Peti mali esej

Boris Kaličanin
53/19 M7

Položaj žena u društvu najviše zavisi od polne jednakosti. Ukoliko je ženama jednako dostupno
sve ono čemu su pristup, dugo kroz istoriju, imali uglavnom muškarci (status i prava građana,
položaji, poslovi i resursi) onda se može govoriti o njihovom potpunom oslobođenju. Ispitajte
ovu tvrdnju iz perspektive različitih feminističkih teorija.

Liberalne feministkinje bi se složile da je došlo do oslobođenja žena. Za liberale najbitnije je da

su pojednci ravnopravni građani, imaju ista prava i obaveze,kao i iste mogućnosti. Žene imaju
ista prava i obaveze kao i muškarci (imaju pravo glasa, pravo na obrazovanje, itd) i imaju pristup
svim radnim mestima i mogućnostima koje nudi savremeno društvo, tako da su one izjednačene
sa muškarcima i “oslobođene“. Može se reći da je liberalni feminizam imao dosta uspeha u
prošlosti i izborio se za određene demokratske procedure kojima su žene izjednačene sa
muškarcima, ali da je sada vreme kada neki novi feminizmi dolaze na scenu, kako bi se popravio
položaj žena.
Esencijalistički feminizam bi kritikovao liberalni feminizam tvrdeći da jednakost svodi na puki
pravni status, a da ne vodi računa o društvenoj jednakosti, jednakosti u moći i slično. Liberali
nemaju sluha za opšte dobro. Patrijarhalno uređenje društva i razdvajanje javne i privatne sfere i
liberalizmu je proizvelo određene mehanizme kojima se žene isključuju iz javnog života, ali i
potčinjavaju u privatnom. Esencijalisti smatraju da je nepravedno da žene ukoliko žele da
učestvuju u politici, moraju postati nalik muškarcima. Žene se dosta razlikuju od muškaraca.
Pejtman smatra da treba stvoriti polno diferencirane koncepte građanstva, odnosno gde bi jedan
koncept bio ženski a drugi muški. Potrebno je priznati posebne karakteristike žena u javnoj sferi.
Kao što se ceni vrlina muškaraca da se bore i poginu za svoju zemlju, tako treba da se prizna i
ženama sposobnost rađanja i materinstva koje muškarci nemaju. Da sumiram, poenta je da se
razbije univerzalan princip građanstva (koji otelotvoruje muške vrednosti) i da se priznaju
specifičnosti muškaraca i žena.
Muf i antiesencijalisti(radikalne demokratske feministkinje) bi se nadovezali na kritiku
liberalizma od strane esencijalista, ali smatraju da njihovo rešenje nije dobro jer ne dekonstruiše
dihotomiju muškarac-žena. Antiesencijalisti smatraju da je za mnoge poslove, ali i građanstvo
nebitna polna distinkcija, jer i muškarci i žene određene poslove mogu da rade sa istim
učinkom/efikasno. Takođe žene imaju višestruke identitete, nisu samo žene već imaju i neke
druge identitete, tako da naglasak na polni identitet nije dobar pristup. Oni smatraju da je
neophodno stvoriti novi princip građanstva u kome bi poslovi muškaraca i žena bili jednako
vrednovani. Prema njima, feministička politika ne treba da bude tu radi ostvarivanja interesa
žena kao žena, već da služi za artikulaciju zahteva kojim bi se društvo transformisalo tako da
žene više ne bi bile potčinjene već jednake. Feministknjige treba da stave naglasak na društevene
odnose u kojima se javlja potčinjavanje žena, pozivajući se na principe slobode i jednakosti.