Rang matrice.

Sistemi linearnih jednačina

Definicija 1. Rang matrice A, u oznaci rang(A) je broj linearno nezavisnih kolona (vrsta)
matrice A.

Posledica 1. rang(A) = rang(AT ).

Definicija 2. Prostor kolona matrice

 
a11 a12 . . . a1n  
 a21 a22 . . . a2n 
A=  = v1 v2 . . . vn 
  
 ... 
am1 am2 . . . amn

je prostor R(A) = L(v1 , v2 , . . . , vn ). Dimenzija ovog prostora jednaka je rangu matrice A.

Prostor vrsta matrice
   
a11 a12 . . . a1n uT1
 a21 a22 . . . a2n   uT2 
A= =
   
. . .. 
 .   . 
am1 am2 . . . amn T
um

je prostor R(AT ) = L(u1 , u2 , . . . , um ). Dimenzija i ovog prostora jednaka je rangu matrice A.

Transformacije matrice koje čuvaju rang zovemo elementrane transformacije nad ma-
tricama. One su:

• zamena mesta vrsta matrice,

• zamena mesta kolona matrice,

• množenje vrste matrice brojem različitim od nule,

• množenje kolone matrice brojem različitim od nule,

• dodavanje jednoj vrsti linearne kombinacije preostalih vrsta te matrice,

• dodavanje jednoj koloni linearne kombinacije preostalih kolona te matrice.

Kada se elementarne transformacije matrice vrše samo nad vrstama (ili samo nad kolonama),
tada elmentarne transformacije čuvaju i prostor vrsta (kolona) te matrice. Zbog toga, elemen-
tarne transformacije predstavljaju i način ispitivanja linearne nezavisnosti vektora i traženje
baze u sistemu vektora.
Cilj primene elementarnih transformacija je dovod̄enje matrice na oblik iz koga se jednos-
tavno uočavaju linearno nezavisni vektori, tj. iz koga se lako čita rang te matrice. Oblici

1
matrice koji imaju ovo svojstvo su npr. dijagonalni ili trougaoni oblik matrice gde dužina
glavne dijagonale odred̄uje rang matrice. Primeri matrica ranga r :
r
z }| {  
  u11 u12 . . . u1r u1 r+1 . . . u1n
1 0 ... 0 0 ... 0  0 u22 . . . u2r u2 r+1 . . . u2n 
0 1 ... 0 0 ... 0 
 ...


..
 
.
   
 ,  0 0 . . . urr ur r+1 . . . urn  , uii 6= 0,
  
0 0 ... 1 0 ... 0
 
 0 0 ... 0 0 ... 0 
 
0 0 ... 0 0 ... 0
   .
 .. .. .. .. .. 
.
 .. .. .. .. ..  . . . . 
. . . . 0 0 ... 0 0 ... 0
0 0 ... 0 0 ... 0
 
u11 0 ... 0 0 ... 0
 u21 u22 ... 0 0 ... 0
...
 
 
 
 ur1 ur2 ... urr 0 . . . 0 , uii 6= 0.
 
ur+1 1 ur+1 2 . . . ur+1 r 0 . . . 0
 
 . .. .. .. .. 
 .. . . . .
um1 um2 . . . umr 0 . . . 0

Teorema 1. Kvadratna matrica A dimenzije n × n je regularna akko je rang(A) = n.

Definicija 3. Jezgro matrice A ∈ Mm×n , u oznaci N (A) ili Ker(A), je

 
N (A) = x ∈ Mn×1  Ax = Om×1 .

Dimenzija jezgra matrice A je defekt matrice.

def (A) = dim(N (A))

Teorema 2. (Fundamentalna teorema linearne algebre) Za matricu A ∈ Mm×n važi

n = rang(A) + def (A).

Teorema 3. Kvadratna matrica A dimenzije n × n je regularna akko je def (A) = 0.

2
 Kvadratni sistem od n linearnih jednačina sa n nepoznatih je


 a11 x1 +a12 x2 + . . . +a1n xn = b1
 a21 x1 +a22 x2 + . . . +a2n xn = b2

.. (1)


 .
 a x +a x + . . . +a x = b
n1 1 n2 2 nn n n

 
a11 a12 . . . a1n
 a21 a22 . . . a2n 
Matrica sistema (1) je kvadratna matrica : A = 
 
 . . .


an1 an2 . . . ann
 
a11 a12 . . . a1n b1
 a21 a22 . . . a2n b2 
e = [A | b] = 
Proširena matrica sistema (1) : A .


 . .


an1 an2 . . . ann bn


x1
 x2 
Vektor nepoznatih sistema (1) : x =  .. 
 
.
xn
 
b1
 b2 
Kolona slobodnih članova sistema (1) : b =  .. 
 
.
bn

Matrični zapis sistema: Ax = b

Homogen sistem linearnih jednačina: b1 = b2 = · · · = bn = 0.

Ured̄ena n−torka brojeva (r1 , r2 , . . . , rn ) je rešenje sistema jednačina (1) ukoliko se svaka
jednačina sistema svodi na identitet zamenom vrednosti xk = rk .

Sistem jednačina (1) koji ima bar jedno rešenje naziva se saglasan ili rešiv. Ako sistem nema
nijedno rešenje, onda je on nesaglasan, protivurečan ili nerešiv.

Teorema 4. Sistem (1) ima jedinstveno rešenje akko je matrica A regularna. Rešenje
sistema tada je dato izrazom x = A−1 b.

Teorema 5. Homogen sistem jednačina (1) ima jedinstveno rešenje x = On×1 akko je
matrica A regularna.

3
 Pravougaoni sistem od m linearnih jednačina sa n nepoznatih je


 a11 x1 +a12 x2 + . . . +a1n xn = b1
 a21 x1 +a22 x2 + . . . +a2n xn = b2

.. (2)


 .
 a x +a x + . . . +a x = b
m1 1 m2 2 mn n m

 
a11 a12 . . . a1n
 a21 a22 . . . a2n 
Matrica sistema (2) je pravougaona: A = 
 
 . . .


am1 am2 . . . amn
 
a11 a12 . . . a1n b1
 a21 a22 . . . a2n b2 
e = [A | b] = 
Proširena matrica sistema (2) : A .


 . .


am1 am2 . . . amn bm


x1
 x2 
Vektor nepoznatih sistema (2) : x =  .. 
 
