali i restaurirali s ljubavlju. Sada, smještena na visoki
kuhinjski stolac s ogromnom čašom džina i tonika, Mimi reče: »Čujte, onaj tip
Cal rekao mi je da je u pubu večeras večer pizze i kvizova i da bismo
trebali doći pa sam mu rekla da se vidimo kasnije.«
»Nema potrebe.« Već odmahujući glavom, njezin je otac otvorio frižider i
izvukao nekolicinu zamotanih paketića. »Večera je ovdje, imamo sva tvoja
omiljena jela - pržene jakobove kapice omotane slaninom, a zatim odrezak sa
salatom od rajčice i šparogama.«
»I gratinirani krumpir«, uključi se Marcus trijumfalno. »Nakon toga tart
od limuna i sorbet od maline. Sve što najviše voliš.«
O, ta njihova ozarena lica. Nije ih mogla tražiti da hranu vrate u frižider -
spremili su pravu gozbu, samo za nju.
»A ja ovdje sjedim kao kraljica, dok vas dvojica radite?« Kockice leda
zveckale su kada je podignula čašu. »To zvuči savršeno.«
Kasnije, dok su jeli ukusnu večeru, Mimi se osjetila smjelo. »Možda bismo
sutra navečer mogli otići u pub?«
»Ah, ali uspjeli smo dobiti rezervaciju u Le Chanipignon Sauvage u
Cheltenhamu.« Otac je izgledao slavodobitno. »Ima dvije Michelinove
zvjezdice! Oduševit ćeš se, predivno je.«
14
 Knjige.Club Books
Kimnula je. »U redu, ali kad sam razgovarala s Calom, rekao je kako će vas
ljudi lakše upoznati ako vas češće viđaju. Pomoglo bi da s vremena na vrijeme
svratite do puba... Mislim, bilo bi lijepo, zar ne?«
»Ne znam...« Njezin je otac već izgledao sumnjičavo, odmahujući glavom.
»Još uvijek nisu sigurni oko nas. Ne želimo da bude čudno.«
Zar je ovakav osjećaj biti roditelj, kada moraš sramežljivo dijete
nagovarati da se sprijatelji s drugom djecom u školi?
Mimi pokuša ponovno. »Cal je rekao da su oprezni jer ste novi u selu i
boje se da bi mogli na kraju samo poneki vikend provoditi ovdje. Rekao je
kako ih nije briga što ste gej, to im nije problem.«
»Hm, čini se da bi nekima od njih mogao biti problem.« Marcus je zvučao
klonulo. »Super je što taj tip kaže da nije, ali mi ga niti ne poznajemo.«
Mimi se namršti. »Pogodio je tko sam, znači vidio je tatu u selu.
Prepoznao me jer imamo iste oči.«
»Pa, nismo upoznali nikoga tko se zove Cal«, reče Marcus odlučnim
tonom.
»Ali možda ako se pojavite u pubu, upoznate hrpu ljudi! I kladim se da je
većina njih jako draga«, molila je Mimi. »Samo im morate dati priliku da vas
upoznaju.«
»Lakše je to reći nego učiniti«, suho će Marcus. »Pogotovo kada čuješ
kako ti ljudi šapuću iza leđa u trgovini.«
»Ti to ozbiljno?« Mimi je bila preneražena. »Pokaži mi tko su i malo ću
popričati s njima. Koja prokleta drskost-«
»Ššš, ne uzrujavaj se. I molim te, nikome ništa ne govori.« Njezin nježni
otac, koji mrzio bilo kakav vid suprotstavljanja, posegnuo je za njezinom
rukom. »Dobro nam je ovako kako jest. Pusti nas da se polako smjestimo i
nosimo se sa stvarima na svoj način. Sve će se na kraju riješiti, siguran sam, i
nema žurbe što se nas tiče. Imamo jedan drugoga.« Razmijenio je zadovoljan
smiješak s Marcusom. »A to je ono što je važno, zar ne? Imamo vremena da
sve drugo da sjedne na svoje mjesto.«

15
 Knjige.Club Books
3 poglavlje

BIO JE TJEDAN prije Božića i pahulje snijega padale su poput debelog perja iz
blijedog neba dok je putnički vlak iz Londona prema rasporedu pristajao na
postaju u Cirencesteru.
Mimi si je, prisjećajući se svog prošlog posjeta Cotswoldu, potiho čestitala
jer je ovaj put bila puno bolje opremljena. Bila je omotana toplom odjećom i
njezin je kovčeg imao kotačiće. Što je bilo jako dobro, s obzirom da je bio
ogroman i pretrpan božićnim darovima.
A ovaj put je čak provjerila i saznala da postoji stajalište za taksi - pravo
pravcato stajalište! - na središnjoj tržnici u Cirencesteru.
No, prvo je trebalo obaviti kupovinu. Namjeravala je kupiti još nekolicinu
poklona, a Cirencester je izgledao slavljenički prekrasno, osvijetljen
božićnim svjetlima koja su visjela s drveća duž uskih ulica. Izlozi trgovina
također su bili osvijetljeni, većina njih ukrašena umjetnim snijegom, koji je
sada ubrzano zamjenjivala prava stvar.
Mini i je zabacila glavu unazad i zatvorila oči, slušajući milozvučne tonove
Sladea1 koji su dopirali iz automobila u prolazu i uživajući u osjećaju ledenih
poljubaca pahuljica koje su joj padale na lice...
»Ej, miči se«, naredi nervozni muškarac iza nje. »Blokiraš pločnik.«
Sretan Božić i vama.
Sat kasnije, kovčeg je postao poprilično težak. Trgovine i uski pločnici bili
su prepuni ljudi, snijeg je sve brže padao, a Mimin prazan želudac glasao se
poput miješalice za beton. Pronašavši zgodni kafić u ulici Black Jack, uvukla
se unutra i ugrabila posljednji slobodan stol uz prozor. Nakon nekoliko
minuta, s kavom i tostiranim sendvičem s gljivama i sirom ispred
sebe, sretno je uzdahnula i izvadila mobitel.
Kendra joj je poslala poruku. Jesi li već stigla? Upravo sam vidjela
vremensku prognozu na televiziji - čini se da vam se sprema puno snijega!
Zabavljena, Mimi je iz unutrašnjosti kafića uslikala ulicu Black Jack čije su
trgovine preko puta bile djelomično zakrivene zastorom padajućih pahuljica.
Otipkala je Već pada xxx i poslala Kendri fotografiju.

1
Slade je engleski glam rock sastav s članovima iz Wolverhamptona i Walsalla. Osnovan
je 1966. godine.(op. prev.)

16
 Knjige.Club Books
Nekoliko trenutaka kasnije, usred velikog zalogaja sendviča, na prozoru
se začulo glasno kucanje. Podigla je glavu i, na svoje iznenađenje, ugledala
Cala kako joj maše kroz staklo.
Izgledajući prilično zgodno.
Mimi je užurbano prožvakala puna usta sendviča. U idućem trenutku,
zazvonilo je zvonce iznad ulaznih vrata dok ih je Cal gurao kako bi ušao u
kafić, a pahulje snijega ubrzano se topile na ramenima njegove smeđe kožne
jakne i njegovoj razbarušenoj plavoj kosi.
»Bok!« Pojavio se onaj čarobni osmijeh, onaj koji razoružava u trenu, čak
i ako se još uvijek boriš s guranjem sendviča od gljiva i sira. »Oprosti, zar sam
te prestrašio? Jesi li ovdje s tatom... ili nekim drugim?«
Mimi je odmahnula glavom i konačno progutala. »Bok. Ne, ovaj put sam
ulovila putnički iz Londona. Obavljam kupovinu u posljednji tren, ali čim
završim ovdje uzimam taksi za Goosebrook.«
»Pa, ja idem nazad uskoro. Hoćeš li sa mnom?«
»Ne ako to podrazumijeva hodanje«, reče Mimi, a on se nasmijao,
izvlačeći stolac nasuprot njoj i sjedajući.
»Ne brini, dovezao sam automobil u grad na servis, Bit će gotov za pola
sata. Mogu te povesti, ako ti nije problem pričekati. Uštedjet ćeš za taksi.«
Kada je vidio da ona oklijeva, dodao je: »U redu je, bit ćeš na sigurnom, dobar
sam vozač. Položio sam ispit i sve to.«
Mimi je zastala samo kako bi se divila činjenici da je opet naletjela na
njega. Je li ovo bila sudbina? Osjetila je kako joj se puls ubrzava, jer ponekad
se ovakve stvari događaju s razlogom. Uglavnom, Cal je bio privlačan, imao
je odličan smisao za humor, a od njihovog posljednjeg susreta razmišljala je
o njemu s vremena na vrijeme, ponekad ga zamišljajući golog.
Da se razumijemo, dozvoljeno je zamišljati takve stvari u sigurnosti svog
uma, čak i kada službeno nisi na tržištu za upoznavanje muškaraca.
»Prijevoz zvuči savršeno.« Nasmiješila se. »Hvala ti.«
»Super. Ostaješ nekoliko dana?« Cal baci pogled na kovčeg naslonjen na
zid iza nje. »Mislio sam kako ćeš češće dolaziti, ali nismo te vidjeli od onog
prvog posjeta.« Razočarano je ustvrdio. »Počeli smo to shvaćati osobno.«
»Htjela sam doći«, uzvrati Mimi. »Ali bila mi je užasna gužva na poslu, a
tata i Marcus su nekoliko puta došli u London. Svaki put kada bih nazvala da
im kažem kako sam slobodna za vikend i da bih došla, oni su mi rekli da će
radije oni doći gore. I dalje im se sviđa živjeti u selu«, dodala je, »ali svejedno
se vole zaletjeti do Londona, posjetiti kazalište i vidjeti stare prijatelje. Zato
nisam dolazila češće. No, sada sam ovdje, Kako njima ide? Jesu li se uklopili?«
»Kao što sam ti rekao, treba vremena. Pozivamo ih na razna događanja,
ali i dalje su oprezni.« Calove smeđe oči naborale su se u kutovima dok ju je
17
 Knjige.Club Books
promatrao preko stola. »Možda sada kada si se ti vratila, možemo
zajedničkim snagama natjerati ih da se opuste i pridruže.«
Uistinu mu je bilo stalo. Dirnuta njegovim stavom, Mimi reče: »Trudila
sam se nagovoriti ih da idemo u pub prošli put, ali izmigoljili su se. Gledaj, ako
ćeš me voziti u selo, mogu ti barem platiti kavu i nešto za jelo. Ne možeš samo
tako sjediti.«
»Dobro je meni, ne brini.« Odmahnuo je glavom. »Rekli su da će auto biti
gotov do četiri. Moram pokupiti još nekoliko darova prije nego krenemo, tako
da...«
»Oprosti.« Mimi mahne rukama u gesti ispričavanja. »Idi i obavi što
moraš. Možemo se naći u servisu. Samo mi reci gdje je i pronaći ću ga.«
»Ili možeš ići sa mnom ako želiš. Pomoći mi izabrati što da kupim. Ipak
sam ja samo muškarac.« Cal se nacerio i naslonio se promatrajući je kako
dovršava kavu. »Žensko iskustvo je više nego dobrodošlo.«
»Idemo onda.« Zašto da sjedi tu sama, kada može vrijeme utrošiti da bude
korisna? Ustajući i uvlačeći ruke u rukave svog crvenog kaputa, Mimi reče:
»Za koga su darovi? Za tvoju majku? Sestre?«
Odmahnuo je glavom. »Za moju kćer.«
»O!« Pa, to nije očekivala.
Već na nogama, držao je vrata otvorenima. Posežući za kovčegom u
njenim rukama, bezbrižno je dodao: »I moju suprugu.«

DVADESET MINUTA KASNIJE, Mimi je gledala s druge strane trgovine kako Cal
onim svojim smiješkom obasjava stariju gospođu za blagajnom. Samo
nekoliko trenutaka ranije, žena je bila nervozna i pod stresom, a sada je bila
opuštena i smijala se.
To je očito Calov učinak na ljude, bio je jedna od onih osoba koje poprave
raspoloženje svima koga sretnu. Bio je prirodni stimulans,
I uopće nije flertovao s njom, Mimi je sada shvatila, razočarano. Toliko o
njezinoj uvjerenosti da možda ipak jest. Jednako je bio prijazan kao i prema
starijem muškarcu koji se poskliznuo i pao na snijegu, a kojemu je pomogao
da ponovno stane na svoje noge. Ime Calove žene, saznala je, bilo je Stacey, a
kćer je bila Cora. Šestogodišnja Cora je bila opsjednuta zebrama - očito zato
što su bile slične konjima, ali prugaste i bolje - i očajnički je htjela da joj Djed
Božićnjak donese zebraste darove kako bi mogla trčati poput zebre i izgledati
poput zebre, »I pjevati poput zebre«, suho je dodao Cal. »Ali nismo sigurni
kako će se to odigrati.«
»Znači, već ima plišanu zebru?« Mimi je ponovno provjerila.
»O, da. Od njega je sve počelo. Kupili smo ga u trgovini na Longleatu.«

18
 Knjige.Club Books
»A ime mu je...?«
»Kevin.«
Kimnula je. »Odlično ime za zebru.«
»Čekaj dok upoznaš Coru«, odgovori Cal ponosno. »Uistinu je posebna.«
Nakon dvadeset minuta ulazaka i izlazaka iz trgovina, zadatak je bio
izvršen.
»Ako mogu primijetiti, dobro smo to obavili«, reče Mimi. Na štandu
rukotvorina u Corn Hallu pronašla je meki pamučni šal sa zebrastim
uzorkom. U Accessorizeu Cal je ulovio rukavice od flisa sa zebrastim
uzorkom. Konačno, dok su prolazili pored malene trgovine koja je prodavala
elektroničku i radio opremu, Mimi je zavirila i vidjela kutiju baterijskih
mikrofona u raznim bojama, među kojima su se našli i zebrasti i leopard
uzorak.
»Jesmo«, složi se Cal, »ali nisam siguran koliko ćemo mi biti oduševljeni s
ovim mikrofonom.«
»Kada mi je bilo osam, očajnički sam htjela set bubnjeva«, prisjetila se
Mimi. »Zanimljivo, nikada ih nisam dobila - roditelji su mi rekli da su bili
rasprodani u svim trgovinama. U redu, kamo sljedeće?«
»Samo još jedna stvar i gotovi smo.«
Vratili su se snijegom prekrivenim ulicama do kafića u kojemu ga je
ugledala kroz sada zamagljeni prozor, a zatim ju je Cal poveo uskim
popločanim prolazom do umjetničkog studija. »Stacey i ja bili smo ovdje u
listopadu. Zaljubila se u ova zrcala pa joj želim jedno pokloniti.«
Bila je to staklarska radnja, malena, ali svijetla, s reflektorima u boji.
Ogledala na koja je pokazivao imala su okvire od mozaika dikroičnog stakla
u živim bojama.
»Predivna su«, divila se Mimi.
»Ali koje bi se Stacey najviše svidjelo?«
Odmahnula je glavom. »Ti je poznaješ. Ja ne.«
»Što kažeš na žuto i crveno?« Cal je pokazao prema četvrtastom zrcalu
njima slijeva.
O, Bože, nije bilo pošteno da bira nešto za potpunu strankinju, ali Mimi
reče: »Ako ćemo iskreno, više mi se sviđa ono drugo.« Zrcalo na koje je ona
pokazivala bilo je ovalnog oblika, uokvireno komadićima stakla u nijansama
smaragda, safira i ljubičaste boje, a fuge su bile srebrne umjesto crne.
»Ozbiljno?«
»Ne moraš ga izabrati zbog mene,« rekla je žurno.
»Ne, hoću.« Ton njegovog glasa bio je zaigran dok je izvlačio novčanik,
»Tako da ako joj bude grozno, može tebe okriviti.«

19
 Knjige.Club Books
Zrcalo je bilo omotano pucketavim omotom i plaćeno, Mimi je ponovno
preuzela kontrolu nad svojim kovčegom, a Cal je nosio teško, glomazno
umjetničko djelo dok su kretali prema servisu gdje je ostavio automobil.

20
 Knjige.Club Books
4. poglavlje

KADA SU UŽURBANE ulice Cirencestera ostavili za sobom, snijeg je stvorio deblji

pokrivač na cesti koja će ih dovesti do Goosebrooka. Pomalo se navikavši na
činjenicu da je Cal oženjen, Mimi reče: »Smijem li pitati koliko imaš godina?«
»Smiješ pitati.« Stišao je glazbu na radiju. »Imam dvadeset i osam. Znam,
izgledam odlično za svoje godine.«
»A Cori je šest. Znači, bio si prilično mlad kad se rodila.«
»Valjda.« Cal se nacerio. »Kao i Stacey. Oboje smo imali dvadeset i jednu
kada smo saznali da je Cora na putu... Nazvali smo je našim predivnim
iznenađenjem, A sada, svaki put kad nas nadmudri ili bude pretjerano
naporna, pogledamo jedno u drugo i kažemo, >Evo je, naše predivno
iznenađenje.< Ups, drži se...«
Kotači automobila blago su proklizali, zbog čega se Mimi čvrsto uhvatila
za svoj sigurnosni pojas dok su se bočno klizali po nizbrdici. Kada ih je opet
vratio na sigurnu putanju, Cal je nastavio, »Mislim, siguran sam kako su svi
mislili da je to katastrofa, da smo gadno zaribali, ali zapravo smo tada bili već
godinu dana skupa. Znali smo koliko se sviđamo jedno drugome. Ne samo
sviđamo, bili smo ludi jedno za drugim.« Ponovno je usporio dok im se
približavao kombi. »Što da ti kažem? Bila je to ljubav i odlučili smo pokušati.
Izvući najbolje iz nesigurne situacije i vidjeti možemo li svima dokazati da
su bili u krivu.«
»Opa.« Mimi je bila impresionirana. »To ste i učinili.«
»Nije uvijek bilo lako.« Cal je zastao, koncentrirao se dok je prolazio
pored kombija, a gusti nanos snijega prekrio vjetrobransko staklo, »Kupili
smo ruševnu kućicu i radili po čitave dane i noći kako bismo ju sredili prije
nego se Cora rodi. Bilo je prilično kaotično, mogu ti reći. A onda, kada je stigla,
otkrili smo što je zapravo kaos. Ali izdržali smo.« Slegnuo je ramenima. »Cora
nam je promijenila svijet. Nismo se više mogli sjetiti kao je život izgledao
prije nje. A Stace i ja prilično smo brzo odrasli. Bili smo švorc i slomljeni, ali
svejedno nismo mogli zamisliti da ne budemo zauvijek zajedno.«
»To je predivno.« Stvarno je to i mislila - zar je postojalo išta bolje od
dobre stare romantične priče sa sretnim završetkom koja bi zbunila i najveće
stručnjake? Bilo je prilično razočaravajuće što Cal nije bio slobodan, ali opet,
ona je bila okorjela karijeristica, svu svoju pažnju usmjeravala je na posao.
Bilo je lijepo slušati ga kako govori i vraća vjeru u ljubav.

21
 Knjige.Club Books
»Stvarno jest.« Kimnuo je u znak slaganja. »Nasmijavamo jedno drugo.
Život nam nikada nije dosadan. A imamo i prekrasnu kćer, koja je pola čovjek,
pola zebra.«
»Tko bi mogao tražiti više?«
»A ti? Posao ide dobro?«
»Odlično ide, hvala ti. Dobila sam promaknuće otkako smo se zadnji put
vidjeli. Više nisam najniže rangirani član osoblja. Sada imam vlastitu listu
klijenata!«
»Čestitam. Zasluženo, siguran sam.« Smeđe oci su mu zaiskrile. »A što se
događa u društvenom životu? Jesi li pronašla svog muškarca?«
»Misliš, u mom ljubavnom životu?« Mimi je komično zadrhtala. »O, ja sam
hodajuća katastrofa kada su u pitanju dečki. Pokaži mi nekoga tko će me na
kraju tretirati kao smeće, nabrajati moje mane u javnosti i spavati s drugim
curama meni iza leda, i garantiram ti da ću pomisliti kako je savršen za
mene.«
»Stvarno?« Cal ju je gledao s iskrenim zanimanjem. »Zašto?«
»Nemam pojma. Uvjeravam te da to ne radim namjerno. Moja prijateljica
Kendra kaže da imam nepogrešiv radar za loše dečke.«
»A što se dogodi kada upoznaš nekoga tko nije loš dečko?«
»Misliš, nekoga tko se ne zaboravi pojaviti na spoju? Tko se prema meni
odnosi s poštovanjem i sjeti se kupiti mi čestitku za rođendan? Iskreno?«
Mimi mahnu rukom. »Vjerojatno bih bila izrazito sumnjičava i pitala se kakvu
igru igra. Ili to, ili bili pretpostavila da nešto s njim nije u redu.« Nije mu rekla
pravi razlog, namjerno je bila lakomislena. Lakomisleno je dobro; tako se
uvijek nosila sa situacijama.
Ali Cal reče: »Tvoj tata je dobar tip, zar ne? Mislim, ne poznajem ga, ali ti
si mi rekla da jest.« Pogledao ju je postrance. »Je li on bio pažljiv i brižan
suprug dok je bio u braku s tvojom mamom?«
I bum, eto ga, odgovor na njezinu dilemu kojeg se nitko prije nije sjetio.
Duboko u svojoj podsvijesti, bojala se dopustiti samoj sebi da se emotivno
veže za nekoga tko je bio nježan, pristojan i pažljiv, sa svim karakteristikama
dobrog dečka koje priželjkujete, iz straha da se ne ispostavi kako je gej.
»Pogodio si.« Kimnula je Calu. »Dobro uočeno.«
Slegnuo je ramenima. »Još uvijek si mlada. Daj si vremena, snaći ćeš se.«
»Nećeš reći svima u selu, zar ne? Uh...«
Mimi se uhvatila za sigurnosni pojas dok su gume gubile dodir sa
snijegom prekrivenom cestom koja je vodila nizbrdo prema Goosebrooku.
Kada je Cal ponovno preuzeo kontrolu nad automobilom, vozio je polako

22
 Knjige.Club Books
preko kamenog mosta i glavnom ulicom prije nego što se zaustavio pred Bay
Cottageom.
»Naravno da neću nikome reći. I znam da ne znaš možeš ii mi vjerovati,
ali možeš. Neću ni pisnuti.«
»Pa, hvala ti, I za vožnju također.« Otkopčavajući pojas, Mimi se
pripremila da izađe iz automobila.
»Mislim da nisu kod kuće.« Cal se naginjao naprijed, gledajući pored nje.
»U kuhinji ne gore svjetla. I nema im automobila. Imaš li ključ da uđeš
unutra?«
»Nemam.«
»Idi pozvoni.«
Došetala je do trijema i pozvonila. Nije bilo odgovora; bio je u pravu. Kada
se vratila do automobila, rukom je otresala pahulje snijega iz kose i govorila
kroz spušteni prozor. »Nisu kod kuće.«
»Dobro.« Cal kimne, »Parkerovi, odmah pored, imaju staru šupu u vrtu.
Vjerojatno im ne bi bio problem da tamo pričekaš.«
Molim? Mimi je zurila u njega i sa zakašnjenjem shvatila da se šali.
»Na trenutak sam ti povjerovala«, reče mu.
Nacerio se. »Hajde, vrijeme je da upoznaš moju zebru.«
Keepers Cottage na aveniji Cedar izvana je bila ukrašena šarenim
lampicama duž oluka i oko trijema. Unutra, bilo je još više božićnih ukrasa,
svirala je blagdanska glazba, a zrak je ispunjavao miris češnjaka, luka i
rajčice. Također, tamo je bila i pretjerano uzbuđena šestogodišnjakinja koja
je s kobaltno plave sofe skočila ravno u Calove ruke.
»Tata, pada snijeg! Fuj, lice ti je mokro.« Nakon što ga je poljubila u obraz,
dramatično je obrisala usta nadlanicom.
»To bi bio snijeg.« Cal je zaigrano svojim licem očešao njezino. »Jesi li već
napravila snjegovića?«
»Možeš ti sa mnom napraviti jednog sutra. Možemo li napraviti snježnu
zebru?«
»To bi moglo biti zeznuto, dušo. Noge su im prilično tanke; ne bi mogla
stajati uspravno.«
»Ali možeš pokušati«, inzistirala je Cora.
»Kladim se da bi mama mogla«, reče Cal dok je njegova supruga ulazila u
dnevni boravak.
»Mama je rekla da ti to znaš bolje.«
»A mama je uvijek u pravu.« Stacey se okrene prema Mimi s osmijehom.
»Bok! Ti nisi kojim slučajem stručnjakinja za snježne zebre ?«

23
 Knjige.Club Books
»Ovo je Mimi, kći Dana Huisha«, objasni Cal. »Sjećaš se, ona koja je mislila
da se hrvam s ovcom za Uskrs?«
»Sjećam se. I drago mi je što si ju pokušala spasiti.« Staceyin smiješak bio
je topao, bila je jedna od onih osoba koja vam odmah priraste srcu. »Tako mi
je drago konačno te upoznati. Došla si za Božić?«
»Samo iduća tri dana, onda idem kod mame u sjeverni Wales.«
»Naletio sam na Mimi u Cirencesteru, ponudio joj prijevoz nazad. Ali
Dana i Marcusa još nema kod kuće, tako da.,,«
»Nema problema. Imamo ogroman lonac bolonjeza u pripremi, tako da
nećeš gladovati. A mi možemo ostati unutra na toplom dok Cal odvede Coru
u vrt.«
»Jupi!« Cora se migoljila da ju se spusti. »Zašto se zoveš Mimi? To je
smiješno ime.«
»Znam da jest. Zapravo sam Emylia, ali kada sam bila malena nisam to
mogla izgovoriti, tako da sam postala Mimi.«
»Mogla bih te zvati Vi-vi«, reče Cora.
»Ovo postaje nadrealno.« Cal pljesne dlanovima. » Hajde, idi po kaput.
Čizme, kapa, rukavice. Sagradimo nešto snježno prije mraka.«
U udobnoj žutoj kuhinji, Mimi se naslonila na stolac za pultom i pila čaj,
dok je Stacey pravila kruh s češnjakom i ulijevala crno vino u umak za
tjesteninu.
»Je li Cal uspio kupiti poklone?«
»Nekoliko poklončića za Coru. Zebraste stvari.«
»O, hvala nebesima. Ludo je to, zar ne? Prošle godine bila je opsjednuta
papigama. Sada ih niti ne gleda. Tko zna što će biti idućeg Božića?« Stacey je
posegnula kako bi ubacila šaku bosiljka u tavu. »Trebali bismo se početi
kladiti. Cal je pokušava zainteresirati za Ratove zvijezda, ali ne uspijeva mu.«
Gledale su kroz prozor kako Cal i Cora, u stražnjem vrtu, zajedničkim
snagama od snijega prave nešto što je nalikovalo na malenog mamurnog
ponija koji leži na tlu.
»Pogledaj je, predivna djevojčica«, divila se Stacey. »Volim je do
iznemoglosti. Ne možeš ni zamisliti kakvu razliku ta mala stvorenja učine u
tvom živom. Za deset godina neće je zanimati ni papige ni zebre. Zanimat će
je dečki, a mi ćemo biti prestravljeni roditelji, koji čupaju kosu u očajničkom
pokušaju da ju omotamo varom i sakrijemo u sobu.«
»Ali, to je godinama daleko. U toliko toga trebate uživati prije nego se išta
od toga dogodi. Predivna je«, reče Mimi.
»Ona je zvijezda.« U vrtu, Cora im je luđački mahala, željno pokušavajući
privući njihovu pažnju kako bi se divile njezinom djelu.

24
 Knjige.Club Books
»Je li Cal meni nešto kupio danas?« reče Stacey kada su po dužnosti
uzdahnule s oduševljenjem i zapljeskale snježnoj zebri nasred travnjaka.
»Možda jest.«
»Jesi li vidjela što?«
»Možda jesam.«
Staceyine plave oči su zaplesale. »Je li to zrcalo s okvirom od staklenog
mozaika?«
»Ne možeš me to pitati.«
»Hura, to znači da jest! Bila sam u studiju prošli tjedan da ih ponovno
pogledam. Nisu li predivna?«
»Nemam pojma o čemu govoriš.«
»U redu, bilo je jedno s crvenim i žutim okvirom i jedno s plavkasto
ružičastim. Oba su mi se svidjela, ali ovo plavo-ružičasto mi je apsolutni
favorit.« Sa zanimanjem je gledala u Mimine oči. »Dakle…?«
»Grozna si, znaš li to?« Ali Mimi nije mogla ostati ozbiljna. »Svidjet će ti
se.«
»Hvala ti, hvala ti. I ne brini, neću mu reći. Tako je dobro znati da ću dobiti
upravo ono koje sam htjela. Mislila sam da će Cal sigurno uzeti crveno-žuto.«
»Pokušao je.«
»Sada mi se još više sviđaš.« Smiješeći se, Stacey reče; »Hvala nebesima
što si bila tamo da ga navedeš na pravi put.«
Uz večeru, Cal i Stacey natjerali su Mimi da obeća kako će dati sve od sebe
da nagovori tara i Marcusa da dođu na sutrašnji predbožićnu zabavu u pubu.
Uvjerila ih je da ovaj put neće prihvatiti ne kao odgovor. Konačno, zazvonio
joj je telefon. Tata se konačno vratio kući i čuo poruku koju im je ostavila na
telefonskoj sekretarici.

»DRAGA, UĐI, SAMO naprijed.« Pozdravio ju je zagrljajem prije nego što ju je

uveo u kuću. »Oprosti, mislili smo da ćemo se vratiti prije sat vremena, ali
promet u Cheltenhamu bio je kaotičan.«
»Kad bi barem postojao način da mi javiš da ćeš se zadržati«, reče Mimi,
koja mu je za Božić kupila mobitel. »Uglavnom, nije važno, odlično sam se
provela kod Cala i Stacey. Kćer im je nevjerojatna, opsjednuta je zebrama, i
inzistirali su da ostanem na večeri kod njih.«
»Ah, znači to je djevojčica koja nosi odjeću sa zebrinim uzorkom. Viđali
smo je po selu. A majka joj je ljepotica s dugom tamnom kosom.« Marcus
kimne, sjetivši se.
Živjeli su u Goosebrooku gotovo godinu dana, bilo je vrijeme da upoznaju
ljude kako spada.

25
 Knjige.Club Books
»Sutra navečer se održava mala zabava u pubu.« Mimi se pripremila. »Cal
i Stacey idu i ja sam rekla kako ćemo i mi doći.«
»E, pa sad-«
»Molim te, tata. Stvarno vas žele upoznati Svi«, pritisnula ih je. »Prvi vam
je Božić ovdje i savršeno je vrijeme da upoznate ostatak sela.«
»Ali što ako-«
»Znam da se brinete zbog nekolicine starijih, ali i oni su imali dovoljno
vremena da se naviknu na ideju vas dvojice kao para. Misle da se držite dalje
od njih jer ih ne želite upoznati.«
Otac ju je pogledao i uzdahnuo. Mimi je držala pogled prikovan na njegov.
Marcus reče: »U pravu je, Dane. Vrijeme je. Moramo se potruditi.«
»A valjda moramo.«
Osjetivši olakšanje, Mimi se nasmiješi. »Ići ćemo na zabavu sutra navečer,
u redu? Ako vam stvarno bude grozno, možete otići nakon dva sata.«
»Ako bilo tko kaže išta uvredljivo, ne ostajem«, upozori njezin otac.
»Nestajemo odande.«
»Ako itko to učini, sama ću se obračunati s njima«, obeća Mimi.
Nadala se da ipak to nitko neće učiniti.

26
 Knjige.Club Books
5. poglavlje

DVADESET SEDAM SATI kasnije, njezin otac se okrenuo prema njoj i rekao: »Ne
mogu vjerovati da ovo nismo učinili prije.«
»Rekla sam ti.« Mimi ga je stisnula za rame, jer se očito zabavljao, toliko
opuštenije i sretnije nego što je očekivao.
»Trebali smo doći ovamo mjesecima prije. Svi su bili super.«
»Bolje ikad nego nikad«, reče Mimi. »Ovo je samo početak. Od sada pa
nadalje, stvari će ići samo nabolje.«
Koketna plavuša, koja se ranije predstavila kao Lois Blake, ponovno im
se pridružila i podignula čašu. »I što više imamo za piti, večer postaje bolja!
Dane, hoćeš li plesati sa mnom?«
»Stvar je u tome, ja zapravo ne... nisam neki plesač...«
»Ali ja jesam«, reče Lois veselo, »i srećom odlično mi ide, tako da dokle
god se držiš mene, i ti ćeš biti odličan.«
»Onda u redu«, reče Dan, »ako inzistiraš.« I krenuli su, gurajući se prema
pretrpanom plesnom podiju kako bi se pridružili svima koji su plesali na
American Pie.
»Pogledaj ih samo. Uspjela si«, reče Stacey.
Mimi se nacerila. »Zahvaljujući tebi.«
»Ma nije to zbog mene. Trebalo ih je svojski pogurnuti, a ti si to uspjela.«
»Bit će to sada sasvim drugačije«, složi se Mimi. S druge strane, kod šanka,
Marcus je veselo razgovarao s visokim muškarcem u bijelo-plavoj prugastoj
majici. »Tko je to?«
»Felix? On živi na Fox Courtu. Cal mi je rekao da si imala kratki susret s
njegovom majkom kada si prvi put stigla.«
»Gruba gospoda koja me nije htjela povesti? Ah, tako je.«
»U redu je, nije ovdje. Henrietta ne zalazi u pub.«
»A kakav je Felix? Sličan majci?«
»Ne, hvala Bogu. Predivan je. Vraški otmjen, naravno, ali totalno sladak.
Svi likuju nad činjenicom kako Henrietta ne može podnijeti Lois, a Felix
jednostavno odbija prekinuti s njom.«
Mimi je bila iznenađena. »Dakle, Felix i Lois su par? Nisam primijetila.«

27
 Knjige.Club Books
»O, da. Pomalo neobično, znam, ali čini se kako uravnotežuju jedno drugo.
Lois je prilično divlja, prava partijanerica, a Felix je mirniji, ali strašno drag.
Lud je za njom, što apsolutno izluđuje Henriettu.«
»Predivna je.« Mimi zastane kako bi otpila gutljaj pića. »Lois, mislim. Ne
Henrietta.«
Stacey se nasmije, »O, Bože, znam. Ne možeš kriviti Felixa što je opčinjen,
zar ne? Pogledaj to njezino tijelo, jednostavno je savršeno. Posramljuje nas
sve.«
Mimi reče: »Nemoj se podcjenjivati. I ti si predivna.«
»O, ali ne mogu se mjerici s Lois.« Stacey se potapšala po lagano
zaobljenom trbuhu. »Nikada se nisam uspjela riješiti trudničkog trbuščića.
Neke se žene vrate u formu odmah, ali moj je ostao gdje je i bio.« Lice joj je
omekšalo i dodala je: »No, imamo Coru kao rezultat, tako da je vrijedilo.«
»Hoćete li imati još djece?« Mimi se trznula u trenutku kada su riječi
izašle iz njenih usta. »O, Bože, oprosti, to je grozno pitanje. Nemoj
odgovoriti!« Eto što se dogodi kada upoznaš nekoga tko ti se odmah svidi pa
imaš osjećaj da se poznajete godinama.
»U redu je. I da, voljeli bismo imati još djece. Napravili smo popriličnu
pauzu kako bismo se koncentrirali na osiguravanje financijske stabilnosti, ali
to smo postigli. Plan je da krenemo pokušavati odmah iza Božića.« Stacey se
nacerila. »Tko zna, ako budemo imali sreće, iduće godine u ovo vrijeme
mogli bismo imati bebu.«
Kucnule su se čašama i Mimi, sasvim iskreno reče: »Sretna beba.«
»Hvala, ali mi smo sretnici. Opa, vidiš li tko je upravo ušao? To je Paddy
Fratelli.«
Mimi je slijedila smjer u kojem je Stacey kimnula. Paddy Fratelli je stajao
pored vrata i razgovarao s grupom ljudi koje je očito dobro poznavao. Imao
je zalizanu crnu kosu, privlačan izgled i lukave svijetloplave oči koje su
strijeljale po pubu, ništa ne propuštajući.
Znalački polusmiješak podigao je kutove njegovih usana, a njegovi bijeli
zubi bili su lagano iskrivljeni. Ugledavši Mimi, na trenutak je zadržao pogled
na njoj prije nego što je pažnju ponovno usmjerio na prijatelje. Na sebi
je imao plavu košulju, crni prsluk koji je pratio liniju tijela i uske crne
traperice. S mjesta na kojem je stajala, pretpostavila je kako je koristio losion
poslije brijanja u velikim količinama. Gledala je kako je Lois, i dalje na
plesnom podiju s Danom, ulovila Paddyjev pogled i poslala mu poljubac.
»U redu, jedno pitanje«, reče Mimi. »Jesam li u pravu ako pretpostavim
da koristi previše parfema?«

28
 Knjige.Club Books
Stacey je prasnula u smijeh. »Znam na što misliš, izgleda kao da koristi.
Ali Paddy je zapravo pametniji - kada si toliki ženskar, razumnije je uopće ne
koristiti parfem.«
On i Lois su se ponovno pogledali, Paddy se nasmiješio dok je Lois
zavodljivo uvijala bokovima plešući. Mimi je stišala glas. »Zar ima nešto
između njih dvoje?«
»Iskreno? Ne, baš ništa. To je samo igra koju igraju, pretvarajući se kako
su neodoljivi jedno drugome. Zabavno je, bezopasno i nikada se ništa ne
dogodi... osim što seljanima da ju materijala za tračanje.« Staceyine oči
zaiskre. »Ako ikada čuješ kakva šaputanja, nemoj se pretjerano uzbuđivati,
jer nisu istinita. I ne kažem to samo zato što je Lois jedna od mojih najboljih
prijateljica. Nikada ne bi prevarila Felixa, jednostavno ne bi.«
Stacey je govorila istinu, Mimi je bila sigurna. »A Felixu ne smeta
flertovanje?«
»O, Bože, ne, njemu je to sve totalno urnebesno. Kaže da se zbog toga
osjeća kao veći pobjednik, jer je on taj s kojim Lois ide kući. A Lois obožava
to što se Felix ne osjeća ugroženim... Kao što sam rekla, neobičan su par kada
ih vidiš, ali to funkcionira. A Paddy flertuje sa svakim koga upozna, tako da
nikada ne znaš što smjera... O, bok Paddy! Kako si, sve u redu?« Nasmiješila
se kada se čovjek o kojemu su razgovarale stvorio pored nje.
»Pozdrav, djevojke. Stacey, izgledaš fenomenalno kao i uvijek. A tvoje ime
je...?« Paddy je preusmjerio svoju pažnju na Mimi.
»Emylia.« Nekako joj se Mimi činilo pretjerano intimnim pod njegovim
intenzivnim pogledom.
»Pa, zadovoljstvo je upoznati te, Emylia. I ti izgledaš fenomenalno.«
Izbliza, njegove električne plave oči bile su gotovo hipnotiziraj uče, a izraz
lica bio mu je zaigran. U idućem trenutku opet se obraćao Stacey. »Vidim i
gejevi su tu, Kako se to dogodilo?«
Mimi se ukočila poput psa koji se sprema za napad. Pored nje Stacey je
rekla: »Ovo je kćer Dana Huisha.«
»Stvarno? Odlično.« Nimalo smeten, nacerio se i pokazao svoje
iskrivljene zube. »Mislili smo kako nismo dovoljno dobri za njih.«
Stacey reče: »Samo su bili sramežljivi. Ali sada se totalno zabavljaju.«
»To vidim.« Paddy je kimnuo u trenutku kada su Lois i Dan dramatično
završili svoj ples. »Pa, lijepo je vidjeti da su nam se konačno pridružili. A ti,
ostaješ ovdje duže?«
Sada, na ovom svjetlu, oči su mu bile živahno tirkizne. Bilo je gotovo
nemoguće ne zuriti u njih. Mimi trepne. »Svega nekoliko dana.«
»Ne mogu vjerovati da te ranije nismo vidjeli.« O, taj zavodnički šarm.
Stacey reče: »Možda se držala podalje od takvih kao ti.«
29
 Knjige.Club Books
»Touché.« Paddy kim ne prema njihovim napola praznim čašama. »Mogu
li vam donijeti pića?«
»Hvala, ali ne treba. Cal je gore za šankom.«
»I dalje ostaješ kod njega, ha? Nisi u iskušenju da pobjegneš sa mnom?«
»I priključim se tvom haremu?« Stacey se nasmije. »Trebao bi unajmiti
autobus na kat da preveze sve tvoje djevojke kamo god ih trebaš prevesti.
Velikodušan si, Paddy, ali mislim da ću ostati s Calom.«
Namignuo je Mimi. »Zar ti ne dođe muka od ovih vjernih? Čovjek bi rekao
da će nakon toliko vremena biti spremni za promjenu.«
Do pola dvanaest, Mimi je upoznala gotovo sve u pubu. Kroz prozore
vidjela je niti božićnih lampica i narančasti sjaj uličnih svjetiljki kako
obasjavaju snježno središte Goosebrooka. Unutra, atmosfera je bila živahna i
opuštena dovoljno da Marcus kucne svojom čašom Calovu i izjavi: »Tako mi
je drago da smo ovo učinili, Sve zahvaljujući tebi i Stacey.«
Cal odmahnu glavom. »Mimi je bila ta koja vas je dovukla ovamo.«
Nenaviknut na piće, a dosad već na trećoj boci piva, Marcus reče: »Glupo
zvuči ako kažem da smo se bojali, ali jesmo.«
»Niste se bojali«, ispravi ga Mimi. »Bili ste oprezni.«
»Bili smo oprezni.« Njezin otac kimne u znak slaganja. »Nismo trebali biti,
ali nismo znali.«
»Pokušali smo«, objavi Felix. »Vidio sam te u vrtu, Dane, nedugo nakon
što ste doselili. Prišao sam da te pozdravim, ali čim si me ugledao kako ti
prilazim, nestao si u kuću.«
»Znam. Žao mi je.« Dan je odmahnuo glavom. »Razlog zbog kojeg smo
odselili iz posljednjeg mjesta na kojem smo živjeli bili su zadrti susjedi.«
»Pa, sada ste ovdje«, reče Felix. »A ako vam itko ikada bude pravio
probleme, javite nam i riješit ćemo to. Poslušajte me samo!« Rukom je prošao
preko razbarušene kose i ponosno se smješkao. »Zvučim poput osvetnika.
Gangsterski!«
Nemoguće je bilo zamisliti ikoga manje nalik na gangstera od šminkera
Felixa.
»Ukoliko nije tvoja majka ta koja uzrokuje nevolju«, ubaci se Lois, »trebao
bi pronaći nekog drugog da riješi stvari.
Iskreno, žena je noćna mora. Prava vještica.« Potapšala je Felixa po ruci.
»Oprosti što sam to rekla, dragi, ali tako je.«
Felix odmahne glavom. »Mama nije tako loša jednom kad se navikneš na
nju.«
»Pa, mene ne može podnijeti«, odvrati Lois, »tako da će proći puno
vremena prije nego što se ja naviknem na nju. Mislim, zašto baš mora biti

30
 Knjige.Club Books
tako teška?« Ruke je raširila u nevjerici. »Svi znaju da sam totalno
neodoljiva!«
»Znam da jesi.« Felix ju je poljubio u osunčano čelo u znak isprike. »Stalno
joj to ponavljam. Ne brini, anđele. Daj joj još malo vremena i doći će pameti,
siguran sam.«
»Toliko te volim.« Lois nagne svoje prelijepo lice prema njegovom za
pravi poljubac. »Hoćeš li me svejedno oženiti ako ona ne dođe pameti?«
Mimi se pitala je li količina zavođenja koja se događala između Lois i
Paddyja nekako stigla do Henriettinih ušiju i imala nekakvog utjecaja na
situaciju. Ona i Stacey razmijene pogled dok je Felix uglađeno odgovarao:
»Naravno da hoću.«
»Fuj, malo previše slinave romantike. Ignoriraj ih. Uglavnom.« Stacey
promijeni temu i okrene se prema Danu i Marcusu. »Počet će vas pozivati da
se priključite raznim događanjima i druženjima, samo da znate. Sada kada ste
se prestali skrivati, bit će svega.«
»Možda biste trebali odbiti poziv Društva crkvenih zvonara«, reče Maria,
koja je vodila pub, napravivši grimasu.
»Turniri u boćanju su odlični«, reče Cal, »Svakako se prijavite na njih.«
»Htjet će vas i u odboru za ljetni koncert na livadi«, doda Stacey. »Osobito
kada saznaju da ste obojica računovođe.«
Felix, koji završio s ljubljenjem Lois, reče: »Ne zaboravite utrke.«
»Utrke?« Dan je izgledao sumnjičavo. »Nisam baš neki trkač.«
»To je potraga za blagom«, objasni Cal. »Možeš biti putnik, ne moraš
voziti.«
»I zapamti, ne moraš raditi ništa što ne želiš.« Ton Staceyinog glasa bio je
umirujuć. »Uvijek možeš odbiti.«
»Ali što češće budeš pristajao«, dobaci Maria, »više ćeš se zabavljati.«
»Osim ako je u pitanju povijesni klub Terrencea Pugha.« Felix se stresao
sjetivši se očito traumatičnog iskustva. »Pristanite na to i uvjeravam vas kako
se nimalo nećete zabaviti.«
»Čekaj, pozovi policiju, čaša mi je prazna!« Lois je divljački mahala
svojom praznom čašom za šampanjac. »Felix, ovo je hitan slučaj, trebam još
Möeta, još glazbe i još plesanja, odmah!«
»Stiže odmah«, reče Maria dok su poznati akordi Ziggy Stardust počeli
nadirati iz zvučnika, izazivajući usklike oduševljenja iz ostatka
»Nadam se da ćemo i tebe češće viđati ovdje.« Stvorivši se pored Mimi,
Paddy je ovlaš ruku naslonio da njezin donji dio leđa. »Sada je sva nelagoda
riješena. Bilo bi lijepo bolje te upoznati.«

31
 Knjige.Club Books
Mimi se nasmiješila, jer se činilo da je on tip koji flertuje čak i kada mu to
nije bila namjera - očito mu je to dolazilo prirodno, poput disanja. »Živim u
Londonu i radim od jutra do mraka. Nije mi lako dolaziti ovamo, ali kad
budem mogla dolazit ću.«
»Nadam se da hoćeš«, reče Stacey. »I obavezno te želim u svojoj ekipi na
idućoj večeri kvizova. Cal, obećala sam dadilji da ćemo se vratiti do ponoći.
Ne smijemo kasniti.«
»Više nego dovoljno vremena za još jedno piće.« Felix je stručno otvorio
bocu Möeta i pokazao Stacey da ispruži čašu kako bi joj natočio. Smiješeći se,
okrenuo se prema Mimi. »I da nas dvoje zaplešemo, može?«
»O, ma daj, to nije pošteno.« Paddy je ispružio ruke u znak protesta.
»Upravo sam je ja htio zamoliti za ples.«
»Kasniš, gubiš«, reče Felix cereći se. »Moj red s Mimi. Ti se možeš
zadovoljiti s mojom predivnom djevojkom.«
Deset minuta prije ponoći, Maria je dreknula: »Dobro, dosta pijančevanja
za večeras, zar ne trebate ići kućama?« i potjerala ih sve van iz puba. Snijeg je
prestao padati, mjesec je blistao na nebu i vidjele su se zvijezde. Škripeći po
netaknutom snijegu, Mimi je punim plućima udahnula ledeni zrak i
prekapala po džepovima u potrazi za rukavicama. Jedna je nedostajala.
»Evo.« Dostižući je, Paddy reče: »Ispala ti je dok si oblačila kaput.«
»Hvala.« Uzela je od njega rukavicu i pitala se je li stvarno sama od sebe
ispala iz džepa.
»Ako si za piće prije spavanja, moj stan je odmah tu, iza zavoja.« Paddy je
pokazivao u maglovitu tamu na kraju glavne ulice. »Mora da ti je bio
popriličan šok doći u Goosebrook, nakon što si navikla na londonski noćni
život.« Zubi su mu blistali dok je držao korale s njom. »Mi ovdje sami
stvaramo svoju zabavu.«
»Sigurna sam da je tako.« Svi su se spremali otići svojim kućama,
pozdravljajući se međusobno i želeći jedni drugima laku noć. »I hvala za
ponudu, ali ne hvala.«
»Pa, to je baš šteta. No, srest ćemo se mi ponovno.« Položivši ruku na
rukav njezinog kaputa, zakrenuo ju je prema sebi. »Uživaj u ostatku svog
boravka, zabavi se. Mislim, koliko je moguće da se zabaviš bez mene.«
»Dat ću sve od sebe«, Mimi je protiv svoje volje bila zabavljena njegovim
ponašanjem.
»Sretan ti Božić, Emylia Huish.« Naginjući se, njegove tople usne okrznule
su njezin hladni obraz.
»I tebi.« Mimi se nasmiješila, savršeno svjesna da je to činio kako bi nešto
dokazao Lois, koja je bila tik iza njih s Felixom.
»Pusti je«, viknu Stacey, držeći se za rake s Calom.
32
 Knjige.Club Books
»Upravo sam ovoj djevojci dao ponudu koju ne može odbiti«, obznani
Paddy cereći se. »A ona me nemilosrdno odbila. Možete li vjerovati?«
»Naravno da jest«, reče mu Stacey. »Upozorila sam je na tebe prije
nekoliko sati.«
»Uvijek se mogu osloniti na tebe da mi pokvariš večer«, reče Paddy
dobrodušno. »Pa, to je to, odlazim kući smrskanog samopouzdanja. Zbogom
svima. Ako se kojim slučajem predomisliš,« obrati se Mimi, »samo dođi do
Beech Housea i pokucaj tri puta na plava vrata. Pustit ću te unutra.«
»Meni si rekao da kucam četiri puta«, reče Cal u šali.
»Nema potrebe da budeš ljubomoran, ljubavniče. To je samo da znam tko
će me čekati s druge strane kada otvorim vrata.«
Na trenutak je nastala neugodna tišina u kojoj su svi shvatili kako bi to
mogao biti jedan od onih spontanih komentara koje bi Marcus i Dan mogli
naći uvredljivima. U idućem trenutku, Marcus se potapšao po stražnjem
džepu hlača i rekao: »Oni koje najviše voli već imaju vlastiti ključ.«
Usred eksplozije smijeha, Mimi je izdahnula s olakšanjem. Stacey joj je
prišla i zagrlila je, mrmljajući joj na uho. »Mislim da sa sigurnošću mogu reći
kako se možeš prestati brinuti za njih. Sve će biti u redu.«
»Tako mi je drago.« Oči su je peckale uslijed navale toplih suza sreće i
Mimi reče: »Jesi li u blizini sutra?« Jer ponekad upoznaš nekoga i odmah
kliknete toliko briljantno da znaš kako si pronašla prijateljicu za čitav život.
»Joj, da barem jesam, ali idemo u Stratford. Calova prateta je trebala doći
ovamo da nas vidi, ali zbog snijega se ne usudi voziti pa zato mi idemo do nje
u posjetu. Hoćeš li biti tu u nedjelju?«
Mimi napravi grimasu; morala je prisustvovati jednom događaju.
»Moram krenuti nazad odmah ujutro. Radim poslijepodne.«
»Šteta. Ah, pa, onda ćemo se valjda vidjeti idući put kada dođeš.« Stacey
ju je snažno zagrlila. »Tako mi je drago što sam te upoznala. Želim ti
fantastičan Božić.«
»I ja tebi«, Mimi su zubi počeli cvokotati od hladnoće. »U redu, službeno
sam promrzla. Moramo ići kući odmah.« Mašući u znak pozdrava Calu i
Stacey reče: »Vidimo se uskoro!«

33
 Knjige.Club Books
6. poglavlje

ŽELJEZNIČKA POSTAJA PADDINGTON bila je prepuna ljudi, no Mimi je svoju pažnju

usmjerila na veliku ploču s najavama odlazaka, u sebi pokušavajući stupac
kašnjenja nagovoriti da joj ponudi prihvatljiviji termin odlaska.
Tipično, zar ne? Što se više veseliš putovanju nekamo, manja je bila
vjerojatnost da će te vlak tamo dovesti na vrijeme.
Ovim tempom propusti t će potragu za blagom u potpunosti.
Sredovječni muškarac u žurbi pregazio je kotačima svog kovčega njezine
svijetle gležnjače od brušene kože i nije niti zastao kako bi se ispričao. Mimi
uzdahne i izvadi mobitel, koji je počeo zvoniti. Bila je to Kendra.
»Hej, upravo mi je brat poslao poruku, poziva me na privatnu zabavu u
Hushu večeras. Želiš li biti moja pratnja?«
»Ne mogu, putujem u Goosebrook.« Mimi ponovno pogleda prema ploči
s odlascima. »Ako prokleti vlak uopće dođe.«
»Pa, zabava zvuči fantastično, zato sam tebe prvu pozvala. Ako se
predomisliš, javi mi u idućih dvadeset minuta ili zovem nekog drugog. Bit će
hrpa slavnih tamo«, dodala je Kendra uvjerljivo, jer njezin je brat radio za
uspješnu diskografsku kuću. »A hrana je uvijek odlična.«
»Hvala, ali svejedno bih pokušala stići tamo... O, evo ga!« Znak na ploči
čudesno se promijenio i obavještavao kako vlak čeka na peronu pet i svi su
putnici poput miševa jurili prema njemu. »Moram uloviti mjesto. Zabavi se i
vidimo se sutra... sve ćeš mi ispričati kad se vratim.«
Sat vremena kasnije, Mimi je maštala kako će se udati za milijunaša i
nikada više u životu neće morati trčati na vlak.
»Mama, zašto su neki ljudi pristojni, a neki nisu?«
»Ne znam, Barnaby. Sve je to dio bogatog tkanja života.«
»Mama, što je to tkanje?«
»To je nešto sašiveno, dušo.«
»Kao kada mi gumb otpadne s košulje pa ju odnesemo teti krojačici da ga
prišije?«
»Upravo tako, Barnaby! Bravo!«
»I košta petnaest funti pa ne smijem reći tati.«
»Pazi na taj sok, dušo... Joj! Ispričaj se gospođi.«
»Ne želim se ispričati. Vlak je to učinio, ne ja. Uostalom, stoji preblizu.«

34
 Knjige.Club Books
Mimi je pogledala malenog dječaka koji je zurio u nju jer je bila toliko
drska i stajala blizu. Isplazio joj je jezik i zatim rekao piskutavim glasom:
»Mama, daj mi jogurt.«
»Izvoli, dušo. Ali budi pažljiv s njim.« Barnabyjeva majka usmjerila je
svoju pažnju na telefon u ruci, propuštajući trenutak u kojemu je Barnaby
namjerno ispustio prljavi poklopac od jogurta Mimi pod noge.
»Mama, ne sviđa mi se ta gospođa.«
»O, dušo, ne smiješ tako govoriti.«
»Ne smiješi se i jako je blizu našem stolu. Reci joj da se makne.«
Mimi je, poskakujući uslijed jurnjave vlaka preko tračnica, pokušavala ne
disati, jer je miris lošeg dezodoransa na čovjeku koji je stajao u prolazu pored
nje u potpunosti okupirao vagon.
»Daj mami samo par minuta mira«, promrmljala je Barnabyjeva majka, u
potpunosti zaokupljena pregledavanjem Twittera. »Zašto se ne igraš na
svom novom iPadu?«
Bi li ga to ušutkalo? Naravno da ne. iPad je bio uključen, dječak je izabrao
igricu koja je u pozadini imala užasno iritantnu glasnu glazbu koja je zvučala
poput konstantnog sudaranja dviju tavica, a Barnabyjeva majka je to riješila
tako što je ukopčala par slušalica.
Što je bilo dobro za nju.
»O, jebem ti sve«, uzdahnuo je Loš Dezodorans pored Mimi.
Barnaby je podigao glavu poput merkata. Uhvatio je majku za ruku,
pokazao prema Mimi i zavikao: »Mama! Ova gospođa je upravo rekla JEBEM
TI.«
»Nisam.« Mimi je pokazala prema Lošem Dezodoransu. »On je.«
Sredovječna žena stisnuta uz Mimi s desne strane rekla je: »Ali svi smo to
pomislili.«
Dječak je nastavio zuriti u Mimi. Umočio je žlicu u jogurt i polako ju
polizao, dok je sudaranje tavica i dalje tutnjalo iz iPada. Vraćajući pažnju
natrag na igricu, uspio je srušiti gotovo punu čašu jogurta sa stola, tako da je
pala direktno na Mimine noge i jogurt od crnog ribiza razlio se po njezinim
novim čizmama od brušene kože,
»O, Barnaby«, promrmljala je njegova majka kada je konačno primijetila
što se dogodilo. »To je bilo blesavo, zar ne?«
Mimi je polako, jednolično udahnula i zatim shvatila kako i vlak usporava.
»Ispričavamo se, dame i gospodo«, čuo se glas iz razglasa, » ali moramo
se nakratko zaustaviti. Čini se da imamo nekakav problem sa signalizacijom.
Čim doznamo nešto više, obavijestit ćemo vas.«

35
 Knjige.Club Books
Mimi je zatvorila oči jer sada sigurno neće stići na vrijeme u Goosebrook
kako bi se pridružila potrazi za blagom. Stvarno se veselila tome, ali izgleda
da će morati započeti bez nje.
Toliko o zamjeni jutarnjih dužnosti kako bi stigla na vrijeme i provela
čitavo putovanje stojeći, jer nije bilo slobodnih mjesta na glupom vlaku. Da
ne spominjemo noćnu moru koju su predstavljali suputnici.
I šminkersku zabavu koju će propustiti u Londonu.
Može li biti gore?
»Mama, mama.« Barnabyjev glas je porastao za oktavu dok je povlačio
majčinu ruku. »Mislim da će mi pozliti.«
Tri beskrajna sata kasnije, vlak je stigao na postaju Kemble, osam
kilometara od Cirencestera. Nije bilo odgovora na poruke koje je Mimi
poslala ocu da mu javi za kašnjenje, ali on je ionako vjerojatno bio previše
zaposlen trčeći po selu da bi zastao i pogledao mobitel. Uostalom, nije bilo
važno. Nije imala pojma koliko inače traju te potrage za blagom, ali ova će
sigurno brzo završiti. A i dogovorili su se da će joj ostaviti ključ ispod
plave tegle za cvijeće pored ulaznih vrata.
Barem je stigla. I stvari su konačno išle nabolje, na malenom ugibalištu
pored parkirališta čekao je taksi, iza sebe Mimi je čula poznati glas kako se
približava: »Hajde, Barnaby, moramo uloviti taksi prije nego što ga netko
drugi uzme... Požuri, dušo...«
»Neee, stani, mama, ostavio sam iPad u vlaku!«
Napokon karma. Ubrzavajući kako ne bi ništa prepustila slučaju, Mimi je
stigla do taksija i otvorila stražnja vrata, »Goosebrook, molim.«
I dalje nema odgovora na poruke, a baterija joj je bila opasno prazna pa
nije htjela riskirati slanjem još jedne. Nakon tolikih sati stajanja na vlaku, bio
je pravi luksuz napokon sjesti. Želudac joj se gladno bunio. Kako je divna
pomisao na hladnjak pun hrane kada konačno stigne kod tate.
»Ovo je nezgodno«, rekao je vozač taksija kada su došli do ceste za
Missingham i vidjeli da je zatvorena, okružena policijskom vrpcom,
znakovima zabrane prolaza i policijskim službenicima. »Nešto se dogodilo.
Morat ćemo obilaznim putem.«
»Pitam se što je bilo?« Mimi je pogledala kroz prozor dok su prolazili
skretanje,
»Dvije velike kuće opljačkane su prošli tjedan. Možda ima veze s time.«
Mimi se trznula jer je njezin otac bio paranoičan kada su u pitanju provale
i trebalo ga je nagovarati da ostavi rezervni ključ ispod tegle za cvijeće. Ako
su ga provalnici pronašli i pomoću njega ušli u kuću, neće joj nikad oprostiti.
Petnaest minuta kasnije, stigli su u Goosebrook i Mimi je platila vozaču.
Uzela je kovčeg iz automobila i veselo se ogledala oko sebe, sretna što se
36
 Knjige.Club Books
vratila i još sretnija što je od zaliha dobro opremljenog hladnjaka u kući
njezinog oca i Marcusa dijeli tek nekoliko trenutaka. Ispred trgovine niže uz
cestu stajala je grupira ljudi, udubljena u razgovor. Kada ih je pogledala
prestali su razgovarati i pogledali prema njoj.
Budući da ih nije prepoznala, nastavila je prema ulaznim vratima kuće.
Ako su bili provalnici, hoće li vidjeti odakle uzima ključ? U redu, izgledali su
poput umirovljenika pa im provala vjerojatno nije bila na pameti. Svejedno
je oklijevala, jer ključ ispod tegle za cvijeće bio je takav klišej...
Okrenula se kada je čula zvuk vozila koje se približavalo nizbrdo prema
njima i prepoznala Marcusov automobil. Kada se približio, Mimi je vidjela da
je Marcus sam. Kada se zaustavio, primijetila se da se nije parkirao paralelno
s nogostupom. Bip, bip, Marcuse, nije ti svojstveno da si tako nepažljiv.
Vozačka vrata su se otvorila i izašao je van. »Je li ti netko rekao?«
»Što?« reče Mimi.
»Jesi li čula?«
Zurio je u nju. Bože, nije imala pojma da je potragu za blagom shvaćao
tako ozbiljno. »Nisam čula, tek sam stigla. Jeste li pobijedili?«
Marcus nije odgovorio. Umjesto toga joj je prišao i najednom je
prepoznala izraz njegovog lica, ispraznost u njegovim očima. Tada je Mimi
osjetila kako se svijet iskrivio i sve je postalo usporeno. Nešto je bilo užasno
krivo, toliko krivo da se nije usudila ni pomišljati na to. Koža mu je bila boje
gline i drhtao je dok je pružao ruke prema njezinima.
»Upravo sam stigao iz bolnice... Morao sam se vratiti da ti kažem. Došlo
je do nezgode, automobil se zabio u drvo. Tvoj otac je bio na stražnjem
sjedištu...«
Ne, nemoj mi reći, nemoj to izgovoriti, ne želim to čuti.
»Žao mi je, dušo... Nisu ništa mogli učiniti.«
Ne može biti istina, ovo se ne događa.
Ali dok je Mimi odsutno zurila u svijetloplavu tkaninu Marcusovog
pulovera, ugledala je mrlju od krvi na njegovom ramenu i nekako je znala da
nije njegova. Odmahujući glavom u nevjerici, promuklo je rekla: »Je li... je li
mrtav?«
Samo reci ne, molim te, samo reci ne.
Ali Marcus je rekao, čvrsto ju držeći svojim snažnim rukama dok su ju
koljena izdavala, »Da. O, Mimi, žao mi je, mrtav je.«

NESREĆA, KOJA JE uništila tolike živote, dogodila se jednog sunčanog

poslijepodneva u ožujku.
Prvi kratki izvještaj u novinama glasio je:

37
 Knjige.Club Books

Troje ljudi poginulo je, a jedna je osoba u teškom stanju nakon

što je jučer na cesti u blizini Missinghama, automobil sletio s
ceste i udario u drvo.

Drugi, dan kasnije, prenosio je:

Poginule osobe u prometnoj nesreći na aveniji Missingham,

identificirane su kao Edward Mercer, 68, Daniel Huish, 49, i
Stacey Mathieson, 28. Četvrta putnica u vozilu, Lois Blake, 27,
u kritičnom je stanju u Great Western bolnici u Swindonu.
Cesta je do daljnjega zatvorena zbog provođenja istrage.

MIMI SE PRESTRAŠENO probudila i buljila u strop širom otvorenih očiju, želudac

ju je zabolio kada se sjetila gdje je. Kad bi barem bila u svojoj sićušnoj sobi u
kući na Bermondseyju, onda ništa od ovoga ne bi bilo stvarno...
Ali strop u njezinom stanu bio je bijeli i ispucan, a u kutovima visile su
paučine. Ovaj u koji je sada gledala bio je svježe oličen i besprijekoran, dajući
joj do znanja da nije tamo, tu je. Što je značilo da je ponovno sanjala san u
kojemu iznova čita članak iz lokalnih novina u vezi nesreće, ali ovaj put
ime njezinog oca nije bilo među žrtvama i srce joj je poskočilo u grudima
kada se okrenula prema Kendri i povikala: »O, hvala Bogu, u redu je! Uopće
nije bio u automobilu!«
Shrvana tugom, polako je ustala iz kreveta. Ovo je treći put da se to
dogodilo u posljednjih četrdeset i osam sati i nije mogla shvatiti kako je
moguće sanjati san koji ti besramno da je nadu, samo da bi je odmah potom
slomio.
Njezin divni, nježni otac, najnježniji muškarac na svijetu, više nije
postojao, a ona se s time još uvijek nije mogla pomiriti, jer je bilo nemoguće i
nepravedno.
O, tata, gdje si? Kamo si otišao?
Bilo je pet i trideset ujutro. Vani je bio mrak. Dolje u kuhinji, Mimi je
uključila kuhalo za vodu kako bi napravila šalicu čaja koju zapravo nije ni
htjela. Jučer ih je napravila najmanje dvadeset, samo kako bi uposlila ruke.
Popila je čašu hladne vode, napustila kuhinju i vratila se gore. Marcus je
bio u glavnoj spavaćoj sobi, onoj koju je dijelio s njezinim ocem. Bilo je tiho,
ali tko je mogao znati spava li? U kupaonici, Mimi je vodom umila lice i oprala
zube. Odjenuvši se u traperice i sivi pulover, uzela je jednu od očevih
podstavljenih jakni s vješalice i izišla iz kuće.

38
 Knjige.Club Books
Vani je hukala sova negdje među krošnjama. Koncentrirala se na svaki
učinjeni korak, gledajući u svoje čizme koje su glasno hodale po smrznutoj
travi. Tama se povlačila, nebo je bilo svjetlije nijanse crne nego ranije.
Ako si dopusti razmišljati samo o sovi, travi i ritmičnim zvukovima svojih
koraka, znači da neće zamišljati posljednje trenutke svog oca, kada se
vesela svakodnevica iznenada pretvorila u kaos i tragediju.
Tek nakon četvrtog kruga po seoskoj livadi pojavile su se prve zrake
sunca na nebu i čula je ubrzano disanje iza sebe. Okrenula se i spustila na
koljena dok se Otto naglo zaustavljao pred njom, veselo mašući repom.
Ponekad je susret s psom koji te neće odmah zasuti s pitanjima bio
dobrodošla promjena. Mimi je zarila lice u njegov vrat i dopustila mu da joj
liže uho, šapama se upirući u njezina koljena kako bi je bolje dosegnuo.
Ostala je tako minutu, zatim otvorila oči i ugledala Cala. Izraz njegovog
lica bio je nepodnošljiv. Izgledao je kao da se nikada nije naučio smiješiti.
»I dalje ne mogu vjerovati što se dogodilo.« Glas joj je bio promukao.
Slabašno je kimnuo. »Znam. Valjda smo još u šoku.«
»Stalno sanjam taj san u kojemu je moj tata još živ... a onda se probudim.«
Zadrhtala je sjetivši se.
»I ja. Usput, ovo nije slučajnost.« Gestom je pokazao na svoju prisutnost.
»Znao sam da si ovdje. Felix me nazvao prije deset minuta.«
»Kako bi ti rekao da šetam livadom?«
»Da mi javi kako je Lois. Upravo se vratio iz bolnice.«
»O, naravno, Oprosti.« Mimi se sjetila automobila koji je prošao pored nje.
Tuga te čini sebičnim; obuzet vlastitom tugom, često zaboraviš da i drugi
pate. »Kako je ona?«
»Nije dobro. Pripremaju ju za novu operaciju kasnije tijekom jutra.« Sjene
ispod Calovih očiju bile su ljubičaste. »Ali barem je još uvijek živa.«
Stanka koja je uslijedila bila je ispunjena neizrečenim riječima i
osjećajima. Gledali su jedno u drugo i Mimi se pitala misle li na isto. On je
izgubio Stacey, ona je izgubila oca i trebali bi biti pristojni i izvana se praviti
kako im je drago što je Lois preživjela, ali u dubini ne bi li svatko potajno
poželio da je njegov bližnji bio taj koji je pošteđen smrti?
Ako je to bilo sramotno priznati... pa, šteta.
Jer život ponekad jest nepodnošljivo okrutan.
Mimi se sabrala. »Kako si ti?«
»Pa, pretpostavljam da sam i ja još uvijek živ. Trenutno se ne osjećam
tako, ali moramo ići dalje. Nije da imamo nekog izbora.«
Mimi je teško trepnula, oči su joj bile otečene i suhe. Koliko god težak bio
njezin gubitak, Calov je bio teži. Prelijepa Stacey, ljubav njegovog života i

39
 Knjige.Club Books
majka njegove kćeri, nestala je zauvijek. Sve što im je oduvijek značila,
nepovratno im je otrgnuto. U nježnoj dobi od šest godina, Cora je izgubila
majku, a Cal se morao nositi i s njezinom tugom, uza svu svoju.
Prešutnim dogovorom nastavili su šetnju livadom prema drvenoj klupi
ispod stabla kestena. Calov mobitel je ispustio kratki zvuk i provjerio je
poruku na zaslonu.
»Moja sestra«, rekao je. »Došla je da ostane s nama. Zamolio sam je da mi
javi kada se Cora probudi tako da se vratim.«
»Je li se probudila?«
»Nije. Samo mi je napisala da i dalje čvrsto spava.«
Nekoliko su minuta sjedili u tišini, promatrajući kako se nebo razdanjuje
na istoku iza crkvenog tornja. Pored nje, Cal je u rukama prevrtao mobitel
poput mađioničara koji se sprema izvesti trik s kartama.
»Čuo sam kada se dogodilo«, konačno je progovorio.
»Čuo si nesreću?« Zbunjena, Mimi je dodala, »Bio si tamo?«
Cal je bio u drugom automobilu s Marcusom, Felixom i Mariom iz Crnog
Labuda. Marcus je tvrdio da su bili kilometrima daleko od mjesta nesreće
kada se dogodila.
Cal je odmahnuo glavom i pokazao prema mobitelu u svojim rukama.
»Bili smo na telefonu. Stacey me je nazvala kako bi mi javila da su odgonetnuli
peti trag.« Zastao je. »Želiš li da ti ispričam?«
Mimi je zadrhtala. »Da.«
»U redu. Pitala me je koliko smo mi odgonetnuli i ja sam rekao četiri, a
ona se nasmijala i nazvala nas hrpom gubitnika. Trenutak kasnije začula se
škripa guma, vrisak i udarac.« Udahnuo je kako bi se smirio. »To je bilo to.
Nakon toga, ništa. Mislim da nikada neću zaboraviti taj zvuk. Poput
neprekidne petlje ponavlja mi se u glavi.«
»O, Bože...« I Mimi ga je čula, odbijajući zamišljati kako se odigralo, ali
nesposobna odagnati taj zvuk.
»Oprosti, nisam ti trebao reći.«
»Ne, draže mi je da znam.« Ispreplela je svoje ledene prste u krilu.
»Barem je bilo brzo.«
Zatim su se ponovno izgubili svatko u svojim mislima. Mimi je od Marcusa
saznala kako je potraga za blagom bila Loisina ideja, poslijepodne bezazlene
zabave, u kojoj su se sudionici podijelili u grupe i putovali u odvojenim
automobilima po lokalnim cestama, odgonetavajući tragove i pronalazeći
predmete koje je trebalo skupiti kako bi se pobijedilo u igri. Također je znala
da bi, uza sav ponos i oduševljenje što je uspjela nagovoriti oca i Marcusa da
se uključe u zajednicu, obojica danas bili živi da to nije učinila.

40
 Knjige.Club Books
»Da ih barem nikada nisam dovela u pub one večeri prije Božića.« Riječi
su joj zapinjale u grlu dok ih je izgovarala.
Pored nje, Cal se sagnuo kako bi podigao granu koju mu je Otto donio.
Zavitlao ju je tako da je poletjela zrakom prevrćući se, a zatim se naslonio.
»Moja je ideja bila da Stacey i ja idemo u različitim automobilima. Ona je
odabrala tvog oca u svoju ekipu, a ja sam odabrao Marcusa, tako da bi se
osjećali uključenima.« Izdahnuo je ispuštajući bijeli oblačak u hladno zimsko
jutro. »Da smo ostali u parovima, Stacey bi bila živa.«
Tom logikom, njezin otac i Marcus bi obojica bili mrtvi. Dok su promatrali
Otta kako lovi granu, Cal je promrmljao, »Žao mi je, nisam mislio...«
»U redu je, znam. Možemo razmišljati o svim mogućim što ako, ali ništa
ne možemo učiniti da promijenimo ono što se dogodilo.« Mimi je uzdahnula,
jer da njezin vlak nije kasnio, i ona bi bila u jednom od automobila.
Nova poruka stigla je na Calov telefon pa ju je pogledao i ustao. »Cora se
budi. Moram se vratiti.«
Uz Otta koji mu je skakutao oko nogu, otišao je brzim korakom, jer
njegova kćer sada je bila na prvom mjestu.
Mimi je ostala sjediti na klupi i ruke uvukla u džepove jakne kako bi ih
ugrijala. Prstima je napipala komad papira i izvukla ga van, očekujući da će
ugledati račun za gorivo. Ali to nije bio račun, bila je to stranica otrgnuta iz
bloka i na njoj je bio popis za kupovinu.
Popis koji je, znala je, bio magnetom pričvršćen na vrata hladnjaka i na
koji su u više navrata dopisivane stvari, zbog čega je dio bio napisan
Marcusovim, a dio očevim rukopisom.
Izravnala je nejednako složeni papir i pročitala:
Maslac
Rajčice
Pasta za cipele - crna
Jogurt od breskve
Maline
Volim te
Camembert
Još Camemberta
Tekući sapun - ne onaj grozni ljubičasti
Maslinovo ulje
Slatki krumpir
ja tebe volim više
Jaja

41
 Knjige.Club Books
Ne možeš - nije moguće
Cabernet Sauvignon
E pa moguće je

Suza je kliznula niz Miminu bradu i uz slabašni pljusak pala na dno

popisa. Kako su samo bili sretni što su imali jedan drugoga.
Kako će Marcus živjeti bez njezinog oca, svoje srodne duše? Kada se nešto
ovako iznenada dogodi, možeš li to ikada preboljeti ?
I ako možeš, kako?

42
 Knjige.Club Books
7. poglavlje

ČETIRI GODINE KASNIJE

»HURA, KOD KUĆE SI.« Kendra je odmaknula stolac s olakšanjem. »Skoro sam se
pretvorila u smežuranu mahunu.«
Mimi zbaci cipele na petu i spusti vrećice s namirnicama na stol, pored
laptopa na kojemu je Kendra radila tko zna koliko dugo. »Što bi učinila da
nisam donijela hranu koju ću ti skuhati ?«
»Potpuno bih se skvrčila i umrla od gladi, pretpostavljam.« Kendra je
nagnula glavu i iskapila limenku Cole koja joj je vjerojatno bila treća ili
četvrta te večeri. Prepuštena sama sebi, vjerojatno bi se hranila čipsom,
tostom i gumenim bombonima. Priprema obroka jednostavno se nije
pojavljivala na njezinom radaru. S druge strane, uvijek se brinula za pranje
posuđa.
»Beznadna si«, reče Mimi.
»Znam. Što imamo?«
»Fettuccine s piletinom i slaninom, Cezar salatu, sladoled od limuna.«
»Ah, Robovo omiljeno. Praviš li to da te podsjeti na njega ili to znači kako
dolazi kasnije ovamo?«
»Ima otvaranje butik-hotela u Chiswicku«, objasni Mimi. »Ali trebao bi
doći do deset.«
»Ja umirem od gladi sada! Ne moramo čekati toliko dugo, zar ne?«
»Ti svoje možeš dobiti ranije.«
»Hvala Bogu na tome.« Kendra se protegne i pretjerano naglašeno
zijevne. »Vjerojatno ću već spavati kada dođe. Slomljena sam.«
Otvorile su bocu vina i nastavile čavrljati dok je Kendra sastavljala
prijedlog za unosnog klijenta tvrtke za web dizajn za koju je radila, a Mimi
pripremala umak za tjesteninu. Poznavale su se već šest godina, prvi put su
se upoznale kada su dijelile onu očajnu kuću na Bermondseyju s još desetero
ljudi. Zatim je, prije dvije godine, Kendrin praujak preminuo i ostavio joj
stan na najgornjem katu zgrade u ulici Landbroke Road u Notting Hillu. Kada
ju je Kendra pozvala da useli s njom, Mimi je skakala od sreće, jer tko bi pri
zdravoj pameti odbio takvu ponudu? Bile su prijateljice, dobro su se slagale,
nisu jedna drugoj išle na živce i sada su napredovale do Notting Hilla. Nisu
mogle tražiti više.

43
 Knjige.Club Books
Pet minuta prije deset sati zazvonilo je zvono i Kendra reče: »To je grčki
bog. Hoćeš da mu ja otvorim?«
Mimi je bila zaposlena cijeđenjem kipuće vode iz lonca s fettuccinama.
»Možeš li?«
»Grčki bože, jesi li to ti?« Povikala je kroz interfon i nacerila se Mimi kada
je Rob odgovorio, »Da, ja sam.«
»Dokaži.«
Mimi se nasmiješila u bradu, jer je bilo baš lijepo što se njih dvoje slažu.
Kada dvije slobodne djevojke dijele stan, ponekad je potrebno malo škrgutati
zubima i praviti se da ti se sviđa dečko od one druge, ali Rob i Kendra
obožavali su se zafrkavati i zadirkivati, imali su pravi bratsko-sestrinski
odnos.
To je život činilo puno jednostavnijim.
»Opet nosiš te cipele«, prigovorila je Kendra kada ga je pustila unutra.
»Rekla sam ti, previše su šiljaste.«
»Srećom, nije me briga što ti misliš. Meni se sviđaju, mojoj prelijepoj
djevojci se sviđaju, a to je jedino što je važno.« Rob je prišao Mimi s leđa,
obujmljujući je rukama oko struka i nosom dodirujući njezin vrat dok je
cijedila tjesteninu iznad sudopera.
»Dobro onda, izgledaj kao da si došao iz devedesetih, meni ne smeta.«
Kendra mu je natočila čašu vina. »U redu, ostavljam vas na miru. Idem u
krevet.«
»Štreberica. Zar nećeš jesti s nama?«
»Da budem treći kotač dok se vas dvoje hvatate?« Složila je jadna ja izraz
lica. »Ja sam sirota solistica i to bi me samo gorko rasplakalo.«
»Uostalom, ona je svoje pojela prije dva sata«, reče Mimi.
Rob se nasmijao. »Odlično. I hvala nebesima, sada se u miru možemo
hvatati.«
Ali, čim je Kendra nestala u svojoj sobi, rekao je: »Zapravo, je li u redu ako
se večeras ne hvatamo? Imao sam težak dan i slomljen sam.«
Ah, koje olakšanje, viđali su se šest mjeseci i bilo je divno što su mogli biti
iskreni. »I ja«, reče Mimi. »U redu je. Kako je prošlo otvaranje?«
»Dobro, dobro. Osim što je jedan od konobara ispustio pladanj s
kanapeima u fontanu na dvorištu. A odaziv novinara bio je pristojan. Klijenti
su bili sretni. Kako je tebi bilo?«
»Nije bilo loše. Nekoliko nezgodnih situacija, ali uspjela sam sve
izgladiti.« Prošle godine Mimi je počela raditi za Morris Molloy agenciju za
odnose s javnošću, koju je pokrenuo i vodio Rob Morris u srcu Sohoa. Nije bio
najpametniji potez upustiti se u vezu sa svojim šefom, ali takve se stvari

44
 Knjige.Club Books
ponekad događaju; privlačnost je bila prejaka da bi joj mogli odoljeti. Nakon
nekoliko mjeseci u kojima su radili skupa potajno ključajući, popustili su pred
iskušenjem.
Zasada je išlo dobro, Rob je bio odličan šef, dinamičan i povjerljiv, a bio je
i odličan dečko. Sve u svemu, posljednjih šest mjeseci bilo je savršeno u
svakom pogledu.
»Hajde, priopći mi to nježno«, rekao je Rob dok su sjedali za jelo. »Kakve
nezgodne situacije?«
Mimi je provela dan s jednim od njihovih zahtjevnijih klijenata. CJ Exley
bio je popularan pisac trilera koji je volio biti obožavan od strane svojih
čitatelja i nije dobro prihvaćao kritike. Nakon što ga je upoznala, odmah po
slijetanju u zračnu luku London City, povela ga je na ludu turneju po
televizijskim i radio postajama, potpisivanjima knjiga i intervjuima s
Telegraphom, prije nego što ga je otpratila na zrakoplov za Palma Majorcu.
Točnije, utočila ga je u zrakoplov, s obzirom na broj votki koje je strusio
u sebe tijekom dana.
»Na jednom potpisivanju žena mu je rekla da je sve njegove knjige kupila
na sajmu antikviteta, što je primio upravo onako kako bi to očekivao od
njega«, reče Mimi suho. »Nazvao ju je škrticom. Zatim se javio neki tip za
vrijeme pitanja iz publike, samo kako bi rekao da misli kako je nekoliko prvih
CJ-evih knjiga daleko bolje od posljednjih i zar ga nimalo ne smeta što mu je
pisanje postalo klišeizirano i na isti kalup?«
Rob je zazviždao. »I preživio je?«
»Postoji mogućnost da su mu dijelovi tijela spremljeni u kovčeg i
otpremljeni u Majorcu. Možda ih upravo u ovom trenutku CJ baca u
Mediteran.« Nasmiješila se. »Ne, podsjetila sam ga da sada prodaje milijune
knjiga više nego što je prodavao tada, tako da očito milijuni ljudi znaju više
od jednog nepristojnog tipa koji je ljubomoran jer nikada nije pronašao
izdavača za svoja djela.«
»Jako dobro. Kriza izbjegnuta.« Rob joj je napunio čašu. »U svojoj glavi, CJ
voli misliti kako je on junak iz svojih knjiga.« Zastao je kako bi odvagnuo
mogućnosti. »Iako, svađa s obožavateljem u knjižari može generirati velik
publicitet.«
»Možda ne najbolju vrstu publiciteta«, reče Mimi.
»Ne za njega.« Ispod stola, Rob ju je zaigrano gurnuo. »Mislim na agenciju.
Za nas to ne bi bio loš publicitet.«

ZVUK PRISTIGLE PORUKE na mobitel probudio je Mimi iz dubokog sna, najviše

zato što nije bila naviknuta da se to događa. Nakon očeve smrti, kada joj je
san uzmicao i bio izlomljen, stvorila je naviku stišavanja mobitela prije

45
 Knjige.Club Books
spavanja, kako ju nasumične obavijesti ne bi ometale više od vlastitih
iscrpljujućih misli.
Teškoće su prestale nakon prvih osamnaest mjeseci, ali nastavila je s tom
praksom. Osim ove večeri, kada je to zaboravila učiniti. Posežući, pipkala je
po noćnom ormariću otvarajući jedno oko. Poruka je bila od Marcusa, koji je
znao da noću gasi mobitel i nije očekivao odgovor.
Pisalo je: Nazovi me ujutro xx
Vidiš? Poruke primljene tijekom noći nikada nisu vrijedne prekidanja
sna. Okrećući se na leđa, Mimi je okrenula glavu da pogleda u Roba i vidjela
da je njegova strana kreveta prazna. Vjerojatno je otišao u kupaonicu.
Pet minuta kasnije, kada se i dalje nije vratio, navukla je kućni ogrtač i
krenula provjeriti je li mu dobro. Je li mu bilo zlo? Nije mogao zaspati na
školjci, zar ne?
Ali, vrata kupaonice bila su otvorena, unutra nije bilo nikoga. Roba nije
bilo niti na kauču u dnevnoj sobi, niti u kuhinji...
Zbunjena, Mimi je ponovno provjerila spavaću sobu i čak je zavirila pod
krevet. Spremala se probuditi Kendru - koja stvarno nije voljela da joj se
prekida njezin san za ljepotu - kada je primijetila kako je otvoren zasun na
prozoru prema požarnim stubama.
Noć je bila topla; zar je Rob otišao na krovnu terasu udahnuti svjež zrak?
Zar se spustio niz požarne stube? Ali, novčanik i mobitel su mu i dalje bili u
spavaćoj sobi...
Zatim je Mimino srce zastalo kada se sjetila priče koju joj je jednom
ispričao o svojoj fazi mjesečarenja u djetinjstvu. Zar je u snu odšetao na
požarne stube? Je li sada bio gore na krovu, tumarajući blizu ruba terase
nesvjestan koliko je visoko i u kolikoj je opasnosti ?
O, Bože...
Otvorila je prozor, izašla van i krenula uz metalne stube. Poriv da ga
zazove imenom bio je jak, ali znala je da ne smije prestrašiti mjesečara. U
stanju zbunjenosti, moglo bi se dogoditi najgore...
Kada je Mimi stigla do krovne terase, vidjela je da se upravo događa ono
najgore, ali ne onako kako je ona to zamišljala. Sada je ona bila u stanju
zbunjenosti, jer tamo, jedva vidljivo u sjenama na tapeciranom vrtnom
kauču, bilo je dvoje ljudi i ono što su radili definitivno nije bilo mjesečarenje.
I dalje se boreći da shvati situaciju, prišla je bliže. Nisu vodili ljubav, ali su
se strasno ljubili isprepletenih tijela.
Bili su toliko zaokupljeni jedno drugim da nisu ni primijetili kako ona
stoji tamo, iako se činilo nevjerojatnim da nisu čuli glasno lupanje njezinog
srca.

