MATEMATIKA 1

Februar - 2010, deo grupe 3

Pismeni ispit su poloili:
1. ivkovi Lazar 331/08 71
2. Damjanovi Igor 646/08 69
3. Vulovi Nikola 144/09 65
4. oki Tijana 196/09 63
5. Panti Vojislav 92/09 55
6. Hrni Marjan 198/09 52
7. Joti Danica 328/09 51
8. Skoki Milox 127/09 50
9. okovi Soa 129/09 50
10. Ivankovi Nikola 360/07 50
Uvid u radove: 17.2.2010, 13 h - 14h, kab. 316.
Pre dolaska na uvid treba deta no pogledati re-
xea zadataka (koja se nalaze na sledee tri str-
ane) i pripremiti odbranu svojih rexea (koja,
moda, nisu priznata).
Napomena. Drugi deo grupe 3 je pregledala Prof Milica
Stojanovi. Ovaj termin za uvid vai za studente koji su radili
grupu 3, a nisu na spisku koji je objavila koleginica Stojanovi.
D. ori

1
 MATEMATIKA 1
Februar 2010 - Grupa III

1. Rexiti sistem
2x − y + z = 2
−6x + cy − 3z = −4
6x − cy + (c + 1)z = c+2 .
u zavisnosti od realnog parametra . c
Rexee: Sistem moe da se rexi Kramerovim pravilom. Izraqunavaem odgovara-
juih determinanti dobijamo
D = 2(c − 2)(c − 3), Dx = (c − 1)(c − 2), Dy = 4(c − 2), Dz = 2(c − 2)(c − 3).

1. Za c 6∈ {2, 3} sistem ima jedinstveno rexee

 
c−1 2
(x, y, z) = , ,1 .
2(c − 3) c − 3

2. Za c = 3 je Dx 6= 0, pa sistem nije saglasan.

3. Za c = 2 sistem je ekvivalentan sistemu
2x − y + z = 2, −6x + 2y − 3z = −4

koji ima jednoparametarski skup rexea

Rα = {(α, −2, −2α) | α ∈ R} .

Napomena.Naravno, sistem moe ekvivalentnim transformacijama da se svede na stepe-

nasti oblik, pa da se onda primeni Gausov algoritam (uz odgovarajuu diskusiju) ili
opet Kramerovo pravilo.
2. Date su prave a i b u prostoru:
i

x+1 y z−5 x − 2y + 2z − 3 = 0
a: = = b:
1 1 −1 3x − 5y + 2z + 1 = 0

a) Odrediti vektor pravca ~va prave a i vektor pravca ~vb prave b.

b) Odrediti proizvo ne taqke A ∈ a i B ∈ b.
v) Odrediti meusobni poloaj pravih a i b.
g) Ukoliko se pravae a i b seku, odrediti veliqinu ugla ϕ izmeu ih i zajedniqku taqku
M , a ukoliko se ne seku odrediti rastojae izmeu ih.
Rexee:
a) Iz jednaqine prave a je ~va = (1, 1, −1), dok je
 
i j k 

~vb = (1, −2, 2) × (3, −5, 2) = 1 −2 2 = 6i + 4j + k,
3 −5 2

odnosno ~vb = (6, 4, 1).

b) Na primer, A(−1, 0, 5) i B(1, 2, 3).
 v) Kako je  
1 1 −1
~

[~va , ~vb , AB] = 6 4 1  = 0,
2 2 −2
prave a i b pripadaju istoj ravni. Vektori ~va i ~vb nisu kolinearni, xto znaqi da
se prave a i b seku.
g) Veliqina ugla ϕ je odreena sa
~va · ~vb 9
cos ∠(~va , ~vb ) = =√ √ .
|~va | · |~vb | 3 53
Iz jednaqine prave a imamo da je x = y − 1 i z = −y + 5. Zamenom ovih izraza u
jednaqine prave b, dobijamo x = 1, y = 2 i z = 3. Prema tome, zajedniqka taqka je
upravo taqka B iz b).
3. Ispitati konvergenciju niza (an ) qiji je opxti qlan dat sa
√
2n + 1 − n2 + n + 1
an =
n+3
i odrediti graniqnu vrednost n→∞
lim ako postoji.

Rexee: Iz nejednakosti n2 < n2 + n + 1 < (n + 1)2 sledi da je

n n+1
bn = < an < = cn .
n+3 n+3
Kako nizovi (bn ) i (cn ) konvergiraju ka broju 1, to i niz (an ) (Teorema o tri niza)
konvergira, pri qemu je n→∞
lim an = 1.
Drugo rexee. Kako je
p
2 + 1/n − 1 + 1/n + 1/n2 un − vn
an = =
1 + 3/n wn
i kako un → 2, vn → 1 i wn → 1 kada n → ∞, niz (an ) konvergira ka broju 1.
Na slici su dati grafici nizova (an ), (bn ) i (cn ).

0.9

0.8

0.7

0.6
a
n
0.5
b
n

0.4 c
n

0.3

0.2
0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50
 Ispitati tok i skicirati grafik funkcije f (x) = x e+x 1 .
2
4.
Rexee: (1) Poxto je Df = R, funkcija nema vertikalnih asimptota. Za x → +∞
horizontalna asimptota je x-osa (jer je x→+∞ lim f (x) = 0), dok za x → −∞ funkcija nema ni
horizontalnu ni kosu asimptotu (jer je x→−∞ lim f (x) = lim f (x)/x = +∞. Funkcija nema
ni nule, jer je f (x) > 0 za svako x ∈ Df .
x→−∞

(2) Iz f 0 (x) = −(x − 1)2 e−x sledi da funkcija opada na Df . Stacionarna taqka x = 1
nije taqka lokalnog ektremuma.
(3) Iz f 00 (x) = (x2 − 4x + 3)e−x sledi da je funkcija konveksna na intervalima (−∞, 1)
i (3, +∞)3,
a konkavna na intervalu (1, 3). Grafik funkcije ima prevojne taqke P (1, 2/e) i
Q 3, 10/e .
Na osnovu podataka iz (1)-(3) lako je skicirati grafik funkcije f . Na slici su
oznaqene prevojne taqke.
(x2+1)/exp(x)

1.5

0.5

−1 0 1 2 3 4 5
x

Dragan ori