.
xn
 
b1
 b2 
Kolona slobodnih članova sistema (2) : b =  .. 
 
 . 
bm

Matrični zapis sistema: Ax = b

Homogen sistem linearnih jednačina: b1 = b2 = · · · = bm = 0.

Ured̄ena n−torka brojeva (r1 , r2 , . . . , rn ) je rešenje sistema jednačina odnosno (2) ukoliko
se svaka jednačina sistema svodi na identitet zamenom vrednosti xk = rk .

Sistem jednačina (2) koji ima bar jedno rešenje naziva se saglasan ili rešiv. Ako sistem nema
nijedno rešenje, onda je on nesaglasan, protivurečan ili nerešiv.

Definicija 4. Dva sistema jednačina su ekvivalentna ukoliko imaju jednake skupove rešenja.

4
 Postupak rešavanja sistema linearnih jednačina naziva se Gausov algoritam. Vrši se
niz transformacija polaznog sistema kroz njemu ekvivalentne sisteme. Cilj transformacija je
dovod̄enje sistema na oblik koji dozvoljava analizu skupa rešenja i konačno izračunavanje samih
rešenja. Dozvoljene transformacije, kojima se čuva skup rešenja, su:

• Zamena mesta vrsta ili kolona matrice sistema;

• Množenje vrste proširene matrice sistema brojem koji je različit od 0;

• Dodavanje jednoj vrsti proširene matrice sistema linearne kombinacije preostalih vrsta
proširene matrice sistema.

Napomena 1. Prilikom zamene mesta kolona u matrici sistema (kolona slobodnih članova
ne podleže zameni mesta) menja se redosled promenljivih u sistemu jednačina.

Napomena 2. Linearne kombinacije kolona nisu dozvoljene u Gausovom postupku.

Teorema 6. (Kroneker-Kapelija) Sistem jednačina (2) je saglasan akko je

rang(A) = rang([A | b]).

Teorema 7. Saglasan sistem jednačina (2) ima jedinstveno rešenje akko je def (A) = 0.

5
 Zadaci
1. Opisati prostor kolona matrice A. Odrediti jezgro matrice A.
   
0 0   1 1 1 1
1 −2
a) 0 1 ; b) ; c) 0 0 1 1 .
−1 2
1 0 0 0 1 1

       
0 0 0 0
Rešenje: a) R(A) = L  0 , 1 . Kako su vektori 0 , 1 linearno nezavisni, oni

1 0 1 0

predstavljaju bazu prostora R(A). Zbog toga je rang(A) = dim R(A) = 2.
            
0 0  0 0    0  
R(A) = L 0 , 1 = α 0 + β 1  α, β ∈ R = β   α, β ∈ R
 
1 0 1 0 α
   

 
x
N (A) = {v | Av = O}, A ∈ M3×2 =⇒ v ∈ M2×1 =⇒ v= .
y
Kako je

dim N (A) = def (A) = dim(M2×1 ) − rang(A) = 2 − 2 = 0,
to je jezgro matrice A trivijalan prostor, tj. N (A) = {O2×1 }. Ovo možemo potvrditi i ispiti-
vanjem prostora N (A) :
       
0 0   0 0 0
x
Av = O ⇐⇒  0 1  = 0
  ⇐⇒  y = 0
 
y
1 0 0 x 0
(
x=0
⇐⇒
y=0

       
1 −1 1 −1
b) R(A) = L , . Kako su vektori , linearno zavisni, jedan od njih
−2 2 −2 2
(bilo koji od njih) predstavlja bazu prostora R(A).
       
1 −1 1 −1
R(A) = L , =L =L
−2 2 −2 2


Zbog toga je dim R(A) = 1.
          
1 1  α
R(A) = L = α α∈R = α∈R

−2 −2 −2α
 
x
N (A) = {v | Av = O}, A ∈ M2×2 =⇒ v ∈ M2×1 =⇒ v = .
y
        
1 −2 x 0 x − 2y 0
Av = O ⇐⇒ = ⇐⇒ =
−1 2 y 0 −x + 2y 0
(      
x = 2y 2y  2
⇐⇒ =⇒ N (A) = y∈R =L
y∈R y 1
=⇒ def (A) = 1.

6
  
1 1 1 1
c) A = 0 0 1 1
0 0 1 
1         
1 1 1 1 1 1
R(A) = L   0 , 0 , 1 , 1
       =L   0 , 1 .
 
0  0  1 1 0 1
1 1
Kako su vektori 0 , 1 linearno nezavisni, to oni predstavlja bazu prostora R(A). Zbog

0 1
toga je dim R(A) = 2 i važi
           
 1 1    α+β    γ  
R(A) = α 0 + β 1  α, β ∈ R = β  α, β ∈ R = β  γ, β ∈ R .
          
0 1 β β
     

 
x
y 
N (A) = {v | Av = O}, A ∈ M3×4 =⇒ v ∈ M4×1 =⇒ v=
z  .


t
 
  x      
1 1 1 1   0 x+y+z+t 0
Av = O ⇐⇒ 0 0 1 1 y  = 0 ⇐⇒  z + t  = 0
z 
0 0 1 1 0 z+t 0
t

x = −y
( ( 
x+y+z+t=0 x+y =0
⇐⇒ ⇐⇒ ⇐⇒ z = −t
z+t=0 z+t=0 
y, t ∈ R

          

 −y 
 −1 0 1 0
y    1  ,  0  = L −1 ,  0  .
             
=⇒ N (A) =  −t   y, t ∈ R = L  0  −1  0   1 

 

t 0 1 0 −1
 

=⇒ def (A) = 2.

7
 2. Odrediti rang i defekt matrice A.
   
1 2 1 1 2 1
a) A = ; b) A = ;
−2 −4 −2 −2 −4 2
   
1 −2 1 1 a 1 −1 1
−3 7 −2   2 2a + 1 3 −2 3 
c) A =  ; d) A =  2
.
2 −5 1  −1 2a − 1 3a − 2 1 3a − 2 
3 −4 5 3 2a − 1 2 − a −3 −a2 + a + 1

Rešenje: Za odred̄ivanje ranga matrica dobra ideja je vršiti elementarne transformacije po

manjoj od dimenzija matrice.