46
 Knjige.Club Books
Jer muškarac je bio Rob, a to nije nešto što očekuješ da ćeš vidjeti, prizor
vlastitog dečka omotanog oko druge djevojke.
Što se tiče ostatka, mozak joj se protivio groznoj spoznaji... Ne, ne može
biti...
Ali Mimi je znala da se mora pribrati i donijeti odluku na licu mjesta. Više
nije bilo povratka: djevojka nije bila neka strankinja koju prvi put vidi.
Bila je to Kendra.

47
 Knjige.Club Books
8. poglavlje

VAL MUČNINE PODIGAO se Mimi u grlo. Ustuknula je korak i bosom nogom

dohvatila praznu limenku na tlu. Zveket im je privukao pažnju i vidjela je
kako su se ukočili, zatim odvojili poput magneta koji se odbijaju.
Njezina najbolja prijateljica.
»O, sranje«, promrmljao je Rob sebi u bradu.
»Pa, ovo je… zanimljivo«, reče Mimi. Mučnina je popustila, što je bilo
dobro. Na trenutak se stvarno zabrinula da bi mogla povratiti.
»Žao mi je.« Kendra je spustila noge na tlo i sada je bila u sjedećem
položaju. Lijevom rukom je podignula naramenicu ružičaste potkošulje.
Desna ruka, primijetila je Mimi, bila je s njene strane i čvrsto stiskala Robovu.
Mimi se pribrala. »Žao ti je što si to učinila? Ili ti je žao što sam te ulovila?«
»Nisi trebala saznati«, reče Kendra mirno. »Ali sada kada jesi, najbolje je
da znaš sve.«
»Što to znači? Što je sve?« Mimi su zaklecala koljena. Čitava ova situacija
bila je nadrealna. Nj ili dvoje, u dva iza ponoći, na krovnoj terasi u Notting
Hillu. Svjetla Londona treperila su oko njih, glazba je dopirala iz automobila
dolje na ulici. Ljetni miris asfalta miješao se s mirisom češnjaka iz restorana
brze hrane iza ugla. Obožavala je provoditi vrijeme ovdje, na ovoj čarobnoj
terasi s prekrasnim pogledom preko krovova, na grad koji je toliko voljela.
Dosad.
»Nismo te htjeli povrijediti«, reče Kendra.
»I zato ste se pretvarali da ste umorni pa se išuljali ovamo dok sam
spavala.«
Kendra slegnu ramenima. »Ima smisla, zar ne?«
»Ti to ozbiljno?« Dok je u nevjerici gledala u Kendru, shvatila je da ovo
nije bilo prvi put da to čine. I dalje su se držali za ruke, udružujući snage
protiv nje.
Rob je rekao: »Dopusti mi da objasnim-»
»Ne«, prekinula ga je Kendra, »pusti mene. I nemoj me tako gledati«,
molila je Mimi. »Ja sam ti prijateljica. Nisam loša osoba i nismo planirali ovo,
naravno da nismo. Ali nekad jednostavno klikneš s nekim i ne možeš to
zaustaviti. Pokušali smo se oduprijeti, ali jednostavno nije bilo moguće. Svaki
put kada bismo se vidjeli, kemija je bila jaka, sve dok se vise nismo mogli...«
»...suzdržati«, dovršio je Rob.
48
 Knjige.Club Books
»Koliko to dugo traje?« Mimi je pokazala prema njima sjedeći jedno
pored drugoga na vrtnom kauču.
»Svega nekoliko tjedana.«
»Rob, prepusti to meni.« Kendra odmahnu glavom. »Dva mjeseca«,
nježno je rekla. »Nismo očekivali da ćeš se probuditi večeras. Znaš kakva si -
jednom kada zaspeš, zaspeš kao klada.«
»Dakle, ja sam kriva?« Mimi nije mogla vjerovati.
»Ne, ne razumiješ, nitko nije kriv. Držali smo to u tajnosti jer nam se to
činilo razumnim. Rob i ja smo ludi jedno za drugim, ali što ako to ne potraje?
Mislili smo da bismo prvo trebali pokušati, da vidimo kako će nam ići. Zatim,
ako osjećaji jenjaju, jednostavno ćemo prekinuti i nastaviti dalje kao da
se ništa nije dogodilo. Tako ti nikada ne bi morala saznati i sve bi bilo u redu!«
Što su očekivali, aplauz? »A u slučaju da osjećaji ne jenjaju?«
Kendra ponovno slegne ramenima. »U tom slučaju Rob bi prekinuo s
tobom. Ali samo ako bismo bili posve sigurni.«
Mimi ih je promatrala. Njezin dečko i djevojka koja joj je posljednjih
godina bila najbolja prijateljica. Kendra je i dalje bila uvjerena da su postupili
u Miminom najboljem interesu.
Bilo je kao da se nalazi u jednoj od onih pažljivo razrađenih televizijskih
emisija s podvalama, gdje nedužna osoba ne može pojmiti nerealnost
situacije u kojoj se iznenada našla. Osim što ovdje nije bilo kamere koja se
krije iza dimnjaka na krovu.
»I prije nego što pitaš«, nastavila je Kendra, »sigurni smo.«
»Odlično«, reče Mimi.
»O, dušo, uzrujana si. Znam da to ne misliš.«
Mimi odmahne glavom. Trenutačno je bila mnogo toga, ali začudo nije
bila uzrujana. Pogledala je u Kendru. »Ne, stvarno to mislim. Mislim da ti i
Rob zaslužujete jedno drugo. Vi ste savršen par.«

IDUĆEG JUTRA MIMI je čula kako Kendra odlazi na posao točno u šest i trideset,
kao i inače. Do sedam, prve zrake sunca su pod kutom padale u njezinu sobu
i već je stotinu puta prošla sinoćnje događaje u glavi. Neki od njezinih
zamišljenih odgovora i komentara bili su toliko briljantni, da je bila prava
šteta što nije mogla vratiti vrijeme i uputiti ih Robu i Kendri bez petosatnog
zakašnjenja.
Da je ovo kojim slučajem bio film, sjetila bi ih se u pravom trenutku. Ili bi
se vratila u stan kroz prozor pa ga zaključala tako da njih dvoje budu
prisiljeni ostati na krovu čitavu noć.
Mogla je baciti Robov dragocjeni telefon u toalet.

49
 Knjige.Club Books
Mogla je slomiti sve posuđe u kuhinji i po čitavom stanu razbacati žitne
pahuljice poput konfeta.
Škarama uništiti svaku Kendrinu haljinu.
Gurnuti ih oboje preko zida i gledati ih kako poniru prema asfaltu...
Uh, hrana u zatvoru je očajna - možda ipak ne ovo zadnje.
Ali, škampi. Škampi zagurani ispod podnih dasaka, od kojih bi stan
smrdio kao da se u njemu nalaze leševi... zar to ne bi bilo genijalno?
Začulo se kucanje na vratima. Otvarajući ih, Mimi je ugledala Roba kako
stoji pred njom, otuširan i odjeven u jedno od svojih tamnih odijela koje bi
uvijek nosio na važne sastanke. Čula ga je kako odlazi sinoć, a sada se vratio.
»Vidi, stvarno mi je žao.« Pogledao ju je tražeći da mu vjeruje. »Nisam
htio da se išta od ovoga dogodi. Ako ćemo iskreno, ne mislim ni da će ovo s
Kendrom uspjeti.« Ovlaš se nasmiješio. »Nije moj tip. To je jedna od onih
stvari koje se jednostavno dogode iz čista mira.«
»Prije dva mjeseca«, podsjetila ga je Mimi.
»Bila je to njezina ideja, ne moja.«
»Nosiš previše parfema.« U razmaku od svega nekoliko sati, Mimi je
zaključila kako se posve ohladila od njega.
»Stvarno? Hvala, riješit ću to. Samo sam htio vidjeti jesi li dobro.«
»Nikad bolje, hvala.«
»Izgledaš dobro. Nisam znao jesi li plakala.«
Mimi odmahne glavom. »Ne, ništa od toga.«
»Pa, to je dobro. Drago mi je. Svi smo odrasli, nema razloga da se ne
ponašamo uljudno, zar ne?« Sada joj je uputio svoj smiješak kojim sklapa
poslove, praćen brzim kimanjem glave.
»Odrasli smo«, reče Mimi. »Nema nikakvog razloga.«
»Znao sam da ćeš razumjeti.« Rob je pogledao na svoj otmjeni sat.
»Dobro, čeka me naporan dan, bolje da se pokrenem. Ako želiš, mogu te
povesti na posao?«
»Malo mi je rano. Prvi sastanak imam tek u pola deset. Radije bih
prošetala«, reče mu Mimi.
S vidnim olakšanjem što situaciju drži pod kontrolom, bio je spreman
otići. »Odlično. Vidimo se kasnije. Nema potrebe za nelagodom u uredu«,
veselo je dodao. »Možemo mi ovo.«
Nasmiješila mu se poput razumne odrasle osobe. »Naravno da možemo.«
S prozora spavaće sobe promatrala je kako Rob napušta zgradu i pločnikom
hoda prema mjestu na kojemu je parkirao automobil. Vizualizirala je prizor
u kojemu ga gazi vojnim tenkom, a zatim, kao šlag na torti, sravnjuje i njegov
Porsche sa zemljom.
50
 Knjige.Club Books
Zatim se okrenula i pregledala sadržaj svoje sobe, razmišljajući što da
sljedeće učini. Život će joj se zakomplicirati, a ona još uvijek nema plan. U
ovakvim situacijama, obično bi se uplakana bacila u naručje najboljoj
prijateljici, koja bi suosjećala s njom, tješila ju i govorila kakav je on
prevarantski gad koji ju definitivno ne zaslužuje.
Ako bi, s druge strane, izgubila najbolju prijateljicu jer je dvolična
lažljivica bez morala i savjesti, automatski bi očekivala da ju njezin divni
dečko utješi i pomogne joj prevladati traumu.
Nažalost, ona nije imala nijednu od tih mogućnosti na raspolaganju.
S vedrije strane, to što se na vlastite oči uvjerila u dvostruku izdaju
stvarno joj je pomoglo. Jako. Umjesto da se izbezumi oko svega, veza je
prekinuta u trenutku, kao da se oštra giljotina sručila na nju. Kada veza
pukne, najgore što možeš čuti jest sve ono nije do tebe, do mene je ili
jednostavno ne funkcionira sranje.
Što je sasvim u redu ako ti je svejedno, ali kada dolazi iz usta nekoga do
koga ti je zapravo stalo, to obično znači da je u priču ušla druga osoba.
Ostavljena sama i razočarana, jedino što ti preostaje jest zamišljati sretni par
zajedno...
Ovaj put njoj nije trebalo vrijeme da ih zamišlja zajedno, sve se već
dogodilo pred njenim očima, otkrivajući joj sve što je trebala znati.
Stvarno je bilo teško izbezumiti se kada si bijesna.

U OSAM I trideset, stigla je poruka od Kendre: Hej, anđele, jesi li dobro? Doći ću
kući oko šest pa hajde da popijemo piće i pošteno razgovaramo. Častim
večerom - samo reci što želiš i naručit ću dostavu xxx
Mimi joj je odgovorila: Što kažeš na specijalnu ponudu za dvoje iz onog
finog indijskog restorana u ulici Kensington Park?
Gotovo istog trenutka, Kendra je odgovorila: Smatraj to učinjenim. Drago
mi je da je sve u redu. Volim te xxx
Mimi je zamislila nosoroga kako prolazi kroz staklena vrata tvrtke za web
dizajn u kojoj je Kendra radila, velikih očiju koje se sjaje kada ju spazi
pogrbljenu iza stola...
Dobro, sad je dosta. Imala je važnije stvari koje je trebala učiniti i ne
previše vremena da ih učini.
U devet i dvadeset pet, Mimi je nazvala Jess, koja je radila na recepciji
Morris Molloyja i rekla joj kako nije u mogućnosti doći na posao danas, tako
da će Rob morati preuzeti njezin raspored.
»Ooo, neee, ti jaaadno stvoreeenjeee«, pjevušila je Jess, koja je obožavala
otezati samoglasnike. »To će malo otežati stvari Robu, zar ne, tako u zadnji
tren? Ali ti nikada nisi bolesna, tako da mora da je gadnooo.«
51
 Knjige.Club Books
»Imala sam gadnu noć«, provjerila joj se Mimi. »Mislim da mi nešto nije
dobro sjelo.«

52
 Knjige.Club Books
9. poglavlje

MIMI JE PREKINULA vezu i spremala se ugasiti telefon, kada se sjetila Marcusove

poruke,
»Zdravo!« zvučao je oduševljeno kada se javio. »Znam da si u gužvi, ali
danas sam u Londonu pa ako si kojim slučajem slobodna nakon posla, mogli
bi se naći na večeri. Nemoj se brinuti ako ne stigneš.«
»O, Marcuse, voljela bih.« Bilo je tako dobro čuti prijateljski glas. »Što
radiš ovdje?«
»Samo kratki sastanak s klijentom oko podneva, to je to. Mislio sam prije
toga posjetiti izložbu. Kada ćemo se onda naći? Kada bi ti najbolje
odgovaralo?«
»Ovaj...kad god tebi odgovara....« Na vlastiti užas, Mimi je osjetila kako joj
se grlo steže. Pokušala je progutati i shvatila kako ju sustiže nekakva
zakašnjela reakcija na događaje od prethodne noći.
»Mimi, jesi li još uvijek tu?«
»D-da.«
»Je li sve u redu?«
»Ne baš.« Prisila je samu sebe da se sabere. »Baš suprotno.«
»Gdje si?« upita Marcus.
Tupo je gledala u odjeću koju je izvukla iz ormara, unatoč činjenici da
nema dovoljno kutija u koje bi ih spakirala. »U stanu sam i moram iseliti iz
njega danas, a ne znam kamo da idem...« Glas joj je dosegao visoke note,
poput vjeverica iz crtica.
»Ostani tamo«, rekao je Marcus. »Dolazim.«

MIMI JE LJUTITO, otegnuto i zadivljujuće katarzično plakanje odradila pod

tušem, prije nego što se odjenula i nevoljko nanijela ruž i olovku za oči kako
ne bi izgledala poput olupine.
Marcus je oduvijek bio dobar sa zagrljajima. Uvijek je bio uredan, lijepo
odjeven i predivno je mirisao. Kada jedan roditelja upozna novog partnera i
nakon toga umre, koliko često dijete preminulog roditelja održi kontakt s
partnerom? Kada osoba koja je spajala to dvoje više ne postoji, a oni žive na
priličnoj udaljenosti jedno od drugoga, nije li jednostavnije otuđiti se?
Mimi je bilo drago da su njih dvoje to izbjegli. Nakon prvih godinu dana,
jedino što su ona i Marcus imali zajedničko bila je tuga, ali oboje su uložili
53
 Knjige.Club Books
trud kako bi ostali u kontaktu. S vremenom njihov je odnos prerastao u
iskreno prijateljstvo, koje je preživjelo i njegovu selidbu u Cannes na jugu
Francuske. Možda se ne viđaju često, ali veza je ostala neraskidiva i na
tome je bila zahvalna.
Današnji zagrljaj bio je posebno izdašan, snažan i siguran, upravo ono što
joj je trebalo.
»Hajde«, ponukao ju je Marcus kada su se razdvojili. »Sve mi ispričaj. Što
se dogodilo?«
Ispričala mu je, a najgori je dio bio taj što se nije doimao nimalo
iznenađenim postupkom obiju strana.
»Kendru si vidio samo dvaput. I to nakratko.« protestirala je Mimi.
»Dovoljno dugo da vidim kakva je osoba.«
»Ali, kako?« Bilo je zbunjujuće i donekle ponižavajuće otkriti kako je iz
nekog razloga u potpunosti previdjela znakove koji su njemu bili očiti.
»Dobro, nisam sa sigurnošću znao. Ali, imao sam predosjećaj.«
»I za Roba?«
Marcus je oklijevao, zatim kimnuo. »Iskreno? Da. Ako se prisjetiš na
samom početku kada si počela raditi za njega, i ti ćeš pomisliti isto. Sjećam se
kako si mi rekla da je lukavac koji uvijek dobije ono što želi.«
»Tjednima sam tako mislila, a onda me osvojio. Samu sam sebe
uvjeravala da je u dubini uistinu dobra osoba. Bože, totalni sam promašaj.«
»Nisi promašaj. U redu, onda, što sada?« Ustuknuo je korak i proučavao
stanje spavaće sobe. »Kakav je plan?«
»Jedino što znam jest da ne ostajem ovdje. A niti u Morris Molloy se ne
vraćam.« Pokazala je prema ispražnjenim ladicama i ormaru, a zatim prema
hrpama njezinih stvari na krevetu. »Želim još danas otići, tako da moram
neke od ovih stvari pohraniti u skladište. Imam nekoliko prijatelja koji će me
primiti da spavam na njihovom kauču nekoliko noći dok ne nađem stan.
Mislila sam otići u posjet mami, ali ona ima nekog novog tipa, a njezin stan je
tako malen.« Stan njezine majke u sjevernom Walesu imao je samo
jednu spavaću sobu i pomisao da se nameće njima dvoma bila je previše da
bi-
»Mimi, ne moraš ništa pohranjivati u skladište. Dopusti mi da ti
pomognem s pakiranjem i ponijet ću stvari sa sobom u Goosebrook.«
»Stvarno? O, hvala ti puno, to bi mi zbilja pomoglo.« Zahvalna za ponudu,
dodala je: »Mogu otrčati iza ugla u trgovinu i kupiti čvrste vreće za smeće pa
da krenemo. Želim nestati odavde prije nego što se ijedno od njih vrati s
posla.«

54
 Knjige.Club Books
»Čuj, znam da vjerojatno želiš ostati u Londonu«, reče Marcus, » ali ako ti
je makar na trenutak palo na pamet odseliti iz grada... pa, dobrodošla si u
Goosebrook.«
Mimi je bila neopisivo dirnuta ponudom. »Ozbiljno to misliš?«
»Naravno. I više nego dobrodošla. Gostinjska soba je tvoja koliko god
budeš htjela.« Glas mu se smekšao. »Zar si mislila da me ne možeš pitati?«
»Mislila sam da bih ti smetala. Ne bih te željela inkomodirati.«
»Dobro, to smo riješili.« Odlučno je protrljao dlanove jedan o drugi.
»Natovarit ćemo ovo u automobil, nestati odavde i krenuti kući čim završi
moj sastanak. Provest ćemo vikend u Goosebrooku, dok ti odlučuješ što ćeš
dalje. Kako đ to zvuči?«
Bio je tako ljubazan, tako pažljiv. Njezin je otac dobro izabrao, kada je
pronašao Marcusa. »Zvuči savršeno,« reče Mimi zahvalno.
»Dobro«, rekao je Marcus. »Možeš ostati koliko god budeš htjela.
Obećavam da nećeš smetati.«

DAN SE PRETVORIO u jedan od onih u kojemu se dogodi toliko toga.

Marcus i ona zajedno su očistili svaki trag njezine prisutnosti u Kendrinom
stanu na Notting Hillu, odlazeći u automobilu koji je pucao po šavovima od
pretovarenosti. Nakon toga, Mimi je čekala u kafiću dok je Marcus bio na
sastanku s klijentom u Holland Parku.
Zatim su, s obzirom da se Marcus veselio ljetnoj izložbi, proveli dva sata
u Kraljevskoj akademiji razgledavajući umjetnine i pokazujući omiljene.
Nakon izložbe, ostavili su London iza sebe, isprva se vukući kroz gusti
promet, a zatim ubrzavajući kada su izašli na autocestu prema zapadu.
Iscrpljena uslijed sinoćnjeg nedostataka sna, Mimi je zadrijemala na
suvozačkom mjestu uz pratnju Puccinijeve Madame Butterfly koja se
razlijevala iz zvučnika. Kada se probudila nakon gotovo dva sata, nakratko je
uključila telefon i vidjela kako su se nagomilale poruke i od Kendre i od Roba.
Neka. Bilo je sedam sad pa je Kendra vjerojatno stigla kući s posla s
dostavom koju je obećala, kako bi ublažila dio krivice koju je navodno
osjećala. Nesumnjivo će biti sretna što će hranu podijeliti s Robom kada
shvati da se njezina nekadašnja cimerica ne planira vratiti i pojesti ju. Mimi
se nasmiješila, zadovoljna jer je mazila porciju kraljevskih škampa i govedine
vindaloo2. Jadni Rob, nije volio morske plodove niti ljute umake, nije mogao
podnijeti ništa ljuće od tikka makhani3 umaka.

2
Indijski umak na bazi curryja, izrazito ljut (op, prev.)
3
Indijski umak na bazi maslaca (op. prev.)

55
 Knjige.Club Books
Koji mlakonja.
Približavali su se Goosebrooku, spuštajući se zavojitom cestom prema
selu, dok je sunce koje je zalazilo na nebu, sjalo ravno u njihove oči.
Bio je petak uveče, posljednjeg tjedna u srpnju, a na seoskoj livadi igrala
se utakmica kriketa. Igrači su bili odjeveni u bijelo, u suprotnosti s jarkim
bojama gledatelja. Neki od gledatelja bili su na vrtnim stolcima, drugi
opruženi na travi, dob su ostali sjedili na drvenim klupama koje su pripadale
pubu.
Marcus se zaustavio ispred kuće i izašli su iz automobila. Pčele su zujale,
leptiri plesali, a miris kozokrvine ispunjavao je čisti nježni zrak. Na livadi,
udarac drveta o kožu slijedio je let loptice u zrak i preko granice za šest
trčanja, izazivajući povike iz publike.
»Ovakvo nešto nećeš čuti na jugu Francuske«, reče Marcus.
»Je li ti drago što si se vratio?«
Kimnuo je, »Jest. Cannes je glamurozan, ali ne može se mjeriti s ovime.
Svi su bili divni.«

MIMI JE BILO drago zbog njega. Nakon nesreće, seljani su se organizirali oko
pomoći. Nije prošao ni dan bez posuda s domaćom hranom ostavljenih na
kućnom pragu, iako je jelo bilo zadnja stvar na Marcusovoj pameti. Bio je
zahvalan za njihove napore, njihovu ljubaznost i brigu, ali nakon nekog
vremena praznina u kući postala je previše za njega. Brižni susjedi bili su
divni, ali Danova odsutnost bila je bolna preko svih granica.
Očajan da pobjegne, iznajmio je kuću na duže vrijeme i odselio u stančić
odmah uz Boulevard de la Croisette. Tamošnji život bio je pravo iskustvo.
Vrijeme je bilo divno, a duge šetnje uz more pružale su mu predivan pogled,
no uskoro je otkrio da se ništa ne može popraviti nabrzinu, ne postoji čarobni
štapić kojim može mahnuti. I dalje je žalovao za Danom, i dalje mu
je nedostajao. Nema te količine sjajnog ažurnog mora i srebrnog pijeska koja
može zacijeliti slomljeno srce.
No, izdržao je tri godine, shvaćajući kako će nepodnošljiva usamljenost
oslabjeti s vremenom. Trebalo je proći kroz proces tugovanja, stadij po stadij,
i jednoga dana ponovno će biti sretan.
Sada, priznao je Mimi, život je postajao lakši. Bilo je pravo vrijeme za
povratak u Goosebrook, koji je također prošao svoj proces žalovanja i polako
izlazio na drugu stranu tunela.
Kada su primijetili njegov automobil s položaja uz igralište za kriket, ljudi
su mahali kako bi privukli njegovu pažnju, pozivajući ga da im se pridruži.

56
 Knjige.Club Books
Marcus je podignuo ruku kako bi im dao do znanja da ih je primijetio.
»Unesimo prvo tvoje stvari u kuću. Zatim možeš odlučiti jesi li raspoložena
za druženje.«
Mimi se pitala je li i Cal tamo među promatračima kriketa. Bilo bi lijepo
ponovno ga vidjeti. I ostale također. »Voljela bih pozdraviti sve. Bit ću
dobro.« rekla je.

57
 Knjige.Club Books
10. poglavlje

DESET MINUTA KASNIJE krenuli su prema livadi. Pogled izbliza otkrivao je da

nema Cala. Ali Felix i Lois sjedili su na jednoj od drvenih klupa i Felix je u
trenu skočio na noge.
Pozdravio je Mimi zagrljajem. »Kako lijepo i kakvo iznenađenje! Pitali
smo se hoćeš li doći, sada kada se Marcus vratio... Evo, sjedni na moje mjesto...
Ne, inzistiram. Lois, nije li predivno vidjeti Mimi? Zar ne izgleda odlično?«
Lois je zagrlila Mimi. »Divno te je opet vidjeti. I stvarno izgledaš dobro.«
»I ti isto«, uzvrati joj Mimi, jer ne postoji drugi odgovor.
Lois se suho nasmiješila. »I ne baš. Ali nema veze.«
Mimi kimne. Nisu se vidjele od nesreće. Kada je došla na pogreb svog oca
i Stacey, Lois je još uvijek bila u bolnici, oporavljajući se od ozljeda. Jedina
preživjela u sudaru, pretrpjela je mnoge ogrebotine, slomljene kosti i
unutarnje ozljede slezene i gušterače. Lijeva noga amputirana joj je ispod
koljena. Uspjeli su joj spasiti lijevu ruku, ali ožiljci su bili vidljivi, jednako
kao na vratu i licu.
»U redu je, možeš pogledati. Navikla sam. Da ti imaš ožiljke, ja bi ih htjela
vidjeti.«
Mimi je vidjela Loisin kapak, koji je bio prepolovljen i pažljivo popravljen;
kao i duboku brazdu koja se protezala dijagonalno od desne strane njezinog
čela sve do lijeve strane njezine brade. Vidio joj se i ožiljak na gornjem dijelu
prsnog koša, koji se nazirao iznad ruba bijele majice.
»Svejedno si i dalje lijepa«, Mimi je rekla Lois. » I dalje si ti.« Zvučalo je
isprazno, ali svejedno je to mislila.
»Da.« Lois napravi grimasu. »Znam. Sretnica sam. Barem sam još uvijek
ovdje, živa, udaram svojom dobrom nogom, otrov u životu moje svekrve.«
»Stvarno?«
»O, da. Zar se šališ? Pa od prvog dana snažno se protivi mojoj vezi s
njenim dragocjenim sinom. Zatim se dogodila nesreća, a njezin bivši suprug
je vozio, što je čitavu situaciju učinilo još čudnijom.« Zastala je kako bi Felixu
dala do znanja da želi još jedno piće i pričekala dok on i Marcus nisu ušli u
pub.
I Mimi je čekala. Nije došla u Goosebrook na pogreb Edwarda Mercera,
jer zašto bi? Godinama ranije razveo se od Felixove majke, živio je u Monte
Carlu, uživajući u svakom aspektu iseljeničkog života.

58
 Knjige.Club Books
Entuzijastični kockar, koji je volio čašicu više, očito je bio daleko sretniji
izvan braka s Henriettom. Tog kobnog vikenda prije četiri godine, vratio se iz
hira, kako bi vidio Felixa. Oduševljen idejom da im se pridruži u lovu
na blago, prijavio se da bude jedan od vozača i ekipe su izabrane.
Osamdeset minuta kasnije, divlji vepar izletio je na cestu ravno pred njih..
Instinktivno reagirajući, Eddie je naglo okrenuo volan ulijevo dok se vepar
odbijao od poklopca motora i automobil se pri visokoj brzini zabio u deblo
prastarog hrastovog drveta.
Eddie, Dan i Stacey na mjestu su poginuli, kao i divlji vepar. Hitne službe
uspjele su izvući Lois iz olupine i helikopterom ju prevesti u bolnicu, gdje je
provela iduća tri mjeseca.
Nakon istrage, potvrđeno je da Eddie Mercer nije imao tragova alkohola
niti droge u krvi.
»Henrietta me ne može podnijeti«, reče Lois. »Uvjerena je da sam se udala
za Felixa samo kako bih se dočepala njegovog novca. Misli da me Felix
zaprosio jer je osjećao krivicu zbog svega što se dogodilo. Kaže, da nije bilo
nesreće, Felix i ja bismo prekinuli odavno.«
S obzirom da su iskrenost i izravnost bili tema dana, Mimi reče: »Misliš li
i ti isto?«
Lois slegnu ramenima. »Moguće je. U pravu je što se tiče Felixovog
osjećaja krivice i posredne odgovornosti. Budimo realni, nisam prilika kakva
sam nekoć bila.« Spustila je pogled prema svojoj umjetnoj nozi. »Nisam se
udala za njega zbog njegovog novca. Priznajem, doduše, da sam se pitala bi li
me uopće netko drugi htio?«
»Ne možeš tako razmišljati. Tisuće bi te muškaraca željeli. Milijuni«, reče
Mimi.
»Ali ja ne želim bilo kojeg muškarca, želim istu razinu koju sam željela i
prije. Ne želim se zadovoljiti s nekim koga ne bih dvaput pogledala prije
nesreće. Oprosti, znam kako to zvuči i zasigurno misliš kako sam razmažena,
sebična kuja, jer je tvoj otac poginuo, a ja nisam, pa zašto se onda žalim?« Lois
je glasno izdahnula. »Ali, vjeruj mi, teško je pomiriti se s činjenicom da ne
možeš raditi sve što si mogla prije, niti privlačiti pažnju muškaraca kao što si
to činila prije.«
Mimi je od Marcusa čula da im je brak klimav, ali bilo je teško čuti to iz
Loisinih usta. »Mora da je jako teško«, reče.
»Grozno je. Još je gore što osjećam krivnju zbog toga. Uglavnom, dolaze
muškarci s pićima; promijenimo temu. Kako si ti?«
S obzirom na okolnosti, bilo je pošteno priznati. »Jutros sam saznala da
se moja najbolja prijateljica ševi s mojim dečkom, koji mi je ujedno i šef.«
Lois je podignula obrve. »Ozbiljno?«

59
 Knjige.Club Books
»O, da.«
»Zbog toga se osjećam malo bolje. Oprosti, ali istina je. Hvala ti.« Posežući
za čašom koju joj je Felix pružao, Lois ju je kucnula o Miminu. »Živjele!«
Četrdeset minuta razgovora kasnije, Mimi reče: »Ona djevojka tamo, s
plavim kovrčama... je li to Cora?«
»Gdje? O, da, jest. Pretpostavljam da je malo narasla otkako si ju
posljednji put vidjela.«
Mimi kimne. Onomad, Cora je bila vesela šestogodišnjakinja opsjednuta
zebrama. Sada, viša i mršavija, odjevena u bijelu majicu i odrezane traperice,
ležala je na trbuhu na travi, oslonjena na laktove i rukama gestikulirala dok
je razgovarala s prijateljicama. Sada joj je bilo deset. Ako je bilo teško izgubiti
oca u dvadesetima, koliko je samo teže i bolno bilo izgubiti majku sa samo
šest godina.
»Kako je ona?« Mimi upita Lois.
»Prilično dobro, kada se sve uzme u obzir. Cal je divan s njom.« Lois je
rukom otjerala dosadnu osu. »Ali, uskoro će navala hormona, trebat će se i s
time nositi.«
To je bila istina, dovoljan izazov za svakog roditelja. Mimi je gledala kako
osa kruži rubom njezine čaše poput starca koji šeće oko vrtnog jezera. »A
kako se Cal nosi sa svime?«
»Izvana dobro. Iznutra... tko zna? Čovjek bi pomislio da će nakon četiri
godine pronaći nekoga, ali ne. Nije bilo nikoga. Osim, ako je bilo, a nitko od
nas to ne zna. To je uvijek moguće.«
»Nema ga večeras?«
»Mislim da radi.« Lois je spustila glas i promrmljala, »Pogledaj kako Felix
promatra Mariu. Vidiš li mu izraz lica? Misliš li da ima nešto između njih?«
Iznenađena, Mimi je pratila smjer njezinog pogleda. Maria je skupljala
prazne čaše i smijala se nečemu što je Felix rekao. »Ne bih rekla. Izraz lica mu
je sasvim normalan.«
»Vjerojatno si u pravu.« Lois odmahne glavom. »Bože, mrzim biti ovakva.
Baš sam jadna.«
Mimi još jednom provjeri, »Ništa se ne događa među njima, sigurna sam.«
»S druge strane«, reče Lois, »nisi imala pojma da te dečko vara s
najboljom prijateljicom. Koliko si uopće pouzdana?«
Mimi se naceri. » Touché.«
Nedugo zatim su otišli, vraćajući se u kućicu. U kuhinji, Marcus je počeo
slagati nešto za večeru. Mimi je na katu raspakiravala svoje stvari, slažući
odjeću u ormar u gostinjskoj sobi, koja će - ako odluči ostati u Goosebroku -
postati njezina soba.

60
 Knjige.Club Books
Dok je gurala donje rublje u gornju ladicu komode, čula je kako se ispred
kuće zaustavlja automobil, a zatim glas kako viče: »Cora!«
Da joj iz samog imena nije bilo jasno, znala bi odmah o kome se radi. Calov
glas prepoznala bi svugdje, čak i nakon četiri godine. Prelazeći spavaću sobu
i otvarajući prozor, Mimi se nagnula kako bi ga pogledala i vidjela da je izašao
iz automobila, dozivajući kćer.
Zatim je Maria nešto rekla Calu i pokazala u smjeru njezinog prozora,
potičući ga da se okrene i pogleda prema njoj. Podigao je ruku u znak
pozdrava i Mimi je učinila isto, prekasno shvaćajući da i dalje u ruci drži svoje
donje rublje.
Nadajući se da neće primijetiti, popustila je stisak, očekujući da odjevni
predmeti padnu na prozorsku dasku. Ali, ne, tirkizni push-up grudnjak i
tamnoplave gaćice koje su bile dizajnirane za ugodu, a ne zavođenje, otplovili
su zrakom i aterirale na ružin grm u dvorištu.
Sranje.
Dok je doskakutala niz stube i otvorila ulazna vrata, Cal je stajao na pragu,
držeći njezine rasparene gaćice i grudnjak u ruci.
»Hvala.« Uzela sam ih je otužno se smiješeći.
»Nema problema. Na trenutak sam se osjećao poput Toma Jonesa, s
donjim rubljem koje leti na mene.«
»Da sam to učinila namjerno, bacila bih ljepše komade.«
Calove oči zabavljeno su se naborale u kutovima. »Koliko dugo ostaješ?«
Mimi slegnu ramenima. »Nemam pojma, još nisam odlučila. «
»Lijepo te je ponovno vidjeti.« Zakoraknuo je unatrag. »Moram odvesti
Coru kući, ali ako želiš doći na kavu sutra ujutro, slobodno svrati. Bit ćemo
tamo.«

61
 Knjige.Club Books
11. poglavlje

MIMI JE POZVONILA pa shvatila da zvono ne radi. No, ulazna vrata bila su

otključana pa ih je otvorila i zazvala: »Ima li koga?«
Nije bilo odgovora. Na trenutak je oklijevala, zatim ušla unutra i zaputila
se prema dnevnoj sobi. Posljednji put tamo je bio kobaltno plavi kauč, koji je
Cora koristila kao odskočnu dasku za skok u očev zagrljaj. DVD-i su bili
razbacani po tepihu ispred televizora, pored tanjura posutog mrvicama
kruha. Na jednom zidu bilo je zrcalo od dikroičnog stakla koje je Cal onoga
Božića poklonio Stacey. A na kaminu je stajala uokvirena fotografija njih
troje.
Mimi se približila. Ako bi morala pogoditi, rekla bi da je fotografija
snimljena u to vrijeme, u pozadini su, van fokusa, bile božićne boje. Cora je
jednu ruku ovila oko majčinog vrata, a drugom je stiskala Calovo koljeno.
Izraz lica bio joj je kombinacija veselja i nestašnosti, dok je sjedila između
svojih roditelja, zaštićena njihovom ljubavlju.
»Vau, van«, zalajao je Otto, utrčavajući u dnevnu sobu i uplašivši Mimi.
Sva sreća pa nije u rukama držala stakleni okvir s fotografijom. Pogledala je
u psa, čiji je rep luđački mahao, i čula korake kako se ubrzano približavaju.
»Bok, ti si Mimi? Mislim da te se sjećam.« Izbliza, Cora je imala tanki sloj
pjegica preko svog osunčanog lica i vlati trave zapetljane u kosu. »Oprosti,
bili smo vani, a zvono je pokvareno. Tata je rekao da ćeš doći. Ja sam Cora.«
»Ja se definitivno sjećam tebe.« Saginjući se kako bi pozdravila Otta i
podragala mu uši, Mimi reče: »Posljednji put kada smo se vidjele bila si luda
za zebrama.«
»To je za bebe. Tada sam bila mala.«
Mimi se nasmiješila. »Dobro. Pa, kucala sam na vrata...«
»Zato nisu bila zaključana, da možeš ući. Tata je iza u šupi, ako želiš doći.«
Cora ju je povela kroz kuhinju van prema vrtu, zastajući putem kako bi se
poslužila sladoledom na štapiću iz hladnjaka i nudeći jedan Mimi. Uslužno je
dodala: »U redu je, napravljeni su od voćnog soka, tako da su zdravi.«
Prešle su travnjak i Cora je otvorila vrata šupe, koja je bila veća nego što
je Mimi očekivala, a posljednji put kad je bila u posjetu nije ju vidjela.
»Tata, stigla je.«
Cal se okrenuo i rekao, »Hvala, dušo. Njezino ime je Mimi.«

62
 Knjige.Club Books
»Znam da jest, već si mi rekao.« Cora zakoluta očima i suučesnički se
nasmiješi Mimi. »I prije nego što pitaš, ponudila sam joj sladoled, ali je odbila.
Uglavnom, Otto i ja idemo do Lauren, je li to u redu? Ne zaboravi da me
poslijepodne vodiš u grad da kupimo nove teniske.«
»Kako bih to mogao zaboraviti?« reče Cal.
»I to ne one narančaste koje si vidio u supermarketu.«
»Fluorescentno narančaste? One su mi najdraže.« Namignuo je kćeri,
kako bi znala da ne misli ozbiljno.
»Bok, tata. Vidimo se kasnije.« Cora je glasno usisala sladoled, poljubila
oca, mahnula Mimi i otrčala iz šupe s Ottom za petama.
»Ljepljivo.« Calov ton bio je tugaljiv dok su se vrata šupe zatvarala, a on
dlanom trljao mjesto na obrazu gdje ga je Cora poljubila. »Uglavnom, bok.
Dakle, to je bila Cora.« Sjeo je natrag na svoj stolac i rekao: »Što misliš?«
»Mislim da ti odlično ide. Divna je.«
Lice mu se smekšalo. »Stvarno jest. Sretnik sam. Ne kažem da nemamo
svoj ili trenutaka, ali dobra je.«
»Čini se da si i ti dobro.« Mimi se osvrnula po šupi, koja je više nalikovala
na studio. »Predivne su. Lois je sinoć spomenula da si se počeo baviti time,
ali nisam imala pojma...«
Oslonjena o drvene zidove šupe stajala su platna raznih oblika i veličina.
Neka su bila prazna, čekala da ih se iskoristi, ali na većini su bili dovršeni
portreti. Štoviše, bili su to dobri portreti ljudi koje je Mimi odmah prepoznala.
Dvaput je pogledala kada je uočila portret princa Harryja u opremi za polo.
»O, moj Bože, zar ga poznaješ?«
»Ne.« Vidno zabavljen, Cal je dodao, »To se zove iskorištavanje onoga što
imaš. Skupim dese rale fotografija osobe koju želim naslikati i krećem od toga
prema fino složenoj slici.
Portret više izgleda kao da je naslikan dok oni sjede preda mnom i
poziraju, nego što bi bio da sam koristio samo jednu fotografiju. A i jeftinije
je nego da platim nekoga da sjedi tu kako bih vježbao na njima. Vidi, ovako.«
Posegnuo je iza sebe i s police dohvatio ploču na kojoj se nalazilo nekoliko
Corinih fotografija, njezin nestašni smiješak uhvaćen iz raznih kutova. Zatim
je pokazao prema portretu na zidu. »A ovo je konačan rezultat. Cori ne smeta
kada ju fotografiram, ali ne može pet minuta sjediti na miru.«
»Prodaješ li ih?«
»Ne, ne.« Odmahnuo je glavom. »Još učim. Počeo sam si pronalaziti
zanimaciju u večerima kada bi Cora otišla na spavanje. Gledanje televizije
ostavljalo mi je previše prostora za razmišljanje. Crtkao sam jednoga dana
dok sam telefonirao, čekajući sastanak s Corinom učiteljicom. Vidjela je crtež
i pitala me jesam li profesionalni umjetnik, što me natjeralo u smijeh. Ali
63
 Knjige.Club Books
te sam noći uzeo nekoliko papira iz pisača i krenuo crtati olovkom. Četiri sata
kasnije, imao sam dvadeset prilično loših crteža, ali uživao sam radeći ili..«
Cal je slegnuo ramenima. »Također sam shvatio da sam toliko zaokupljen da
nisam nijednom pomislio na Stacey niti se sažalijevao.«
»To je predivno.«
»Stvarno je bilo.« Kimnuo je u znale slaganja. »Oduzima ti svu
koncentraciju. Ne možeš razmišljati ni o čemu drugome dok crtaš i slikaš.«
»A po isteku nekoliko sati, stvorio si nešto nevjerojatno. Sigurno si
ponosan«, reče Mimi. »Kad samo pomislim da imaš sav taj talent kojega nisi
bio svjestan. Jasno ti je da bi ljudi platili da naslikaš njihove portrete?«
»Ili bi se osjećali primoranima.« Cal je odmahnuo glavom. »Zadnje što
želim jest postati jedan od onih koje ljudi podupiru iz samilosti ili osjećaja
obveze. Kao kada ideš na školski božićni sajam pa kupuješ kolače koje su
djeca sama pekla. Samo što bi meni bilo gore, jer ne možeš kupiti portret za
pola funte i baciti ga u kantu kada dođeš kući.«
»Ali-«
»Ne, nema šanse. Ne bih mogao podnijeti da ljudi sažalijevaju ne baš
dobrog umjetnika jer mu je žena umrla.«
»Samo što ti nisi ne baš dobar«, protestirala je Mimi.
Odbacio je njezinu primjedbu gestom. »Nisam dovoljno dobar, još uvijek
vježbam. Nadam se da ću postati bolji, ali ne trebam pritisak očekivanja.
Radim to iz čistog užitka.«
»U redu, prestani zvocati.« Pogledala je oko sebe u portrete, mješavinu
poznatih glumaca, ljudi koji su živjeli u selu, poznatih glazbenika (tamo je bio
Mick Jagger, oslonjen o stolac, izgledajući poput mršavog Shar Peija) i
nasumičnih likova s televizije. »Što se dogodi s onima koji ne uspiju? Baciš
ih?«
Nacerio se. »Nitko me to nije pitao.«
»Ja te pitam.«
»Oni su iza svih. Ostavim ih tako nekoliko tjedana, zatim ih izvadim i
krenem iznova, vidim mogu li napraviti bolji posao iz drugog pokušaja.«
»I, možeš li?«
»Da. Tako znam da napredujem.«
»Pokaži mi najgori.«
»Zaista ga želiš vidjeti?«
»Naravno da želim!«
Cal je obrisao ruke o svoje bojom umrljane traperice i prešao šupu.
Prevrtao je hrpu naslaganih slika poput diva koji prevrće karte, a zatim
izvukao jedno platno van. »U redu, ovaj je najgori. U moju obranu, bio je jedan

64
 Knjige.Club Books
od prvih koje sam naslikao. Nisam mu niti dao drugi pokušaj, toliko je
grozan.«
Okrenuo ga je prema Mimi, koja je proučavala portret naslikan
temperama u zagasitim bojama.
»U redu«, konačno je prozborila. »Pa, znam tko je na slici, tako da ne može
biti toliko loša.«
»Tko je to?«
»Benedict Cumberbatch.«
»Nije.«
Suzila je oči i ponovno pogledala. »Nije li to onaj tip iz Emerdalea, onaj
koji-«
»Ne.«
»Dobro onda, odustajem. Pobijedio si. Tko je to?«
»Judi Dench«, reče Cal.
Mimi kinine. »Naravno. Sada vidim.«
Nasmijao se. »Hajde, obećao sam ti kavu. Vrijeme je da mi kažeš što ima
novoga kod tebe.«
U sjeni drveta murve, Mimi se udobno smjestila na ljuljačku i miješala
kavu koju joj je Cal skuhao. On je sjeo na stolac nasuprot njoj. »Kako grozno
iskustvo. Jedino što ti mogu reći jest da je i bolje da si ih se riješila oboje.«
»Dobro, rekla sam ti samo zato što bi svakako saznao.« Mimi je složila
grimasu. »Prilično je sramotno tužakati se o svojim glupostima nekome tko
je prošao milijun puta gore.«
»Pričaj mi. Posljednje četiri godine na jednostavno pitanje o tome kako
su, ljudi mi svakodnevno uzvraćaju upravo takvom reakcijom. Kao da u
svakom dijeljenju imaš najbolje karte.« Osmijeh mu je bio tugaljiv. »Volio bih
da ponekad mogu izgubiti.«
Dva sata kasnije, Mimi je bila na suvozačkom sjedalu Calovog automobila,
a Cora i Otto sjedili su iza nje, dok ih je Cal vozio u Cirencester i žalio se na
glazbu koju mu je kćer skinula na mobitel.
»Stvarno je dobra, tata«, strpljivo je objašnjavala Cora. »Tebi se ne sviđa
jer si star.«
»Imam trideset i dvije godine«, protestirao je Cal.
»To i kažem.«
»Vidiš li s čime se ja moram nositi?« Pogledao je prema Mimi. »Brutalna
je.«
Mimi mu je uzvratila pogled. »Kako je imati trideset i dvije?«
Nacerio se. »Iscrpljujuće.«

65
 Knjige.Club Books
Kao što je Cal otkrio godinama prije, bilo je dobro imati nešto čime će
zaokupiti um. Svaki put kad bi Mimi misli odlutale do grozne situacije u kojoj
se našla i kada bi joj se želudac stisnuo pod naletom zbunjujućih osjećaja,
Cora bi izvalila nešto što bi ju natjeralo u smijeh. Bila je prpošna, sve ju je
zanimalo i bila je majstorica u postavljanju neočekivanih pitanja.
»Mimi, nedostaje li ti tvoj tata?«
Mimi se okrenula u svom sjedalu kako bi je pogledala. »Da. Jako mi
nedostaje.«
»Misliš li da ti tvoj tata nedostaje jednako kao i meni moja mama?«
»Iskreno? Mislim da tebi mama nedostaje više. Bilo ti je svega šest godina
kada se to dogodilo. Ja sam bila odrasla.«
Cora kimne i rukama obujmi Otta koji je sjedio pored nje. »Da.«
Minutu kasnije, upitala je: »Mimi?«
»Da?« O, zaboga, što je sad?
»Hoćeš li mi pomoći izabrati tenisice?«
»Naravno da hoću.« Mimi kimne. »U šopingu sam najbolja.«
Cori je vidno laknulo.
»Dobro. Jer tata se jako trudi, ali ponekad pogriješi.«
Cirencester je bio preplavljen turistima, ali uspjeh su pronaći
parkirališno mjesto i pješice se probiti do centra mjesta. Cal je pokupio svoju
posljednju narudžbu tempera i kistova iz trgovine na tržnici, a zatim su se
uputili u potragu za savršenim tenisicama.
»Vidiš na što mislim?« prošaptala je Cora, kada je njezin otac uzeo
ružičasto-žute tenisice čiji potplati su svjetlucali. »Tata, ne. Spusti ih.«
»Ne mogu vjerovati«, Mimi joj je promrmljala na uho. »Bila si u pravu.«
»O čemu vas dvije razgovarate?« pobunio se Cal. »Odlične su. Svjetlucaju
dok hodaš.«
»Ako ti se toliko sviđaju«, reče Mimi, »kupi sebi par.«
Dvadeset minuta kasnije, pronašli su tenisice u koji se Cora zaljubila,
ponoćno plave posute sićušnim zvijezdama, s tabanicom od crvenog pliša.
Nisu bile skupe, a bile su vrlo udobne i upravo ono što je željela. Nakon što ih
je isprobala, promatrala se u zrcalu i oduševljeno kliktala. »Ove, tata. Mogu li
ih dobiti, molim te? Najbolje su ikada.«
»Pa, to je bilo bezbolno«, rekao je Cal dok su odlazili iz trgovine. »Hoćemo
li nešto pojesti?« Povukao je kćer za kovrčavi plavi rep. »Što kažeš na ono
mjesto u ulici Black Jack gdje imaju sladoled od kupine?«
Mimi se sjetila snježnog dana prije četiri i pol godine, kada je sjedila u
zamagljenom kafiću, a on ju je slučajno primijetio prolazeći pored prozora.

66
 Knjige.Club Books
Ali dok su hodali prema tom mjestu, Calov telefon oglasio se zvukom za
poruku. Zastao je kako bi je pročitao, a zatim namršteno pogledao u kćer.
»Što je?« reče Cora.
»Poruka je od Charlotteine mame. Nudi se da te pokupi i odvede na
Georgijin tulum.«
Corine su oči zasjale. »Super, Kad je?«
»Pa očito počinje u tri poslijepodne. Danas.« Cal je pogledao na sat. »A
sada je pola tri.«
»Molim? Nisam znala da je to danas!«
»Ali, jesi li sigurna da si pozvana?«
»Naravno da jesam!«
»Nisam vidio pozivnicu«, reče Cal.
Cora se divlje osvrtala oko sebe, u potrazi za odgovorom. Iznenada joj je
sinulo. »Možda mi je ostala u školskoj torbi. Georgia ih je dijelila zadnji dan
nastave prije praznika.«
»Znači, nismo potvrdili dolazak?«
»O, rekla sam joj da ću doći.« Kimnula je, prisjećajući se. »Definitivno.«
Cal je izdahnuo. »A gdje je tulum?«
»U vodenom parku. Zorbat4 ćemo. Bit će genijalno.«
»Dušo, trebala si mi to ranije spomenuti.«
»Zaboravila sam.«
»Na ovakve te situacije nitko ne upozorava«, obrati se Cal Mimi.
Nazvao je Charlotteinu mamu, zahvalio joj na ponudi i objasnio joj da će
doći do vodenog parka iz drugog smjera. Zatim, odlažući telefon, Cal reče: »U
redu, imamo pet minuta da ti kupimo kupaći kostim, ručnik te čestitku i
poklon za Georgiju.«
Cora je ispustila nervozni uzvik. »Možemo li to u pet minuta?«
»Ako ne uspijemo«, rekao joj je Cal, »zakasnit ćemo.«

4
Zorbing je vrsta zabave u kojoj se trči (većinom po vodi) zatvoren u veliku plastičnu sferu
(op. prev.)

67
 Knjige.Club Books
12. poglavlje

»JESMO LI ZAKASNILI?« upita Cora bez daha, dok su ulazili na zakrčeno

parkiralište.
»Svega dvije minute. Tu smo, sve je u redu.« Svi su žurno iskočili iz
automobila. Ogledajući se glave uzdignute kao u merkata, Cora uzvikne:
»Tamo su! Vidim ili!«
Cal joj je dodao srebrnu poklon vrećicu u kojoj su se nalazile šarene
narukvice iz Accessorizea i čestitka koju je ispisala putem u automobilu.
»Zabavi se. Mi ćemo biti na terasi kafića.«
»U redu, ali morate obećati da me nećete gledati.«
»Dušo, ovdje su stotine ljudi. Svi će te gledati.«
Cora je stisnula zamotani ručnik za plažu. »Pa, obećajte da se nećete
smijati ako padnem. I nikako nemojte navijati.« Otrčala je kako bi se
pridružila prijateljicama, tek nakratko se osvrnuvši kako bi im dobacila: »I ni
slučajno nemojte fotografirati!«
Cal je odmahnuo glavom. »Još nešto na što te ne upozore, kako si
odjednom postao sramota. Ustvari«, dodao je,
»upozore te, ali ne shvatiš kakav je osjećaj dok se ne počne događati. Vidi,
žao mi je što sam te dovukao ovamo. Možeš li me podnijeti još nekoliko sati?
Jer ako očajnički želiš otići, mogu te odvesti pa se vratiti.«
»Podnijet ću te«, reče Mimi dok su koračali prema terasi kafića. »Šteta
samo što me nisi odveo na neko ljepše mjesto.«
Nasmiješio se, jer pogled je bio veličanstven. »Jesi li ikada bila ovdje?«
»Samo jednom, nekoliko tjedana nakon nesreće. Marcus me doveo. Bio je
ožujak i užasno hladno, patke su se klizale po ledu. Bilo je lijepo, ali ovo je
mnogo drugačije. Nevjerojatno je.«
Posljednji put nebo je bilo čelično sive boje, drveće je bilo golo, a njezine
oči toliko otečene od plača da je bilo jako teško doživjeti zimsku ljepotu
vodenog parka.
Ali danas... Izgledalo je nestvarno da takvo mjesto može postojati usred
seoskog kraja. Sve skupa bilo je oko sto pedeset jezera koja su se prostirala
na području od šezdesetak četvornih kilometara, s nebrojenim aktivnostima
u kojima svatko može pronaći nešto za sebe. Ljudi su dolazili ovamo kako bi
plivali, veslali ili samo na piknik. Na većim jezerima moglo se voziti gliserom,
skijati navodi i voziti na jet-skiju ili paraglajderu. Ostala jezera bila su za

68
 Knjige.Club Books
ribolov, jedrenje ili pedaliranje. Na kopnu su bili adrenalinski parkovi,
biciklističke staze i teren za mini golf.
A na ovom, osobito divnom jezeru, koje je imalo najveću kopnenu plažu
u zemlji, bile su sfere za zorbing.
Cal im je pronašao stol i otišao po kavu. Mimi se smjestila u stolac i
promatrala okolicu - vedro plavo nebo, bistru tirkiznu vodu, koja se poput
stakla presijavala na suncu, i polumjesec srebrnog pijeska. Obitelji su se
sunčale, mala djeca igrala se na plaži, dok su se ostali prskali u plićem dijelu
jezera. Zeleno drveće okruživalo je udaljenu obalu s druge strane, ptice su
nadlijetale i pjevušile, a u vodi, poredane uz drveni dok, stajale su prozirne
sfere.
Kakvo mjesto za provesti ljetno poslijepodne! Jednostavno predivno.
Mimi je izvadila mobitel i upalila ga iz navike, vidjela gomilu poruka od Roba
i Kendre i žurno ga ponovno ugasila prije nego što je zaskoče uspomene na
njezin stari život. Bilo je jednostavnije ne razmišljati o svemu što se dogodilo,
ovako predivno okruženje nije zaslužilo da bude okaljano.
Ali, Bože. Kendra. Jedna je stvar izgubiti dečka. Izgubiti prijateljicu daleko
je gore.
U tom trenutku prolomio se smijeh u grupi žena za stolom nedaleko do
njih i Mimino je srce poskočilo, jer je žena koja je sjedila okrenuta leđima
imala žutu jaknu s cvjetovima, poput one koju je Kendra kupila prije nekoliko
tjedana i gotovo nikad je nije skidala.
Osim kada je kidala odjeću sa sebe kako bi se seksala s Robom.
»Je li sve u redu?« Cal se vratio s punim pladnjem. »Izgledaš...
uznemireno.«
»Dobro sam.« Mimi kimne u smjeru žene. »Samo sam vidjela nekoga kako
nosi istu jaknu kao Kendra pa sam na trenutak pomislila da je ona.«
Okrenuo se kako bi pogledao. »Ono žuto čudo s cvjetovima?«
»Upravo to. Iz Topshopa je, što znači da ih ima na tisuće...« Glas joj je
zamro jer se vlasnica jakne okrenula kako bi ih pogledala.
»Oprostite?« Očiju raširenih od bijesa, uperila je prst u Cala. »Kako se
usuđujete moju jaknu nazvati čudo s cvjetovima? To nije čudo, samo da znate
i zahtijevam ispriku.«
Bože, ona to ozbiljno? Zastrašujuće. Mimi je zadržala dah.
»Što da kažem? Sitničav sam kad je u pitanju moda.« S cerekom na licu,
podigao je ruke u znak poraza. »Žao mi je.«
»Isprika prihvaćena. Valjda«, reče žena. »Ali upozoravam vas, možda ću
morati pribjeći kazni.« I sada je ustajala iz stolca i prilazila njihovom stolu.
»Bok, Cal, kako si? Nisam te vidjela tjednima,« Poljubila ga je u oba obraza i
nježno ga pogladila po ruci. »Izgledaš jako dobro.«
69
 Knjige.Club Books
»Dobro sam, hvala. Della, ovo je Mimi Huish. Mimi, ovo je Della Day-
Johnson, Charlotteina mama.«
Ah, tako znači. Tu je bila veza. »Bok!«
»Bok, drago mi je da smo se upoznale!« Dellin smiješak svijetlio je poput
automobilskih svjetala dok je odmjeravala Mimi do glave do pete. »Je li i tvoja
kćer na tulumu?«
»Nije«, objasni Cal. »Mimi je moja prijateljica.«
»Tako znači. Baš divno! Mi smo svi tu«, Della pokaže rukom iza sebe
prema velikom stolu oko kojega su se okupile ostale majke. »Dobrodošli ste
ako nam se želite pridružiti. Čim više, tim bolje!«
»Hvala«, reče Cal, »ali ostat ćemo ovdje. Moram... ovaj...«
»Moramo razgovarati o nekim privatnim stvarima«, ubacila se Mimi kada
je on zastao u potrazi za uvjerljivom isprikom. »Cal mi pomaže u vezi
nečega.«
»Naravno, naravno. Pa, ako se predomislite, znate gdje smo. I ne zaboravi
što sam ti rekla ranije.« Della je kažiprstom mahala Calu pred nosom. »Ako
ikada poželiš na piće ili društvo, kod nas su ti otvorena vrata. A Cora je uvijek
dobrodošla da prespava.«
Vratila se svojim prijateljicama, a Cal je sjeo okrenuvši im leđa.
Zabavljeno je promrmljao: »Što sada rade?«
»Sve se naginju preko stola i šapću kao luđakinje jedna drugoj. O tebi,
pretpostavljam.«
»I tebi. Pitat će se odakle si se ti stvorila i što se događa.«
»Bit će razočarane kada otkriju istinu. Zapravo«, doda Mimi, »neće biti
razočarane, zar ne? Sada misle da sam ti djevojka. Bit će oduševljene kada
saznaju da nisam.«
»Trebali bismo se držati za ruke.« Oči su mu plesale. »Ne brini, nećemo.
Ne bih te sramotio.«
»Pretpostavljam da si poprilična atrakcija pred ulazom u školu.« Naravno
da jest, s obzirom na njegov izgled, šarm i dostupnost. Bio je prava prilika
prema svim mjerilima.
»Uglavnom se pravim da sam na telefonu«, priznao je Cal. »Lakše je tako.«
»A je li Della slobodna?«
»Razvedena. I spremna da prijeđe na supruga broj dva.«
»Sviđaš joj se.«
»Znam.« Uzdahnuo je. »Znam da joj se sviđam.«
Mimi se divila lakoći kojom su razgovarali o privatnim stvarima. »Jesi li
imao koga nakon nesreće?«

70
 Knjige.Club Books
Vidiš? Upravo tako! Riječi su jednostavno izlazile, kao da se radi o
najprirodnijem pitanju na svijetu.
»Nisam.« Cal je zastao. »Znam da su prošle četiri godine. I znam da svi
misle kako sam već trebao preboljeti, naći nekoga. Ali to se jednostavno ne
događa. Svaki put kad upoznam nekoga, uspoređujem ju sa Stacey i... pa,
nijedna se ne može mjeriti. Tada gubim zanimanje, jer zašto bih želio nekoga
tko joj nije ni do koljena?« Naslonio se i promatrao mrava koji mu je hodao
po nadlanici. »Sve se čini prilično uzaludno i ne želim se zamarati time.
Sranje, slušaj me samo. Baš vesela priča, zar ne? Kladim se da si oduševljena
što si nam se pridružila.«
»Oduševljena sam. Predivno je ovdje.« reče Mimi.
»Tata! TATA! Pogledaj me, gledaj me!« Dolje na doku, grupa djevojaka
bila je u svojim kupaćim kostimima, spremna popeti se u plutajuće sfere.
Cora je skakutala luđački mašući kako bi privukla Calovu pažnju.
»Rekla si mi da ne gledam!« doviknuo joj je nazad.
»Predomislila sam se! Gledaj me i puno fotkaj! Ovo će biti genijalno!«
Idućih četrdeset minuta nastupilo je fotografiranje i snimanje videa
pretjerano uzbuđene grupe djevojaka, koje su vrištale od smijeha dok su se
prevrtale unutar sfera i utrkivale se preko plitke vode.
»Čini se da se zabavljaju«, primijetio je muški glas iza Mimi, dok je Cal bio
dolje na plaži, snimajući Coru i njezine prijateljice. Iznenađeno se okrenuvši,
ulovila je pogled prepoznatljivih električno plavih očiju Paddyja Fratellija.
»Da, čini se. Bok, kakva slučajnost da te sretnem ovdje!«
»Nije tolika slučajnost.« Nacerio se, a ona je primijetila da nosi
morskozelenu polo majicu s amblemom skijaša na vodi. »Radim ovdje.«
Naravno. Sa svojom žilavom, atletskom građom i osunčanom kožom,
savršeno se uklapao. »Trebala sam shvatiti«, reče Mimi. »Što točno radiš
ovdje?«
»Instruktor sam vodenih sportova na drugim jezerima. Skijanje na vodi,
surfanje na vodi, paraglajding... sve što želiš naučiti, ja ću te naučiti.« Evo ga,
zaigrana iskrica u njegovom oku dok je izgovarao riječi stvorene da pridobiju
sve žene koje mu se nađu na putu. Podigao je ruku u pozdrav majkama koje
su sjedile za velikim stolom, a zatim rekao Mimi: »Čuo sam da si se vratila,
jesi li samo u prolazu ili ostaješ duže?«
»Mislim da ću ostati neko vrijeme, dok ne odlučim što ću dalje.«
»Pa, ako ti to što znači, tip je bio idiot i bolje ti je bez njega.«
Znači, vijesti stvarno brzo putuju opakim ulicama Goosebrooka, sigurno
mu je Lois rekla sve o njezinoj situaciji. »Hvala«, reče Mimi diveći se ironiji
njegove primjedbe, s obzirom da je spavanje s tuđim djevojkama jedan od
Paddyjevih hobija.
71
 Knjige.Club Books
Trznuo je usnicama. »A ako ikada zatrebaš nekoga da ti pomogne
zaliječiti slomljeno srce, samo me trebaš pitati.«
»To je vrlo ljubazno od tebe. Ali srce mi nije slomljeno.«
»U redu, ali ako se predomisliš...« Prekidajući rečenicu, Paddy je veselo
kimnuo Calu koji se vraćao za stol. »Hej, kako je Cora? Uživa?«
»Zabavlja se kao nikada«, odgovori Cal.
»Pa, moram odnijeti ove ključeve i vratiti se nazad na posao. Vidimo se.«
Zazveckao je ključevima i otišao prolazeći pored Dellinog stola govoreći:
»Zbogom, dame, uživajte u ostatku dana.«
»Paddy, bi li me mogao ugurati za još jedan sat skijanja na vodi idući
tjedan, ili si potpuno bukiran?« Pitanje je postavila jedna od glamuroznih
majki koje su sjedile s Dellom, koja je pila blijedo ružičasti prošek na slamku
iz bočice.
»Pošalji mi poruku pa ćemo srediti nešto.« Paddy je na trenutak ruku
naslonio na njezino golo rame. »Za tebe ću uvijek naći vremena.«
Sve su oči bile uprte u njega dok je odlazio s terase. Glamurozna majka
hladila se s jelovnikom. »Nemam pojma zašto uporno idem na te satove.«
»Pogotovo jer ti je suprug poslovno u Dundeeju.« Della joj se zlobno
nasmiješi.
Cal je ulovio Mimin pogled. »Nije se promijenio.«
»Primijetila sam.«
»Što ti je govorio?«
»Samo se nudio da popravi moje slomljeno srce.«
»Kako plemenito od njega. Misliš da bi mogla prihvatiti njegovu
ponudu?«
»Ne znam. Mislim da ću to preskočiti.«
»Dobro, drago mi je to čuti.« Nakon trenutka, Cal je žurno dodao: »Uh, to
ne zvuči dobro. Mislim, drago mi je zbog tebe. Nisam to rekao zato što sam
mislio... Sranje, oprosti.«
Zabavljena prizorom zavodnički osakaćenog Cala, Mimi reče: »Ne brini,
znam što si mislio.«
»Tata, jesi li me vidio? Bilo je fenomenalno. Zorbanje je tako kul!« Cora je
dotrčala do njih, s nje je kapala voda, a ručnik se za njom vijorio poput
Supermanova plašta.
»A nama je bilo fenomenalno gledati te.« Cal ju je zagrlio.
»Sada imamo piknik na plaži. Nakon toga svi idu kući.«
»Pa, mi ćemo te čekati ovdje i usput nešto pojesti«, reče Cal.

72
 Knjige.Club Books
»Ovo je savršen dan.« Cora im se oboma nasmiješila i odjurila pridružiti
se prijateljicama,
»Stvarno je bio prilično dobar.« Cal kimne u znak slaganja i konobaricu u
prolazu zamoli za jelovnike, »jesi li gladna?«
Čudesno, nakon svih jučerašnjih trauma, Mimi je shvatila da joj se vratio
apetit. »Znaš što? Mogla bih zdrobiti malo krumpirića.«
Kada je hrana stigla, rekla je: »Samo da znaš, odlučila sam. Ostat ću ovdje
neko vrijeme. I prije nego me pitaš, ne, to nema nikakve veze s Paddyjem
Fratellijem.«
Cal kimne. »Mislim da je to ispravna odluka. Odmak će ti dobro doći i
trebat će ti malo vremena da preboliš sve što se dogodilo.« Istisnuo je
majonezu na rub tanjura. »Ako možeš podnijeti da sjediš preda mnom, volio
bih te naslikati jednom prilikom.«
»Voljela bih to.« Iskra topline probudila se u Miminim prsima. »Može
idući tjedan ako želiš.«
»Pa, to nije-«
»Tata, tata, Katy me upravo pozvala da prespavam kod nje za tri tjedna,
ali rekla sam da prvo moram pitati tebe, jer ne znam kada se vraćamo s
odmora.«
Cal odmahne glavom. »Tada nas još neće biti. Nećemo se vratiti prije kraja
kolovoza. Ispričaj se Katy, nećeš moći.«
»Dobro, ali neću se ispričati jer bih ionako radije bila na odmoru!«
Iskra topline ugasnula je u Miminim prsima. Kada je Cora ponovno
odskakutala, pitala je: »Kada putujete na odmor?«
»U ponedjeljak.« Cal je ubacio krumpirić natovaren majonezom u usta,
»O, baš lijepo!« Nije nimalo lijepo. »Znači, odlazite na mjesec dana? Opa.«
Govorila je pretjerano vedro kako bi prikrila razočarenje.
»Znam, a moja tvrtka gradi ljetnikovce. Nije baš idealno vrijeme što se
tiče posla.« Slegnuo je ramenima.
»Ali to je nešto s čime smo počeli kada se Cora rodila i postala je tradicija
koju ne želim prekidati. Ponekad jednostavno moraš učiniti ispravnu stvar,
znaš? Moja sestra živi na obali Gower u Walesu, tako da svaki kolovoz
provodimo tamo s njenom obitelji. Cora može slobodno trčati sa svojim
rođacima i obožava tetku i tetka, tako da je svima dobro. A i Otto može
slobodno trčati sa svojim psećim rođacima. Svima nam odgovara.«
Mimi je kimala glavom, iako njoj to nije nimalo odgovaralo. Iako se činilo
smiješnim, nedostajat će joj dok ga nema. Mozak joj je još uvijek bio zbrkan
od čitave Rob i Kendra drame, ali Calovo društvo nekako je sve činilo
podnošljivijim. Njihovo prijateljstvo nije iziskivalo nikakav napor, a to je

73
 Knjige.Club Books
upravo ono što je trebala. I da, naravno da je bilo sebično razmišljati o
vlastitim potrebama, ali ne možeš izbjeći misli koje ti se roje u glavi.
Barem on nije znao o čemu je razmišljala.
»Zvuči savršeno«, rekla mu je opušteno se smiješeći. »Upravo ono što
trebaš. Bit će vam odlično.«
Ah, dobro.
Neće ga biti samo mjesec dana.

74
 Knjige.Club Books
13. poglavlje

U PORUCI JE pisalo: Što se događa?

Poruka je bila od Roba, naravno. Poslao ih je na desetke tijekom
proteklog tjedna, toliko da Mimino srce više nije poskočilo s dolaskom nove.
»Još jedna od dečka?« reče Lois, što je samo pokazivalo koliko se često
ponavljalo.
»Bivšeg dečka«, automatski je odgovorila Mimi.
»Jednostavno ću ga odsad zvati gad. Ali, zašto toliko ustraje? Čovjek bi
pomislio da mu je već došlo do mozga i da je shvatio poruku.«
»Odlična sam u svom poslu i klijentima ću nedostajati. Rob želi da se
vratim na posao, a on nikada ne prihvaća odbijanje.«
»Totalni gad.«
»Posao je izgradio ni iz čega. On je njegova radost i ponos.«
»A i ti si voljela raditi tamo. O-o...« Lois ju je pogledala postrance, dok su
ulazile u dvorište crkve. »Znači li to da si u iskušenju da se vratiš na posao?«
Mimi je rukom prelazila preko svilenkastih vlati zelene trave koja je rasla
uz suhozid s lijeve strane velikih željeznih vrata. Ubrala je stabljiku nečega sa
srebrnkastim listovima i ljubičastim cvjetovima.
»Neću se vratiti. Ali nedostaje mi posao.« Nije bila velika potražnja za
stručnjakom odnosa s javnošću u ovom kutku Cotswolda. »Ako ću ostati
ovdje, morat ću pronaći nekakav drugi posao.«
»Mogu se raspitati, ako želiš. Hoćeš da mu ja odgovorim na poruku?«
Zabavljena idejom, Mimi joj odgovori: »Slobodno.«
Lois je zgrabila telefon i počela tipkati brzinom munje. Hej, trenutno se
malo ja brinem o Miminom telefonu. Ti si bivši gad, je li tako?
U idućem trenutku telefon je počeo zvoniti. Pritišćući tipku za
odgovaranje na poziv i stavljajući razgovor za zvučnik, Lois je veselo rekla:
»Ah, pozdrav, bivši gade!«
»Vidi, pogriješio sam. Priznao sam i ispričao se. Što još da učinim? Nije mi
značilo baš ništa«, reče Rob. »Kendra misli da jest, ali sve je pogrešno
shvatila. Ništa od ovoga nije se trebalo dogoditi.«
»Joj, znam! Kakva šteta kad te tako ulove, je l’ da? Bez ikakvog razloga! A
mogu ti reći, propustio si stvarno dobru priliku.«
Rob je oklijevao. »S kime razgovaram?«

75
 Knjige.Club Books
»Bok, ja sam Lois, Mimina prijateljica.«
»Dobro. Čuj, možeš li joj reći da me nazove? Hitno je i trebam-«
»Ona se ne vraća u agenciju, ako te to zanima.«
»Ali-«
»Ne, ozbiljna sam. Već je dobila bolju ponudu.«
»Molim?« Robov glas davao je do znanja da ne prihvaća odgovor.
»Nemoguće je.«
»Osim što se stvarno dogodilo. Ponekad je samo dovoljno biti na pravom
mjestu u pravo vrijeme, zar ne? Čuješ li ovaj zvuk u pozadini? To je
propelerac njezinog šefa«, reče Lois, dok ih je nadlijetao maleni zrakoplov
dvosjed. »Ja samo pazim na njezine stvari dok joj on pokazuje svoje vještine
u zraku... O, vidim Mimi kako mi maše... Iskreno, ne mogu ti opisati
koliko smo sretni što se doselila ovamo, tako je super imati ju u blizini... Ah,
da barem ovo možeš vidjeti, preokreću se u zraku! Bolje ona nego ja!«
»Zvuči zabavno«, reče Mimi nakon što je Lois prekinula vezu i vratila joj
telefon. »Oduvijek sam željela izvoditi akrobacije u zrakoplovu.« Vrtjela je
stabljiku cvijeta koji je ubrala nekoliko minuta ranije. »Ovo je lijepo, kako se
zove?«
»O, moj Bože, baci to«, viknula je Lois, teturajući unatrag. »To je beladona,
ubit će te!«
Što? Mimi je zaskvičala poput šišmiša i u panici bacila biljku preko zida
prije negoli je shvatila da se Lois svim silama suzdržava od smijeha.
»Ha, oprosti, nisam mogla odoljeti. Da si vidjela izraz svog lica!« Lois se
cerila. »Ne brini, gradska djevojko, nije bilo ništa otrovno - obična vrbolika.«
»Morat ću naučiti malo više o svim tim biljkama, ako planiram ostati
ovdje.« Mimi je još uvijek brisala znojne dlanove i nogavice hlača. »Seoski
kraj je opasan.«
Hodale su između nadgrobnih spomenika, od kojih su neki bili prastari i
prekriveni mahovinom, a neki noviji i sjajniji. Lois joj je pokazala visok,
impozantni spomenik Henriettinoj obitelji, u koji su bila urezana imena koja
su sezala stoljećima u prošlost.
»Tu će Henrietta dospjeti.« Napravila je grimasu. »Mora da je dolje već
prilična gužva. Sigurna sam da će imati pokoju primjedbu na stanje grobnice
kada dospije u nju.«
Mimi je pogledavala u nedavno dodano ime, ono Eddieja Mercera,
Felixovog oca. Nije bilo spomena o tome kako je umro, samo datumi rođenja
i smrti.
»Hoće li i Felix biti tu pokopan?«
»Predstavljam da hoće. Čini se da je to unaprijed riješena stvar.«

76
 Knjige.Club Books
»A ti?«
»Što, sa svima njima? Ne, hvala. Radije bih da me kremiraju i prospu
pepeo po Puerto Banusu.« Loisine oči su plesale. »Ako me Henrietta nadživi,
vjerojatno će ga istresti u najbliži toalet.«
Nastavile su zaraslom stazom i Lois joj je pokazala neke od njoj najdražih
nadgrobnih spomenika.
»Vidiš ovaj? U spomen na Rose Valentine, najbolju i voljenu majku Daisy,
Daffodil, Zinnije, Petunije i Freda.« Dlanom se pljesnula po prsima. »Uvijek
sam se pitala je li i Fred potajno želio imati egzotično ime.« 5
»O!« kliknu Mimi, nekoliko trenutaka kasnije. »Ovdje leži Malcom
Gainsforth... i njegova supruga Flspeth... i njegova druga supruga Mavis.
Kladim se da je bar jedno od njih nije baš zadovoljno ovim aranžmanom.«
Nekoliko minuta kasnije, stigle su do Staceyinog groba. Novija od većine,
nadgrobna ploča od bijelog mramora blistala je na suncu, a ispred nje stajala
je teglica s minijaturnim ružama.
Mimi je u sebi pročitala srebrni ugravirani natpis: Stacey Mathieson,
obožavana supruga Cola, majka Core. Voljena od svih koji su ju poznavali.
»Stvarno je bila voljena«, reče Lois, saginjući se kako bi sklonila otpalo
lišće s podnožja ploče i brzo čupajući nekolicinu vlati korova koji se probijao
kroz pukotine u mramoru.
»Cora je izabrala kamen, znaš? Nazvala ga je mamini dijamanti. Oprosti«,
dodala je, brišući oči nadlanicom. »Ali, ako ikada poželiš slomljeno srce, samo
dođi na ovo groblje i gledaj kako sedmogodišnjakinja u sapunici pere punu
kantu krhotina od kamena kako bi se blistali za njezinu majku.«
Mimi je odmahnula glavom, prizor u mislima bio je nepodnošljiv.
»Ne mogu vjerovati koliko mi nedostaje još uvijek«, nastavila je Lois.
»Poznavale smo se svega godinu dana. Ali ponekad nekoga upoznaš i istog
trenutka se složite, zar ne? To se dogodilo meni i Stacey.« S teškoćom je sjela,
prebacujući zdravu nogu preko proteze. Zatim je potapšala suhu travu pored
sebe, pozivajući Mimi da učini isto, a drugu ruku nježno je položila na kamen
tako da i Stacey bude uključena u razgovor. »Ona i Cal bili su u pubu prvi put
kada me Felix odveo tamo i bila je tako otvorena i prijateljski raspoložena.
Zatim, nekoliko dana kasnije, u trgovini, čula je kako Henrietta nekome
govori kako sam obična bludnica u potrazi za novcem. Stacey se ubacila
i rekla, >Ali kako to možete znati kada je niste ni upoznali?<«
Mimi je mogla zamisliti Stacey u tom prizoru. »I što je Henrietta rekla na
to?«
5
Sva ženska imena su nazivi cvijeća: Ruža (Rose), Tratinčica (Daisy), Sunovrat (Daffodil),
Cinija (Zinnia) i Petunija (Petunia).

