- Социологија се бави проучавањем међузависности различитих друштвених појава

које проучавају различите друштвене науке.

- За разлику од здраворазумског и идеолошког, социолошко знање се заснива на
основним принципима научног знања: објективности, поузданости, прецизности,
систематичности и општости.
- Социолошко интересовање обухвата широк делокруг – од интеракција двоје људи до
великих историјских процеса као што је глобализација.
- Мада се обично каже да је социологија наука о друштву, појам друштва не схватају
сви социолози на исти начин. Према једном схватању, друштво је само скраћени назив
за скуп појединаца. Према супротном гледишту, друштво је појава сама по себи (sui
generis), која постоји независно од било ког конкретног појединца.
- Позитивистички усмерена социологија као крајњи циљ поставља утврђиваше закона
којима се објашњавају конкретне друштвене појаве.
- Антипозитивистички оријентисани социолози сматрају да због различите природе
друштвених појва које укључују свест људи, није могуће установити непроменљиве
везе измећу појава. Због тога они сматрају да је циљ социологије разумевање мотива
људског деловања.
- Истраживање служи да проверимо наше претпоставке у пракси.
Најважније фазе у истраживању јесу:
припрема истраживања;
прикупљање података и њихово сређивање;
и на крају анализа података.
- Социологија развија нашу свест о културним разликама и тиме помаже смањењу
непотребних сукоба. Социологија повећава ефикасност политика које покушавају да
утичу на побољшање друштвене стварности, тиме што омогућава да се схвати шири
друштвени контекст шпјава на које се жели утицати.
Социологија нам помаже да се снађемо у друштвеном лавиринту тиме што нам
показује на који начин су друштвене појаве повезане.
- Настанак социологије крајем XIX века омогућен је променама које су се догодиле под
утицајем научне, политичке и индустријске револуције.
- Огист Конт је дао име социологија науци за коју је веровао да применом метода
развијених у природним наукама може пронаћи узроке друштвених проблема и на
основу тога предложити начине да се они искорене.
- Карл Маркс је посебно био заинтересован за проучавање капитализма и улоге класе
у друштвеним променама, Сматрао је да се непрааведни односи који владају у
капитализму могу укинути само револуцијом радничке класе, али да су за то потребна
два предуслова. Први је високо развијен степен технолошког развоја, а други свест о
сопственом положају у друштву.
- Емил Диркем је социологију одредио као науку о друштвеним чињеницама које су
независне од појединаца и над њим имају присилну моћ. Попут Конта, залагао се за
позитивистички приступ у изучавању друштвених појава. Због тога што је уочио да
појединац зависи од колективне свести, направио је класификацију на друштва
механичке и друштва органске солидарности.
- Макс Вебер је сматрао да је друштвено делање основни социолошки појам, а крајњи
циљ социологије – разумевање мотива друштвеног делања. Разликовао је четири типа
друштвеног делања (циљнорационално, вредноснорационално, традиционално и
афективно).
- Талкот Парсонс и Роберт Мертон су два најпознатија представника
функционализма у социологији. Овај утицајни правац сматра да је друштво систем у
коме сви делови складно функционишу ради опстанка и опште добробити друштва. То
се остварује тиме што појединци током социјализације усвајају заједничке друштвене
вредности и норме. Позитивне и негативне санкције доприносе успешном
функционисању система.
- Симболички интеракционизам је назив за теорију која полази од претпоставке да
људи у интеракцији с другим људима обликују друштво. Друштвени односи настају
тако што појединци тумаче речи и поступке других и своје понашање усклађују према
томе како су разумели акције других.
- Неомарксизам је назив за различите теорије инспирисане Марксовим радом.
Заједничко свим неомарксистима је покушај да се отклоне негативне критике које су
упућене Марксовом изворном учењу.
- Основна идеја феминизма је да се друштвене појаве морају изучавати из женског
угла, а то онда значи признавање да је основни друштвени проблем експлоатација жена
од стране мушкараца, а основни друштвени сукоб – сукоб између њих. Мада
представља релативно нову социолошку теорију која се развила шездесетих година XX
века, феминизам је стекао значајан утицај у делу социолошке јавности.