   
1 2 1 ·2 1 2 1
a) A = ∼ =⇒ rang(A) = 1.
−2 −4 −2 ←−+ 0 0 0

A ∈ M2×3 =⇒ def (A) = 3 − rang(A) = 3 − 1 = 2.

y
 y

     
1 2 1 ·2 1 2 1 1 1 2
b) A = ∼ ∼ =⇒ rang(A) = 2.
−2 −4 2 ←
−+ 0 0 4 0 4 0

A ∈ M2×3 =⇒ def (A) = 3 − rang(A) = 3 − 2 = 1.

·(−1) +

·(−1)
·2 +
 +
y
 
y y

     
1 −2 1 1 0 0 1 0 0
 ∼ −3 1 0 =⇒ rang(A) = 2.
−3 7 −2
 ∼ −3 1 1
  
c) A = 
 2 −5 1   2 −1 −1  2 −1 0
3 −4 5 3 2 2 3 2 0

A ∈ M4×3 =⇒ def (A) = 3 − rang(A) = 3 − 2 = 1.

8
  
1 a 1 −1 1 ·(−2) ·(−3)
 2 2a + 1 3 −2 3  ←
 − +
d) A = 
−1 2a − 1 3a − 2 1 3a2 − 2  ←−−−−− +
3 2a − 1 2 − a −3 −a2 + a + 1 ←−−−−−−−− +
 
1 a 1 −1 1
0 1 1 0 1  ·(−3a+1) ·(a+1)
∼
 
2
3a − 1 3a − 1 0 3a − 1  ←−+

0
0 −a − 1 −a − 1 0 −a2 + a − 2 ←−−−−−−−− +
   
1 a 1 −1 1 1 a 1 −1 1
0 1 1 0 1  0 1 1 0 1 
∼ 2
= 
0 0 0 0 3a − 3a  0 0 0 0 3a(a − 1) 
0 0 0 0 −a2 + 2a − 1 0 0 0 0 −(a − 1)2

Konačan rang matrice zavisiće od vrednosti parametra a, tačnije od nula polinoma 3a(a − 1) i
(a − 1)2 .
 
1 1 1 −1 1
0 1 1 0 1
I slučaj: a = 1 A ∼ 
0 0
 =⇒ rang(A) = 2.
0 0 0
0 0 0 0 0

A ∈ M4×5 =⇒ def (A) = 5 − rang(A) = 5 − 2 = 3.

y
 y

   
1 0 1 −1 1 1 0 1 −1 1
0 1 1 0 1 0 1 1 0 1
II slučaj: a = 0 A ∼  ∼ 
0 0 0 0 0 ←− 0 0 0 0 −1
0 0 0 0 −1 ← − 0 0 0 0 0
 
1 0 1 −1 1
0 1 1 0 1
∼  =⇒ rang(A) = 3.
 
0 0 −1 0 0
0 0 0 0 0

A ∈ M4×5 =⇒ def (A) = 5 − rang(A) = 5 − 3 = 2.

 
1 a 1 −1 1
0 1 1 0 1 
III slučaj: a 6= 0, 1 A ∼  
0 0 0 0 3a(a − 1)  | : 3a(a − 1) 6= 0
0 0 0 0 −(a − 1)2 | : (−(a − 1)2 ) 6= 0
y
 
y
   
1 a 1 −1 1 1 a 1 −1 1 
1 a 1 −1 1

0 1 1 0 1 0 1 1 0 1 0 1 1 0 1
∼ ∼  ∼
    
0 0 0 0 1

·(−1) 0 0 0 0 1 0 0 1 0 0
0 0 0 0 1 ←
−+ 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
=⇒ rang(A) = 3, A ∈ M4×5 =⇒ def (A) = 5 − rang(A) = 5 − 3 = 2.

9
 3. Koliki je rang matrice A za različite vrednosti parametra x?
 
3 1 1 4    
x 4 10 1 3 x −1 2 x 1 1
a) A =  1 7 17 3 , b) A = 2 −1 x 5 , c) (2018.) A = −x
    x −x2  .
1 10 −6 1 x3 −x 1
2 2 4 3

Kada je rang matrice najmanji?

y
 
y
   
3 1 1 4 1 1 4 3
 ∼ 4 10 1 x ←
x 4 10 1   −
Rešenje: a) A = 
1 7 17 3  7 17 3 1 
2 2 4 3 2 4 3 2 ← −
   
1 1 4 3 ·(−2) ·(−7) ·(−4) 1 1 4 3
 ←−+ 2 −5 −4 
2 4 3 2 0 ·(−5) ·(−3)
∼ ∼
  
1  ←−−−−− + 10 −25 −20  ← −+
 
7 17 3 0
4 10 1 x ←−−−−−−−−−− + 0 6 −15 x − 12 ←−−−−− +
   
1 1 4 3 1 1 4 3
0 2 −5 −4
0 2 −5 −4
 
∼ ∼

0 ← −
 
0 0 0 0 0 0 x
0 0 0 x ←− 0 0 0 0

=⇒ rang matrice A je najmanji za vrednost x = 0 i iznosi rang(A) = 2. Tada je def (A) =

4 − 2 = 2.
Za x 6= 0 je rang(A) = 3 =⇒ def (A) = 4 − 3 = 1.

y
 y

     
3 x −1 2 3 2 −1 x ←
− 1 1 −6 10 ·(−2) ·(−3)
b) A = 2 −1 x 5 ∼ 2 5 x −1 ∼ 2 5 x −1 ← −+
1 10 −6 1 1 1 −6 10 ← − 3 2 −1 x ←−−−−− +
   
1 1 −6 10 1 1 −6 10
∼ 0 3 x + 12 −21  ← − ∼ 0 −1 17 x − 30
   
·3

0 −1 17 x − 30 ← − 0 3 x + 12 −21 ←−+
   
1 1 −6 10 1 1 −6 10
∼ 0 −1 17 x − 30  = 0 −1 17 x − 30 
   

0 0 x + 63 3x − 111 0 0 x + 63 3(x − 37)

=⇒ rang matrice A je uvek 3 =⇒ def (A) = 4 − 3 = 1.