77
 Knjige.Club Books
»Objavila je kako me je vidjela iz daljine i da joj je bilo prilično jasno kakva
sam osoba.« Lois odmahne glavom. »Uglavnom, samo jedan pogled na mene
dao joj je sve potrebne informacije o meni. Bila sam plavuša u kratkoj suknji
i visokim petama, s tonom šminke. Ali Stacey joj je rekla kako me je upoznala
i da sam divna, upravo ono što je Felixu trebalo. Do Felixa je stigla riječ o tome
kako se zauzela za mene. Čim sam čula za to, zavoljela sam je još više.« Zastala
je kako bi nježno potapšala kamen. »Toliko smo se zabavljale kasnije. Toliko
smijale... jesi li ikada čula kako oponaša Henriettino pjevanje?«
»Što? Ne,« Mimi je bila zaintrigirana. »Kakvo pjevanje?«
»U redu, znači, Henrietta je bila pozvana kao gošća na vrtićkom koncertu
povodom završetka pedagoške godine i sva su djeca bila uzbuđena što će
nastupati na pozornici, pred svojim obiteljima. Stacey je rekla kako je to bio
najslađi program - pa, dječica su bila malena, možeš samo zamisliti kako je
bilo - ali kasnije je čula kako Henrietta govori župniku kako je šteta što
polovica djece nema sluha.«
Mimi je bila zgrožena. »To je tako podlo!«
»Stacey je bila nabrušena na svađu s njom. Ali nije prozborila ni riječi.
Sljedećeg tjedna, na karaokama u Labudu, odjenula se u Henriettu i pjevala
pjesmu iz Titanica, oponašajući Henriettu u falšu. Totalno je rasturila, ljudi
su bili oduševljeni. Nisam toliko dobra kao Stacey, ali pokušat ću ti
dočarati...« Ravnajući kralježnicu i pretvarajući lice u nadmenu, konjsku
Henriettinu facu, Lois je ispružila ruke i u pretjerano otmjenom visokom
tonu počela pjevati uvodne tonove pjesme My Heart Will Go On.
»O, moj Bože, uspjela si«, Mimi je oduševljeno uzdahnula. »Zvučiš baš
poput nje!«
»Hajde, i ti to možeš. Nagni glavu unazad i gledaj dolje prema nosu, u
tome je tajna.« Mašući rukama u znak ohrabrenja, Lois je poticala Mimi da se
priključi i njih dvije su zajedno nastavile, visoko i namjerno falšajući, sve dok
nisu dosegle posljednji stih, nakon čega su pljesnule dlanovima i prasnule
u smijeh. Zatim je Lois slučajno zaroktala, što je donijelo nove salve smijeha.
Njihale su se naprijed-nazad, kada su začule poznati glas iza sebe.
»Ovo je groblje, a ne komičarska pozornica. Zar je previše tražiti da
pokažete poštovanje prema mrtvima?«
Zajedno su se okrenule. Henrietta je stajala tamo, izgledajući vrlo strogo
i ljutito. Ovratnik košulje bio joj je podignut na vrhovima, nosila je suknju od
tvida i mokasine, a pored nogu joj je stajala graciozna burmanska mačka, Čiji
se rep polagano njihao slijeva nadesno, kao da ih je pozdravljao mačjom
inačicom suzdržanosti.
»Nismo pokazivali nepoštovanje prema mrtvima, Henrietta«, reče Lois.
»Samo sam govorila Mimi smiješnu priču o Stacey. Bila mi je prijateljica i

78
 Knjige.Club Books
voljela sam je. I dalje nam je dopušteno smijati se kada govorimo o
prijateljima, zar ne?«
»Postoji vrijeme i mjesto za to«, odvratila je Henrietta.
»Ako si nas čula kako pjevamo«, reče Lois s dozom prkosa, »bila je to
jedna od Staceyinih najdražih pjesama.«
Iz načina na koji je Henrietta suzila oči, Mimi je posumnjala da ih je
Henrietta stvarno čula kako pjevaju.
»Pa, ostavljam vas. Sigurna sam da će Cal biti oduševljen kad sazna kako
ste se zabavljale na grobu njegove supruge.«
Odmarširala je dalje niz stazu, s burmanskom mačkom pored nogu. Kada
je nestala iz vidokruga i ponovno su ostale same, Lois reče: »Vidiš li s čime se
ja moram nositi? Stvarno, ta je žena otrov mog života. Gdje je naramak
beladone kad ga trebaš?«

79
 Knjige.Club Books
14. poglavlje

NIJE BILO POBOLJŠANJA kod nalaženja posla, odnosno njegova nedostatka - teren
je postajao sve skliskiji. Napravivši popis i otisnuvši se na munjevito
prijavljivanje za poslove u ponedjeljak, Mimi je otkrila da je tržište u ovom
trenutku prevrtljivije nego što je mislila.
Bila je isključivo njezina krivica što je ustrajala na odnosima s javnošću.
U krugu od četrdeset kilometara, bila su samo tri otvorena radna mjesta, a
razgovor za prvo započeo je vrlo nezgodno kada je stigla u Malmesbury i ušla
u kafić pored poslovne zgrade na glavnoj ulici.
»Čekaj, zbunjena sam«, reče sredovječna konobarica kada je doznala
svrhu Miminog posjeta. »Zašto Alma i dalje zove ljude na razgovor, ako je
posao već dala svojoj sestri?«
»Blesačo jedna«, odvrati druga konobarica. »Nitko to nije smio saznati.
Muž joj je rekao da mora oglašavati posao kako bi pokušala pronaći nekog
boljeg pa je pokrenula postupak samo da ga ušutka.«
»Aha«, reče Mimi snuždeno.
»Ja i moj dugačak jezik. Oprosti, dušo. Nisam ti to trebala reći. Nemoj to
spominjati Almi, može? Grozna je ako joj staneš na žulj.«
Mimi je svejedno otišla na razgovor, za slučaj da je bila riječ o dvostrukom
blefu koji ju je na neki način trebao testirati. Sat vremena kasnije, po
povratku u Goosebrook, dobila je poruku od Alme, koja joj je krivo napisala
ime i obavijestila ju da nema kvalifikacije potrebne za posao.
Vjerojatno zato jer joj nije u rodu.
Drugi posao se, nakon pobližeg uvida, pokazao ne toliko prestižnim
poslom u odnosima s javnošću, koliko prodaja bolesno skupih anticelulitnih
krema od vrata do vrata.
Razgovor broj tri, u marketinškoj agenciji u Oxfordu, činio se da ide u
dobrom smjeru sve dok Španjolka, djevojka muškarca s kojim je bila na
razgovoru, nije ušla u ured, pogledala Mimi i zahtijevala da razgovara s njime
vani. Kada se vratio unutra, teško je uzdahnuo i upitao: »Jeste li čuli išta od
ovoga?«
Španjolka s vatrom u očima nije se trudila držati glas pod kontrolom.
Mimi kinine. »Većinu toga.«
»Malo je posesivna.« Slegnuo je ramenima u znak isprike. »Problemi s
ljubomorom, znate? Ako ću zaposliti ženu, ona mora biti ružna. A, budimo

80
 Knjige.Club Books
realni«, pokazao je prema Mimi, »vi ste sasvim suprotno od toga, Život bi mi
pretvorila u pakao da vas zaposlim.«
Kroz zatvorena vrata, prisluškivačica je povikala: »To je zato što spavaš
sa zgodnima, gade prevarantski!«
Ups. Mimi je posegnula za torbom, u želji da ode prije nego se djevojka
vrati s napunjenom Berettom. »Pa, sretno s-«
»Znam, prava je noćna mora.« Ustajući s druge strane stola, rukovao se s
njom i spustio glas do nečega što je trebao biti zavodljivi šapat. »Ali, gledajte,
slobodan sam svakog četvrtka poslijepodne, ako želite da se nađemo na
nekoliko sati. Ona tada ide na sređivanje noktiju.«
Pod sređivanjem, vjerojatno je mislio na turpijanje do oštrine britvice,
kako bi imala prednost pred suparnicama. Sirota žena, pomisli Mimi, nikakvo
čudo da je patološki ljubomorna.
Sve u svemu, taj famozni susret odigrao se jučer. A sada, povrh svega,
drastično je snizila očekivanja i svejedno nije uspjela naći posao.
Čista frustracija natjerala ju je da se prijavi za posao u kuhinji jednog
kafića u Cheltenhamu, jer bolje išta nego ništa.
»Iskreno, jako sam marljiva radnica«, protestirala je, »Neću vas
razočarati, jako sam dobra u pranju posuđa!«
Ali mršavi vlasnik kafića odmahivao je glavom, očito već odlučivši. »To
kažete sada, ali pogledajte se.« Uperio je prstom požutjelim od nikotina u
njezinu bijelu bluzu i suknju. »Niste vi za kuhinjsku pomoćnicu, barem ne za
duže od nekoliko dana. Čim dobijete bolju ponudu, odlepršat ćete, a ja ću opet
biti na početku i morat ću sve iznova oglašavati. Vidite, ja tražim nekoga tko
je očajan po pitanju novca i tko će ostati barem godinu dana.«
Očito nije imao vremena za političku korektnost. A i kafić je bio jedan od
jadnijih koje je Mimi vidjela. Pa, dobro, nije niti htjela taj glupi posao.
Ali htjela je nekakav posao, a zasada joj nijedan nije ponuđen. Prošla je
polovica kolovoza, a ona je brzo ostajala bez mogućnosti.
Sada, vraćajući se u Goosebrook nakon današnjeg neuspjelog razgovora,
Mimi je prilazila Bay Cottageu i parkirala iza blistavog crnog Mercedesa.
Odsutno se pitajući čiji bi mogao biti, virila je kroz zatamnjena stakla i za
volanom vidjela muškarca u odijelu kako čita knjigu.
Kada je ušla u kuću, osjetila je miris prepoznatljivog parfema - Aventus
od Creeda - i shvatila tko ju je došao posjetiti.
Pitanje je bilo, zašto?
»Hej«, Marcus se pojavio u hodniku i pozdravio je s upozoravajućim
pogledom u očima. »Imaš posjetitelja.«

81
 Knjige.Club Books
»Uh, to zvuči kao da sam otmjena stara vještica iz Downton Abbeyja«,
oglasio se CJ Exley, pojavljujući se iza Marcusa.
»Bok, CJ.« Mimi ga je pozdravila pristojnim poljupcem u oba obraza.
»Kakvo iznenađenje. Otkud ti ovdje?«
»Pa, nisam ovdje kako bili ti izjavio vječnu ljubav, ako si se tome nadala.«
Izbliza, miris parfema bio je snažniji no ikad. Nosio je grimiznu polo majicu
se ogromnim logom Ralpha Laurena na prsima, svoje omiljene Hugo Boss
traperice i Chanelove mokasine, jer ako nije bilo s potpisom, CJ nije bio
zainteresiran.
»Pokušat ću prikriti razočarenje«, reče Mimi, zbog čega je CJ zasjao od
oduševljenja.
»I to je razlog zašto sam ovdje. Jer se ne bojiš rugati mi se. Proklete ulizice,
dosta mi ih je! Uglavnom, što se dogodilo s tobom i agencijom? I jesi li sigurna
da nemaš votke skrivene negdje u ovoj kući?«
Očito ne po prvi put, Marcus je strpljivo rekao: »Nemamo. Bojim se da je
ovo okruženje bez votke.«
»Ha, ne znate što propuštate«, CJ je s razočarenjem pogledao dolje u svoj
dopola popijen cappuccino.
»Otišla sam iz agencije«, reče Mimi.
»Pa, toliko znam i sam. Nazvao sam ih, je li tako, i pokušao te angažirati
za posao. Tvoj tip, Rob rekao je da nećeš moći i htio mi podvaliti Marry
Poppins.«
»Brendu«, promrmljala je Mimi. »Ona je vrlo učinkovita.«
»Rekao sam mu da odjebe. Rekao sam da ju ne želim, želim tebe. I tada mi
je rekao da si se odselila, ali mi nije rekao kamo.«
»Nastavi«, potaknula ga je Mimi.
»Nazvao sam sat vremena kasnije, rekao da sam pronašao tvoju vozačku
dozvolu u torbi nakon našeg posljednjeg putovanja i da ti ju želim vratiti. Ona
mi je tada rekla da si prekinula s velikim zavodnikom i zbrisala iz Londona.
Nije imala adresu, ali je rekla kako je čula da netko spominje kako si se vratila
u selo kamo ti je otac preselio prije svoje smrti.«
»Dobro«, Mimi kimne. Na prethodnoj turneji pitao ju je o njezinoj obitelji
pa mu je ispričala sve o nesreći.
CJ je slegnuo ramenima; otkrivanje informacija bilo mu je u opisu posla.
»Zatim sam malo istraživao, pronašao ime sela... i evo me.«
»Vidim to. Ali pitam se zašto.« Očito je nešto htio. I definitivno nije imao
njezinu vozačku dozvolu.
»Trebam osobnu asistenticu.«

82
 Knjige.Club Books
Mimino je srce malo poskočilo, napola optimistično, napola zabrinuto. Jer
s jedne strane, CJ bi bio prava noćna mora, ali opet... bio je to posao.
»Što se dogodilo s Willom?« Nikada nije upoznala CJ-evu dugogodišnju
osobnu asistenticu-paćenicu, ali mnogo su puta šurovale skupa preko
telefona kada su slagale rasporede za turneje povodom izlaska novih
romana.
»Willa me razočarala.« CJ odmahne glavom s izrazom gađenja na licu.
»Jučer je otišla.«
»Smijem li pitati zašto? Ili joj je jednostavno bilo dosta dirinčiti za
najnezahvalnijeg poslodavca na svijetu?«
»Nisam nezahvalan.«
»Dobro, recimo onda temperamentnog.«
»Otišla je na produljeno bolovanje, ako moraš znati.«
Mimi je bila zatečena. »O ne, sirota Willa! Što nije u redu?«
»Nije imala živčani slom, prije nego što to pomisliš. Pati od prekomjernog
povraćanja.« Napravio je grimasu. »Poput vodoskoka. Nije lijepo, mogu ti
reći. Meni bi pozlilo samo kad bih pomislio da bi se moglo ponoviti svake
sekunde i da će morati odjuriti u kupaonicu-«
»Čekaj«, prekine ga Mimi. »Zašto joj je stalno mučno?«
Uzdahnuo je. »Mogla bi biti trudna.«
»Hoćeš reći da jest trudna.«
»Valjda. Prokleto nezgodno.« CJ je glasno negodovao zbog drskosti svoje
zaposlenice. »Mislio sam da će raditi sve dok ne prsne, ali ne, povraćanje je
to zatrlo u korijenu. Odlepršala je kod mame u Sheffield i ostavila me nasred
potoka bez vesla. I zato sam ovdje.« Pogledao ju je iritiranim pogledom.
»Trebam nekoga da me organizira, a ne mogu voditi razgovore sa strancima.
Trebam nekoga tko mi neće ići na živce ili se rasplakati ako stvari ne idu
onako kako su zamislili. Pomislio sam na tebe i planirao te zaposliti preko
agencije tvog zavodnika, ali-«
»Možeš li ga, molim te, prestati zvati zavodnikom?« reče Mimi.
»Što kažeš na kurcoglavi?«
Slegnula je ramenima i kimnula. »To može.«
»Onda sam saznao da si otišla, što je bilo još i bolje.« CJ je raširio ruke.
»Ne radiš, dakle slobodna si poći sa mnom.«
»Tko kaže da ne radim?«
»Nazvao sam u pub prije nego što sam došao ovamo. Žena koja ga vodi
rekla mi je da nisi imala sreće s pronalaskom posla. Kako je prošlo jutros u
onom kafiću?«
»Ne tiče te se«, reče Mimi.
83
 Knjige.Club Books
»Znači, nisi ga dobila.« Pogledao ju je podmuklo. »Ma daj, prestani se
praviti nedostižnom. Nudim ti posao koji ne možeš odbiti. Tko bi pri zdravoj
pameti odbio ovakvo nešto?«
»Sam si mi rekao da te je sedam asistentica napustilo prije nego što je
došla Wiila.«
»Zar sam ti to rekao?« CJ je izgledao iznenađeno. »Mora da sam popio
koju.«
»Ne podcjenjuj se.«
»Oslobađa mi misli, čini da mi riječi same teku kada imam rok koji moram
ispoštovati. Bolje pišem nakon nekoliko žestica.«
»I bolje vičeš na ljude. Ako dođem raditi za tebe, neću trpjeti nikakvo
vikanje.« Podigla je obrvu. »Samo da znaš.«
»Znači li to da pristaješ?«
Naravno da je pristajala. Naglas, Mimi je rekla: »To je oprezno možda.
Koliko bi me plaćao?«
CJ je izvukao jednu od svojih podsjetnica i nažvrljao na nju brojku
razmetljivim nalivperom koje je uvijek koristio za potpisivanje knjiga. »Više
nego bi zaradila u onom kafiću prepunom žohara.«
Na taj način dao joj je do znanja da je od Marije iskamčio ime kafića, a
zatim provjerio nimalo laskave ocjene na TripAdvisoru.
»Gdje bismo radili?«
»Puerto Pollensa, sjeverna Majorca. Službeno ćeš pokrivati Willin
porodiljni dopust, ali tko zna hoćemo ii nju više uopće vidjeti. Znači, trebam
te najmanje do idućeg ožujka. Ako ona odluči da se više ne vraća, mogla bi
ostati za stalno.«
»Nemojmo brzati sa zaključcima. Kada trebam početi?«
»Sutra letim u L.A. na dva tjedna. Vratit ću se trideset i prvog kolovoza.
Dan kasnije možemo skupa krenuti na Majorcu.«
Mimi je pogledala u Marcusa, koji se naslonio na štednjak i šutke
promatrao razgovor. »Što ti misliš?«
»Ja? Ja mislim da ako ga odbiješ, neće imati vremena naći zamjenu. To te
stavlja u prilično dobar pregovarački položaj.« Marcus je odgovorio svojim
varljivo blagim tonom.
»To je vrlo dobro zapažanje«, reče Mimi.
»O, za Boga miloga. Dobro.« Ponovno skidajući poklopac sa svojeg
nalivpera, CJ je prekrižio prvu brojku i nažvrljao drugu. »Lopovi, oboje.«
»To će biti sasvim u redu.« Mimi je pružila ruku i rukovala se s njime.
»Dogovoreno.«
»Konačno.« Nacerio se. »Malo si me natjerala da se preznojavam.«
84
 Knjige.Club Books
»Fuj.« Pustila je njegovu ruku, zatim se nasmiješila. »Da Marcus nije
rekao to što je rekao, pristala bih i na nižu brojku.«
»Da? Pa, drago mi je da si pristala na drugu. Bio sam spreman platiti i
više.«
»Prokletstvo, znao sam«, reče Marcus.
»Prekasno, dogovor je postignut. Hajde«, CJ je već kretao prema vratima.
»Možemo li sada otići u pub na piće?«

85
 Knjige.Club Books
15. poglavlje

BILO JE PODNE posljednjeg dana u kolovozu, a Mimi je u trgovini kupovala zalihe

omiljenog namaza Marmite, za slučaj da ga nema u Puerto Pollensu.
Izvana je čula poznat lavež i osjetila kako joj je srce poskočilo. Danima je
čekala da se Cal i Cora vrate u Goosebrook, ali očito su odlučili do kraja
iskoristiti mjesec obiteljskog odmora.
»Zvuči kao Otto«, reče Eamon, vlasnik trgovine. »Da, to su oni. Dobrodošli
kući, vas dvoje! Jeste li se dobro proveli?«
Nije ih bilo mjesec dana, ali činilo se kao da je prošlo više. Mimi je bila u
šoku kada je otkrila koliko joj je nedostajala Calova prisutnost u selu, bilo je
praznije kada njega nije bilo. Ali, čini se da im je odmor oboma koristio.
Corina kosa bila je duža, svjetlija i kovrčavija, a njezine plave oči bile su
bistre. Cal, odjeven u blijedožutu košulju i isprane traperice, bio je preplanuo,
a njegova suncem prošarana kosa činila je njegove tamne oči još tamnijima.
Nacerio se Eamonu. »Odlično smo se proveli, hvala.«
»Nedostajali ste nam.« Eamon je izašao iza pulta. »Ali bojim se da nam je
Otto nedostajao još više pa ćete vi morati međusobno razgovarati dok ja
izađem i pozdravim mog najdražeg dečka...«
»Uzet ću nešto hrane«, izjavila je Cora kad su se vrata zatvorila za
Eamonom. »Tata, mogu li izabrati jogurte?«
»Samo daj.« Cal je pogledao u Mimi. »Kako si ti? Sve u redu?«
»Odlično.« Bilo je tako dobro vidjeti ga opet.
Pogled mu je odlutao prema njezinoj košari i naglašeno je bacio drugi
pogled. »Opa, što se ovdje događa?«
I Mimi je spustila pogled pa se nasmijala. »Ne brini, nisam trudna.«
»Ne? To je dobra vijest. Kada je Cora bila na putu, Stacey je bila
opsjednuta Worcestershire umakom, svaki obrok utapala je u njemu. Trošili
snio tri bočice tjedno.«
»To je odvratno.«
»Bilo je grozno za gledati. Uglavnom, kakva je situacija s bivšim? Jesi li ga
vidjela?«
»Bože, ne.«
»Ili nju?«
Kendru. »Niti nju.«

86
 Knjige.Club Books
»Tata, mogu li uzeti krafne za sebe i Lauren ?«
»Uzmi. Iako ćete obje toliko brbljati da nećete imati vremena pojesti
krafne.«
»Moram joj ispričati sve o našem odmoru«, objasni Cora Mimi. »A zatim
moram ćud sve o njezinom odmoru u Cornwallu. Ali u redu je, snaći ćemo se;
pričat ćemo s punim ustima.«
»Kako je s poslom?« Cal je podigao obrve prema Mimi. »Ima li sreće?«
»Zapravo, ima. Počinjem sutra raditi kao osobna asistentica.«
»Odlično! Gdje, u Cirencesteru? Cheltenhamu?«
»Na Majorci.«
»O«, reče Cal i na trenutak je ugledala iskru razočarenja pomiješanu s
iznenađenjem. Što je bilo lijepo, ali također frustrirajuće, jer je zapravo
žudjela za time da dozna je li i ona njemu nedostajala koliko je on njoj. »Pa,
dobro za tebe.«
»Puerto Pollensa«, reče Mimi, dok je Eamon ulazio nazad u trgovinu.
Kimnuo je. »Odlično.«
»Zato kupujem ovo.« Podigla je košaru na pult. »Da ponesem sa sobom.«
Eamon, koji je bio svjestan da ona odlazi sutra, reče namigujući: »A ja sam
mislio da ti se zalomilo.«
Vani, ispred trgovine, Mimi je pozdravila Otta, dok je Cal pomagao Cori
da podijeli grickalice.
»Dobro«, objavi Cora kada je zadatak bio izvršen. »Otto i ja idemo kod
Lauren. A ti imaš nekog posla, zar ne?«
Cal kimne u znak slaganja. »Bit ću vani neko vrijeme. Doći kući do šest, u
redu?«
Gledali su dok je Cora skakutala pločnikom prema Laureninoj kući, dok
je Otto trčkarao pored nje, vidno zainteresiran za krafne u njezinoj vrećici.
»Grozan tajming.« Cal se konačno okrenuo i pogledao Mimi. »Tek što smo
se vratili, ti odlaziš.«
Mimi je osjetila nalet adrenalina. »Nije namjerno.«
Lagano se nasmiješio. »Drago mi je to čuti. I, što imaš sljedeće u planu?
Tonu pakiranja ili tako nešto?«
»Sve sam dovršila, jer sam savršeno učinkovita. Pa, osim ovih.« Podignula
je vrećicu s teglicama Marmitea i bočicama čili umaka. »I posjeta zubaru
poslijepodne.« Izgledala je tugaljivo. »Imala sam malu nezgodu s karamelom
i jednim od mojih kutnjaka prošli tjedan pa mi je Marcus savjetovao da to
riješim prije puta u stranu zemlju, tako da me naručio kod svog zubara u
Tetburyju.«
»Kada?«
87
 Knjige.Club Books
»U četiri. Zašto?«
»Ja moram u Tetbury naći se s klijentom u tri. Mogu te povesti, ako
hoćeš.«
»Marcus je rekao da mogu posuditi njegov automobil...«
»Ne brini, u redu je.« Nakon što je vidio promjenu na njezinim licu, Cal je
podigao ruku. »Bila je to samo ideja.«
Zbog pomisli na to da ga neko vrijeme više neće vidjeti Mimino je lice
promijenilo izraz. Žurno je rekla: »Ne, ne, voljela bih to. Samo sam mislila da
si možda umoran nakon vožnje od Walesa...«
»O, mislim da mogu podnijeti još koji kilometar.« Cal je napeo biceps
imitirajući Popaja. »Da te pokupim za sat vremena?« Zastao je, gledajući u
neprivlačan sadržaj vrećice u njegovoj ruci. »Ili možemo krenuti odmah pa
otići na ručak. Ako želiš.«
Definitivno želim.
Prestani, prostakušo.
»Savršeno«, izgovori Mimi naglas.
Kada su stigli do Tetburyja, pronašli su restoran i, poput Core i njezine
prijateljice Lauren, krenuli s razmjenom novosti. Mimi je saznala sve o
Calovoj i Corinoj pustolovini na prekrasnim plažama Gowera, s njegovom
sestrom i šurjakom, te njihovom djecom i psima. Zauzvrat, ona je njemu
ispričala sve novosti u Goosebrooku, kao i dogodovštine s razgovora
za posao.
»Onda je došao CJ i žestoko se prodao, dao mi ponudu koju nisam mogla
odbiti, ali ne mogu ti ni objasniti koliko će biti nemoguće raditi za njega.
Zapravo je briljantan pisac i knjige su mu nevjerojatne, ali osobnost mu je
čista noćna mora. Ali, kada te odbiju za posao perača posuđa u smrdljivom
kafiću, shvatiš da ne možeš biti izbirljiv.« Mahnula je vilicom. »Da
ne uključuje rad za CJ-a, bio bi to posao iz snova. Šteta što nije mogao biti
netko drugi.«
»CJ Exley.« Cal kimne. »Čuo sam za njega. Mislim da sam čak slušao
intervju s njim na radiju prije koji tjedan. Zvučao je sasvim pristojno.«
»To je zato što je imao Willu pored sebe da ga drži pod kontrolom. Vjeruj
mi, neotesan je, užasno se pravi važan, misli da je neodoljiv.« Mimi je prstima
pratila nabrajanje negativnih atributa. »O, i apsolutno mrzi sjesti i pisati
knjigu. Pokušati njega držati pod kontrolom je kao obuzdavanje
desetogodišnjaka s poremećajem pažnje i koncentracije. Voli natuknuti kako
je radio za MI-5, ali nema šanse da je to istina.«
»Kako znaš?«
»Jer svaki put kada sretne zgodnu djevojku kaže >Samo budi tajnovita,
dušo, imam ja svoje načine, radio sam za MI-5 kao špijun!< A zatim namigne
88
 Knjige.Club Books
kad to kaže.« Mimi se stresla. »Ovako.« Namignula je pohotno Calu. »Iskreno,
misli da je nekakav James Bond.«
»Moram vidjeti kako izgleda.« Vadeći telefon, Cal je malo pritiskao po
njemu. »Možda ćete se zamrziti, a onda kako tjedni budu prolazili, osjećaji će
se promijeniti i nakraju ćete se ludo zaljubiti, kao u romantičnim
komedijama. Dobro, ne gledaj me tako.« Smijao se i odmahivao glavom.
»Sestra me natjerala da gledam jedan takav film s njom sinoć. Očito je to
nešto što se događa u takvim filmovima.«
»Meni se definitivno neće dogoditi.«
Cal je proučavao fotografiju CJ-a koju je pronašao na internetu. »Ne
izgleda loše. Ne bi ga se moglo nazvati ružnim.«
»To je promofotka. Tri posto istine, devedeset sedam posto Photoshopa.«
»Znači, posve si sigurna da se nećeš zaljubiti u Jamesa Bonda iz noćnih
mora?«
Calov ton bio je zaigran, ali nije mogla da se ne zapita zašto ga je to toliko
zanimalo. Mimin dah zapeo joj je u grlu, a mozak je počeo željeti da ne odlazi
u Puerto Pollens na neodređeno vrijeme.
»Obećavam«, reče.

89
 Knjige.Club Books
16. poglavlje

»NE MORAŠ OSTATI u automobilu«, rekao je Cal kad su stigli na mjesto njegovog
sastanka u tri poslijepodne. »Siguran sam da bi ti rado pokazali konačni
rezultat.«
Bio je u pravu. Carterovi su bili brbljavi par u šezdesetim godinama, koji
nisu mogli biti sretniji s ugovorenim ljetnikovcem što ga je Calova tvrtka
izgradila u dnu njihovog južno orijentiranog vrta.
»Strašno sam bijesna«, izjavila je Marion Carter dok ih je vodila kroz
dnevnu sobu prema francuskim vratima koja su vodila u vrt. »Kad se sjetim
da smo mogli izgraditi ljetnikovac prije dvadeset godina i nismo. Čitavo
vrijeme živjeli smo bez njega i nismo imali pojma što propuštamo.« Stisnula
je Calovu ruku. »To je nešto nabolje što smo učinili! Više vremena provodimo
tamo nego u pravoj kući… Jednostavno ga obožavamo!«
Uz slojevitu kulisu drveća, održavane živice i vedrog cvijeća u urednom
engleskom vrtu, stajao je nedavno izgrađeni ljetnikovac, šesterokutnog
izgleda, sa srebrnosivim viktorijanskim krovom i otvorenim vratima. Vanjski
zidovi bili su obojeni u svjetloružičastu boju, prozori su svjetlucali na
poslijepodnevnom suncu, a unutra su se nalazile na konopcu nanizane
ukrasne žute platnene zastavice, elegantna svjetla i dva udobna kauča u lila i
plavoj boji.
Dok su ulazili u ljetnikovac, Marionin osmijeh se širio. »Sjedim ovdje i
čitam… pletem… i slušamo glazbu. I mačke obožavaju biti ovdje.« S ljubavlju
je milovala blijedoplave svilene jastučiće na kauču bliže njoj. »I pogledaj,
postavili smo i jedan od onih malenih hladnjaka da nam pića budu hladna!
Ovdje nam je najljepše provoditi vrijeme.«
»Znači nije bilo nikakvih problema s instalacijom?« provjeravao je Cal
»O zaboga, ne, uopće – zar si ozbiljno mislio da ću te pozvati ovamo kako
bih se žalila? Ne upravo suprotno.« Marionine oči blistale su na suncu. »Moja
sestra je bila oduševljena kada je vidjela što smo napravili, ali ona ima jedan
od onih vrtova kojima možeš pristupiti samo kroz kuću, a ima i fobiju od
stranaca u kući. Iako bi voljela imati ovakav, jednostavno ne bi bilo moguće.
Osim što joj je za dva tjedna sedamdeseti rođendan i njezina kći vodi ju na
krstarenje pa smo mislili ako bismo mogli organizirati da joj se napravi
ljetnikovac dok je nema, kao iznenađenje.«

90
 Knjige.Club Books
»Čujte, mislim da je to odlična ideja.« Cal je već odmahivao glavom. »Ali
ako je vaša sestra toliko protiv puštanja stranaca u svoju kuću, ne znam
koliko bi mi bilo ugodno šuljati joj se iza leđa…«
»U redu je, ne bismo te ni u snu to tražili.«, uvjeravala ga je Marion. »Ne
bih to učinila Barbari, doživjela bi živčani slom sirotica. Ne smislili smo
prilično briljantan plan… evo, pokazat ću ti.« Suprug joj je dao iPad i počela
je listati fotografije. »Bilo je tako uzbudljivo, šuljati se i potajno snimati
fotografije, osjećala sam se poput špijuna! Uglavnom, ovo je Barbarin vrt, a
ovdje mislimo da bi trebao ići ljetnikovac… što misliš?«
»Mislim da je to najbolje mjesto. Cal je proučavao fotografije, polako
kimajući. »Ali ako ne možemo dobiti pristup kroz kuću, nemam pojma kako
bismo to izveli. Bilo bi zeznuto spuštati dijelove padobranom.«
»Otišli smo razgovarati s gospođom koja živi ovdje.« Marion je nagnula
iPad i pokazala krov djelomično skriven drvećem.
»To je cesta iza Barbarine i njihovi vrtovi graniče jedan s drugim. Viđali
smo ju i prije, jer je često bila u njezinom vrtu i uvijek se doimala vrlo dragom
pa smo ju posjetili i objasnili situaciju. I bila je divna, stvarno imamo sreće.
Čim smo postavili pitanje, odmah je pristala. Drage volje će dopustiti da sve
bude doneseno u njezin vrt. Sve što trebamo učiniti jest izvaditi jednu od
ploča ograde ovdje« - ponovno je pokazala na desnu stranu fotografije - »i
vratiti je natrag na mjesto kada sve bude gotovo. Kažem mi, ali mislim ti.«
»Bilo bi puno jednostavnije padobranom«, reče Cal.
»A kada se Barbara vrati s krstarenja, sve će biti gotovo i očišćeno. Misliš
li da možeš to ugurati negdje prije kraja rujna?«
Nasmijao ga je njezin izraz iščekivanja na licu. »Za vas, pobrinut ću se da
bude gotovo do tada.«
Marion pljesnu rukama. »Ti si zvijezda, hvala ti do neba!« Okrenula se
prema Mimi. »Pronašla si divnog muškarca. Pobrini se da ga ne pustiš, u
redu? Ne puštaj ga!«
»Nismo skupa«, žurno će Cal. »Samo smo prijatelji.«
»Žao mi je. To je baš šteta.« Marion je svoj ocjenjivački pogled ponovno
uperila u Mimi. »Zašto ne?«
Dok su se vraćali prema centru Tetburyja, Mimi reče: »Jedva čekam da
dođem u tu dob. Hodat ću okolo i govoriti sve što želim, sve što mi padne na
pamet. Čim neugodnije, to ću se više zabavljati.«
Cal kimne. »Kao da ti je ponovno pet godina. Jednom, kad smo bili u
supermarketu, Cora je rekla >Tata, ona teta tamo ima bebu u trbuhu i kada
beba nađe rupu, izaći će van!<«
»O, ne.«
»Rekla je to prilično glasno.«
91
 Knjige.Club Books
»O, ne.«
»Bilo je prilično neugodno.« Calove usne se trznu. »Žena uopće nije bila
trudna.«

PETNAEST MINUTA KASNIJE, Mimi je bila u zubarskoj ordinaciji, žustro četkajući

zube prije nego što ju pozovu kod liječnika. Kroz mliječno staklo, ulovila je
bljesak suncokret žute boje i otvorila je prozor kako bi se uvjerila da je to ono
što misli da jest.
Da, Cal je bio tamo u svojoj svijetloj košulji, smjestio se za stol u kafiću
preko puta ordinacije. Naručio je kavu i zapisivao je bilješke u svoj rokovnik,
dok je istovremeno razgovarao na mobitel.
Bilo je nešto posebno u promatranju osobe koja toga nije svjesna. Mimi
je dovršila pranje zuba, zatim ponovno provirila kroz prozor. Više nije bio na
telefonu, Cal je sada protezao svoje duge noge ispred sebe, miješajući kavu i
razgovarajući s prastarim vlasnikom jednako prastarog Jack Russell terijera.
Dok je govorio, posegnuo je kako bi počeškao pseći vrat s dragošću i Mimi je,
gledajući s druge strane ceste, malo podignula bradu, želeći da je ona na
mjestu malenog psa.
U redu, kada potajno špijuniraš nekoga iz kupaonice zubarske ordinacije
i zamišljaš da si sredovječni Jack Russell, to definitivno nešto znači.
Da ne spominjemo one neobične osjećaje koji se javljaju u dnu trbuha
svaki put kada ti se ta osoba nasmiješi. I ubrzavanje otkucaja srca svaki put
kada pomisliš kakav bi osjećaj bio poljubiti ga.
Mimi je uzdahnula. Bilo je vrijeme da se suoči s činjenicama. Definitivno
se zaljubila u Cala Mathiesona.
Kroz zatvorena kupaonska vrata čula je kako zubna tehničarka izlazi u
čekaonicu i proziva njezino ime.
Nakon što ju je pregledao, zubar reče: »I, čujem da sutra putujete?«
»Annghh.« Njegove ruke u rukavicama još uvijek su bile u njezinim
ustima.
»Pa, rekao bih da ste došli u posljednji tren.« Zvučao je oduševljeno. »I
imate sreće, jer je idući pacijent otkazao. Tako da lijepo možemo sve srediti
odjednom!«

92
 Knjige.Club Books
17. poglavlje

KONAČNO JE BILO gotovo. Mimi je poravnala račun i divila se kako nešto toliko
grozno može biti toliko skupo. Da je život pošten, ona bi bila plaćena za
mučenje kojemu je bila izložena.
Uglavnom, bila je odrasla i to je zasad bilo riješeno. Napustila je zubarsku
ordinaciju i prešla cestu do kafića.
»Fako mije fao...«
Cal je podigao pogled s novina koje je čitao. Nacerio se. »Fao?«
»Fao ini je fo je huho fhajalo.« U svojoj glavi riječi je izgovarala savršeno
jasno, ali nisu tako izlazile van. »Mohum-fnah...« Mimi odmahne glavom, jer
je bilo previše komplicirano objasniti mu da joj je umnjak rastao pod čudnim
kutom, pritišćući zub do njega, koji je napuknuo po sredini pa je zubar
s fetišem na bušilice popravio napuknuti zub i iščupao umnjak, pokazujući joj
svoj plijen s veselim uzvikom: »Pogledaj korijene na ovome!«
»O, jadnice.« Cal je bio rastrgan između suosjećanja i zabavljenosti. »Lice
ti je tako natečeno.«
»Faho he i ofjeham...« Dlanovima je obujmila čeljust, trzajući se na njezin
novi oblik.
»Kasnije će boljeti.«
»Faha.«
»Pitao bih te jesi li za kavu, ali vjerojatno je sigurnije da ne piješ sada.«
Dovršio je svoju i ustao. »Hajde, trebali bismo te vratiti kući.«
U automobilu na putu prema Goosebrooku, zbog njezine osakaćene
sposobnosti da govori, Cal joj je pričao o vlastitim zaokretima koji su doveli
do toga da vodi tvrtku koju je pokrenuo njegov djed.
»Oduvijek sam želio biti arhitekt«, objasnio je. »Dobio sam mjesto u
Bathu kako bih studirao i postao diplomirani arhitekt i krenuo sam u rujnu.
Bilo je odlično. Volio sam to... No šest mjeseci kasnije moj djed je imao
moždani udar. Nije bio jak, ali zahvatio je desnu stranu njegovog tijela i više
nije mogao raditi. Bio je rastrojen, jer je posljednjih trideset godina gradio
posao. Pa me pitao bi li ja želio preuzeti, jer nije mogao podnijeti da tvrtka
bude prodana strancima.«
»O...« promrmljala je Mimi. Mogla je barem ispuštati zvukove suosjećanja
da ne zvuči kao neandertalac.

93
 Knjige.Club Books
»Nikoga drugoga nije mogao pitati«, nastavio je Cal. »A ja sam volio svog
djeda. Nisam htio napustiti fakultet, ali kako sam ga mogao odbiti? Otkako mi
je bilo četrnaest, radio sam s njim preko ljetnih praznika. Mnogo sam mu
dugovao. Tako da sam prekinuo studij i preuzeo vođenje tvrtke. Onda
sam upoznao Stacey. Ostatak priče znaš«, rekao je. »Možda sam potajno
sanjario da se jednog dana ponovno vratim na studij, ali to se nikada nije
dogodilo. Umjesto toga dogodila se Cora. Nikada to nismo požalili, očito, iako
je bio svojevrsni šok kada smo saznali.«
Mimi je pokušala reći Mora da je bilo strašno, ali ispalo je,
»Mofahafiofahn.«
»Pa, prilično.« Cal se nacerio. »Što god da je to bilo, potpuno se slažem s
tobom. I u redu, nisam na kraju radio ono što sam isprva planirao, ali više nije
bilo važno. Prioriteti su nam se promijenili. Fokusirao sam se na posao i
dogradio ga, kupili smo kuću i to sam dogradio. Život je bio prilično užurban,
ali zaista nije mogao biti bolji. Imali smo Coru, jedno drugo i jednostavno smo
bili... sretni...«
Glas mu je zamro, jer su oboje znali što je bila prekretnica koja je sve
promijenila.
»Hhave«, reče Mimi dok su prolazili zavoj na cesti i kada je ugledala krdo
krava ispred njih, koje su polako koračale s polja na kojemu su pasle, prema
farmi gdje će biti pomuzene. Zamahujući repovima, lijeno su rastjerivale
muhe, a farmer iza njih pokazao je nejasnu gestu isprike za čekanje.
»Sigurno se nisi susretala s ovakvim nečim u Londonu«, reče Cal.«
»Nhee.« Bože, kako zvučim.
»Pa, obići ih ne možemo, tako da možemo ili idućih deset minuta puzati
kroz krdo krava, ili stati sa strane i čekati.« Kada je to izgovorio, krava na
začelju kolone podignula je rep i cestu zasula izmetom.
»Fhanimo,« reče Mimi.
Cal je zaustavio automobil na sljedećem izlazu i ugasio motor. Iznad njih,
oblaci poput vate lebdjeli su preko vedrog plavog neba. Divlje cvijeće i visoka
trava njihali su se na laganom povjetarcu, a pčele su zujale poput sićušnih
dronova dok su lijetale s cvijeta na cvijet. Iznenada pretjerano svjesna
Calove mišićave, preplanule podlaktice svega nekoliko centimetara
od njezine, Mimi je osjetila divlji nagon da posegne za njegovom rukom,
dotakne ju prstima, osjeti toplinu njegove krvi pod kožom.
Srećom, nije mogao čitati njezine uzburkane misli. Tako joj je nedostajao
dok ga nije bilo. A sada kada je red na njoj da ode, ponovno će joj nedostajati.
»Uglavnom, znam da je posljednjih nekoliko godina bilo teško.« Cal je
nastavio s pričom. »Ali život ide dalje. I, hvala Bogu, s vremenom postane
lakše. Prošla godina bila je značajan pomak nabolje u odnosu na onu prije nje,

94
 Knjige.Club Books
a ova je bolja od prethodne. Mislio sam da nikada neću preboljeti gubitak
Stacey, ali događa se. Navikao sam biti bez nje. Preživljavam bez nje.«
Mimi kinine. »Fo je dobfo.«
»Nekoć sam želio vikati na ljude kada bi mi govorili da ću upoznati nekog
drugog«, suho je nastavio. »Ali sada se s time mogu nositi, jer pretpostavljam
da i sam želim da se dogodi. Dok ranije nisam mogao podnijeti ni pomisao na
to.«
Još jednom je kimnula. Dok je gledao kroz vjetrobransko staklo, Mimi je
detaljno proučavala njegov profil, upijajući način na koji je njegova suncem
prošarana kosa padala preko čela, položaj njegove brade, krivinu njegove
jagodične kosti. Ranije ga je promatrala iz daljine, a sada to čini izbliza.
Iznenada se Cal okrenuo prema njoj i pogledao ju ravno u oči, a izraz u
njegovim tamnim, gustim trepavicama okruženim očima, pokrenuo je
vatromet leptirića u njezinom trbuhu.
»Stvarno sam se veselio što ću te slikati«, tekao je. »Čini se da smo
propustili priliku. Možda neki drugi put, kada se vratiš.«
Mimi je dovoljno puta pogledala Titanic i znala je da ponekad
jednostavno moraš iskoristiti trenutak. Vidi što se dogodilo nakon što je Kate
Winslet rekla Leu da ju naslika poput jedne od njegovih Francuskinja.
Potaknuta na akciju, plaho je rekla:
»Ili bismo to mogli večeras...«, samo što je ispalo »Ihibifmo-mogfifefefa.«
Baš sada je morala zaboraviti da su joj usta tupa i da joj je jezik poput
automobilske gume te da ne može govoriti.
»Što si rekla?« Cal se namrštio. »Zvučiš kao Chewbacca.«
Možda je bilo i bolje da ju nije razumio. Mimi je slegnula ramenima i
odmahnula glavom, dajući mu do znanja da nije ništa važno.
»O, sirotice.« Iskrica smiješka podigla je kutove njegovih usana dok joj je
proučavao lice. »Bit će čista agonija kada anestetik popusti. Sad si još više
otečena, nego što si bila kada si izašla iz ordinacije.« Dok je govorio,
primaknuo se bliže i sklonio zalutali pramen kose iz njezinog vidnog polja.
»Evo, je li tako bolje? Oprosti, ušao bi ti u oko,« Zastao je, zatim spustio ruku
nekoliko centimetara i dotaknuo njezinu upaljenu čeljust. »Osjetiš li to?«
O, dragi Bože...
Mimi je dala sve od sebe da proguta bez da ispusti zvuk. Jedva je
primjetno odmahnula glavom. »Nhee.«
»A ovo?« Pomaknuo je ruku i osjetila je da njegovi prsti sada dodiruju
njezin obraz.
Još jedan treperav drhtaj.
»Uopće to ne osjetiš?«

95
 Knjige.Club Books
Mimi ga je pogledala i u tišini odmahnula glavom po treći put. Je li imalo
bio svjestan kaosa koji uzrokuje u njezinom tijelu? Jer znala je da joj sada
dodiruje donju usnicu. Iako nije bila zamišljena kao zavodnička gesta - bila je
u svrhu čistog istraživanja, znala je - osjetila je kako joj se lagano vrti u glavi.
Stvarno, ovolika količina adrenalina ne može biti dobra.
Da je sada zatvorila oči, Cal bi se mogao sagnuti i poljubiti je, a ona ne bi
niti znala da se to događa.
Ako zanemarimo činjenicu da ga je mogla osjetiti, namirisali blijedi miris
njegova parfema i čuti zvuk njegovog pravilnog disanja.
Tišina.
Još tišine.
»Hej«, promrmljao je Cal, a ona je naglo otvorila oči. Je li se dogodilo? Je
li ju upravo poljubilo, a ona je to propustila? Podigao je obrvu. »Jesi li ti to
upravo zaspala?«
»Nhee.«
Nacerio se, zatim posegnuo pored nje kako bi otvorio pretinac za
rukavice. »Izvoli.«
Udubljena u misli, Mimi je uzela maleno pakiranje papirnatih maramica
koje joj je pružao. Djelić sekunde kasnije shvatila je i zašto, a drhtaj
prestravljenosti prostrujao joj je kralježnicom.
O, kakav glamur.
»Ofhohi.« Što je drugo mogla učiniti nego se smijati? Iako je to uključivalo
grgljanje dodatne količine sline i zvukove poput slona. Kada te taocem drži
pretjerana količina sline, to jednostavno nije vrijeme za maštanje o podizanju
prijateljstva na iduću razinu.
»Nema potrebe da se ispričavaš.« Calov smiješak se razvukao. »Bilo je
zabavno. Više meni, nego tebi, priznajem. Ali mislim da ovaj dan nijedno od
nas neće tako brzo zaboraviti.«
Nemoj reći. Mimi je napravila grimasu i tiho kimnula u znak slaganja.
»Pa, krave su konačno stigle do farme.« Provjerio je sat. »Cesta će biti
čista. A moram se vratiti prije nego što Cora dođe kući.«
Mimi kimne. Tko zna koliko će dugo proći prije nego što se ponovno vide?
Maramicu je prislonila na usta za slučaj da slina ponovno navre i rekla:
»Ifemo.«

96
 Knjige.Club Books
18. poglavlje

»KASNIŠ«, REKAO JE CJ kada ga je Mimi pronašla u baru u zračnoj luci.

»Ne, ne kasnim. Uranila sam. A i ti si.« Provjerivši njegov sat, Mimi je
utvrdila da ga je krivo namjestio nakon posljednjeg leta. Ali, barem neće
propustiti ovaj. Stručno je namjestila pravo vrijeme, zatim kimnula prema
džinu i toniku u njegovoj drugoj ruci. »Kad smo već kod ranog, je li to dobra
ideja?«
Glupo pitanje.
»To je odlična ideja. Pravila zračne luke. Kada letiš, dopušteno je.« rekao
je CJ.
Bio je u pravu. Svugdje oko njih, ljudi su gutali vino i krigle piva, unatoč
činjenici da je bilo devet i petnaest ujutro. Mimi je uskočila u stolac do
njegovog. »Kada si se probudio?«
»Nisam niti legao. Što ćeš piti?«
»Bijelu kavu, molim.«
»Kavu? Dosadno.«
»Netko mora paziti na tebe.« Samo kako bi ga podsjetila, Mimi reče: »To
je otprilike ono za što me plaćaš.«
»Okreni glavu.« CJ je suzio oči i zavrtio kažiprstom. »U ovu stranu.«
Okrenula se na stolcu kako bi usmjerila lice prema njemu, a on je
zaprepašteno pogledao. »Isuse, što se dogodilo? Tko ti je to učinio?«
»Netko s velikim kliještima.«
»Šališ se. Je li to bio bivši? Jesi li ga vidjela sinoć?« Zgrožen, CJ reče: »Ako
želiš da se pobrinem za njega, samo reci.«
Ovo je bio jasan primjer problema kod pisaca kriminalističkih romana -
mozak im odmah složi najgori mogući scenarij. Iako je ideja da se za Roba
pobrine plaćeni ubojica bila primamljiva, Mimi reče: »To je lijepo od tebe, ali
bio je to moj zubar.«

dosadan, CJ je zaspao prije nego što su uopće poletjeli i srećom nije

LET JE BIO
hrkao. Kada su prošli carinu i napustili zračnu luku u Palmi, Mimi im je
pronašla taksi. Dok su putovali preko otoka, prolazila je kroz dugački popis
uputa koje joj je Willa poslala putem e-maila.
Iskreno, ovo će biti poput čuvanja delinkventne čimpanze.

97
 Knjige.Club Books
»Što je to?« CJ se nagnuo kako bi pokušao vidjeti.
»Willina pravila za čuvanja pisca koji ne voli raditi svoj posao.«
»Mrzim pisanje. Obožavam kada napišem. Tko je to rekao?«
»Ti. Upravo sad.«
Glasno se pobunio. »Mislim, tko je to prvi rekao? To je citat. Potraži ga.«
»Molim te«, reče Mimi.
»Što?«
»Ako ćeš me tražiti da nešto napravim, bilo bi lijepo kada bi rekao molim
te.«
»Ali, ja tebe plaćam. To znači da ne moram.«
»To se zove lijepo ponašanje. Pristojnost. Plaćaš me i kažeš to.«
CJ odmahnu glavom u nevjerici. »Ne brini, vjerojatno je to bio Ernest
Hemingway, siroti gad.« Zatvorio je oči na nekoliko trenutaka, zatim ih naglo
otvorio. »Arthur je ubio brata kada mu je bilo osamnaest.«
»Molim?« Je li govorio o nekoj od veza Ernesta Hemingwaya? Ili je Arthur
netko koga poznaje?
»Mora ići u knjigu.« CJ je prstom bockao mobitel u njezinom krilu. »Hajde,
zapisi. Ubio je svog brata i pobrinuo se da sve izgleda kao nezgoda za vrijeme
skijaškog odmora u francuskim Alpama... Ne, čekaj, ne tamo, neka bude na
jezeru Como. Bili su na brodu i koristio je ribarski konac kao omču.« Stanka.
»Bi li ga riblji konac mogao udaviti?«
»Možda je malo previše sklizak i tanak.« Mimi je bila zaposlena zapisujući
sve što govori. »Moraš ga dobro uhvatiti.«
»Može mu prerezati vrat onda, Nožem koji je koristio za čišćenje ribe.
Doznaj kakve ribe žive u tom jezeru i bi li nož bio nazubljen. Ali netko ga je
vidio kako to čini. Vrtlar. Ili tetka. Loviš li sve ovo?«
»Naravno.« Willa ju je upozorila da se ovako odvija kreativni proces u CJ-
evom slučaju; detalji zapleta i važni komadići dijaloga mogli bi se pojaviti u
bilo kojem trenutku i njezin je posao da ih spasi, poput golmana kojeg sa svih
strana zasipaju penalima.
»Iako nisam rekao molim te?«
»Odlučila sam da ću ti progledati kroz prste. Samo ovaj put.«
Namignuo joj je prije nego što je ponovno zatvorio oči i prespavao ostatak
puta do Puerto Pollense. Kada su stigli, podigao je glavu. »Evo nas. Tvoj dom
u doglednoj budućnosti.«
»Nije bio Ernest Hemingway,« Mimi je potražila autora citata dok je on
bio u nesvijesti. »Bila je Dorothy Parker.«
CJ se nacerio. »Znam. I ona je bila siroti gad.«

98
 Knjige.Club Books
Dobra stvar kod pisaca svjetski poznatih trilera bio je stil života koji je
dolazio s poslom. Mimi je već vidjela slike imanja na internetu, ali uživo je
bilo još impresivnije.
»I?« CJ je progovorio s notom ponosa dok je ona razgledavala blještavo
bijelu vilu okruženu prekrasnim, održavanim vrtom s pogledom prema
zaljevu. »Što misliš?«
»Mislim da si ovakvo nešto nikada ne bih mogla priuštiti da sam na
odmoru. Kad sam odrastala«, reče Mimi, »praznici u naselju za kamp
prikolice je bilo najviše što smo si mogli priuštiti.«
»Kada sam ja bio dijete, praznici u kamp prikolici bili su samo pusti snovi.
Znali smo posuditi šator od susjeda i provesti tjedan kampirajući u bakinom
vrtu u Warringtonu.«
»Je li bilo grozno?«
»Zar se šališ? Bila je to najbolja pustolovina i uživali smo u svakoj minuti,
čak i kada su nam se štakori zavukli u šator i progrizli rupe u zračnom
madracu. Ali to je bilo kada sam imao sedam godina i čuvao pauke kao kućne
ljubimce u kutijama od šibica. Ne bih to radio sada, kada sam star i bogat.«
CJ nije bio star, imao je četrdeset i tri godine. Ali definitivno je bio bogat.
»Misliš li da bi bio drugačija osoba da nisi postao pisac?« Mimi se to pitala
od njihovog prvog susreta.
»Misliš, bi li bio zadovoljniji? Siromašan, ali sretan?« Izgledao je zgrožen
samom pomisli. »Nema proklete šanse.«
»Zapravo, to nije ono što sam mislila. Zanimalo me bi li bio ovakav kakav
si sad.«
CJ je blenuo u nju. »Misliš, svadljiv, šefovski nastrojen i sebičan?«
»I neotesan«, podsjetila ga je Mimi. »Ne zaboravi neotesan.«
»Da sam siromašan, bio bili prokleto bijesan. I daleko odvratniji nego što
sam sad. Vjeruj mi na riječ.« Prasnuo je u smijeh. »Zato sam zaposlio tebe i
zato je u tvom interesu da nastavim pisati te proklete knjige.«
Moderna vila na dva kata bila je dizajnirana kako bi iskoristila najviše od
pogleda na more i planine. Stan u prizemlju, koji je pripadao Willi, bio je
spojen s ostatkom kuće, ali imao je zaseban ulaz, koji je izbijao na terasu.
»Evo, ovo je tvoje. Spremačica je bila, sve je fino sredila za tebe.« CJ joj je
pokazao malenu, ali besprijekornu kuhinju s dobro opremljenim frižiderom,
pospremljeni krevet i snježnobijele ručnike u bijeloj mramornoj kupaonici.
»Nije loše, ha?«
Iz malene dnevne sobe Mimi je imala pogled na sjajni tirkizni bazen. Na
trenutak se sjetila jučerašnjeg dana, kad je sjedila s Calom u automobilu,
zadržavajući dah dok se lagano naginjao prema njoj i nježno joj odmaknuo

99
 Knjige.Club Books
pramen kose s tupog, otečenog obraza. Danas je bio u Gloucestershireu gdje
je, sudeći prema aplikaciji za vremensku prognozu na njezinom mobitelu, lilo
kao iz kabla. A ona je bila ovdje, okupana suncem i luksuzom, s
multimilijunašem CJ Exleyjem.
Uzdahnula je. Puno bi joj draže bilo da je u Goosebrooku s Calom, ali
posao je posao. A tko može reći da ju on uopće želi tamo pored sebe? Bili su
prijatelji, u to je bila sigurna, ali romantične uvertire postoje samo u njezinoj
glavi.
Kada muškarac toliko iskreno i dirnuto govori o svojoj supruzi koju je
volio i izgubio, kao što je to činio Cal, nije baš uputno baciti se na njega,
omotati se oko njegovog tijela poput očajne koale i žustro se ponuditi kao
zamjena.
»Ništa ne govoriš«, CJ je izgledao uvrijeđeno. »U čemu je problem? Nije
dovoljno dobro za tebe?«
»Naravno da je dovoljno dobro. Predivno je.«
»Znam, jebeno je odlično, samo se nadam da si svjesna koliku sreću imaš
što si ovdje.« Lagano ju je gurnuo kako bi joj dao do znanja da se šali. »Dobro,
kasnije te vodim u moj omiljeni restoran, da ti pokažem da ponekad mogu
biti pristojan. Ostavljam te da se raspakiraš i smjestiš. Budi spremna u sedam,
može?«

TOČNO U SEDAM sati, odjevena u bijelu haljinu i ružičaste sandale, Mimi je

pozvonila i pričekala CJ-a da dođe na ulazna vrata.
Ništa.
Nazvala ga je na mobitel i čula ga kako zvoni unutar kuće.
Provirila je kroz prozor dnevne sobe i ugledala ga prebačenog preko
kauča boje bjelokosti, zatvorenih očiju i otvorenih usta.
Je li mrtav?
Mrtav pijan?
Tko zna?
Na stražnjoj strani vile pronašla je maleni otvoreni prozor i uspjela se
uvući kroz njega.
»Š’a... š’a ima?« Zarežao je CJ i otvorio oči.
»Vidjela sam te kroz prozor, mislila sam bolje da provjerim jesi li živ.«
»Jedva. Koliko je sad?«
»Vrijeme je da me odvedeš na večeru, da mi pokažeš da ponekad možeš
biti pristojan.«
CJ je ponovno zarežao i prevrnuo se, »Nisam gladan. Idi ti.«

100
 Knjige.Club Books
Da, sjediti sama u restoranu je savršen način za provesti prvu večer u
novoj zemlji.
Mimi ga je pogledala, još jače priželjkujući da može biti u Goosebrooku s
Calom. Njezin prazan želudac se pobunio, Naglas je samo rekla: »Dobro, i
hoću.«

101
 Knjige.Club Books
19. poglavlje

POČETAK JE BIO malo klimav. Ali kako su dani prolazili, upali su u neku vrstu
rutine. Zbog ljepote obale i savršenog vremena, Mimi je bilo lakše rano
ustajati, trčati poznatom šetnicom Pine Walk, nakon čega bi odlazila plivati u
bistrom moru. Kada bi CJ ustao i dovršio svoj doručak na terasi, njezin bi
posao bio da ga nekako prevari da napravi nešto posla, dok bi se on
svim silama trudio da to izbjegne.
»Baš si vještica«, gunđao je, kada je ona ugasila Wi-Fi kako ne bi gubio
vrijeme na internetu.
»Ja sam vještica samo zato jer si ti beznadan slučaj.« Mimi uvrede nije
uzimala k srcu. »Tvoj izdavač treba sto tisuća riječi do prosinca, a ti se trebaš
primiti posla. Dakle, otipkala sam sve što si napisao jučer i ovdje su bilješke
kojima si me izrešetao sinoć.« Sve mu je ispisala, jer je CJ bio dinosaur koji je
svoje knjige pisao rukom. »Ako trebaš kavu ili nešto za prigristi, nemoj
ustajati, samo me pozovi i donijet ću ti.« Brzo je naučila da kad si sam ode
napraviti kavu, najčešće zaluta u vrt ili upali ogroman televizor i postane
opčinjen jednom od onih emisija o preuređenju doma. »Ne izlaziš iz ovog
ureda dok ne napišeš tisuću riječi.«
»Bla, bla, bla.«
»Čim prije bude gotovo, tim prije možeš napraviti stanku za ručak.«
CJ je glasno uzdahnuo i pogled spustio na veliki blok praznih papira na
stolu ispred sebe. »Mrzim ovo.«
»Znam, ali nećeš mrziti kad kreneš.«
Tugaljivo je gledao pored nje. »Je li Eddie slijep na lijevo oko ili desno?«
»Slijep je na desno oko.« To je bio novi lik koji je uveo u priču tri poglavlja
ranije. »I zove se Eric.«
»Samo te provjeravam.«
»Naravno. Vrijeme je da se primiš posla.«
»Dobro. Počet ću. Možeš zatvoriti vrata za sobom.«
Mimi je ispružila ruku dlanom okrenutim prema gore. Nevoljko,
pomislivši da ga je možda zaboravila zaplijeniti, CJ je izvadio svoj mobitel i
predao joj ga.
»Hvala. Sada ću zatvoriti vrata.«
Dok je bio u svom uredu, Mimi je otvorila svoj laptop u kuhinji i počela se
probijati kroz vlastite zadatke koje je trebala riješiti. Hrvala se s podužom
102
 Knjige.Club Books
listom e-mailova, zatim odgovorila na pisma obožavatelja. Kako bi mogla
upravljati CJ-evim društvenim mrežama, morala je naučiti pisati njegovim
glasom, štoviše ljubaznijim od pravoga, jer govoriti ljudima da odjebu jer su
se usudili istaknuti greške ili kritizirati njegove knjige, ne bi mu donijelo ništa
dobroga. Prije nekoliko godina, dok mu je nakratko bilo dopušteno pisati
vlastite tweetove, upustio se u bijesnu raspravu s boksačkim prvakom, koja
je kasnije završila na stranicama Daily Maila.
Iduća dva sata provela je odgovarajući na poruke CJ-evih čitatelja,
dodajući sadržaj na njegovu web stranicu, postavljajući natječaj i stavljajući
slike s literarnog festivala kojemu je nazočio u Brazilu.
U podne, odnijela mu je kavu i tanjur s voćem.
»Koliko riječi?«
Prstima je prošao kroz zamršenu kosu.
»Trideset i četiri.«
»Ozbiljno?«
»Vjeruj mi, prebrojio sam ih više puta.«
»Bit ćeš zatvoren ovdje do kraja tjedna«, reče Mimi.
»Bilo bi dobro«, CJ je frustrirano eksplodirao, »kada bih samo znao što se
treba dogoditi dalje.«
»Nastavi«, reče Mimi.
Dva sata kasnije, tiho je otvorila vrata ureda kako bi vidjela je li zaspao.
»Tisuću četiristo riječi«, CJ je trijumfalno pokazao na papire koji su bili
rasuti po podu, prekriveni njegovim groznim, nečitljivim rukopisom.
»Jesu li to dobre riječi?«
»Najbolje.« Bio je drugi čovjek. Napetost u njegovom vratu i leđima vidno
je popustila i zapravo je izgledao sretno, pomiren sa sobom, kao da je čitav
teret svijeta pao s njegovih leđa. Šireći ruke, jednostavno je rekao: »Smislio
sam što se treba dogoditi dalje.«
»Odlično.« Mimi je kimnula s odobravanjem. »Želiš li da ti donesem još
jednu kavu?«
Zgroženo je ustuknuo, »Ne bih to uopće želio. Riječi su napisane. Mislio
sam da odemo nekamo proslaviti.«
Willa ju je upozorila na ovo prije nego što je počela i Mimi se prilično
izvještila u sprječavanju CJ-a da eskivira, ali on je i dalje ustrajao na tome,
poput psića u potrazi za nagradom.
»Slušaj, sad te je krenulo.« Upotrijebila je svoj glas uvjeravanja. »Ako sada
prestaneš, nećeš kasnije moći opet početi. Kasniš s rokom, a znaš koliko to
mrziš. Ne čini li se razumnijim da nastaviš sada dok ti ide, da vidiš koliko
možeš izbaciti na papir?«

103
 Knjige.Club Books
»Ali-«
»Riječi u banku.« Mimi je zurila u njega. »Znaš da ima smisla.«
»Bešćutna si.«
»Hvala.«
»Gora si od Wille.«
Mimi slegnu ramenima. »Ili možemo reći da sam bolja od Wille.«
»Mrzim te. Podsjeti me zašto sam te uopće uzeo?«
»Da pazim na tebe i pobrinem se da pišeš svoje knjige. Jer ako ne budeš
pisao«, reče Mimi, »pobrkat ćeš raspored svom izdavaču, koji će ti to
zamjeriti pa će ti odbiti produljiti ugovor, a tada će tantijemi prestati
pristizati i morat ćeš prodati ovu vilu, pronaći pravi posao, samo što zapravo
nemaš nikakve kvalifikacije i nećeš više dobivati pažnju lijepih djevojaka.
Bježat će od tebe k’o vrag od tamjana.«
»Prokletstvo.« CJ odmahnu glavom. »Sada te zbilja mrzim.«
»Možemo izaći na večeru večeras, ako želiš.«
Izgledao je kao da je u agoniji. »Ja sam gladan sad.«
»Nemaš brige.« Velikodušna u pobjedi, Mimi reče: »Spremit ću ti malo
sira na tostu.«

KASNIJE TE VEČERI, iznimno raspoložen jer je broj riječi tog dana dosegao
fenomenalnu brojku od tri tisuće, CJ reče: »Hvala ti za danas. Više te ne
mrzim.«
»Do sutra.«
»Pa, to se podrazumijeva. Ali trebam te tamo. Jednostavno trebam.«
I trebao ju je. Mimi je znala da neki pisci ne mogu dočekati da ujutro
iskoče iz kreveta, upale računala, spremni da se bace na posao. Voljeli su
svaku minutu i veselo kuckali tisuće riječi, nesvjesni vremena koje prolazi i
ne želeći se odvojiti od pisanja na kraju dana. Dok je CJ, na posve drugom
kraju spektra, činio sve u njegovoj moći kako bi izbjegao posao.
Zapošljavanje nekoga tko će ga tjerati da radi možda zvuči pretjerano, ali
u suštini nije bilo ništa drugačije od onih zagriženih nevježbača, koji debelo
plate osobnom treneru da im dođe kući, izvuče ih iz kreveta i mlati ih štapom
sve dok ne odrade zadani broj sklekova i skokova.
Ona nije bila luksuz, bila je nužna potreba.
»Što god tebi odgovara«, reče mu Mimi.
»Kako ti se sviđa ovdje? Je li podnošljivo?«

104
 Knjige.Club Books
Sjedili su vani u jednom od njegovih najdražih restorana uz plažu, čija su
se svjetla presijavala na mirnoj površini mora, dok su lokalni stanovnici i
kasni turisti šetali promenadom iza njih.
Mimi je načinila stanku. »Ovdje je predivno.« I bilo je, ali nije mogla poreći
da bi bilo ljepše da CJ nije jedina osoba koju poznaje ovdje. Cjelodnevni rad u
vili i nepostojanje nikoga s kime bi mogla razgovarati osim njega bilo je
pomalo-
»Eddie ukrade helikopter i upuca pilota pištoljem koji je ukrao Marijinom
djedu.«
Mimi je vrijedno zapisala ideju. »Znaš, mogao bi sam voditi bilješke. Samo
bi ih trebao izdiktirati u diktafon na svom telefonu i dati mi poslije da
prepišem.«
»Pokušao sam. Stalno sam pritiskao krive gumbe. Uostalom, nemoj se
žaliti.« Naslonio se, proučavajući ju. »Znači, izdržat ćeš ovo? Ne planiraš
šmugnuti natrag kući i ostaviti me na cjedilu?«
»Neću šmugnuti kući«, reče Mimi. »I ime mu je još uvijek Eric.«
»Zar ga ne možemo jednostavno promijeniti u Eddie?«
»Ne. Imao si Eddieja u prethodnoj knjizi.«
Dvadeset minuta kasnije, dok je CJ bio u zahodu, na mobitel joj je stigla
poruka od Lois.
Hej, nadam se da je sve u redu s tobom. Samo sam ti htjela javiti da odlazim
na neko vrijeme iz Goosebrooka. Izgleda da se Felixu i meni smiješi prekid.
Uglavnom, trebamo malo prostora. Oprosti, malo sam ljuta, ne znam što drugo
da radim. Nedostaješ mi. X
Mimi je pogledala prema CJ-u, kojeg je na povratku za stol zadržala obitelj
britanskih turista, koji su ga prepoznali. Držeći prekrižene prste, nadala se
da će biti pristojan prema njima.
Kada joj se pridružio, nekoliko minuta kasnije, CJ reče: »Vidiš? Bio sam
pristojan.«
»Bravo za tebe.«
»Jebeno bravo za mene.« Podrugljivo je zaroktao. »Kupili su jedan
primjerak u mekom uvezu i dijele ga njih sedmero.«
»To obitelji rade. Neki ljudi ne mogu si priuštiti da kupe sedam
primjeraka.«
»Stalno su mi ponavljali kako sam im najdraži pisac.«
»Nije li to divno?« Mimi kimne ohrabrujuće.
»Ne baš. Mislili su da sam Ian Rankin. Nemoj se smijati.« CJ ju je prekorio
pogledom. »Nije smiješno.«
»Malo jest. I njegove knjige su odlične.«

105
 Knjige.Club Books
»Ne kao moje.«
O tome bi se dalo raspravljati.
»Slušaj me. Idući put kada budeš davao intervju na televiziji, spomeni ovo
što se upravo dogodilo.«
»Jesi li ti luda?« CJ je bio toliko zgrožen da je umalo prolio svoje piće.
»Dražesno je pričati priče koje te na neki način izruguju«, uvjeravala ga
je Mimi.
»Ne želim pričati priče koje me prikazuju predmetom sprdnje. Zbog toga
ispadam kao veliki gubitnik. Želim pričati priče u kojima ispadam odličan.«
»Ali, svi će te voljeti zbog toga.«
»Svi će misliti da sam jebeni propalitet.«
»Vjeruj mi, jedno do nas je stručnjak kada je riječ o odnosima s javnošću.
A to nisi ti.«
»Hm, vidjet ćemo.«
Što je značilo da nema apsolutno nikakve šanse da se to dogodi. Neki ljudi
jednostavno nisu mogli omalovažavati sami sebe. Ne po prvi put, Mimi se
odsutno pitala ima li ta konkretna crta veze s CJ-cvim odrastanjem, ali već je
iz iskustva znala da o tome nije govorio. Kada bi tema iskrsnula, preletio bi
preko svog djetinjstva, tvrdeći da je bilo pretjerano dosadno da bi ga se
uopće spominjalo. Ne previše novca, ali puno zabave, to je najdalje što bi išao,
s onoliko detalja koliko je bio spreman podijeliti. Uglavnom, ustrajao je, jer
su svima djetinjstva jednostavno previše dosadna da bi se o njima govorilo.
»Želiš li da promijenim temu?« reče Mimi.
»Molim te, jer nema šanse da idem na televiziju i napravim mlakonju od
sebe.«
»Smijem ii pozvati nekoga u posjet?«
CJ spusti obrve. »Misliš da netko navrati na šalicu čaja?« Napravio je gestu
držanja šalice, podižući mali prst u zrak. »Ili netko tko bi došao odsjesti u
tvom stanu?«
»Odsjesti.«
Mrštenje se produbilo. »Je li riječ o onom gadu od tvog bivšeg?«
»Što? Ne!«
»Onda, tko? Novi tip?«
»Uopće nije tip. Moja prijateljica iz Goosebrooka. Prolazi kroz gadno
razdoblje sa svojim suprugom i dobro bi joj došao odmor.«
»Znači li to da će plakati i cviliti čitavo vrijeme?«
»Bože, daj se poslušaj«, reče Mimi. »Koliko empatije. Neće plakati čitavo
vrijeme, u redu? A ako i bude plakala, obećavam da nećeš morati tome

106
 Knjige.Club Books
svjedočiti. Moja je prijateljica, ne tvoja. Ne moraš niti razgovarati s njom ako
ne želiš.«
»Onda dobro«, CJ slegnu ramenima. »Može doći.«
»Ti si prava zraka sunca,«
»Bolje joj je da se ne baci na mene, samo to ću reći.«
»Udana je. A ti nisi George Clooney«, odvrati mu Mimi.
»Ah, ali ja sam ja. CJ Exley, svjetski poznati pisac. Čim ugleda vilu, čarobno
ću joj postati privlačniji, vidjet ćeš.«
»Bez uvrede«, reče Mimi, »ali mislim da nećeš.«
Dok je CJ naručivao još jednu bocu vina, odgovorila je Lois na poruku:
Želiš li doći ovamo i ostati kod mene neko vrijeme?
Svega nekoliko sekundi kasnije, zabljesnuo je Loisin odgovor: To bi bilo
divno, DA MOLIM!!! Kada mogu doći?

107
 Knjige.Club Books
20. poglavlje

OSAMNAEST SATI KASNIJE, Lois je stigla na vrata.

»Mimi, huraaa! O, moj Bože, spasila si me.« Svojim tankim rukama zagrlila
je Mimi. »Hvala ti puno, nemaš pojma koliko sam očajnički trebala ovako
nešto. Ni sama nisam toga bila svjesna, jednostavno sam znala da moram
otići... Pogledaj ovo mjesto, poput raja!« Zakoraknuvši unatrag, držala je
Mimi ispruženim rukama. »A pogledaj i tebe, sva sjajna i prekrasna. Zabavljaš
li se kao nikada u životu? Jesi li upoznala nekoga? Uu, je li on Španjolac s
iskričavim očima?«
»Nisam upoznala nikoga.« Zabavljena Loisinim slijedom misli, Mimi reče:
»Nisam imala vremena. Previše posla.«
»A kako to ide? To što moraš provoditi toliko vremena s
temperamentnim piscem? Želim čuti svaki gnjusni detalj... Je li i dalje užasno
čudovište?«
Iza nje, djelomično otvoreni prozor CJ-eva ureda sada se širom otvorio, a
CJ je povikao: »Da, i dalje je užasno čudovište, uglavnom zato što mora
podnositi druge ljude, koji su neotesani i jebeno nezahvalni kada zbog
njegove velikodušnosti mogu odsjesti u njegovoj luksuznoj vili.«
Ups. Lois je riječ nečujno oblikovala usnama. Okrenula se prema CJ-u.
»Hej, oprosti za to, ali moraš priznati da te tvoj ugled preduhitrio.« Prišla mu
je i kroz otvoreni prozor ispružila ruku. »Ali sigurna sam da nisi toliko loš,
koliko se priča. Ako bi radije da se prijavim u hotel, uopće nije problem. Mogu
to učiniti.«
Rukovali su se. »Što ti se dogodilo s licem?« upitao je CJ.
Mimi zatvori oči. Zašto je morao biti takav?
»Samo s mojim licem?« Lois je pokazala prema ožiljcima na vratu, preko
prsa i niz ruku. »Imam ih još, mogu ti pokazati ako želiš.«
»Reci mi.«
»Automobilska nesreća.«
»Ah.« CJ kimne, sa zakašnjenjem shvaćajući. »Ti si ona koja se izvukla
živa.«
»Baš znaš s riječima«, reče Lois.
»Mimi mi nije rekla da si to ti, to je sve.« Pogled mu je preletio preko
njezinih traperica, primjećujući umjetnu nogu. »Dakle, ostavila si supruga,
čujem. Nije dovoljno bogat za tebe?«

108
 Knjige.Club Books
Držala je pogled čvrsto na njegovom. »Previše bogat, zapravo,«
»Ne izgledaš kao da ti je srce slomljeno.«
»To je zato što me Mimi upozorila da mi nije dopušteno plakati u tvojem
prisustvu. Ovo je moje hrabro lice. Slušaj«, reče Lous, »ostajem li ovdje ili
idem u hotel? Trebala bih znati-«
»Ne drami toliko«, CJ-ev ton bio je odsječan, »naravno da ostaješ.«
»Hvala.« Lois je pokazala prema ogromnom kovčegu koji je stajao na
prilazu, gdje ga je stavio vozač taksija. »Onda, drži li te Mimi zaključanog u toj
sobi, ili misliš da bi mi mogao doći pomoći s ovime?«

»MALO JE DRUGAČIJE od doma«, reče Lois.

Mimi se nasmiješila. »Definitivno ima manje ovaca.«
Sjedile su na plaži, nožnih prstiju ukopanih u suhi pijesak. Sunce je
zalazilo iza njihovih leđa, bojeći planine iznad zaljeva u ružičasto, a zavodljivi
mirisi morskih plodova i češnjaka iz obližnjih restorana ispunili su zrak.
»Ovdje si tek mjesec dana. Čini se puno duže.« Lois je zabacila svoju plavu
kosu i podbočila se na laktove kako bi promatrala posljednje plivače na
zrcalnoj vodi. »Nedostajala si mi.«
»I ti si meni nedostajala. Čudno je imati samo CJ-a za društvo.«
»Čudno? Više mučenje, rekla bih.«
»Barem sam plaćena što ga podnosim.« Mimi je promijenila temu, jer je
vidjela da Lois žudi za razgovorom o svom braku. »I, što se događa s tobom i
Felixom?«
»Uh...« Lois je ispustila uzdah frustracije i bacila se na leda u pijesak. »Ovo
će ti biti totalno dosadno. Mrzim cendrave ljude i mrzim biti cendrava, ali je
li u redu ako jako sebično cendram? Možeš li podnijeti da me saslušaš, ako to
napravim vrlo brzo?«
»Hej, prešla si sav taj put da bi došla ovamo. Uzmi si vremena koliko
želiš.«
»Dobro, sjećaš se onog kaftana što si mi poslala za rođendan? Ružičasta
svila s ljubičastim kristalima na izrezu?«
»Da...« Zar se drastično smanjio u pranju?
»Obožavala sam ga«, jednostavno reče Lois. »I dalje ga obožavam. Nosila
sam ga stalno... Tako je ja.«
»To je divno! Kupila sam ga u malom butiku nedaleko odavde pa možemo
sutra otići i pogledati što još imaju.«
»Znaš li što mi je Henrietta poklonila?« Stanka. »Senf i suknju od tvida.«
»Uh«, reče Mimi.

109
 Knjige.Club Books
»Ali, znaš što? To je Henrietta, ona je takva pa nisam dopustila da me to
uzruja. Barem sam znala da mi predstoji fantastičan poklon od Felixa, jer
prije nekog vremena spomenuo je kako ne zna što bi mi kupio za rođendan,
a ja sam vidjela prekrasan par Tiffany sunčanih naočala u časopisu...
Mislim, stvarno su skupe, ali bila je to ljubav na prvi pogled. Rekla sam mu da
okrene na stranicu sedamdeset osam u časopisu Red i bio je oduševljen što
više ne mora razmišljati o tome.«
Mimi nije mogla a da ne primijeti kako Lois nije nosila Tiffany sunčane
naočale. »I...?«
»Došlo je vrijeme da mi Felix uruči poklon, koji je bio u velikoj kutiji pa
sam pomislila možda je naočale umotao u kućni haljetak ili nešto kako bih
pomislila da mi ih nije kupio. Osim što se ispostavilo da mi ih stvarno nije
kupio. Umjesto njih, kupio mi je užasan kaput, najružniji koji si ikada vidjela u
životu. Bio je u obliku jajeta, moderan, boje dječje kakice, s bizarnim ručno
našivenim kuglicama posvuda. Bio je sve što mrzim kod kaputa - mislim sve
što bi svaka razumna osoba mrzila kod kaputa - a Felix je tamo stajao pun
sebe.«
»Ali, zašto?« Mimi je bila zbunjena. »Zašto ti ga je kupio?«
Lois uzdahnu. »Jer je pogledao na stranicu osamdeset sedam umjesto
sedamdeset osam.«
»O, ne! Znači, bila je to čista slučajnost. Nije to učinio namjerno.«
»Znam, znam to. I bio je prestravljen kada je shvatio da je pogriješio. Ali...
sada ću zvučati poput razmaženog derišta koje cendra što nije dobilo poklon
koji želi, ali nije stvar u tome.« iz ležećeg položaja na pijesku, Lois je očajnički
ispružila ruke. »Jednostavno ne razumijem kako je mogao pogledati sliku u
časopisu i makar na sekundu pomisliti da bih ikada željela imati takav kaput.
Osjećala sam se kao da me uopće ne poznaje ili ga nije briga da malo promisli
i provjeri je li došlo do nekakvog nesporazuma. Mislim, da je okrenuo
na stranicu osamdeset i sedam i vidio oglas za motor, električnu prešu za
hlače, ili doživotnu zalihu pelena za inkontinenciju, zar bi mi i to kupio? Znaš
što, mislim da bi. Sve samo da ne mora razmišljati i da se može riješiti
dosadnog posla biranja i kupovine poklona.«
Siroti Felix. »Mislim da neki muškarci jednostavno počnu paničariti u
strahu da ne pogriješe«, reče Mimi.
»Braniš ga, kao što svi čine. Svi su na njegovoj strani. Jer ga vole i
sažalijevaju ga što je zaglavio sa mnom.«
»Daj, to nije istina.« Okrećući se na bok kako bi gledala ravno u nju, Mimi
je vidjela suzu kako se kotrlja ispod Loisinih Ray Ban naočala i nestaje u
njezinom uhu. »A ovdje je riječ o nečemu većem od ružnog kaputa.«

110
 Knjige.Club Books
»Dovraga, nemam maramicu...« Lagano se pridižući, Lois je nadlanicom
obrisala suze s lica.
»Imam ja.« Mimi je kopala po torbici u potrazi za paketićem maramica
koji je uvijek imala sa sobom. Kada ga je pronašla, sjena se pojavila na pijesku.
»Već reveš?« reče CJ.
»Zar nas uhodiš?« prasnula je Lois.
»Pogledao sam kroz prozor spavaće sobe i vidio da ste na plaži. Teško da
se to može nazvati uhođenjem. Zapravo, bit ćeš iznenađena kad ti kažem da
sam došao kako bih vas obje pozvao na večeru.«
Sumnjičavo ga je pogledala. »Zašto bi to učinio?«
»Da se iskupim što sam bio grub ranije«, reče CJ. »Da ti pokažem da mogu
biti pristojan kada to odlučim.«
»I?« poticala ga je Lois.
Izgledao je kao da se zabavlja. »Pronicljiva. Volim to kod žena. Dobro, i
zato što sam pisac, što znači da želim čuti sve o tvojoj situaciji.«
»Misliš, prokleto si znatiželjan«, promrmljala je Lois. »U koji ćeš na
restoran voditi?«
»Zove se Stay.«
Kimnula je odobravajući. »Čitala sam o njemu na TripAdvisoru. U redu.«

U OSAM NAVEČER sjedili su za CJ-evim omiljenim stolom na terasi restorana. Uz

pića, čuo je priču o groznom kaputu.
»Jesi li ga vratila u trgovinu?«
»Planirala sam, ali se Truman popišao na njega.«
»Truman. Tko je to, obiteljski batler?«
Lois podigne obrvu. »Mačak moje svekrve. Mislim da Henrietta razgovara
s njim na mačjem jeziku i instruira ga da čini stvari koje će mi dodatno
zagorčati život.« Slegnula je ramenima i bacila pogled na ljude za susjednim
stolom, »Uglavnom, kaput se ne može vratiti. Morat ću ga dati očistiti pa
pokloniti u dobrotvorne svrhe. Bačenih petsto funti, ali što se može.«
»Istraživao sam te ranije«, objavi CJ.
»Jesi? Zašto?«
»Zašto itko ikoga istražuje na internetu? Da doznam više o tebi. Pronašao
sam prilično genijalne fotke.«
»Ne bih rekla da su genijalne«, reče Lois. »Užasna sam.«
CJ izvadi telefon i pokaže joj snimku ekrana koju je sačuvao. »Ova,
snimljena prije nesreće. Ti i tvoj budući suprug na dobrotvornom balu.«

111
 Knjige.Club Books
Lois je kratko pogledala, zatim odvratila pogled. »O, pa to je još dok sam
bila predivna.«
Pokazao je Mimi fotografiju Lois, zapanjujuće predivnu u grimiznoj
Jessica Rabbit haljini i safirno plavim štiklama. Plava kosa bila joj je
začešljana od lica u visokoj punđi i smijala se, dok je Felix pored nje, gledao u
nju s neskrivenim divljenjem. »Da pogodim, više ne nosiš kosu podignutu
gore. Puštaš ju da ti prekrije što veći dio lica«, reče CJ.
Lois je natočila još vina u svoju čašu. »Dobro uočeno, Sherlock.«
»I izabrala si sjesti baš na taj stolac, gdje te manje ljudi može vidjeti.«
»Imaš sreće. Ponekad sjedim u restoranu sa smeđom papirnatom vrećom
na glavi.«
»Nisi pobjegla od supruga jer ti je kupio krivi rođendanski poklon«, reče
CJ.
»Nisam?«
»Kada ste vas dvoje postali par, ti si bila obožavana, a Felix je bio
obožavatelj. Ti si bila predivna, društvena djevojka koja se voljela zabavljati,
a on nije mogao vjerovati kakvu je sreću imao, jer nikada nije bio s nekim
poput tebe. Ti si bila u prednosti. Onda se dogodila nesreća i sve se
promijenilo. Ti si umalo umrla, prošla si kroz grozno razdoblje u bolnici i
izgubila si-«
»Svoj izgled«, ravnodušno ga je dopunila Lois. »Svoju nogu. Svoje
samopouzdanje. Nije to nuklearna fizika.«
»Htio sam reći da si izgubila prednost jezičca na vagi koji je naginjao u
tvoju korist. Ovo kako se ti osjećaš sada, tako se Felix osjećao prije nesreće.«
»Osim što je on bio bogat«, istaknu Lois. »Što je značilo da su djevojke
uvijek bile zainteresirane za njega, čak i ako je to bilo iz pogrešnih razloga. Ti
bi trebao znati sve o tome«, dodala je.
»Naravno da znam. Tako svijet funkcionira. Isto tako, to je razlog zašto
nemam nikoga.« CJ je gurao listove rikole po tanjuru prema rubu. »Jesi li bila
vjerna Felixu prije nesreće?«
Narogušila se. »Jesam.«
»Nisi spavala s drugim muškarcima?«
»Ne!«
»Jesi li flertovala s njima?«
Lois trepnu. »Možda ponekad. Malo.«
»Hej, vidio sam fotografije.« Prstima je kucnuo po ekranu mobitela.
»Vjeruj mi, mogu prepoznati flert kad ga vidim. Ne kritiziram te. Da ja
izgledam tako kako si ti izgledala, i ja bih flertovao.«

112
 Knjige.Club Books
Mimi je promatrala Lois kako se tugaljivo smiješi. Nekako, suprotno svim
očekivanjima, CJ je uspijevao ne biti uvredljiv.
»Voljela sam flertovati«, priznala je Lois. »To mi je popravljalo dan,
osjećala sam se odlično. Bilo je to poput prekrasne bezopasne droge, moj
omiljeni hobi... Upoznaš privlačnog muškarca i osjetiš trnce. Ništa drugo se
ne može usporediti.«
»Što s muškarcima koji nisu privlačni?« upita CJ.
»Od njih nisam dobivala trnce.«
»Znači, s njima ne bi flertovala.«
»Ne, ne bih.«
»Bi li flertovala sa mnom?«
»Iskreno? Ne.« Lois je odmahnula glavom. »Oprosti.«
»Nema problema.« CJ je odbacio ispriku. »A kada si posljednji put
flertovala s nekim?«
»Pa, to bi bilo na dan nesreće.«
Kao opečena munjom, Mimi je najednom uvidjela do koje se mjere Loisin
život promijenio. »Čak niti s Paddyjem?« upitala je.
Lois odloži vilicu. »Šališ se? Pogotovo ne s Paddyjem.«
»Tko je to?« upita CJ.
»Zgodni tip koji je najviše flertovao sa mnom. I koji se sada prema meni
ponaša kao da sam neka krhka udovica, jer zašto bi si dopustio da ga vide
kako igra zavodničke igre s nekim tko izgleda ovako?« Slegnula je ramenima
dok je to izgovarala, što je zakopanu bol učinilo još vidljivijom.
»Gadno«, priznao je CJ. »Znaš što trebaš učiniti, zar ne?«
»Sigurna sam da ćeš mi upravo reći.«
»Sniziti kriterije«, reče CJ. »Mislim, drastično.«
»To je izvrstan savjet.« Lois kimne. »Baš utješan. Sada se osjećam
nevjerojatno bolje.«
»Ali, nisi realistična, zar ne? Samo ti dajem koristan savjet. Iskren sam.«
»Grozan si«, reče Lois.
»Hej, daj mi priliku, trudim se. Više nego inače.« Pokazao je na sebe, »Ako
trebaš nekoga na kome ćeš vježbati, slobodno.«
»Vježbati?« Mimi je pokrila oči i zarežala. Ovo je bilo previše.
»Mislim flertovanje«, reče CJ. »Ne spavam s tuđim ženama.«
»Svejedno«, reče Lois, »ne hvala.«

113
 Knjige.Club Books
21. poglavlje

SLJEDEĆEG POSLIJEPODNEVA, CJ je otišao naći se s nekolicinom prijatelja koji su

živjeli na brdašcu iznad Pollense. Kada je napustio vilu, mahnuo je i viknuo:
»Zabavite se, cure. Budite dobre.«
Kada ga je taksi odveo, Lois reče: »Taj tip je prava mustra.«
Mimi slegne ramenima. »Upozorila sam te.«
»Uglavnom, sada kada je otišao konačno se mogu okupati.«
Ležale su na žutim ležaljkama pored bazena. Već su debelo zagazili u
listopad, ali temperature su bile visoko iznad dvadeset stupnjeva, savršene
za sunčanje. Čak je i Mimi, prirodno blijede puti, uspjela uloviti zlaćani ten.
Promatrala je kako Lois skida majicu i hlače te otkriva ružičasti bikini, zatim
sjeda na rub bazena i skida umjetnu nogu. Ostavljajući je sa strane, spustila se
u vodu i zaronila ispod površine da bi nekoliko trenutaka kasnije izronila na
drugom kraju bazena.
Taksi, koji se žurno vraćao kroz ulaz na imanje, naglo je zakočio na
prilazu prije nego što je Mimi uspjela odložiti šalicu čaja i ustati s ležaljke.
Viknula je: »CJ se vratio«, ali Lois, još uvijek pod vodom, nije je čula.
Kako bi došao do ulaznih vrata, CJ je morao proći pored bazena. »Možeš
li vjerovati?« rekao je. »Ostavio sam prokleti telefon gore.«
U idućem trenutku, poput tuljana, Lois je promolila glavu iz vode na
drugom kraju bazena. Ugledavši CJ-a, prestrašeno je cijuknula i ponovno
zaronila.
To je CJ-a zabavilo dovoljno da ostane stajati sve dok ju potreba za
zrakom ponovno ne vrati na površinu.
»U čemu je problem?« cerio joj se.
»Ne želim da me gledaš.«
»Vidiš ovu plažu?« Pokazao je prema nepreglednoj bjelini pijeska iza
zidova imanja, »navikao sam gledati djevojke u bikinijima.«
»Ali one nisu prekrivene ožiljcima«, reče Lois, »i vjerojatno imaju
uobičajen broj nogu.«
»Zato plivaš samo kada ja nisam u blizini? Jer ne želiš da vidim tvoju
nogu?«
»Ne samo ti. Nitko. Ne volim izgledati ovako«, reče Lois obrambeno. »Nije
baš dobar osjećaj.«

114
 Knjige.Club Books
»Jesi li ikada gledala paraolimpijadu? Sportaše koji se natječu u vodenim
sportovima? Njima ne smeta kako im izgledaju ruke i noge. Nije ih briga,
jednostavno idu po ono što žele.«
»Znam, i bravo za njih, ali ja se tako ne osjećam u vezi moje noge,
dopušteno mi je imati komplekse i ne želim da ljudi gledaju u to.«
»I zato si uvijek zamotana od glave do pete«, kimne CJ.
»Ne drži mi prodike. Nemaš pojma kako mi je.«
»A što s tvojim suprugom? Je li ti on poljubio nogu i rekao kako je lijepa?«
»Naravno da nije.« Lois je vidno ustuknula. »Zato što nije lijepa, odvratna
je.«
»To je tvoje mišljenje«, reče CJ.
Uzeo je mobitel iz vile i po drugi put otišao. Lois je otplivala u miru. Zatim
je izašla iz bazena i pridružila se Mimi. Ponovno vrativši umjetnu nogu i
nataknuvši Ray Ban naočale na oči, pružila se na ležaljku i rekla: »Želi da
imamo dijete.«
»Molim?« Mimi je zaprepašteno povikala. »CJ?«
»O, moj Bože, ne! Pričam o Felixu.«
Mimi se opali smijati. »Kada si to rekla, razmišljala sam o CJ-u, ali tvoja
opcija ima daleko više smisla.«
»Možeš li zamisliti da imaš dijete s CJ-em?« Lois napravi grimasu i
posegne za ledenom vodom.
»Zanemari to. Možeš li zamisliti imati dijete s Felixom?«
Lois je teško uzdahnula. »Mogu. Ali ne želim bebu flaster. Ne bismo
trebali imati dijete samo kako bismo spasili brak.« Zastala je. »Znaš ono što
je CJ govorio o tome je li Felix ljubio moj batrljak i govorio da je lijep? Misliš
ii da bi ijedan muškarac to učinio?«
Mimi ju je promatrala. I sama je razmišljala o tome.
»Ne znam. Možda.« Što je mogla reći? Felix to očito nije učinio pa bi bilo
okrutno odgovoriti potvrdno. »Svatko je drugačiji... nekim ljudima je lakše
nositi se s teškoćama na taj način. Ali iskreno, nije toliko grozno koliko misliš
da jest.« Kako je samo žudjela za time da smiri previranje u Loisinoj glavi. »To
je samo ožiljak koji je zacijelio, možda malo veći od onih na koje smo navikli,
ali nije strašan. Nakon nekog vremena prestaneš ga primjećivati, prestaneš
misliti o tome kako izgleda. Jednostavno postane dio tebe.«
»Ne mogu podnijeti da ga ljudi gledaju. Ni sama ga ne volim gledati.
Podnošljivo je jedino u bolnici, jer su sestre naviknute na sve i svašta.« Lois
je rukom pokazala između njih dvije. »A ja sad mogu podnijeti kada smo
samo nas dvije i s tobom se osjećam sigurnom. Ali nitko drugi ga ne smije
vidjeti.«

115
 Knjige.Club Books
»Osim Felixa.«
Lois je progutala i odmahnula glavom. »Nosim dugačku spavaćicu u
krevetu. Pokriven je.«
Mimi je oprezno govorila. »Ali što kada...?«
»Ugašena su svjetla. Nikada nije dodirnuo taj dio moje noge.« Izbjegava
koristiti riječ batrljak, shvatila je Mimi. »To je nešto o čemu ne razgovaramo.«
»Ali trebali biste«, reče Mimi nježno. Suosjećala je s Lois.
»Jednostavno ne mogu. Muškarci znaju biti gadljivi. Ne želim čuti Felixa
kako govori da mu je groteskno. A ako bi lagao i rekao da nije... pa, znala bih
da laže i to bi bilo još gore.«
»Ali svejedno te voli. U braku ste. Želi imati dijete s tobom.«
»Ili me sažalijeva, ili osjeća krivicu jer je njegov otac vozio tog dana.« Lois
zastane i uzdahne. »Ili osjeća da je zaglavio sa mnom i misli da bi dijete
pomoglo da mu skrene misli s činjenice da je u zamci.«

BIO JE ČETVRTI dan Loisinog boravka. Mimi nije ništa željela više nego da je pita
o Calu, ali tema nije iskrsnula, a ona je prisiljavala samu sebe da ga ne
spomene na lažno opušten način.
A toliko je čeznula za time da čuje što se s njim događa.
Sada se činilo da bi konačno mogla doznati. Mobitel joj je zasvirao
veselom melodijom, a na zaslonu je pisalo da ju zove Cal. Prije nekoliko
godina izmijenili su brojeve, nedugo nakon nesreće, ali nikada je nije zvao
niti pisao poruke pa nije niti ona njemu.
Do danas.
Srce joj je udaralo triput brže od pjesmice na mobitelu. Mimi je pritisnula
tipku za prihvaćanje poziva i rekla: »Halo?« kao da je bila previše zaposlena
da pogleda na zaslon,
»Mimi? Hej, Cal je. Jesi li u gužvi?«
Zvuk njegovog glasa, njegova predivna boja. Morala je mobitel odmaknuti
od usta za slučaj da slučajno uzdahne od uzbuđenja.
»Hej, oprosti, taman sam bila usred nečega... Ne, nisam u gužvi.«
»Jesi li sigurna? Mogu nazvati kasnije.«
»Ne, ne, samo imam posla s psihopatom koji je rasporio ruskog
dvostrukog agenta i njegovom jetrom nahranio obiteljsku mačku.«
»Kao i uvijek.« Smiješio se, bila je sigurna. Mimi se pitala odakle zove. Bilo
je teško zamisliti osobu s druge strane linije ako ne znaš leži li pred
televizorom, šeta psa preko livade, ili se nag opušta u vrućoj kupki.
Dobro, vjerojatno nije bio nag u vrućoj kupki. Ali bila je to lijepa pomisao.