10
 y
 y

     
x 1 1 1 1 x ·(−x) ·x 1 1 x
c) A = −x
 x −x2  ∼  x −x2 −x ← −+ ∼ 0 −x2 − x −x − x2 
x3 −x 1 −x 1 x3 ←−−−−−− + 0 1+x x3 + x2
   
1 1 x 1 1 x
= 0 −x(x + 1) −x(x + 1) ← − ∼ 0 x+1 x2 (x + 1)  ·x
   
2
0 x+1 x (x + 1) ← − 0 −x(x + 1) −x(x + 1) ← −+
   
1 1 x 1 1 x
∼ 0 x+1 x2 (x + 1)  = 0 x + 1 x2 (x + 1) 
   

0 0 −x(x + 1) + x3 (x + 1) 0 0 (x3 − x)(x + 1)

   
1 1 x 1 1 x
= 0 x+1 x2 (x + 1)  = 0 x + 1 x2 (x + 1)
   

2 2
0 0 x(x − 1)(x + 1) 0 0 x(x − 1)(x + 1)

   
1 1 x 1 1 0
I slučaj : x = 0 A ∼ 0 x + 1 x2 (x + 1)  = 0 1 0 =⇒ rang(A) = 2
0 0 x(x − 1)(x + 1)2 x = 0 0 0 0

=⇒ def (A) = 3 − 2 = 1.

   
1 1 x 1 1 1
II slučaj : x = 1 A ∼ 0 x + 1 x2 (x + 1)  = 0 2 2 =⇒ rang(A) = 2
2
0 0 x(x − 1)(x + 1) x = 1 0 0 0

=⇒ def (A) = 3 − 2 = 1.

   
1 1 x 1 1 −1
III slučaj : x = −1 A ∼ 0 x + 1 x2 (x + 1)  = 0 0 0 
0 0 x(x − 1)(x + 1)2 x = −1 0 0 0

=⇒ rang(A) = 1 =⇒ def (A) = 3 − 1 = 2.

IV slučaj : x 6= 0, ±1 rang(A) = 3 =⇒ def (A) = 3 − 3 = 0.

=⇒ rang matrice A je najmanji za vrednost parametra x = −1.

11
 4. (2020.) Diskutovati linearnu zavisnost vektora u, v i w u funkciji od parametra α.
     
α 1 1
α 1 2
u= α , v = 1 , w = 2 .
    

1 1 2

Rešenje: Formiramo matricu čije su kolone dati vektori i ispitujemo rang te matrice.
·(−α) +


·(−1) + 
y
  y  y
y
     
α 1 1 1 1 α 1 0 0 
1 0 0

α 1 2 1 2 α  1 1 0  1 1 0 
 
A= ∼  ∼ ∼
     
0  ←
− 1 1 1 − α
 
α 1 2 1 2 α  1 1 
1 1 2 1 2 1 1 1 1−α ←− 1 1 0
(
2, α=1
=⇒ rang(A) = ⇐⇒ vektori u, v i w su linearno zavisni akko α = 1.
3, α 6= 1

5. Naći bazu lineala nad sledećim sistemom vektora:

v1 = (1, 2, 3, 4)
v1 = (1, 2, 0, 0)
v2 = (2, 3, 4, 5)
a) v2 = (1, 2, 3, 4) b)
v3 = (3, 4, 5, 6)
v3 = (3, 6, 0, 0)
v4 = (4, 5, 6, 7)
v1 = (1, 2, 3)
v1 = (2, 1, −3, 1)
v2 = (2, 3, 4)
v2 = (4, 2, −6, 2)
c) d) v3 = (3, 2, 3)
v3 = (6, 3, −9, 3)
v4 = (4, 3, 4)
v4 = (1, 1, 1, 1)
v5 = (1, 1, 1)

Rešenje: a) Kreiramo matricu A čije su npr. vrste komponente vektora v1 , v2 i v3 . Potražimo

rang matrice A primenjujući elemntarne transformacije samo nad vrstama. Na taj način će
nula-vrste označavati linearno zavisne vektore u sistemu v1 , v2 , v3 .
     
v1 1 2 0 0 ·(−1) ·(−3) 1 2 0 0
A =  v2  = 1 2 3 4 ← −+ ∼ 0 0 3 4
v3 3 6 0 0 ←−−−−− + 0 0 0 0

Prve dve vrste matrice A su linearno nezavisne pa one čine bazu prostora L(v1 , v2 , v3 ), tj.

L(v1 , v2 , v3 ) = L(v1 , v2 ).

Inače, iz transformisane matrice čitamo još jednu bazu ovog prostora. To su vektori

u1 = (1, 2, 0, 0) i u2 = (0, 0, 3, 4),

L(v1 , v2 ) = L(u1 , u2 ).

12
    
v1 1 2 3 4 ·(−2) ·(−3) ·(−4)
 v2  2 3 4 5 ←
 − +
b) A = 
 v3  = 3 4 5
 
6 ←−−−−− +
v4 4 5 6 7 ←−−−−−−−−−− +
   
1 2 3 4 1 2 3 4
0 −1 −2 −3 ·(−2) ·(−3) 0 −1 −2 −3
∼
0 −2 −4
 ∼  
−6 ← −+ 0 0 0 0
0 −3 −6 −9 ←−−−−− + 0 0 0 0

=⇒ L(v1 , v2 , v3 , v4 ) = L(v1 , v2 ).

     
v1 2 1 −3 1 ←−−− v4 1 1 1 1 ·(−2)
 v2  4
 | : 2 ∼ v1 2 1 −3 1
2 −6 2   ·(−1) ·(−1) ←
−+
c) A = 
 v3  = 6
 
3 −9 3 | : 3
 v2 2 1 −3 1 ←
  − +

v4 1 1 1 1 ←−−− v3 2 1 −3 1 ←−−−−− +
 
1 1 1 1
0 −1 −5 −1
∼0
 =⇒ L(v1 , v2 , v3 , v4 ) = L(v4 , v1 ).
0 0 0
0 0 0 0

     
v1 1 2 3 ← − v5 1 1 1 ·(−1) ·(−2) ·(−3) ·(−4)

 v2  2
  3 4
 v1 
1 2 3
 ←− +

d) A = 
 v3  = 3
  2 3
 ∼ v2 2 3
 4
 ←−−−−− +
 v4  4 3 4 v3 3 2 3 ←−−−−−−−−−− +
v5 1 1 1 ← − v4 4 3 4 ←−−−−−−−−−−−−−−− +
       
1 1 1 v5 1 1 1 v5 1 1 1 1 1 1
0 −1 0
0 1 2 ←
 −
v1  0 −1 0
v3 
0 1 2 ·(−1) 
   
∼ 0 1 2 ←
  −+ ∼ v2 
0 0 0
 ∼ v1 
0 1 2  ←
 − + ∼ 0 0 2
 
0 −1 0 ·(−1) v3 0 −1 0 ← − v2 0 0 0 0 0 0
0 −1 0 ←−+ v4 0 0 0 v4 0 0 0 0 0 0

=⇒ L(v1 , v2 , v3 , v4 , v5 ) = L(v5 , v1 , v3 )

13
 6. (2020.) Odrediti rang matrice
 
1 0 −2 5 3

 0 0 1 −4 1 

e = [A | b] = 
A 0 0 1 0 0 
 .
 0 0 0 0 0 
0 0 −2 0 0

Na osnovu dobijenog rezultata odrediti bazu prostora kolona matrice A i rešiti sistem jednačina
 T
Ax = b, gde je x vektor nepoznatih x = x1 x2 x3 x4 .
     