116
 Knjige.Club Books
Naglas je opušteno rekla: »Sve je to u opisu posla. Samo da znaš,
odgonetavanje CJ-evog rukopisa održava me pozornom. Mislila sam da je
razrezao letvu i da prži dijelove u kavi dok se kliže po kuhinji u sokni krvi.«
Zvuk Calovog smijeha vratio ju je na prizor vruće kupke, u nadi
osluškujući ne bi li čula zvuk pljuskanja vode.
»Težak je to posao, ali netko i to mora.« Glas mu se smekšao. »Kako si
stvarno? Je li sve u redu?«
»Nije loše. Puerto Pollensa je fantastičan, vrijeme je divno, a CJ više laje
nego što grize.« Meškoljeći se u omiljenom kuhinjskom barskom stolcu, Mimi
vedro reče: »Kad smo kod lajanja, kako je Otto?«
O, Bože, kako jadno.
»Otto je super.«
»A Cora?«
»Više nego super.« Toplina i ljubav prema kćeri mogle su se čuti u
Calovom glasu.
»Naravno da jest.« Gledajući svoj odraz na zaslonu laptopa, Mimi je
primijetila da se ceri poput idiota, srećom irisu razgovarali putem Skypea. »A
kako si ti?« Uspjela je pogoditi ton, hvala nebesima: prijateljski i sa
zanimanjem, ali ne pretjerano. Ne na onaj sanjarim o tebi svake noti način.
Dobro, ne baš svake noći.
»Sve je dobro, hvala ti.« Cal je zvučao veselo. »Zapravo, jučer se dogodilo
nešto vrlo zanimljivo. Sklopio sam prvi ugovor za sliku.«
»Molim? Pa to je divno!« Mimi je bila iskreno oduševljena zbog njega.
»Mislila sam da nisi spreman. Zbog čega si se predomislio?«
»Pa, čini se da je riječ bila o sudbini. Prijateljica je nekoliko mojih slika
objavila na Instagramu i vidjela ili je supruga nekog nogometaša. Sljedeće što
znam, ona me zove, pita mogu li naslikati portret nje i njezine obitelji, Rekao
sam da nisam spreman učiniti to, a ona nije mogla vjerovati da je odbijam -
primila je to kao osobnu uvredu. Prije nego što sam bio svjestan, rekla mi je
da kažem cijenu.«
»Opa.«
»Znam, zar ne? Nadrealno. Jučer sam se odvezao do Winsdora kako bih
upoznao nju i klince. Pokazao sam joj neke svoje druge radove, napola
očekujući da će odustati. Ali nije. Dogovorili smo nekoliko spojeva.«
»Ajme, divno«, reče Mimi pomalo piskutavim tonom.
Cal je zazvučao zabavljeno. »Ha, ne takvih spojeva. Termina u kojima ću
napraviti preliminarne nacrte.«
»Pa to je divno.« Dobro, saberi se. »Za koga je udana?«
»Ime mu je Darren May. Igra za-«

117
 Knjige.Club Books
»Čula sam za njega. Ovo bi mogla biti velika prilika za tebe.«
»Ili moje najveće poniženje, ako sve pođe po zlu.« Cal je zvučao potišteno.
»Morat ćemo pričekati i vidjeti kako će ispasti. Uglavnom, to su moje velike
vijesti, ali glavni razlog zbog koje te zovem je Lois.«
»Ah, dobro.« Naravno da je morao biti drugi razlog, nije ju nazvao nakon
toliko dugo vremena samo zato što je htio čuti njezin glas, a ta je želja bila
nepodnošljiva.
»Felix me zamolio da razgovaram s tobom. Želi znati što se događa s Lois
i kada se vraća kući.«
»Znači li to da mu nedostaje?«
»Ma daj«, reče Cal. »Naravno da mu nedostaje.«
Deset minuta kasnije, nakon što mu je poželjela sreću s ugovorenom
slikom i nakon što je zahvaljujući Googleu otkrila da je supruga Darrena
Maya, Lara, prilično lijepa, Mimi je završila poziv. Naslonila se i glavu
naginjala s jedne strane na drugu, svjesna da joj je vrat peckav i znojan samo
od razgovora s Calom preko telefona.
Kuhinjska vrata su se otvorila, a CJ je stajao u dovratku s cerekom na licu
i praznom čašom od viskija u ruci.
»Tko je to bio?«
»Ne tiče te se. I nije li malo rano za alkohol?«
»To je od sinoć. Uvijek sam se pitao može li se kroz čašu prislonjenu na
vrata prisluškivati razgovor«, CJ nije pokazivao znakove kajanja. »I pogodi
što? Može. Hajde, red mi s kime si razgovarala.«
»S prijateljem.«
»Prijateljem na kojeg trzaš.«
O, Bože, zar je tako zvučala? Mimi je osjetila kako crveni. »Zvao je da pita
za Lois.«
»Ali, zanimaš li ga ti?« CJ je razmislio na trenutak. »Pretpostavljam da ne,
jer bih u protivnom već čuo o njemu. Ili bi te došao posjetiti.«
Ovo je bilo zastrašujuće, ali jedino što je mogla učiniti bilo je ustrajati do
kraja. »A da ja trzam na njega, ne bih se preselila ovamo raditi za tebe, zar
ne?«
»Touché.« CJ-ovo namigivanje govorilo joj je da ju je čitavo vrijeme
zadirkivao, što je valjda značilo da se nije posve osramotila zvučeći poput
očarane obožavateljice tijekom razgovora s Calom.
Uputila mu je svoj Cruella pogled i hladno rekla: » Mislim da je bilo dosta
prisluškivanja, slažeš se? Vrijeme je da se vratiš na posao.«

118
 Knjige.Club Books
»Kako god kažeš, šefice.« I dalje se smijuljeći sam sebi, CJ se okrenuo da
ode. Trenutak prije nego što su se vrata zatvorila, Mimi ga je čula kako šapće
visokim glasom koji je trebao predstavljati njezin: »Heej! Opaa! Vaau!«
Gad. Posežući za laptopom, potražila je još fotografija Darrena Maya,
njegove prekrasne supruge i njihovo dvoje brutalno fotogenične djece.
Cal nije bio njezin. Nikada nije bio njezin. Mimi je to jako dobro znala, ali
sićušni žar ljubomore tinjao je u njezinoj utrobi. Naposljetku, bila je samo
čovjek.
S druge strane, barem je veza između Lare i Darrena bila čvrsta. A kada
si u braku s multimilijunašem koji igra u Premier ligi, teško da ćeš riskirati
sve što imaš kako bi imala aferu s anonimnim slikarom početnikom.
Barem se nadam.

119
 Knjige.Club Books
22. poglavlje

ENO GA. MIMI je dah zastao u grlu, jer vidjeti ga uživo bilo je daleko bolje nego
zamišljati ga u glavi.
Promatrala je s prozora spavaće sobe kako je Otto, mašući repom,
skakutao kroz opalo lišće kao da je na opruge. Uočavajući narančasti frizbi
koji mu je Cal upravo dobacio, zgrabio ga je u usta i otrčao pobjednički krug
po seoskoj livadi prije nego što se vratio kako bi ga položio Galu pod noge.
Mimi je žurno rukavom obrisala staklo na prozoru, na mjestu gdje se
zamaglio od njezinog daha. Bio je četvrti studenog, tek nešto više od dva
mjeseca otkako je posljednji put vidjela Cala, mjesec dana nakon što su
razgovarali telefonom, Nosio je tamnoplavu majicu na pruge dugih rukava i
traperice, a njegova plava kosa sada je bila manje prošarana suncem. Kad je
naslonila laktove na prozorsku dasku, drhtaj joj je prošao ramenima i niz
kralježnicu i nije mogla razlučiti je li to zbog temperature zraka i pogleda na
Cala.
Pogledaj te noge, to tijelo...
U idućem trenutku, kao da je to izgovorila naglas, a on ju je čuo, Cal se
okrenuo i pogledao prema njezinom prozoru.
Mimino srce počelo je divljački tući, ali odoljela je nagonu da se sagne. To
bi bilo smiješno, a ionako ju je već vidio. Oči su mu se raširile i ruku je ispružio
u nevjerici. Osjećaj je bio fenomenalan, jer je izgledao iskreno sretan što ju
vidi. Sada joj je signalizirao da otvori prozor.
Posljednji put kada je to učinila, uspjela je baciti grudnjak i gaćice na
njega. Ovaj put uspjela je to učiniti bez ikakve nezgode.
»Pa, ovo je iznenađenje«, zazvao je Cal. »Nitko mi nije rekao da si se
vratila.«
»Nitko ne zna. Marcus me pokupio u bristolskoj zračnoj lud kasno sinoć.«
Prisjećajući se kako joj se CJ rugao nakon što je prisluškivao njihov telefonski
razgovor, Mimi se svim silama trudila da joj glas ne postane previsok i očajan.
»Vratila sam se na svega nekoliko dana. Slobodni dani zbog
dobrog ponašanja.«
Nasmijao se. »Imaš nešto što bi voljela baciti na mene?«
»Baš i ne.« Vidiš? Nimalo zavodnički i očajno.
»Jesi li pristojna?« reče Cal.
Trudim se najbolje što mogu. Naglas je izgovorila: »Molim?«

120
 Knjige.Club Books
»Odjeća. Jesi li pristojno odjevena? Ne znam jesi li tek ustala iz kreveta ili
si već odjevena. Ako si odjevena, pridruži nam se. Pogledaj Otta - nedostajala
si mu!«
Je li to Cal pokušavao flertovati? Ili je jednostavno šarmantan na
platonski način kao i uvijek? Jer Otto ju je možda pogledavao s uzbuđenjem,
ali bilo je jasno da nije ni blizu tome da eksplodira od uzbuđenja. Veselo
mahanje repom bilo je najdalje što je išao.
»Daj mi dvije minute«, reče Mimi, »i silazim.«
Budimo iskreni, odgovor nikako nije mogao biti ne. Pozdrav je postao
veseliji kada je stigla do njih. Otto je oduševljeno lajao, prednjim šapama se
propinjao uz Mimine traperice i optimistično gurao njušku u njezinu ruku u
potrazi za slasticama.
Cal se nacerio. »Rekao sam ti da si mu nedostajala.«
Da, ali jesam li tebi?
»I on je meni nedostajao. Hej, dečko!« Kleknula je u pucketavo lišće i našla
se usred bučne dobrodošlice. Djelić sekunde, kasnije, mutna mrlja prošla joj
je vidnim poljem i Otto je odjurio, ostavljajući Mimi kako bi se bacio u lov za
mutnom mrljom.
»Ne uzimaj to k srcu. Sezona je vjeverica«, objasnio joj je Cal dok su ga
promatrali kako trči kroz travu.
»Pune tri sekunde osjećala sam se tako voljenom«, reče Mimi.
»Vjeverice su prioritet. Ubija ga što se one mogu penjati na drveće, a on
ne može.«
Podigla se natrag na noge i vidjela tanke bore smijalice kako se šire u
kutovima Calovih očiju. Mogla je udahnuti njegov miris, neodoljivu
mješavinu tosta i sapuna uz sićušnu notu kave i parfema.
»Kako stoje stvari s Lois i Felixom?« upitala je.
Rukom je pokazao gestu za tako-tako. »Lois je uvjerena da je Henrietta
istrenirala mačka da je špijunira. Kaže da kamo god ode, Truman je uz nju,
njiše repom i zlobno ju pogledava.«
»Mislim da je to Trumanova prirodna karakteristika. Njegova
specijalnost.«
»Znam. Uglavnom, rekao sam Felixu ono što si ti meni rekla i pokušava
popraviti stvari. Voli je«, reče Cal uzdišući. »I da je sve od sebe da dopre do
nje. Ali Lois sama sebi odmaže ponekad. Znam da nije njezina krivica, ali
toliko toga se tamo događa što nijedno od njih ne može riješiti, a Felixu to
nimalo ne olakšava.« Osmijeh mu je bio tugaljiv. »Barem se vratila nakon što
je otišla tebi u posjet. Felix je bio van sebe od straha da neće.«

121
 Knjige.Club Books
Mimi se također napola nasmiješila, jer je Lois trebalo nagovarati da se
vrati. Otto joj je donio frizbi, a ona ga je bacila u zrak. »Ona ne zna da sam se
vratila. Mislila sam je iznenaditi.«
»I dalje uživaš tamo? Dobro izgledaš.«
»Vrijeme je fantastično. Mislim, početak je studenog, a dani su još uvijek
topli i sunčani. Dok...« Mimi je vrškom čizme gurnula mrazom prekrivenu
travu i prenaglašeno zadrhtala. »Ovdje je hladno. Uglavnom, kako je prošlo s
portretom? Je li bio uspješan?«
»Hvala nebesima, ispao je u redu. Završio sam ga prošli tjedan i odnio ga
prije nekoliko dana. Koštalo me tonu živaca, ali činilo se da se Lari sviđa.«
Mimi shvati kako ga promatra u potrazi za znakovima. Je li to bila njezina
mašta, ili je na trenutak ugledala tračak iskre u Calovim očima, natruhu
tajnovitosti u njegovom smiješku, kada je spomenuo Larino ime? O, Bože, zar
se nešto dogodilo među njima? Ma, sigurno nije; Lara je bila u braku -
sretnom braku, po svemu sudeći - s Darrenom Mayem,
Ali nemir u njezinim prsima se širio. Jednom kada doznaš da tvoja
najbolja prijateljica ljubuje s tvojim dečkom, na neki način shvatiš da ti bilo
tko može raditi iza leđa, dok ti ostaješ potpuno nesvjesna.
Mimi se pribrala. »Je li dobra?«
»Tko, Lara? O, da, super je. Stvarno druželjubiva... pa, znaš. Srećom, tamo
su bila i djeca. Darrena nisam upoznao jer je slika iznenađenje za njihovu
godišnjicu braka. Planira mu je dati sutra pa se moramo nadati da će se i
njemu svidjeti.«
Što je značilo stvarno druželjubiva? Tjerajući moguće odgovore iz glave,
Mimi reče; »Kladim se da je divna. Voljela bih ju vidjeti. Imaš li možda
fotografiju na mobitelu?«
»Imam.« Cal je posegnuo za mobitelom u džep hlača, zatim se sjetio i
rekao: »Samo što sam mobitel ostavio kod kuće na punjaču. Prokletstvo.
Osim ako... pa, ako želiš poći sa mnom nazad, mogu ti ju pokazati na laptopu.
Ili ako hoćeš, mogu ti ju kasnije poslati porukom...«
»Ionako nemam ništa u planu. Rado bih pošla s tobom da ju vidim«, reče
Mimi. »Je li Cora kod kuće?«
»Jest, ali uskoro kreće na satove plesa. I ona bi tebe voljela vidjeti.«
Zazviždao je Ottu, koji je i dalje izvodio akrobatske skokove po zraku u
podnožju jednog od stabala kestena dok ga je vjeverica mamila odozgo.
»Hajde, dečko, idemo.«
Kada su stigli do kuće, Cal reče Cori. »Pogledaj koga sam pronašao!«
»Hej!« Cora, odjevena u ružičasti triko, bila je zadubljena u vezanje
satenskih vrpci na baletnim cipelicama oko svojih gležnjeva, vješto ih vežući

122
 Knjige.Club Books
i gurajući krajeve unutra. Nasmiješila se Mimi s poda. »Napustila si posao?
Vratila si se za stalno?«
Na trenutak. Mimi je poželjela da može reći da. Život u Goosebrooku i
prilika da svakodnevno vida Caia i Coru bilo bi daleko bolje i zabavnije od
rintanja za arogantnog, narcisoidnog pisca koji je mrzio pisati.
»Mimi se vratila samo preko vikenda«, reče Cal. »Kako napreduješ, jesi li
gotova? Idem samo pokazati Mimi fotografiju slike koju sam napravio za Laru
May, a onda bismo trebali krenuti.«
»Tata, u redu je, Charlotteina mama je zvala dok te nije bilo. Na putu je
ovamo da me pokupi pa onda idem k njima nakon treninga. Sve je sređeno.«
»Stvarno?« Cal je izgledao iznenađeno. »Pa, to je lijepo od nje, zar ne?
Odlično.«
Vesela misao proletjela je Miminom glavom - Cal je sada iznenada imao
nekoliko slobodnih sati. Možda predloži da ponovno odu na ručak.
»Charlotteina mama nas vodi u kino, a zatim idemo u šoping.«
»Želiš mi reći da bi radije tako provela dan nego sa mnom na poslu?« Cal
se dlanovima udario po prsima razočarano zaprepašten.
»Misliš, da sjedini u dosadnom uredu dok ti goodinama razgovaraš s
ljudima o ljetnikovcima? Iako je zima?« Cora se nacerila prema Mimi. »Da,
tata, radije bih išla u kino i gledala film s Charlotte i njezinom mamom.«
»Ah, barem netko od nas dvoje ima društveni život«, dobrohotno će Cal.
»Pretpostavljam da ću se snaći sam.« Otvorio je laptop i pokazao Mimi da mu
se pridruži za blagovaoničkim stolom, koji je bio zatrpan Corinim pokušajima
izrade nakita. »Dušo, moraš pospremiti ovo prije nego što odeš.«
Kada je vidjela kako se Mimi trznula na riječ dušo. Cora se zahihotala.
»Mimi je mislila da njoj govoriš da pospremi perle.«
To je bilo malčice neugodno. »Moj tata me zvao dušo. A kada sam bila
malena, stalno mi je govorio da pospremim stvari.«
»Mene je mama zvala graškić.« Cora je podignula kažiprst i palac držeći
ih razdvojenima dva centimetra. »Jer sam bila poput graška kada sam počela
rasti u njezinom trbuhu.«
»Evo ga«, objavio je Cal i Mimi je stala iza njega dok je dovršeni portret
ispunjavao zaslon.
Došavši pored nje, Cora reče: »Mislim da je dobar jer su svi tako
nasmijani.«
»To je to«, kimne Mimi. To je bila istina. Sličnost je bila vidljiva, ali više od
toga isticalo se ozračje topline i sreće, koje je portret prikazao i prenio. Bio je
neslužben, živopisan i beskrajno vedar, sve što možeš poželjeti u prikazu
ljudi koje voliš najviše na svijetu,

123
 Knjige.Club Books
»Nije ni čudo da joj se sviđa«, reče Mimi. »Poželiš živjeti u slici.
Jednostavno je savršena«, reče Calu. »Kad ga on vidi, past će u nesvijest. Kako
mu se ne bi mogla svidjeti?«
U idućem trenutku, Otto je počeo skakati i lajati. Čuli su automobil kako
se zaustavlja ispred kuće, praćen lupanjem vrata i zvukovima ženskih
glasova.
»Stigle smo!« Otkrivši da su vrata otključana, Charlotteina mama ušla je
u kuću i pridružila im se u dnevnom boravku. »O, bok, tebe sam već vidjela
negdje, je li tako? Ljetos u vodenom parku. Cora mi kaže da sada radiš u
Španjolskoj. Kako divno! Della Day-Johnson, drago mi je.«
Mimi je prihvatila njezinu ispruženu ruku i nasmiješila se Charlotte, koja
se pojavila iza svoje majke. Della je nosila bež kaput od umjetnog krzna, a
kosa joj je bila ravna, tako da je izgledala poput zastora. Bila je visoka i vitka,
nosila je pulover boje meda visokog ovratnika, uske hlače u istoj boji i čizme
do gležnja s leopard uzorkom. Bila je stručno našminkana i parfem joj je bio
predivan.
»Hej, ja sam Mimi.«
»Znam.« Della se nasmiješila. »Cal mi je pričao o tebi. Vratila si se na
duže?«
Mimi odmahne glavom. »Samo na nekoliko dana.«
»Pa, uživaj u hladnom vremenu! Dobro, vas dvije, idemo. Cora, imaš li
rezervnu odjeću? Cal, hoćeš li doći po nju oko sedam? Dobrodošao si ostati
na večeri - već sam pripremila moje poznate lazanje, jer ih Cora obožava.
Zapravo, moraš ostati, inzistiram. Slažemo li se da bi trebao ostati, cure ?«
»Da!« uglas su rekle Cora i Charlotte prepune dječjeg entuzijazma.
Neee, tulila je Mimi, ali samo u svojoj glavi.
»A ako popiješ koju čašu vina i ne možeš voziti kući, možeš ostati u
gostinjskoj sobi. Što kažeš na to, Cora? Zar ne zvuči zabavno? Ti i Charlotte
možete ponovno imati prespavanac!«
Nimalo očito...
»Jupiii!« Cora i Charlotte zagrlile su jedna drugu dok su skakale gore-
dolje.
Mimi se divila Dellinoj pretjeranoj taktici.
»A sada bismo stvarno trebale poći«, reče Della. »Ne smijemo kasniti na
balet. Cal, želim ti ugodan dan na poslu i vidimo se večeras. Bilo mi je drago
upoznati te, Mimi. Bok, Otto!«
»Vau«, zalajao je Otto, izvodeći trik koji je toliko zabavio Mimi kada ga je
prvi put srela. Bilo je neobično razočaravajuće čuti ga da to čini za Dellu, koja
se smiješila u znak odobravanja i rekla: »O, ti si tako dobar dečko!«

124
 Knjige.Club Books
Kada su otišle u Dellinom automobilu, nastupio je trenutak neugodne
tišine prije nego što je Cal rekao: »Pa, bolje da se primim posla.«
Što mu je prolazilo glavom? Nešto jest, ali Mimi nije mogla otkriti što. Bila
je prava šteta što nije slobodan ostatak dana, ali što se može.
»I ja moram ići«, reče Mimi. »Zabavi se večeras kod Delle .« Zadirkujući,
dodala je, »Barem će ti netko skuhati večeru. To je uvijek bonus.«
»Da, barem to.« Cal se tugaljivo nasmiješio i posegnuo za ključevima od
automobila.
»Definitivno joj se još uvijek sviđaš.« Mimi si nije mogla pomoći, morala
je to reći. »Mislim, vjerojatno si primijetio, ali za slučaj da nisi. Način na koji
te gleda i kako se ponaša pretjerano opušteno, prilično je odaje.« Bilo je
pošteno upozoriti ga.
Cal kimne. »U redu je. Mogu se nositi s time.«
Naravno da može. Imao je dovoljno prakse, odbijajući nimalo suptilne
pokušaje ostalih majki pred ulazom u školu.
»Dobro. Idem ja. Hvala ti što si mi pokazao sliku. Hoćeš li možda ići na
vatromet sutra, ili moraš ostati ovdje s Ottom?«
»Ottu ne smeta vatromet«, reče Cal. »Obožava ga. Svakako ćemo biti tamo
sutra navečer.«
»Vidimo se tamo.« Posežući za vratima, Mimi se okrenula i veselo rekla:
»Bok, Otto!«
Ali Otto je bio previše zaposlen glasno srčući vodu iz svoje plave zdjelice
da bi primijetio.
Bilo je iznenađujuće bolno kad te ignorira pas.

125
 Knjige.Club Books
23. poglavlje

PETI STUDENOGA I vrijeme je blago. Posljednja dva tjedna nije padala kiša, zrak
je bio svjež i hladan, ali ne pretjerano, i u zraku se osjećalo uzbuđenje
pomiješano s mirisom krijesa na ograđenom dijelu seoske livade.
Ljudi su pristigli iz susjednih sela, miljama uokolo, kako bi svjedočili
vatrometu koji je trebao početi u sedam sati. Mimi je zagurala ruke u džepove
svog crvenog kaputa i promatrala rulju kako se okuplja oko zapaljenog
krijesa dok su iskre letjele u zrak prema nebu posutom zvijezdama. Marcus i
Felix bili su zaposleni posluživanjem na štandu koji je posluživao
hamburgere i hot-dogove. U pubu je zaposleno dodamo osoblje kako bi se
nosilo s povećanom potražnjom. Mala djeca trčala su uokolo, vrišteći od
uzbuđenja. A niz glavnu cestu prilazila su tri poznata lika, zbog kojih je Mimi
dah zapeo u grlu. Stigli su Cal, Cora i Otto.
Dok su prilazili livadi, Cora reče: »Tata, želim Mimi pokazati svoju novu
kapu!«
Mimino je srce naraslo dok je Cora trčala prema njoj, a Cal i Otto ju
slijedili. Dodatno se proširilo kada je Otto skočio i veselo zalajao u znak
pozdrava, kao da se jučerašnje ignoriranje nije niti dogodilo.
Otto, sviđam li ti se više od Delle? Zalaj jednom za da, dvaput za ne... hajde,
možeš ti to...
»Hej, Mimi, pogledaj moju kapu«, reče Cora, »Sviđa li ti se?«
»Naravno da mi se sviđa, predivna je! To je najbolja kapa koju sam ikada
vidjela!« Mimi je zaigrano povukla ružičaste mačje uši našivene na kapu.
Cora je blistala. »I ja ju obožavam! Charlotteina mama mi ju je kupila
jučer. Meni je kupila narančastu, a Charlotte žutu, tako da imamo iste!«
»Savršeno«, reče Mimi. »Jesi li se zabavila u kinu?«
»Bilo je odlično. Charlotteina mama nam je kupila piće i kantu kokica.
Pojela sam toliko kokica da sam mislila kako će mi pozliti, ali nije.
Charlotteina mama je tako zabavna!«
Corine su oči sjale. Na trenutak, Mimi je bila u strahu da će otkriti svoje
osjećaje u vlastitim očima ako pogleda u Cala. Iskušenje da Cori kaže kako i
ona može biti zabavna bilo je preveliko. Nije se mogla prisiliti ni da pita jesu
li ostali prespavati.
»Tata, eno Lauren i Bena, mogu li gledati vatromet s njima? Je li to u
redu?«

126
 Knjige.Club Books
»Mislim da ću se snaći sam«, odgovori Cal, a Cora nestade, jureći preko
livade kako bi se pridružila prijateljima.
»Odrasta.« Ton glasa bio mu je prožet tugom. »Nekoć sam ju nosio na
ramenima za vrijeme vatrometa. Onda je narasla i držala bi se za mene,
stežući mi ruku svaki put kada bi raketa eksplodirala. A sada bi radije gledala
s prijateljima.« Nasmiješio se i potapšao svoje srce.
Idućeg trenutka, dok je Mimi razmišljala treba li mu stisnuti ruku, ili mu
se popeti na ramena, začuli su muški glas iza sebe. »Eno ga, to je on. To je
Mathieson.«
Okrećući se, Mimi je shvatila da je par koji im se približava Darren May i
njegova supruga Lara. Visok i tanak, u kaki jakni preko traperica, Darren May
nije izgledao raspoloženo. Lara je, jureći za njim u visokim potpeticama,
govorila, »Darrene, nemoj...«
»Vidio sam tvoje fotografije na njezinom mobitelu«, Darren je izjavio bez
uvoda. »Što se zbilo između tebe i moje gospođe?«
»Oprostite?« Cal je izvana ostao miran, ali mišić u čeljusti mu se trzao.
»Ne znam o čemu govorite. Ništa se nije zbilo.«
»Došao si u moju kuću dok mene nije bilo. Napravio si hrpu fotografija
nje i djece.«
»Vaša me žena angažirala da naslikam obiteljski portret. To se tako radi«,
reče Cal. »Najozbiljnije, to je bilo sve.«
»A zašto je ona fotografirala tebe, ha? Odgovori mi to.« Vadeći telefon u
ružičastoj kožnoj futroli, Darren mu je s njime mahao pred nosom, »Prokleto
puno fotografija.«
»Darrene, fotografiram svakoga, znaš to«, protestirala je Lara. »Samo
smo se zabavljali, nije ništa značilo. Djeca su bila tamo čitavo vrijeme-«
»Da, kladim se da ste se zabavljali«, reče Darren. »Znaš da je supruga
Terryja Cartera profesionalna slikarica, zar ne?«
»Pa, da, ali...«
»Ali umjesto da ona naslika portret, ti si izabrala ovog tipa, iako nikada
nije prodao niti jednu sliku u svom životu.«
»Vidjela sam neke njegove radove na Instagramu i svidjeli su mi se.«
»Zanimljivo kako je uz to još ispao i zgodan tip, zar ne?« reče Darren.
»Pitam se bi li bila toliko željna portreta da se radilo o nekom starcu.«
»Ali u redu je da ti ideš kod one maserke u klubu«, uzvrati Lara. »Ne kod
prastarog ćelavog tipa. Tebe uvijek mora uzeti Helga, zar ne? Pitam se zašto?«
Mimine oči se rašire. Opa, kreće lavina...
»Uzima me Helga jer ona ne nanosi bol poput Toma i ne zbija glupe šale.«

127
 Knjige.Club Books
Darren se okrenuo i ponovno obratio Galu. »Samo mi iskreno reci. Ševiš
li moju ženu ili ne?«
»Ne, ne ševi«, reče Lara, vidno prestravljena.
»Ne«, reče mu Cal, »i nikada nisam.«
»Zašto je onda provela čitav dan ponavljajući kako si super?« Darren je i
dalje napadao. »Jer, kažem ti, nije se gasila. Cal ovo, Cal ono, čitavo
poslijepodne, poput zaljubljene tinejdžerice-«
»Tu sam, tu sam«, dahtao je glas kada je nebo iznenada eksplodiralo u
bojama i svjetlu, a rulja koja se okupila kako bi promatrala vatromet ispustila
kolektivni uzdah divljenja. Okrećući se, Mimi je ugledala Dellu sa svojom
kćerkom, kako juri preko trave prema njima, mašući rukama kako bi privukla
njihovu pažnju.
Koji...?
Najnerealniji aspekt svega bilo je to da jedan od najuspješnijih
nogometaša Premier lige u zemlji, stoji nasred livade u Goosebrooku, a svi su
opčinjeni vatrometom i uopće ga ne primjećuju.
Cal je također bio iznenađen što vidi Dellu. Kada je stigla do njih, pitala
je: »Što se događa?«
»Sve je otišlo kvragu«, ubaci se Lara, hvatajući Dellinu ruku. »I dalje mi
ne vjeruje.«
»U redu, daj da dođem do zraka. Cal, gdje je Cora?«
»Tamo kod ljuljački, promatra vatromet.«
»Dušo, idi i pridruži joj se«, Della je nježno pogurnula Charlotee u smjeru
igrališta lijevo od krijesa. Čim je Charlotte otrčala, ruke je položila na bokove
i pogled uperila u Darrena Maya.
»Slušaj me, Lara nema aferu s Calom.«
»Ti si joj prijateljica, naravno da ćeš to reći.« Darren odmahnu glavom.
»Trebala si je čuti danas. Ne izmišljam.«
»Znam da ne izmišljaš i žao mi je«, reče Della. »Bila je to moja ideja i
mislila sam da je dobra. Ispada da nije.«
»Što je bila tvoja ideja?« Cal je očito bio zatečen svime što se događalo.
»Znači, Lara je bila zabrinuta za Darrena, mislila je da postoji mogućnost
da se spetlja s onom, kako joj je već ime, švedskom maserkom s velikim
sisama. Pa sam joj rekla da bi ga trebala natjerati da uvidi što gubi ako se
zaigra, da mu baci bubu kako bi mu se to moglo obiti o glavu... jer ako Lara
ode s nekim drugim, Darren će biti uništen.«
»Čekaj.« Darren uperi prst u Dellu. »Tko može garantirati da to nije
rezervni plan? Što ako ste ti i Lara smislile sve ovo za slučaj da ja nanjušim
što se događa, kako bi me skrenule s traga?«

128
 Knjige.Club Books
Razdražen, Cal reče: »Ništa se nije dogodilo.« Okrenuo se prema Delli dok
je još jedna eksplozija raketa osvijetlila noćno nebo nad njima. »Hoćeš mi reći
da si ti stavila slike mojih radova na Instagram kako bi se Lara pretvarala da
joj se sviđaju?«
»Ne...«
»Ali rekla si joj da me angažira da oslikam portret, ne zato što je moj rad
dobar, nego zbog toga kako izgledam?«
Imalo je smisla, imalo je savršenog smisla. Opčinjena, Mimi je zadržavala
dah i promatrala kako se eksplozije vatrometa odražavaju u Calovim očima.
Ovo su bile odlične vijesti. Ako išta može zagarantirati da se ništa neće
dogoditi između Cala i Delle, ovo je bilo to.
»Ne, ne, to nije istina.« Lara je žestoko odmahivala glavom. »Vidjela sam
tvoje radove kada ih je Della stavila na Instagram i istog trena sam se
zaljubila. A to je bilo prije nego što sam znala kako izgledaš.«
»Znači, ugodno si se iznenadila kada si otkrila.« Darren i dalje nije bio
uvjeren. »I dalje ne-«
»U redu, stani.« Della je podignula manikiranu ruku i odrješito rekla:
»Godišnjica vam je braka i imate toliko toga na čemu trebate biti zahvalni.
Imaš dvoje predivne dječice i suprugu koja te beskrajno voli i koja nema
aferu sa zgodnim umjetnikom.«
»Ali, kako...?«
»Kako mogu biti sigurna? Reći ću ti, u redu? Jer Cal i ja izlazimo.«
Bio je to trenutak u kojemu pada mikrofon, naglašen serijom eksplozija
na nebu, poput rafalne paljbe. Svijet je postao plav, crven, ljubičast i zlatan, a
okupljena rulja oduševljeno je klicala.
Della je posegnula za Calovom rukom i smiješila mu se. Riječ koja je
odzvanjala u Miminoj glavi bila je neee.
»U redu je, vrijeme je da ljudi saznaju«, objavi Della. »Nije da smo to
planirali držati u tajnosti zauvijek.«
Osjećaj u Miminim prsima bio je sličan onome kada te netko prejako
stisne, a nije svjestan svoje snage. Istovremeno, znala je da bi trebala
izgledati samo iznenađeno viješću i po mogućnosti oduševljeno zbog sretnog
para.
»Pretpostavljam da ne.« Kada je to izgovorio, Cal je pogledao u Mimi i
njezino je srce preskočilo otkucaj. Kako to nije znala? Izdahnuo je i dah mu je
bio vidljiv na hladnoći. U znak objašnjenja, dodao je: »Samo što cure... one ne
znaju.«
»Ali prošlo je već šest tjedana.« Dellin ton bio je samouvjeren. »Vrijeme
je da im kažemo. Nije da će se uzrujati, zar ne? Charlotte misli da si ti super,
a Cora me obožava! Čekaj samo, bit će tako sretne kada saznaju. Bit će
129
 Knjige.Club Books
oduševljene.« Kako bi zapečatila dogovor, poljubila je Cala u usta, zatim
se okrenula kako bi im svima udijelila blistavi osmijeh. »Gotovo jednako
oduševljene kao što sam ja. Odsad više nećemo morati kriti svoje osjećaje. I
moći ćemo imati još više prespavanaca!«
Darren i Lara u tišini su slušali Dellin proglas. Sada se Darren okrenuo
prema supruzi i rekao: »Kunem se životima djece da te nikada ne bih
povrijedio. Nikada se ništa nije dogodilo između mene i Helge, ali ako ti ona
smeta, više nikada neću ići kod nje.« Držao je Larino lice među svojim
dlanovima. »Toliko te volim. Ne trebaš brinuti da ćeš me izgubiti, jer to
se nikada neće dogoditi.«
»O, Darrene, tako mi je žao što sam te pokušala učiniti ljubomornim. Bila
sam prestrašena, nisam znala što učiniti.« Larin glas prepukao je uslijed
navale osjećaja, »I ja tebe volim, više od ičega na svijetu.«
Mimi se, zaglavljena između dva para, osjećala poput trećeg kotača više
no ikada u životu. Nespretno je rekla, nadglasavajući zvuk vatrometa koji se
približavao bučnom završetku, »Pa, drago mi je da je sve sređeno.« Široko se
osmjehnula Delli i Calu. »Čestitam! Idem sada potražiti Lois...«
»Hvala«, reče Della. »Bok.«

OTTO, KOJI JE veselo promatrao vatromet, udari repom po tlu i zalaje, »Vau!«
»Bok, Otto!« reče Mimi.
Ali Otto je ponovno bio zaokupljen vatrometom.
»Ah.« Della ju je sažalno pogledala. »Baš šteta. Za mene to uvijek učini.«

»NE ZNAM«, REČE Marcus. »Jednostavno ne znam. Ništa mi ovo nema smisla.«
Mimi je cvokotala zubima i izgubila je osjet u prstima, ali osjećala se
dužnom ostati uz njega vani i zuriti u dubine automobilskog motora uzalud
se nadajući da će se nekim čudom vratiti u život.
Temperatura je drastično pala od sinoćnjeg vatrometa. Preko noći se
skupio čvrsti mraz, prekrivajući selo debelim slojem bjeline. Zapravo, preko
čitave zemlje, zbog čega je, kada je Mimi nazvala pomoć na cesti, dobila
odgovor da su svi njihovi operativa na terenu i da bi moglo proći dobrih
nekoliko sati prije nego što itko stigne do Goosebrooka.
Jednako tako, mehaničari iz lokalnih radionica već su bili zatrpani
pozivima u pomoć i trenutno su bili zauzeti jednim kombijem koji je otklizao
u jarak na glavnoj cesti u Cirencesteru.
Marcus, briljantni računovođa, odmahnuo je glavom. »Brojevi mi imaju
savršenog smisla. Automobilski motori ama baš nikakvog.« Prodrmao je

130
 Knjige.Club Books
nekolicinu masnih vijaka. »Jesu li ovo svjećice? Izgleda li ti ovo poput
svjećica? Prokletstvo, baš sad da se ovo dogodi.«
Iza njih, automobil je prilazio cestom. Mimi je osjetila nalet adrenalina
kada se okrenula i vidjela da su to Cal i Cora, zatim se ponadala da joj nos nije
neprivlačno crven od hladnoće prije nego što se sjetila da su obje reakcije
posve nevažne.
Cal se zaustavio i spustio prozor s vozačke strane. »Problem?«
Ne, nema problema, samo se divimo motoru.
»Automobil neće upaliti«, uzdahnuo je Marcus, »ali nije akumulator, što
znači da nemamo pojma. Pomoć na cesti neće doći ovdje još godinama, a
Mimi mora uloviti zrakoplov, tako da mislim da to možemo nazvati
problemom.« Podigao je jedan od crnih vijaka i rekao: »Znaš li je li ovo
svjećica?«
»Svjećice gore na torti«, izjavila je Cora, izlazeći sa stražnjeg sjedala. »Pa
onda definitivno nije svjećica, zar ne?«
Na trenutak Mimi je pomislila da će Cora izaći iz automobila da pogleda
motor i popravi kvar, ali nije bila te sreće. Umjesto toga, pretrčala je na
pločnik i odjurila u trgovinu.
»Moram samo odbaciti Coru u školu.« Cal se obratio Mimi. »Ako želiš
uskočiti, mogu te odvesti do zračne luke.«
Bila je to lijepa gesta, ali ni blizu idealna u danim okolnostima, s obzirom
da je čitavu proteklu noć provela prevrćući se u krevetu, izmučena
razmišljanjem o Calu i Delli zajedno. Otvarajući usta kako bi rekla hvala, ali
ne hvala, Mimi je preduhitrio Marcus koji ga je gotovo zagrlio. »Jesi li siguran?
Cal, spasio si nas, to bi bilo divno. Hvala ti puno.«

»ČUJ«, REČE MIMI dok su napuštali Goosebrook, »ne moraš ovo činiti. Mogu
uhvatiti kasniji let.«
Cora, koja je gurala bocu voćnog soka i paket krekera sa sirom u svoju
kutiju za užinu pored sendviča reče: »Marcus nam je rekao da si već pokušala,
ali da je večernji let pun.«
»Pa, da, ali mogu uhvatiti sutrašnji let.«
»Marcus je rekao da te CJ treba tamo danas«, istaknuo je Cal.
Stvarno, pa samo je skočila kući nabrzinu piškiti.
»Dobro, u pravu si. Hvala.« Mimi se okrene prema Cori. »Kako ti se svidio
vatromet sinoć?«
»Bio je dobar.« Nakon što je kutiju za užinu složila kako treba, Cora ju je
ubacila u ruksak i zakopčala ga. »Jesi li znala da tata ima curu?«
Evo ga...

131
 Knjige.Club Books
»Stvarno?« Pogledala je Calov profil, primjećujući da mu je vršak uha
pocrvenio.
»Da, Charlotteinu mamu. Sinoć su nam rekli.«
»Opa«, reče Mimi. »A kako se ti osjećaš zbog toga? Jesi li sretna?«
Cora slegnu ramenima. »U redu je. Ona mi stalno kupuje stvari. I zabavna
je. Sviđa mi se.«
»Pa, to je super.« Mimi se nasmiješila najtoplije što je mogla.
»Rekla je da možemo imati više prespavanaca sada.«
Kladim se da jest.
Mimi se hrabro nastavila smiješiti. »Fantastično!«
Kada se Cora iskrcala pred ulazom u školu, Cal je krenuo prema autocesti
koja će ih dovesti do Bristola. Mimi se do tada smiješila toliko da su ju obrazi
boljeli.
»Znači, Cora odobrava. To je sigurno olakšanje.«
Cal je pažnju zadržao na cesti ispred njih. »Jest. Planirao sam to držati
tajnom još neko vrijeme, ali... pa, sinoć se dogodilo i sad nema povratka. Della
je ionako mislila da je vrijeme da to obznanimo.«
»Dobro si postupio da si to zadržao u tajnosti koliko jesi.« Je li željela da
je znala ranije, ili nije? Prisiljavajući se da zvuči vedro, Mimi je postavila
pitanje koje bi pitala svakog prijatelja pod tim okolnostima. »I, kako ste vas
dvoje završili zajedno?«
Bez seksualnih detalja, molim te.
»Sjećaš se kada smo bili kod Carterovih u Tetburyju? I Marion Carter je
htjela da napravim ljetnikovac u sestrinom vrtu, ali nije bilo izravnog
pristupa?« Čekao je da ona kinine, prije nego što je nastavio, »Pa, posjetio
sam susjedu iza sestrine kuće koja je pristala da nas pusti kroz svoj vrt...
ispostavilo se da je to Della.«
Naravno da jest.
»Nevjerojatno!« Mimi je hinila oduševljenje, jer što je drugo mogla
učiniti? Zapomaganje Oh, ne! i ridanje ne bi dobro prošlo.
»Znam! Kakvi su izgledi za takvo nešto? Skinuli smo pregradnu ogradu i
počeli raditi u klijentičinom vrtu. Vrijeme je bilo prekrasno početkom rujna
pa je i Della provodila mnogo vremena vani. Opskrbljivala nas je hladnim
pićima i grickalicama. Bilo je divno.«
Kladim se da jest. Mimi je bila previše spremna vizualizirati Dellu, visoku,
plavu i osunčanu, u minijaturnom bikiniju koji je pokazivao rezultat
svakodnevnog vježbanja u teretani. Zamišljala je Dellu opruženu na ležaljci,
koža joj se presijava od ulja za sunčanje, zatim kako izlazi iz kuhinje noseći

132
 Knjige.Club Books
pladanj s pićima i led kako zvecka u čašama, uživajući u pažnji i zahvalnosti
kojom su ju obasipali Cal i njegovi vidno oduševljeni radnici.
»A onda, posljednje večeri, nakon što je posao bio završen, pozvala me da
ostanem i pojedem nešto«, nastavio je Cal. »Rekla je kako je uživala gledajući
mc svaki dan i da ću joj nedostajati sada kada je sve gotovo. Pretpostavljam
da sam tada shvatio... pa, koliko joj se sviđam.«
Zar mu je uistinu to trebalo nacrtati? Bio je beznadan slučaj. Mimi je
zamislila Dellu u ljetnoj haljini s tankim naramenicama, savršeno
našminkanu, spremnu za zavođenje do posljednjeg zlaćanog centimetra svog
tijela.
»Kako si bio tako siguran?« Bila je mazohist i morala je pitati.
Cal slegne ramenima. »Rekla mi je.«
Tako jednostavno. Je li bila ljubomorna? Mimi izdahne, naravno da je bila
ljubomorna, luđački. Ali, srećom, nitko toga nije bio svjestan.
Hvala nebesima.
»I sve je krenulo od toga«, divila se, kao da ništa ne može biti savršenije
od toga. »To je prekrasno! Zadivljena sam da si uspio to tajiti.«
Kimnuo je. »Morao sam. Morali smo se uvjeriti da to neće curama
predstavljati problem. Znao sam da se Cora i Della slažu, ali još uvijek je malo
nezgodno otkriti što će funkcionirati. Da se viđam s nekim tko se ne sviđa
Cori... pa, nema šanse da bih joj to mogao učiniti. A opet, ako se radi o nekome
koga Cora jednostavno obožava, morao sam biti siguran da veza neće biti
kratkog vijeka. Zamisli da joj dam lažnu nadu, da se poveseli kako će dobiti
pomajku... a onda odjednom, sve je gotovo.« Zastao je kako bi se usredotočio
na pretjecanje nekolicine kamiona. »Dobro sam razmislio o tome, znaš.«
»Naravno da jesi. Morao si.« Mimi je pozlilo od pomisli na to da Della bude
Corina pomajka. Prizori vjenčanja koje bi se održalo u crkvi iz četrnaestog
stoljeća u Goosebrooku, ispunili su njezinu neumornu, pretjerano aktivnu
maštu. Della, predivna, odjevena u svilu boje bjelokosti, stoji na stubama
crkve pored Cala u prekrasnom tamnom odijelu i njihovih kćeri, blistavih
djeveruša u ljubičastom, jer to im je bila omiljena boja... o, Bože...
»Znam da su Cora i Charlotte dobre prijateljice«, nastavio je Cal, »ali
Charlotte nije njezina najbolja prijateljica. Ne bih joj to mogao učiniti. Bilo bi
previše traumatično da Della i ja prekinemo.«
»Njezina najbolja prijateljica je Lauren« istaknu Mimi, »a ne mogu te baš
zamisliti s njezinom mamom.«
Cal se nacerio, jer je Laurenina mama bila vesela farmerova supruga u
ranim pedesetima, s kovrčavom kosom, više nego uobičajenim brojem zuba
i još šestero djece pored Lauren. »Ona je super, ali kako bih podnio da me ona
odbije?«

133
 Knjige.Club Books
U tom trenutku oglasio se njegov mobitel, najavivši novu poruku. Telefon
je ležao zaslonom prema dolje u procjepu između njihovih sjedala.
»Možeš li pogledati tko je?« reče Cal. »Za slučaj da je neki problem na
poslu koji treba hitno riješiti.«
Nije bio problem na poslu. Posežući za mobitelom i okrećući zaslon
prema sebi, Mimi reče: »Od Delle je.«
Cal je rekao: »Dobro onda, nema veze«, ali već je bilo prekasno. Bez
stvarne namjere, Mimi je prstom prešla preko stakla i čitav zaslon ispunila je
Dellina fotografija. Della je nosila duboko rezani prozirni crni grudnjak, tako
da su njezine predivne grudi bile izložene na najlaskaviji način. Ruž joj je bio
grimizne boje, kosa senzualno razbarušena, a poruka ispod fotografije glasila
je: Nedostaješ mi! Evo ti maleni podsjetnik na ono što te čeka večeras!!! Nakon
toga uslijedio je čitav niz crvenih srdaca, poljubaca i zvijezda padalica.
»Bože, tako mi je žao.« Mimi je viknula u panici i bacila mobitel natrag u
procjep. »Nisam to htjela učiniti!«

134
 Knjige.Club Books
24. poglavlje

»UČINITI ŠTO?« CALOVA pozornost i dalje je bila usmjerena na cestu.

»Otvorila sam poruku! Posve slučajno! Greškom!«
»U redu.« Napravio je grimasu. »Što piše?«
Sve se dogodilo u djeliću sekunde. Mimi je tjeme još uvijek peckalo od
prestravljenosti, dlanovi su joj bili vlažni od znoja. »Ovaj... nedostaješ joj i ne
može dočekati da te... ovaj... vidi večeras.«
Cal kimne. »Dobro, to je u redu. Nema potrebe da se osjećaš neugodno.«
»Ali nisam ju trebala otvoriti,« Budući da će ionako saznati, Mimi reče: »U
poruci je i fotografija.«
»Aha.« Kratka stanka. »Pretpostavio sam da bi mogla biti.«
»Žao mi je.«
»I meni. Je li gola na njoj?«
»Ne!«
Lice mu je preplavilo olakšanje. »Pa i to je nešto.«
»Ali nije nosila pulover i traperice.«
»U redu, to mi je jasno.« Cal je ispustio dugi izdah. »Vidi, vjerojatno ti ovo
ne bih trebao govoriti, ali ne znam koga drugoga da pitam. Della mi uporno
šalje takve fotografije, a ja bih volio da to ne radi, ali nemam pojma kako da
joj kažem da stvari ne postanu čudne. Ako joj kažem da prestane, uvrijedit će
se.« Bespomoćno je slegnuo ramenima. »Zbog ovoga ću zvučati kao da mi je
sto godina, ali to mi se nikada nije događalo. Stacey i ja nismo... bili za takve
stvari. I činjenica da mi se to sada događa... Bože, tako je čudno. Ali ne želim
povrijediti njezine osjećaje. Della misli da je to što radi meni fantastično. Nije
njezina krivica što mene od toga podilazi jeza.«
Mimi je suosjećala s njime, dok je istovremeno zlurado likovala jer Dellini
pokušaji nisu bili toliko dobro prihvaćeni kao što je mislila.
»Nisi toliko zastario, jednostavno nisi bio na tržištu više od desetljeća. To
je ekvivalent stoljeću, kada se radi o vezama. Tehnologija je promijenila sve«,
podsjetila ga je Mimi. »Ljudi su se snebivali od pomisli na agencije za
ugovaranje spojeva i oglase u novinama. A sada su svi na Tinderu.«
»Paddy mi je rekao da bih trebao pokušati s Tinderom.« Cal je odmahnuo
glavom. »Jednostavno se nisam mogao natjerati.« Pogledao je u nju. »Jesi li ti
na Tinderu?«

135
 Knjige.Club Books
»Nema smisla, dok sam u Puerto Pollensi. Uglavnom«, skrenula je s teme
natrag na njega, »mislim da bi trebao reći Delli da je netko slučajno vidio
njezinu fotografiju i da ti je bilo neugodno te da bi bilo bolje da ti ih ne šalje.
Nemoj joj reći da sam to bila ja«, žurno doda Mimi. »Pretvaraj se da je to
bio župnik, ili Henrietta, ili netko sličan. I objasni koliko ti je bilo nelagodno.«
»Mogao bih to pokušati.« Cal je kimnuo, ali zvučao je sumnjičavo. »Iako
će mi vjerojatno reći da stavim zaporku na telefon.« Ponovno stanka, dok je
uključivao pokazivače smjera i izlazio s autoceste. »Zar to svi rade ovih dana?
Šalju takve fotografije? Zar je to... normalno?«
»Mislim da puno ljudi to radi... ne znam, zapravo. Ima' ju kamere na
mobitelima pa ih koriste. Ali ne rade to svi.« S obzirom da ju je Cal promatrao
postrance, dodala je: »Ja nikada nisam.«
Vidno se opustio. »Zbog toga se osjećam puno bolje.«
»Dobro.« Sada je bio red da se Mimin telefon oglasi glasnom glazbom.
Vidjela je ime na zaslonu i okrenula očima: »Hej, CJ, kako si?«
»Kako sam? Pun mi je kufer ljudi koji očekuju da organiziram ono što nije
moj posao. Jesi li sletjela?«
Veselje.
»Ne, nisam sletjela, jer je tek deset sati, a moj zrakoplov polijeće u podne.
Hoćeš li me pokupiti u zračnoj luci?«
Zaroktao je. »Što sam ja, tvoj osobni taksist? Možeš doći autobusom.«
»Da, hvala ti«, reče Mimi veselo. »Odmor je bio odličan.«
»Molim?«
»Joj, oprosti, mislila sam da me pitaš jesam li se lijepo provela.«
»Urnebesna si«, zareži CJ. »Usput, poslao sam ti e-mail prije dva sata i nisi
odgovorila.«
»Marcusov automobil nije htio upaliti.« Mimi se divila njegovoj
nestrpljivosti. »Pomoć na cesti nije mogla doći. Netko drugi mi je ljubazno
ponudio da me odveze u zračnu luku pa kada stignem tamo provjerit ću e-
mail. Sigurna sam da može čekati do tada.«
»Pretpostavljam da će morati. Tko te vozi?«
»Prijatelj. Ime mu je Cal.«
»Cal, Cal. Mrtva žena.«
O, za ime Božje. Mimi je mobitel čvrsto prislonila na uho, no CJ-ev gromki
glas i dalje se mogao čuti. Cal je sigurno čuo. »On vozi«, reče Mimi.
»To je onaj u kojeg si zaljubljena?«
Molim? Otkuda je to došlo? »Ne, definitivno ne. Uopće.« Ljepljiva od
straha, Mimi čvrsto ponovi. »Ne.«
»Vidimo se kasnije.« CJ je umirao od smijeha. »Bok.«
136
 Knjige.Club Books
Mimi prekine vezu i zatvori oči. On je prava noćna mora.
»Što je rekao?«
Pogledala je prema Calu i nije nikako mogla procijeniti je li čuo razgovor
ili ne.
»Zar ga nisi čuo?«
Cal odmahne glavom. »Ne.«
Je li govorio istinu? Ili je blefirao da vidi što će ona reći?
»Želio je da napravim seriju pitanja i odgovora u njegovo ime za New York
Times, jer se on ne želi zamarati s time.« Laž je zvučala uvjerljivo, kao što bi i
trebala; bila je to usluga koju ju je zamolio prošli mjesec. »Ma može otići znaš
već kamo.«
»Tako je.« Cal kimne. »Znači, i dalje je grozan, ali izdržat ćeš.«
»To je posao i plaća je dobra. Dobro će izgledati u mom životopisu.« Mimi
se ispravila. »Izgledat će čudesno u mom životopisu. A trebam izdržati još
svega nekoliko mjeseci. Mogu ga podnositi još toliko.«
»Dobro za tebe.« Nakon trenutka, Cal reče: »A kada bude gotovo možeš
kamo želiš, London, inozemstvo... bilo kamo...«
Kako je trebala odgovoriti na to? Zamišljala je kako odgovara: baš bih i
mogla, s obzirom da sam se nadala kako će biti nešto među nama, ali očito
neće...
Ne, ne. Nema šanse.
»Ići ću kamo god me odvede najbolja ponuda.« Mimi je čvrsto zalijepila
svoj osmijeh samouvjerene karijeristice na lice. »A kada sve te agencije vide
koliko sam dugo izdržala s CJ-em, svaka od njih će me htjeti. Vjeruj mi, bit ću
tražena.«
Cal se napola osmjehnuo. »Siguran sam da hoćeš.«
Stigli su u zračnu luku i parkirali na mjestu za brzo iskrcavanje.
»Stvarno, do neba ti hvala na ovome, spasio si me«, reče Mimi dok je Cal
izvlačio njezinu torbu iz prtljažnika i zaključavao automobil. »Ne moraš ići sa
mnom unutra.«
»Hajde da se uvjerimo da let neće kasniti. Posljednji put kada sam nekoga
dovezao ovamo, let je bio otkazan. Idemo, trajat će dvije minute.«
Morali su hodati jedno iza drugoga uskim pločnikom. Cal je bio naprijed,
vukući njezin kovčeg, a Mimi ga je slijedila u stopu. Bila je samo čovjek -
koliko često se pruži ovakva prilika - pa je promatrala njegovu pozadinu.
Krajevi njegove plave kose padali su preko ovratnika smeđe jakne od
brušene kože, koja se s njegovih ramena spuštala do bokova. Zatim je tu bila
stražnja strana njegovih izblijedjelih traperica i obris njegovog novčanika
koji se nazirao kroz istrošeni desni džep. Uistinu je imao najbolju

137
 Knjige.Club Books
pozadinu koju je ikada vidjela, a njegove duge noge dok je hodao bile su... pa,
podjednako hipnotizirajuće. Neki su muškarci jednostavno hodali na takav
način, potpuno opčinjavajuće-
»Sve u redu?« Cal je zastao i osvrnuo se preko ramena, a Mimi se umalo
zabila u njega. »Oprosti, samo sam provjeravao da te nisam izgubio.«
Način na koji je to izgovorio u kombinaciji s pogledom u njegovim očima,
odaslao je nalet adrenalina kroz njezino tijelo. Jer, izgubio ju je.
Još gore, nije je nikada ni imao.
Kimnula je, skrivajući pomiješane osjećaje iza smiješka. »Ne brini, tu
sam.«
Stigli su na glavni terminal - na ploči nije bilo nikakvih kašnjenja - i bilo
je vrijeme da Mimi krene prema izlazu. Bila je čista slučajnost da su se ona i
Cal zatekli u podnožju pokretnih stuba, u prizoru koji je nalikovao na odjavnu
špicu filma Zapravo ljubav. Njoj slijeva, talijanski par u tridesetim godinama
bio je kao zalijepljen super ljepilom; zdesna, Francuskinja i njezin dečko
žustro su se ljubili i mrmljali riječi dragosti, dok je iza njih stariji gospodin
držao svoju partnericu, govoreći u suzama: »Brojit ću minute dok se ponovno
ne vidimo.«
Sada je i par tinejdžera razmjenjivao posljednje divlje poljupce, dok je
žena u srednjim godinama, koja se spuštala niz pokretne stube, vikala:
»Prestani, Victoria, za ime Božje. Sad bi bilo dosta.«
Još malo ljubljenja i Victoria se odlijepila od ljubavi svog života i
nadureno slijedila majku prema izlazu za odlaske. To je bilo hvalevrijedno,
no istovremeno ostavilo je druge parove da se natječu za najromantičniji
rastanak godine.
Stojeći ispred Cala, Mimi reče: »Hvala ti još jednom za vožnju.«
Bože, mogu li zvučati »britanskije«?
»Bilo mi je zadovoljstvo«, promrmlja Cal.
Njegovo zadovoljstvo. Zbog načina na koji je to rekao, nakostriješile su joj
se dlačice na rukama. Promatrati ga iz ovog kuta još je više oduzimalo dah,
nego promatrati ga straga. Miris njegovog losiona poslije brijanja bio je toliko
divan da će Mimi, čim stigne do bescarinske trgovine, kupiti bočicu i izliti ga
po sebi.
O, nešto je govorio. Usplahireno je rekla, »Oprosti, nisam te čula zbog
zvuka ovog silnog ljubljenja.«
»Rekao sam, imaš li pojma kada ćemo se ponovno vidjeti? Hoćeš li doći
za Božić?«

138
 Knjige.Club Books
»Ne znam, nadam se da ću uspjeti dobiti koji dan slobodno.« U najmanju
ruku, uzdisanje Francuskinje » Oh, mon ange, je t'aime, je t'aime beaucop!6 «
odvraćalo je pažnju.
»Pa, nadajmo se da hoćeš. Dobro, puštam te.« Cal je lagano nagnuo glavu
prema njoj i Mimi se smrznuta, shvaćajući da će je poljubiti. Osjećajući
njezinu reakciju, i on se smrznuo pa su djelić sekunde stajali tako zaustavljeni
u vremenu, dok Mimi nije isturila obraz prema njemu, a on ga je poljubio, a
budući da ovaj put nije bio umrtvljen, barem je osjetila poljubac.
Iako je to možda bio najnespretniji poljubac u obraz, nakon kojega je
uslijedio trenutak nelagode kada se oboje pretvarate da nije bilo nimalo
nespretno.
»Dobro! Bok, spasioče!« Mimi je zgrabila ručku kovčega.
»Bok.« Zbog Calovog osmijeha poželjela je vratiti se i pokušati poljubac
izvesti kako treba.
No, nije to mogla učiniti.
Na pola puta uza stube, nakon dvadeset sekundi zamišljanja kako se
Calove oči zadržavaju na njezinoj zadnjici, baš kao što su njezine ranije bile
prikovane za njegovu, Mimi se okrenula kako bi mu se osmjehnula i mahnula
u znak pozdrava.
Ali nije je promatrao. Bio je okrenut od nje, kopajući po džepu traperica,
žureći da se javi na telefon koji je zvonio.
Što joj je u neku ruku dalo odgovor na sva njezina pitanja. Nekoliko
trenutaka kasnije, dok su se probijali kroz sigurnosnu provjeru, veseo
muškarac pored nje joj reče: »Razvedri se, dušo, bit će sve u redu.«
Ali ništa nije bilo u redu.

6
Franc. »O, moj anđele, volim te, puno te volim!«

139
 Knjige.Club Books
25. poglavlje

STIGAO JE PROSINAC. Puerto Pollensa se smirila tijekom zime. Većina hotela i

restorana završili su sezonu i zatvorili svoja vrata, a većina turista u potrazi
sa sunčanim odmorom preselila je na Kanarske otoke. Zlaćane plaže bile su
puste i Mimi je mogla trčati po pijesku bez straha da će naletjeti na
usporene turiste.
Majorca je van sezone i dalje bila predivna. Topli sunčani dani možda nisu
bili tako česti kao ranije, ali Mimi se svejedno privikavala i uživala. Britanci
koji su živjeli na Majorci bili su vrlo prijateljski nastrojeni i društveni i
upoznala ih je mnogo. Srijedom se održavao tržni dan na glavnom gradskom
trgu, koji je bio središnje mjesto za sastanke sa svojim restoranima i
barovima. Prihvatili su je s toplom dobrodošlicom, pozivali je na sva
društvena događanja i poticali da se okuša u biciklističkim turama i jedrenju
na dasci. Nekoliko tjedana nagovarali su je da se okuša u lokalnoj slikarskoj
grupi, koja je još više produbila njezino divljenje Calu, nakon što si je
dokazala da nema nimalo dara za slikanje.
No, i dalje je imala puno posla. Uz manje ljudi u blizini koji bi mu poslužili
kao distrakcija, CJ je sjeo i radio posao. Kada je pisanje išlo dobro,
raspoloženje bi mu se popravilo, a Mimi ga je, pažljivo birajući trenutke,
uspjela uvjeriti da pristane pojaviti se na raznim literarnim događajima u
novoj godini.
A onda je jedne večeri, bez upozorenja, otkrila više o CJ-u nego što je
očekivala.
Počelo je kada je izašla ispod tuša u svojem stanu i čula glasnu glazbu u
susjednom stanu.
CJ je sat vremena ranije izašao na večeru sa svojom najnovijom
djevojkom pa je bilo čudno da se tako brzo vratio.
S druge strane, ako su provalnici ušli u vilu, teško da bi raspalili
Wagnerovu Valkiru na najjače.
Mimi se osušila do kraja, navukla pamučnu pidžamu i kućni ogrtač.
Nazvala je CJ-ev mobitel, ali nije bilo odgovora. Otvarajući svoj francuski
prozor, izašla je van na terasu i pogledala prema vili u trenutku kada je cipela
sletjela s CJ-evog balkona ravno u grijani bazen.
Nekoliko trenutaka kasnije, doletjela je i druga cipela, promašivši bazen
za nekoliko centimetara i udarivši u popločani rub.
»Jebemti.«
140
 Knjige.Club Books
Glas je bio CJ-ev, Mimi je upitala: »Što se događa?«
»Jebeno sam promašio, zar ne?« Iznervirano je mahnuo rukama. »Idi i
sredi to.«
Otišla je do bazena i pokupila suhu cipelu. Svjetlo u bazenu bilo je
dovoljno jako da pročita našivenu etiketu unutar cipele.
»Louboutinka je«, Mimi je držala u ruci klasičnu crnu štiklu i divila se
sjajnom crvenom potplatu,
»Baci ju u vodu«, viknuo je CJ odozgo nadglasavajući glazbu koja je
dostizala vrhunac.
»Ali, tako su divne. I koštaju bogatstvo.«
»BACI JU.«
Nije bio raspoložen za pregovaranje; ponekad se to dalo zaključiti. Mimi
je spustila cipelu u vodu i gledala je kako tone na dno.
»A sada se makni«, zarežao je CJ, trenutak prije nego je doletjela torbica i
pljusnula u vodu na dubokom kraju bazena.
Raširila je ruke: »Što se događa?«
»Ništa.«
»Pa, nešto te očito uzrujalo.«
»E, tu si pogriješila«, CJ je snažno odmahivao glavom. »Nisam uzrujan.
Samo sam bio u pravu. Opet.«
»Želiš li razgovarati o tome?«
»Ne treba. Može ako ti želiš.«
To je značilo da želi. »U redu, ali morat ćeš stišati glazbu. Bole me uši.«
Wagner je ugašen. CJ se spustio dolje i Mimi mu se pridružila u dnevnoj
sobi, gdje joj je natočio mali konjak, a sebi nešto veći.
»Hajde, pričaj mi.« Sjela je na svoje noge na sivi baršunasti kauč. »Ima
veze s Laurom, zar ne?«
»Svaka čast.« Otpio je gutljaj konjaka.
»Što se dogodilo?«
»Večerali smo i razgovarali o djevojkama koje su sponzoruše. Pričala mi
je kako su odurne i zašto bi trebale shvatiti da je život mnogo više od toga. Ja
sam joj rekao da sam vidio dovoljno sponzoruša proteklih godina, a Laura je
rekla da nikada ne bi mogla biti takva, smatrala je to sramotnim i
ponižavajućim. Onda sam spomenuo male geste koje čine razliku, kao
naprimjer ako ja platim obrok, bilo je lijepo da druga osoba da napojnicu. U
tom trenutku, ostavio sam je za stolom kako bi otišao na toalet. Kada sam se
vratio, Laura je rekla da će večeras ona riješiti napojnicu, iako si to ne može
priuštiti, ali želi to učiniti kako bi mi dokazala da nije kao ostale djevojke koje
su me iskorištavale zbog novca.«
141
 Knjige.Club Books
»Dobro.« Mimi je oprezno kimnula.
»Osim što nije znala da sam ja namjerno ostavio novčanik da viri iz džepa
jakne, a jaknu prebačenu preko naslona stolca. Također sam dobro provjerio
koliko novca imam unutra.« CJ je zastao. »Kad sam otvorio novčanik da
platim, nedostajalo je dvjesto eura.«
»O, Bože.« Nikakvo čudo da je pribjegao Wagneru.
»Čekao sam da Laura spusti novčanicu od pedeset cura na stol kao
napojnicu, zatim sam ju podigao i pokazao joj kako sam u kutu novčanice
našvrljao svoje inicijale. Trebala si joj vidjeti izraz lica,«
»Što je rekla?«
»Ništa. Ulovio sam ju na djelu. Također sam joj rekao da znam kako ima
još tri novčanice od pedeset eura u svojoj torbi, također s mojim potpisom.
Zatim sam joj rekao da je prava šteta što neće dobiti one šminkerske cipele
kojima se divila kada smo bili u Palmi neki dan. Tada me nazvala ružnim
starim gadom i lošim u krevetu. Nakon toga je zgrabila novčanicu od
pedeset eura s tanjurića za napojnice i odjurila iz restorana.« Prasnuo je u
smijeh. »Pa, pretpostavljam da je trebala za taksi nazad u Alcudiju. Sumnjam
da je tip koji se vozi autobusom.«
CJ se smijao, ali sigurno je bilo bolno. »Nisi ružan,« reče Mimi. Zatim je
dodala, »Nisi ni star.« Pa, ne jako.
»A nisam ni loš u krevetu«, rekao je odrješito. »Za slučaj da si se pitala.«
Mimi je odložila svoju čašu. »Ako si prebrojio novac i potpisao novčanice,
sigurno si i ranije sumnjao.«
CJ kimne. »O, da. Mislim da se dogodilo nekoliko puta ranije. Ali, znaš
kakav sam kad je u pitanju novac.«
Mimi je znala. Stalno je podizao novac na bankomatima i ostavljao
novčanik uokolo. »Žao mi je«, rekla je.
»Bolje da sam saznao sada nego za šest mjeseci.« Zaroktao je. »Ili za šest
godina,«
»I dalje nije lijepo.«
»Kakvom se tebi činila?
Posljednji put kada ju je netko pitao to pitanje, Mimi je dala iskren
odgovor, par se tjedan dana kasnije pomirio. Što nije bilo idealno, ali mogla
se nadati da se takvo nešto neće ponoviti s Laurom.
»U redu, nisi toliko star, ali među vama jest bila razlika od petnaest
godina«, podsjetila je CJ-a. »Laura je vrlo lijepa, ima fantastično tijelo i ukus
za lijepe stvari u životu.«
»Također smatra da je Margate u južnom Walesu«, ubaci se CJ. »I
uvjerena je Kardashians najbolja televizijska emisija ikad.«

142
 Knjige.Club Books
»Samo kažem, ona stvari gleda iz svoje perspektive. Da nemaš hrpu love,
vjerojatno te ne bi ni pogledala. Toga si svjestan«, rekla mu je Mimi. »To znači
da djevojke poput Laure nisu baš... pouzdane. Nisu tip djevojaka s kojima ćeš
biti u vezi od koje očekuješ živjeti sretno do kraja života.«
»Znaš, mislim da si u pravu«, CJ je čašu nagnuo u njenom smjeru.
»Zapravo, djelomično si u pravu. Jer tvrdiš da me obična djevojka, koja nema
bombastično tijelo ne bi preveslala, a s time se ne slažem. Iz mog iskustva to
svakome može poći za rukom. Pa ako je suđeno da se dogodi u svakom
slučaju, onda bolje da se dogodi sa zgodnim curama. A dokle god ne
očekuješ da će trajati, srce ti ne može biti slomljeno kada završi.«
Šokirana, Mimi reče: »Zar zaista vjeruješ u to?«
»Naravno da vjerujem. Ako se ne prepustiš, nećeš biti povrijeđen. To
život čini daleko lakšim, vjeruj mi.« CJ kimne kako bi naglasio kako je u pravu.
»Pogledaj što se tebi dogodilo s onim idiotom s kojim si radila. Kladim se da
bi voljela da se nikada nisi spetljala s njim, zar ne? Samo još jedan
prevarantski gad u moru.«
»Nije svatko prevarantski gad«, protestirala je Mimi.
»Ako to zaista vjeruješ, onda si naivnija nego što sam mislio. Varanje,
laganje, izvrtanje istine kako bi služila njima u korist... Zapamti što ti kažem,
svi oni imaju svoje skrivene namjere.« Zastao je kako bi popio gutljaj konjaka.
»Gledaj samo na sebe, to je sve što možeš. Jer možeš biti sigurna da upravo
to čine svi ostali. I možeš biti sigurna kako će te svatko do njih na kraju
razočaran.«
Nikada joj se nije toliko otvorio. Što je bilo još čudnije, kada je CJ ustao
kako bi ponovno napunio svoju praznu čašu, Mimi je bila gotovo sigurna da
je vidjela suzu u njegovom oku.
Ako je i bila tamo, obrisao ju je prije nego je ponovno sjeo. Ali, osjećajući
kako mentalna brana pokazuje znakove popuštanja, Mimi reče: »Što ako je
tvoja srodna duša tamo negdje, čeka te, a ti si jednostavno previše uplašen da
povjeruješ u njezino postojanje?«
»Nisam uplašen. Praktičan sam.«
»Ljudi se mogu zaljubiti i biti sretni do kraja života, znaš.« Mimi je raširila
ruke. »Koliko je najdulje trajala tvoja veza?«
»Tri mjeseca. Siguran sam da si bila uvjerena kako su tvoji roditelji sretni
dok si odrastala. Sve dok se tvoj tata nije pokupio i pronašao nekog novog.«
To je bilo pošteno, ali zanimljivo da je spomenuo njezinu obitelj. Konjak
joj je grijao nutrinu, opuštajući je dovoljno da postavi pitanje, koje se inače
ne bi usudila postaviti.
»A što je s tvojom obitelji? Jesu li tvoji roditelji bili sretni?«

143
 Knjige.Club Books
CJ trepne. Na trenutak je pomislila da će ignorirati njezino pitanje i
promijeniti temu. Zatim je rekao: »Ne, ne bi ili nazvao sretnima. Zapravo,
rekao bih da je njihov brak bio ponižavajuća farsa. Uuu.« Raširio je oči,
oponašajući strastveno zanimanje. »To je zanimljivo, zar ne? Što ćeš sada
učiniti, posegnuti za Freudom u sebi?«
»Nikada ne govoriš o njima«, reče Mimi.
»Imam razloge za to. Nemam neku želju trošiti vrijeme na priču o njima.«
»U redu. Možemo promijeniti temu ako želiš.« Slegnula je ramenima.
»Mislila sam, znaš, uza sve gluposti koje su se dogodile u mom životu...«
CJ se naslonio i zurio u strop nekoliko sekundi. Zatim je rekao: »Moj je
otac obožavao moju majku. Zauzvrat, ona se prema njemu ponašala kao
prema zadnjem smeću. Činilo se da on više voli mog starijeg brata nego mene,
zbog čega sam bio očajniji u traženju pažnje. Čuli bismo ili kako se svađaju,
ali to se nije događalo često, jer bi većinu vremena mama radila što želi, a tata
je pustio da se s time izvuče. A onda sam s jedanaest godina otkrio kako mi
on nije biološki otac. Mama je imala aferu s našim prvim susjedom kada je
otkrila da je trudna. Susjeda to nije zanimalo pa je ona ostala s mojim ocem,
a on se pretvarao da sam njegov.«
»O, CJ.. .« Mimi je sada bilo jasno zašto je glavu držao zabačenom unatrag.
Kada ju je pogledao, oči su mu bile staklaste.
»Da, pa...« Slegnuo je ramenima. »Susjed mi se ionako nikada nije sviđao.
Često bi mi se zlobno osmjehivao, a ja nisam znao zašto. Zatim sam jednog
dana pitao mamu smijem li ići na izlet sa školom, a ona je odbila pa sam rekao
da ću pitati tatu, na što je ona odvratila, >Sretno s time, ali ako misliš na onoga
koji gore kreči kupaonicu, on ti nije otac.< To je bio jedan od načina na koje
sam mogao saznati.« Bol u njegovom glasu bila je očita. »Ne znam zašto je to
učinila, tako iznenada. Nisam znao kako reagirati. Očito je bila uzrujana zbog
nečega. Zatim mi je rekla da ga idem gore pitati pa sam to učinio, a on je
također izgledao prilično šokirano. Ali rekao je da je istina.«
Slamalo joj je srce. Zamišljala je CJ-a, dječaka od jedanaest godina,
zapanjenog i zbunjenog. »Jadničak«, promrmljala je.
»Nakon toga otišao sam u svoju sobu, legao na krevet i razmišljao o tome.
Na neki čudan način imalo je smisla. Potom sam krenuo fantazirati o tome
tko bi mogao biti moj pravi otac i mislio sam kako bi on mogao biti netko
bogat i uspješan, s hrpom love, tko bi me mogao voljeti kada bi saznao da
sam mu ja sin. Nakon tog događaja, dugo vremena nitko nije ništa spominjao,
ali ja sam čitavo vrijeme u glavi gradio fantaziju. Bilo je divno, zamišljao sam
svakakve scenarije. Čak sam u svoj dnevnik zapisao moguće kandidate za
poziciju mog biološkog oca.« Dok je to izgovarao, CJ je oponašao držanje
olovke i zapisivanje imena u dnevnik. »David Bowie bio je jedan od njih.
Steve McQueen isto, jer je Veliki bijeg bio moj omiljeni liku. Bili su tu i Kevin
144
 Knjige.Club Books
Keegan, Freddie Mercury, Rod Stewart... Popis je bio fenomenalan, ako
smijem priznati. Uglavnom, dnevnik sam sakrio ispod svog kreveta, ali mama
ga je našla. Kada sam se vratio iz Škole idućeg dana, bacila je dnevnik pred
mene i rekla:>Nemoj se previše nadati, momče. Tvoj pravi otac je susjed
Frank. I boli ga ona stvar i za tebe i za mene.<«
»O, ne.«
»I tako mi je srušila snove.« CJ je grubo nadlanicom obrisao oči. »Frank je
bio lijenčina, koji nikada nije radio, ali je uvijek imao dovoljno novaca da si
kupi koje piće. Bilo je očito da mu je majka rekla kako ja znam, jer se počeo
sve češće zlobno smješkati, svaki put kada bi nam se putevi ukrstili. Za Božić
te godine, u šali mi je rekao da se ne nadam nekakvom poklonu od njega, jer
nije mislio bacati novce na poklone. Njemu je to sve bila šala.«
»Koja svinja«., reče Mimi. »To je tako okrutno.«
CJ je zadrhtao. »Mrzio sam ga iz dna duše. Podmukao, nadmeni gad. Što
je još gore, svaki put kada bih se pogledao u zrcalo, vidio sam kako počinjem
nalikovati na njega i od toga mi je bilo mučno. Uglavnom, otišao sam od kuće
kada mi je bilo sedamnaest, doselio u London, i radio građevinske
poslove. Godinu dana kasnije sam se vratio, kada se mama razboljela i čuo
sam kako je Frank umro mjesec dana ranije. Pokosio ga je gadan srčani udar
u kladionici, taman dok je njegov konj pobjeđivao sa šansama osam naprama
jedan.«
»Tako mi je žao«, reče Mimi.
»Ne treba ti biti. Dobro sam. Ništa mi nije ostavio, očito, ali ne bih ništa ni
uzeo. Mama je umrla nekoliko godina kasnije, a tata je nakon šest tjedana
otišao za njom. Nije mogao živjeti bez nje, unatoč svemu što mu je priuštila.
Tada san se zavjetovao da nikada neću biti takav. Moj će život biti drugačiji.
Nema šanse da ću ikada više podnositi tuđa sranja. I toga se pridržavam.
Imam sve ovo.« CJ je pokazao na dnevnu sobu uređenu poput palače. »Platio
sam to vlastitim novcem. Moj je život bolji nego što je njihov ikada bio i nitko
me neće povrijediti, jer nikome to neću dopustiti.« Ispio je konjak do kraja. »I
eto, sada znaš čitavu priču i zadržat ćeš ju za sebe. Plus«, glas mu je otvrdnuo,
»spavat ćeš s ribama ako ikome kažeš da si me vidjela kako plačem.«

145
 Knjige.Club Books
26. poglavlje

»ZNAČI, DOLAZIŠ KUĆI za Božić? Hajde, hajde, znaš da želiš«, nagovarala ju je Lois
preko telefona. »Bog zna da ja želim da dođeš. A i Cora je neki dan pitala kada
ćeš se vratiti. I Paddy, kad bolje razmislim. Vidiš?« veselo je zaključila, »Puno
nas je!«
Da, sve skupa troje.
Mimi još nije odlučila što će za Božić. Marcusov otac rapidno je slabio i
Marcus odlazi u Newcastle provesti Božić s njim, najvjerojatnije po posljednji
put. Pomisao na povratak u Goosebrook bez njega isprva joj je bila neobična,
ali ako će biti iskrena, tamo je najviše željela biti.
»Neka ti bude, nagovorila si me«, Mimi je odgovorila Lois i začula
oduševljeni vrisak s druge strane. »Rezervirat ću let za Badnjak.« Dirnuta
pomišlju na druge kako se raspituju o njoj, dodala je, »Možeš poručiti Cori da
se vidimo uskoro.«
»Hoću, a spomenut ću i Paddyju«, zaigrano je rekla.
Mimi se nasmiješila, jer ju je Lois počela zadirkivati za Paddyja,
pretvarajući se kako bi se među njima mogla razviti romansa. Dok je nju
zapravo, iako posve besmisleno, i dalje zanimao Cal. Skrećući s teme, Mimi
reče: »Znaš li što bih mogla kupiti Cori za Božić?«
»Hm, daj da razmislim«, reče Lois. »Možda nešto što će je grijati, s
obzirom da dva dana nakon Božića idu na skijanje u Austriju.«
O.
O.
Sat vremena kasnije, na Miminom laptopu pojavio se e-mail od CJ-eve
urednice Carmen.

Hej, M,
Mogu li te zamoliti da pokažeš ove uređene stranice CJ-u i potvrdiš
mi da je zadovoljan manjim izmjenama koje smo načinili, prije nego što
pošaljemo u tiskani?
Puno ti hvala!
Također, sa zakašnjenjem ti prilažem nekoliko fotografija koje je
moj suprug snimio za vrijeme našeg posjeta Puerto Pollensi u kolovozu
- trenutno smo do koljena u snijegu ovdje u New Yorku pa sam mislila
da će CJ-u goditi podsjetnik na sretne, ljetne dane!
146
 Knjige.Club Books

Mimi je čula od CJ-a da su Carmen i njezin suprug doletjeli u Europu

proteklog ljeta i u svoj put uključili posjet Puerto Pollensi. Fotografije su
snimljene ovdje, na terasi, potkraj naizgled vrlo ugodnog ručka. Stol je bio
pretrpan čašama, bocama vina i tanjurima s ostacima hrane. Bio je tu CJ,
preplanuo i sjajan od znoja, podižući čašu prema fotoaparatu zajedno s
Carmen, koja je bila jednako preplanula, ali manje sjajna, u bijeloj majici i
hlačama, sa slamnatim šeširom širokog oboda na glavi. Njima slijeva sjedila
je Mirielle, koja je vodila butik u Alcudi i koja je kratko vrijeme protekle
godine bila CJ-eva djevojka. Na drugom kraju stola sjedila je mlada žena u
plavoj haljini, čija je plava kosa bila svezana u visoki rep.
Na prvoj fotografiji svi su se široko smiješili u fotoaparat. Druga je
snimljena kada su prestali pozirati i prikazivala ih je sve kako se smiju, osim
djevojke u plavoj haljini, koja je, držeći olovku u ruci, nešto zapisivala u
bilježnicu na stolu ispred nje.
Bila je to Willa, shvati Mimi. Vjerojatno je zapisivala neki dijalog koji je CJ
izverglao. Nikada nije upoznala Willu, niti vidjela njezinu fotografiju, ali
oduvijek ju je zamišljala tamnokosom i s oblinama. Njezin je glas preko
telefona bio tih, ali učinkovit.
Vrata ureda su se otvorila i CJ je promolio glavu. »Oprosti što te prekidam
dok gledaš slike s godišnjeg odmora, ali ima li šanse da radniku skuhaš
kavu?«
»Donijet ću ti«, Mimi ga je pozvala da priđe bliže i pokazala na zaslon.
»Pogledaj, Carmen je poslala ove slike.«
Prišao je i navirio se preko njezinog ramena. »To je bilo ljetos, sjećam se.«
»Je li to Willa?« prstom je dodirnula mjesto na zaslonu.
»Naravno da je to Willa.«
»Nema potrebe za tim tonom. Nikada prije nisam vidjela njezinu
fotografiju. Izgleda draga.«
»A eno i Mirielle«, CJ je složio grimasu, »ona nije draga.«
Ispostavilo se da je Mirielle istovremeno hodala s mladim, i zgodnim
Majorčaninom, koji je turiste vodio na izlete brodom kako bi promatrali
dupine.
»Mogu li ih poslati Willi? Možda će joj biti drago da ih vidi«, reče Mimi.
»Ako želiš. Nakon što mi skuhaš kavu.«
»Koliko si riječi napisao danas?«
»Tisuću petsto. Jer sam apsolutni junak.«
»Drago mi je da to čujem«, nasmiješila mu se Mimi. »A sada se vrati na
posao.«

147
 Knjige.Club Books
Kada je CJ-u odnijela kavu, poslala je fotografije Willi uz prijateljsku
poruku u kojoj ju je pitala kako je i izrazila nadu da je sve u redu.
Pet minuta kasnije, Willa je odgovorila:

Hej, Mimi,
Puno ti hvala na fotografijama, Sjećam se kada su nas Carmen i
Steve posjetili - bilo je baš zabavno. (U tu plavu haljinu trenutno ne
stanem.)
Ja sam dobro, hvala ti. Malo umorna, ali očito je to dio pustolovine.
Mama me mazi, što je zbilja lijepo! Ideš li ti kući za Božić, ili ostaješ u
Puerto Pollensi?
Nadam se da te CJ ne muči previše. Kako je on viđa li se s nekim
trenutno?
Hvala ti još jednom za fotografije.
Willa x

DRAGO MI JE čuti da si dobro i baš je lijepo što te mama mazi. Upravo sam
rezervirala let za Badnjak - hura! CJ još nije odlučio hoće li ostati ovdje ili otići
u London posjetiti Annu i Toma - znaš kakav je kad je u pitanju donošenje
odluka. (I ne, trenutno je uzeo odmor od djevojaka. Ispostavilo se da je
posljednja, na posvemašnje iznenađenje, bila sponzoruša.)

Mimi je zastala, pitajući se je li Willa znala sve detalje CJ-evog

traumatičnog djetinjstva. Od noći kada joj se ispovjedio, tema se nije
pojavljivala u razgovoru, a on je žustro odbio svaki njezin pokušaj da mu
predloži razgovor s profesionalcem. Uostalom, nije bilo na njoj da to
spominje-
»AAA!«, viknuo je CJ iz svog ureda, preplašivši je. Čula je kako njegov stolac
grebe po podu, nakon čega se čuo lom porculana na podu.
»Što je ?« viknula je.
»JEBENI ČUDOVIŠNI PAUK NA ZIDU! DOLAZI OVAMO I RIJEŠI GA!«
Bio je takav mlakonja kada su u pitanju kukci. Mimi je otipkala: Ups,
moram ići, bitan slučaj s paukom. Sretan Božić! M x
Kava se prolila posvuda, uključujući CJ-ev radni stol i blok za pisanje nad
kojim je panično mahao rukama i tako katapultirao šalicu. Mimi je trebalo
dvadeset minuta da uhvati traumatiziranog pauka i iznese ga van, zatim
počisti nered u uredu, dok se CJ oporavljao u dnevnoj sobi sa žestokim pićem
i epizodom serije Line of Duty kako bi smirio živce.

148
 Knjige.Club Books
Kada je red ponovno uspostavljen i Mimi se vratila za svoj laptop, vidjela
je kako joj je Willa odgovorila na njezin žurno dovršen e-mail serijom
emotikona pauka.
Mimi se nacerila i pitala hoće li imati priliku upoznati je jednoga dana.
Willa se činila super.

149
 Knjige.Club Books
27. poglavlje

KONAČNO JE BIO Badnjak. Mimi je rano ustala kako bi se pobrinula da put do

zračne luke proteče glatko, da se ne moraju vraćati jer je CJ zaboravio
spakirati nešto od životne važnosti.
Gurala je posljednje zamotane poklone u torbu, kada joj je telefon
zapištao zvukom dolazne poruke.
»Ako je posao, ne odgovaraj«, naredio je CJ. »Ništa ne radim ni za koga.
Idućih sedam dana sam na odmoru i svi se mogu slikati.« Pogledao je kroz
prozor i vidio kako automobil staje na prilaza:. »Stigao je taksi. Želiš ii da ti
ponesem kovčeg?«
Mimi se pravila da pada u nesvijest. »Oprosti, jesi li ti to upravo ponudio
da učiniš nešto korisno?«
»Dobre sam volje. Nema robovanja pisaćem bloku idućih, tjedan dana. Još
bolje, nema tvojih naređivanja.«
»U tom slučaju slobodno ponesi moj kovčeg«, reče Mimi. »Ja ću još samo
provjeriti ostatak vile, da se uvjerim da je sve isključeno.«
Taksi je bio nakrcan, protuprovalni alarmi na vili uključeni pa su se
zaputili u zračnu luku. CJ, koji je lovio poslijepodnevni let za Heathrow,
prijavio se u hotel Connaught i provest će Božić sa svojim prijateljima Annom
i Tomom u Holland Parku, nakon čega će uslijediti tulum u seoskoj kući u
Kentu. Mimin zrakoplov polijetao je sat vremena ranije, trebao je sletjeti u
Bristol u tri poslijepodne i tamo će ju dočekati Lois. Pomisao na povratak u
Goosebrook, gdje je ovih dana bilo hladno uz bajkovita obećanja snijega, slala
joj je trnce iščekivanja po čitavom cijelu. Marcus neće biti tamo, ali
dobrodošlica će svejedno biti topla.
Sa zakašnjenjem se sjetila poruke koja joj je stigla ranije pa je otvorila
torbu i posegnula za telefonom da vidi od koga je. Nadala se da neće iskrsnuti
neki problem i da Lois neće moći doći po nju.
Ali poruka je bila s nepoznatog broja. Prva rečenica na zaslonu, glasila je:
Hej, Mimi, ovdje Willina mama. Willa ne zna da ti pišem...
Zainteresirana, Mimi je otvorila ostatak poruke.
... ali jednostavno sam morala. Moram razgovarati s CJ-em. Možeš li me,
molim te, nazvati na ovaj broj kako bih ti objasnila? Čim prije, molim te. Hvala
ti, dušo.

150
 Knjige.Club Books
Tajnovito. Mimi je zaustila CJ-u reći od koga je poruka, a onda je vidjela
da sjedi zatvorenih očiju, sa slušalicama u ušima, potpuno nesvjestan svog
okruženja.
Možda bolje da ga ostavi na miru zasad.
Nazvala je broj s kojeg je stigla poruka i čula zadihani glas kako se javlja
nakon drugog zvona.
»Mimi, jesi li to ti? O, hvala nebesima, mislila sam da me nećeš nazvati.
Bok, dušo, Helen je. Willina mama.«
»Bok. Je li sve u redu?«
»Radi se o Willi, dušo. Dijete je na putu i-«
»Znam da je trudna«, reče Mimi.
»Ne, mislim upravo sada je dijete na putu, Willa se porađa. Termin je tek
za mjesec dana, ali jutros se probudila u bolovima i babica je potvrdila da je
u trudovima.«
»Kako lijepo! A mjesec dana ranije nije neki problem, puno se beba rodi
mjesec dana ranije«, Mimi ju je tješila. »Sigurna sam da će sve biti u redu.«
»Znam, dušo, ali moram CJ-u javiti da dijete dolazi. Vidiš, Willa nije htjela
da mu kažem, ali mislila sam… pa dijete stiže i mislim da bi stvarno trebao
znati... misliš li da bi mu mogla prenijeti novosti, za svaki slučaj? Mislim, Willa
je toliko tvrdoglava, ali kćer mi je pa sam mislila... Razumiješ li što
pokušavam reći, dušo? Možeš li mu reći? Jer ona uporno ponavlja kako on ne
želi znati, ali ja stalno mislim, što ako želi?«
Mimi je ostala bez riječi. Prvobitna zapanjenost prerasla je u shvaćanje,
što se onda pretvorilo u mješavinu nevjerice i zaprepaštenja. Konačno,
uspijevajući progovoriti, rekla je u telefon: »Naravno da ću mu reći. Hvala
vam na pozivu.« Osjećajući sažaljenje prema Willi i njezinoj zabrinutoj majci,
Mimi doda: »Čim razgovaram s njim, poslat ću vam poruku.«
Završila je poziv i pogledala u CJ-a. Oči su mu i dalje bile zatvorene, ali
znala je da ne spava; prsti njegove lijeve ruke počivali su mu na koljenu i
tapkali u ritmu glazbe koju je slušao.
Gurnula je njegovu desnu ruku kako bi privukla pažnju.
CJ je izvadio jednu od slušalica iz uha. »Što je?«
»Ona poruka koja mi je stigla na mobitel ranije? Bila je to Willina mama.
Željela nam je javiti kako je Willa u trudovima.«
Tišina. CJ je složio izraz lica nekoga tko otvara ulazna vrata samo kako bi
zatekao predstavnike mormonske vjere.
Konačno je rekao: »I?«
»Porađa se.«
»To je obično posljedica trudova.«

151
 Knjige.Club Books
»Dobro, oprosti. Očito je da ne razumiješ što ti pokušavam reći.« Mimi je
pogled zadržala prikovanim na njegov. »Rađa tvoje dijete.«
Ovaj put lice mu je pocrvenjelo. Odmahnuo je glavom i pogledao kroz
prozor. Grobna tišina se produljila.
Mimino strpljenje je popustilo. »O, moj Bože, čitavo vrijeme nisam imala
pojma. Nisi mi rekao da si ti otac.«
»Tko kaže da jesam? Willa? Možda laže.«
»Jesi li ti ozbiljan?« Mimi je povisila ton. »Spavao si s njom i zatrudnjela
je.«
»I zato sam ja kriv?« odvrati CJ. »Kako znaš da nije bilo drugih
natjecatelja?«
»Ona to ne bi učinila.«
»Nisi je ni upoznala.«
To je bila istina, ali Mimi je imala snažan osjećaj o tome kakva je Willa
osoba. »Je li imala dečka dok je radila ovdje za tebe?«
»Dečka? Što je ovo, Disneyjev film? Ne, nije imala dečka, ali ne moraš biti
u vezi da bi ostala trudna. Za to može poslužiti bilo koja avantura za jednu
noć.«
»A je li Willa imala avanturu za jednu noć?«
Stisnuo je čeljust. »Ona kaže da nije. Ali uvijek bude tako, zar ne? Kada
ljude ulove na djelu, lažu.«
»Ne znaš da je lagala.«
»Znam«, reče CJ. »Vidio sam je.«
»Misliš, ulovio si ih na djelu? Kako se seksaju?«
Sjećanje na Roba i Kendru zajedno na krovu proletjela je Miminom
glavom; predobro je znala kakav je to osjećaj.
»Vidio sam ih kako šeću plažom«, zarežao je CJ. »Razgovarali su.«
»Mislim da se to ne računa kao seks«, reče Mimi.
»Idući dan pili su kavu na trgu. Sjedili su vani ispred Plaze Uno. I dalje su
razgovarali.«
»I dalje nije seks.« Ali Mimin glas je omekšao, jer je shvatila kako je
njegovo odrastanje utjecalo na sposobnost vjerovanja ljudima. Vikanje na
njega, iako primamljivo, neće pomoći. »U redu, slušaj. Dijete je na putu. Kada
se rodi, možeš napraviti DNA test. Samo zato jer si se posljednjih šest mjeseci
uvjeravao kako nije tvoje.« Nagnula se i ruku naslonila na njegovu
podlakticu. »Ali što ako jest?«
CJ je odmahnuo glavom. »Što ako ga vidim i pomislim da je moje pa se
ispostavi da nije? Jer ako se to dogodi, neću to moći podnijeti.«

152
 Knjige.Club Books
»U redu«, reče Mimi, »razmišljaj iz bebine točke gledišta. Jednom kada su
djeca dovoljno velika da pitaju kako su rođena, uvijek pitaju je li i njihov otac
bio prisutan. Spoznaja o tome da je svjedočio porodu, čini da se osjećaju
voljenima i zaštićenima.«
»Sada se hvataš za slamke.« Mrko ju je pogledao. »Izmišljaš.«
»Ne, ne izmišljam. Moj je tata bio uz moju mamu kada sam se rodila i
sjećam se kako sam se osjećala kada sam to doznala. Puno mi je značilo.«
Mimi slegne ramenima. »I mami je puno značilo.«
»Mislim da me Willa ne želi uza se dok rađa.«
»To ti pretpostavljaš. Uostalom, ako nisi u prostoriji s njom, možeš biti u
bolnici. Iskreno«, Mimi ga je pokušavala uvjeriti da razumije, »mislim da će ti
biti žao ako ne budeš.«
CJ je zatvorio oči. Taksi je izašao iz Palme i uskoro će stići u zračnu luku.
Očito je trebao vremena da razmisli.
Zatim su se našli na terminalu za odlaske. Dok su vukli svoje kovčege,
Mimi reče: »Onda?«
»Ovdje smo. Dok dođem do tamo vjerojatno će već biti kasno.«
»A možda i neće.«
»Znao sam da ćeš to reći.« CJ ju je pogledao. »Plašim se.«
»Znam.«
Popustio je, a zatim rekao: »Hoćeš li poći sa mnom?«
Mimino je srce potonulo poput kamena. Bio je Badnjak i čeznula je vratiti
se u Goosebrook.
Ali ona je bila ta koja je nagovorila CJ-a na ovo. Kako bi ga mogla
napustiti?
»Molim te«, CJ je pročistio grlo.
»Naravno da hoću.« Okrenula se u smjeru pulta njezinog prijevoznika.
Sada se samo treba nadati da to može učiniti, prije nego što obavijesti Willu i
njezinu majku da su na putu.
Pratila ih je sreća; Mimi je uspjela CJ-u promijeniti kartu i sada su oboje
bili na njezinom letu. Dogovorila je vozača koji će ih čekati u Bristolu i odvesti
ih u Sheffield. Za sjever Engleske najavljivali su snijeg, ali nadala se da će
dovršiti svoje trosatno putovanje prije nego padne.
Kada je nazvala Willinu majku kako bi ju obavijestila da će doći tamo
predvečer, Mimi je znala da čine pravu stvar. Čula je kako Helen ispušta
uzdah olakšanja prije nego što je progovorila, »O, hvala ti, dušo, puno ti
hvala... Tako mi je drago da sam ti rekla.« Glas joj je podrhtavao preplavljen
osjećajima dok je govorila, »Znala sam da je to ispravno.«

153
 Knjige.Club Books
Bogovi su bili uz njih. Let je poletio i sletio točno prema rasporedu.
Kovčezi su iskrcani u rekordnom vremenu, a vozač ih je čekao na izlazu. Mimi
je osjetila nalet žaljenja što je morala otkazati Lois. Držala je fige da se dijete
rodi nekoliko minuta nakon što stignu, tako da može ostaviti CJ-a da se kupa
u ljubavi i očinstvu dok ona bježi prema jugu...
Osim ako ga Willa odbije vidjeti. Ili dijete bude nalikovalo tamnokosom
muškarcu s kojim je CJ vidio Wiliu kako seta uz plažu.
O, Bože, molim te da se to ne dogodi.
Stigli su u Sheffield dok su lepršale prve pahulje snijega. Daljnjih poruka
nije bilo nakon one od prije dva sata u kojoj je Helen napisala: Otvorena četiri
centimetra, zasad sve ide dobro. Što je valjda značilo da dijete još uvijek nije
vani.
»Ne mogu vjerovati da sam kupio ovo. Nisam to trebao kupiti.« CJ je
bijesno zamahnuo plišanom žirafom koju je kupio u bescarinskoj trgovini.
»Gdje ti je bila pamet kada si mi dopustila da kupim ovakvu glupost?«
»Slatka je«, protestirala je Mimi.
»Izgledam poput idiota.« Izvukao je jednu od žirafinih stražnjih nogu,
koja se zaglavila u vratima na ulazu u bolnicu.
Mimi se trgnula; valjda to ne bi učinio s pravom bebom. »Jesi li
nervozan?«
»Prestravljen. I treba mi zahod prije nego što mi mjehur eksplodira.«
Uočivši znak za muški toalet, Mimi je pokazala niz hodnik nalijevo dok joj
je CJ pružao žirafu i odjurio.
Idućeg trenutka, dok se spremala poslati poruku Willinoj majci, dvije su
žene izašle iz rodilišta ispred nje. Jedna, stara pedesetak godina, držala je
vrata drugoj, koja je bila u poodmakloj trudnoći i nosila lila kućni ogrtač.
Mimi ju je prepoznala s fotografija. Nije mogla odvratiti pogled i
promatrala ih je kako polako koračaju hodnikom prema njoj.
Kad je djevojka zastala kako bi si protrljala donji dio leđa, primijetila je
Mimi i prepoznala ju, vjerojatno s fotografije na CJ-evoj web stranici.
»To si ti. Je li i CJ ovdje?« Willa podigne bradu. »Ili je zbrisao?«
»Ovdje je«, Mimi kimne u smjeru iza svojih leđa. »Vratit će se za minutu.«
»Ti si zacijelo Mimi.« Helenin glas bio je topao. »Bok, dušo. Hvala ti puno
što činiš ovo.«
»Mogu li samo nabrzinu pitati nešto?« reče Willa, »I treba mi iskren
odgovor. Jeste li ti i CJ... zajedno?«
»O, moj Bože.« Zatečena, Mimi odmahne glavom. »Nema šanse.
Definitivno ne.«

154
 Knjige.Club Books
»U redu, hvala ti. Nisam ni ja mislila da jeste, ali lijepo je znati zasigurno...
au... auu...«
Pojavio se idući trud. Helen, pridržavajući kćer dok je disala kroz bol,
objasni: »I dalje je otvorena svega pet centimetara pa je babica predložila da
malo hoda kako bi se stvari ubrzale.«
»O, Bože, evo ga.« Willa se vidno lecnula kada se CJ pojavio u dnu hodnika.
Zauzvrat, CJ je upio prizor Wille ispred njega, prije nego što se oprezno
krenuo približavati, kao da je ona leopard ogoljenih zuba.
»Willa.«
»CJ.«
Izgledaš...« Zbunio se, tražeći prikladne riječi. » Ogromno.«
Toliko o slavnom piscu. Mimi zakoluta očima.
»Hvala.« Willa se uspravila. »Ti izgledaš staro. I, ako si se pitao, mamina
je ideja bila da dođeš ovamo, ne moja.«
»Mogu otići, ako želiš«, reče CJ.
»O, ne«, ubaci se Mimi. »Molim vas, ne počinjite svađu. Ovdje smo.
Badnjak je. Dobit ćete dijete!« Divljački je mlatila rukama, uspijevajući ih
oboje obuhvatiti.
»Ona će«, odgovori CJ. »Ja možda neću.«
»I dalje to misliš? Ozbiljno?« Willa se ukočila u ramenima.
»Vidio sam te s onim tipom na plaži. Razgovarali ste. Zatim ste prestali
razgovarati i zagrlio te. A ti si mu uzvratila zagrljaj.«
»Molim? Nikoga nisam zagrlila na plaži. Tko je on bio?«
»Tvojih godina. Tamna kosa, zgodan. Nosio je crvene kratke hlače«, CJ je
naglasio posljednje riječi, »i ništa drugo.«
»Ali, ne poznajem... O, misliš na Stefana?« Willin zbunjeni izraz lica posve
je nestao. »Radi u zubarskoj ordinaciji iznad šetnice. Dečko mu je jedan od
kuhara u La Scali. Svakog jutra bih ga viđala kako šeće svog malenog psa... A
onda sam ga jednog dana pitala gdje je pas i rekao mi je da je uginuo.
Uzrujao se pa sam ga tješila i zagrlila ga. Zar mislio da se viđam s njim? Sa
Stefanom, gej zubarom?«
CJ obrambeno odgovori: »Nije izgledao gej.«
»Trebao si mi ranije to reći. Nisam znala da si se toliko uzrujao oko
Stefana.«
»Rekla si mi da se s nikim ne viđaš.«
»To je zato što nisam«, poviče Willa. »To se zove iskrenost... Uh, evo kreće
novi... aaauu...«
Kada je trud prošao, CJ nelagodno reče: »Dobro.«

155
 Knjige.Club Books
»Vjeruješ li mi sada?«
»Otprilike devedeset posto.«
»O, za ime Boga«, reče Willa.
»Što? Samo sam iskren. Kupio sam ti ovo«, CJ joj je pružio ogromnu žirafu.
»Ne, nisi.« Mimi ga je trknula laktom. »Kupio si to bebi.«
Willa se osloni na nju tražeći potporu. »Želim se vratiti u krevet. Boli me
više nego ranije.«
»Mogu li poći s tobom?« upita CJ.
»Daj mi malo vremena da razmislim o svemu.« Willa se trzne i uhvati se
za trbuh.
»Ali došao sam skroz ovamo.«
»Samo zato što te Mimi nagovorila. I dalje nisi uvjeren da je dijete tvoje.
Nisam te vidjela četiri mjeseca«, Willa je nabrajala, »a nisi se niti ispričao što
mi nisi vjerovao.«
»U redu, žao mi je«, promrmljao je CJ.
Willa je podigla glas. »Ne možeš to reći kad mi i dalje ne vjeruješ. To znači
da ne misliš ozbiljno! O-« Naglo je zašutjela i izgledala zaprepašteno.
CJ se namršti. »Što se dogodilo?«
Ali nije bilo potrebe odgovoriti na to pitanje: lokva vode ubrzano se
stvarala pod njenim nogama. Babica koja je na glavi nosila božićne rogove
soba, provirila je iz obližnje sobe i veselo rekla: »Upsić, prolijevanje u redu
tri! Može li netko donijeti krpu i kantu? Hajde, dušo, idemo te očistiti i
natrag u krevet.«
Mimi je zadrijemala u pregrijanoj čekaonici oko jedanaest i trideset.
Nakratko se probudila u ponoć, kada su zazvonila crkvena zvona u daljini, a
medicinsko osoblje međusobno si čestitalo Božić.
Idući put kada je otvorila oci, bilo je ni ujutro i ruka na kojoj je ležala joj
je utrnula. Ista ona vesela babica žestoko ju je tresla.
»Jutro! Možete doći ako želite. Sve se odigralo dok ste spavali!«
»Je li stiglo?« Mimi ju je slijedila kroz vrata u rodilište.
»Stvarno ste bili u nesvijesti. Otkako je stiglo, trudi se da svi to znaju!«
Otvorila je vrata Willine sobe prije nego što je Mimi uspjela pitati jesu li
se CJ i Will a pomirili. Srećom, činilo se da jesu. Willa je sjedila na krevetu,
izgledala je umorno, ali sretno, dok je njezina majka veselo pričala na telefon.
CJ je stajao pored Wille s izrazom čiste opčinjenosti na licu, dok se njihao s
noge na nogu, držeći omotano novorođenče u rukama.
»Čestitam!« Mimi zagrli Willu. »Je li djevojčica ili dječak?«

156
 Knjige.Club Books
U tom trenutku dogodilo se nešto izrazito neobično: CJ je otvorio usta
kako bi odgovorio, no uspio se suzdržati i pustiti Willu da odgovori.
»Djevojčica je«, reče Willa. Ona i Mimi izmijenile su značajan pogled, obje
prilično svjesne CJ-eve potrebe da uvijek prvi progovori.
»Ona je najljepša djevojčica koju si ikada vidjela«, ponosno je izjavio CJ.
»Mogu li je vidjeti?« Mimi mu se približila, a on je dijete okrenuo prema
njoj. Prekrila je usta i tekla: »O, moj Bože«, prije nego što je prasnula u smijeh.
Bilo je kao da gleda u umanjenu, naboranu inačicu CJ-a. Od tanke kose, preko
namrgođenih obrva, izazivajućeg pogleda, napućenih usana pa sve
do podbratka, sličnost je bila očita.
»Znam«, reče Willa smiješeći se. »Nije li nevjerojatno?«
»Kako može biti toliko predivna i izgledati baš poput CJ-a?«
»Hej«, protestirao je CJ. »I ja sam predivan.«
Mimi se nasmiješila. »Onda... je li sve u redu sada?«
»Više nego u redu. Ovo je najbolji dan u mom životu. Postao sam otac.
Imamo dijete.« Okrenuo se i pogledao u Willu. »Bila si nevjerojatna. Ti jesi
nevjerojatna. Žao mi je što sam bio toliki idiot ranije.«
»Ne trebaš to ponavljati«, reče mu Willa. »Znam da jesi.«
»Volim te.« CJ-a su preplavile emocije, posrtao je preko riječi. »Oduvijek
sam te volio, ali nisam mogao riskirati da ti to kažem za slučaj da se prestrašiš
i odeš. Sedam osobnih asistentica me napustilo, sjećaš se, pa sam bio u strahu
da ću i tebe izgubiti. Onda smo slučajno učinili... pa, ovo.« Pokazao je prema
djetetu u svom naručju, koje ga je poslušno promatralo. »Povukla si
se odmah nakon te noći.«
»Ti si se prvi povukao«, reče Willa. »Mislila sam kako želiš da se
pretvaramo da se nikad nije dogodilo. Samo sam pokušavala ostati
profesionalna.«
»Vidio sam te s onim tipom na plaži... Sljedeće što znam, rekla si mi da si
trudna. To je prouzročilo gadnu reakciju. Žao mi je.«
»Znam.« Willa kimne kako bi mu dala do znanja da mu vjeruje. »Znam da
ti je žao. Oboje smo se malo uspaničarili. Ali, u redu je, sve je to sada iza nas.
Samo moramo naučiti vjerovati jedno drugome.«
CJ-eve oči ponovno su zasuzile dok se naginjao da poljubi kćer u čelo.
Willa je brisala svoje vlažne obraze rubom pokrivača. Čak je i Willina majka
potajno brisala oči.
»Moja djevojčica, moja predivna djevojčica.« CJ je milovao bebin nosić
vrškom prsta. »Bok, ja sam tvoj tata! Što kažeš na to, možeš li vjerovati? A
danas je tvoj rođendan.« Odmahnuo je glavom u čuđenju. »Osjećam se kao
posve druga osoba, kao da mi srce želi iskočiti iz grudi... Da, to je tvoja

157
 Knjige.Club Books
mama!« Pažljivo je premjestio njihovu kćer u Willino naručje i promatrao ih
obje u čudu. »Ovo je najnevjerojatnija stvar koja mi se dogodila. Ne mogu
vjerovati koliku razliku čini imati dijete.«
»A čak te nisu morali ni šivati«, reče Willa smiješeći se.
Ostali su začahureni u sobi idućih pola sata, diveći se bebi, pregledavajući
njezine sićušne prste i čarobnu mekoću njezine kože na obrazima. Zatim je
Willu preuzela iscrpljenost, kapci su joj otežali i babica s božićnim rogovima
prenijela je dojenče u kolijevku pored kreveta.
Bilo je četiri i trideset ujutro kada su Mimi, CJ i Helen napustile sobu kako
bi se djevojke odmorile.
»Bok! Sretan Božić«, reče babica, mašući im.
»AAAAA«, povikala je žena u susjednoj sobi, dok je njezina vlastita babica
vikala; »Tako je, samo još jednom stisnite!«
»Svakoga dana to se događa po čitavom svijetu«, divio se CJ. »Nikada prije
nisam o tome razmišljao, ali stvarno jest poput čuda.« Pogledom je prelazio s
Mimi na Helen, opčinjen kao da je doživio spektakularno religijsko iskustvo,
»Čudo rođenja!«
Približavali su se izlazu. »Misliš li da će vani biti koji taksi?« upitala je
Mimi. Od onog prvog posjeta Goosebrooku, taksije više nije uzimala zdravo
za gotovo.
»Ako ih nema, možemo ih nazvati«, reče Helen.
»I moramo pronaći hotel.« Na recepciji je stajao televizor, s kojega je tiho
dopirala glazba. Chris Rea je očito vozio kući za Božić.
»Ne morate to činiti«, protestirala je Helen. »Možete ostati kod mene.
Imam gostinjsku sobu!«
»Nema šanse da dijelim krevet s Mimi.« odgovori CJ zgroženo. »Ja sam
pošten čovjek koji mora paziti na svoj ugled.«
»Ne paničari, dušo. Ti možeš spavati dolje na kauču«, utješila ga je Helen.
CJ se namrštio. »Ili Mimi može, ona je manja od mene.«
»Čujte, Božić je«, reče Mimi, »I ja bih rado stigla kući ako mogu, sada kada
je sve sređeno ovdje. Iduća dva dana nema vlakova, što znači da moram ići
taksijem. Možda bih mogla odmah krenuti...« Polagala je nade u to da će CJ
shvatiti mig i ponuditi da plati ono što će zasigurno biti izdašna naknada za
taksi.
Ali on ju je ignorirao, grleći plišanu žirafu omotanu u njegov pulover
jednom rukom i stišćući svoj kovčeg drugom rukom, pogleda uperenog ravno
pred sebe. U tom trenutku otvorila su se staklena vrata na ulazu kako bi
propustila muškarca i njegovu prilično trudnu suprugu, a njihove glave i
kaputi bili su prekriveni snijegom.

158
 Knjige.Club Books
»Nebesa, vani pošteno sniježi«, uzvikne Helen dok je čovjek pomagao
uspuhanoj ženi da uđe, a vozač taksija iz prtljažnika vadio kovčeg.
Mimi je vidjela da je nebo iza staklenih vrata prekriveno gustim
pahuljama snijega. Prestrašena, upita vozača taksija: »Ako ste sada slobodni,
mogu li vas angažirati? Moram stići u Cirencester, a ovo dvoje možemo
ostaviti usput...«
»Vi se sigurno šalite.« Već je odmahivao glavom. »Nema šanse da ćete se
probiti do Cirencestera. Posljednjih šest sati bjesni prava mećava i autocesta
je zatvorena.«
Mimi razočarano zacvili: »O, ne...«
Taksist je imao suosjećanja. »Žao mi je, ali ništa od toga, ne večeras. Ali s
vedrije strane«, dodao je, pokazujući zamotuljak u CJ-evim rukama, zatim
tapšući svoj izbočeni trbuh prije nego što je pokazao na Mimin ravni, »ako ste
upravo rodili, impresioniran sam, dušo. Izgledate fenomenalno.«

159
 Knjige.Club Books
28. poglavlje

BILO JE SEDAM navečer, dan nakon Božića i, kako je nalagala tradicija, svi su bili
u Crnom Labudu.
Konačno u Goosebrooku, četrdeset i osam sati kasnije nego što je
namjeravala, Mimi je spustila kovčeg u hodnik kuće, zatim se zaputila niz
ulicu prema mjestu gdje se odvijala akcija. Čula je glazbu čak do kuće. Ispred
puba visjeli su nizovi šarenih lampica, a snježni prekrivač na seoskoj livadi
davao je blijedu, sablasnu notu mrkloj tami.
Ovdje je, doduše, bilo puno manje snijega nego u Sheffieldu. Tek tanki sloj
koji je pucketao pod njezinim čizmama. Prilazeći Crnom Labudu, Mimi je
zastala i pogledala kroz prozor. Unutrašnjost je također bila izdašno uređena,
bilo je postavljeno pravo drvce, a živa vatra gorjela je u kaminu. S mjesta na
kojemu je stajala čula je zvuk razgovora i salve smijeha, glazbu koja je svirala,
kao i pjesmu koju je vrištao onaj čiji je red bio na karaoke aparatu.
Zakoraknuvši udesno, vidjela je da su Eamon iz trgovine i Maria iz puba
zajedno na pozornici, drže se za ruke i žustro pjevaju Don't go breaking my
heart.
Na plesnom podiju bilo je mnoštvo poznatih lica, među kojima je vidjela
Paddyja Fratellija, Felixa i Lois, kao i većinu redovnih gostiju s djecom raznih
uzrasta te nekoliko pasa. Mimi je uočila Coru i Charlotte, zatim Dellu kako im
prilazi iz smjera šanka, noseći im Cole. Nije si mogla pomoći, srce joj je
potonulo, jer Della je bila tako lijepa i glamurozna. Calu nije bilo ni traga, ali
morao je biti negdje u blizini. Naginjući se ulijevo, učinilo joj se da ga je
ugledala u dnu puba, približila se prozoru-
»Znaš da bi te pustili unutra ako lijepo zamoliš.«
Naglo se okrenula i ugledala Cala kako stoji iza nje, zabavljeno je
promatrajući s pločnika.
»O! Upravo sam namjeravala ući.« Otto je bio s njim, vjerojatno ga je bio
odveo u šetnju.
»Izgledaš poput djevojčice sa šibicama, nosa pritisnutog na staklo.«
Prišao je i stao pored nje.
Ispod nekoliko slojeva odjeće, Mimi je osjetila kako joj se koža ježi zbog
njegove blizine. »To je moja tajna. Volim stajati ispred osvijetljenih prozora i
gledati unutra. Ne poput voajera«, žurno je dodala. »Jednostavno volim
promatrati ljude kako razgovaraju, plešu, dobro se zabavljaju. Svi izgledaju
tako sretno.«

160
 Knjige.Club Books
»U redu je, znam na što misliš. Cora je bila opsjednuta virenjem kroz
prozore. Rekla je da je to poput otvaranja starinskih adventskih kalendara,
onih sa slikama umjesto slatkiša. Uglavnom, drago ml je da te vidim«,
nastavio je Cal, »Konačno si stigla. Lois mi je rekla što se događalo.« Oči su
mu se nabrale u kutovima. »Pa, sretan Božić, sa zakašnjenjem.«
Mimi je zadrhtala, ali ne od hladnoće. »Hvala, i tebi.«
Nagnuo je glavu. »I, je li bio? Sretan, mislim.«
»Bio je drugačiji.« Dok je govorila, oblak pare iz njezinih usta miješao se
s onim iz Calovih usta i ta intimnost potaknula je val žudnje u njoj. Kako bi
skrenula misli, Mimi se sagnula i razbarušila Otta, zatim ponovno pogledala
u Cala. »Kakav je bio tvoj?«
»I moj je bio drugačiji.« Slegnuo je ramenima. » Pretpostavljam da je to
bilo neizbježno. Svatko ima svoju božićnu tradiciju, zar ne? Pa kad se spoje
dvije obitelji, jednostavno se moraju prilagoditi. Ali bilo je dobro, bilo je
odlično. I sutra rano ujutro putujemo na skijanje.«
Naravno da putuju. Prokleto skijanje. Naglas, Mimi reče: »O, to će biti
predivno. Silno ćete se zabaviti. Cure će uživati.«
»Nadam se. Drhtiš.« Kad su se vrata puba otvorila iznutra, Otto je jurnuo
naprijed, a ruka koja je držala povodac očešala se o njezinu i Mimi osjeti
električnu iskru kako joj pleše uz ruku. »Smrzavaš se«, reče Cal.
Njegova ruka bila je čudesno topla. Na jedan ludi trenutak, Mimi je
pomislila da ju zgrabi i dlan prisloni na svoj obraz. O, Bože, zamisli samo,
kako bi on reagirao da to učini?
»U redu, djevojčice sa šibicama, idemo unutra prije nego krenu ozebline.«
Vodeći ju prema otvorenim vratima, Cal je povikao u stanci između pjesama,
»Hej, pogledajte tko je stigao! Bolje ikad nego nikad!«
Osjećaj je bio najdivniji ikada, jer glave su se okrenule i ljudi su se doimali
iskreno sretnima što ju vide, bilo je i malo klicanja, od čega je Mimi
pocrvenjela od radosti. Marcus nije bio ovdje, ali nije bilo važno; osjetila je
snažnu pripadnost. Osjećala je da pripada selu zbog sebe same, a ne zbog
Marcusa.
Zatim ju je Lois grlila, i netko joj je ubacio veliku čašu bijelog vina u ruku.
Ljubila je ljude koje poznaje - iako ne Cala - i svima poželjela sretan Božić sa
zakašnjenjem, prije nego što im je ispričala sve o neočekivanoj pustolovini
zbog koje je posljednja dva dana provela u snijegom okovanom Sheffieldu,
spavajući na kauču koji je pripadao majci djevojke njezinog šefa.
»Učinila si dobru stvar«, izjavi Lois. »Iskreno, da sam ja brinula o CJ-u i da
je tako zapeo, ja bih ga ostavila. Odrekla si se Božića zbog tog sebičnog
idiota.«

161
 Knjige.Club Books
Nije znala čitavu priču. »Nema veze, na kraju se isplatilo. A i sada sam
ovdje. O, hvala ti puno.« Uzela je čašu vina koju joj je Cal donio i spustila ju
pored prethodne. Možda će sutra otići na odmor s Dellom, ali barem ga
večeras može gledati, upiti svaki detalj njegovog lica i slušati njegov divan
glas.
»Hej, stigla si!« pridružila im se Della. »Lois je rekla da se večeras vraćaš.
Kladim se da si se zabavila, zar ne? Od same pomisli na maženje
novorođenčeta prođu me trnci... udisati taj nevjerojatni miris male bebe.«
Uzbuđeno je zadrhtala, zatim gurnula Cala laktom, »Sjećaš se kad smo jučer
otvarali božićne darove i kada je Cora rekla da je njezin omiljeni miris
čokolada? A Charlotte je rekla >Mamin najdraži miris na čitavom svijetu su
bebe.< Ali istina je. Jednostavno ga obožavam. Od njega me hvata
nesvjestica!«
»Joj, mama se opet ponaša čudno oko malih beba.« Charlotte je
doskakutala s Corom. »Mama, prestani, prestara si da ih imaš još.«
»Drznice! Naravno da nisam prestara. U najboljim sam godinama, samo
da znaš!« Della je obuzdavala hinjenu uvrijeđenost. »Nego, zabavljate li se vas
dvije? Nemojte više piti Colu nakon ove, nećete moći spavati. A moramo
krenuti za....«, provjerila je sat, »petnaest minuta.«
Mimi se raspoloženje popravilo. Zar je bilo toliko pogrešno nadati se da
će za petnaest minuta Della odvesti cure kući, a Cal možda ostati još malo?
Ne zato što je htjela raditi lascivne stvari s njim, očito, jednostavno je bilo
tako lijepo vidjeti ga. A nakon ove večeri, tko zna kada će se ponovno vidjeti?
Felix, koji je bio zadužen za karaoke, zgrabio je mikrofon. »U redu, tko je
sljedeći? Della, tvoje je ime na popisu i odabrala si vrašku pjesmu. Hajde,
dođi, pokaži nam što znaš!«
»Želiš li pjevati sa mnom?« Della je zaigrano posegnula za Calovom
rukom, ali on je ustuknuo.
»Hvala, ali bolje da to prepustim tebi.«
Della se uspela na malenu pozornicu. Začuo se emotivni uvod u pjesmu iz
filma Titanic, što je izazvalo salve klicanja i zvižduka iz publike. Dok su se svi
okretali kako bi gledali, Mimi se zatekla pored Cala, rukom se nakratko
očešavši o njegovu. U idućem trenutku bili su pritisnuti jedno uz drugo, jer se
Cora meškoljila s druge strane.
U trenutku iščekivanja prije nego što je Della počela pjevati, Mimi se
pitala hoće li sve poći po zlu. Možda će promašiti prvi ton... spetljati se s
riječima... ili će ispasti kako nema nimalo sluha, što bi očito bio najbolji
scenarij.

162
 Knjige.Club Books
Cora ju je povukla za rukav i prošaptala joj na uho: »Trebala bi se prijaviti
na X-faktor, genijalno pjeva,« i slabašna fantazija se raspršila. Naravno da
Della genijalno pjeva, naravno.
Za razliku od mene.
Također, nije li bilo lijepo kako ju Cora bodri i izgleda ponosno?
Srameći se same sebe što pomišlja tako grozne misli, Mimi je s osjećajem
krivnje povukla ruku tako da više nije dodirivala Calovu. Ako već nije mogla
biti sretna što su Della i Cal sada pravi par, mogla je barem biti sretna zbog
Core i Charlotte.
»... Moje će srce ići daaaljeee iii daaaljeee.«
Pjesma je završila i svi u pubu žustro su zapljeskali, zviždali i na druge
načine iskazivali svoje odobravanje, jer je Della sasvim rasturila. Pored Mimi,
Cal i Cora su divljački pljeskali dok se na pozornici Della skromno naklonila i
rekla u mikrofon, »O, hvala vam puno, drago mi je samo da nisam uprskala!«
U idućem trenutku netko je zgrabio Mimi i povukao je na pozornicu, gdje
je Felix pripremao iduću pjesmu.
»Što to radiš?« Zaprepašteno je zurila u Lois, koja ju je vukla. »Ne znam
pjevati!«
»Svi znaju pjevati. A ja ne želim gore biti sama. Hajde, zabavit ćemo se.«
»Nevjerojatno si snažna za ženu s jednom nogom.«
Lois se naceri. »To je moja supermoć.«
Mimi je osjetila kako ju preplavljuje strah. »Ne, molim te, ne tjeraj me da
činim ovo...«
Ali ljudi su klicali, Lois ju je odlučno vukla, a sada joj je Della pružala
mikrofon u koji je maloprije briljantno pjevala, govoreći: »Nemoj se sramiti!
Ako mogu ja, možeš i ti!«
O, Bože, ovo je noćna mora, ali morat će nekako izgurati. Stojeći pored
Lois, gledajući u more poznatih lica ispred sebe, čekala je da glazba započne
i znala je da se približava trenutak u kojemu će svatko tko ju je imalo cijenio
promijeniti to mišljenje.
»Ljubičasta KIŠA... ljubičasta KIIIŠAA...«
U redu, jedini način da se izvučeš iz ovoga ako si loš pjevač, jest da krajnji
nedostatak talenta kompenziraš entuzijazmom. S Lois pored sebe, Mimi se
naglavce bacila u izvedbu. Svaki pogrešni ton popratilo je bacanje šake kroz
zrak i čisti ponos. Tri minute kasnije, kada je uslijedio milosrdni kraj,
duboko se naklonila i rekla u mikrofon: »Hvala puno, drago mi je da nisam
uprskala!«
Svi su prasnuli u smijeh, hvala nebesima. Barem su znali da je svjesna
koliko loše pjeva.

163
 Knjige.Club Books
Paddy Fratelli, sa svojim električno plavim očima i majicom iste boje,
pomogao joj je da siđe s pozornice i pružio joj punu času vina. »Svaka čast,
zaslužila si ovo.«
»Hvala, ali već imam jednu tamo negdje... ili dvije...«
»Bila si odlična.« Nasmiješio se svojim uznemirujućim osmijehom.
»O, nisam-«
»Mimi, bila si tako smiješna.« Cora je doskakutala do njih. »Svidjelo nam
se tvoje plesanje!« Načinila je pokret koji je podsjetio na Micka Jaggera i
mahala rukama po zraku. »Charlotte je rekla da izgledaš kao da te trese
struja!«
Iza nje, Charlotte se smiješila i kimala glavom. Očito to nisu mislile kao
uvredu. »Pa, hvala vam, jer upravo sam htjela da tako izgleda.«
»U redu, djevojke, moramo ići.« Dellina sjajna kosa pala joj je preko
ramena. »Idite po svoje jakne.«
»Zar ne možemo ostati malo duže?« molila je Cora.
»Ne, jer ujutro moramo jako rano ustati. Moramo krenuti u zračnu luku
u pola četiri. Svaka čast za ono gore«, Della se okrene prema Mimi. »Vrlo
hrabro!«
»Ali, tata nije popio piće do kraja.« Cora je posezala za svim sredstvima
kako bi odgodila odlazak kući.
»Popit će ga za dvadeset sekundi. Cal?« Della ga je zazvala. »Moramo ići.«
Cal kimne. »Idem po jakne.«
Prokletstvo, odlazi. Misao joj je sa zakašnjenjem pala na pamet. »O
nečemu moram razgovarati s tobom.« Nakratko pokazujući prema Cori,
dodala je, »Nasamo?«
»Nema problema, dođi sa mnom dok idem po jakne.«
Grabeći svoju torbu i ispričavajući se smiješkom, Mimi reče Delli:
»Oprosti zbog ovoga, neću dugo.« Zatim je pošla za Calom kroz bočna vrata
prema prolazu gdje su jakne visile na drvenoj vješalici.
Cal se okrenuo prema njoj i namrštio se. »Je li sve u redu?« Rekao je to
kao da mu je uistinu stalo.
Mimi kimne, jer naravno da ništa nije bilo u redu, ali teško da je mogla
jednostavno ispaliti kako je dvadeset minuta s njim daleko prekratko.
Umjesto toga, otvorila je svoju torbu i pokazala mu veliki, svečano umotani
poklon unutra. »Stvar je u tome da sam kupila Cori poklon, kada sam mislila
da ću se vratiti na Badnjak, ali očito to se nije dogodilo. Pa sam ga ponijela sa
sobom večeras, ali kada sam vidjela da je Cora ovdje sa Charlotte i da ste svi
zajedno«, napravila je obiteljsku gestu rukama, »shvatila sam da bi bilo malo

164
 Knjige.Club Books
nezgodno dati poklon Cori. Vi sada odlazite, a poklon je prevelik da ga
sakriješ u jakni pa ne znam što da učinim.«
»To je vrlo lijepo od tebe.« Cal se nasmiješio i kimnuo, polako shvaćajući
dilemu. Na trenutak je razmišljao. »Kada se vraćaš na Majorcu?«
»Ne znam... ovisi o CJ-u.«
»Ali on je u Sheffieldu i tek su dobili dijete. Vidi, mi odlazimo samo na
tjedan dana pa ćeš vjerojatno biti još ovdje kada se vratimo. Možeš ga onda
dati Cori, kada Charlotte nije u blizini. Što kažeš na to?«
Mimi kimne s olakšanjem. »Dobra ideja. Da, savršeno.«
»Halo?« Vrata iza njih se otvoriše i pojavi se Della. »je li ovo privatna
zabava ili se može priključiti bilo tko? Cal, možeš li mi dodati jakne od cura?
Stvarno ih trebamo odvesti kući.«
Osmijeh joj je bio šarmantan. »Nema problema«, reče Cal, »završili smo.«
Uzeo je jakne s vješalice.
U baru, krenulo je pozdravljanje i runda slomi nogu želja, a Mimi se zabila
u svoju čašu s vinom. Felix je pjevao iznenađujuće preciznu verziju Back for
good.
Dok je Cal pratio Coru, Charlotte i Otta van iz puba, Della se okrenula i
prišla joj. Stišavajući glas i lice urotnički približavajući Miminom, rekla je:
»Usput, svi znamo da si zaljubljena u Cala.
Mislim, meni nimalo ne smeta, ali čini mi se da je Calu prilično neugodno
zbog toga pa bi možda mogla malo poraditi na tome.« Suosjećajno se
nasmiješila i utješno potapšala Mimi po ramenu. »Kažem to za tvoje dobro
više nego za naše.«
Riječi kao da su dopirale iz daljine. Nesposobna pogledati u Dellu, Mimi
je slijepo zurila u Felixa i osjetila kako joj tijelo preplavljuju poniženje, užas i
duboki, duboki sram.
Bilo je prekasno praviti se da je Della u krivu. Ona se već okrenula i
pridružila Calu dok su odlazili kući kako bi se odmorili prije sutrašnjeg puta.
Uostalom, Della nije bila u krivu, zar ne? Činjenica da ju je tako prozvala
na licu mjesta bila je nepodnošljiva. O, Bože.
I što je pedeset puta gore, Cal je znao.
A bio je toliko dobra osoba da joj nikada nije dao do znanja kako je
svjestan njezinih osjećaja.
Čitavo ovo vrijeme, Cal i Della tu su tajnu dijelili među sobom; očito je to
bila njihova privatna šala.
Mimi ispije velik gutljaj vina. Sve dosad, otkriće njezinog dečka i najbolje
prijateljice na krovu zgrade u Notting Hillu bilo je najstrašnije iskustvo
njezinog života.

165
 Knjige.Club Books
Ali, ovo? Ovo je bilo daleko gore.
»Hej! Jesi li dobro?« Bila je to Lois, donosila je veliku netaknutu čašu vina
koju joj je ranije kupio Cal.
Mimi je uzela čašu. »Odlično sam.« Nije se mogla natjerati da sve ispriča
Lois, jednostavno je bilo previše sramotno da to ikome kaže. Kako se Felixov
red na karaokama približavao kraju i izazvao prolom pljeska, ispila je vino do
kraja i rekla: »Jesi li za još jednu pjesmu? Hajde, idemo.«
Bilo što - bilo što - samo da iz glave izbaci Delline riječi i sažaljenje u
njezinom pogledu.

166
 Knjige.Club Books
29. poglavlje

PUB SE ZATVORIO u ponoć; sve šarene božićne lampice ugašene su i ljudi su se

konačno razbježali.
»Vidimo se sutra«, Mimi je prvo zagrlila Lois, čiji su zubi zveckali poput
kastanjeta, a zatim i Felixa. »Hvala vam, večer je bila predivna. Žao mi je ako
smo okupirale karaoke.« Dok je to izgovarala, divila se sama sebi koliko je
bila sposobna pretvarati se da je sve fantastično, kada je to zapravo bila jedna
od najmučnijih večeri ikada.
»Bila si duša zabave.« Felix se nacerio. »Želiš li da te otpratimo kući?«
»Misliš, skroz do kraja ulice i mojih prednjih vrata, preko opasnih ulica
Goosebrooka? Mislim da ću moći i sama. Vas dvoje bježite odavde prije nego
što Lois dobije ozebline.« Mimi ih je gurnula u smjeru Fox Courta na drugoj
strani livade i otišli su, škripeći po snijegom prekrivenoj stazi. Bilo joj je
drago da su barem oni imali sretan Božić, bez trzavica za koje se
Lois pripremala zahvaljujući svekrvi. Henrietta je u posljednji trenutak
odlučila provesti Božić s prijateljima u Cheltenhamu i, što je bilo još bolje,
povela je Trumana sa sobom pa su se Lois i Felix mogli opustiti i uživati bez
straha od zlobnih komentara o nedovoljno kuhanim prokulicama ili
pogrešnoj vrsti umaka od brusnica.
Mimi zadrhti i podsjeti se kako je do vrha punila mozak Drugim Mislima,
samo kako ne bi razmišljala o onima koje su bile pravi problem. Jednom kada
uđe u kuću i zatvori vrata, moći će odbaciti masku, odvagnuti mogućnosti i
odlučiti što će učiniti u vezi Cala. U ovom trenutku, nestajanje s lica
Zemlje zvučalo je kao najbolji plan.
Gdje su veliki ponori kada ih trebaš?
Uh, bilo je ledeno. Nakon svega nekoliko minuta vani, prsti su joj izgubili
osjet. Mimi je po torbi tražila ključeve od kuće, čekajući da prsti stupe u
kontakt s poznatim oblikom i da začuje dobrodošao zveket metala.
Još je malo kopala, divljački prepipavala dno pretrpane torbe, zatim
provjerila svaki od unutarnjih džepova. O, za ime Božje, gdje su? Ma daj.
U idućem trenutku čula je tihi lavež iza sebe i zvuk psećeg dahtaja.
Zaledila se na mjestu, koža joj je bridjela od straha i neugode pomiješanih s -
unatoč svemu - trunčicom nade.
Jer bila je toliko nepopravljivo optimistična.

167
 Knjige.Club Books
»Vau.« Otto je ponovno zalajao na svoj kasnonoćni prigušeni način i
Mimino srce počelo je divljački tući. Pripremila se na okret i susret s njime u
trenutku kada je Cal rekao: »Hej, je li sve u redu?«
Samo što to nije bio Calov glas, što ju je posve zbunilo. Prebrzo se
okrećući, uspjela je poskliznuti se na snijegu i, poput prizora iz komedije,
pokušala se uhvatiti za mjedenu kvaku na vratima, prije nego što je
promašila i pala na sve četiri.
To je bilo elegantno.
»Opa! Polako, Bambi.« Paddy Fratelli prišao je stazom i pomogao joj da
ustane. »Evo, jesi li povratila ravnotežu? Oprosti, nisam te htio uplašiti.«
»Nisi me uplašio, samo sam se poskliznula. Sad sam dobro«, reče Mimi.
Samo što nije bila, zar ne? Ako izuzmemo čitav debakl oko Cala i Delle, i dalje
nije mogla pronaći ključeve od kuće.
»Jesi li sigurna?« Senzor pokreta upalio je svjetlo na trijemu,
omogućavajući Paddyju da je zabrinuto prouči. »Posljednjih nekoliko minuta
promatram te kako pokušavaš pronaći ključeve.«
»Ne znam gdje su. Pogledaj ti.« Mimi je rastvorila torbu kako bi mu
omogućila da potraži. Dok je on kopao, ona je proučavala vrh njegove
pognute glave i tamne sjajne kovrče koje su mu padale prema očima. Nijedan
znak koji bi upućivao na ćelavljenje, što mora da mu je bilo olakšanje.
»Ne.« Podigao je glavu. »Ovdje nema nikakvih ključeva.«
Svake minute postajalo joj je sve hladnije. Mimi frustrirano izdahne.
»Možda su mi ispali negdje u vrtu,«
Paddy je izvukao svoj mobitel i uključio svjetiljku na njemu, bacajući
plavo-bijelo svjetlo na snježnu stazu, suho lišće i zapetljane uvenule biljke.
»Drži li Marcus rezervni ključ ispod tegle s cvijećem?«
Više ne. Kroz cvokotanje zubiju, Mimi reče: »D-da d-drži, već bila ga
upotrijebila.«
Plave oči bile su zabavljene. »Možda su negdje u pubu.«
Pogledala je prema napuštenoj glavnoj ulici prema mjestu na kojemu je
Crni Labud stajao u potpunom mraku. »Maria je bila slomljena od umora. Ne
mogu joj sada ići kucati na vrata.«
»Što ćeš onda učiniti?«
Mogla je otići k Lois, ali Mimi nije htjela smetati njoj i Felixu u onome što
je zvučalo kao nadolazeća romantična noć. Odmahnula je glavom, iznenada
preplavljena nakupljenim emocijama. »Ne brini, bit ću dobro.«
»Naravno da hoćeš.«
Očajnički ga se pokušavajući riješiti, Mimi reče: »Mislim to. Bok!«
Paddy podignu obrvu. »A gdje planiraš spavati? Na otiraču?«

168
 Knjige.Club Books
»Dobro sam. Stvarno.«
»Možeš ostati kod mene.«
»Ne, hvala.«
»Zašto ne?«
»Zato što... ne.«
»U redu, dvije stvari.« Paddy je nabrajao na prste, »Ako se brineš da bih
te mogao zavesti, ne moraš, jer to se neće dogoditi.«
O. Dobro. Zatečena, Mimi reče: »A koja je druga stvar?«
Sagnuo se kako bi potapšao Otta po glavi, a zatim se uspravio i otvoreno
je odmjeravao. »Pa, prosjaci ne mogu biti izbirljivi. Zaista ne možeš provesti
noć na otiraču.«

TRIDESET MINUTA KASNIJE, Mimi je bila sretna što nije odbila Paddyja. Ležala je
na udobnom crvenom kauču ispred velikog plamena, s Ottom sklupčanim uz
noge i čašom crvenog vina u ruci.
Da ne spominjemo nevjerojatnu pomisao u glavi, koja je, unatoč Miminim
naporima da je protjera, čvrsto ostala ukopana.
Otpila je gutljaj vina i gledala u televizijski ekran da nije uopće bila
svjesna scena koje su se odigravale u filmu. Ottov rep postojano je lupkao o
jastuke na kauču. Očito se ovdje osjećao kao kod kuće jer nije bilo prvi put da
Cal i Cora nekamo putuju i ostavljaju ga Paddyju na brizi.
Kroz zatvorena vrata spavaće sobe, Mimi je čula otvaranje i zatvaranje
ormara te škripanje podnih dasaka kako se Paddy kretao. Posljednjih deset
minuta provela je slušajući ga kako se tušira prije nego što se preodjenuo u
udobniju odjeću i pripremio joj krevet u gostinjskoj sobi.
Zamišljanje Paddyja pod tušem pokrenulo je neočekivan tijek misli,
najvjerojatnije potaknuto njegovom otvorenom izjavom kako ju ne
namjerava zavoditi.
Ako će biti iskrena, u trenutku kada je to izgovorio, njezin je ego poskočio
poput znatiželjnog merkata, želeći znati zašto. Što nije bilo u redu s njom? On
je bio fizički privlačan muškarac, a ona je bila fizički privlačna žena. Nije
valjda bila neki odbojni trol, zar ne? Ne, definitivno nije.
Zato to nije bio baš dobrodošao osjećaj, osobito tako brzo nakon
poniženja od strane Cala i Delle, koje je uslijedilo nakon debakla s Robom i
Kendrom. Nakon poprilično usranih nekoliko mjeseci, djevojka počne toliko
odbijanja shvaćati osobno.
Mimi je otpila još malo crnog vina i, kada su se otvorila vrata spavaće
sobe, široko se nasmiješila.

169
 Knjige.Club Books
»Zašto se tako smiješiš?« Paddy se pojavio kose još uvijek mokre od
tuširanja, očiju izraženije plave boje uz pozadinu bijelih zidova u dnevnoj
sobi.
»Toplo mi je, udobno mi je, imam crveno vino i psa na kauču pored sebe.
Zašto se ne bih smiješila?«
»Ne smiješiš se često, znaš. Barem ne kada gledaš u mene. Ja obično
dobijem suzdržan pogled.« Napola je zatvorio oči oponašajući ju. »Onaj
oprezni, jer mi nimalo ne vjeruješ.«
Zadirkivao ju je, a Mimi se nasmijala jer je bila istina. »Ali ne možeš me
kriviti, zar ne?«
»Pretpostavljam da ne. Spremna za novu rundu?« Posegnuo je za
njezinom gotovo praznom čašom i napunio ju. Promatrajući ga dok je bio
zaokupljen nečim drugim, Mimi se divila vitkim linijama njegovog tijela,
visokim jagodičnim kostima i kovrčavoj crnoj kosi.
Od samog početka bilo je lako održavati distancu od Paddyja, jer je
njezina pažnja bila nepodijeljeno usmjerena na Cala. Ali sada je stvarno
trebala završiti s tom fantazijom.
Možda je u tome ležao odgovor.
Iako joj je bio šok pomisliti takvo nešto, zašto Paddy ne bi mogao biti
razlog? Bio je šarmantan, slobodan i ugodan oku. Štoviše, neće ga zanimati
ništa više od avanture za jednu noćili možda kratkotrajna afera, što je bilo
upravo ono što je ona željela.
Bio je savršen.
»I dalje me gledaš«, reče Paddy.
»Pitala sam se nosiš li kontaktne leće u boji.«
»Ne nosim.« Zvučao je kao da ga to zabavlja. »To sam sve ja. Nema
umjetnih dodataka.«
Način na koji je to izgovorio naslućivao je dvostruko značenje. Mimi
odgovori zavodljivim smiješkom i reče: »Pa, impresionirana sam«, prije nego
što se zapitala je li smiješale dobro ispao i pokušavajući ponoviti, ali
senzualnije. O, Bože, bilo je tako teško kada nisi u formi, posve zaboraviš kako
se to radi.
»Želiš li nešto jesti?« reče Paddy. »Jesi li gladna?«
Je li bila gladna? Mimi je pogledala unatrag i zaključila kako nije ništa jela
otkako je na odmorištu uz autocestu pojela sendvič prije otprilike deset sati.
Otpila je još malo vina. »Mogla bih jesti, što nudiš?«
Nagovještaj smiješka. »Pa, hranu.« Što je istog trena uzrokovalo naglo
podizanje Ottovih ušiju i pojačavanje tempa udaranja njegovog repa o kauč.
»Zvuči dobro.«

170
 Knjige.Club Books
»Da vidim što ti mogu ponuditi.«
Je li to radio namjerno? Je li i to imalo dvostruko značenje. Mimi podigne
obrvu. »Smijem li i ja pogledati?« upitala je zaigrano.
Paddy je oklijevao. »Ako želiš.«
U redu, napredak. Vrijeme je za sljedeću fazu. Ustala je s kauča, prstom
maknula prema Ottu i promrmljala, »Ostani.« Nakon još jednog gutljaja vina,
pošla je za Paddyjem u kuhinju i pronašla ga kako viri u hladnjak.
»U redu, imamo slaninu, piletinu, jaja i pire krumpir...«
Na sebi je imao svijetlosivi pulover, rukava podignutih tako da su
otkrivali njegove podlaktice. Shvaćajući kako njegove podlaktice uspoređuje
s Calovim, Mimi se prisilila da prestane. »Bilo što, ne smeta mi.« Zatim je
dodala, »Što ti najviše voliš?« jer je zvučalo provokativno i sada kada je
odlučila da će Paddyja upotrijebiti kao distrakciju, htjela je požuriti i obaviti
to.
»Pa, mogli bi napraviti skvičeću pitu...«7
Mimi se zarumeni. Je li to bilo provokativno? »Nema ništa bolje od malo
skvičanja...«
Što je odmah zazvučalo krivo. Ugh.
Paddy je pažnju s hladnjaka usmjerio na nju. »Molim?«
»Zaboravi, nisam tako mislila.« Usplahirena, Mimi reče: »Poskliznuo mi
se jezik«. Što je definitivno moglo imati dvostruko značenje. Upomoć.
»Ako ti se poskliznuo jezik«, pogledaju Paddy dobrohotno, »što si
zapravo mislila reći?«
Mimi je sav oprez bacila kroz prozor. »Vidi, mislim da sam malo smotana
jer sam nervozna.«
»A zašto si nervozna?«
»Čekam da me poljubiš.«
Namrštio se. »Neću te poljubiti.«
»Ali želim da to učiniš!« Ajme, jednostavno je to izletjelo iz nje.
»Želiš?« Lagano se nasmiješio. »Zašto?«
»O, molim te, a što misliš zašto?« Mimi duboko uzdahne i načini gestu
očaja. »Posljednjih nekoliko mjeseci provela sam u Majorci radeći za
najtvrdoglavijeg šefa. Prije toga, otkrila sam da me moj takozvani divni dečko
vara s najboljom prijateljicom. Trebala sam Božić provesti ovdje u selu, ali to
se nije dogodilo, a uspjela sam se i zaključati van kuće. Sve u svemu, druga
7
Bubble and squeak - tradicionalni engleski doručak od krumpira i kupusa. Prilikom
pripreme, kupus ispušta zvukove slične skvičanju pa stoga naziv. Skvičeća pita slobodan
je prijevod, budući da kod nas ne postoji naziv za to jelo. (op. prev.)

171
 Knjige.Club Books
polovica ove godine bila je prilično katastrofalna i želim nešto lijepo da me
malo razvedri.«
Eto, sad je to stvarno izgovorila.
»U redu. Dobro.« Električno plave oči bljesnule su zabavljeno. »Pa, ovo
nisam očekivao.«
»O, zaboga, žar trebaš najavu dvadeset i četiri sata ranije?«
Oklijevao je. »Ne bih tako rekao...«
»Dobro.« Prilazeći mu i zatvarajući vrata hladnjaka, Mimi je ruke omotala
oko njegovog vrata i poljubila ga kao da misli ozbiljno. Jer, mislila je, a
Paddyju je očito trebao poticaj.
I da, hura, uzvratio joj je poljubac. Bio je to dobar, iskusan i savršeno
izveden poljubac, kao što je i očekivala od nekoga s njegovim iskustvom.
Nakon nekog vremena se odmaknula, gledajući u njegove oči i promrmljala:
»To je bilo lijepo, zadivljena sam.«
»Hvala.«
»Mislim da više nisam gladna.« Kad je to izgovorila, Mimi je rukom
polako, ovlaš - značajno - prešla niz njegov sivi pulover. Ispod meke tkanine
njegov je torzo bio napet i-
»Trebali bismo nešto pojesti. Gladan sam. Zašto nam nešto ne bih
ispržio?« Paddy ponovno otvori vrata hladnjaka i izvadi slaninu, gljive i
rajčicu.
»Ili to možeš učiniti kasnije.« Mimi je govorila lascivnim tonom, kao u
sapunicama, tako da je ne bi mogao krivo shvatiti. Nasmiješila mu se. »Puno
kasnije.«
»Pokušavaš li ti to mene zavesti?« reče Paddy.
»Da!« Konačno. »Da, pokušavam!«
Njegove se obrve malo podignu. »Jesi li sigurna da je to mudro?«
»Da!« Ponovno je krenula prema njemu, ali on je odmahivao glavom i
uzmicao prema sudoperu.
Što, budimo iskreni, nije bila obećavajuća reakcija.
»Mimi, neću spavati s tobom«, ozbiljno je rekao.
»Što? Zašto?«
»Ne bi bilo u redu.«
»Bilo bi! Rilo bi stvarno u redu! O, ma daj, ne možeš me odbiti«,
protestirala je Mimi. »Ti spavaš sa svima!«
Kako bi dodao sol na ranu, pogled ulijevo otkrio je kako im se pridružio
Otto, stajao je u dovratku i sa zanimanjem promatrao razvoj događaja. Barem
on nije mogao odjuriti i proširiti vijest na Facebooku. OMG, nećete vjerovati

172
 Knjige.Club Books
što se ovdje dogodilo. Mimi je preklinjala Paddyja da spava s njom, a on ju je
hladno odbio! LOL! Vau, vau, neugodnjak!
»Koliko je prošlo otkako si s nekim spavala?« upita ju Paddy.
»To te se ne tiče.«
»Znači dugo. Je li bilo nekoga nakon prevaranta od tvog bivšeg?«
Mimi ga je promatrala, osjetivši kako joj se znoje dlanovi.
»Pretpostavljam da to znači ne.« Paddy sažalno odmahne glavom.
»Zašto je to uopće važno?« Stvarno, pričajmo o poniženju. »Kakve to ima
veze? U redu, prošlo je dugo. Mjeseci i mjeseci. Što je razlog više da učiniš
pravednu stvar i ne odbiješ me.«
»Mimi, slušaj me. Ti si divna djevojka. Skakanje u krevet s nekim poput
mene jednostavno ti ne priliči. Ne znam zašto si odjednom odlučila da to
trebaš učiniti večeras...« Zastao je, pomno ju promatrajući. »Ali možda mogu
pokušati pogoditi.«
O, Bože, molim te, ne opet.
Mimi je znala da joj lice postaje crveno. Poricat će makar ju ubilo. »Ne
možeš pogoditi. Jednostavno želim... spavati s nekim. Seksati se. To je sve.«
Paddyjev pogled bio je uznemirujuće izravan. »Ili si odlučila kako je
najbolji način da preboliš muškarca kojeg ne možeš imati, da spavaš s nekim
drugim.«
»To nije istina.« Ovo je bilo grozno. Zar su svi u Goosebrooku znali za
njezine osjećaje prema Calu?
Glas mu je omekšao. »Možemo razgovarati o tome ako želiš. Možeš mi
vjerovati. Diskretan sam. Neću ni pisnuti.«
»Zato što nema riječi koje možeš pisnuti.« Nije bilo lako govoriti suhih
usta i jezika koji kao da se udvostručio u veličini.
»Vidi, ne možemo si pomoći kada počnemo nekoga voljeti. Nema srama
u tome. Dopušteno ti je da budeš uzrujana jer ga ne možeš imati.«
Ne samo da je zario nož, nego ga je i zavrtao u rani. Mimi je iznenada
osjetila da bi mogla zaplakati, ne samo zato što je očito čitav svijet znao, nego
zato što joj Paddy nije htio pomoći da misli odvrati od Cala i pokušavao je biti
drag i pun razumijevanja.
»Hej«, tješio ju je. »U redu je. Naravno da bih spavao s tobom da mislim
kako bi to pomoglo, ali postupam časno, činim ispravnu stvar. Ujutro će ti biti
drago da se ništa nije dogodilo.«
U sićušnom, neposlušnom dijelu svog uma, Mimi je znala da je u pravu.
Nikada joj nisu išle beznačajne avanture. Progutala je. »Da. Oprosti što sam
se bacila na tebe.«

173
 Knjige.Club Books
»Zaslužujem medalju jer sam te odbio.« Paddy se sada cerio. »Nikada
prije to nisam učinio.«
»Znaš kako si rekao da si diskretan? Nećeš nikome govoriti o ovome, zar
ne ?«
»Obećavam. Kunem se.«
»I nećeš nikome reći zašto sam to učinila?« Tko je mogao znati hoće li
održati obećanje? Ali morala je barem pitati.
»Neću ni pisnuti.« Privukao ju je u zagrljaj, strogo prijateljski. »Tvoja je
tajna sigurna.«
Mimi mu je uzvratila zagrljaj. »Hvala ti.«
»Mora da ti nije lako.«
Tugaljivo je kimnula u znak slaganja. »Definitivno nije.«
»Mogu li još samo nešto reći, a onda to više nikada nećemo spomenuti?«
Mimi se pripremila. »Reci.«
»Mislim da bi trebala prestati raditi za njega. Sada imaju dijete. Gledao
sam nekolicinu njegovih intervjua na YouTubeu.« Paddy je načinio grimasu
kada je to rekao. »Znam da pliva u lovi, ali mislim da možeš naći nešto puno
bolje.«
O, hvala nebesima. Preplavio ju je val olakšanja. Na rubu provale smijeha,
Mimi se žurno sabrala i izgledala prikladno hrabro. Kimnula je. »U pravu si.
Mogu.«

MIMI SE IDUĆEG jutra probudila u Paddyjevoj gostinjskoj sobi, pomalo

mamurna i osjećajući ogromno olakšanje.
»Evo je.« Paddy ju je pozdravio dok je kuhao jaja i slaninu koje nisu
uspjeli pojesti večer prije. »Kako se osjećaš?«
»Dobro, hvala ti.«
»Dođi ovamo.« Privukao ju je bliže i bratski ju poljubio u obraz. »Jesam li
bio u pravu?«
»U vezi čega?«
»Svega. Ali većinom što ti nisam dopustio da me zavedeš.«
Kad bi samo znao oko čega nije bio u pravu. Mimi se nasmiješila i
udahnula miris cvrčeće slanine. »Jesi. Hvala ti na svemu. Naročito na ovom
doručku.«
Dvadeset minuta kasnije, vratili su se do Bay Cottagea, koja je izgledala
prilično svečano na jutarnjem suncu, sa zaleđenim snijegom koji se
presijavao poput kristala. Nakon kratke potrage, Paddy je pronašao njezine
ključeve na samom početku prilazne staze, napola sakrivene ispod
prekrivača od šarenog bršljana.
174
 Knjige.Club Books
»Sigurno su mi ispali iz torbe dok sam ih tražila«, reče Mimi s olakšanjem.
»Baš sam glupa.«
»Nisi, super si.« Paddy joj se obraćao s nježnošću. »Samo moraš malo više
vjerovati u sebe. Mislio sam ono što sam sinoć rekao«, dodao je. »Zaslužuješ
daleko bolje od CJ Exleya.«
»Tako je.« Mimi kimne. Barem je to bila istina.
»Zapravo sam pročitao jednu od njegovih knjiga prije nekoliko tjedana.«
»Jesi? I, je li ti se svidjela?«
Paddy slegnu ramenima. »Zna ispričati dobra priču. Luđački sam okretao
stranice. Ali nerviralo me je što glavni lik uporno gleda lijepu ženu i misli
kako joj noge dosežu do pazuha. Prilično sam siguran da to nije istina.«
Mimi se nasmijala, jer CJ je možda bio izvrstan pripovjedač, ali to je bila
jedna od onih klišeiziranih rečenica koje je stalno ponavljao i nju je od te
rečenice podilazila jeza. »Znam, porazgovarat ću s njim o tome, pobrinuti se
da se ne ponovi.«

»NE ŽELIM DA ikada više učiniš takvo nešto«, rekao je Marcus.

Mimi spusti glavu. »Žao mi je. Samo sam pokušavala pomoći.«
»Znam da jesi. Ali nisi pomogla. Bilo je... bolno.« Nakratko je zatvorio oči
i zadrhtao, očito još uvijek progonjen sjećanjem.
Kako je tako dobronamjeran plan mogao poći tako po zlu? »Obećavam,
neće se ponoviti«, reče Mimi. »Mislila sam da si spreman.«
»Pa, nisam. I ne želim biti spreman. Žao mi je, dušo, ali nitko od njih
nikada neće biti tvoj otac, tako da uistinu nisam zainteresiran. Radije bih
ostao sam do kraja života.«
Kako je Mimi sada željela da mu nije to priuštila. Sinoć je bila Stara
godina. Marcus je, nakon svog puta u Newcastle, ostao kod kuće, dok je ona s
Lois i Felixom bila u Labudu. Na pola puta kroz večer, razgovarajući s grupom
ljudi iz Cirencestera, otkrila je da je jedan od njih gej.
Ime mu je bilo Pierre, imao je četrdeset i četiri godine i bio je ortodont. S
prethodnim partnerom prekinuo je prije osamnaest mjeseci. Imao je tamnu,
uredno podšišanu kosu, odjeća mu je bila moderna i dobro mu je pristajala, a
imao je pametno, mirno i pouzdano lice. Mimi je pomislila kako bi on i
Marcus bili dobar par. Zatim, čim se Pierre ispričao kako bi otišao do toaleta,
Lois glasno uzvikne: »O, moj Bože, misliš li isto što i ja? Moramo ga spojiti s
Marcusom!«
Činilo se poput prsta sudbine, poput jednog od onih trenutaka kada je
dvoje ljudi stvoreno jedno za drugo i ništa ne može poći po zlu. Ali, svjesne
da Marcus neće svojevoljno pristati na namješteni spoj naslijepo, osmislile su

175
 Knjige.Club Books
podmukao plan. Lois će ga pitati da se nađe s njom na Novu godinu kako
bi razgovarali o njezinim financijskim ulaganjima za nadolazeću godinu,
opušteno će ga upoznati s Pierreom, a zatim će Mimi doći kako bi ju odvukla,
ostavljajući Pierrea i Marcusa da se u miru upoznaju.
Plan je bio bez mane i Pierre je rado pristao sudjelovati. Kao i Marcus, sve
do trenutka kada je shvatio što se događa i nevoljko se zatekao usred zamke.
Ostavljajući ga, Mimi se osjećala poput vlasnika psa koji odlazi na godišnji
odmor i ostavlja svog prestrašenog, zbunjenog labradora u prihvatilištu. Ali,
imala je najbolje namjere. Ona i Lois su mahnule i ostavile ih, sigurne kako će
Marcusa pristojno ponašanje spriječiti da napusti Pierrea i nestane.
Podrazumijevalo se kako će, svega nekoliko minuta nakon početka druženja,
Kupidova strelica učiniti svoje i dva će muškarca shvatiti koliko su savršeni
jedan za drugoga.
Osim što se to nije dogodilo. Očekivali su eksploziju kemije do koje nije
došlo. Nakon bolno dugih četrdeset minuta, Pierre i Marcus su se rukovali i
razišli, obojica očito u nadi da više nikada neće morati proći tako užasno
iskustvo u ostatku svojih života.
Mimi pogleda Marcusa. Mislila je dobro, a ispalo je katastrofalno.
S krivnjom i kajanjem, rekla je: »Obećavam da to više nikada neću
učiniti.«

176
 Knjige.Club Books
30. poglavlje

MIMI JE VRLUDALA plažom kada joj je zazvonio mobitel. Izvadila ga je iz džepa

kratkih hlača, pritisnula tipku za javljanje i veselo rekla: »Hej! Kako si?«
»Prvo ti«, reče Lois. »Ovdje pada bljutava kiša. Reci mi da kod tebe nije
hladno i jadno.«
»Nosim majicu kratkih rukava i kratke hlače«, reče Mimi. »I Ray Ban
naočale, jer je sunce toliko jarko da me bole oči.«
»Sretnice jedna«, uzdahnu Lois.
»Znam.« Bio je kraj ožujka i zima je prošla u Puerto Pollensi. Posjetitelji
su se vraćali, grad se pripremao za ljetnu navalu. »Zašto ne dođeš u posjet?
Baš bih to voljela. Znaš da si dobrodošla. Ne mogu vjerovati da su prošla već
tri mjeseca otkako sam te posljednji put vidjela.«
»Pa, nisu prošla tri mjeseca otkako smo mi vidjeli tebe.« Lois je zvučala
veselo. »Viđamo te svaki dan. Mislim, znam da sam to već rekla, ali to je tako
super. Što si to pokrenula?«
»Znam, nije li ludo?« reče Mimi. »Pretvorila sam čudovište u nacionalno
blago bez ikakve namjere. Bila je to prava nezgoda.«
»Ali odlična nezgoda. I hvala na ponudi, ali ne mogu sada doći. Ovdje
imam posla. Mnogo se toga događa.« Lois zastane i glasno uzdahne.
»Zapravo, selim se iz Fox Courta.«
»Molim? Zašto?« Šokirana, Mimi je stala ukopana na mjestu. »Mislila sam
da tebi i Felixu dobro ide. Što se dogodilo?«
»O, Bože, zvučat će tako glupo, ali stvarno mi treba odmor od tog mjesta.
Odmor od Henriette i njezinih podmuklih komentara i neodobravajućih
pogleda. Trebao je to biti naš dom, ali i dalje je njezin, a da je ona ljubazna sve
bi bilo u redu... ali nije ljubazna i ništa neće biti u redu. Sve što Felix čini
jest da pokušava izgladiti stvari, jer samo želi normalan život. Navikao je na
nju takvu kakva jest i većinu toga niti ne primijeti. Želim da se zauzme za
mene i kaže svojoj majci da je zla stara vještica, ali neće. A to me jako smeta.«
Podižući glas, Lois je ispalila: »Ne mogu to više podnositi. Jednostavno ne
mogu. Prošli tjedan njezina glupa mačka povratila je u hodniku, a ja nisam
vidjela. Pokliznula sam se, pala na drveni pod i ozlijedila moju zdravu nogu.
Znaš li što je Henrietta rekla kada je vidjela što se dogodilo?«
»Ne...« Mimi se pripremila, ovo sigurno neće biti dobro.