1 0 −2 5 3 1 0 −2 5 3
0 0 1 −4 1 0 0 1 −4 1
     
Rešenje: A  , A = 0 0 1 0
 , b = 0 .
e = 0 0 1 0 0   

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 −2 0 0 0 0 −2 0 0

1 0 −2 5 3 1 0 −2 5 3
   
0
 0 1 −4 1 ←
− 0
 0 1 0 0 ·(−1) ·2

A = 0 0 1 0 0 ←− ∼ 0 0 1 −4 1 ←−+
e    
   
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 −2 0 0 0 0 −2 0 0 ←−−−−− +
x1 x2 x3 xy
y 4 x1 x3 x 4 x2 
1 −2 5 0 3
1 0 −2 5 3
 
0 1 0 0 0
∼ 0 0 1 0 0 ∼   =⇒ rang(A)
e =3
0 0 0 −4 1
0
 0 −4 0 1


0 0 0 0 0
 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

     
1 −2 5
0  1  −4
     
R(A) = L  0 ,  0  ,  0  , ovi vektori su linearno nezavisni, pa predstavljaju bazu
     
0  0   0 
0 −2 0
prostora kolona R(A) =⇒ rang(A) = 3 =⇒ sistem Ax = b je saglasan.
Rešavanje sistema Ax = b :

1 −2 5 0 | 3 ←
−+ ← −+
 
x x3 x4 x2
 1 0 1 0 0 | 0 
1 −2 5 0 | 3

·2
 
0 1 0 0 | 0 1
∼ 0 0 1 0 | − 4 
 ·(−5)
0 0 −4 0 | 1  | : (−4)  

0 0 0 0 | 0 0 0 0 0 | 0 
0 0 0 0 | 0 0 0 0 0 | 0
7
 
1 0 0 0 | = 74

4  x1
0 1 0 0 | 0 


   x3 =0
∼
0 0 1 0 | − 41 
 =⇒ x
0 0 0 0 | 0  
 4 = − 14
∈R

0 0 0 0 | 0 x2

14
 7. Rešiti sledeće sisteme linearnih jednačina.
  
 x −y +z = 4  2x−y +3z= 9  2x−5y+3z+t = 5
a) 2x −5y+3z= 13 b) 3x−5y+z = −4 c) 3x−7y+3z−t = −1
−x−y +z = 2 4x−7y+z = 5 5x−9y+6z+3t= 7
  
 
 2x+y +4z+8t= −1 2x+5y−8z= 8

 3x−5y+2z+4t= 2
 

x +3y−6z+2t= 3 4x+3y−9z= 9
 
d) e) 7x−4y+z +3t= 5 f)
3x−2y+2z−2t= 8 2x+3y−5z= 7
5x+7y−4z−6t= 3

  

2x−y +2z =4 x +8y−7z= 12
 

Rešenje : a) Predstavićemo sistem u matričnom obliku.

     
 x −y +z = 4 1 −1 1 x 4
2x −5y+3z= 13 ⇐⇒  2 −5 3   y = 13
 
−x−y +z = 2 −1 −1 1 z 2


Gausov algoritam
Faza eliminacije:
     
1 −1 1 | 4 ·(−2) 1 −1 1 | 4 1 −1 1 | 4
 2 −5 3 | 13 ←−+ 7→ 0 −3 1 | 5 7→ 0 −3 1 | 5  ←
−
     

−1 −1 1 | 2 ←−−−−− + 0 −2 2 | 6 | : (−2) 0 1 −1 | −3 ←−
   
1 −1 1 | 4 1 −1 1 | 4
7→ 0 1 −1 | −3 ·3 7→ 0 1 −1 | −3
   

0 −3 1 | 5 ←−+ 0 0 −2 | −4

Sistem jednačina je sveden na trougaoni. Dobijeni matrični zapis odgovara transformaciji sis-
tema jednačina:  
 x −y +z = 4  x−y +z = 4
2x −5y+3z= 13 ⇐⇒ y −z = −3
−x−y +z = 2 −2z= −4
 

Time je završena faza eliminacije. Kako je dobijeni trougaoni sistem saglasan, prelazimo na
fazu zamene.
Faza zamene:
   
1 −1 1 | 4 1 −1 1 | 4 ←−−− +
0 1 −1 | −3 7→ 0 1 −1 | −3 ← −+
   

0 0 −2 | −4 | : (−2) 0 0 1 | 2 ·(−1)
 
1 −1 0 | 2 ←
−+
 
1 0 0 | 1
7→ 0 1 0 | −1 7→ 0 1 0 | −1
 

0 0 1 | 2 0 0 1 | 2

Dobijeni matrični zapis odgovara transformaciji sistema jednačina:


x = 1

 x−y +z = 4 
y −z = −3 ⇐⇒ y = −1
−2z= −4
 
z=2


Sistem jednačina ima jedinstveno rešenje.

15
 b) Predstavićemo sistem u matričnom obliku.
     