177
 Knjige.Club Books
»Rekla mi je da sam trebala gledati kamo hodam. Ja sam joj rekla da je
ona trebala počistiti bljuvotinu svoje mačke. Zatim je ona rekla kako Truman
nikada ne povraća pa, ako mu je sada bilo zlo, to mora da je bilo od nečega
što sam ja ostavila vani, a on pojeo. Implicirala je da je sve zapravo
moja krivica. To je bio njezin odgovor. Onda je otišla, ostavljajući me na
leđima poput prevrnutog kukca. Nije mi ni pokušala pomoći. Najozbiljnije«
Lois je frustrirano zavijala, »ne mogu se više nositi s njom. A nema šanse da
će ona ikada napustiti Fox Court, što znači da je meni pripala čast. To je to,
dosta mi je bilo. Odlazim.«
»O, ne!« Mimi je bila šokirana, ali ne pretjerano iznenađena. »Voljela bih
da te mogu zagrliti sada. Što Felix kaže na sve to?«
»Ma, tko to zna? Ne mogu ga više slušati. Pravi se da mu je stalo, ali je li
zaista?« Bučno je izdahnula. »Možda mu je potajno laknulo, drago što će me
se konačno riješiti, kao i svih nevolja koje sam prouzročila. Samo Bog zna da
je Henrietta presretna. Čudi me da Fox Court nije prekriven zastavicama.«
»A kako se ti osjećaš?« reče Mimi, jer nije bilo lako procijeniti preko
telefona. Lois je možda navukla hrabru fasadu, ali radilo se o njezinom braku,
sigurno je bila uzrujana.
»Ne znam kako se osjećam. Možda će se ispostaviti da je to najbolja stvar
koju sam učinila. Možda će i meni laknuti.«
»A kamo ćeš otići? O, ne, hoću li te uopće vidjeti kada se vratim?« Što ako
se Lois seli u London, ili još gore, u Edinburgh, gdje joj žive roditelji? Mimi je
s tugom shvatila koliko će joj nedostajati ako ode iz Goosebrooka,
»Ne brini, i dalje ćeš me viđati. Selim se kod Latimerovih u ulicu Church.«
S olakšanjem, Mimi reče: »Ostaješ u Goosebrooku?«
»Zašto ne? Jednostavnije je. Poznajem sve ljude.« Lois zastane. »Kada je
Nancy Latimer spomenula kako će provesti iduća tri mjeseca na Novom
Zelandu i da traže nekoga tko će im paziti na kuću, jednostavno mi se činilo
logičnim prijaviti se. Mogu živjeti tamo dok njih nema, a Felix i ja imat ćemo
priliku vidjeti što ćemo dalje. Nakon tri mjeseca vidjet ćemo kakva nam je
budućnost.«
»Nadam se da će se sve srediti.«
Mimi je također bila svjesna neizgovorenog razloga za ostanak u selu, jer
Goosebrook je postao Loisino utočište. Svi koji je poznaju, poznaju je sa svim
ožiljcima i ranama, onako kako je izgledala sada. Lois je iskreno mrzila
poglede i šaputanja znatiželjnik stranaca.
»Hoće, na ovaj ili onaj način«, reče Lois, »Možda je mala stanka upravo
ono što nam treba. Ako zanemarimo sve ostalo, bit će to kao mali godišnji
odmor od Henriette.«

178
 Knjige.Club Books
Lois je privodila kraju taj dio razgovora. Kako bi promijenila temu, Mimi
reče: »Pa, sretno. Što se još događalo otkako sam otišla? Nešto uzbudljivo?«
»U redu, da razmislim, je li ti Marcus spomenuo kako ima predivnog
novog dečka?«
»Moooliiim?« Mimi je umalo ispustila telefon. »Zafrkavaš me?«
»Da, zafrkavam te.« Lois je zaroktala od smijeha. »Nadamo se da hoće, ali
zasad ništa od toga.«
»Na trenutak sam se ponadala.«
»Oprosti. Ooo, znam što se još dogodilo. Cal i Delia su prekinuli!«
Dvije tisuće kilometara daleko, Mimi je čula riječi i osjetila kako joj srce
ubrzava. Gledala je kako joj dvije ptice prolijeću iznad glave. Cal i Delia nisu
više zajedno. Osim ako...
»Je li to još jedna šala?«
»Ne, ovo je istina. Kunem se. Čula sam to sinoć. Što znači da je Cal
ponovno dostupan«, reče Lois. »Baš uzbudljivo, zar ne?«
»Zašto su prekinuli?« Je li joj glas zvučao normalno? Mimi nije mogla
procijeniti. Je li uopće riječi izgovorila pravilnim redoslijedom?
»To nitko ne zna.« Lois je upotrijebila svoj tajnoviti glas. »Zbog toga i jest
zanimljivo. Jedva čekam biti zabadalo i otkriti!«

BILO JE IRONIČNO da je, nakon silnih mjeseci pokušavanja da CJ Exleyja

predstavi u najboljem mogućem svjetlu i da prikrije manje privlačne crte
njegove osobnosti, Mimin najbolji plan bio potpuno okrenuti tu strategiju.
A zatim, još začudnije, okretanjem tog okretanja.
Sve je započelo sasvim slučajno. Mimi se vratila u Puerto Pollensu drugog
siječnja, dan prije nego što su Cal, Della i njihove kćeri doletjeli sa skijanja u
Austriji. Nekoliko dana nakon toga, čim su sredili putovnicu za malenu Alice,
Willa i CJ stigli su u vilu zajedno s Alice i tonom prtljage, jer CJ nije
mogao prestati kupovati igračke, odjeću i dječje potrepštine za svoju voljenu
novorođenu kćer.
Mimi je ostala u svom stanu, onome koji je nekad pripadao Willi. Willa i
njezine stvari preseljene su u CJ-ev stan, a dekorateri su brzinom munje
angažirani kako bi jednu od soba pretvorili u bajkovitu dječju sobu. Sada je
Mimi morala raditi napornije no ikada kako bi CJ-a zadržala za radnim
stolom kada nikako nije htio biti tamo, jer sve što ga je zanimalo bila je
njegova nova obitelj.
Ali ugovori su potpisani i trebalo ih je ispoštovati; velike izdavačke kuće
diljem svijeta nestrpljivo su čekale iduću knjigu i morao ju je dovršiti. Jedini
način na koji je to bilo moguće, bilo je pretvoriti Alice u nagradu. Svaki put

179
 Knjige.Club Books
kada bi CJ dosegao ciljani broj riječi, bilo mu je dopušteno provesti deset
minuta s kćerkom.
Prvi video dogodio se sasvim slučajno. CJ je bio u svom uredu iz kojeg su
kroz zatvorena vrata dopirali prigušeni zvukovi raznoraznih epiteta. Mimi se
obrati Willi: »Bacimo okladu. Što misliš da će prvo reći kada ga pitam kako
mu ide?«
Willa, koja je njihala Alice u svojem naručju, odmah odgovori: »Nazvat će
te zlom vješticom. I vjerojatno će ti zaprijetiti otkazom.«
»Ja mislim da će reći kako sam ja kriva što ništa ne ide kako treba i
zahtijevati zdjelu Twigletsa.«
Obje su ga dobro poznavale. Mimi je izvadila telefon i prešla dnevnu sobu.
Pokucala je na vrata CJ-eve radne sobe, uključila snimanje videa i rekla u
kameru: »U redu, ulazimo u lavlju jazbinu. Pripremite se.«
»Donesi mi viski«, zalajao je CJ čim su se vrata malo otvorila.
»Kako ide?«
»Mrzim te. Ništa ne ide kako treba i za sve si ti kriva.«
»O, CJ, ne može biti toliko loše.«
»Još je gore od toga. Donesi mi i Twiglets.« Konačno se okrenuo prema
njoj. »O, za Boga miloga, zar ti to mene snimaš? Zašto to radiš? Odlazi.«
»Koliko si riječi napisao?«
Podigao je jedan list papira prekriven njegovim užasnim rukopisom,
višestruko iskrižanim.
»Jedna stranica, to je dvjesto riječi. Možeš ti i bolje. Dođi do petsto riječi«,
mirno reče Mimi, »i onda možeš dobiti Twiglets.«
Prostrijelio ju je pogledom. »Izlazi. I da se nisi usudila nekome poslati taj
video, jer ćeš ostati bez posla.«
Idućeg dana, nakon što ga je uvjerila da se predomisli, Mimi je video
objavila na YouTubeu i poveznicu podijelila na njegovim društvenim
mrežama, odakle je u sekundi bio podijeljen diljem svijeta, dobivajući više
reakcija i odgovora nego sve njegove prijašnje objave zajedno.
Mrzovoljna, nervozna stvarnost CJ Exleyja privukla je pozornost milijuna
ljudi na način na koji to nije uspjelo svim vješto kreiranim intervjuima koji su
ga prikazivali u najboljem mogućem svjetlu. Mimi ga je počela snimati
svakodnevno, pozivajući gledatelje da unaprijed pogađaju koliko je riječi
napisao i koju će novu uvredu izmisliti, prije nego što bi objavila novi video
na njegovu stranicu. Sretni dobitnici bili bi imenom i prezimenom uključeni
u iduću CJ-evu tiradu.
Svi su htjeli biti uključeni, brojke pregleda videa rasle su u visine, a
zahtjevi za televizijske intervjue s omiljenim svjetskim mrgudom nisu

180
 Knjige.Club Books
prestajali pristizati. Kada je CJ odletio u SAD kako bi gostovao u talk-showu
Ellen DeGeneres, glavom je odmahivao prema publici i govorio im kako su
gomila histeričnih vještica koje se trebaju sabrati. Zbog toga su vrištale još
glasnije.
A prodaja njegovih knjiga otišla je nebu pod oblake.
Je li CJ bio beskrajno zahvalan Mimi na svemu što je učinila za njega?
Naravno da nije. Ni najmanje.
Ali ona je znala da je u dubini duše zahvalan što je do toga došlo.
Sada je došlo vrijeme da Mimi krene dalje. Ne naslijedivši nijednu od
očevih karakteristika, Alice se pokazala kao vesela, mirna beba koja je dobro
spavala i rijetko plakala. Mimi je znala da Willa voli imati pune ruke posla i
da gori od želje da se vrati na posao. Onog jutra kada je upalila laptop kako bi
pretipkala dvije tisuće riječi koje je CJ napisao prethodnog dana i vidjela da
su već pretipkane, znala je da je došlo vrijeme da odustane.
»Oprosti.« Willa je bila skrušena. »Nisam si mogla pomoći. Jednostavno
mi previše nedostaje.«
»U redu je. Oduvijek smo znali da sam tu samo na određeno vrijeme.«
Mimi ispruži ruke kako bi primila Alice. »Daj mi da se malo pomazim s njom.
Tako će mi nedostajati.«
»Možeš nas doći posjetiti kad god poželiš. Zar ne?« Willa se obrati CJ-u
koji je upravo ulazio u kuhinju.
»Znači li to da nas napušta?« CJ je odglumio zgroženost, ali oči su mu se
smijale. Očito su već razgovarali o tome.
»Ja sam poput Mary Poppins«, reče mu Mimi, »Moj posao ovdje je
završen. Sredila sam te, pretvorila u pristojno ljudsko biće, a sada te puštam
da nastaviš bez mene.«
»Više si poput one strašne s velikim zubom«, CJ se izmaknuo prije nego
što ga je uspjela udariti. »Dadilja McPhee.«

181
 Knjige.Club Books
31. poglavlje

TO SE DOGODILO prije tjedan dana. A sada je ovdje, na letu kući, na povratku u

Goosebrook. Dok je zrakoplov slijetao, Mimi se prisjećala posljednjih
trenutaka provedenih s Willom, Alice i CJ-em, koji su došli u Palmu kako bi je
ispratili. Willa ju je zagrlila i rekla: »Tako ćeš nam nedostajati.« Alice ju je
pokušavala povući za kosu. A CJ je iznenada krenuo sa strastvenim govorom
o tome kako mu je promijenila život i da joj nikada neće moći dovoljno
zahvaliti za sve što je učinila za njega. Zatim, glasom promuklim od navale
emocija, položio je njezine dlanove među svoje i zamolio ju da mu obeća kako
će doći na njegovo i Willino vjenčanje, jer kako ne bi došla kada joj toliko
duguju oboje?
Nevjerojatno dirnuta, Mimi je obećala da će doći, zatim je Willa istaknula
da ju CJ zapravo još nije ni zaprosio, što je razbilo emotivno raspoloženje i
sve ih natjeralo na smijeh. »Zaprosit ću te večeras«, uvjerio ju je CJ. »Ali samo
ako obećaš da ćeš pristati«.
Kada se Mimi okrenula da ih pogleda posljednji put prije nego ode na
terminal za odlaske, vidjela je kako stoje zajedno, mašući joj. U idućem
trenutku, uzimajući Alice u naručje, CJ se okrenuo i poljubio Willu u usta, a
Willa mu je s ljubavlju odgovorila na poljubac…
»Jesi li dobro, dušo?« reče žena na sjedalu pored nje i tek u tom trenutku
Mimi je shvatila da joj je suza kliznula i oka, niz obraz da bi završila na
njezinoj majici.
»Dobro sam… o, hvala.« Mimi je zahvalno prihvatila papirnatu maramicu
koju joj je žena pružila. »Kako neobično, nisam ni primijetila da plačem.«
»Mogu pretpostaviti zašto. Bila si miljama daleko.« Žena joj se utješno
nasmiješila i posegnula u prostranu torbu pod svojim nogama. »Ostavila si
dečka tamo, kladim se. Nećeš ga neko vrijeme vidjeti.«
»Zapravo-«
»Brineš da će ti raditi nepodopštine iza leđa.« Žena je mudro kimala
glavom. »Sada kada si se ti vratila kući, neka mala drolja u bikiniju će zariti
svoje pandže u njega i on će te zaboraviti, jesam li u pravu? Vjeruj mi,
nagledala sam se toga u svoje vrijeme. Evo posluži se.« Ponudila je Mimi
otvoren paketić keksića s kremom. »Takvi su ti muški; jedino što ih zanima
je seks, seks, seks. Razvedri se, dušo. Nema smisla liti suze za nekim tko toga
nije vrijedan. Obriši oči i pojedi koji keksić.«

182
 Knjige.Club Books
Nakon toga, Mimi joj nije imala srca reći da u njezinom životu ne postoji
dečko, vjeran ili ne. Jednostavno nije bilo u redu nakon što je pojela šest
keksića iz njezine torbe i prihvatila njezino sažaljenje. Umjesto toga, izvadila
je svoju bilježnicu i dodala nekoliko bilješki u planove koje je radila za
sljedećih nekoliko mjeseci, a možda i godina.
Četrdeset minuta kasnije, nakon što je preuzela svoje kovčege i
natovarila ih na kolica, Mimi je stigla na terminal za dolaske i vidjela zgodnu
brinetu s ružičastim pramenovima u kosi, kako drži natpis s njezinim
imenom. Znala je da joj je CJ rezervirao automobil, ali dok nisu došli do
parkirališta i dok nije ugledala svijetlocrveni Bentley, nije shvaćala koliko
poseban automobil joj je rezervirao.
Vozačica, čije ime je bilo Cleo, bila je oduševljenja njezinom reakcijom.
»O, tako mi je drago da ti se sviđa. Ovaj automobil je moj ponos i sreća!«
Mimi je pobožno gladila sjajni lak. »Prošli tjedan smo razgovarali o
omiljenim automobilima i rekla sam svom šefu da sam oduvijek maštala da
me voze u Bentleyju Continental. Elton John je imao takav, iste boje i činilo se
kao najbolji automobil koji možeš poželjeti.« Duboko ganuta da se sjetio,
dodala je: »Sigurno te je CJ posebno odabrao.«
»Jest.« Cleo se naceri. »Pronašao je moju web stranicu i nazvao prije
nekoliko dana kako bi rezervirao. Za mene je to bilo prilično uzbudljivo«,
nastavila je dok je prilično učinkovito ubacivala kovčege u prtljažnik
automobila, »jer sam velika obožavateljica - pročitala sam sve knjige koje je
CJ Exley ikada napisao. Rekla sam mu i da sam gledala video snimke na
njegovoj stranici svakoga dana. Rekao je da će je, ako mu pošaljem fotografiju
nas dvije zajedno, uključiti u svoj idući blog. Obožavam kako može biti
okrutan i mrzovoljan jedne minute, a druge već sladak i pažljiv. Najnovije
snimke njega i Alice su toliko divni da mi tjeraju suze na oči.«
Te su snimke bile Mimina posljednja ideja prije nego što je otišla, kratki
zapisi CJ-evog susreta s Alice nakon što je dosegao traženi broj riječi svakoga
dana. Gledatelji su obožavali gledati njegovo lice kako se ozari od ljubavi
svaki put kada bi uzeo Alice u naručje i nazvao ju svojom malom mrvicom.
»Bilo je zabavno raditi za njega«, Mimi je rekla Cleo. »On samo laje, ne grize.
Moram li sjesti otraga?« Nakon što je ubacila sve kovčege u prtljažnik, Cleo
joj je otvorila jedna od stražnjih putničkih vrata. »Zar ne mogu sjesti s tobom
naprijed?«
Čavrljale su čitavim putem do Goosebrooka. Mimi je naučila sve o
usponima i padovima posla vozačice i kako njezin suprug za život zarađuje
izgradnjom žicanih skulptura konja u prirodnoj veličini. Pretražujući ga na
mobitelu, divila se spektakularnim skulpturama, zatim rekla: »O, vidi,
vidi,« jer je tamo bila fotografija samog Johnnyja LaVenture koji je bio
prilično predivan. »Smijem li biti zabadalo i pitati kako ste se spetljali?«

183
 Knjige.Club Books
Cleo se nasmijala. »Poznajemo se još od škole. Mrzila sam ga! Onda se na
duže vrijeme preselio u Ameriku. Kada se vratio, ponovno smo se vidjeli i
mrzila sam ga još više... ali, s vremenom sam se predomislila. I evo nas sada,
sretniji nego što sam mogla zamisliti. Bilo je na neki način sasvim suprotno
od ljubavi na prvi pogled.« Napravila je ups grimasu, a zatim dodala, »Srećom,
sve je na kraju dobro ispalo.«
»To je super.«
»Sada je moj red da budem zabadalo. Jesi li ti ikada doživjela ljubav na
prvi pogled?«
Mislila je na udar munje. Mimi se odmah prisjetila prvog trenutka kada je
ugledala Cala. U redu, možda ne baš prvog trenutka u polju kada je mislila da
napada ovcu, ali nakon nekoliko minuta razgovora s njim, definitivno je
osjetila iskru. Zapravo, više od iskre, veselu vatricu sposobnu da preraste u
pravi plamen. Bila je oduševljena kada je otkrila da živi u Goosebrooku i
Lako se veselila što će ga vidjeti kasnije te večeri...
Osim što ju je, sa zakašnjenjem se sjetila, Cleo pitala o vezama koje su se
dogodile u stvarnom životu, a ne onima koje su se dogodile samo u njezinoj
glavi. Prisiljavajući se da misli na Roba - ajme, to se činilo kao u nekom
drugom životu - Mimi reče: »Nikada nisam doživjela trenutak u kojem
jednostavno znam. Dok sam živjela u Londonu, bila sam u vezi sa svojim
šefom, ali to se polako rasplamsavalo.«
»I, kako je ispalo na kraju?« Cleo je zvučala zainteresirano.
»Ne baš lijepo.« Mimi složi grimasu. »Što je glavni razlog zbog kojeg sam
pobjegla iz Londona i doselila ovamo.«
Približavale su se vrhu brda. Dok je Cleo lagano kočila, pred njima se
pojavio Goosebrook, predivno poznat i okupan zlatnim zrakama
poslijepodnevnog sunca.
»Pa, ne mogu zamisliti da ti je to teško palo. Ovo mjesto izgleda predivno.
A ja sam odrasla u selu u Cotswoldu«, doda Cleo, »tako da znam o čemu
govorim.«
Mimi je shvatila da zadržava dah dok se automobil vozio pored ulice
Cedar, gdje je bila Calova kuća. Znala je da će ga uskoro vidjeti, ali ne bi joj
škodilo nekoliko sati da se sabere prije toga.
»O, moj Bože«, reče Mimi dok su se glave okretale za njima na glavnoj
cesti. »Ovo je nevjerojatno. Osjećam se poput kraljice.«
Smijuljeći se, Cleo je zaustavila automobil ispred Bay Cottagea. U sekundi
su Cora i Lauren ostavile svoje prijateljice i dotrčale do njih.
»Mimi, je li to tvoj novi automobil? Zar si osvojila na lutriji? Tako je kul.«
Izlazeći sa suvozačkog mjesta, Mimi reče: »Nije moj, žao mi je. Da barem
jest. Cleo me dočekala u zračnoj luci i dovezla me ovamo.«
184
 Knjige.Club Books
»Tako je kul.« Corine oči raširile su se dok se divila Bentleyju. »Moj stric
u Walesu ima crveni auto, ali nije ni blizu ovome i stalno je prekriven blatom.
Mimi, stvarno su mi se svidjeli kapa i šal što si mi poklonila za Božić. Nosila
sam ih bezbroj puta, zar ne? One ljubičaste?« Okrenula se prema Lauren, koja
je živahno kimala glavom.
»Drago mi je da su ti se svidjeli, A meni se svidjela zahvalnica koju si ti
meni poslala.« Mimi je bila oduševljena činjenicom da je Cal očito potaknuo
kćer da napravi i pošalje zahvalnicu, koja je stigla poštom tjedan nakon što
su se vratili sa skijanja u Austriji.
»U redu, to je to.« Dok je Mimi razgovarala s Corom, Cleo je istovarila
kovčege. Gledala je u Coru i Lauren. »Prije nego odem, želite li vi cure jedan
krug po selu u Bentleyu?«
Oduševljeno vrišteći, uskočile su na stražnja sjedala. Mimi ih je
fotografirala dok su se oduševljeno smješkale i mahale kroz spušteni prozor,
a zatim je Cleo napravila krug kako bi se mogle veselo pokazati pred
prijateljicama. Konačno, nakon što su se iskobeljale iz automobila, Cora je
nekoliko puta fotografirala Cleo i Mimi ispred Bentleyja, kako bi ih Cleo
mogla poslati CJ-u.
Kada je crveni Bentley nestao s vidika, Lauren reče: »Četiri su sata,
hoćemo li se vratiti k meni?«
»Ovaj...« Cora je oklijevala. »Doći ću za sekundu, dobro? Samo želim...
zahvaliti Mimi za šal.«
Lauren se namrštila. »Već jesi.«
»Znam.« Cora nije posustajala. »Samo to želim učiniti ponovno.«

185
 Knjige.Club Books
32. poglavlje

KADA SE LAUREN okrenula i otišla, Mimi je posegnula za najvećim kovčegom na

pločniku. »Ne moraš mi zahvaljivati«, reče. »Je li sve u redu?«
»Ne baš.« Corin glas bio je pokisao.
»O, dušo!« Mimi izvadi ključ od vrata. »Marcus neće doći kući još neko
vrijeme pa zašto ne bi ušla unutra da porazgovaramo. Možeš mi reći što te
muči.«
Zajedno su unijele kovčege u kuću. Dok je spremala sebi čaj i tražila kekse
i sok od jabuke za Coru, Mimi je pričala o svom boravku u Puerto Pollensi, o
sićušnim ribama koje su jurile plićakom gdje se Mediteran spajao s plažom i
o glasnim pticama kojima bi svakog jutra bacala mrvice na svojoj terasi.
Zatim su sve odnijele u dnevnu sobu, a Mimi je sjela na kauč dlanom tapšući
mjesto pored sebe.
»Hajde, reci mi što se dogodilo. Sve mi možeš reći, samo da znaš. Nikome
neću ni pisnuti, osim ako ti to želiš.«
Cora je izgledala uznemireno. »Definitivno ne želim.«
O, Bože, o čemu se ovdje radi? »Onda se to neće dogoditi. Obećavam.
Odlična sam u čuvanju tajni. Ne bi vjerovala koliko nevjerojatnih tajni znam.«
»O kome?«
»Ne smijem ti reći. To je tajna.«
Cora se nasmiješila, a napetost u njezinim mršavim ramenima vidljivo je
popustila. Uzela je jedan od ružičastih keksića koje Marcus neobjašnjivo voli
i gricnula jedan kraj prije nego što je napravila grimasu. »Malo su čudni.«
»Da, žao mi je zbog toga. Marcus ih obožava.«
»Tata i Della više nisu zajedno.«
O, ne, zar je to bio problem? Mimi je oklijevala, zatim kimnula glavom.
»Znam, čula sam. Kako se ti osjećaš u vezi toga?«
Cora slegnu ramenima. »Dobro. Della je u redu, ali ne smeta mi što su
prekinuli.«
Pa, to je bilo nešto. Mimi je čeznula da dozna zašto je do toga došlo, ali
nije baš mogla pitati Coru. Umjesto toga, reče: »Jesu li zbog toga stvari postale
čudne između tebe i Charlotte?«
Ponovno slijeganje ramenima. »Malo. Ali, kao da smo bile prisiljene puno
vremena provoditi skupa, a to mi je ponekad bilo malo previše, znaš? Nisam
mogla toliko često viđati Lauren, iako mi je ona prava najbolja prijateljica,
186
 Knjige.Club Books
unatoč tome što je Della govorila kako mi je Charlotte sada najbolja
prijateljica. Ali nikad nije bila, ne zapravo. Bilo je kao da se moramo
pretvarati da nam je zabavnije nego što je uistinu bilo.«
»To sigurno nije bilo lako.« Mimi je suosjećala s njom.
»Ali Della više neće dovoditi Charlotte kod nas, tako da je bolje.«
»Dobro, to je u redu.« Umjesto da je napadne pitanjima, Mimi je popila
gutljaj vrućeg čaja i čekala.
Konačno, Cora reče: »Mislim da tata ima novu djevojku.«
Riječi su odzvanjale u Miminom mozgu poput kamenčića bačenih u
bunar. Morala je duboko udahnuti dok ih je probavljala. Duboko u sebi,
naravno da je bila sretna što su Cal i Della prekinuli. Duboko, duboko u sebi,
maštala je kako bi možda ipak mogla imati trunčicu šanse kod njega.
Toliko o toj ideji. Cal očito nije gubio vrijeme prelazeći s jedne na drugu
ženu. Možda je nova žena u njegovom životu bila razlog prekida s Dellom.
Mimi je pozlilo od razočaranja, zatim joj je djelić sekunde kasnije pozlilo još
više, jer ovdje se nije radilo o njoj. Cora joj se povjeravala jer očito nije
bila zadovoljna situacijom. Tko bi ju mogao kriviti? Nakon godina žalovanja
za suprugom i izbjegavanja novih veza, Cal je sada izgleda čvrsto nakanio
nadoknaditi izgubljeno vrijeme.
»I?« Mimi je vidjela izmučeni izraz u Corinim očima i nježno joj
pomilovala nadlanicu. »Misliš li da je malo prerano?«
Cora neprimjetno kimne. »Da.«
»Jesi li je upoznala? Je li dobra?«
»Dobra je, ali nije baš za tatu.« Cora okrene glavu kako bi pogledala u
Mimi. »Znaš li tko je ona?«
Mimi je bila zatečena. »Ne, tko?«
Ali Cora je odmahivala glavom. »Ne smijem reći.«
»Dušo, u redu je, ne moraš mi reći ako ne želiš.« Mimi se pitala viđa li se
možda Cal s nekom od Corinih učiteljica, što bi zasigurno bilo neugodno.
»Želim. Samo mi se ponavlja stalno u glavi. Ali strah me je ako budeš s
nekim razgovarala o tome.«
»U redu, garantiram ti sto posto da neću ni pisnuti. Kunem se. Čekaj.«
Mimi ustane i uzme blok i olovku koje je Marcus uvijek držao u kuhinji za
svoje voljene popise, zatim se vratila i zapisala: Ovim putem obećavam da
milijun posto nikome neću ništa reći o tajni Core Mathieson. Nikada neću o
tome govoriti. Potpis: Mimi Huish.
Cora je uzela komad papira. Pažljivo ga je složila i spremila u džep svoje
mornarskoplave školske suknje. »Nećeš se ljutiti na mene, zar ne?«

187
 Knjige.Club Books
»Molim? Ne, nikada.« Mimi ju je obgrlila rukom. »To je još jedno čvrsto
obećanje.«
Osjetila je veliki drhtavi uzdah, zatim je Cora sklopila ruke u krilu. »Lois.«
Sada je na Mimi bio red da ostane bez riječi. Lois? Štoviše, bila je potpuno
nokautirana, je li to istina? Zar je moguće? Nikada nije bilo nikakve naznake
da bi se Cal i Lois mogli potajno spetljati.
Cal je imao svoja načela, nikada ne bi učinio nešto da razori brak između
Lois i Felixa. No, sada kada je odselila iz Fox Courta, možda ta pravila više ne
vrijede.
Cal i Lois. O, Bože, Cal i Lois.
Kako bi si dala malo vremena da joj novost sjedne, Mimi je posegnula za
šalicom i otpila čaj. Kako? Kada? Zašto?
Konačno progovori; »Jesi li sigurna?«
»Pa, jesam.«
»Zna li tvoj tata da nisi sretna zbog toga?«
Cora je tako žestoko odmahnula glavom da su joj kovrče poskočile. »On
ne zna da ja znam.«
»Zna li itko? Mislim, u selu.«
»Mislim da ne. Nisam rekla niti Lauren. Tata ništa nije rekao«, objasni
Cora, »pa pretpostavljam da žele da to ostane tajna.«
Siroti Felix, bit će slomljen. Cal mu je bio prijatelj. Svađa u selu, jednom
kada se to dozna, bit će ogromna. Nikakvo čudo da Cal i Lois tako silno žele
da to ostane tajna.
»Kako si saznala?« upita Mimi oprezno.
»Tata je slikao u svom studiju prošli tjedan. Rekla sam da ću uzeti Otta i
prošetati ga s Lauren i da ćemo zatim ići kod nje gledati film. Ali Lauren je
morala ići s mamom kod ortodonta pa sam izvela Otta u kratku šetnju i
vratila se kući.« Dok je izlagala priču, Cora se primicala Mimi i odsutno
povlačila rukav svog školskog pulovera. »Tata nije znao da sam se vratila jer
sam s Ottom otišla ravno u svoju sobu. Tek kada sam pogledala kroz prozor
pet minuta kasnije, vidjela sam Lois kako ulazi u naš vrt. Nije pozvonila, niti
išta slično, samo je prošla iza kuće i krenula ravno u studio. Zatim je pokucala
na vrata, tata ih je otvorio i zatim su samo stajali tamo, gledajući se i
smješkajući... Onda su ušli unutra i zatvorili vrata.« Dlanom je trljala bradu i
nevoljko rekla: »Bili su unutra sat vremena.«
Nada se ponovno budila.
»Možda tvoj tata slika njezin portret? Možda to rade u tajnosti za
rođendan njezinoj majci, ili samo kao obično iznenađenje...«

188
 Knjige.Club Books
Ali Cora je već čvrsto odmahivala glavom. »Bila sam tamo i provjerila,
pretražila sam čitavi studio. Nije bilo nikakve slike, niti fotografija, niti skica
nigdje.« Zastala je, počešala svoje golo koljeno, zatim ispalila: »A kada su
izašli iz studija, tata je skinuo svoj pulover tako da je ostao samo u košulji.
Oboje su izgledali sretni, zadihani i kao da im je vruće.«
O, Bože.
»Nisam malo dijete.« Corini obrazi lagano su porumenje li. »Znam kako
to ide. A dogodilo se još dva puta otada. Ista stvar. Zastori na studiju su
navučeni, a tata je s unutarnje strane ugradio novu bravu tako da nitko ne
može ući i nije da mrzim Lois, jer to nije istina, ali ne mislim da je za tatu. I
prebrzo je nakon prekida s Dellom.«
»Znam, znam.« Mimi ju je utješno stisnula za ramena. »O, sirotice,
nikakvo čudo da si htjela razgovarati. Nije lako, zar ne?«
Cora odmahne glavom. »Nisam grozna, stvarno nisam, I želim da tata
bude sretan. Znala sam ga zamišljati s nekim stvarno divnim. Ali ovo je tako
krivo. Nikada nisam mislila da će završiti s nekim poput Lois.«
Nije ni ona. Dok je milovala Corinu plavu kosu. Mimi se prisjetila
telefonskog razgovora s Lois, kada joj je prvi put rekla da su Cal i Della
prekinuli. Lois je veselo rekla: »Što znači da je Cal ponovno dostupan. Baš
uzbudljivo, zar ne?«
Nije joj palo na pamet da je Lois možda mislila kako je to uzbudljivo njoj.
Naglas reče: »Vidi, možda neće potrajati. Daj im još nekoliko tjedana i
možda sve bude gotovo.«
»Nadam se. Ben iz mog razreda ima novu maćehu koju ne voli i kaže kako
je život s njom užasan.«
»Ako ikada trebaš razgovarati, tu sam.« Dok je to izgovarala, Mimi začuje
zvuk Marcusovog automobila kako staje na prilazu, »Možemo razgovarati o
bilo čemu, bilo kada.«
»Hvala ti. I hvala što si nam dopustila da se provozamo u Bentleyju.« Cora
nagne glavu, gledajući je očima boje različka. »Drago mi je da si se vratila.«
Mimi se nasmiješi. »I meni.«
Iako se duboko u sebi počela pitati je li to istina.

189
 Knjige.Club Books
33. poglavlje

»DAJ, OPUSTI SE«, nagovarala ju je Lois. »Strusi to! Slavimo tvoj povratak kući i
Činjenicu da sam ja konačno dobila svoju prijateljicu nazad.«
Ali nije bilo šanse da se Mimi opusti, niti je vjerovala samoj sebi dovoljno
da popije još Cloudy Bay Sauvignon Blanca, iako je bio besramno skup i imao
okus poput anđela koji joj plešu na jeziku.
»Dobro sam, stvarno. Čeka me posao rano ujutro.« Rukom je prekrila
čašu prije nego što je Lois uspjela dotočiti još vina, zatim drugom rukom
pokazala na dnevnu sobu. »Nije li ovo mjesto predivno? Je li ti čudno živjeti
ovdje sama?« Je li zvučala normalno? Njezinim vlastitim ušima činilo se da
sve što kaže sadrži podtekst. U isto vrijeme, kuća koju je Lois čuvala za Nancy
i Simona Latimera bila je velika i nesumnjivo prekrasna, i bilo joj je jasno
zašto bi Lois i Cal svoje tajne susrete održavali u studiju sakrivenom u
Calovom vrtu. Ova kuća, na Church Laneu koja gleda prema seoskoj livadi,
jednostavno nije bila mjesto u koje se možeš ušuljati neprimijećen.
»Malo jest čudno, ali jednostavno sam to morala učiniti. I kao što sam
rekla, pravi je blagoslov što nema Henriette koja svugdje gura svoj nos i s
neodobravanjem gleda na sve što radim, uključujući i disanje.« Lois je vratila
bocu Cloudy Baya nazad u kantu s ledom i otvorila paketić indijskih oraščića.
»Iako ima svog osobnog privatnog detektiva koji me prati.«
»Stvarno?« Potaknuta, Mimi se pitala je li Henrietta već znala za Loisine i
Calove tajne susrete. Ali kako bi se privatni istražitelj mogao uklopiti u selo
veličine Goosebrooka?
»O, da. Zapravo nas i sada promatra.«
Molim? U idućem trenutku, Mimi je shvatila da Lois pokazuje prema
malom prozorčiću lijevo od kamina i vidjela da Truman sjedi na uskoj
prozorskoj dasci netremice ili promatrajući.
»Jesam te.« Zabavljena, Lois doda, »Nije da bi Henrietti bilo ispod časti
nekoga zaposliti, ali nije još došlo do toga.«
»Osim ako jest, a ti nisi primijetila.«
Lois se nasmijala, a Mimi se pitala je li se u smijehu skrivala trunka
krivnje prije nego što ju je naglo zagušila šaka indijskih oraščića.
»Onda, imali nekih novosti otkako si se doselila ovamo?« Je li to zvučalo
dovoljno opušteno?

190
 Knjige.Club Books
»Ništa za prijaviti. Ali prošla su tek dva tjedna, daj mi malo vremena.«
Lois je izgledala tugaljivo i rukom prešla preko ožiljaka na vratu i prsima.
»Iako je jako dobro biti solo i spremna za druženje, tko kaže da će se netko
htjeti družiti sa mnom?«
Osim ako je to netko tko je već upoznat s ožiljcima i kompleksima, i tko
nije dovoljno plitak da ga to odbije. Netko tko je drag, prizemljen i iskonski
dobra osoba.
Je li Loisin samoponižavajući komentar bio na neki način dvostruki blef?
»Hrpa muškaraca bi se družila s tobom.« Dok je Mimi to izgovarala, pred
očima joj je bljesnula vizija budućnosti i drhtaj zaprepaštenom prošao joj je
tijelom. Dosad se koncentrirala na Corinu dilemu. Ali Cora je bila djevojčica
od jedanaest godina koja bi se lako mogla predomisliti, kao što je njezina
opsjednutost zebrama došla i prošla, a zamijenila ju serija drugih zanimacija.
Tko može reći da u tjednima koji slijede neće ipak zaključiti kako je Lois divna
osoba i savršeni par za njezinog oca? I da veza između Lois, Cala i Core neće
naposljetku procvjetati? Šest mjeseci odsad, mogli bi biti najsretnija obitelj
ikad, a Cori će biti nevjerojatno da je ikada sumnjala u Loisinu prisutnost
u njihovim životima.
A tko to ne bi poželio, da Cora dobije divnu pomajku koju će voljeti i koja
će voljeti nju? Prošla je toliko toga i zaslužila je to. Mimi uzdahne, shvaćajući
da, ako se to dogodi, ona mora preboljeti svoje skrivene osjećaje prema Calu
jednom zauvijek, nalijepiti veliki osmijeh i natjerati se da bude oduševljena
zbog njih.
Hoće li to moći?
A opet, svidjelo se to njoj ili ne, jednostavno će morati. Nikada nije
pripadao njoj, jednostavno nije imala izbora.

»JESI LI SIGURNA u ovo?« Marcus se spremao na posao idućeg jutra. »Ne moraš
to učiniti, znaš. Mogu pozvati nekoga.« Osim što su oboje znali da neće, ne
dok situacija ne postane očajna i potpuno izvan kontrole. Bay Cottage možda
je bila besprijekorna, ali održavanje vrta bilo je nisko na listi Marcusovih
prioriteta. Dok je njezin otac bio živ, vrt je bio u cijelosti njegova domena.
Nakon njegove smrti, stariji gospodin iz susjednog sela bio je zaposlen da
održava vrt, no otkako se on umirovio prošlog rujna, ništa više nije učinjeno.
Do ovog jutra. Proljeće je stiglo, sunce je sjalo na isprano plavom nebu, a
Mimi je odlučila da je stiglo vrijeme da iskoristi dan.
»Kreni.« Potjerala je Marcusa, u njegovom pomno skrojenom odijelu,
kroz ulazna vrata. »Veselim se ovome. Dok se vratiš kući, vrt će izgledati
poput izložbe cvijeća u Chelseaju.«

191
 Knjige.Club Books
Pa, izgledat će bolje nego što izgleda sada s izdancima mlade trave i
laticama koje se probijaju da bi bile viđene kroz zimsku ostavštinu suhog
lišća i korova, i drastično obraslom živicom.
Mahnuvši Marcusu koji je odlazio u svom automobilu, Mimi je zaronila u
pljesnive, paučinom prekrivene dubine vrtne šupe i izvukla sve što joj je
trebalo da se primi posla. Preplašeni pauk pretrčao je preko ručke motike uz
njezinu ruku i morala se prisiliti da bude hrabra pretvarajući se da je to
zadatak u reality showu.
U redu, vrijeme je za posao. Odrezat će sve što je bilo mrtvo, očistiti što
više korova može i sve naslagati na veliku hrpu u najdaljem kutu vrta.
Dva sata kasnije, hrpa je rasla, znoj se cijedio niz Miminu kralježnicu i
taman se spremala priuštiti malo odmora svojim bolnim leđima, kada je
začula korake na pločniku. Sa svog položaja s bočne strane kuće, vidjela je
Cala kako šeće glavnom ulicom s Octom.
Kad je skrenuo pogled u njezinom smjeru, Mimi je naglo okrenula glavu
od njega i uznemirenog srca pravila se da je duboko zaokupljena zaraslim
korovom.
Naravno da se moralo dogoditi prije ili kasnije. Ali molim te, ne još.
Korov je bio veći nego je očekivala i preko zime se isprepleo s travom.
Srećom, u šupi su se nalazile debele vrtlarske rukavice. Grabeći ga po sredini,
rukama zaštićenima rukavicama, Mimi ga je počela čupati iz trave i korova,
zatim povukla svom snagom.
Zbog neočekivanog češanja repa o njezin goli gležanj izgubila je
ravnotežu u trenutku kada se korov oslobodio. Poput žice tanki kraj poskočio
je i mahnuo kroz zrak i Mimi je u posljednji tren uspjela odmaknuti glavu i
zatvoriti oči.
Također je jedva uspjela ne pasti na Otta i zgnječiti ga. »Aaaaahhh...«
»Vau!« I dalje mašući repom od sreće, Otto je zaplesao na stražnjim
nogama i prednjim šapama grebao po njezinim koljenima.
Je li glupo trzati se od bola i istovremeno potajno biti oduševljena jer joj
se toliko veseli?
»Hej. Oprosti, nisam ga imao na povodcu«, reče Cal iza njih. »Odjurio je
poput luđaka i došao te vidjeti... O, Bože.«
Okrećući se i spuštajući ruke s lica, Mimi je vidjela njegov prestrašeni
izraz lica i pogledala prema svojim krvlju umrljanim vrtlarskim rukavicama.
Odmahnula je glavom. »Nema problema, u redu je.«
»Nisi se još vidjela. Stani mirno i daj da pogledam. Otto, pusti je na miru.
Sjedi. Ne ti«, doda Cal dok se Mimi spuštala prema drvenom stolcu na trijemu.
»Osim ako ti nije dobro. Hoćeš li se onesvijestiti?«

192
 Knjige.Club Books
»Naravno da se neću onesvijestiti.« Stvarno, kolikim mekušcem ju je
smatrao? »To je samo nekoliko ogrebotina.«
Ako ništa drugo, barem je nezgoda poslužila kao diverzija od neugode što
ga vidi prvi put otkako joj je Della izrekla ono upozorenje u pubu. A
zahvaljujući dvosatnom intenzivnom vrtlarenju, lice joj je ionako bilo
ružičasto.
»Jesi li nedavno cijepljena protiv tetanusa?«
Mimi kimne. »Jesam.«
»Svejedno te moramo očistiti. Ne želiš da se inficira.«
Gore u kupaonici, Cal je otvorio ormarić i izvadio antiseptik i vatu.
»Sjedi«, naredio je još jednom, ovaj put obraćajući se Mimi i pokazujući
prema rubu kade.
»Mogu sama«, protestirala je, ali on je odmahnuo glavom.
»Osjećam se krivim. Otto je kriv. Da, ti«, doda Cal prijekorno kada su se
Ottove uši podignule. »Ti si počinio ovu štetu.«
Mimi se uspravi i naglo preplašena reče: »Koliku štetu?« O, Bože, zar je
bilo gore nego što osjeti?
»Ne brini, samo su površinske ogrebotine. Ništa ozbiljno.«
Nimalo pokajnički, Otto joj je skočio u krilo i udobno se smjestio, a Mimi
se raspoloženje popravilo na neprivlačno natjecateljski način. Je li ovako bio
pažljiv prema Delli?
»U redu, sklopi oči.« Cal je nekoliko jastučića vate namočio pod hladnom
vodom.
»Čekaj, ne znam ni kako izgledam.« Posežući na jednu stranu, Mimi je
zgrabila ogledalo s prozorske daske te zatim proučavala odraz koji ju je
dočekao. Kada ju je korov ošinuo po licu, oštro trnje napravilo je brazde po
njezinom licu skroz od ruba kose, duž obraz, sve do brade. Krv joj je kapala
niz obraz. Vraćajući ogledalo na mjesto, reče: »Izgledam kao da sam se borila
sa sićušnom motornom pilom.«
Cal kimne u znak slaganja. »Zato sam te zamolio da sklopiš oči.«
Ostala je podbočena na rubu kade i milovala Ottovo toplo, sklupčano
tijelo, dok je Cal mukotrpno čistio njezino lice i nanosio antiseptik.
»Dobro ti ide«, reče Mimi.
»Otac sam.« Ton glasa mu je bio podrugljiv. »Imao sam tonu prakse. Evo,
gotovo. I oprosti još jednom zbog Otta.«
»Ne moraš se ispričavati.«
»Da sam ga držao na povodcu, ne bi te mogao tako iznenaditi. Zapravo je
moja krivica. Ali neće ostati ožiljci«, uvjeravao ju je. »Bit ćeš kao nova za
tjedan dana.«
193
 Knjige.Club Books
»Hvala što si me pokrpao.«
»Bilo mi je zadovoljstvo. I lijepo je vidjeti te opet.«
Kad bi samo znao koliko joj brzo srce tuče. Mimi je čudno kimnula i
krenuli su dolje, toliko toga ostavivši neizrečenim. Znala je što on misli i bilo
je bolno neugodno da on to misli. Ali započinjanje razgovora o tome bilo bi
još gore. Ako je izbjegavanje spominjanja njezine zaljubljenosti u njega bio
način na koji je on htio riješiti stvari, bila je više nego sretna prihvatiti. O, ali
bilo je toliko pitanja koja mu je željela postaviti - o Delli, o Cori, a najviše od
svega o onome što se zbiva između njega i Lois.
»Bolje da se vratim u vrt. Sređujem ga dok je Marcus na poslu.« Dok su
izlazili van, Mimi reče: »Želim da izgleda pedeset puta bolje dok se on vrati.«
Zastala je na malenom trijemu i promatrala količinu posla koju još treba
napraviti. »No, barem malo bolje.«
»Dobro si počela.« pored nje, Cal kinine. »Mogu ti pomoći ako želiš.«
»Stvarno?« Srce joj je preskočilo otkucaj.
»Zašto ne? Moj novi projekt ne počinje do sutra, tako da sam slobodan
ostatak dana.« Opušteno je slegnuo ramenima. »Učinimo to.«
Mimi izdahne, bio je tako drag.
O, Bože, zašto mora biti tako drag? Ne pomaže.

194
 Knjige.Club Books
34. poglavlje

DO DVA SATA poslijepodne promjene u vrtu bile su vidljive. U dnu vrta bila je
poveća hrpa suhog granja, korov je bio istrijebljen iz cvjetnih gredica, a trava
pokošena. Cal je kosilicom obilazio sunovrate koji su nasumično rasli na
travnjaku i sada su se veselo njihali na suncu poput sićušnih napuštenih
otoka.
»Izgleda fantastično.« Ako se ranije znojila, Mimi se sada kupala u znoju.
Blatnim, travom zaprljanim prstima prošla je kroz kosu koja se privlačno
lijepila za njezin vrat. »Hvala ti puno.«
»Što si ti, laka kategorija? Samo uzimamo stanku za ručak«, reče Cal.
»Nismo još gotovi.«
U kuhinji su napravili sendviče od sira i pileću salatu, zatim iznijeli hranu
van kako bi ju pojeli za hrastovim stolom na trijemu. Posljednja tri sata
razgovarali su o poslu koji su radili u vrtu, ali sada je prijetila opasnost da
moraju voditi pravi razgovor o drugim stvarima.
Cal je otvorio dvije limenke gaziranog pića koje su uzeli iz hladnjaka i
pružio joj jednu. »Izvoli. Živjeli.«
»Živjeli.« Kucnula je svoju limenku o njegovu. »Da ne izgledam ovako
neuredno, mogli smo otići u Labud da te počastim poštenim ručkom.«
»Ovo mi je sasvim dovoljno. I ne izgledaš jako loše.«
Mimi složi grimasu jer je znala da izgleda užasno, »Dovoljno neuredno da
se ne želim pojaviti u javnosti.«
Cal je odgrizao zalogaj svog sendviča sa sirom. Kada je progutao, reče:
»Onda, kakav je plan, jesi li se vratila za stalno? Ili ćeš opet nestati kad se
pojavi idući posao?«
Mimi ga je gledala. Sinoć je svoje planove rekla Lois, ali činilo se da Cal ne
zna ništa o njima. Osim ako je znao, ali se pravio da ne zna. To je bio problem
s tajnim vezama: kada znaš da se dvoje ljudi potajno viđa, postaje vrlo teško
vjerovati ičemu što kažu.
A opet, možda su on i Lois imali zanimljivijih tema za razgovor od
Miminih planova za karijeru.
Pa, pitao je. »Otvorit ću vlastitu agenciju za odnose s javnošću.«
»Stvarno? Opa!« Definitivno je izgledao iznenađen. »Impresioniran sam.«
»Ništa veliko. Samo ja, za početak. I većinu vremena ću raditi od kuće.«
Otpila je gutljaj soka. »CJ-evi video zapisi jako su popularni i stvorili su veliko

195
 Knjige.Club Books
zanimanje. Nekolicina velikih tvrtki mi se javila, jedna iz Toronta, a jedna iz
New Yorka, ali odlučila sam da bili radije krenula sama. Javili su mi se
razni pisci i glumci tražeći da me angažiraju da ih zastupam pa sam zaključila
da je idealno vrijeme za to.« Slegnula je ramenima. »Imam laptop, nema
potrebe za putovanjem.«
»Zvuči odlično. Ako itko može uspjeti, onda si to ti. I stvarno je super što
ćeš ostati ovdje.« Calove smeđe oči su se smekšale.
Imao je način da gleda u tebe i učini da se osjećaš kao najvažnija osoba na
svijetu. Zvučao je kao da to i misli. Dok joj se srce stezalo, Mimi se podsjetila
da ju je smatrao prijateljicom i da, neizgovorenim obostranim sporazumom,
neće biti spomena neugodne jednostrane zaljubljenosti.
Zbrojila se, »Bit će super jedino ako plan uspije. Moramo samo pričekati
i vidjeti hoće li.« Ubacila je malenu rajčicu u usta, dajući time do znanja kako
je razgovor o poslu završen.
Cal je pričekao nekoliko sekundi, a zatim rekao: »Nisi me pitala o Delli.«
Jao, zar krećemo u neugodni teritorij? Mimi je prožvakala i progutala.
»Što s njom?«
»Prekinuli smo.«
»Znam.«
Kratko se nasmiješio, »Svi drugi očajnički žele doznati zašto. Ti to nisi ni
spomenula. Mislio sam da bi mogla.«
Podtekst je glasio: S obzirom da si ti ta koja mašta da zauzme njezino
mjesto.
Mimi opušteno reče: »Što god da se dogodilo, to je između tebe i Delle. Ne
tiče se nikog drugog.«
»To je istina.« Kimnuo je u znak slaganja. »Ali svejedno ću ti reći. Nije se
dogodilo ništa grozno. Nijedno od nas nije učinilo ništa ružno. Riječ je o
nekolicini malih stvari koje su s vremenom prerasle u ne tako male stvari...
Ispočetka misliš da se možeš naviknuti na te stvari i da ćeš ih s vremenom
prestati primjećivati, ali kako vrijeme prolazi shvatiš da se to neće dogoditi.
Znaš na što mislim?«
Na površini, ponašali su se kao dvoje prijatelja koji inače razgovaraju o
takvim stvarima. Iznutra, roj pčela napao je Miminu utrobu. Da nije jučer
naletjela na Coru i čula priču o Calu i Lois, zamisli samo koliko bi bila
uzbuđena zbog načina na koji sada on razgovara s njom. Ali naletjela je na
Coru, čula priču i zapravo je to još i bolje, jer u protivnom tko zna koliko bi
impulzivno reagirala. Nije imalo smisla razmišljati o tome.
»Znam.« Mimi je vilicom nabola komad piletine. »Poput onih seksi
poruka koje ti je slala.«
»Upravo to.« Cal kinine,
196
 Knjige.Club Books
To je valjda značilo da Lois to ne radi.
Ili ne radi još.
»I jako je htjela da se držimo za ruke u javnosti.« Cal napravi grimasu.
»Mislim, čitavo vrijeme, čak i kada nije bilo praktično. Pokušavao sam
božićno drvce donijeti do automobila u Cirencesteru, a ona je čitavo vrijeme
pokušavala uhvatiti me za ruku. Kada nisi navikao na to, čudno je.«
»JILJ«, reče Mimi.
»Molim?«
»Javni izljevi ljubavi. Tako se to zove.«
»Prije će biti javni izljevi ljigavosti.« Calov osmijeh bio je suhonjav. »Bilo
je naporno i to što se stalno fotografirala. Kao da se ništa nije dogodilo, ako
nije na Instagramu.«
»Ali nije ti smetalo kada je tvoje umjetničke radove stavila na Instagram.«
Mimi se nije mogla suzdržati, bilo je pravedno istaknuti to.
»U redu, touché,« Nacerio se. »Sad se osjećam lose što sam to rekao.
Stvarno mi je učinila veliku uslugu s time. Ne bili trebao tako govoriti o njoj
sada.«
O, molim te, nemoj prestati zbog mene.
»Neću nikome reći. Možeš mi vjerovati«, reče Mimi. »Diskretna sam.«
Cal ju je pogledao. »I ja.«
Hoće li joj se povjeriti o tajnoj vezi s Lois? Mimi mu je pokušala pročitati
misli, ali nije uspjela prije nego što je shvatila da on vjerojatno misli na
njezinu ne toliko tajnu zaljubljenost.
»Dobro.« Usta su joj bila suha, a jezik joj se zalijepio uz nepce pa je ispalo
kao dbr.
»Samo da nam oboma bude jasno.« Cal polako kinine, no ovaj put u
smeđim očima pojavio se izraz koji nije mogla ocijeniti. U djeliću sekunde,
Mimi je znala da mora nešto reći, jer ako se ispostavi da je taj izraz sažaljenje,
neće to moći podnijeti.
»U redu, moram ti nešto reći«, ispalila je. »Nisam to htjela, ali moram da
ne bude nejasnoća među nama. Ono o čemu je Della razgovarala sa mnom
dok ste odlazili iz puba dan nakon Božića... Znam da ti je rekla sve o tome, ali
to je stvar prošlosti. Bila je to jedna od onih stvari koje se stvore niotkuda i
zatim, prije nego što si svjestan, ponovno nestanu. To se dogodilo - nestalo je
i drago mi je da jest. Ali željela sam da znaš. Nestalo je i stvarno je gotovo, kao
da se nikada nije ni pojavilo. Kao da sam došla pameti. I neće se više ponoviti,
obećavam.«
»U redu.« Cal je kimnuo dok je ona dolazila do zraka. »Drago mi je da smo
to riješili. Dobro da znam.«

197
 Knjige.Club Books
»Bilo je prilično neugodno«, prizna Mimi, dok je limenka soka škripala
pod njezinim čvrstim stiskom. »Možemo li se pretvarati da se nikada nije
dogodilo? Je li to u redu?«
»Naravno.« Cal je zvučao kao da mu je laknulo. »Stvarno mi je drago da te
je prošlo. Sad se sve može vratiti u normalu i više to nikada nećemo
spominjati.« Dovršio je vlastiti sok i posljednji komad sendviča pružio Ottu,
koji je čeznutljivo slinio pored njegovih nogu. Bacio je pogled na sat i ustao.
»Dobro, vratimo se na posao u vrtu, može? Da vidimo koliko još možemo
napraviti prije nego što se Marcus vrati kući.«
Radili su skupa idućih sat i pol, a Mimi se osjećala puno bolje što je
ugrabila trenutak i spomenula stvar koju sada više neće spominjati. Barem
zasad mogla se opustiti. Iznijela je Marcusov radio van i prebacila ga s
njegovog omiljenog kanala na onaj koji pušta glazbu koju mogu prepoznati.
Dok je Cal čupao bršljan iz kamenog zida koji je odvajao Bay Cottage od
susjedne kuće, zasvirala je jedna od ABBA-inih pjesama i Mimi je vidjela kako
su se Ottove uši podignule u prepoznavanju. Dvije minute kasnije, Cal se
okrenuo i vidio da ga Mimi promatra. Ispravio se: »Ti se to meni smiješ?«
»Smijem? Ja? Neee.«
Mimi se smijala očima. »Strašno sam impresionirana. Znaš sve riječi.«
»Nemam puno izbora. Prije dvije godine, jedino što sam mogao curi u kući
bio je One Direction. Prošle godine Prince i George Michael.« Zastao je i
naramak bršljana ubacio u pretrpane tačke, »Ove godine Cora je sasvim
opsjednuta ABBA-om. Prilično je teško ne naučiti sve riječi napamet.«
»Moglo je biti i gore«, reče Mimi. »Mogao je biti Val Doonican.«
Cal se naceri. »O, to bi definitivno bilo gore. ABBA nije tako loša - zapravo
mi se baš sviđaju. Što me podsjetilo, sedamnaestog travnja. Zabilježi datum,
pozvana si na zabavu.«
»Stvarno? Moram provjeriti u svom pretrpanom kalendaru društvenih
događanja. U redu«, doda Mimi, »mom posve praznom. Čija je zabava?
Tvoja?«
Odmahnuo je glavom. »Corin rođendan. Moja djevojčica navršava
jedanaest.«
»To je divno. Ali... jesi li siguran da želi da dođem?« Mimi je oklijevala, jer
koja bi jedanaestogodišnjakinja željela nekog tako starog na svojoj
rođendanskoj zabavi?
»Prilično sam siguran. Dodala je tvoje ime na popis sinoć. Sve je pozivnice
odnijela sa sobom u školu jutros da ih ispuni za vrijeme ručka. Ali znaš kakvi
su klinci, moglo bi proći i nekoliko dana prije nego što to napravi. Zato ti
kažem sada, prije nego što dogovoriš nešto za tu večer.«

198
 Knjige.Club Books
»Ali bit će hrpa jedanaestogodišnjaka?« Mimi je i dalje bila zbunjena oko
svoje uključenosti.
»O, da, naravno, nisi bila ni na jednoj od Corinih prijašnjih zabava.« Cal se
nasmiješio njezinoj zbunjenosti. »Zakupimo seosku vijećnicu. Prvih sat
vremena tamo su Cora i njezini prijatelji, a zatim se pojave svi ostali i od toga
napravimo pravu zabavu.«
»Pa to zvuči odlično. Voljela bih doći.« Mimi je laknulo. »Odlična ideja.«
»Stacey se toga dosjetila kada je Cori bilo šest. Otkrila je da šezdeset funti
košta najam vijećnice za tri sata, a za dodatnih deset možemo ju imati čitavu
noć. Pa smo učinili tako, pozvali sve odreda, a Cora je uživala u svakoj minuti.
Rekla je da joj je to bila najbolja zabava ikad. A onda se iduće godine
dogodila nesreća i... Pa, tada nije bilo zabave. Ali godinu nakon toga, Cora je
pitala možemo li unajmiti vijećnicu i napraviti kao prije. To smo učinili i bilo
je dobro.« Cal lagano kimne, prisjećajući se prigode. »Za sve nas, zapravo.
Djeca su skakala uokolo kao što to djeca čine i svi koji su nam pomogli nakon
nesreće bili su tamo, svi smo se nekako osjećali kao da ćemo preživjeti sve što
se dogodilo. Otada, Cora me svake godine pita možemo ii to ponoviti.«
Kimnuo je i jednostavno rekao, »I ponavljamo.«
»To je stvarno divno.« U svojoj glavi, Mimi je dodala: I ti si.
»Znam da neće trajati zauvijek. Za dvije godine navršit će trinaest i
vjerojatno će biti >O, Bože, tata, nema šanse, zar ne možemo moji prijatelji i
ja otići na neki cjelonoćni tulum?< Ali dok taj dan ne svane«, reče Cal,
»nastavit ću joj priređivati zabavu kakvu želi.«
Nemoj plakati, ne smiješ plakati. Mimi je uspjela ostati pribrana. »Naravno
da hoćeš.«
Slegnuo je ramenima. »Trudim se najbolje što mogu.« Mimi je željela reći,
Sretna je što te ima, ali s obzirom na okolnosti moglo bi zvučati čudno. Nije
željela zvučati zavidna Cori, umjesto toga rekla je: »Ti si divan otac.«

199
 Knjige.Club Books
35. poglavlje

IDUĆEG JUTRA ZAČULO se glasno kucanje na ulaznim vratima, dok je Mimi silazila
dolje s laptopom u jednoj ruci, a mobitelom i praznom šalicom čaja u drugoj.
»Hej, ovo je za tebe i Marcusa.« Cora je stajala na pragu u školskoj
uniformi. »Oprosti, zanijela sam se i napravila ih prevelikima, tako da ne
stanu u sandučić. Baš sam smotana!«
Mimi je uzela jarko žutu omotnicu. »Kako uzbudljivo!« uzviknula je. »Je li
to naša pozivnica za tvoju zabavu?«
Corine su plave oči plesale. »Tata je rekao da ti je spomenuo jučer
poslijepodne, ali svejedno si već bila na popisu. Hajde, pogledaj!«
Mimi otvori omotnicu i izvadi rukom rađenu kraljevsko-plavu pozivnicu
ukrašenu zelenim šljokicama, na kojoj je srebrnim i ljubičastim stiliziranim
slovima pisalo Corina zabava! »Predivna je«, rekla je diveći se,
»Volim ih izrađivati, to mi je najdraže. Hoćete li oboje doći?«
»Definitivno. Jedva čekam. Hvala ti puno na pozivu.«
»Svidjet će ti se. Ja imam najbolje zabave. Ups, bolje da krenem«, viknula
je Cora kada se školski autobus pojavio na vidiku. »Vidimo se!«
Mimi ju je promatrala dok je jurila niz glavnu ulicu, a plava joj pletenica
skakutala po ruksaku. Zatim je otvorila pozivnicu i pročitala detalje unutra,
napisane Corinim vijugavim srebrnim rukopisom. Na dnu je dodala: P.S.
Odjenite se u stilu... pogodite kojem? ABBA!
Joj, siroti Marcus. Neće biti sretan zbog toga.

DAN ZABAVE SVANUO je sunčan i vedar. Mimi, sjedeći prekriženih nogu na

krevetu, prolazeći kroz listu zadataka na svom laptopu, svako toliko bi
pogledala i promatrala znakove aktivnosti koje su se odvijale oko seoske
vijećnice lijevo od livade. Automobili i ljudi dolazili su i odlazili, dok su se
izvršavale pripreme. Bio je to velik događaj, večernje proslave trebale
su početi oko sedam i očekivalo se preko dvjesto gostiju.
Mimi je nastavila raditi cijelo poslijepodne. Posljednja dva tjedna gotovo
je svaki trenutak budnosti provela postavljajući na noge novu tvrtku, gradeći
si fenomenalnu web stranicu i javljajući se potencijalnim klijentima. Pomalo
je bilo čudesno da njezin MacBook nije eksplodirao, poslala je i odgovorila
na tonu e-maiiova.

200
 Knjige.Club Books
U četiri sata vidjela je Paddyja kako ulazi u vijećnicu noseći gajbe pića, a
slijedio ga je Eamon iz trgovine koji je istovarivao kutije iz svog kombija.
Velika količina posla bila je uložena u organizaciju ovako velike zabave. Mimi
je osjetila ubod krivnje dok je posezala za mobitelom kako bi nazvala Cala.
Kada se javio, rekla je: »Hej. Čuj, osjećam se grozno što se nisam ranije
ponudila za pomoć. Malo sam bila u gužvi, ali mogu doći sada ako mogu
pomoći s nečime. Samo reci.«
»Ne, nema potrebe«, reče Cal. »Nema baš nikakve potrebe. Sve je pod
kontrolom ovdje, točno smo po rasporedu.«
»Ali-«
»Hvala što si ponudila«, nastavio je, »ali dobro smo. Imamo svu potrebnu
pomoć. Vidimo se kasnije, u redu? Bok.«
I to je bilo to, otprilike najjasnije odbijanje koje je mogla dobiti. Mimi je
odložila telefon na krevet i pitala se što se događa. Ma, ionako se to nje nije
ticalo, ako je već bio toliko odlučan da je ne želi tamo, barem će ugurati još
koji sat posla. U tom trenutku stigao joj je novi e-mail, prisiljavajući je da
prestane razmišljati o Calu. Bio je to upit od tajnovitog CJ-evog kolege pisca,
koji je htio podići svoju prisutnost na društvenim mrežama i stvoriti veći
interes za svojim knjigama...
U šest sati bilo je vrijeme da zatvori svoj laptop i uskoči pod tuš. Kada je
izašla Mimi je čula da se Marcus vratio sa svojeg šoping izleta u Cirencester i
da se kreće dolje po prizemlju. Kao što je bilo za očekivati, Marcus je u startu
hladno odbio da uopće razmisli o oblačenju u stilu ABBA-e za zabavu.
»Obući ću svoje sivo odijelo«, izjavio je tada. »Ako netko pita, ja sam ABBA-in
računovođa.«
Deset minuta prije sedam, bila je spremna, iako u zrcalu na noćnom
ormariću nije mogla vidjeti odraz čitavog tijela. Ipak, nadala se da je
sveukupan dojam zadovoljavajući. Odjeća se sastojala od ljubičaste satenske
košulje koju je pronašla u trgovini rabljenom odjećom, čvrsto stegnute oko
struka i uskih bijelih hlača naguranih u crvene čizme na petu koje su sezale
do koljena. Kosu je pustila da joj pada preko ramena i nanijela je daleko više
šminke nego inače, naročito safirnog sjenila za oči.
S druge strane odmorišta, otvorila su se vrata Marcusove sobe i čula ga je
kako joj dovikuje: »Jesi li spremna?«
Mimi je poprskala parfem na vrat i zapešća i viknula: »Jesam.«
Ali nije bila.
»O, moj Bože.« Ruke su joj poletjele prema licu kada ga je vidjela. »O, MOJ
BOŽE!«
»Kako izgledam?« blago reče Marcus.

201
 Knjige.Club Books
Mimi se počela smijati, jer je izgledao baš poput Colina Firtha na samom
kraju filma Mamma Mia u tirkiznom satenskom jednodijelnom kostimu s
hlačama koje su se širile pri dnu, visoko podignutim ovratnikom i izrezom na
gornjem dijelu koji je sezao do struka.
Nakon što je shvatila da je viši nego inače, sa zakašnjenjem je uočila
srebrne platforme ispod ekstravagantnih hlača.
Mimi se bacila Marcusu u zagrljaj. »Toliko te volim! Gdje si to našao?«
»Na internetu. Naručio sam prošli tjedan. Potpisala si preuzimanje
paketa u utorak.«
Uzdahnula je. »Rekao si mi da je to nova navlaka za tvoju torbu za golf!«
»Lagao sam.«
»Rekao si da ćeš odjenuti sivo odijelo!«
»To je bio prvobitni plan.«
Zajedno su se spustili dolje. U kuhinji, Marcus je napunio čašu hladne
vode iz spremnika na hladnjaku.
»Zbog čega si se predomislio?«
Otpio je vodu. »Hodao sam grobljem i vidio Coru kako sjedi pored
majčinog groba s Ottom. Zastao sam kako bi ih pozdravio i na kraju smo malo
porazgovarali. Pitala me nedostaje li mi tvoj otac jednako kao i prije ili je sada
bilo malo lakše i oboje smo se složili da postane malo lakše, ali da ponekad
osjećamo krivicu zbog toga.« Marcus slegne ramenima. »Normalno je,
naravno. Svi to znamo. Ali svejedno se doima čudnim kada se dogodi.«
Mimi kimne tiho se slažući. Prošla je kroz to. Kada se probudiš i shvatiš
da voljena osoba nije prvo na što pomisliš, aktivira se savjest i napadne
čitavom artiljerijom srama, podlo dajući do znanja da tu osobu možda uopće
nisi toliko niti volio.
»Uglavnom, Coru je zanimalo mislim li da su, budući da su umrli u isto
vrijeme, tvoj tata i njezina mama zajedno u raju, možda jer su došli u istom
trenutku i poznaju se pa su ostali skupa i postali jako dobri prijatelji? Zatim
me pitala mislim li da nas promatraju odozgo da vide što radimo i kako nam
ide.« Ponovno stanka, zatim je Marcus nastavio: »Rekao sam da mi to zvuči
predivno, samo zato jer sam znao da je to ono što ona želi čuti. Ali sve od tog
trenutka, stalno razmišljam o tome i shvaćam da bi stvarno bilo divno da su
gore zajedno. I ne, ne mogu vjerovati da to govorim.« Tugaljivo se nasmiješio.
»Toliko je suprotno svemu što sam ranije mislio.«
Osjećajući kako mu je potrebna utjeha, Mimi reče: »I meni se sviđa ta
ideja.«
Marcus kimne. »Prošli tjedan sam ponovno naletio na Coru ispred
trgovine i pitala me hoću li se maskirati za zabavu. U tom trenutku, kada sam
je pogledao u oči, shvatio sam da ne mogu doći u odijelu. Činilo se kao da nas
202
 Knjige.Club Books
Stacey i Dan promatraju, iščekujući moj odgovor. Pa sam joj rekao da ću
se definitivno maskirati. Trebala si vidjeti izraz na njezinom licu... Pa, znaš
kakva je Cora kada se smiješi. Jednostavno joj se lice ozarilo i rekla je: >O,
super, bit će oduševljeni!< « Slegnuo je ramenima dobrohotno. »To je bilo to,
znao sam da moram potražiti nešto ABBA-stično na internetu što će ju
obradovati.«
Mimi ga je ponovno zagrlila i iskoristila priliku da se njezina zalutala suza
upije u sjajni tirkizni saten njegovog kostima.
Zatim se odmaknula i nacerila se, jer je dirljivo objašnjenje toliko
odudaralo od njegovog izgleda.
»Volim te, izgledaš fantastično.«
Poravnavši svoje naočale i prošavši rukom kroz kratku svijetlosmeđu
kosu, Marcus je nevjerojatno nalikovao na Colina Firtha u njegovom
najskromnijem i najopreznijem izdanju. U idućem se trenutku nasmiješio,
odlučan da sve zadrške ukloni s puta. »Hajde, idemo. Moramo se samo nadati
da neka inkriminirajuća fotografija mene u ovom odijelu neće završiti
na naslovnici časopisa Računovodstvo danas.«
Zajedno su se uputili preko livade, zajedno s ostalim gostima koji su
prilazili iz raznih smjerova, noseći raznolike varijacije kostima iz
sedamdesetih. Roštilj je gorio ispred vijećnice, psi su jurcali naokolo,
namamljeni mirisom cvrčećih pljeskavica i kobasica.
Unutra je treštala ABBA, disko svjetla su se okretala i ples je počeo.
Unutrašnjost vijećnice bila je ukrašena desecima šarenih balona, vrpci i kako
se činilo kilometrima svjetlucavih srebrnih zastavica. Sjajne spirale visjele su
sa stropova, isprepletene nitima vrpci i zvjezdica. DJ je iza svog pulta pjevao
uz pjesmu Mamma Mia i ohrabrivao ostale da se uključe.
Također je bilo više sintetičkih perika na vidiku nego što je bilo moguće
zamisliti.
Cora je plesala s prijateljicama ispred Dj-a. Nakon što je uočila Marcusa i
Mimi, nasmiješila se i mahnula im preko napučenog podija. Mimino se srce
rastopilo na prizor djevojčice koja se očito zabavljala kao nikada u životu.
Ona i ostale djevojčice nosile su neonske kostime i šarene tenisice, kako bi
bolje mogle plesati. Narukvice su joj zveckale na golim rukama i-
»Stigli ste, hura! Marcuse, o moj Bože, pogledaj se! Nevjerojatno.« Lois ih
je oduševljeno pozdravila, zatim se bacila Mimi u zagrljaj. »A ti, pogledaj
tebe... Čini mi se kao da te uopće ne viđam u posljednje vrijeme.«
To je bilo zato što se nisu viđale, dijelom zato što je Mimi radila kao luda
kako bi pokrenula novu tvrtku, ali i zato što je ta ideja nije više toliko
privlačila otkako je saznala da joj Lois radi iza leđa. A opet, onaj jedini put
kada joj je poslala poruku predlažući da se nađu u Labudu na piću, Lois se

203
 Knjige.Club Books
ispričala i objasnila da nema vremena. Svega dvadeset minuta kasnije, Mimi
je sa svog prozora vidjela kako Lois napušta svoj novi dom i kreće uzbrdo u
smjeru Calove kuće.
Mimi osjeti nalet tuge. Nije bio lijep osjećaj kada prijateljstvo počne
blijedjeti, ali ponekad se takve stvari jednostavno dogode i ništa ne možeš
učiniti u vezi toga. Nije mogla izbaciti iz glave slike Cala i Lois zajedno.
Ali Lois nije učinila ništa strašno. Mogle su barem ostati u korektnim
odnosima. Mimi reče: »Izgledaš predivno.« Što je bila istina. Lois je na sebi
imala dugu haljinu, u pastelnim nijansama ružičaste i zelene, i odgovarajuću
ogrlicu. Ali dok joj je upućivala kompliment, bila je svjesna da Lois gleda
pored nje s uzbuđenim smiješkom na licu. Prije nego što se sama okrenula da
pogleda, Mimi je već znala da gleda prema Calu.
»Nije li zabava odlična? O, moram te slikati... smiješak!« Lois je izvukla
mobitel i počela slikati, a Mimi se pitala je li namjerno naginjala kameru kako
bi ulovila Cala iza njih. U idućem trenutku, Eamon iz trgovine ubacio je čašu
vina Mimi u ruku i ponudio jednu Lois, koja je odmahnula glavom. »Ne, hvala.
Previše sam nabrijana, bolje da ne uzmem još jednu.«
Nabrijana? Što bi to trebalo značiti?
Pridružili su im se ostali ljudi, oduševljeno vrišteći zbog Marcusovog
kostima, a Lois reče: »Vidimo se za sekundu«, prije nego što je nestala u gužvi.
Nekoliko minuta kasnije, Mimi je vidjela Cala kako razgovara s Mariom iz
Labuda pored sklopivih stolova na kojima je stajala hrana, ali usprkos silnom
trudu da čuje o čemu razgovaraju, uspjela je samo razabrati »O, ne brini, to je
samo malo iznenađenje, uskoro ćeš saznati.« Ali kada je ponovno pogledala,
vidjela je da dok razgovara s Mariom, pažnju zapravo ima usmjerenu na Lois,
koja ga je zauzvrat gledala nesposobna sakriti svoj nismo li zločesti smiješak.
Osjećajući iznenadno udaranje u prsima, Mimi se pitala je li Cal smatrao
da je večeras idealna prilika da obznani svima kako su on i Lois sada par.
O, Bože, ne, sigurno ne usred Corine rođendanske zabave.

204
 Knjige.Club Books
36. poglavlje

LUĐAČKI SE OSVRĆUĆI oko sebe, Mimi je spazila Felixa desno od DJ pulta, kako
prtlja po GoPro kameri koju je koristio dan nakon Božića kako bi snimao
karaoke u Labudu. Felix će također biti shrvan. A sirota Cora...
Kad smo već kod toga, gdje je Cora? Druge djevojčice žustro su plesale, ali
Cora i Lauren su nestale. Mimi se dvoumila oko toga bi li ih potražila i
diskretno upozorila Coru da će se nešto dogoditi, ili je njezina bujna mašta
opet radila prekovremeno? O, Bože, što da radi? Ako se to dogodi, a Cora
ostane u šoku, čitava rođendanska proslava bit će joj upropaštena. Možda je
najbolje upozoriti Cala da ne poduzima ništa, ako bi mu to mogla dati do
znanja a da izlane kako zna za njega i Lois-
»Mimi!«
Osjećala se kao da pokušava voziti s podignutom ručnom. Dok je Mimi
pokušavala krenuti prema Calu, netko ju je straga zgrabio za kožni remen,
vukući ju natrag. Kada se okrenula, vidjela je da je ljudska ručna kočnica
zapravo Cora i odmah pomislila kako je i ona nekako doznala što se sprema.
»O, Mimi, brzo, dođi sa mnom! Nešto grozno se dogodilo i trebam tvoju
pomoć!«
Ali nije bilo grozno kako je ona mislila. U ženskom toaletu polovica
umivaonika i većina poda bila je zamrljana bljuvotinom. Odmaknuta od
umivaonika, Lauren se rukom držala za pločicama obloženi zid, zelena u licu
i posramljena.
»Povratila je«, reče Gora, za slučaj da Mimi nije shvatila. »Pokušale smo
počistiti, ali kao da se širi samo od sebe, A Laurenina mama još nije došla pa
nisam znala koga da pitam, a onda sam se sjetila tebe.«
Bio je to onaj tip komplimenta koji nikada ne želiš primiti. Mimi pogleda
u Lauren. »U redu, kao prvo, zašto ti je pozlilo? Jesi li bolesna?« Jer neku večer
gledala je epizodu jedne liječničke serije i tinejdžer koji je povraćao je na
kraju bio zaražen virusnim encefalitisom.
»Pojela sam jedanaest rolica s kobasicom«, posramljeno prizna Laurcn.
»Za okladu.«
»Plus sve one bombone od naranče«, podsjeti ju Cora.
Lauren kimne i dovrši brisanje usta papirnim ubrusom. »I tri limenke
plave limunade.«
Pa, to objašnjava boju.

205
 Knjige.Club Books
Mimi je poslala Coru u spremište kako bi donijela krpu, kantu i
deterdžent u spreju, a zatim počela s ubrusima u spremniku.
Cora se vratila s opremom za čišćenje. »Hvala ti puno na pomoći,
najiskrenije. Sad sviraju moju omiljenu pjesmu.«
»Ali Lauren je još uvijek malo blijeda-«
»Waterloo!« povikala je Lauren ubacujući šaku Tic Tac bombona u usta
prije nego što je preskočila prijavi dio poda i odjurila. »Brzo, propustit ćemo
ju!«
»Cora, samo sekundu, htjela sam ti reći-« Ali Cora joj je dobacila molećiv
pogled i dopustila Lauren, više nimalo blijedoj, da je odvuče kroz vrata. Sve
što je Mimi uspjela povikati za njima prije nego što su se vrata zatvorila bilo
je: »Nemoj previše skakati.« Što je bilo otprilike kao kad se vratiš kući nakon
šest mjeseci i očekuješ da tvoj pas ne laje.
Vani u hodniku čitavo selo je plesalo i pjevalo uz Waterloo. Sama u
toaletu, Mimi je otvorila prozore, čistila i cijedila, zatim brisala i polirala dok
sva plava bljuvotina nije bila počišćena, a pod bio čist i sjajan da bi s njega
mogao... pa, možda ne to.
Ostavljajući prozor otvorenim, vratila je opremu za čišćenje u spremište
i vratila se na zabavu. DJ je prešao na Money, Money, Money i svi su izvikivali
refren dok su skakali po plesnom podiju odjeveni u sjajne kostime i šarene
perike. Disko kugle odbijale su svjetlost od uzdižuće mase šljokica, a Otto
je skakao poput nindže, očajnički pokušavajući uloviti balone kojima su se
dvojica tinejdžera dobacivali tik iznad njegove glave.
Mimino se srce ozarilo kada je vidjela Marcusa kako pleše s Mariom -
malo čudno, to se mora reći, ali dobro je da se uključio.
U redu, ovo je bila zabava, morala se opustiti i pridružiti se. Ugledavši
Lois kako sama stoji za šankom, odlučila joj je prići. »Hajde, zar nećemo
pokazati ovim klincima kako se to radi?«
Ali Lois, jedva pogledavši u njezinom smjeru, promrmlja, »Ne hvala, ne
sada«, a kada je Mimi pogledala u smjeru u kojemu je Lois gledala, shvatila je
da - kakvo iznenađenje - gleda u Cala.
Opet.
Nekoliko trenutaka kasnije, Cal je okrenuo glavu i namignuo - stvarno
namignuo - Lois.
Mimi je pozlilo. Za ime Božje, ponašaju se poput tinejdžera.
Iznenada je glazba stala. DJ je zgrabio mikrofon i povikao: »U redu, ekipo,
ako biste se mogli pomaknuti malo natrag i obratiti pažnju, otac slavljenice
bi htio nešto reći. Ovamo, Cal, popni se i preuzmi podij.«
Mimi je pozlilo još jače.

206
 Knjige.Club Books
Kada je Cal uzeo mikrofon od DJ-a, zvižduci i povici ispunili su vijećnicu.
Nacerio se svima.
»Ne brinite, govor neće biti dugačak. Satno sam želio zahvaliti svima što
ste došli i reći koliko sam sretan što imam najbolju kćer na svijetu. Cora se
toga možda neće sjećati, ali prošlog ljeta rekla mi je kako bi nešto voljela
vidjeti... Pa sam dao sve od sebe da joj to omogućim.« Okrenuo se prema Dj-
u. »Čuj, možeš li malo smanjiti glazbu? Pokušavam reći nešto duboko i
značajno.«
DJ je podigao ruke. »Ne da se ugasiti. Tipka je pokvarena.« Kad su krenuli
početni taktovi Voulez-Vous, bespomoćno je slegnuo ramenima. »Žao mi je,
stari, ne mogu ju zaustaviti.«
Glazba je postajala sve glasnija i glasnija. Mimi je osjetila kako Lois pored
nje drhti. Cal je napravio nekoliko šaljivih eksperimentalnih plesnih pokreta,
zatim rekao u mikrofon: »Ne, ne mogu ovo sam, trebat će mi pomoć...«
Dok je glazba dosezala najveću glasnoću, Lois je napustila Mimi,
probijajući se kroz masu sve dok nije stigla do Cala. On se nacerio, rukom
obujmio njezin struk i zavrtio ju zbog čega su svi oduševljeno vrisnuli kada
su shvatili da je i DJ bio upućen u iznenađenje. Također je vrlo brzo postalo
jasno da to nije bio samo običan prizor dvoje ljudi koji plešu u nadi da im
ide dobro. Svaki korak, svaki okret bio je koreografiran i kretali su se
sinkronizirano jedno s drugim i s glazbom, dok su svi oko njih pljeskali i
bodrili ih, zadivljeno promatrajući što se događa i zapanjeni kako dobro
izgleda.
Cal i Lois priredili su pravu predstavu. Očito je da su puno vremena
posvetili vježbanju pokreta. Promatrajući ih, Mimi se divila vještini i
odlučnosti koju je to iziskivalo, posebice za Lois, koja je uvijek bila toliko
bolno iskompleksirana zbog svoje noge. Knedla joj se stvorila u grlu, jer Lois
je izgledala kao druga osoba, živahna, samopouzdana ljepotica kakva je bila
prije nesreće i to je jednostavno bio čudesan prizor. Što je bilo prije, pitala se:
jesu li se prvo počeli potajno viđati, a zatim uvježbati ples? Ili su, poput toliko
parova u plesnim emisijama, proveli sate i sate plešući, što im je na kraju bio
katalizator za početak veze?
Corina reakcija bila je najneočekivanija. Stajala je na rubu plesnog podija,
plješćući i smijući se, oduševljena iznenađenjem koje su joj priredili i
potpuno nesvjesna činjenice da njezin tata pleše s Lois.
Ples je došao kraju i uslijedio je gromki aplauz. Felix, koji je snimao čitavu
stvar, također je pljeskao i Mimi ga je vidjela kako kriomice briše suzu iz oka.
Cora je otrčala do Gala, koji ju je podigao u zrak i zavrtio.
Kada ju je konačno spustio dolje, ponovno je uzeo mikrofon od DJ-a.
»Dakle, prošlog ljeta Cora mi je pokazala jedan od onih plesova iznenađenja
na YouTubeu i rekla koliko bi voljela vidjeti jedan takav uživo. Što mi je dalo
207
 Knjige.Club Books
ideju da se okušam. Velika hvala Lois koja je pristala pridružiti mi se, da
nisam morao nastupati sam. Zar nije bila odlična?«

KADA SE NASTAVILA zabava i uobičajeno plesanje, Cora je prišla Mimi i izvela ju

van. Dok su sjedile skupa na jednoj od drvenih klupa ispod procvjetalog
drveća kestena, Cora je otpila gutljaj soka od višnje i rekla: »Lois nije tatina
cura.«
Mimin želudac naglo je poskočio. »Stvarno? Kako to znaš?«
»Pitala sam ga jutros. Odlučila sam da to moram učiniti, jer mi je
rođendan i to me ubija. Morala sam saznati istinu pa sam mu samo rekla, a
on me zagrlio i rekao mi da mu nije cura. Onda sam ga natjerala da mi obeća
kako ne laže i da se zakune mojim životom i učinio je to. Zatim sam mu rekla
da sam vidjela Lois kako ulazi u njegov studio, a on mi je rekao da mi ne smije
reći zašto je dolazila jer je to veliko iznenađenje, ali da ću saznati večeras na
zabavi.« Cora je dramatično ostala bez daha, zatim ponovno napunila pluća
zrakom, ozarenog lica i široko se smiješeći. »I to je to, to su radili u studiju
čitavo vrijeme - uvježbavali su ples. Samo su prijatelji. Sve sam krivo shvatila.
To je dobro, zar ne?«
Donekle.
»Jako dobro.« Mimi kimne i zagrli Coru.
»Htjela sam ti ranije reći, ali zaboravila sam«, veselo nastavi Cora. »Moja
je proslava i jednostavno sam bila zaposlena plešući i zabavljajući se... a onda
je Lauren pojela sve one kobasice od kojih joj je pozlilo pa mi nije palo na
pamet da te obavijestim. Uglavnom, sada znaš.«
»Znam.« Mimi se nasmiješila, jer Cora nije imala pojma koliko je to i njoj
bilo olakšanje,
»Evo tate.« Kada ih je Cal uočio i krenuo prema njima, Cora poviče:
»Upravo sam govorila Mimi kako sam sve krivo shvatila. Pričala sam s njom
o tome prošli tjedan.«
»Dušo, Felix te želi snimiti s tortom prije nego ju izrežu, a Laurenin brat
želi pozvati baku video pozivom kako bi vidjela koliko se zabavljaš. Rekao
sam da ću te potražiti i poslati unutra.«
»U redu, idem odmah.« Cora je ustala i otrčala unutra.
»Laurenina baka slomila je kuk pa je zapela u bolnici.« Cal je zauzeo
Corino mjesto na drvenoj klupici.
»Čula sam. Sirotica.«
Pogledao ju je postrance. »Znači, provela si čitav protekli tjedan u
uvjerenju da nečega ima između mene i Lois.«
Očito nećemo okolišati. Mimi kimne. »Pa, da.«

208
 Knjige.Club Books
»Onda je jasno.«
»Što je jasno?« Usta su joj bila suha.
»Zašto si se ponašala onako dok smo radili skupa u tvom vrtu. Znao sam
da te nešto muči, ali nisam imao pojma što.« Podigao je obrvu. »Stvarno si
mislila da se potajno viđamo?«
Odavde, Mimi je mogla namirisati citrusnu notu njegova parfema.
Slegnula je ramenima. »Oslonila sam se na ono što mi je Cora rekla, A ti i Lois
se jeste potajno sastajali, ako ćemo iskreno. Samo ne iz razloga iz kojih smo
mi mislile.«
»Ne mogu vjerovati da je Cora vidjela Lois kako ulazi u vrt i mene kako ju
puštam u studio. Mislio sam da smo sve tako dobro isplanirali. Nije mogla čuti
glazbu, jer smo imali slušalice. Bilo je kao tihi disko.« Cal je zastao. »Ali ono
što ne mogu shvatiti jest da si pomislila kako bih mogao takvo nešto napraviti
Felixu. Prijatelj mi je.« Okrenuo je dlan prema gore. »Jednostavno ne bih.«
»Znam i zato sam bila toliko šokirana kada mi je Cora rekla. Ali postalo je
još gore kada me zamolila da nikome ne kažem. Nisam te mogla pitati. Nisam
mogla pitati ni Lois. Mislila sam kako ćete večeras imati nekakvu romantičnu
objavu...Žao mi je«, ispali Mimi, jer je on svake sekunde izgledao sve
zgroženiji.
»Misliš da bih to učinio svojoj kćeri? Na njezin rođendan?«
»Nisam mislila da bi to učinio«, Mimi bespomoćno klikne. »Ali činilo se
kao da će se svejedno dogoditi.«
»Nikada ne bih učinio ništa takvoga«, reče Cal.
»Ne bi.«
»Lois mi je prijateljica. Ničega nema među nama. Nikad nije bilo i nikada
neće biti.«
Žustro je kimnula glavom u znak slaganja i s velikom dozom olakšanja.
»Znam.«
»Razlog zbog kojeg smo ples držali u tajnosti bio je kako bi iznenadili sve.
Felixu sam rekao jutros, kako ne bi mislio da se nešto čudno događa.«
»Dobro.« Kad je kimnula, vidjela je kako im se približava Lois, a njezina
ružičasto-zelena haljina vrtjela joj se oko gležnjeva.
»Lois je došla na ideju da naučim ples«, nastavio je Cal. » A ja sam odlučio
da ona pleše sa mnom.«
Lois je stigla do klupe sa širokim smiješkom. »A ja sam bila ta koja je rekla
da ni za milijun godina neću to učiniti, da neću niti pokušati, ne nakon onog
puta kada sam završila na leđima poput kukca.«
Mimi nije bila tamo, ali čula je tu priču od Lois, koja je na jednom
vjenčanju pokušavala plesati s umjetnom nogom na koju se još nije bila

209
 Knjige.Club Books
naviknula. Toliko je bila istraumatizirana svojim nezgrapnim padom da se
zakleta kako više nikada neće plesati u javnosti.
Do danas, nikada i nije.
»Ali Cal te nagovorio«, reče Mimi. »A sada si svima pokazala da to možeš
i vidjeli su koliko si odlična.«
»Pa, ne baš odlična, ali bila sam dobra. Ponosna sam što sam ostala u
jednom komadu. Sve zahvaljujući ovome ovdje.« Lois se nasmiješila Calu,
zatim se ponovno okrenula Mimi. »Je li ti rekao kako je Cora mislila da smo
zajedno?«
»Jesam.« Cal kinine.
»Bože, možeš li zamisliti?«
Cal reče suho, »O, zamislila je.«
»Molim?« Lois je zurila u Mimi, očiju raširenih u nevjerici. »Ozbiljno? Ali
kako si mogla pomisliti da bih takvo nešto mogla učiniti Felixu?«
Sada se činilo jako nevjerojatnim, ali tada se činilo stvarnim.
»Što da kažem?« Mimi je bespomoćno raširila ruke. »Ako izgleda kao
patka i glasa se kao patka...«
Lois se počela smijati. »Nismo se glasali kao patke, plesali smo.« Isturila
je noge i počela se gegati. »Plesali kao patke!«

210
 Knjige.Club Books
37. poglavlje

KAKO JE TRAVANJ prelazio u svibanj, vrijeme se popravilo i kućice za najam u

okolici Goosebrooka počele su se puniti turistima. Većinom ih se moglo
podijeliti u dvije skupine: tihi ljudi, razumno odjeveni, koji obožavaju šetati
prekrasnim krajolikom diveći se prizorima i posjećujući lokalne pubove kako
bi uživali u autohtonim ručkovima i gorkom pivu i iznajmljivače iz zabave,
grupe veselih tipova iz gradova, koji se za produženi vikend spuste u mirne
zakutke Cotswolda kako bi tulumarili, pili i bili što glasniji.
Neki od tih posjetitelja bili su zabavni, dok su drugi bili noćna mora.
No, zbog njih je subotnja večer u Crnom Labudu uvijek bila zanimljiva,
unatoč gužvi. I buci, kada bi došla grupica zabavljača, a razina potrošnje
alkohola skočila.
»Znala sam da sam nešto zaboravila ponijeti«, reče Lois.
Mimi je prazno pakiranje čipsa svezala u čvor. »Što to?«
»Čepiće za uši.« Kada je Lois to izgovorila, u blizini se prolomi glasan
smijeh od kojeg su se zatresle čaše na njihovom stolu.
»Da imaš čepiće za uši, ne bi me mogla čuti.« Mimi pokaže prema glasnom
vođi grupe. »Njemu treba kontrola glasnoće, poput kotačića na prsima koji
možeš okrenuti kada postane preglasno.«
»Felix je uvijek govorio da što je glasniji tip to mu je manji kurac. Ustvari«,
doda Mimi, »nije umro pa to vjerojatno i dalje govori. Ali kako bih ja to mogla
znati?« Slegnula je ramenima i prisilila se na smiješak, a Mimi se sažalila. U
noći Corine rođendanske zabave, nakon Calovog i Loisinog čarobnog
plesa, pitala se hoće li se Lois i Felix nekim čudom pomiriti. Ali nisu, a
glavnina problema koje njih dvoje imaju očito je i dalje bila prisutna. Felixa
se rijetko moglo vidjeti u selu posljednjih dana. Mimi je znala kako Lois
očajnički čezne za njim, ali bila je preponosna da bi to priznala.
»Vjerojatno ima puno posla.«
»O, mislim da nije tako. Po svemu sudeći, Henrietta je van sebe od sreće
što sam ja otišla i da je sve do sebe kako bi mu pronašla dostojnu zamjenu.«
Bilo je divno ponovno imati Lois u svom životu onako kao i prije. Mimi je
samo htjela da može učiniti nešto kako bi ju razvedrila. No, jedino kako joj je
mogla pomoći u ovom trenutku, bilo je slušanjem i pružanjem emocionalne
podrške. Obje su znale da je Henrietta kontaktirala sve svoje umrežene
prijatelje sa slobodnim kćerkama, predlažući da ih upoznaju s Felixom.

211
 Knjige.Club Books
Razlog zbog kojeg su njih dvije to znale bio je Henriettino hvalisanje na
svakom koraku. Činilo se kako svaka prikladna, slobodna djevojka u kasnim
dvadesetima dobiva ponudu.
»Samo zato što ona to radi«, reče Mimi, »ne znači da će Felix biti
zainteresiran.«
»To ti je poput knjige Ponos i predrasude.« Lois napravi grimasu. »Ako
križaš gospođu Bennet i vrlo ustrajnog psa goniča, dobit ćeš Henriettu.
Uglavnom, dosta je tmurnih priča o zloj svekrvi za jednu večer. Jesi li vidjela
ono dvoje tamo? Što kažeš na njegove izglede?«
Mimi je slijedila smjer njezinog nenametljivog kimanja. Ispred kamina
stajao je jedan od tipova iz grada koji je unajmio Hawthorne Lodge, udubljen
u razgovor s članicom ženske grupe koja je boravila u Owl Cottageu preko
vikenda. On je bio visok i prilično zgodan, s ramenima poput ragbijaša i
naboranim crvenim hlačama. Ona je bila najtiša u svojoj grupi i iznenađujuće
lijepa na onaj podcijenjeni način, prirodno plave kose i s minimalno šminke
na licu.
»Prelijepa je«, reče Mimi.
»Predobra za njega.«
»Ali čini se dosta sramežljivom. Možda joj treba netko takav da je izvuče
na površinu.«
»On zauzima previše prostora i ježim se od toga. A opet«, nastavi Lois,
»mislim da mi se ne sviđa jer me podsjeća na mog nastavnika matematike u
školi.«
Nastavile su promatrati par kako razgovara u tihom dijelu bara. Deset
minuta kasnije, Mimi reče: »Definitivno ju osvaja.« Bilo je fascinantno
promatrati interakciju i govor tijela između dvoje ljudi koji su se tek
upoznavali. Ispočetka se djevojka odmicala, sada mu dodiruje ruku.
»Čini se kako sam ja bila u krivu, a ti u pravu u vezi njega«, reče Lois. »O,
sad joj je otišao po još jedno piće. A njezina prijateljica vuče je ustranu na
ženski razgovor...«
Gledale su kako se dvije djevojke povlače prema stražnjim vratima puba.
»Šteta bi bilo propustiti najbolji dio«, reče Mimi.
»Čitaš mi misli.« Lois pokupi svoju torbu i piće jednim uvježbanim
pokretom. »Idemo.«
Vani, na grijanoj terasi ograđenoj visećim košarama i isprepletenim
nizovima lampica, nekolicina stolova bila je zauzeta, ali onaj pored plavuše i
njezine prijateljice nekim je čudom bio prazan.
»U redu, da čujem sve.« Zapalivši cigaretu i ispuhujući dim, smeđokosa
prijateljica entuzijastično se nagnula naprijed. »Želim sve detalje. Kakav je?«

212
 Knjige.Club Books
»Ime mu je Baz i radi kao trgovac u Londonu. Isprva nisam bila sigurna
jer se činio pun sebe, ali nastavili smo razgovarati i shvatila sam da uopće nije
takav. To je samo fasada koju nosi kako bi prikrio svoje prave osjećaje.
Iskreno, daleko je simpatičniji nego što sam isprva mislila.«
Njezina prijateljica nabere nos. »Ali, crvene hlače.«
»Znam. Ali... pa, možda bih se mogla naviknuti na njih. To su ionako samo
hlače.«
Ali i dalje su bile crvene. Mimi i Lois razmijene sumnjičav pogled.
Za susjednim stolom, brineta vrisne: »O, moj Bože, Deb, ti si se zapalila.
Pogledaj se, sva ozarena i uzbuđena!«
»I jesam uzbuđena! Tako je drag i pažljiv i način na koji je razgovarao sa
mnom, iskreno... Znaš kako se zbog nekih ljudi osjećaš posebnom, kao da si
centar njihovog svijeta? Tako mi je s Bazom. A i on je prošao svašta.« Deb
snizi glas. »Prije dvije godine izgubio je zaručnicu.«
»Gdje ju je izgubio? Ja sam se jednom izgubila u trgovačkom centru u
Westfieldu. Doduše, Candice i ja smo strusile dvije boce šampanjca ranije-«
»Neee, nije ju izgubio na taj način. Njegova je zaručnica umrla.« Deb
položi šake na prsa. »Poginula je u prometnoj nesreći tri tjedna prije njihovog
vjenčanja... Možeš li zamisliti?«.
»Ne! Bože, to je grozno!«
»Užasno! Skoro je zaplakao dok mi je to govorio. Mislim, dogodilo se prije
dvije godine, ali takvo nešto nikada ne preboliš, zar ne? Mislio je da je
upoznao ljubav svog života i onda je u jednom trenutku samo nestala. To je
tako tragično... Ma pogledaj me sad, sva sam se uzrujala samo razmišljajući o
tome što je prošao. Sve dosad inu je trebalo da skupi hrabrosti da izađe iz
kuće i ponovno počne razmišljati o izlascima.«
»Sirotan. Možda si baš ti ta koja će mu pomoći. Možda je sudbina što ste
se sreli večeras.«
Deb zatakne pramen plave kose iza uha i kimne. »I ja sam to pomislila.
Mislim, nikada nisam mislila da ću doći ovamo večeras i upoznati nekoga s
kime ću se stvarno povezati, ali nekako se upravo to dogodilo. I sad sam sva
nervozna i uzbuđena...«
Brineta je ugasila cigaretu koju je energično pušila čitavo vrijeme. »Jupi,
to bi moglo biti to, moraš se vratiti unutra.« Trijumfalno se nasmiješila svojoj
prijateljici. »Večeras bi mogla biti noć koja će ti promijeniti život.«
Djevojke su se vratile u pub. Mimi i Lois su se pogledale.
»Opa«, izdahnu Lois.
Mimi kimne. »Da. Sad mi je krivo što smo se rugale njegovim crvenim
hlačama.«

213
 Knjige.Club Books
»Meni je krivo što sam rekla ono o muškarcima koji se glasno smiju.«
»Grozne smo osobe.« Knedla se proširila u Miminom grlu kada se sjetila
što se dogodilo Bazu.
»Jadan dečko:« Kopajući po prednjem džepu svojih hlača, Mimi je izvukla
papirnatu maramicu i pritisnula ju na oči.
»Jadan dečko? Nadam se da ne mislite na mene.« Mimi poskoči kada osjeti
ruku na svom ramenu i Cal se pojavi iza njih. U idućem trenutku, primijetivši
maskarom zamrljanu maramicu u Loisinoj ruci, reče: »O, Bože, žao mi je, što
se dogodilo?«
Lois bespomoćno mahne rukama. »Dobro sam, sve je u redu, samo smo...«
Sledila se usred procesa guranja maramice nazad u džep hlača.
»Što?« reče Mimi, kada je Lois napravila o, ne grimasu.
»Patent je pokvaren.« Nagnula se naprijed da pogleda i Mimi je ulovila
odbljesak bijelih gaćica. »Sranje, eto kako ti priroda da do znanja da si pojela
previše za večeru prije izlaska.« Ustajući, Lois je jednu ruku držala preko
rupe na hlačama, a drugom vukla kratku majicu prema dolje kako bi ju
prekrila. »Dobro, morat ću se otići presvući. Barem nisam daleko.«
Cal je zauzeo njezino mjesto. Zajedno su promatrali Lois, kako lagano
šepajući prelazi livadu i nestaje u tami. »Nije joj dobro«, reče Cal. »Što ju je
uzrujalo? Je li čula za Felixa?«
»Ne. Što s Felixom?«
Cal snizi ton. »Izašao je na spoj s jednom od cura koje mu je Henrietta
namjestila. Ako Lois ne zna, nemoj joj reći.«
»O, ne.« Samo što će se Henrietta pobrinuti da svi u selu znaju prije kraja
vikenda.
»Zašto je onda bila uzrujana?«
»Bile smo unutra ranije i promatrale dvoje ljudi kako se upoznavaju.«
Svjesna osjetljivosti teme, Mimi se pobrinula da njezina noga ne bi slučajno
dotaknula Calovo koljeno. »Nosio je crvene hlače i činio se pomalo kretenom
pa nismo mogle shvatiti zašto je lijepa djevojka toliko očarana njime. Ali
upravo smo tamo vani čule kako govori prijateljici da je tom tipu zaručnica
umrla nedugo prije vjenčanja.« Napravila je stanku. »Poginula je u prometnoj
nesreći tri tjedna prije svadbe. Zato smo se obje osjećale loše jer smo mislile
ružno o njemu. Kada vidiš nepoznatu osobu, nikada ne znaš kroz što prolaze,
zar ne? Taj jadni dečko, Baz... pa, daje sve do sebe da ponovno preuzme
kontrolu nad životom, ali sigurno je teško. Oprosti.« Mimi odmahne glavom
jer govorila je to Calu.
»Hej, ne brini. Gledaj na to s vedrije strane, ako je kliknuo s tom
djevojkom večeras, to je dobar znak.« Obasjane nježnim svjetlom visećih

214
 Knjige.Club Books
lampica, njegove smeđe oči su se smekšale. »Većini nas se to dogodi prije ili
kasnije.«
Što vjerojatno nije trebalo imati nikakvo značenje, no u Miminoj glavi
itekako je imalo. Premještajući se u stolcu i prekriživši noge, njezino je bedro
dotaknulo Calovo koljeno. Iako je bilo posve slučajno, istovremeno je bilo
prilično uzbudljivo, ali što ako on pomisli da je to učinila namjerno u
nespretnom pokušaju da mu se upucava?
Kako bi mu odvratila pažnju, izvali: »I onda, kako ide slikanje? Kada će ti
onaj dizajner srediti web stranicu?« Trenutno je bila prepuna kvarova i bilo
je apsolutno nemoguće snaći se. Ne želeći zvučati grozno, dodala je: »Oprosti,
ne želim kritizirati, ali zbilja nije baš nešto. Tvoja je stranica i bitno je da
radi.«
»Ne trebaš mi ništa govoriti.« Cal napravi grimasu. »To je poput
beskonačne petlje: on popravi dva problema, a pojave se četiri nova.
Jednostavno mu nemam srca reći da bih radije uzeo nekog drugog da to
napravi.«
Ponovno ju je gledao na onaj način od kojega su joj zatreperili vršci
prstiju. »Rado ću ti ja to napraviti, znaš to«, reče Mimi.
Iskreno, s obzirom na to da joj je to bila specijalnost, malo se naljutila što
nije prvo nju pitao.
»Hvala. I znam to, ali situacija je malo nezgodna. Ja sam mu jedini klijent.
Radi se o Eamonovom sinu«, prizna Cal. »Očajnički se htio probiti kao web
dizajner nakon što je napustio školu, ali nitko drugi ga nije htio zaposliti. Pa
me Eamon zamolio da mu pružim priliku. Kako sam mogao odbiti?«
Pa to objašnjava stvarno užasnu web stranicu. Nikakvo čudo da Cal nije
ništa spominjao dosad. Mimi ga je htjela poljubiti. Kako da ne voliš nekoga
tko je bio toliko dobar da ne kaže prijateljevom sramežljivom sinu tinejdžeru
da njegove usluge vise nisu potrebne?
Dobro, možda nije mislila voljeti baš u tom smislu...
Ali srce joj je svejedno počelo snažno udarati.
Jer što ako je upravo to mislila?
Cal je podigao ruku u znak pozdrava i rekao: »Evo je«, kad je Lois
ponovno izronila iz tame u drugim hlačama, ovaj put širim i crnim. Ustao je i
vratio joj njezino mjesto: »Dobro, unutra se čini prilično živo. Da nam odem
po pića?«
Čim je Cal ušao u pub, Lois je izvukla telefon i mirno rekla: »Pogledaj što
se pojavilo na Instagramu prije deset minuta.«
Mimi se pripremila. Njezina prva pretpostavka bila je točna. Fotografiju
je objavila osoba imenom Clementine i na njoj se nalazilo četvero ljudi u
prilično luksuznom baru. Opis ispod fotografije glasio je: Hahahah, koja luda,
215
 Knjige.Club Books
noć! Rory me odveo na večeru u hotel Colworth Manor i na koga smo
naletjeli??? Samo na moju predivnu prijateljicu Arabellu Playdell-Grey i
njezinog super zgodnog pratioca Felixa Mercera, o da!!!
Iz odanosti prema Lois, Mimi reče: »Pa, ne bih ju nazvala prelijepom. Ima
zube poput zeca,«
»Znam. I ja sam to pomislila. Izgleda poput zeca.« Lois zastane. »Ali
lijepog zeca.«
»Ne baš jako zgodnog.«
»Zgodnijeg od mene.«
Mimi odmahne glavom. »Ne.«
»Kladim se da nije prekrivena ožiljcima. Kladim se da ima dvije noge.«
»Vidi, Felix je tamo samo zato što ga je Henrietta natjerala. Vjerojatno mu
je užasno i mrzi svaki trenutak.«
»Za razliku od Henriette, koja se vjerojatno vozi okolo na svojoj metli,
hihoće se i otvara šampanjac.«
»Jesi li dobro?« reče Mimi suosjećajno,
»Morat ću biti, zar ne?« Lois uzdahne i još jednom pogleda fotografiju
prije nego što je ugasila telefon. »Događaju se grozne stvari i moramo ih
preboljeti najbolje što znamo. Mrzim osjećati se jadno zbog stanja svog tijela,
a onda se podsjećati da ima ljudi kojima je daleko gore. Poput Cala i tipa u
crvenim hlačama.« Narukvice su joj zveckale dok je rukom mahala prema
unutrašnjosti puba. »Onda se moram još osjećati krivom jer sam sebična,
cendrava krava.«
Nekoliko minuta kasnije pojavio se Cal noseći im pića.
»Bilo je i vrijeme«, uzviknu Lois, skačući da mu pomogne, ali Mimi je
odmah bila zatečena promjenom u Calovom izrazu lica. Čeljust mu je bila
napeta, nestalo je opušteno držanje i više se nije smiješio.
»Što nije u redu?« upita ga.
»Nije u redu što smo toliko dugo morali čekati na pića.« Lois je ponovno
bila veselo raspoložena, kucnula je svojom čašom o svaku od njihovih, »Ali
sada su ovdje pa, eto, sreće! Cal, dovukli smo ovaj stolac za tebe. Zašto ne
sjedneš?«
»U redu je, radije ću stajati.« Susreo je Mimin zabrinuti pogled. »Dobro
sam.«
Ali nije bio i ona je to znala. Dok je Lois brbljala o idućoj večeri kvizova i
epskom varanju koje se dogodilo na prethodnoj, Mimi je osjetila da Cal broji
sekunde, čekajući da se nešto dogodi. Na površini, činio se mirnim, ali ispod
jednostavno je znala da je... što? Ključao od bijesa? Ali zašto? Pogotovo jer
nikada nije bio tip koji lako plane.

216
 Knjige.Club Books
A onda se dogodilo: vrata su se naglo otvorila i Baz se pojavio u dovratku.
Kad je ugledao Cala na terasi, zarežao je: »Evo ga«, i krenuo prema njemu.

217
 Knjige.Club Books
38. poglavlje

LOIS SE OKRENULA kako bi vidjela što se događa. »O, pogledajte, to je tip s-«
»Moj Bože, što se događa? Što to radi?« Lijepa plavuša bila je iza Baza,
izgledajući apsolutno prestravljeno.
»Što radim? Učim ovo zabadalo jebenu lekciju.« Baz je govorio kroz
stisnute zube dok se Cal okretao kako bi se suočio s njime.
»Ozbiljno?« Cal je već odložio piće. Ledenim tonom glasa podrugljivo je
upitao: »Mislim, ozbiljno?«
»S kojim se pravom miješaš u tuđa posla? Kako se jebeno usuđuješ?«
Bazovo lice bojom je odgovaralo njegovim hlačama dok je pljuvao riječi.
»Oduran si.« Cal se nije pomakao s mjesta.
»Nije te se ticalo«, zagrmio je Baz, potpuno gubeći kontrolu i divljački
zamahujući prema Calovoj glavi,
Cal je bez imalo napora umakao ustranu i izbjegao udarac pa
podrugljivim smiješkom još više razjario Baza. Povikao je:
»Dosta je, dohvatit ću te!«, i ponovno se bacio na Cala, koji ga je dočekao
aperkatom ravno posred čeljusti.
Baz je zateturao unazad, rušeći stolce i stolove i teškim udarcem pao na
tlo. Bijesno je zarikao poput bika ležeći oboren na leđima. Nakon što su čuli
komešanje, ljudi su nahrupili van iz puba kako bi vidjeli što se događa.
Plavuša, očito prestrašena onime što se dogodilo, uhvatila je Cala za ruku. »O,
Bože, ono što si rekao unutra... nisi se šalio?«
»Što je rekao?« zahtijevala je Lois dok je Baz naređivao svojim
prijateljima da nazovu policiju. »Recite im da pošalju i vozilo hitne pomoći.
Ludi gad slomio mi je čeljust. Nastradat će zbog ovoga, to vam odmah mogu
reći. Sredit ću ga za jebene ozbiljne tjelesne povrede.«
»Stari.« Jedan od njegovih prijatelja odmahivao je glavom, izgledajući
sumnjičavo. »Nije vrijedno.«
»Neće se izvući«, vikao je Baz. Posjekao je ruku na slomljenu čašu i krv
mu je kapala na prsa. »Jebem ti, ovo mi je najbolja košulja. Zovi policiju, Rupe.
Ako ti nećeš, ja ću.«
Dok su čekali da stigne policija, Cal je ušao unutra s Mimi i Lois.
»U redu, reci nam što se dogodilo«, reče Lois. »Ovo nas ubija.«
Cal je govorio mirno. »Kada sam ušao po pića, vidio sam Baza s plavušom
i prepoznao ga iz vašeg opisa. Naručio sam pića i otišao u toalet. Baz je ušao
218
 Knjige.Club Books
nekoliko trenutaka kasnije s jednim od svojih prijatelja koji ga je upitao kako
mu ide s plavom curom. Baz je rekao da je zakucao, zagrizla je mamac, udicu
i plovak i sada ju je samo trebao povući. Zatim je njegov prijatelj rekao,
>Isuse, Baz zar još uvijek koristiš priču o mrtvoj zaručnici ?< na što je Baz
odgovorio, >Hej, štogod pali.< Njegov prijatelj je rekao, >Padobran koji se nije
otvorio?<, a Baz je odgovorio, >Ne, to sam iskoristio prošli put, cura je to
pokušala pronaći na internetu. Od sad se držim prometnih nesreća.<«
Tišina.
»O, Bože«, reče Lois.
Cal je zastao, svi detalji tog razgovora očito su i dalje ostali u njegovoj
glavi. Zatim je lagano slegnuo ramenima. »Nisam ništa rekao, nisam ih ni
pogledao. Ali na povratku u bar prošao sam pored djevojke s kojom je Baz
razgovarao i rekao joj kako priča o njegovoj djevojci nije istinita, da je to
samo rekao kako bi je odvukao u krevet.«
Mimi je osjećala kako ju preplavljuje ljutnja. »Znaš što si krivo učinio?«
reče Calu. »Nisi ga dovoljno jako odalamio.«
»O, vjeruj mi, htio sam.« Pogledao je u svoje zglobove, otvarajući i
zatvarajući šaku. »Stvarno sam htio.«
Dva su policajca stigla dvadeset minuta kasnije, jedan debeo, drugi
mršav. Debeli je rekao: »Hej, Cal, kako je?«
»Nije najbolja noć u mom životu«, reče Cal. »Zbog mene su vas pozvali,«
»Ma nemoj?« Policajac je podigao obrve. »To je nešto novo. Netko te
udario, zar ne?«
»Ne baš. Ja sam udario nekoga«, reče Cal.
Mimi i Lois pošle su s njim van, gdje je Baz sjedio s četvoricom
posramljenih prijatelja. Stolci i stolovi do tada su bili podignuti, a slomljeno
staklo pometeno.
»Gdje je moja hitna?« zahtijevao je Baz.
»Nisam im rekao da je pošalju«, promrmljao je prijatelj koji je pozvao
policiju. »Čeljust ti nije slomljena. Ne možeš zvati hitnu zbog posjekotine na
ruci.«
Kada su policajci zabilježili sve osobne podatke, poslušali su Bazovu
verziju događaja. Zatim je bio red na Calu da ispriča svoju stranu, što je učinio
smireno i bez drame.
Kada je završio, debeli policajac je sjeo i polagano kimao glavom. »Dobro.
čuli smo sve što smo trebali čuti.«
»Bože, ovo traje unedogled«, uzdisao je Baz. »Završite više i uhitite ga, za
Boga miloga. Odvezite ga i neka prenoći u ćeliji, to će ga naučiti da ne gura
nos u tuđe stvari.«

219
 Knjige.Club Books
»Baz, nemoj se ponovno uzrujavati«, upozorio je njegov prijatelj.
»Zašto se jebeno ne bila uzrujavao?« Baz je ljutito mahao rukama. »Mala
mi je jela iz ruke dok on nije došao i sve pokvario.«
»Poznajete li se vas dvojica otprije?« Debeli policajac gledao je u Baza.
»Ne, ne poznajemo i-«
»E, pa ja ga poznajem otprije«, mirno je nastavio policajac. »Prvi put sam
upoznao Cala prije pet godina.«
»Odlično, znači prijatelji ste i na njegovoj ste strani. Družba starih
frendova, protiv toga se borim?«
Policajac je kimnuo prema Calu. »Kako je Cora? Dobro?«
»Dobro je, hvala.«
Baz je pljunuo u nevjerici. »O jebem ti sve. Koga briga kako je njegova
gospođa? Ovo je namještaljka, korupcija policije. Gadite mi se.«
»Vidiš, sada samo zaključuješ naprečac«, reče policajac. »Cora nije Calova
gospođa. Ona mu je kći, a razlog zbog kojeg smo se uopće upoznali jest taj da
je Calova supruga poginula prije pet godina, nedaleko odavde.« Podignuo je
guste obrve prema Bazu, »U prometnoj nesreći.«

BILO JE DESET minuta nakon ponoći i posljednji gosti odlazili su iz puba.

»O, ma daj, prerano je stati sada«, protestirala je Lois dok joj je Paddy
pomagao da obuče jaknu. »Idemo svi kod mene na jednu čašicu prije
spavanja.«
»Ja ne mogu«, reče Cal.
»Možeš! Cora spava kod Lauren pa možeš ostati koliko želiš.«
Odmahnuo je glavom. »Moram se vratiti zbog Otta.«
»I ja moram poći kući«, reče Mimi. »U šest ujutro imam video
konferencijski poziv, što znači da alarm navijam za pet da stignem nanijeti
nešto šminke.«
»Stvarno, niste u redu. Paddy, ideš ti kod mene, samo na jedno piće?
Mooolim teee.«
»U redu, ali nešto smjeraš.« Kao i obično, Paddyju ništa nije promaknulo.
»O čemu se ovdje radi?«
Lois glasno izdahne. »U redu, ako baš moraš znati, ona cura s kojom je
Felix izašao objavila je tri fotografije na Instagramu. Tri! Hvaleći se kako se
dobro provode... Mislim, mogu podnijeti onu prvu, ali ovo je samo trljanje soli
na ranu. Pa sam mislila da bih mogla staviti nekoliko svojih, kako se ja
odlično provodim s nekim drugim.«
»Ali imala si čitavu noć da to učiniš«, istaknu Paddy. »Mogli smo se
milijun puta fotografirati u pubu.«
220
 Knjige.Club Books
»Stvarno, kako ne razumiješ? Stalno smo u pubu. Fotografije odavde se
ne računaju.« Lois ga je značajno pogledala. »Ali one na kojima se zabavljamo
kod mene... Pa, to može značiti svašta. O, molim te«, preklinjala ga je, »samo
da se osjećam bolje. Obećavam da nećeš morati dugo ostati.«
Paddy se nacerio. »Hajde onda, idemo. Osjećam se tako iskorišteno,
znajući da me želiš samo zbog mog tijela.«
Njih dvoje otišli su preko livade, ostavljajući Mimi i Cala da hodaju kući
sami.
»Kako se osjećaš u vezi toga?« Cal je pokazao prema paru koji se
udaljavao u tamu.
»Sigurna sam da će sve biti u redu. Nadajmo se da je neće zavesti«, reče
Mimi. »Uglavnom, važnije pitanje je kako se ti osjećaš?«
»Misliš u vezi Baza? O, dobro sam.« Pričekao je da se ona nasloni na zid i
istrese kamenčić iz cipele. »Pitam se hoće li nakon ovoga prestati s time.«
»Mislim da hoće«, reče Mimi.
U trenutku kada je Baz čuo policajčevo objašnjenje, ispuhao se poput
probušenog balona. U sekundi, sve prijetnje i bijes netragom su nestali.
»Sranje. O, Bože, to je trebala biti samo šala.« Prekrio je svoje sjajno lice
od srama. »Samo sam se zezao, ponekad to radimo kako bismo osvojili cure,
to je sve. Dobijemo koji bod na suosjećanje, znate što mislim?«
Jedan od njegovih prijatelja, jednako prestrašen, reče: »Ne radimo to svi,
Baz.«
»Da, dobro. Čujte, žao mi je. Nisam znao. Neće se ponoviti.«
Oteturali su nakon toga, a njihova noć u Cotswoldu nije završila onako
kako su se nadali.
Mimi je ponovno navukla cipelu na nogu. Cal ju je promatrao. »Sutra se
vraćaju u London pa pretpostavljam kako nikada nećemo saznati«, rekao je.
»Kad smo već kod Londona, što to čujem o vjenčanju u Savoyju?«
Mimi se naceri. »Mislila sam ti reći, ali svašta se dogodilo pa sam
zaboravila, CJ i Wilia će se vjenčati za dva tjedna. Možeš li vjerovati?«
»Kako je uspio rezervirati Savoy? Nisu li takva mjesta rezervirana
godinama unaprijed?«
»Netko je otkazao u zadnji tren i CJ je ugrabio priliku. I dalje će ga koštati
bogatstvo, ali nisu htjeli čekati. Pitala sam Lois hoće li ići sa mnom, ali mama
joj slavi rođendan i već je organizirala da otputuje u Edinburgh i izvede je
u kazalište.«
»Tko će ti onda biti pratnja?« upita Cal.

221
 Knjige.Club Books
Mimi se odmaknula od zida i popravila jaknu. »Nisam razmišljala o tome.
Mislim, pretpostavljam da bih mogla ići sama, ali nije to to. Pogotovo kad
gotovo nikoga ne poznajem tamo.«
»Kada je vjenčanje?«
»U subotu, dvadeset i šestog. Ajme, pogledaj zvijezde, nisu li predivne?«
Zastali su kako bi pogledali u nebo. Oblaci koji su ranije prekrivali nebo
razišli su se i tamno nebo izgledalo je poput crnog baršuna sa šljokicama.
»Kasiopeja.« Cal je pokazao prema sazviježđu, ispruženim prstom
ocrtavajući linije.
»Andromeda.« Mimi je podigla ruku. Jedino to sazviježđe je znala.
»Perzej.« Njegovo se rame očešalo o njezino i nadala se da on nije
primijetio učinak koji je to imalo na nju, šaljući trnce ugode niz njezinu
kralježnicu.
»Nilski konj.« Mimi je samouvjereno nacrtala nasumični oblik u zraku.
»Ključna kost.« Cal je kimnuo i učinio isto.
»Cvjetača.«
»Harmonika.«
»Klamidija. Uh.<.< Mimi se tržnu. »Ne klamidija. Zašto sam to rekla? Zašto
mi glupe riječi jednostavno izlaze iz usta bez da prvo pitaju mozak?«
»Hej, ne brini, volim kada ti se događaju takve stvari.« Cal se smijao, ali
Mimino srce bilo je uposleno skačući u njezino grlo pa se nije mogla
koncentrirati, jer je na trenutak pomislila da se spremao reći joj volim te.
To se očito nije dogodilo, ali tako je njezin mozak ponekad funkcionirao,
bio je fokusiran na dovršavanje tuđih rečenica koje su njoj odgovarale pa nije
pažljivo slušala što osoba zapravo govori.
»Beznadan sam slučaj«, tugaljivo reče Mimi. Prisilila je samu sebe da se
sabere.
»Čuj, to vjenčanje u Londonu. U redu je ako si mislila povesti nekoga
drugoga.« Cal je napravio stanku. »Ali ako stvarno nemaš koga povesti kao
pratnju, rado ću poći s tobom.«
Mimi ga je pogledala i sada joj je u prsima skakao klokan, iskorištavajući
više otkucaja srca nego što je imala.
»Samo ako želiš«, nastavio je Cal. »Slobodno reci ne. Neću se uvrijediti,
obećavam.«
Uvrijediti? Ma daj.
Samo, on je bio prijatelj, koji se nudio da pomogne, to je sve. Ali pogled
kojim ju je gledao djelovao je na nju jače no ikada.
»To bi bilo super.« Mimi kimne. Jer, budimo realni, nema šanse da kaže
ne. »Hvala ti.«
222
 Knjige.Club Books
»Zadovoljstvo mi je.« Calove su oči zasjale, lagani povjetarac razbarušio
mu je kosu dok joj se smiješio. »Zabavit ćemo se.«
Zabaviti? Kako zabaviti? Onako na dobar način? Je li joj se približavao? O,
joj, što bi se moglo dogoditi? Čula je samu sebe kako govori: »Pa, trebalo bi
biti dobro da... i upoznat ćeš CJ-a i Willu konačno... ovaj...hm...«
Cal je zvučao zabrinuto. »Jesi U dobro?«
Ali Mimin tijek misli posve se izgubio. Gledala je u tamu i blijedu priliku
koja im se približavala, tanku figuru, gotovo prozirnu, koja im se približavala
vrlo poznatim hodom...
Toliko poznatim da joj je pozlilo.

223
 Knjige.Club Books
39. poglavlje

OKREĆUĆI SE, CAL je promatrao nepoznatu priliku koja im se približavala. »Znaš

li tko je to?« promrmljao je.
Mimi kimne, osjetivši kako joj se dlačice na rukama podižu. »To je
Kendra.«
Kendra im je prišla. »Mimi, jesi li to ti? Čekala sam da se vratiš kući. O,
Mimi...« Glas joj je pukao od emocija, ispružila je ruke i zateturala naprijed.
»Tako si mi nedostajala.«
Mimi izdahnu. Što god da se možda skoro dogodilo između nje i Cala, sada
se sigurno neće dogoditi.
Ah, velika je vjerojatnost da je sve samo umislila.
»Što radiš ovdje?« Kada je to izgovorila, Mimi je osjetila alkoholna
isparavanja iz kojih je zaključila da je Kendra pila.
»Morala sam te pronaći. Ne mogu podnijeti što toliko dugo nismo
razgovarale. Ostavila sam Roba... Bože, muškarci su takvi gadovi, zar ne? O,
Mimi tako je dobro vidjeti te opet! Jesam ii ja tebi nedostajala koliko i ti
meni?«
Mimi je stajala ukopana na mjestu dok ju je Kendra grlila. Osjetila je kako
Kendra drhti dok ju je sve čvršće stezala. »Ne razumijem zašto si se samo
tako pojavila. Bez ikakvog upozorenja.«
»Pa, nisam te mogla nazvati, zar ne? Blokirala si moj broj. Blokirala si me
posvuda na internetu, kako sam ti se mogla javiti?«
»Možda sam imala razlog za to.«
»O, znam, ali to je bilo tako davno, skoro prije godinu dana. Davna
prošlost. Ti si moja najbolja prijateljica.« Kendrin glas ponovno je pukao.
»Najbolja prijateljica koju sam ikad imala. I znam da si bila uzrujana kada si
doznala za mene i Roba, ali nije da sam to napravila za zabavu ili iz hira.
Stvarno sam ga voljela.«
»I što se sada dogodilo? Zašto si ga ostavila?«
»Jer me prevario. Mene! Možeš li vjerovati?« Kendrini glatki obrazi bili su
mokri od suza i duboko je, glasno udisala. »Saznala sam da je spavao s
djevojkom koja je zauzela tvoje mjesto u agenciji, a nije ni blizu lijepa kao ja.
Ima debele gležnjeve!«
O, Robe. Jednom varalica, uvijek varalica. Mimi je razmijenila pogled s
Calom i znala je da i on misli isto.

224
 Knjige.Club Books
»Muškarci, uvijek te razočaraju«, nastavi Kendra. »Ali najbolje prijateljice
su zauvijek.«
Sve dok ne spavaju s tvojim dečkom. Mimi si nije mogla uskratiti osjećaj
trijumfa nad time što je karma sustigla Kendru. Naglas je rekla: »Kako si
stigla ovamo?«
»Vozila sam.« Kendra bezbrižno pokaže iza sebe. » Automobil mi je ondje,
ispred tvoje kuće.«
»Vozila si iz Londona pijana?«
»O, ma daj, naravno da nisam to učinila. Ponijela sam dvije boce
šampanjca sa sobom, stigla sam ovamo prije sat vremena. Netko me vidio
kako ti zvonim na vrata i rekao mi da si u Labudu. Ali nisam htjela otići tamo
i pronaći te u pubu pred svima pa sam čekala u automobilu i otvorila jednu
od boca kako bi skratila vrijeme čekanja. Popila sam pola, ali ostalo je još
dosta.« Kendra zastane i po prvi put pogleda u Cala. »Ti si zgodniji od Roba.
Jesi li ti Mimin dečko?« Okrenula se nazad prema Mimi. »Daleko je zgodniji.
Vidiš? Učinila sam ti ogromnu uslugu. Moraš to priznati.«
»Nije mi dečko.«
»Ne? Trebao bi biti. Pa, osim ako je i on prevarantski gad.« Kendra
dramatično zadrhti. »U redu, stvarno mi je hladno. Možemo li ići unutra?«
»Ne.« Mimi odmahne glavom.
»O, ali toliko ti toga želim reći!«
»A ja toliko malo želim čuti.«
»Mimi, molim te. Isplanirala sam toliko toga. Iskupit ću ti se za sve... Vidi,
žao mi je.« Kendra se okrene Calu. »Možeš li nas ostaviti nasamo? Malo je
čudno razgovarati pred strancem, a ovo je prilično osobno.«
»Ovisi o tebi.« Cal se obrati Mimi. »Mogu ostati ako želiš.«
»Hvala ti, ali u redu je.« Kendra je bila u pravu, ništa od ovoga nije bilo
Calova briga. »Bit ću dobro.«
Nakratko je dodirnuo njezinu ruku. »Ako si sigurna. Vidimo se ubrzo.«
Obje su ga promatrale dok je odlazio preko livade uz glavnu ulicu i prema
laici.
»Drag je«, reče Kendra.
»Znam.«
»Ševila?«
»Ne.«
»Bolje da navališ dok ga netko drugi ne ugrabi. Zapravo, nemoj. Imam
bolju ponudu za tebe. Brrr.« Kendra je trljala svoje ruke i ponovno
prenaglašeno zadrhtala. »Idemo u kuću da se ugrijemo,«
»Ti ne ulaziš unutra«, reče Mimi.
225
 Knjige.Club Books
»O, ma daj, nemoj biti takva. To sam ja!«
»I dalje ne.«
»Vidi, žao mi je. Ali kao što sam rekla, učinila sam ti ogromnu uslugu. Ti i
Rob ne biste potrajali. Izvukla si se.«
Umjesto da ponovi iste riječi, Mimi je samo odmahnula glavom.
»Ali, pila sam. Ne mogu voziti nazad u London. Moram negdje ostati!«
Što je vjerojatno i bio razlog zašto je otvorila bocu šampanjca. Bez riječi,
Mimi je krenula u smjeru Bay Cottagea. Kada je stigla do Kendrinog crvenog
BMW-a parkiranog ispred kuće, stala je na mjestu. »Možeš spavati u
automobilu.«
»O, za ime Božje, zašto si takva? Imala sam najgori tjedan u životu. Došla
sam ovamo da se pomirimo i opet budemo prijateljice. Želim ti pomoći!«
»Kako? Kako bi ti meni mogla pomoći?«
»Jer želim da se vratiš i našla sam ti posao, znam da ga trebaš.« Dok je to
izgovarala, Kendra je otključala prtljažnik BMW-a i kopala po smeđoj kožnoj
torbi. Navukavši tamnoplavi pulover preko svoje bijele košulje, bacila se
dolje na rubnik i potegla gutljaj iz otvorene boce Möeta koji je stajao u
travi prije nego što ga je ponudila Mimi. »Potajice sam te pratila na internetu,
što nije bilo lako nakon što si me blokirala.«
»Pa kako si onda uspjela?«
»Nagovorila sam Jess da se ulogira na Facebook na mom mobitelu.«
Jess, koja je radila na recepciji u Morris Molloyju, vesela, naivna Jess, sa
svojim produženim samoglasnicima i željom da svima ugodi.
»Prošla je gotovo čitava godina«, nastavila je Kendra, »a ti si se vratila iz
Španjolske, živiš s tatinim dečkom u ovom mjestu Bogu iza nogu, pokrećeš
svoj posao jer ne možeš pronaći pošteni posao i večeri provodiš u jedinom
pubu u selu gdje se ništa ne događa... Mislim, poslušaj ovo mjesto. Tišina! Svi
spavaju! Dovoljno da svakoga izludi. Ne možeš tratiti svoj život ovdje.
Smežurat ćeš se i umrijeti od dosade!«
Kad bi samo znala.
Ali Mimi je već shvatila kamo ovo vodi, predobro je poznavala Kendru.
Nevino je rekla: »Onda, što misliš da bih trebala učiniti?«
»Vrati se sa mnom.« Kendrin odgovor bio je trenutačan. »Natrag u
London, kamo pripadaš. Možeš se useliti nazad u svoju sobu i nastavit ćemo
tamo gdje smo stale, zabavljati se skupa. Pogodi tko traži višeg direktora u
odnosima s javnošću? Carrick Payne!«
Oči su joj se presijavale na prigušenom svjetlu. Carrick Payne u Sohou bio
je najveći suparnik Morris Molloyju. »Razgovarala sam s Joshem Carrickom

226
 Knjige.Club Books
jučer i rekla mu da si slobodna i kunem se Bogom, skakao je od sreće. Sve što
trebaš učiniti jest reći da pristaješ i posao je tvoj.«
To je bila stvar s ljudima: možeš im biti prijatelj i istovremeno svjestan
svih njihovih mana. Kendra je oduvijek bila pomalo opsjednuta sama sobom,
nemilosrdna, odlučna da bude po njezinom. Sada kada se Rob odselio iz
njezinog stana u Notting Hillu, trebala je svoju staru najbolju prijateljicu da
joj pravi društvo dok se ponovno navikava biti sama.
Nikada nije imala previše savjesti. Kada je Kendra nešto htjela, to je
morala imati.
»Ne vraćam se u London«, reče joj Mimi. »Ne želim živjeti u tvom stanu.«
»Sada se samo inatiš bez veze. Nudim ti sve!«
»Kako da ti ikada opet vjerujem?«
»Mogla bi. Neću ti više oteti nijednog dečka, to obećavam.«
»Jednom je bilo dovoljno.«
»O, Mimi, možemo li, molim te, ući unutra? Ne možemo stajati ovdje
čitavu noć.«
Kendra je mislila da je može izmoriti, pridobiti je. Mimi ponovi: »Ti ne
ulaziš u kuću. Neću se predomisliti.«
»Ali moram piškiti.« Kendra je podigla glas.
»Tamo ima drveća. Idi iza jednog od njih.«
»MORAM PIŠKITI!«
»Ššš«, reče Mimi.
»ZAŠTO ME UŠUTKAVAŠ?« vikala je Kendra, »VIKAT ĆU AKO ŽELIM. ŠTO ĆE SE
DOGODITI U OVOJ ZAOSTALOJ PRIPIZDINI? SPALIT ĆE ME NA LOMAČI?«
»Što se događa?« Iz tame je dopro muški glas i Kendra se okrenula na
travi kako bi vidjela kome pripada.
»Tko ste vi? Jeste li me došli uhititi?« Gledajući mu u lice dok je dolazio
pod svjetlo ulične svjetiljke, rekla je: »Zapravo, ne bi mi smetalo da me vi
uhitite.«
Paddy podigne obrvu prema Mimi.
»Ovo je Kendra. Dijelile smo stan u Londonu prije nego što sam došla
ovamo.«
Bez da je trepnuo, Paddy reče: »To je ona što je spavala s tvojim dečkom?«
»Da.«
»Opa.«
»Želi da se doselim natrag k njoj. Ne idem.«
»Nisam iznenađen.«
»Rekla sam da mi je žao.« Kendra je očajnički podignula ruke u zrak.
227
 Knjige.Club Books
»Neće ostati kod mene«, nastavi Mimi, »ali popila je dvije trećine boce
Möeta i ne može voziti kući.«
»I moram piškiti«, cvilila je Kendra.
Paddy razmisli na trenutak. »Valjda može ostati kod mene.«
»To bi bilo super«, reče Mimi s olakšanjem.
»Ni ne poznajem ga, Mogao bi biti bilo tko!«
»Ime mu je Paddy Fratelli. Živi niz ulicu malo dalje. Bit ćeš sigurna s njim.«
Kendra pobliže promotri Paddyja. »Ali hoće li on biti siguran sa mnom?«
kimala je glavom, lagano se smiješeći; očito je dobio njezino odobrenje.
»Hajde, ako želiš krov nad glavom.« Paddy ju je pozvao poslovnim tonom,
uzimajući njezinu torbu iz prtljažnika automobila.
Pogledala je Mimi. »Jesi li s ovim spavala?«
Mimi odmahne glavom, odbijajući razmišljati o noći kada je Paddy odbio
njezin ponižavajući pokušaj da ga zavede. Nadala se da neće tu anegdotu
podijeliti s Kendrom.
»Bože, stvarno si beznadan slučaj«, Kendra zarokće. »Ili nešto s njim nije
u redu?«
»Sve je u redu sa mnom«, reče Paddy.
Kendra mu je dopustila da nosi njezinu torbu. »To ću ja prosuditi.«

228
 Knjige.Club Books
40 poglavlje

U PET SATI idućeg jutra, Mimi je ustala i istuširala se, zatim nanijela šminku i
vodila video konferenciju s TV povjesničarom s Novog Zelanda i njegovim
menadžerom u Montrealu. Kada je bilo gotovo, pogledala je kroz prozor
Kendrin BMW i dalje je bio parkiran pred kućom - zatim se vratila u krevet.
Kad se oglasilo kućno zvonce u sedam i trideset, ignorirala ga je, ali onaj
tko je zvonio bio je uporan. Nakon treće poduže zvonjave, ustala je iz kreveta
i pogledala kroz prozor prema prilazu. Kendra je, i dalje u odjeći od protekle
noći, gestikulirala da Mimi otvori prozor.
»Jesi li se predomislila?«
Mimi se divila njezinoj ustrajnosti. »Nimalo.«
»Dobro.« Kendra slegne ramenima. »Ti gubiš. Sretno ti bilo, tu na mjestu
koje nije ucrtano ni na karti.«
Mimi je već znala da neće dobro podnijeti odbijanje maslinove grančice.
»Sviđa mi se ovdje«, mirno je rekla.
»Pa samo da znaš, spavala sam s Paddyjem sinoć. Bio je odličan.«
Zar je stvarno to učinila? Ili je to rekla tek tako? »Bravo za tebe.«
»Kladim se da si ljubomorna.«
»On spava sa svima.« Osim sa mnom.
»Trebala bi ga probati. Uglavnom, odlazim.« Kendra je prkosno zabacila
kosu. »Mislim da se više nećemo sresti. Uživaj u životu ovdje bez ičega čemu
se možeš veseliti.«
»Hoću. Bok.«
Mimi je promatrala dok je automobil nestajao s vidika. Kendra je bila u
krivu, imala se čemu veseliti. I to prilično.
Iduća tri sata riješila je hrpu poslovnih e-mailova i obavila desetak
telefonskih poziva, svako toliko prekidajući kako bi provjerila web stranicu
omiljene trgovine haljinama u potrazi za nečim savršenim što bi mogla
odjenuti na CJ-evo i Willino vjenčanje. Možda onu kanarinac žutu haljinu s
tankim naramenicama i velikim mašnama na ramenima, ili bijelo-plavu
na točke sa širokom suknjom i odgovarajućim sakoom... ili da uzme onaj lila
i ružičasti sako na pruge koji bi mogla upariti s omiljenim cipelama...
Začulo se zvono, a ovaj put otišla je otvoriti vrata za slučaj da se Marcus
vratio sa svoj poslovnog puta iz Manchestera i zaboravio ključ.
To je očito bila šala. Marcus nikada ništa ne zaboravlja, a kamoli ključeve.
229
 Knjige.Club Books
U trenutku prije nego što je otvorila vrata, Mimi je iz mutnog obrisa kroz
trokutasti prozor od mliječnog stakla vidjela da pred vratima stoji Cal. Tup-
tup-tup javilo se njezino srce i instinktivno je prstima prošla kroz kosu za
slučaj da je bila slegnuta.
Zatim je otvorila vrata i on je stajao tamo, svježe oprane plave kose
svijetle na jutarnjem suncu, preplanule maslinaste kože koja se jasno nazirala
u kontrastu s tirkiznom polo majicom.
»Hej, na putu sam za Oxford, ali htio sam samo vidjeti kako si, je li sve u
redu.« Provjerio je preko njezinog ramena dok je govorio: »Nije ovdje, zar
ne?«
»Ne. Otišla je.« Mimi suho doda, »Zauvijek,«
»I mislio sam kad sam vidio da joj nema automobila. Što je htjela?«
Cal ju je slijedio u kuhinju, odbio njezinu ponudu za kavu i slušao dok mu
je pričala o Kendrinom planu da ju odvede nazad u stan na Notting Hillu.
»I rekla si joj da nisi zainteresirana.«
»Jesam. Rekla sam da sam sretna ovdje.«
Calov izraz lica se smekšao. »Drago mi je to čuti. Jesi li joj na kraju
dopustila da prespava ovdje?«
Mimi odmahne glavom. »Ne bih joj dopustila da ostane. Srećom, naišao je
Paddy i odveo ju k sebi.«
»Srećom?«
»Pa, ja ju nisam željela ovdje, zar ne? Provela je noć s njim.« Nije uspjela
odoljeti pa je dodala. »Spavali su skupa.«
»Dobro.« Cal zastane. »I kako se ti osjećaš zbog toga?«
»Njezina stvar.« Mimi slegnu ramenima. »Mislim da je više neću vidjeti.
Jednom mi je bila prijateljica i izdala me. Ne trebam takve ljude u životu.«
Kada je to izgovorila, naslonila se na kuhinjski stol i kukom gurnula rub
laptopa na čijem se zaslonu pokazala posljednja stranica koju je pretraživala
prije nego se aktivirao screen saver .
»Pa, ti mi nisi šef«, veselo reče Mimi dok je Cal gledao u zaslon. »Kada si
sam svoj šef barem te nitko ne može kuditi jer tražiš haljinu za otmjeno
vjenčanje svog bivšeg šefa.«
»Ah-«
»O, sad ćeš mi dati svoje stručno mišljenje. Dobro, suzila sam izbor na tri
pa reci koja ti se najviše sviđa?« Pritišćući tipke, otvorila je stranicu s
haljinama.
»Zapravo sam došao zbog nečeg drugog.« Cal je odsutno bacio pogled na
zaslon. »Mislim, sviđa mi se ona žuta s vrpcama... ili ljubičasta, iako izgleda
prilično kratka.«

230
 Knjige.Club Books
»Nije ljubičasta, lila je«, reče Mimi, »i nije haljina nego sako, a nosila bih
ju preko bijele majice i hlača.« Pitala se vrijedi li pitati Cala što će on nositi,
kako bi se uskladili, kada je ugledala izraz na njegovom licu. »Zar su ti sve
ružne?«
»Ne, ne, super su. Nije to«, reče Cal. »Vidi, znam da sam to predložio tek
sinoć, ali ipak neću moći ići s tobom.«
»O.« To su bile loše vijesti, nije to htjela čuti. Biti prisiljena praviti se kako
nije razočarana, Mimi reče što je vedrije mogla: »Bas šteta! Nema veze, u redu
je. Pitat ću nekog drugog. Vjerojatno ne Kendru!«
»Zbilja mi je žao. Prije sat vremena me nazvao trener trkaćih konja
kojemu sam obećao naslikati portret idući tjedan, ali on se zadržao u
Australiji i mora odgoditi, a jedini datum koji mu odgovara je dvadeset i
šesti.« Odmahnuo je glavom. »Tipično, znam. Morao je biti taj dan, zar ne?
Mislim, mogao sam odbiti, ali velika je stvar što me uopće pitao.«
»Jako velika stvar«, klikne Mimi, »i naravno da ne možeš odbiti. Stvarno,
ne brini, takva se prilika ne odbija. I ne moraš se ispričavati, nije problem,
uopće nije problem.«
Na vratima, dok je odlazio, Cal se naglo okrene. »Vidi, znam da me se ne
tiče, ali mislim da ne bi trebala pozvati Paddyja da ide s tobom.«
»Na vjenčanje?« Mimi trepnu. »Nije mi ni palo na pamet.« Pa, to je skoro
bila istina, nakratko joj je palo na pamet. Bože, ovim tempom na izbor će joj
ostati stari Bert koji je čuvao svinje na Hardyjevoj farmi, ili Eamon iz
trgovine.
Cal je zastao nekoliko sekundi, donekle je promatrajući kao da joj ne
vjeruje i uzrokujući val topline duž Miminog vrata. Zatim je nagnuo glavu i
rekao: »Mislim da to ne bi bila dobra ideja.«

231
 Knjige.Club Books
41. poglavlje

PORUKA KOJA SE pojavila na Miminom telefonu bila je od Lois.

Možeš li doći ovamo? Trebam pomoć.
Mimi je radila na prezentaciji za potencijalnog klijenta. Odgovorila joj je:
Dolazim.
Što se dogodilo? Je li bilo nekako povezano s Felixom? Od one večeri kada
se održala nonšalantna bitka Instagram profila, Lois je bila na rubu i ona i
Felix su se međusobno izbjegavali.
Ali kada je stigla u kuću nekoliko minuta kasnije, pronašla je Lois kako
kleči u vrtu, nasred cvjetne gredice, držeći nešto crno u krilu.
»Što se dogodilo?« reče Mimi.
»Pronašla sam ga ovdje. Nije sjedio na prozorskoj dasci kao inače. Ležao
je na šljunčanoj stazi.« Lois je oprezno milovala Trumanovu svilenkastu
glavu, kao da je napola očekivala da će zasiktati poput zmije i zariti zube u
njezine prste. »On nikada ne leži na šljunku. Zatim je dopuzao ovamo i popeo
mi se u krilo, što definitivno nikada ne čini. Mislim da je bolestan. Uopće nije
dobro.«
Mimi čučne. »Ne izgleda dobro.«
»Moram ga odvesti Henrietti. Hoćeš li poći sa mnom?« Lois načini
grimasu. »Ako odem sama, optužit će me da sam mu izlila izbjeljivač u grlo ili
nešto slično i posvađat ćemo se.«
Posljednji put kada su se srele, u seoskoj trgovini, Eamon je pohvalio
Loisine nove cipele, a Henrietta ih je pogledala s prijezirom i komentirala
kako je dobro da Felixova nova djevojka ima stila. Lois je izvukla sve zalihe
samokontrole da ne pljusne Henriettu, u stilu Toma i Jerryja, sadržajem svoje
košarice.
»Mogla bih ga ja odnijeti.« Mimi ponudi bez entuzijazma. »Ili možeš
nazvati Felixa, da vidiš može li on doći po njega?«
»Već sam mu poslala poruku. Na poslu je. Hajde, ići ćemo zajedno.
Sigurnije je u društvu«, reče Lois dok je uz Miminu pomoć i mačkom sigurno
zaštićenim u njezinom naručju uspjela osoviti se na noge.
Bršljanom obrastao Fox Court bio je još impozantniji izbliza nego iz
daljine. Većina imanja slične veličine u Cotswoldu odavno je pretvorena u
hotele, ali Henrietta je hladno odbijala takve ponude. Službeno je živjela u

232
 Knjige.Club Books
južnom krilu, ali zapravo je čitava kuća bila njezina domena i jedna od stvari
koje su tamo izluđivale Lois bio je nedostatak privatnosti.
Pozvonile su na Henriettina zasebna ulazna vrata, ali nije bilo odgovora.
»Iznenađenje, iznenađenje«, promrmljala je Lois, dok su prolazile prema
stražnjem ulazu u glavni dio kuće, koji je do prije sedam tjedana bio njezin
dom.
Ovaj put vrata su se otvorila i na njima je stajala Henrietta, ukočenih
ramena i kiselog izraza na licu. Pogled joj je prešao s Lois na Mimi, a zatim
dolje na Trumana u Loisinim rukama. »Zašto nosiš mog mačka?«
»Bolestan je. Pronašla sam ga u svom vrtu.«
»Što si mu učinila? Jesi li ga pregazila?« Henrietta je ispružila ruke da ga
uzme, a Mimi je osjetila kako Lois postaje živčana.
»Nisam. Ležao je na šljunčanoj stazi i povraćao je. Jedino što sam učinila
jest da sam ga dovela ovamo.«
Mimi je zadržala dah. Napetost se mogla rezati nožem.
»Jesi li stavljala otrov za štakore u vrtu? Jer ako je to slučaj pobrinut ću se
da-«
»Nisam, u redu?« Loisine oči zaiskre. »I ne znam što mu je, ali počinjem
željeti da sam ga samo ostavila ondje.«
»Samo mi ga daj«, prasnu Henrietta. Ali Trumanovo tijelo bilo je toliko
meko i mlitavo da se ispostavilo nemogućim napraviti primopredaju bez da
im se ruke dotaknu. Svaki put kada je postojao rizik od fizičkog dodira, obje
su žene uzmicale poput magneta jednakih polova.
»Čuj«, konačno reče Lois, »pusti me unutra i položit ću ga na njegov
krevet. Onda bi trebala nazvati veterinara i-«
»Nemoj mi govoriti što moram učiniti.« Henrietta je ispljunula riječi
poput zuba. »I nemoj se pretvarati da ti je stalo do mojeg mačka.«
»Zar si zabrinuta da ću se lisicama vezati za štednjak ako me pustiš
unutra? Vjeruj mi, jedva čekam da odem odavde.« Prolazeći pored Henriette,
preko ulaštenog hrastovog poda u hodniku, Lois je krenula prema kuhinji.
Nakon trenutka oklijevanja, Mimi ju je slijedila.
»I mislila sam«, reče Lois kada je vidjela jastucima obložen mačji krevet
u kuhinji koja je donedavno bila njezino područje. Čučnula je i polako spustila
Trumana. »U redu, riješeno, prepuštam ti ga.« Ali dok je pokazivala Mimi da
je vrijeme da krenu, stala je ukopana na mjestu i rekla: »Kakav je to miris?«

233
 Knjige.Club Books
42. poglavlje

MIMI JE ONJUŠILA zrak, ali ništa nije otkrila; nije bilo ni traga kuhanju neke
hrane.
»Što je to?« ponovila je Lois.
»Mislila sam da odlazite«, ispalila je Henrietta.
Nastupio je trenutak neprijateljske tišine, za to vrijeme Lois je podignula
glavu poput merkata. Zatim se okrenula udesno i nestala kroz druga, dopola
otvorena vrata. Nakon nekoliko sekundi dozvala je: »Dođite ovamo.«
»Za ime Božje.« Henriettine se oči suziše, ali slijedila je Mimi u sobu
okupanu suncem, gdje je Lois pokazivala na tešku vazu smještenu na ulašteni
orahov stol pored prozora.
»Što?« zahtijevala je Henrietta,
»Ljiljani«, reče Lois.
»Bravo. Tako se zovu. U čemu je stvar?«
»Ljiljani su otrovni za mačke. Samo žvakanje lista ih lizanje malo peludi
može ih ubiti.«
»M-molim?« Ovaj put Henriettin glas je podrhtavao, žustro je odmahivala
glavom i u nevjerici gledala u njih. »Nikada nisam čula za to. Ne može biti
istina.«
Kao da bi Lois to mogla izmisliti samo da bi ju uplašila.
»Istina je«, reče Lois, »i ozbiljno je. Ako im je otrov u tijelu dulje od
nekoliko sati, može uzrokovati otkazivanje bubrega. Koliko su dugo ljiljani
ovdje?«
»Ja...kupila sam ih jučer. Jučer navečer. O, Bože, ne... o, Trumane.«
Kopajući po džepu svoje smeđe suknje, Henrietta je izvukla mobitel i gurnula
ga Mimi u ruku. »Tresem se, možeš li ti? Nazovi Felixa za mene...«
»Već smo ga pokušale dobiti«, naglo reče Mimi. »U Melkshamu je.«
Melksham je bio udaljen sat vremena. »Ali... Dobro, nazovi taksi, broj je u
imeniku vani u hodniku. Od svih dana baš danas mi je automobil na
popravku... Požuri, djevojko.« Henrietta je povisila ton obraćajući se Mimi.
»Reci im da trebamo nekoga ovdje odmah da nas odveze u Cirencester.«
Ton joj je bio oštar, ali u očima joj je bila panika.
»Brže je ako vas ja odvezem«, reče Lois.
Henrietta je već odmahivala glavom. »Ne, to neće biti nužno.«

234
 Knjige.Club Books
»Nužno je.« Lois je duboko udahnula, smirujući se. »Ako je trovanje
ljiljanima, svaka sekunda je važna.«
Lois je izjurila iz Fox Courta i za nekoliko minuta se vratila sa svojim
automobilom. Mimi je pošla s njima za slučaj da izbije svađa. Henrietta se
uvukla na stražnje sjedalo i na krilu milovala Trumana. Trumanove oči bile
su napola zatvorene; ponovno mu je pozlilo kada su odlazili iz kuće.
»Nisam... nisam znala.« Henriettin glas drhtao je preplavljen emocijama
dok su odlazile šljunčanim prilazom. »Nisam imala pojma. Vidjela sam ljiljane
u supermarketu jučer i bili su na sniženju pa im nisam mogla odoljeti.« Glasno
je progutala. »Zašto nisam znala? Ako ljiljani ubijaju mačke, trebalo bi
na njima biti upozorenje. Ili bi trebali biti zabranjeni i točka. O, Trumane, tako
mi je žao...«
Suze su joj klizile niz lice. Vidjevši to u retrovizoru, Lois je dohvatila
pakiranje papirnatih maramica iz pretinca u vozačkim vratima i dodala ih
Mimi kako bi proslijedila na stražnje sjedalo.
»Tako ga volim«, jecala je Henrietta dok je otvarala paketić.
»Znam da ga voliš«, nježno je odgovorila Lois.
»On je sve što imam.«
Imala je i sina, ali Mimi je znala na što misli. Truman je bio njezin
družbenik. Lois postrance pogleda u Mimi, razmišljajući koliko je neobično
Henriettino ponašanje. Ali glas joj je bio ljubazan i rekla je: »I on tebe voli.
Vidi, ne smiješ kriviti sebe.«
»Mogu i moram.«
»Ne smiješ. Svi znaju da nikada ne bi učinila ništa nažao Trumanu.«
Henrietta je glasno ispuhala nos u jednu od papirnatih maramica. »A
nisam mogla dočekati da odeš iz kuće. Da nisi namirisala ljiljane, ne bih
znala.«
»Svejedno bi ga odvela veterinaru«, reče Lois.
»Ali čekala bih da se Felix vrati. Ne bih shvatila koliko je hitno. Bilo bi
prekasno.«
Mimi razmijeni još jedan pogled s Lois, Možda je svejedno bilo prekasno.
»Odvest ćemo ga tamo najbrže što možemo«, reče Lois. »Možda je nešto
sasvim drugo. Možda uopće nisam u pravu.«

ALI LOIS JE bila u pravu. Psihički i fizički je podupirala Henriettu kada je

veterinar u Cirencesteru potvrdio dijagnozu prije nego ih je upozorio da, iako
će učiniti sve što je u njegovoj moći da spasi Trmnanov život, ako su bubrezi
previše oštećeni, neće moći preživjeti.

235
 Knjige.Club Books
Henrietta je, razumljivo, bila u raspadu. Mimi je, diplomatski se povlačeći,
gledala kako Lois tješi svoju nekada zastrašujuću, a sad posve prestrašenu
svekrvu i preuzima kontrolu nad situacijom, bilježeći sve što je veterinar
rekao, zatim utješno grleći Henriettu kada se još jednom prepustila suzama
očaja.
Divni veterinar, koji se zvao Drew, pohvalio je Lois što je Trumana dovela
tako brzo. Ako hitno liječenje započne unutar šest sati od konzumiranja
toksina i prije nego ošteti bubrege, objasnio je, šanse za oporavak bile su
velike. Bez toga, otkazivanje bubrega nastupilo bi za dva do tri dana.
Započelo je pražnjenje gastrointestinalnog trakta i Truman je spojen na
infuziju. Henrietta je ostala uz njega, a Mimi i Lois zaputile su se nazad u
Goosebrook.
Kada su stigle u selo, Mimi reče: »Hoćemo li otići do Labuda nešto
pojesti?« Želudac joj se bunio, nije jela satima.
Ali Lois odmahne glavom, »Zapravo, mislim da ću se vratiti u Cirencester.
Čini mi se pogrešnim ostaviti Henriettu tamo posve samu.«
»Prokletstvo«, reče Mimi.
»Znam. Ludo, zar ne? Ali nikada nisam mislila da ona može biti shrvana.
Čak niti nakon nesreće u kojoj je poginuo Felixov tata. Ali sada ju tako
sažalijevam.«
Mimi kimne. »I ja.« Iako se čitava ideja činila prilično nadrealnom.
Lois je otkopčala bočni džep na ručnoj torbici i izvukla ključ. »Zadržala
sam ključ od Fox Courta za hitne slučajeve. Idem uzeti jednu od Henriettinih
vesti za Trumana. Utješit će ga kad ona ne bude mogla biti tamo.«
»Dobra ideja.« Mimi je bila dirnuta Loisinom pažljivošću. »O, Bože,
nadam se da smo ga uspjele dovesti na vrijeme.« Lois glasno izdahne i
nervoznim prstima prođe kroz kosu. »Stvarno se nadam da Truman neće
uginuti,«

236
 Knjige.Club Books
43. poglavlje

SADA, TRI DANA kasnije, dogodilo se čudo. Trumanovi bubrezi radili su

normalno. Zahvaljujući Lois koja ga je pronašla i odvela veterinaru na
vrijeme, izbjegnuto je potencijalno fatalno oštećenje organa i potpuno će se
oporaviti.
U Loisinoj kući, Mimi je slušala kako Lois razgovara s Henriettom preko
telefona i divila se nevjerojatnom poboljšanju. Nije ona bila jedina, čitavo selo
pričalo je o Henrietti.
Poziv je završio. »Na putu je ovamo«, reče Lois, a Mimi je suspregnula
smiješak jer je Lois već popravljala jastuke i sklanjala prazne tanjure sa
stolića kao da joj je iskreno bilo stalo do Henriettinog mišljenja. Tog
poslijepodneva Lois je odvezla Henriettu u Cirencester kako bi Trumana
dovela kući. Posljednja sedamdeset i dva sata provele su više vremena
zajedno nego posljednjih pet godina sveukupno. Još nevjerojatnije, nisu si
međusobno iskopale oči.
Zar je bilo čudno da su žitelji Goosebrooka bih uzbuđeni?
Začulo se zvono i Lois je otišla otvoriti. Mimi ju je čula kako uzvikuje: »O,
Hen, nisi trebala«, nakon čega je uslijedilo trganje skupog celofana.
Hen. Zamisli!
Kada su došle u dnevnu sobu, Lois se jedva moglo vidjeti iza ogromnog
buketa raznih ruža, perunike i vučike. »Cvijeće je predivno, ali ti nikada nisi
odobravala cvjećarnice! Uvijek si govorila da je to bacanje novca kada cvijeće
u vrtu raste besplatno.«
»Jesam, uvijek sam to govorila«, složi se Henrietta. »A prije tri godine čula
sam te kako govoriš Felixu da sam škrtica jer ljudima poklanjam cvijeće samo
iz vlastitog vrta.«
Lois rukama prekrije usta. »O, Bože, stvarno si to čula? Žao mi je. Nisam
to mislila, kunem se!«
»Naravno da si to mislila. Mislila sam da će ti biti drago ako malo više
platim za ovo.« Henrietta je riječi ublažila smiješkom. »I dalje smatram da je
to užasno bacanje novca, ali htjela sam ti pokloniti nešto što će se tebi
svidjeti.«
»Sviđa mi se«, reče Lois. »Obožavam ih. Hvala ti puno.«
»Drago mi je da ti se sviđa.« Nastupio je trenutak stanke, zatim Henrietta
reče: »Uglavnom, idem sada, ostavljam vas na miru.«

237
 Knjige.Club Books
Pogledala je prema dvjema čistim čašama na bijelom mramornom stolu,
pored boce neotvorenog bijelog vina u koje su se spremale zaroniti.
»Ostani i popij piće s nama«, impulzivno ponudi Lois.
»O, ne, u redu je, ne želim smetati.,,«
»Ne smetaš. Nemoj ići.« Odjurivši u kuhinju, Lois se vratila s trećom
čašom. »Truman je kod kuće i to treba proslaviti.«
Sat vremena kasnije druga je boca bila gotovo prazna, a Henrietta se
vidno opustila. Promatrajući svoju praznu čašu s iznenađenjem upita:
»Koliko sam ovih popila?«
»Dvije. Ustvari, dvije i pol«, lagala je Mimi, »Ali malih.« Bilo je bliže četiri.
»Mogu li vam nešto reći? Imam šezdeset i sedam godina i ovo mi je prvi
put u životu da sam sjela i podijelila bocu vina s prij... O, skoro sam rekla
prijateljicama. Je li to u redu? Mogu li vas tako zvati?«
Mimi još uvijek nije mogla pojmiti činjenicu da je Henrietta ovdje s njima.
Opuštena Henrietta bila je toliko različita od uštogljene Henriette.
»Naravno da smo prijateljice«, reče Lois. »Ali ne razumijem zašto to nisi
učinila prije.«
»Moram vam nešto priznati.« Henrietta kimne, ohrabrujući se. »Mislim
da zaslužujete znati. Samo, toliko je dugo vremena prošlo otkako je sve
počelo. Ponekad takve stvari postanu... ukorijenjene. I prije nego što
postanete svjesne, pretvorite se u osobu kakvom nikada niste mislili da ćete
biti.« Nije bila pijana, samo malo opuštena uz pomoć dodatne količine
alkohola na koju nije naviknuta. A tu je, naravno, i ogromno olakšanje zbog
Trumanovog povratka kući.
»Ne moraš nam reći«, reče Lois. »Ne ako ne želiš.«
Ovo je bila ogromna laž. Očito je gorjela od želje da sazna o čemu je riječ.
Srećom, Henrietta je bila odlučna. »Želim. To je jedino ispravno. Vidiš,
kada sam bila tvojih godina nisam bila nimalo slična vama dvjema. Radila
sam u istraživačkom laboratoriju na neurološkom institutu u Bristolu. Nosila
sam laboratorijsku kutu i dane provodila radeći ispitivanja na pacijentima u
timu. Nisam bila neka ljepotica, ali to je bilo u redu. Dobro smo funkcionirali
kao tim i istraživanje je bilo važno.« Zastala je, odlutavši četrdeset godina u
prošlost. »Među nama je vladala kolegijalnost. Jedan od liječnika, Laurence...
recimo samo da se s vremenom njegovo prijateljstvo produbilo. Zbližili smo
se. Bili smo u vezi. Bila je to najljepša stvar koja mi se dogodila. Zaljubila sam
se u njega... mislim, stvarno zaljubila. Ali veze među kolegama nisu nailazile
na odobravanje pa smo to morali držati u tajnosti. Nije mi smetalo. Bila je to
mala cijena. Ako ništa drugo, situaciju je činilo još uzbudljivijom, pojačala
iščekivanje. Održavali smo svoju tajnu vezu neko vrijeme. Devet godina,
točnije.«

238
 Knjige.Club Books
Mimine su se oči raširile. »To je… dugo vremena.«
»Najsretnijih devet godina mog života.« Henrietta je iz džepa suknje
izvukla rupčić i počela ga prevrtati po prstima. »Pogodite što se onda
dogodilo?«
Lois uzdahne: »O, Bože, nije valjda umro?«
Tugaljivo odmahivanje glavom. »Često sam se kasnije pitala ne bi li tako
bilo lakše. Ne, timu se pridružila se nova liječnica. Dankinja, plava, predivna.
I zabavna«, dodala je Henrietta. »Uvijek se smijala, pjevala, šalila. Sa svim
muškim kolegama, ali ponajviše s Laurenceom. Odlučila je da želi imati
Laurencea pa ga je uzela, samo tako. Dva mjeseca nakon što je došla u
Bristol, prekinuo je sa mnom i oženio Freju.«
Lois je bila zgrožena. »Što s politikom da nema veza na radnom mjestu?«
»Nije se odobravalo, ali nije bilo zabranjeno. Kada su Laurence i Freja
objavili da će se vjenčati, bila je to gotova stvar. Institut nije želio izgubiti
dvoje izvrsnih znanstvenika u jednom potezu.«
»To je grozno, tako nepravedno.« Lois je zvučala zapanjeno. »Sigurno si
bila slomljena. Jesi li morala nastaviti raditi s njima?«
Henrietta proguta. »Pokušala sam, prisiljavala sam se da izdržim
nekoliko tjedana. Ali bilo je nemoguće. Svi su znali što se dogodilo.
Ispostavilo se da naša tajna zapravo nikada nije bila tajna.« Oklijevala je.
»Očito sam čitavo vrijeme bila predmet sprdnje.«
»O, ne...« Lois se trznula.
Misao se pojavila u Miminom umu, no prije nego što ju je uspjela
artikulirati, Henrietta je nastavila. »Napustila sam institut i vratila se kući u
Goosebrook, gdje nitko nije znao što se dogodilo. Tada mi je majka rekla da
moram pronaći nekoga s kim ću se brzo skrasiti. Bila sam jedino dijete,
posljednja od svoje loze. Fox Court zahtijevao je da rodim nasljednika. Kada
ti je trideset i pet, ne možeš si priuštiti da čekaš.« Gledala je svoje koščate
prste na lijevoj ruci kao da zamišlja prsten koji je tamo nekoć stajao. »Pa je
nakanila pronaći mi čovjeka koji će htjeti oženiti ženu slomljenog srca i
napraviti joj dijete, bez obzira ima li ili nema ljubavi. Nepotrebno je reći da je
pronašla Eddieja Mercera. Nije me nimalo volio, ali mu je ideja bezbrižnog
života i trošenja novca moje obitelji bila vrlo privlačna.«
»O, Hen, tako mi je žao, ovo je nepodnošljivo«, reče Lois. »Mislim, očito je
da ste ti i Eddie na kraju živjeli odvojeno, ali nisam imala pojma da si nesretna
od samog početka.«
»Nikada se nisam trebala udati za njega. Nesretna ni približno ne opisuje
kako sam se osjećala. Suprug mi je bio nevjeran, neradnik, previše je pio i
nimalo ga nije bilo briga što sam ja očajna. Možda žene danas ne trpe takvo

239
 Knjige.Club Books
ponašanje, ali u to vrijeme jednostavno sam se osjećala zarobljenom. Majka
mi je rekla da razvod ne dolazi u obzir.«
»Ne mogu zamisliti da tebi itko govori što da činiš«, divila se Lois.
»To je zato što nisam uvijek bila ovakva.« Henrietta zastane, promatrajući
zglobove na šakama. »Podigla sam zid oko sebe. Život mi je bio grozan i nisam
vidjela smisao u tome da budem pristojna pa sam i ja postala grozna. Mislim
da sam htjela kazniti sve druge zbog toga što je meni sve pošlo po krivu...
Ima li to uopće smisla? Svaki put kada bih rekla nešto neljubazno, osjećala
bih se bolje. Počela sam to raditi iznova i iznova. Bila je to ovisnost, poput
droge... ne da sam ikada probala drogu, naravno. Oprostite, da prestanem?
Pričam li previše? Jesam li vam dosadila?«
Zar se ona šali?
»Ne!« reče Mimi.
»Ruku na srce«, reče Lois. »Mislim da mi nikad u životu nije bilo manje
dosadno. Ali to je tako tužno... Sve te godine bila si nesretna i nikada nisi
pronašla nekoga tko će te voljeti.«
Mimi je pokušala zamisliti kakav je bio Henriettin život, u potpunosti
lišen bilo kakve emotivne povezanosti s nekim tko ju zauzvrat voli.
»O«, reče Henrietta, »ali jesam.«
Lois je bila zbunjena. »Stvarno? Koga?«
Henriettin izraz lica se smekšao. »Bio je divan. Ime mu je bilo Gianfranco.
Došao je raditi kao vrtlar na Fox Court kada su Felixu bile dvije godine.«
Odmahnula je glavom. »Ne mogu vjerovati da vam ovo govorim. Nitko ovo ne
zna. Ali Gianfranco je bio ljubav mog života i ovaj put sam znala da i on
osjeća isto. Znao je kako se užasno Eddie ponašao prema meni. Imali smo
aferu i nikada nismo požalili. Po prvi put u životu bila sam stvarno, iskonski
sretna.«
Loisino lice nalikovalo je slici. »To je divno. Koliko dugo je trajalo?«
»Jedno savršeno ljeto. Od svibnja do rujna. Htio je da pobjegnem s njim u
Toskanu. Htjela sam to učiniti, stvarno jesam. Mislila sam uzeti Felixa i
ostaviti život u Goosebrooku skupa s odurnim mužem i autoritativnom
majkom. To mi je bila jedina prilika. Ništa mi nije bilo važnije nego provesti
ostatak života s Gianfrancom. Nije volio samo mene, obožavao je i Felixa.
O, da ste ih mogle vidjeti zajedno...« Henrietta odmahne glavom, izgubljena u
sjećanjima, očito zamišljajući njih dvojicu. »Večer prije, Felix je zabunom
Gianfranca nazvao tata, zatim se nasmijao i pitao >Hoćeš li ti biti moj tata?<
Kao da je znao, iako je to bilo samo zato što je Eddie tako često bio odsutan.
Kada su ti gotovo tri godine, samo želiš da netko obraća pažnju na tebe.«
Tada je stala i obrisala suzu koja je padala niz njezin vlažni obraz.
Lois nježno reče: »Što se zatim dogodilo?«
240
 Knjige.Club Books
»Dogovorili smo se da krećemo u tri sata poslijepodne. Nije se pojavio.
Mislila sam da se predomislio, ali nisam mogla vjerovati da bi mi to učinio. Pa
sam otišla u vrtlarsku kućicu i pronašla ga tamo u krevetu.«
Na trenutak Mimi je pomislila da ga je pronašla u klevetu s drugom
ženom, ili možda muškarcem.
»Bio je tako bolestan. Jedva pri svijesti.«
Henriettin glas je prepukao. »Nazvala sam hitnu i otišla s njim u bolnicu.
Puknuto slijepo crijevo. U kući tada nije bilo telefona pa nije mogao nazvati
pomoć, što je značilo da je bilo prekasno da ga se spasi. Do trenutka kada su
ga liječnici pregledali, otrov se proširio njegovim tijelom. Umro je tri dana
kasnije od upale trbušne maramice. To je - o, Bože - to je bilo najteže
razdoblje mog života.« Zastala je kako bi glasno progutala. »Čitav svijet mi se
srušio, ali sam se morala ponašati kao da je sve u redu, jer što se drugih ticalo,
bila je to samo loša sreća da smo ostali bez pristojnog vrtlara.«
Mimi lagano kimne. Podsjećanje na Gianfrancovu i Trumanovu bolest bila
je neizbježna. »I nikada nisi ni sa kime razgovarala o njemu?«
»Niti jednom. Čitavo vrijeme čuvala sam ga ovdje.« Henrietta drhtavu
ruku prisloni na srce. »Moja tajna. Jedini čovjek koji me ikada iskreno volio.
Da nije umro, možete li zamisliti koliko bi drugačiji bio moj život?«
»I Felixov isto«, podsjeti ju Lois.
»Naravno. O, dušo, bila sam grozna prema tebi, nisam li?«
»Pa, da. Ali bila si podjednako grozna prema svima, ne samo prema
meni.«
»Promijenit ću se. Moram se promijeniti. Hoćeš li mi pomoći?«
Lois je posegnula i stisnula joj ruku. »Da, svi ćemo ti pomoći. Već sada ti
ide odlično. Svi su oduševljeni.«
Henrietta drhtavo udahne. »Još nešto moram objasniti. Kada sam te prvi
put upoznala, mislila sam da nisi dobra za Felixa. Bila sam uvjerena da si
iznad njegove lige i da ćeš mu uništiti život. Pozlilo bi mi od samog pogleda
na tebe. Žao mi je, znam da zvuči grozno, ali to je bila istina.«
»O, u redu.« Lois je vidno bila zatečena. »Pa, znala sam da me ne
odobravaš...«
»Mogu li?« Henrietta pokaže prema iPadu na stoliću i u trenutku Mimi je
točno znala što će im pokazati. Proslijedila joj je tablet i gledala kako
Henrietta ukucava riječi u tražilicu.
»Nemam fotografija Gianfranca«, promrmlja Henrietta. »Voljela bih da
imam, ali nikada nije bilo prilika za fotografiranje. Nakon što je umro, uplašila
sam se da ću zaboraviti kako je izgledao.«
»Ali nisi«, reče Mimi.