 2x−y +3z= 9 2 −1 3 x 9
3x−5y+z = −4 ⇐⇒ 3 −5 1   y = −4
 
4x−7y+z = 5 4 −7 1 z 5


Gausov algoritam

Faza eliminacije:
y
 y

   
2 −1 3 | 9 "z y x 1 3 −5 | −4 ·(−3) ·(−1)

3 −5 1 | −4 7→ 3 2 −1 | 9
#
  ←
− 7→ 3

2 −1 | 9 

←−+
1 3 −5 | −4 ←
−
4 −7 1 | 5 1 4 −7 | 5 1 4 −7 | 5 ←−−−−− +
     
1 3 −5 | −4 1 3 −5 | −4 1 3 −5 | −4
7→ 0 −7 14 | 21  | : (−7) 7→ 0 1 −2 | −3 ·(−1) 7→ 0 1 −2 | −3
     

0 1 −2 | 9 0 1 −2 | 9 ←−+ 0 0 0 | 12

Sistem jednačina je sveden na trougaoni. Dobijeni matrični zapis odgovara transformaciji sis-
tema jednačina:  
 2x−y +3z= 9  z+3y−5x= −4
3x−5y+z = −4 ⇐⇒ y−2x= −3
4x−7y+z = 5 0 = 12
 

Time je završena faza eliminacije. Kako je dobijeni ekvivalentan sistem nesaglasan, zaključu-
jemo da polazni sistem jednačina nema rešenja. Nesaglasnost sistema možemo da potvrdimo i
poredeći rangove matrice sistema i proširene matrice sistema
   
1 3 −5 1 3 −5 −4
A = 0 1 −2 , [A | b] = 0 1 −2 −3
0 0 0 0 0 0 12

rang(A) = 2 6= rang([A | b]) = 3.

16
  
   x  
 2x−5y+3z+t = 5 2 −5 3 1   5
c) 3x−7y+3z−t = −1 ⇐⇒ 3 −7 3 −1 y  = −1
z 
5x−9y+6z+3t= 7 5 −9 6 3 7

t
Gausov algoritam
y
 
y
 
2 −5 3 1 | 5 "z x y t
−5 1 | 5
#
3 −7 3 −1 |

−1 →

7 3 2 ·(−1) ·(−2)
3 3 −7 −1 | −1 ← −+
5 −9 6 3 | 7 6 5 −9 3 | 7 ←−−−−− +
   
3 2 −5 1 | 5 3 2 −5 1 | 5
7→ 0 1 −2 −2 | −6 7→ 0 1 −2 −2 | −6
  ·(−1)
 

0 1 1 1 | −3 ← −+ 0 0 3 3 | 3

Time je završena faza eliminacije, sistem je sveden na trougaoni oblik iz koga

zaključujemo da
je sistem saglasan. S obzirom da je broj jednačina 3 rang([A | b]) = 3 , a broj nepoznatih
4, tada (def (A) = 4 − 3 = 1) jedna nepoznata se uzima za slobodan parametar. Biramo da
je to npr. nepoznata t, tj. vrednosti parmetra su t ∈ R. U sledećoj fazi, fazi zamene, sistem
rešavamo po preostalim nepoznatim x, y, z.
   
3 2 −5 1 | 5 3 2 −5 1 | 5 ←−−− +
7→ 0 1 −2 −2 | −6 7→ 0 1 −2 −2 | −6 ← −+
   

0 0 3 3 | 3 | :3 0 0 1 1 | 1 ·2 ·5
   
3 2 0 6 | 10 ← −+ 3 0 0 6 | 18 | : 3
7→ 0 1 0 0 | −4 ·(−2) 7→ 0 1 0 0 | −4
   

0 0 1 1 | 1 0 0 1 1 | 1

z x y t 
 z = 6 − 2t
1 0 0 2 | 6
  
 x = −4
7→   =⇒ rešenja su:
0 1 0 0 | −4 
 y =1−t

0 0 1 1 | 1 t∈R


17
      

 2x+y +4z+8t= −1 2 1 4 8 x −1
x +3y−6z+2t= 3 1 3 −6 2  y   3 
    
d) ⇐⇒  = 

 3x−2y+2z−2t= 8 3 −2 2 −2 z   8 
2x−y +2z =4 2 −1 2 0 t 4

y
 y

   
2 1 4 8 | −1 ←− 1 3 −6 2 | 3
1 3 −6 2 | 3  ←− 8 | −1
2 1 4

7→ 
  
3 −2 2 −2 | 8  −2 2 −2 | 8 
  
3
2 −1 2 0 | 4 2 −1 2 0 | 4
 
 t x y z  2 1 3 −6 | 3
2 1 3 −6 | 3 ·(−4) 0 −2 −11 28 | −13 ←
 −
7→  8 2 1 4 | −1 ← − →
7

+
1 −4 | 11 
  
−2 3 −2 2 | 8  ←−−−−− + 0 4
0 2 −1 2 | 4 0 2 −1 2 | 4 ←−
   
2 1 3 −6 | 3 2 1 3 −6 | 3
0 2 −1 2 | 4  ·(−2) 0 2 −1 2 | 4 
 
7→  7→ 
 
1 −4 | 11  ← −+ 0 0 3 −8 | 3 
 
0 4 ·4

0 −2 −11 28 | −13 ←−−−−− + 0 0 −12 30 | −9 ← −+

2 1 3 0 | −6
   
2 1 3 −6 | 3 ←−−−−−−−− +
0 2 −1 2 | 4 ←−−−−− + 0 2 −1 0 | 7 
7→  7→ 
   
0 0 3 −8 | 3 ← − 0 0 3 0 | −9  | : 3
 
+

0 0 0 −2 | 3 ·(−4) ·(−3) | : 3 0 0 0 1 | − 23
2 1 3 0 | −6 ←−−− + 2 1 0 0 | 3
   
0 2 −1 0 | 7  ←
 −+
0 2 0 0 | 4  | : 2
7→  7→ 
  
0 0 1 0 | −3  0 0 1 0 | −3 
 
·(−3)

0 0 0 1 | − 32 0 0 0 1 | − 32
2 1 0 0 | 3 ←−+ 2 0 0 0 | 1 | :2
   
0 1 0 0 | 2  ·(−1) 0 1 0 0 | 2 
7→  7→ 
   
0 0 1 0 | −3  0 0 1 0 | −3 
 

0 0 0 1 | − 23 0 0 0 1 | − 23

t x y z

 x=2
1 0 0 0 | 12
 

y = −3
7→  0 1 0 0 | 2  ⇐⇒ z = − 3

0 0 1 0 | −3  
 2
 1
0 0 0 1 | − 3 t = 2
.
2

=⇒ rešenje sistema je jedinstvena četvorka brojeva (2, −3, − 32 , 12 ).

18
  
   x  
 3x−5y+2z+4t= 2 3 −5 2 4   2
y  
e) 7x−4y+z +3t= 5 ⇐⇒ 7 −4 1 3  = 5
 
z
5x+7y−4z−6t= 3 5 7 −4 −6 3

t
y
 y

 
3 −5 2 4 | 2 " z x y t
−5 4 | 2 ←
#
7 −4 1

3 | 5 ∼
 2 3 −
1 7 −4 3 | 5 ← −
5 7 −4 −6 | 3 −4 5 7 −6 | 3
   
1 7 −4 3 | 5 ·(−2) ·4 1 7 −4 3 | 5
∼  2 3 −5 4 | 2 ← −+ ∼ 0 −11 3 −2 | −8
   
·3

−4 5 7 −6 | 3 ←−−−−− + 0 33 −9 6 | 23 ← −+
 
1 7 −4 3 | 5
∼ 0 −11 3 −2 | −8
 

0 0 0 0 | −1
=⇒ sistem nije saglasan, tj. nema rešenja.

    
2x+5y−8z= 8 2 5 −8   8
x


4x+3y−9z= 9 4 3 −9    9 
  
f) ⇐⇒  y = 
2x+3y−5z= 7 2 3 −5 7
z


x +8y−7z= 12 1 8 −7 12

   
2 5 −8 | 8 ←− 2 3 −5 | 7 ·(−2) ·(−1) ·(−1)
4 3 −9 | 9  4 3 −9 | 9  ←
 −+
∼
  
2 3 −5 | 7  ←− 5 −8 | 8  ←−−−−− +
  
2
1 8 −7
 |
y y 12 | ·2 2 16 −14 | 24 ←−−−−−−−−−− +
 
2 3 −5 | 7 x z y 
0 −3 1 | −5 2 −5 3 | 7
∼  ∼ 0 1 −3 | −5

·3
0 2 −3 | 1 0 −3 2 | 1  ·(−3) ←
−+
0 13 −9 | 17 0 −9 13 | 17 ←
−+
   
2 −5 3 | 7 2 −5 3 | 7 ←−−− +
0 1 −3 | −5  −3 | −5 ←−+
0 1
  
∼ ∼

0 0 −7 | −14 | : (−7) | 2
 
0 0 1 ·3 ·(−3)

0 0 7 | 14 ←
−+ 0 0 0 | 0
x z y
   
2 −5 0 | 1 ← −+ 2 0 0 | 6 | :2 
0 1 0 | 1 ·5
0 1 0 | 1 1 0 0 | 3
∼ ∼ ∼ 0 1 0 | 1
    
0 0 1 | 0 0 1 | 2
 
2 0 0 1 |

2
0 0 0 | 0 0 0 0 | 0 0 0 0 | 0

x = 3

=⇒ y = 2

z=1


19
 8. U zavisnosti od vrednosti realnog parametra a ∈ R diskutovati i rešiti sistem linearnih
jednačina.
 
 x+ y + z =0  x −y −az = 1
a) ax+(2a − 1)y+ z =a − 2 b) (2020) (a + 1)y+(a − 1)z= 0
x+ y +(a − 1)z=2a − 4 (a + 1)x −(a + 1)z= 1
 


 x +y +az= 1 − a
c) (2020.) ax −y +z = −1
x −ay −z = 0



x + y + z = 0
    
 1 1 1 x 0
Rešenje : a) ax + (2a − 1)y + z = a − 2 ⇐⇒ a 2a − 1 1  y  =  a − 2 
1 1 a−1 z 2a − 4

x + y + (a − 1)z = 2a − 4


   
1 1 1 | 0 ·(−a) ·(−1) 1 1 1 | 0
a 2a − 1 1 | a−2 ← −+ 7→ 0 a − 1 1 − a | a − 2 
   

1 1 a − 1 | 2a − 4 ←−−−−− + 0 0 a − 2 | 2(a − 2)

Dijagonalni elementi matrice sistema odred̄uju kritične vrednosti parametra a koje utiču na
brojnost skupa rešenja sistema jednačina. Drugim rečima, vrednosti dijagonalnih elemenata
odred̄uju rang matrice sistema.

I slučaj: a 6= 1, 2
   
1 1 1 | 0 1 1 1 | 0 ←−−− +
a−2 
0 a − 1 1 − a | a − 2  | : (a − 1) 6= 0 →7 0 1 −1 | a−1  ← −+
  

0 0 a − 2 | 2(a − 2) | : (a − 2) 6= 0 0 0 1 | 2 ·(−1)
    
1 1 0 | −2 ←
−+ 1 0 0 | 6−5a
a−1
6−5a
x = a−1

7→ 0 1 0 | 3a−4 ·(−1) 7→ 0 1 0 | 3a−4  ⇐⇒ y = 3a−4
   
a−1  a−1  a−1
0 0 1 | 2 0 0 1 | 2 z=2


Zaključujemo da za svaku pojedinačnu vrednost parametra a, osim vrednosti 1 i 2, sistem

jednačina ima jedinstveno rešenje dato u obliku ured̄ene trojke realnih brojeva 6−5a 3a−4


a−1
, a−1
, 2 .

II slučaj: a = 1 Za ovu vrednost parametra proširena matrica sistema glasi

   
1 1 1 | 0 1 1 1 | 0
0 a − 1 1 − a | a − 2  a →7
=1
0 0 0 | −1
0 0 a − 2 | 2(a − 2) 0 0 −1 | −2

Na osnovu druge vrste transformisane matrice zaključujemo da sistem sadrži nesaglasnu jed-
načinu
0 · x + 0 · y + 0 · z = −1,
pa je ceo sistem nesaglasan. Isti zaključak možemo dobiti i predeći rangove matrice sistema i
proširene matrice sistema:

20
 y
 
y
     
1 1 1 1 1 1 1 1 1
• matrica sistema A ∼ 0 0 0  ←
− 7→ 0 0 −1 7→ 0 −1 0
0 0 −1 ←− 0 0 0 0 0 0

=⇒ rang(A) = 2
y
 y

   
1 1 1 0 1 1 1 0
• prširena matrica sistema A = [A|b] ∼ 0
e  0 0 −1 ← − 7→ 0 0 −1 −2
0 0 −1 −2 ← − 0 0 0 −1
 
1 1 0 1
7→ 0 −1 −2
 0 =⇒ rang(A)
e =3
0 0 −1 0

III slučaj: a = 2 Za ovu vrednost parametra a proširena matrica sistema glasi

   
1 1 1 | 0 1 1 1 | 0
0 a − 1 1 − a | a − 2  a →
7
=2
0 1 −1 | 0
0 0 a − 2 | 2(a − 2) 0 0 0 | 0

Sistem postaje homogen

 pa uvek ima bar jedno rešenje. S obzirom da je matrica sistema
1 1 1
A ∼ 0 1 −1 =⇒ rang(A) = 2 = rang(A) e i broj nepoznatih je 3, sistem će imati
0 0 0
beskonačno mnogo rešenja sa jednom slobodnom nepoznatom - jednim parametrom.