241
 Knjige.Club Books
»Ne, hvala nebesima. Mogu ga zamisliti jasno kao da stoji ispred mene.
Iako je bolje da ne stoji.« Henrietta se uspjela nasmiješiti. »S obzirom da sam
ja sad stara, a on bi bio mlad. Sirotan, pobjegao bi glavom bez obzira.«
Ponovno je zastala, zatim se pribrala i kliknula na poveznicu. »Uglavnom,
nekoga vam mogu pokazati.«
Mimi i Lois su se nagnule. Fotografija je snimljena u znanstvenom
laboratoriju i na njoj se nalazila grupa ljudi koja je izvodila nekakvo
istraživanje na mozgu pacijenta koji je ležao na starinskom metalnom
bolničkom krevetu. Dva su muškaraca pregledavala ispis na papiru koji je
prikazivao hrpu vijugavih linija, mlađa verzija Henriette namještala je
elektrode pričvršćene za pacijentovu glavu, a druga žena pritiskala je
prekidače na velikom, kompliciranom stroju iz kojeg je izlazio papir.
»Evo tebe«, reče Lois.
»Da, a ovo je Laurence.« Henrietta pokaže na višeg od dvojice muškaraca.
»A to je ona?« Lois pokaže na ženu koja je upravljala strojem. »Je li to
Freja?«
Henrietta kimne, nije bilo potrebe išta reći. Zajedno su proučavale lice
privlačne plave liječnice, koja je bez imalo truda otela Laurenceovo srce, a
koja je nevjerojatno nalikovala Lois.
»Opa«, reče Lois. »Nije ni čudo da ti je bilo muka svaki put kad bi me
vidjela.«

242
 Knjige.Club Books
44. poglavlje

SIROTI MARCUS. MIMI je osjetila kako se psihički priprema. Uskoro će ga

podvrgnuti testu izdržljivosti najgore vrste i to na nekoliko sati.
»Hvala ti što činiš ovo«, rekla mu je. »Možemo otići čim govori završe. U
trenutku kada krene plesanje, možemo se iskrasti, obećavam.«
»Ti ne moraš. Ja bih mogao nestati, ali ti možeš ostati ako se budeš
zabavljala.«
»Hajde da vidimo kako će se stvari odvijati.« Mimi dotakne rukav
njegovog besprijekorno skrojenog trodijelnog odijela. »Izgledaš fantastično,
usput rečeno.«
Uspio se slabašno nasmiješiti. »Laskanje me neće natjerati da ostanem
dulje nego što moram.«
Suosjećala je s njime. Stigli su do ulaza u Savoy s riječne strane. Njima za
leđima, iza vrtova Embankment, Temza se presijavala na smiču. Ispred njih,
Marcus se suočio s mogućim neobaveznim čavrljanjima u sobi prepunoj
stranaca... ili lutanjem uz ogroman prozor praveći se da je u potpunosti
opčinjen načinom na koji se ovaj, sunce presijava na Temzi.
Nikoga tamo nije poznavao osim CJ-a kojeg je nakratko upoznao jednom
prilikom i koji mu se nije pretjerano svidio. Dovoljno se dobro snalazio u
poslovnim situacijama, Mimi je znala, jer su one uključivale upoznavanje
računovođa, as njima je barem mogao čavrljati o računovodstvu. I kod kuće
u Goosebrooku se dobro nosio jer je sve poznavao, što je uvelike pomagalo.
Ali pratiti je ovamo danas...Pa, to je učinio iz čiste dobrote, ali sigurno mu se
neće svidjeti.
Dekoracija u Riječnoj Sobi bila je uzvišena, cvjetni aranžmani bili su
spektakularni i razmjena zavjeta protekla je glatko, što je pokazivalo koliko
se CJ promijenio.
Willa je izgledala predivno na svoj nenametljivi šminkerski način. CJ,
napuhnut od ljubavi i ponosa u šarenom svilenom sakou, bio je van sebe od
sreće. Kada je ceremonija završila, a mladenci se poljubili, uzeo je malenu
Alice u ruke i trijumfalno objavio: »Učinili smo to! Vidi se da mi je ovo najbolji
dan u životu - košta me jebeno bogatstvo, a uopće me nije briga!«
Svi su klicali i pljeskali. Voditelj je najavio da će ručak biti poslužen za
trideset minuta. Dodatni pladnjevi šampanjca počeli su kružiti prostorijom,
redovi stolaca brzo su uklonjeni, a pretila žena u haljini boje bijele kave s
ogromnim šeširom ukrašenim čipkom potapšala je Mimi po ramenu.
243
 Knjige.Club Books
»Ti si Mimi! Bok, ja sam Brenda! Helenina sestra?«
Helenina sestra, što znači da je to Willina tetka. »O, zdravo«, reče Mimi i
pruži joj ruku kako bi se rukovala s njom, ali Brenda, koja je bila u kasnim
šezdesetim godinama, već je pažnju usmjerila na Marcusa.
»A ti si sigurno Marcus, kako divno! Toliko smo puno čuli o tebi!«
Zbunjen, Marcus je primijetio da je njegova ruka povučena u žustro
rukovanje. »Jeste?«
»Čim smo doznali da će te Mimi povesti kao svoju pratnju, znali smo da
je sudbina!«
O, Bože. U Miminim prsima počeo se stvarati osjećaj neizbježne propasti.
Ne valjda...
»Moraš upoznati mog sina Ewana. Imate toliko toga zajedničkog!«
Marcus je vidno postao napetiji, »Je li i on računovođa?«
»Ne, on je... znaš, poput tebe!« Približavajući se, Brenda je entuzijastično
ustima oblikovala riječ gej. »Vidi, eno ga tamo, plava kosa i smaragdno zelena
kravata. Četrdeset sedam mu je godina i brine o sebi-«
»Molim vas, ne činite ovo«, izvali Marcus.
»O, ali on je tako drag momak, ako smijem reći! Hajde, nemoj biti
sramežljiv, zašto te ne bih upoznala s njime? Brzinski pozdrav, nećeš
požaliti!«
Mimi žurno reče: »Možda kasnije, u redu? Kada govori završe svi će biti
malo opušteniji.« Do tada će Marcus stići pobjeći, natrag u njihov hotel na
trgu Leicester, van dometa opasnosti. Jer ako je išta bilo gore od
prisustvovanja vjenčanju prepunom stranaca, onda je to otkriće da si žrtva
nečije naporne majke da te spoji s vjerojatno jedinom gej osobom u
prostoriji.
»Jesi li znala da će se to dogoditi?« promrmljao je Marcus kada su
ponovno bili sami.
»Bože, ne.« Mimi je bila toliko zgrožena da se nije usudila podići pogled
kako ne bi slučajno susrela Ewanov.
»Ovo je još gore od onog pokušaja da mi namjestiš ortodonta u Labudu.«
Mimi se lecnula. Uh, grozila se Pierrea iz Cirencestera. Kad se samo sjeti
da je bila uvjerena kako su on i Marcus stvoreni jedan za drugoga.
Trideset minuta kasnije, kada su zauzimali mjesta za dodijeljenim stolom,
mlada konobarica spustila je presavijeni papir ispred Marcusa. »Rečeno mi
je da vam ovo dam«, rekla je smiješeći se.
Marcus je pročitao poruku prije nego što ju je proslijedio Mimi.

244
 Knjige.Club Books
Milijun isprika. Moja majka ima dobre namjere, ali grozna je. Nisam
imao pojma da to namjerava učiniti. Budite uvjereni da ću držati
distancu. Kada govori završe, otići ću.
Žao mi je.
Ewan

Poruka je bila lijepa, što znači da zvuči kao draga osoba, ali Mimi je znala
da to ne treba spomenuti. Rekla je: »Pa, hvala nebesima na tome. Barem se
više ne moraš brinuti.«
Marcus je kimnuo i zamišljeno gledao kroz prozor. Nije se činilo kao da
će prestati brinuti u neko skorije vrijeme.
Nekih sat vremena kasnije, ručak u tri slijeda bio je riješen, a Mimi je
mogla osjetiti kako Marcus u tišini odbrojava minute. Govori su počeli, a ona
je riskirala pogledavši prema stolu za kojim su sjedili Ewan i njegova majka
s ostalim članovima Willine obitelji. Ewan je bio okrenut od nje tako da je
mogla vidjeti samo njegova leđa. Ali činilo se da ima dobra ramena.
Kum, kolega pisac koji je doletio iz Bostona na vjenčanje, održao je
dugačak govor i u čak tri prilike uspio spomenuti svoje knjige kao i veliku
ekranizaciju njegovog najnovijeg romana, koji uskoro ide u produkciju, a
glavnu ulogu ima Tom Cruise.
Zatim je došao red na CJ-a da govori, jer kako je već objasnio, najbolje
treba ostaviti za kraj. Pogledavajući svog kuma - i najvećeg suparnika u
izdavačkom svijetu - objavio je: »Moju novu knjigu ekranizirat će Tom Hanks,
koji će režirati i igrati glavnu ulogu u njemu, tako da ja pobjeđujem.«
No, kada je smijeh zamro, CJ se uozbiljio i održao osjećajan govor koji je
očito dolazio iz srca. Objasnio je koliko je sretan što je pronašao nekoga tko
će mu promijeniti život, koliko je divna Willa i koliko im je dolazak malene
Alice ispunio živote.
Zastao je, a zatim nastavio: »Većina vas zna da imam svoje mane, iako ih
često ne volim priznati. Willa me voli unatoč njima, a moj je posao postati
bolja osoba, dostojan takve ljubavi.« Glas su mu obojale emocije. »I dostojan
ljubavi naše kćeri. Kao što već znate, Willa i ja imali smo klimav početak kao
par, ali zahvaljujući našoj prijateljici Mimi, koja me doslovce posjela i rekla
mi da sam idiot, uspio sam stići u bolnicu kada je Alice stigla na svijet. Bez
Mimi, sumnjam da bismo sada bili ovdje, slaveći činjenicu da nikada nisam
znao da mogu biti sretan ovoliko koliko sam danas.« Ovaj put posegnuo je za
bijelim rupčićem u džepu sakoa kako bi obrisao suze. »Pogledajte me, kakav
mlakonja. Uglavnom, hvala vam svima što ste došli, hvala Mimi što me
dozvala pameti, hvala Willi, jedinoj ženi koju sam ikada volio. I ako me itko
bude fotografirao dok plačem, završit će u Temzi.«

245
 Knjige.Club Books
Kada je utihnuo burni pljesak, počela je svirati glazba i ljudi su ustali sa
svojih mjesta kako bi se družili, posjetili toalet, pozdravili prijatelje ili se
probili do plesnog podija.
Marcus, s većim olakšanjem nego većina, ustao je i tiho rekao: »Ja ću sada
otići, je li to u redu? Hoćeš li moći sama?«
»Bit ću dobro. Hajde, ispratit ću te.«
S obzirom da je htio proći nezapaženo, Mimi ga nije htjela pozdraviti
zagrljajem pred svima. Ostavljajući sako preko naslona stolca, otpratila ga je
van iz prostorije i niz stube. Kada su došli do zadivljujućeg predvorja, obgrlila
ga je rukama. »Hvala ti još jednom. Sada se možeš opustiti, gotovo je. Objasnit
ću CJ-u i Willi da si morao ranije otići-«
»Što to radite?«
Mimi se okrene i ugleda Ewana kako stoji iza njih. Prvi put ga je pobliže
pogledala, pa ju je zapanjila otvorenost njegovog lica. Izgledao je poput
dobre, iskrene osobe.
»Ja odlazim«, rekao je Marcus, ali Ewan je žestoko odmahivao glavom.
»Ne, ne, ne trebate ići. Rekao sam da ću ja otići. Ja odlazim sada.«
»Ali, stvarno nema potrebe«, odgovori Marcus. »Možete ostati. Ja sam taj
koji odlazi.«
»Ja ću«, reče Ewan. »Stvarno, inzistiram.«
Zaprepašteno su gledali jedan u drugoga, sve dok Marcus nije uzviknuo:
»Ali ja želim otići.«
»Ne onoliko koliko ja želim otići.« Ewan napravi grimasu. »Odbrojavao
sam minute.«
Mimi reče: »Vjerujte mi, i Marcus je.«
Je li se ikada dogodila toliko britanska situacija? U idućem trenutku glasni
Australac, vukući tri ogromna kovčega na kolicima poviče: »Sklonite se s
puta, ljudi, moram ovo utovariti u taksi. Ups. Žao mi je, aaa, i opet. Žao mi je,
stari. Grozno vozim!«
Čovjeku i njegovim kovčezima pomogla su dva nosača, ostavljajući
Marcusa i Ewana da čiste tragove kotača sa svojih ulaštenih cipela prije nego
što su nastavili njihov uzajamno neugodan razgovor.
»Društvena događanja najgora su mi noćna mora«, reče Ewan.
Marcus kimne. »I moja.«
»Zbilja mi je žao zbog moje majke.«
»Ne brinite. Imala je dobre namjere.«
»Znam. Želi da budem sretan.« Ewan se lagano nasmiješi. »Samo to radi
na krivi način i na kraju dobijem tahikardiju kad saznam što je učinila.«

246
 Knjige.Club Books
Mimi reče: »I ja sam nešto slično učinila Marcusu nedavno. Čudi me da i
dalje razgovara sa mnom nakon onoga što sam mu priuštila... Joj, oprostite.«
Zakoraknula je ustranu kada je nosač projurio gurajući natovarena kolica s
prtljagom.
Ewan pogleda u Marcusa. »Što vam je priuštila?«
Sada je bio red na Marcusu da se nasmiješi, jer barem je to bilo iza njega.
»Samo najgori spoj naslijepo ikada. Natjerao sam je da mi obeća da to više
nikada neće ponoviti, ili ću je izbaciti iz kuće.«
»Čujte«, reče Mimi, »smetamo ljudima ovdje. Zašto ne bismo otišli? Ima
lijepi lokal preko puta... a meni bi dobro došla šalica kave. Onda možeš Ewanu
ispričati o groznom spoju na koji sam te natjerala.«
Začudo, upalilo je. Opuštena atmosfera obiteljskog mediteranskog
restorana preko puta Savoyja pridonijela je svojom čarolijom i, zato što je bila
sredina poslijepodneva, uspjeli su dobiti stol pored prozora. Kada su stigle
njihove kave i razgovor je sigurno tekao, Mimi protrlja svoje gole ruke i
reče: »Brrr, klimatizacijski uređaj je baš učinkovit! Skoknut ću nazad samo
da uzmem jaknu. Vraćam se za dvije minute.« Odgurujući stolac, doda: »Ako
me nema dulje od dvije minute, znači da me je CJ prisilio da plešem s njim.
Ako me nema dulje od petnaest minuta, moraš me nazvati i spasiti.
Pretvaran ću se da je neki klijent zbog hitnog slučaja u odnosima s javnošću.
Ne zaboravi!«
Ostavila ih je u restoranu i vratila se na svadbu. CJ je bio previše zaposlen
pokazujući svima svoju kćer da bi je pitao za ples, ali Mimi nije bila zabrinuta.
Popila je još jednu čašu šampanjca i pola sata veselo čavrljala s Willinom
mamom Helen te raznim drugim rođacima i prijateljima.
Poziv od Marcusa nije stigao. Kao što niti njoj nije trebalo spašavanje.
Nakon još pola sata, Mimi se povukla i šuljajući se poput tajnog agenta,
promatrala restoran s druge strane ceste. Ali nije bilo potrebe za skrivanjem,
Marcus i Ewan ne bi primijetili ni da im skvičeći pterodaktil proleti iznad
glava.
O, ma pogledaj ih samo.
Mimi je osjetila kako joj srce raste od ljubavi za sramežljivog, nježnog
Marcusa, koji je zaslužio ponovno biti sretan. I naravno - naravno - da je bilo
prerano da se nada, ali barem je prešao prvu nezgodnu prepreku. On i Ewan
bez prestanka su razgovarali, posve opčinjeni društvom onog drugog. Sve što
je ona mogla učiniti bilo je pustiti ih na miru i držati prekriženo sve živo, jer
zar ne bi bilo predivno da iz ovog sudbonosnog susreta, koji nije imao nimalo
obećavajući početak, izraste nešto divno?

247
 Knjige.Club Books
PORUKA JE STIGLA na Mimin mobitel u ponoć. Puls joj se ubrzao kada je vidjela
da je od Cala.
Hej, samo sam se pitao kako je prošlo vjenčanje. Sve u redu? Jesi li se
zabavila? (A Marcus??) Oprosti ako sam te probudio. x
Stavio je poljubac. Dobro, x. Mimi je gledala u poruku i osjetila kako joj u
trbuhu nešto poskakuje. Natipkala je odgovor: Ne spavam! Danas je bilo
savršeno. Ja sam u hotelskoj sobi, a pogodi koga još nema?!
Oklijevala je, uživajući u trenutku, zatim dodala x. Kada je to učinila,
shvatila je kako zamišlja da ovlaš zavodljivo ljubi Cala u usta.
Ionako je nije mogao vidjeti. Poslala je poruku.
Kao što se i nadala, nekoliko trenutaka kasnije telefon je zazvonio.
»Ne možeš mi napisati takvu poruku i ne objasniti mi što se događa.« Cal
je zvučao kao da se smješka, a intimnost njegovog glasa u njezinoj sobi - u
njezinom uhu - poslala je trnce niz njezinu kralježnicu.
»Dogodilo se nešto nevjerojatno.« Iz svog kreveta, Mimi je imala pogled
na svjetla i gužvu centra Londona. Dok su se životi drugih ljudi odvijali ispod
prozora bez zastora, ispričala je Calu čitavu priču i bila dirnuta što je i on bio
jednako sretan zbog Marcusa kao i ona.
»Dvaput sam ih provjeravala i bili su u restoranu. U šest me Marcus
nazvao kako bi mi rekao da će otići u šetnju Embarkmentom prije nego odu.
nešto pojesti. Zatim je prije sat vremena poslao poruku da kaže kako će se
uskoro vratiti.«
»A ti i dalje čekaš.«
»Poput strogog viktorijanskog oca, sjedeći u salonu, povjeravajući džepni
sat po milijunti put.«
Cal se nasmijao. »Ja sam kod kuće, ali Cora je ostala kod Lauren danas dok
sam bio u Lambournu. Nazvao sam je poslijepodne i iz šale ju pitao
nedostajem li joj. Rekla je, >Daj, tata, ne budi tako zahtjevan.<«
»Odrasta.« Kroz prozor. Mimi je odsutno promatrala prizor koji se
odvijao vani. »Ne, stani«, ispalila je. »Kvariš sve!«
Preplašen, Cal reče: »Što kvarim?«
»Oprosti, ne ti. Soba mi ima pogled na trg Leicester i promatram par koji
stoji ispod ulične svjetiljke. On je skupljao hrabrost da ju poljubi kada je
pored njih prošla grupa momaka i dobacila nešto grubo. Oni su sada pobjegli,
ali tip se boji pokušati ponovno. Koje životinje. Životinje.« Mimi podigne glas
dok su momci prolazili ispred njezinog prozora, a zatim je čula lajanje s druge
strane linije. »Joj, oprosti, zar je Otto čuo što sam rekla?«
»Ne, otrčao je gore, čini se da je nešto probudilo Coru.«

248
 Knjige.Club Books
U pozadini, Mimi je razabrala visok krik i glasan udarac, nakon kojeg je
Cora povikala tataaa te grebanje nogu od stolca po pločicama. Čula je kako
Cal nosi telefon na kat, otvara vrata od sobe i govori: »Što se dogodilo?«
nakon čega je Cora počela vikati, »Makni ga odavde, tata! Makni ga!«
Sada se Cal počeo smijati. »Šišmiš«, rekao je Mimi. »I to patuljasti. Uletio
je kroz prozor i sada kruži po njezinoj sobi, a Cora skače po krevetu kao da u
nogama ima opruge... Dušo, smiri se, znaš da ti neće ništa.«
»Ali tako brzo mlati krilima.... aaa, tata, makni ga od mene, ne želim ga
ovdje! NEKA PRESTANE.«
Nedugo nakon što je prekinula poziv, Mimi je čula kako dizalo staje na
katu, nakon čega je čula Marcusa kako se nakašljao ispred sobe do njezine.
Skočila je na noge i otvorila vrata dok je provlačio svoju karticu kroz čitač.
»O, hej.« Trepnuo je prema njoj kroz svoje naočale. »Je li CJ zamjerio što
smo otišli ranije?«
»Nimalo. Bio je oduševljen.« Mimi se nasmiješila, jer Marcus je - nije bilo
druge riječi za to - zračio. »O, Marcuse, ovo je najbolja stvar...«
Blago je rekao: »Nisi me ni pitala kako mi je bilo.«
»Želiš li se pogledati u zrcalo? Ne moram ni pitati.« Zagrlila ga je, »Nitko
to ne zaslužuje više od tebe.«
Kada su konačno ušli svatko u svoju sobu, Mimi je poslala Calu još jednu
poruku da ga izvijesti: Marcus se vratio, tako jako sretan. Zamisli samo, da si
mi ti bio pratnja, on i Ewan se nikada ne bi upoznali. Sve je to zahvaljujući tebi.
x
Calov odgovor stigao je minutu kasnije: Znam, genijalan sam. Također,
uspio sam se riješiti šišmiša. Bravo ja. xx
Dva poljupca! Dva!
Smiješeći se sama sebi, Mimi odgovori: Vidiš? Ponekad te tvoja djevojčica
ipak treba. xx
Tako, sad je ona poslala njemu dva. Kakva razvratnica! O, ali bilo je tako
zabavno flertovati preko poruka. Hoće li joj Cal odgovoriti s tri poljupca? Ako
odgovori, hoće li ona njemu isto poslati tri? Koliko dugo će moći tako?
Mimi je uzbuđeno zadržavala dah, čekajući da se mobitel ponovno oglasi.
Zatim je nekoliko puta udahnula pa zadržala i njih.
Ali mobitel se više nije oglasio. Nema poruka, niti poljubaca. Toliko o
tome.
Ali. dobro.

249
 Knjige.Club Books
45. poglavlje

EAMONOV SIN SAM bio je zadužen za trgovinu dok je njegov otac igrao kriket.
Mimi je došla kupiti žvakaće gume pa ga je usput pitala: »Kako napreduje
web dizajn?« i vidjela kako dečku uši postaju crvene.
»Nije loše.«
»Uživaš li?«
Sam je izgledao kao da je u panici. »Dobro je.«
»Sinoć sam bacila oko na Calovu web stranicu«, nježno reče Mimi:
»Primijetila sam da neke poveznice ne rade dobro.«
Njegove uši poprimile su tamniju nijansu crvene. »Znam. Sredit ću ih.
Imao sam posla.«
»Ja sam sređivala neke web stranice u svoje vrijeme pa ako trebaš pomoć,
samo reci.«
Nada se probudila u Samovim blijedim očima. »Stvarno? To bi bilo super.
Ne bi mi smetalo.«
»Web stranice znaju biti zeznute, zar ne?«
Žustro je kimnuo. »Teže je nego što sam mislio.«
»U redu, ovo je samo prijedlog«, Mimi ga pogleda, »ali ako nekad poželiš
da ne moraš voditi brigu o Calovoj web stranici, rado ću ju preuzeti... Znaš,
nekad u budućnosti-«
»Ili možda sada?« ispali Sam. »Možeš ju preuzeti odmah. To bi bilo bolje.«
»Mogu. Naravno da mogu«, reče Mimi suosjećajno. »Ili ako želiš, mogu ti
pomoći, pokazati ti kako da popraviš stvari-«
»Ne.« Sam je snažno odmahivao glavom. »Mislim da bi ti trebala
preuzeti.« Uši su mu se žarile. »Sviđa mi se raditi ovdje u trgovini, izrada web
stanica me zapravo toliko ne zanima.« Očito mu je laknulo što je dobio priliku
za bijeg pa je priznao: »Moj je tata mislio da bih mogao biti dobar u tome jer
sam stalno na svom računalu, ali ne znam popraviti stvari kada se pokvare.
Ja jedino volim igrati igrice.«

»OZBILJNO?« ČULA JE oduševljenje u Calovom glasu. »O, moj Bože, to je

fantastično! Ti si zakon.«
Mimi je poželjela da nije stotinama kilometara daleko s druge strane
telefonske linije. Da mu je mogla novosti priopćiti u lice, postojala bi velika

250
 Knjige.Club Books
šansa da je zagrli, što bi bilo još bolje. Ali odveo je Coru kod svoje sestre na
obalu Gower kako bi proslavila rođendan svoje rođakinje pa će se morati
zadovoljiti priopćavanjem preko telefona.
»Siroti Sam, bio je u vodi do grla, a bilo mu je previše neugodno da prizna.
Zamolio me da kažem njegovom ocu pa sam upravo bila u paviljonu i rekla
Eamonu. I njemu je to u redu.«
»Sveopće olakšanje«, reče Cal. »Genijalna si. Stvarno, hvala ti puno.«
»Da su barem sva preuzimanja toliko jednostavna.« Od njegovih riječi
osjetila je toplinu u utrobi. »Uglavnom, samo sam ti to htjela reći. Bacit ću se
na posao s web stranicom večeras, ali moram prvo otići do Lois.« Nakon što
je raščistila situaciju s Eamonom, obilazila je igralište za kriket. »Felix i
Arabella su ovdje.«
»Uh, zeznuto. Kako se ona drži?«
»Ne baš dobro.«
»Puštam te onda«, reče Cal.
Da bar ne moraš, pomisli Mimi.

»I DALJE SU ovdje«, reče Lois. »Nije da gledam.«

»Znam.« Mimi joj se pridružila na klupi ispred puba, namjerno se
smještajući između Lois i mjesta na kojemu su Felix i Arabella Playdell-Grey
sjedili na rubu terena i gledali kriket.
»Sada mi zaklanjaš pogled.« Lois se nagnula lijevo od nje, zatim udesno.
»Ignoriraj ih.«
»Pa ignoriram ih.« Nakon dvije sekunde: »Jesi li vidjela onu košaru za
piknik što je donijela? Četiri različite vrste sendviča, muffini i torta! Kladim
se u što god želiš da je sve napravila sama.«
»Kako to sve vidiš odavde?« reče Mimi.
Lois je potapšala svoju torbu. »Možda imam mali dalekozor sa sobom.«
»Pa, to je dobar pogled. Nadajmo se da te neće uloviti kako ih špijuniraš
poput luđakinje.«
»Neće. Diskretna sam. O, ne gledaj me tako«, cvilila je Lois. »Znam, u
redu? Gadno sam zabrljala. Napustila sam supruga jer nisam mogla podnijeti
svekrvu. Sad je to riješeno i zapravo mi se ona sviđa - iako ni sama to još ne
mogu vjerovati - i čovjek bi pomislio da će sve biti divno, osim što nije, jer si
je moj suprug pronašao novu djevojku koja nekim čudom ima dvije noge i
nema ožiljaka i povrh svega zna peći kolače.«
»To ne možeš znati«, reče Mimi.
»Maria mi je rekla kako je čula da je Arabella bila izabrana za emisiju
Najbolji britanski slastičar.«
251
 Knjige.Club Books
»Ali nije bila u emisiji, zar ne?«
»Da, ali skoro je bila dovoljno dobra.« Lois je pomaknula torbu ustranu
kada se Paddy približio njihovom stolu.
»Kad bi htjela naučiti peći kolače i ti bi mogla.« Mimi pokaže prema Felixu
i Arabelli, koji su sada pakirali sve nazad u košaru i slagali deku. »Pogledaj,
odlaze.«
»Vjerojatno se idu divljački seksati«, reče Lois potišteno. »Posljednji put
kada sam pokušala napraviti tortu, zaboravila sam dodati jaja. Ispao je frizbi
umjesto torte.«
Paddy je odložio svoje piće i sjeo pored nje. »Ima li ovo možda neke veze
s Arabellom?«
»Nemoj mi se rugati, molim te«, upozorila ga je Lois.
»Ne rugam se. Upravo sam bio tamo, iza njih.«
»Znam da jesi. Vidjela sam te kroz svoj dalekozor, je li sama napravila one
kolače?«
»Zapravo jest. I ponudila mi je da probam.« Paddyjeve su plave oči
zasjale. »Biskvit s limunom je s drugog planeta.«
»Ti si čudovište«, reče Lois.
»Ona je draga djevojka.«
»Znam. Znam da jest. Svi mi to uporno ponavljaju, kao da bih se zbog toga
trebala osjećati bolje.«
U tišini su promatrali kako Felix i Arabella nose svoju opremu za piknik
preko livade, do mjesta na kojemu je bio parkiran Felixov automobil.
»Ti si ostavila njega«, podsjetio ju je Paddy sliježući ramenima kao da
govori što si drugo očekivala.
»I to znam«, uzdahnu Lois. »Ali tada sam smatrala da se nešto mora
promijeniti. Pretpostavljam da sam mislila kako će Felix shvatiti kako me
ipak voli.« Načinila je gestu očaja. »I onda bi sve bilo u redu. Nisam znala da
će upoznati savršenu djevojku, zar ne?«
Leptir je sletio na drveni stol. »Zašto mu ne kažeš kako se osjećaš?« reče
Mimi.
»Jer ću onda ispasti još gora gubitnica nego što jesam. Ne mogu ga
preklinjati da me primi nazad, ne kada je jasno da nije više zainteresiran.«
»A što da je zainteresiran?« reče Paddy. »Ne možeš očekivati da on
preklinje tebe. Ne nakon što si se iselila. To bi bilo pogrešno.«
»Pretpostavljam da si u pravu.« Lois tužno kimne.
»Joj, meni.« Prijateljski ju je gurnuo laktom. »Nisi ovo baš najbolje
odigrala, zar ne?«

252
 Knjige.Club Books
»Misliš li da to ne znam? Ne pomažeš, znaš.« Suza joj je kapnula na majicu
i žurno je obrisala obraz.
»Plačeš li? Nemoj plakati. Bože, ne čini to.« Prestravljen, Paddy je zgrabio
papirnatu salvetu iz posude na stolu. »Evo, prije nego upropastiš šminku.
Oprosti, mislio sam da si dobro s obzirom da si se šalila s time.« Dok je
govorio, posezao je za svojim telefonom.
»To se zove gluma, kada se praviš da je sve u redu.« Lois je odgurnula
telefon. »I da ti nije palo na pamet fotografirati me dok izgledam ovako.«
»Stvarno mi je žao. I nisam te namjeravao fotografirati«, rekao joj je
Paddy. »Zafrkavao sam te jer ti nešto želim pokazati. «
»Pa, ja to ne želim vidjeti«, reče Lois. »Što, dali su ti pozivnicu za svoje
vjenčanje?«
Nasmiješio se. »Hajde, razvedri se, svidjet će ti se. Iako ti to vjerojatno ne
bih smio pokazati.«
Mimi je vidjela kako se Lois pribrala. »Dobro, hajde onda.« Nagnula se
kako bi pogledala na zaslon i izraz na njezinom licu promijenio se u
zbunjenost. »Zar ti to mene zafrkavaš? Video partije kriketa? Želiš li da
umrem od dosade?«
»Ti si prava noćna mora. Budi strpljiva«, naredio joj je Paddy. »Čekaj da
pronađem dio koji tražim.«
»Čula si za starog Berta s Hardyjeve farme, zar ne? Poskliznuo se u svinjcu
u četvrtak i slomio zdjelicu. Zapeo je u bolnici, oporavlja se od operacije.« Dok
je govorio, ubrzavao je kroz snimku. »Uzrujao se što će propustiti partiju pa
sam rekao da ću mu snimiti. Evo ga, idemo. Obrati pažnju.«
»Na partiju kriketa?« Lois je izgledala izmučeno.
»Ne moraš gledati.« Potapšao se po uhu. »Samo upotrijebi ovo.«
Mimi i Lois su se nagnule kako bi poslušale zvuk kriketa dok su ptice
pjevale iznad glava, a netko hrkao u pozadini. Na zaslonu se vidio kut
karirane deke i rub tanjura sa sendvičima.
»...Ali ako uskoro ne rezerviramo, sva će najbolja mjesta biti zauzeta.«
Ženski glas bio je lagan i vrlo elokventan. »Stvarno bismo trebali odabrati
odmah.«
Pored sebe, Mimi je osjetila kako se Lois napela.
»Nema žurbe.« Ovaj put glas su odmah prepoznale kao Felixov. »Nešto će
se već pojaviti.«
»Odmor se ne pojavljuje, znaš. Moraš rezervirati i dogovoriti.« Arabella
je zvučala frustrirano. »Zato sam napravila popis. Ti samo trebaš odabrati
jedno i možemo rezervirati.«

253
 Knjige.Club Books
Mimi si nije mogla pomoći, pritisnula je tipku za zaustavljanje snimke.
»Tko to hrče? Nervira me.«
»To bih bio ja«, reče Paddy.
»O, oprosti.« Tko bi pomislio? Paddy Fratelli, veliki zavodnik pa tako hrče.
»Zvučiš poput bradavičaste svinje«, reče Lois.
Paddy je izgledao ponosno. »Ne hrčem zapravo. Kada su se stvari
zahuktale, morao sam ih uvjeriti da zbilja spavam.«

254
 Knjige.Club Books
46. poglavlje

MIMI JE PONOVNO pokrenula video. Nakon nekoliko trenutaka tišine, koju je

prekidalo samo hrkanje, čuli su Arabellu kako govori: »Trebalo mi je sto
godina da složim taj popis a ti ga nećeš ni pogledati. Felixe, postoji li kakav
problem?«
»Ne... mislim, ovaj... stvar je u tome da...« Felix nikada nije zvučao više
izmučeno, podsjećajući na Hugha Granta.
»Ne želiš ići sa mnom na odmor, zar ne.« Arabella je to izgovorila
jednoličnim tonom, više kao izjavu nego kao pitanje.
Još jedna duga stanka, zatim Felix glasno uzdahne. »Ne.«
»O.« Zvučala je pokunjeno.
»Oprosti. Tako mi je žao. Samo što... mislim, ne znam kako da to kažem...«
»Hoćeš da ja to kažem umjesto tebe?«
»Nije do tebe«, ispali Felix. »Do mene je!«
»O, Felix, u krivu si. Nije do tebe. Nije ni do mene.« Arabellin ton glasa bio
je tužan, ali istovremeno srceparajuće vedar. »Nije ničija krivica, I dalje voliš
svoju suprugu i nijedno od nas ne može ništa učiniti u vezi toga.«
Lois pokrije usta dlanovima i približi se zaslonu,
»Istina«, reče Felix. »Žao mi je. Kriv sam.«
»Vas bi se dvoje trebali pomiriti«, reče Arabella.
»Lois me napustila.« Zvučao je rezignirano. »Ne želi me nazad. Ali to sada
nije važno. Žao mi je zbog nas. Ti si divna djevojka. Zavaravao sam te, a nisam
to htio.«
»Felix, u redu je. Posljednje trideset i tri godine sam sama. Možda će mojoj
majci slomiti srce« doda Arabella tugaljivo, »ali vjeruj mi, ja sam navikla.«
Mimi pogleda Lois, koja je cijela drhtala. Lois je posegnula za svojom
čašom vina i uočila da ju je Paddy već uzeo.
»Nemoj to piti.« Pokazao joj je osu koja je plutala na površini.
Mimi joj je dodala svoje piće, a Lois ga je zahvalno ispila.
»To je sve što sam uspio uloviti«, reče Paddy. »Kriket se prekinuo zbog
čaja, a ja sam se pretvarao da sam se probudio uz glasno hrkanje. Felix i
Arabella su krenuli pospremati stvari za piknik kada sam otišao. Nisam bio
siguran trebam li ti dati do znanja što sam prečuo.« Zastao je, zatim
namignuo Lois. »Ali kada sam došao ovamo, odvagnuo sam da bih mogao.«

255
 Knjige.Club Books
Znali su da Arabella živi tek nekoliko kilometara dalje, u Missinghamu.
Ako će ju Felix odvesti kući i odmah se vratiti nazad, Mimi je izračunala da će
ovamo stići za deset minuta.
»Što ako je bila mirna i razumna dok su bili ovdje, okruženi ljudima«, reče
Lois, »ali sada plače i vješa se o njega poput priljepka, preklinjući ga da se
predomisli?«
»Svejedno će je odbiti«, reče Mimi.
»Ako ju treba malo razvedriti«, reče Paddy, »mogao bih ju nazvati,
ponuditi joj provod.«
Njegove su plave oči sjale, ton glasa mu je bio zaigran. Bio je daleko bolja
osoba nego što je to pokazivao, pomisli Mimi.
Čekali su, pretvarajući se da ne čekaju. Vrijeme je usporilo. Naručena je
svježa runda pića i donesena za njihov stol, mlaz znoja kliznuo je niz Miminu
kralježnicu.
Nakon dvadeset minuta, Lois iznenada reče: »Malo mi je mučno. Mislim
da bih trebala ići kući.«
»Ostani«, reče Paddy.
»Ne znam što bih uopće učinila... Što bih mu rekla, ako se vrati. Moram
imati plan. Mislim da je bolje da to pustim zasad-«
»Evo ga«, reče Mimi.
Felixov svijetlozeleni automobil ukazao se na vidiku. Dok su promatrali,
prešao je kameni most i približio se glavnoj cesti.
»Sad mi je stvarno mučno.« Drhteći, Lois je vidno problijedila dok je
pratila napredak automobila. »Nemam plan, ni nacrt plana...«
Kako bi ju smirila, Mimi joj reče: »U redu je, ne moraš danas ništa učiniti,
ako-«
»Šališ se? Naravno da moram!« Lois je već skočila na noge, udarajući u
stol svojom umjetnom protezom koja je zapela ispod klupe. Zatim je,
povrativši ravnotežu, šepala preko livade, žureći prema cesti, divljački
mašući rukama po zraku kako bi privukla Felixovu pažnju.
Zakočio je kada se bacila s ruba pločnika i povikala: »STANI!« iz sveg glasa.
Automobil je usporio i stao, a Lois je bez daha ponovila: »Stani!«
Otvorila su se vozačka vrata i Felix je izašao iz automobila zbunjenog
izraza lica. »Jesam.«
Lois je gledala u njega. »Znam. Nisam znala što drugo da kažem.«
Tišina. Mimi je zadržala dah i čekala. Pored nje, Paddy je promrmljao.
»Uh. Trema.«
Sunčevo svjetlo obasjalo je plavu trodnevnu bradicu na Felixovom licu
dok je izgovarao: »Je li sve u redu?«

256
 Knjige.Club Books
»Ne baš.« Lois je zadrhtala.
»Zašto ne? Nešto se dogodilo?«
»Ne znam.« Glas joj je podrhtavao. »Je li?«
»Hajde više«, viknuo je Paddy. »Ispljuni!«
Čuvši ga, Lois je bacila pogled prema njima, zatim pogledala Felixa i
ispalila: »Ti i Arabella. Jeste li vas dvoje još uvijek... znaš?«
»Zajedno?« Felix je dovršio pitanje i odmahnuo glavom. »Nismo.«
»Zašto ne?«
»Nije išlo.«
»Jesi li ljut?«
»Ne?«
»Postoji li netko s kime bi radije bio?«
Felix se osvrnuo oko sebe, rukom prešao preko glave, razbarušivši kosu.
»Da.«
Mimi je poskočila kada se iza njih prolomio pljesak, ali to su bili gledatelji
koji su pozdravljali povratak igrača briketa nazad na teren nakon stanke.
Osim nje i Paddyja nitko nije mogao čuti razgovor.
»Jesam li to ja? O, Felixe, jesam li ja?« Lois je ruku prislonila na prsa.
Felix oprezno reče: »Želiš li to biti ti?«
»Da! Da, želim, više od ičega na svijetu... Oprosti, srce će mi iskočiti iz
prsnog koša. Felixe, želim to biti ja jer te volim.«
Zakoraknuo je prema njoj. »Stvarno?«
»Stvarno. Mislila sam da si sa mnom samo zato jer si zaglavio.«
Felix je izgledao zgroženo. »Ozbiljno si to mislila? Nikada.«
Mimi je vidjela kako se Lois oči pune suzama i suosjećala je s njom.
Nesreća je ostavila i psihičke i fizičke ožiljke na njoj. Oduzela joj je
samopouzdanje i sigurnost da može biti dovoljna svom suprugu.
Felix je prešao razmak među njima, »Volim te. Nije mi jednostavno pričati
o, znaš, osjećajima. Mislim svašta, ali teško mi je to pretočiti u riječi. Ali sada
kažem. Volim te više od ičega i s Arabellom sam izlazio samo zato što me
pitala i nisam je htio dovesti u neugodnu situaciju. Jednostavno nisam znao
reći ne. Nikada te neću prestati voljeti.« Glas mu je utihnuo kada ju je obgrlio
rukama, ona .se napola smijala, napola jecala, dok joj je nešto mrmljao u uho.
»Ovo je naporno.« Mimi nestrpljivo uzdahne. »Ne čujem više što govore.«
»Mislim da su sretni i to je jedino važno.« Paddy se okrenuo kako bi je
pogledao. »Što radiš?«
Mimi je držala mobitel u ruci. »Trebali bismo ovo snimati.«
»Perverznjakušo«, reče Paddy cereći se.
257
 Knjige.Club Books
»Romantično je«, odgovori mu Mimi.
»Osobno je.«
Lois je grlila Felixa kao da ga nikada neće pustiti. Mimi je počela snimati
i rekla: »Ne ako se odvija nasred ceste.«

258
 Knjige.Club Books
47. poglavlje

CAL SE TEK vratio kući u Goosebrook i sada joj je već govorio da opet odlazi.
Bilo je teško osjećati se shrvanom, a praviti se kako je sve u redu.
»Baš smiješno.« Glumeći veselje, Mimi je natočila kavu u dvije Šalice i
jednu mu gurnula preko stola. »Ti si bio ovdje dok sam ja bila u Jerseyju, a
sada kada sam se ja vratila ti odlaziš.«
Osim ako je to namjerno planirao, u kojem slučaju nije bilo nimalo
smiješno.
»Ali definitivno ćeš biti kod kuće idući tjedan?« reče Cal.
Kimnula je. »Da, zašto?«
»Trebam uslugu.«
»Naravno, bilo što. Nema problema!«
»Veliku uslugu.«
Mimi trepne.
Cal doda: »Mislim, ne bi trebala unaprijed pristati dok ne čuješ kakva se
usluga traži.«
»Ali ne bi me tražio nešto što ne mogu ispuniti. Pucaj.«
Šeik koji je vidio portret onog trenera trkaćih konja želi da dođem u
Dubai i naslikam njega i njegovog brata.«
»Pa onda moraš ići«, kliknu Mimi. »To je genijalno!«
»Jest. Ali moram ići sutra. Inače bi Cora i Otto otišli kod Lauren, ali
Laurenina baka trenutno je kod njih, a ona je alergična na pse, tako da to ne
dolazi u obzir.«
»Pa, to je-«
»Znam da Otta mogu dati u prihvatilište, ali mrzi biti tamo, ne bi bio
sretan.«
»To je-«
»Pa je Cora predložila da možda, ako možeš, ostaneš tu s njima, ali ako ne
možeš ili ti je previše-«
»Cal! Možeš li me prestati prekidati? U redu je, rado ću pomoći.« Mimi
podigne ruku. »Učinit ću to. Problem riješen.«
»Jesi li sigurna? U redu, hvala ti.« Naslonio se s olakšanjem. »Prošli tjedan
si me spasila s web stranicom i otpustila Sama. Sada si superjunakinja.
Ponovno spašavaš svijet. Sada, želiš li da dođu ovamo, ili...?«

259
 Knjige.Club Books
»Jednostavnije je ako budemo kod tebe. Otto će biti sretniji.« A i ja ću!
Mimi je tu misao zadržala za sebe, umjesto toga reče: »Ja mogu raditi bilo gdje
pa mi nije nikakav problem.«
Cal je kimao glavom. »Jedini problem je što u gustinjskoj sobi imam hrpu
namještaja, ali mogu to raščistiti večeras.«
»Ne brini, mogu spavati bilo gdje.«
»Ako si sigurna.« Očito je razmišljao o svemu što treba učiniti. »Bilo bi
super da te stavim u svoj krevet.«
Uh. Vrijeme je stalo, a Mimini prsti stegnuli su se oko šalice s kavom. Izraz
u Calovim bistrim smeđim očima, nakon što je shvatio što je rekao, bio je onaj
od kojega ne možeš odvratiti pogled. Vidjela je kako se smiješak pojavljuje u
kutovima njegovih usana i osjetila je kako ostaje bez daha-
ZVRRRRN. Calov telefon prekinuo je tišinu.
Vrijeme se ponovno pokrenulo i trenutak je prošao. Pogledao je na
zaslon. »Tvoja nova cimerica.«
Mimi se nasmiješi. »Bolje da se onda javiš.«
Slušala je kako Cal govori Cori da je sve sređeno i kako se Cora veseli
poput prave jedanaestogodišnjakinje.
»Čini mi se da je sretna«, reče Cal smiješeći se kad je prekinuo vezu,
»Upravo silazi s autobusa. Bolje da krenem.« Dovršio je kavu i ustao da krene.
»Dođi sutra oko deset, može? I hvala ti još jednom. Nemaš pojma koliko sam
ti zahvalan.«
Nije to ništa, pomisli Mimi dok ga je pratila prema vratima. Nemaš pojma
koliko se veselim što ću spavati u tvom krevetu.

ŠEST NOĆI KASNIJE,sve joj je to još uvijek bilo nestvarno. Vani je vjetar zviždao
kroz krošnje drveća, a kiša je udarala po prozorima poput šljunka, no Calova
spavaća soba bila je topla i pružala joj dobrodošlicu.
Bilo bi još bolje da je Cal bio tu, ali to može zasad zanemariti. Mimi se u
pidžami rastezala na plavo-bijelom prugastom prekrivaču, gledajući prema
uokvirenoj fotografiji na noćnom ormariću. Bio je to neslužbeni snimak Cala,
Core i Otta na plaži zapadnog Walesa i svaki put kada bi ju pogledala
nasmiješila bi se. Fotografiju je prošlog ljeta snimila Calova sestra i Cora joj je
već ispričala kako se Otto tog kobnog poslijepodneva uspio zapetljati u busen
morske trave, kako ga je po plaži ganjao ljutiti galeb i konačno, kako ga je za
njušku uštipnuo rak.
Zaboravi mačke i njihovih devet života, Otto ih je imao blizu dvadeset.
Mimi je čitav tjedan slušala priče o obitelji Mathieson. Preko dana Cora bi
bila u školi, a ona je radila, ali u trenutku kada bi Cora stigla kući, krenulo je

260
 Knjige.Club Books
neprekidno blebetanje. Nije im ponestajalo tema za razgovor. Mimi je sada
znala dovoljno o obitelji da je s lakoćom mogla položiti ispit.
I sve je bilo dobro. Sve dobro. Rukama je prešla preko pamučnog
prekrivača. Cora joj je već ispričala kako su ga prošlog ljeta uzeli u Cavendish
Houseu u Cheltenbamu. Ona je htjela da kupi narančasto-ljubičasti, ali on se
odlučio za plavo-bijeli, zatim su otišli na pizzu i on je ostavio vrećicu s
prekrivačem u restoranu. Konobarica je došla za njima trčeći, Cora je s
užitkom objasnila Mimi. A onda je konobarica pokušala Calu dati svoj broj
mobitela za slučaj da se želi naći na piću, a on je odbio pretvarajući se da je
oženjen.
Sve u kući imalo je priču i Cora ih je uživala pričati.
Kad smo već kod vražićka, evo je. Zvuk koraka koji trče uza stube
postajao je glasniji, vrata spavaće sobe naglo su se otvorila i Cora je utrčala u
sobu s Ottom za petama, DVD-om u jednoj i velikom vrećom slano-slatkih
kokica u drugoj ruci. U jednom zaletu, oboje su završili na krevetu.
Mimi uperi prst u Otta. »Dolje.«
»Ma daj, pusti ga, samo malo. Ovo nam je zadnja noć.«
»Tvoj tata kaže da ga ne smijemo ohrabrivati.«
»Ne ohrabrujemo ga, on je već donio odluku. Sviđa mu se biti gore s nama.
Kako bi se tebi svidjelo da čitavo vrijeme moraš sjediti na podu dok je svima
ostalima udobno?« Namještajući jastuke, Cora se migoljila pored Mimi i
konačno se smjestila. Nosila je bijelu pidžamu prekrivenu ljubičastim
zvijezdama, a kosa joj je mirisala na šampon od jabuke.
»Što gledamo?« upita Mimi.
»Mamma. Mia!«
»Cal kaže da si ga gledala već osamdeset sedam puta.«
»I više.« Cora se naceri i pogladi Ottove uši kad joj se uspeo u krilo,
pogleda uperenog ustranu za slučaj da su primijetili da je tamo i požele ga
maknuti s kreveta. »Ali ljepše je gledati u društvu. Kad gledam s tatom, on
uvijek zaspi. Barem ne hrče, ali svejedno me živcira.«
Mimi kimne u znak slaganja. »Vjerujem.«
Ne hrče. Veliki plus. Odlično.
»Tko je bio tvoj najbolji dečko?« Cora nagne glavu kako bi pogledala u
Mimi sa zanimanjem.
Ispočetka su je ovakva iznenadna pitanja uhvatila nespremnu, ali Mimi
se dosad već naviknula na njih. Razmislila je o odgovoru nekoliko sekundi.
»Valjda je to bio dečko iz škole, Marco. Bili smo prijatelji nekoliko godina,
zatim smo se spetljali... Bio je jako drag.«

261
 Knjige.Club Books
Cori to nije bilo ni blizu dovoljno informacija. »Kako misliš drag? Koliko
dugo ste bili skupa? Kakav je bio?«
»Pa, bio je zabavno društvo. Nije bio jedan od onih ćudljivih, svadljivih
tipova. Cesto smo igrali tenis. Otprilike smo izlazili godinu dana. Ja sam
završila školu«, objasni Mimi, »a on je ostao polagati neke dodatne ispite. Nije
bilo nekih velikih svađa. On je učio za ispite, ja sam radila, a onda su se
njegovi roditelji odselili na drugi kraj Londona. Nekako smo se udaljili. Ali
dok smo bili zajedno, bio je baš dobar dečko.«
»Poželiš li da si i danas s njim?« Corine su se oči raširile.
»Ne, uopće ne. To je bilo jako davno.«
»Je li bio zgodan?«
»Prilično zgodan.« Mimi kimne.
»Koje mu je boje bila kosa?«
»Ovaj... tamnosmeđa.«
»Oči?«
»Zeleno-sive.«
»Koje su tvoje omiljene?«
Mimi taktično odgovori na pitanje. »Nemam najdraže. Mislim da je
važnije kakva je osoba. Hoćeš li ti otvoriti tu vrećicu kokica ili ćemo joj se
samo diviti izvana?«
Cora je odmah otvorila vrećicu i kokice su izletjele na prekrivao. »Ups! Ne
brini, neću reći tati da si rasula kokice po njegovom krevetu.« Hihotala se
gledajući Mimin izraz hinjenog bijesa. »Kada se on vraća sutra?«
»Zrakoplov mu slijeće u pet.« Mimi se želudac stegnuo na pomisao da će
opet vidjeti Cala. »Nada se doći kući do sedam. Nedostaje li ti?«
»Da, ali lijepo je što si ti ovdje.« Cora nasloni glavu na Mimino rame.
»Veseliš li se ti njegovom povratku?«
Mimi joj reče: »Otvori usta« i baci kokicu u zrak kako bi ju Cora ulovila
ustima poput tuljana. Kako bi promijenila temu, nastavila je: »Što kažeš na to
da mu sutra naveče skuhamo nešto fino? Koje mu je najdraže jelo?«

CORA JE ULOVILA školski autobus, a Mimi je izvela Otta u jutarnju šetnju kada je
naletjela na Lois koja je izlazila iz trgovine noseći kroasane, mlijeko i vrećicu
naranči.
»Izgledaš kao da si na medenom mjesecu.«
Lois se široko smiješila, maskarom zamrljane oči su sjale, a kosa joj je bila
razbarušena. »I osjećam se tako. Iskreno, sve je super. Ne mogu vjerovati
koliko sam sretna.«
»To je odlično.« Mimi je iskreno bilo drago zbog nje.
262
 Knjige.Club Books
»O, čekaj samo da ti kažem.« Lois ju je uhvatila za ruku. »Nećeš vjerovati
što se sinoć dogodilo.«
»Ne moraš mi govoriti gadljive detalje...«
»Ne, moram! Sjećaš li se u Puerto Pollensi kada me CJ pitao je li mi Felix
ikada poljubio batrljak?«
Mimi kimne. »Sjećam se. I ti si rekla da nikada nije.«
»Ispričala sam to Felixu sinoć i on je rekao kako to nikada nije učinio jer
je mislio da ću se užasnuti ako to pokuša. Tada sam shvatila da je u pravu, a
on je rekao da će poljubiti ožiljak na samom vrhu ako to želim... i zatim je to
učinio, rekavši da je to dio mene i bilo je toliko divno da sam zaplakala.«
»To jest divno«, reče Mimi.
»Ali nemoj reći CJ-u.« Lois napravi grimasu. »Znaš kakav je, stavit će to u
knjigu.«
Do šest i trideset večera je bila spremna, Cora i Otto bili su spremni, a Cal
je nazvao i rekao da je na putu kući. Mimi, koja nije bila spremna, pitala se
zašto se njezin šampon ne pjeni dok nije shvatila da kosu pere
regeneratorom.
Ali pet minuta prije sedam bila je odjevena u traperice i laganu
svijetlozelenu majicu, a njezina kosa - nakon što ju je oprala šamponom i
nanijela regenerator - bila je manje-više suha. Odoljevši nagonu da stavi
miris i šminku je uspjela zadržati na minimumu, jer samo bi teške šminkerice
nanijele čitavu fasadu za večeru s nekim tko je samo prijatelj nakon što je
izbivao od kuće tjedan dana.
Automobil se zaustavio pred kućom, Otto je počeo histerično lajati, a Cora
je počela vikati: »Hura, tata je stigao!«
Mimi je, gore u Calovoj sobi, s prozora koji je gledao prema cesti,
promatrala Cala kako izlazi iz automobila - o, Bože, pogledaj ga samo, zlaćane
kože, sav prekrasan i nasmijan. U idućem trenutku Cora se sjurila stazom,
bacajući se ocu u zagrljaj.
Možda bi se neke jedanaestogodišnjakinje smatrale previše odraslima za
takve javne izljeve nježnosti, ali Cal i Cora bili su bliski. Ono što su proživjeli
stvorilo je među njima neraskidivu vezu. Mimi je, promatrajući kako je Cora
svoje mršave ruke ovija oko Calovog vrata, osjetila val emocija kako navire i
shvatila da ih voli oboje.
Dovraga, sad će morati popraviti maskaru.

263
 Knjige.Club Books
48. poglavlje

»PA, TO JE bio najbolji obrok u mom životu«, reče Cal.

»To je zato što sam izabrala tvoja omiljena jela«, odgovori mu Cora, »a
Mimi ih je skuhala.«
»Zajedno smo ih skuhale«, podsjeti ju Mimi.
»Da, ali tebi kuhanje ide puno bolje nego meni.«
»Sve je bilo apsolutno savršeno«, reče Cal.
»Imaš sreće što si me ulovio na dobar dan. Ponekad mi je kuhanje
katastrofalno«, reče Mimi.
»Ne vjerujem ti.« Odmahnuo je glavom.
»Ne, tata, govori istinu. Prvi umak smo morale baciti«, veselo reče Cora,
»jer je Mimi umjesto soli stavila šećer.«
»Hej!« protestirala je Mimi. »Barem sam otkrila na vrijeme.«
Smijali su se s njom, ne njoj. Shvatila je da je to jedan od onih trenutaka,
koje poželiš spremiti u staklenku i čuvati zauvijek. Evo ih, sjede zajedno oko
kuhinjskog stola, opušteni pijuckaju vino. Stol je bio prepun tanjura, zdjela i
- na Corino inzistiranje - desetak lučica. Cora se i dalje smijala ranijoj nezgodi
s umakom, a Cal je zaigrano potezao šarenu dobrotvornu narukvicu na svom
zapešću. Tjedan koji je proveo u Dubaiju pridonio je njegovom tenu i izgledao
je ljepše no ikad. Mimi uzdahne. Ovaj osjećaj sada i ovdje, to je bila istinska,
nepatvorena sreća. Kad bi barem moglo potrajati zauvijek.
»Zaboravila si me podsjetiti.« Cal podigne obrve prema Cori i kucne po
ručnom satu. »Pola deset je.«
»A, daj, tata, ne. Zar ne mogu ostati još malo? Posebna je noć!«
»Sutra imaš školu.«
»Ali, nisam umorna. Uzbuđena sam što si kod kuće!«
Cal dobrohotno reče: »Možda ti nisi umorna, ali ja jesam.«
Naravno da je bio umoran. Mimi je shvatila da je predugo ostala. »I ja bih
morala ići.«
»Nema potrebe da juriš ovog trena. Ostani i dovrši piće.«
»Tako si strog«, gunđala je Cora. »Mimi me uvijek pusti da ostanem budna
do ponoći.«
»U tvojim snovima«, reče Mimi.

264
 Knjige.Club Books
Pet minuta kasnije, preodjevena u pidžamu i mirišući na zubnu pastu.
Cora je sišla poželjeti laku noć. Zagrlila je Mimi i glasno šapnula: »Hvala ti što
si bila ovdje i čuvala me i dopustila mi da ostanem budna jako jako dugo.«
Zatim je poljubila Cala i rekla: »Laku noć, tata. Volim te. Bok, Otto!«
Otto zamahne repom, »Vau!«
Kada je Cora otišla gore, Mimi reče: »Nisam joj dopustila da ostaje budna
do kasno.«
»Znam.« Svjetlost svijeća sjala je u Calovim zlatnosmeđim očima. »Kakva
je bila kroz tjedan?«
»Divna.« Mimi raširi ruke, bila je to istina. »Tako je dobro društvo.
Iskreno, uživala sam u svakom trenutku.«
»A koliko ste puta morale gledati Mamma Mia?« Izraz lica bio mu je
ozbiljan.
»Samo dvaput. Mislim da sam dobro prošla.«
»Jesi.« Cal je razdijelio ostatak vina u boci, zatim svojom časom kucnuo o
njezinu. »Hvala ti.«
»Bilo mi je zadovoljstvo.« Mimi je osjetila kako joj se puls ubrzava, jer se
činilo da se atmosfera u kuhinji mijenja. Ili je to ona samo priželjkivala?
Otpila je gutljaj vina, zatim uvidjela svoju grešku, jer čim popije vino do kraja,
morat će otići. Što bi Cal učinio da se ona sada nagne preko stola i poljubi ga?
Bi li mu to bilo u redu, ili bi se totalno zaprepastio? Već im je rekao da je
mrtav umoran nakon leta. Zamisli kako bi jadno bilo da ona pokuša, a on
uzmakne, mrmljajući: »O, joj, mislim da to nije dobra ideja...«
Kao spas od nje same, Calov telefon u tom je trenutku odlučio primiti
poruku. Vadeći ga iz džepa, Cal je nekoliko sekundi zurio u zaslon.
Konačno je podigao pogled. »Oprosti, moram samo... riješiti ovo.« U glasu
mu se čula zabrinutost i Mimi se pitala što je moglo poći po zlu u ovo doba.
Uvijek se nešto dogodilo kada je to najmanje željela, zašto bi ova večer
bila iznimka?
»Nema problema!« Odgurujući stolac, pokupila je tanjure od deserta. »Ja
ću malo pospremiti...«
Kad je otvorila slavinu i u sudoper ulila tekućinu za pranje posuđa, čula
je kako se zatvaraju ulazna vrata i shvatila da je Cal izašao van. Očito je morao
razgovarati s nekim i nije htio da ona čuje.
Hladnoća se proširila Miminom utrobom, jer je to značilo da se radi o
nečemu što ona ne želi čuti. Mogla je pogađati o čemu se radi. Cal je nekoga
upoznao u Dubaiju, neku predivnu i glamuroznu ženu koja je privukla
njegovu pažnju, a budući da je bila uvjerena kako je neodoljiva, zavela ga je
prve noći njegovog posjeta, što znači da su proveli čitav tjedan divljački se

265
 Knjige.Club Books
seksajući u svakoj mogućoj prilici... Vjerojatno mu je slala poruku da mu javi
kako je njezin zrakoplov sletio u Bristol i da je na putu prema Goosebrooku.
Mimi trepne. Mogla ju je čak i zamisliti, definicija elegancije s bujnom
crnom kosom i blistavim tamnim očima, tijelo omotano odjećom kakvu bi
nosila Amal Clooney-Auu.
Prednja su se vrata ponovno otvorila i zatvorila, navješćujući Calov
povratak, a Mimi se trznula zbog posjekotine na prstu uzrokovanu oštrim
nožem za povrće za koji nije imala pojma da se nalazi na dnu sudopera. Žurno
je zgrabila komad kuhinjskog papira i omotala ga oko prsta. Kada se Cal
ponovno pojavio u kuhinji, izvukla je najblistaviji osmijeh - Pogledaj me,
zaposlena sam, perem posuđe! - i opušteno rekla, »Je li sve u redu?«
Ali Cal se nije smiješio. Izraz njegovog lica bio je nečitljiv. Prešao je
kuhinju i okrenuo telefon prema njoj. »Nešto moraš vidjeti.«
Mimi je uzela telefon zdravom rukom i vidjela da je poruka od Core.
Pisalo je: Tata, pogledaj ovo. Ali NE pred Mimi.
O, Bože, zar je učinila nešto grozno da toga nije bila svjesna? Ima li to veze
s onom žličicom koja joj je ispala u smeće... Zar je to bila Corina najdraža
žlica?
Ili, o molim te da nije, posljednja koju je Stacey koristila prije nego je umrla?
Bojeći se pogledati u Cala i s tjeskobom koja joj je tištila grudi, Mimi
pokrene video i Corina slika na zaslonu oživi.
»Hej, tata, ja sam. Idem na spavanje, samo sam ti nešto prvo htjela reći.«
Sjedeći prekriženih nogu na krevetu u pidžami, netremice je gledala u
kameru. »U redu, znaš kako si se brinuo da ćeš me uzrujati kada si prekinuo
s Dellom, ali ja uopće nisam bila uzrujana. Onda sam mislila da se potajno
viđaš s Lois, što je od samog početka bilo krivo pa mi je laknulo kada sam
otkrila da to nije istina. Znam da gotovo uopće nisi izlazio nakon mame, jer
ne želiš da ja budem zbunjena i pitam se koliko će svaka od njih trajati, što
sigurno ne bi bilo zabavno ni tebi.« Zastala je i duboko udahnula. »Zato ću
sada ovo reći, za slučaj da si se pitao. Jer ako misliš da ti se Mimi stvarno
sviđa... pa, to bi bilo divno, i ako vas dvoje budete zajedno to će me jako
usrećiti. Dobro, možda ti nisi zainteresiran, ili Mimi nije, ali samo sam ti htjela
reći da, ako se to dogodi, definitivno neću biti uzrujana, jer ovaj tjedan je bio
predivan i odlično smo se provele i ako ti Mimi bude djevojka to će biti tako
super. Uglavnom, ako nisi zainteresiran, obriši ovo, ali ja sam to morala
reći. Sada idem spavati, obećavam. Noć!« I dalje se smiješeći, Cora je luđački
mahala rukama u kameru, zatim se zaslon zacrnio.
Mimi je shvatila kako je čitavo vrijeme zadržavala dah. Srce joj je divlje
tuklo i još uvijek se nije mogla prisiliti da pogleda u Cala, jer poruka je bila
srceparajuće divna, ali što ako pomisli da je ona natjerala Coru da ju snimi?

266
 Knjige.Club Books
»Mogu li te pitati samo jednu stvar?« reče Cal.
»Nisam znala da će to reći«, ispali Mimi. »Nisam ju tražila da to napravi!«
»Molim?« Cal je lagano odmahivao glavom. »To nije bilo pitanje. Samo
trebam znati... Jesi li ga posve preboljela?«
Boreći se da zadrži pribranost, potporu je potražila u sudoperu na koji se
naslonila. »Preboljela? Naravno da jesam. Prošlo je skoro godinu dana otkako
sam vidjela Roba... čak ni ne razmišljam o njemu-«
»Ne Roba«, ubaci se Cal. »Ne pričam o Robu.« Namrštio se. »Mislim na
Paddyja.«
Bio je to jedan od onih apsolutno nerealnih trenutaka. »Paddyja? Zašto
bih trebala preboljeti Paddyja?«
»Zato što si bila luda za njim.«
»MOLIM?«
»Dobro, bila si zatreskana...«
»Tko ti je to rekao?« Mimi je zurila u njega u nevjerici. »Jer to nije istina!«
»Ti si mi to rekla«, reče Cal. »Pa, rekla si mi da si to preboljela, ustrajala
si na tome da je sve u prošlosti. Ali ponekad ljudi to kažu jer žele da bude
istina... Pokušavaju uvjeriti sami sebe...«
»O, moj Bože«, Mimi uzdahne kada ju je spoznaja preplavila poput vala.
»Kada sam ti to rekla, nisam mislila na njega. Zašto si pomislio da se radi o
Paddyju?«
Sada je bio red na Calu da ostane zatečen. »Della mi je rekla. Rekla je da
te morala upozoriti da je on nevolja i da se za vlastito dobro držiš dalje od
njega, da se ne petljaš s njim.«
Sad je Mimi sve bilo jasno. Della ju je upozorila za Cala, ali on nije ništa
znao o tome. Vjerojatno mu nije htjela reći kako ne bi probudila zanimanje u
njemu. Što je značilo da joj se nije rugao i da je potpuno krivo protumačio
njezino nezgrapno objašnjenje, ono koje ga je molila da nikada više ne
spominje.
I nije. Do večeras.
Nije niti obrisao Corin video. Pokazao ga je njoj.
Nije proveo protekli tjedan s glamuroznom dvojnicom Amal Clooney,
Pa nadajmo se da nije.
»Tko je bio onda, ako nije bio Paddy?« reče Cal.
Mimina su usta bila suha, Došlo je vrijeme da bude hrabra. Može li to?
Progutala je i jednostavno rekla: »Ti.«
Sada je mogla svjedočiti Calu, koji je u mislima vrtio film unatrag,
postavljajući na mjesto djeliće slagalice, koji se nikada ranije nisu uklapali.

267
 Knjige.Club Books
Konačno, njegov izraz lica se razbistrio. »I ti si mislila da ja čitavo vrijeme
znam za to?«
Mimi nagne glavu u znak potvrde. »Da.«
»Čekaj.« Namrštio se. »Rekla si mi da si posve preboljela svoju simpatiju.
A nisi govorila o Paddyju, govorila si o meni. Znači li to...«
»Lagala sam. Ko pas. Uopće te nisam preboljela.«
Cal se prestao mrštiti. »Pa, to je dobro znati.«
Mimi se nasmiješila. Leptirići su uzlijetali u njezinom trbuhu. Kada je
ruku pritisnula o prsa, vidjela je kako Calovo lice preplavljuje užas prije nego
što je sa zakašnjenjem shvatila zašto,
»Što si učinila?«
Spustila je pogled dolje prema ruci, omotanoj u krvavi kuhinjski papir.
Ostavivši mrlju na njezinoj majici, krv je dalje kapala na pod. Iskreno, Amal
Clooney nikada ne bi bila tako neoprezna s nožem za povrće.
Niti bi nosila majicu iz trgovine rabljenom robom za tri funte.
»U sudoperu je bio nož. Nije ništa, dobro sam.« Bila je to najmanje važna
ozljeda koju je zadobila, ali Cal je već odmotavao kuhinjski papir i
pregledavao ranu.
»Oprosti«, reče Mimi dok je krv kapala po njegovim prstima.
Lagani smiješak razvio se u kutovima njegovih usana.
»Ispričavaš li se što si se posjekla dok si prala moje posuđe?«
»Nemoj se previše nadati - uspjela sam oprati samo jedan tanjur.«
Cal je otišao u kupaonicu i donio pribor za prvu pomoć. Stavio je njezinu
ruku pod mlaz hladne vode, osušio i zavio ranu. Mimi je shvatila da to više
nije najmanje važna ozljeda koju je zadobila. Svaki put kada bi im se ruke
dodirnule, bilo je kao čarolija i napola je očekivala da se u zraku pojave
šljokice kao u Disneyjevim crtićima. Možda je Cal svoju pažnju usmjerio na
zadatak, ali ona je svoju pažnju usmjerila na Cala.
Konačno je rekao: »Evo ga, gotovo«, i podigao pogled prema njenim
očima. Ponovno je tu, onaj bljesak koji usporava vrijeme i preuzima sva
njezina osjetila. Poput izvantjelesnog iskustva.
Mimi izusti: »Hvala.«
»Nema problema.« Promatrao ju je sa zanimanjem. »Onda, što misliš? O
Corinoj poruci.«
»Mislim... da je divno što ti pokušava pomoći.«
»Sve ovo vrijeme«, Cal je lagano kimao, »pitao sam se što osjećaš za
mene.«
»Jesi? Stvarno?«

268
 Knjige.Club Books
»O, da. Ali sam bio u strahu, jer sam možda to samo priželjkivao. Jer
pogriješiti bi bilo... pa, grozno. Previše mi je značilo da bih bio spreman
riskirati i sve upropastiti. Svaki put kada sam pomislio da bi se moglo
dogoditi, nešto je pošlo po zlu. Nisam mogao podnijeti kada sam pomislio da
bi ti i Paddy mogli biti zajedno.«
»Ja nisam mogla podnijeti kada sam pomišljala na tebe i Lois.« Mimi se
osjećala kao da je netko drugi preuzeo kontrolu i slao riječi van kroz njezina
usta
»Onog poslijepodneva, na dan Corine zabave, Paddy je pitao kada ti
dolaziš. Zato sam ti rekao da ne trebamo pomoć kada si se ponudila.«
»O, još nešto ti moram reći.« Iznenada se sjetivši, Mimi ispali: »Dan nakon
Božića, bila sam toliko užasnuta kada mi je Della je rekla da ti je neugodno jer
sam zaljubljena u tebe. Zatim sam izgubila ključ od kuće i Paddy mi je
dopustio da prespavam kod njega, a ja sam se bacila na njega. Ali samo
zato jer je moj ljubavni život bio potpuna katastrofa, jalova pustoš i užasno
sam bila posramljena onime što mi je Della rekla. Uopće mi se nije sviđao,
samo sam te htjela preboljeti i mislila sam da će to pomoći.« Bila je to grozna
stvar za priznati, ali morala je to reći. Cal je morao znati.
»Pokušala si ga zavesti? Je li ti uspjelo?«
»Nije. Odbio me.« Još malo srama. »Rekao je da ja nisam takva djevojka i
da ću ujutro požaliti.«
Cal se napola nasmiješio. »Pa, zadivljen sam Paddyjem. Misliš li da bi
požalila?«
»Bože, da!«
»Jesi li ga... poljubila?«
»Samo jednom. Na otprilike dvije sekunde prije nego što je on prekinuo
poljubac.« Mimi slegne ramenima. »Zatim smo oboje otišli spavati u
zasebnim sobama.«
Cal je zamišljeno odmahivao glavom. »Da sam ja bio na njegovom mjestu,
nisam siguran da bih to učinio.«
»Samo mi je drago da on jest.«
Osmijeh mu se raširio. »Što gledaš?«
»Tvoja usta.«
»Zašto?«
»Pitam se kakav je osjećaj poljubiti ih.«
O, moj Bože, poslušaj me!
Cal reče: »Ja sam se pitao kakav je osjećaj poljubiti tebe otkako si se
doselila ovamo prošlog ljeta.« Primaknuo se, a Mimi je osjetila kako joj koža
bridi od iščekivanja. Ruku je prebacio preko njezinog ramena i podigao

269
 Knjige.Club Books
njezino lice prema svojem, zatim tiho rekao: »Počeo sam misliti da nikada
neću saznati.«
O, kakav blaženi trenutak. Konačno se dogodilo. Adrenalin se zavukao u
svaki centimetar njezinog tijela, dok se prepuštala kulminaciji višemjesečne
čežnje, želje i Čekanja. Ništa - ništa - se nikada nije činilo toliko ispravnim.
Poljubac je trajao. Konačno su se razdvojili kako bi došli do zraka i Mimi
je shvatila da se ne može odlijepiti od njega,
»Pa, sada znam«, reče Cal.
»Kakva slučajnost. I ja.« Oči su joj bile prikovane za njegove. Samo su je
njegove ruke oko nje sprječavale da ne padne.
»Je li prerano da ti kažem kako te volim? Vjerojatno je prerano. Neću to
još reći.« Cal je kažiprstom prelazio preko njezine gornje usnice. »Samo ću to
misliti.«
Mimi ga je ponovno poljubila i kada su se ovaj put razdvojili, Cal
promrmlja: »Je li u redu ako to kažem sada«?
Topot šapa iza njih najavio je Ottov ulazak u kuhinju.
»Košara«, naredi Cal, ali Otto je samo mahao repom i pristojno zalajao.
»Zar on zna na sat?« divila se Mimi, jer sat na zidu pokazivao je dvije
minute do deset. »Znam da si mi to rekao, ali svake večeri je točan u minutu.«
»Veselje večernje rutine. Hajde, nećemo imati mira dok ne riješim njega.«
Cal je svojom rukom uhvatio njezinu i krenuo prema vratima. Otto je
sustavno odbijao posljednju večernju šetnju obaviti u vrtu, najviše je volio
istraživati cestu ispred kuće prije nego što se posluži busenom trave tik do
vrata.
Ostavljajući vrata otvorenima, čekali su na uskoj stazi dok je Otto jurcao
okolo, zaposleno promatrajući svoje omiljene zakutke kao i obično.
Sve je bilo tiho oko njih, sve dok crkveno zvono nije označilo puni sat.
Zvijezde su bile na nebu, noć je bila topla i mirna, a miris svježe pokošene
trave visio je u zraku. Cal tiho reče: »I dalje to mislim«, zatim ponovno poljubi
Mimi i ovaj put poljubac je trajao zauvijek jer ga nijedno nije htjelo prekinuti,
a Mimi nije mogla zamisliti što bi moglo biti ljepše od ovoga što je sada
osjećala... Dobro, možda-
»Van, vau!« zalaje Otto i tek tada su shvatili da nisu sami, obrisi ljudske
figure i još jednog psa izvirali su iz tame. Mimi je znala da su ona i Cal
osvijetljeni svjetlom iz hodnika koje je dopiralo kroz otvorena vrata. Tko god
je to bio, morao ih je primijetiti.
Zatim je drugi pas grubo zalajao i Cal, prepoznavši zvuk, reče: »To je
Bongo.«

270
 Knjige.Club Books
Dugodlaki mješanac, koji je strahovito nalikovao svom vlasniku, pripadao
je starom Bertu. Za vrijeme Bertovog produženog boravka u bolnici, Bonga
je čuvao Paddy.
Sada dovoljno blizu da ih vidi, Paddy opušteno reče: »Obično ga vodim u
šetnju na livadu, ali čini se da je ovdje puno zanimljivije.« Zubi su mu blistali
u tami dok je promatrao Mimi i Cala zagrljene. »Bravo.«
»Hvala.« Cal se također smiješio. »Volim ju.«
Zadrhtavši od sreće, Mimi ispali: »I ja volim njega.«
Čula je kako je Cal udahnuo kada se okrenuo prema njoj. »Stvarno?«
»O, da.« Kimnula je i stisnula mu ruku. »Definitivno. Već godinama.«
»Nikada nije bio CJ, zar ne?« Paddy je zvučao zabavljeno.
»Nikada nije bio CJ«, složi se Mimi.
»Ne mogu vjerovati da sam sve krivo shvatio. Iako sam uspio shvatiti
pravu priču na Corinoj zabavi.« Sada je prolazio pored ulaznih vrata, s
Bongom za petama. »Ali lijepo je da ste i sami došli do istog zaključka.«
»Trebalo nam je.« Kada im se Otto pridružio, Cal stegne ruku oko
Miminog struka. »Ali na kraju smo uspjeli.«
U blizini je zahukala sova. I dalje pršteći od uzbuđenja, Mimi promrmlja:
»Trebali bismo se vratiti unutra.«
»Nemojte računati da ćete imati privatnost«, reče Paddy.
Mimi je bila zatečena. »Zašto ne?« Zasigurno nije planirao pozvati se na
piće.
Ali Paddy se cerio i pokazivao iza njih i iznad njihovih glava prije nego što
ih je ostavio da sami shvate i nastavio nizbrdo Goosebrookom.
Kada su se okrenuli i podigli pogled, Cora je pred otvorenim prozorom
svoje sobe izvodila pobjednički ples i luđački im mahala.
»O, Bože.« Cal je prasnuo u smijeh. »Bit će budna satima.«
»Nema veze«, promrmlja Mimi. »Imamo vremena.«
Cal ju je poljubio u čelo. »Imamo sve vrijeme svijeta, Ali svejedno bih volio
da sada spava.«
Iznad njih, blistajući od zadovoljstva, Cora je ponosno viknula: »Vidite?
Znala sam da će moja ideja upaliti. Uvijek sam u pravu!«

Scan i obrada:
Knjige.Club Books

271