21
      
 x −y −az = 1 1 −1 −a x 1
b) (a + 1)y+(a − 1)z= 0 ⇐⇒  0 a+1 a−1   y = 0
 
(a + 1)x −(a + 1)z= 1 a+1 0 −(a + 1) z 1


   
1 −1 −a | 1 ·−(a+1) 1 −1 −a | 1
 0 a+1 a−1 | 0 ∼ 0 a + 1 a−1 | 0
   

a+1 0 −(a + 1) | 1 ← −+ 0 a + 1 a(a + 1) − (a + 1) | 1 − a − 1
 
1 −1 −a | 1
 
1 −1 −a | 1
= 0 a + 1 a−1 | 0  ·(−1) ∼ 0 a + 1 a−1 | 0 
 

0 a + 1 (a − 1)(a + 1) | −a ← −+ 0 0 (a − 1)(a + 1) − (a − 1) | −a
 
1 −1 −a | 1
∼ 0 a+1 a−1 | 0 

0 0 a(a − 1) | −a

I slučaj: a 6= 0, ±1
   
1 −1 −a | 1 1 −1 −a | 1 ←−−−−−−− +
e ∼ 0 a + 1 a − 1 | 0 
A
 
∼ 0
 a+1 a−1 | 0  ←
 −+
1
0 0 a(a − 1) | −a | : a(a − 1) 0 0 1 | − a−1 ·−(a−1) ·a

a 1 
1 −1 0 | − a−1 ←−+
  
1 −1 0 | 1 − a−1
0 a + 1 0 | 1 
∼ 1  | : (a + 1) ∼ 0 1
 
0 | a+1 
1
0 0 1 | − a−1 0 0 1
1 | − a−1
 2
 x=− 2
a −1
    
1 1 2
1 0 0 | a+1 − a−1 1 0 0 | − a2 −1




 1
  1
  1
0 1 0 |
∼  = 0 1 0 |
a+1  ⇐⇒ y=

a+1    a+1
1 1 
0 0 1 | − a−1 0 0 1 | − a−1 
z = − 1



a−1
Za fiksiranu vrednost parametra a 6= 0, ±1 sistem ima jedinstveno rešenje.

   
1 −1 −a | 1 1 −1 0 | 1 ←−+
a=0
II slučaj: a = 0 A ∼ 0 a + 1 a − 1 | 0
e   7 → 0 1 −1 | 0
0 0 a(a − 1) | −a 0 0 0 | 0

x = 1 + z
 
1 0 −1 | 1 
∼ 0 1 −1 | 0 ⇐⇒ y = z
 
0 0 0 | 0

z∈R


Za a = 0 sistem ima beskonačno mnogo rešenja.

22
    
1 −1 −a | 1 1 −1 −1 | 1
e ∼ 0 a + 1 a − 1 | 0  a →
III slučaj: a = 1 A 7
=1
0 2 0 | 0
0 0 a(a − 1) | −a 0 0 0 | −1
=⇒ sistem nema rešenja

   
1 −1 −a | 1 1 −1 1 | 1
a = −1 
IV slučaj: a = −1 A ∼ 0 a + 1 a − 1
e  | 0  7 → 0 0 −2 | 0
0 0 a(a − 1) | −a 0 0 2 | 1 ←−+
 
1 −1 1 | 1
∼ 0 0
 −2 | 0
0 0 0 | 1

=⇒ sistem nema rešenja

     
 x +y +az= 1 − a 1 1 a x 1−a
c) (2020.) ax −y +z = −1 ⇐⇒ a −1 1  y  =  −1 
x −ay −z = 0 1 −a −1 z 0


   
1 1 a | 1−a ·(−a) ·(−1) 1 1 a | 1−a
a −1 1 | −1  ← −+ ∼ 0 −1 − a 1 − a2 | −1 − a(1 − a)
   

1 −a −1 | 0 ←−−−−− + 0 −a − 1 −1 − a | a−1
 
1 1 a | 1−a
= 0 −(a + 1) 1 − a2 | a2 − a − 1
  ·(−1)

0 −(a + 1) −(a + 1) | a−1 ← −+

 
1 1 a | 1−a
∼ 0 −(a + 1) 1 − a2 | a2 − a − 1 
2 2
0 0 −(a + 1) − (1 − a ) | a − 1 − (a − a − 1)
   
1 1 a | 1−a 1 1 a | 1−a
= 0 −(a + 1) 1 − a2 | a2 − a − 1 = 0 −(a + 1) 1 − a2 | a2 − a − 1
0 0 a2 − a − 2 | −a2 + 2a 0 0 (a − 2)(a + 1) | −a(a − 2)

23
 I slučaj: a 6= −1, 2
 
1 1 a | 1−a
e ∼ 0 −(a + 1)
A 1 − a2 | a2 − a − 1
 

0 (a − 2)(a + 1) | −a(a − 2) | : (a − 2)(a + 1) 6= 0

0
 
1 1a | 1−a ←−−−−−−− +
∼ 1 − a2 | a2 − a − 1 ←
0 −(a + 1)  −+
a
0 01 | − a+1 ·(a2 −1) ·(−a)
 
a2
1 0 |1 1 − a + a+1
 
∼ 0 | a2 − a − 1 − (a−1)(a+1)a
0 −(a + 1) a+1


a
0 1 |0 − a+1
1 1
   
1 0 | a+1
1 1 1 0 | a+1 ←
−+
1 
= 0 −(a + 1)
0 | −1  | : −(a + 1) ∼ 0 1 0 | a+1
   ·(−1)

a a
0 1 | − a+1
0 0 0 1 | − a+1

  
 x=0
1 0 0 | 0 
 1
y =

1 
∼ 0 1 0 | a+1 ⇐⇒
 a+1
a
0 0 1 | − a+1

z = − a



a+1
=⇒ za svaku pojedinačnu vrednost parametra a 6= −1, 2 sistem ima jedinstveno rešenje.

II slučaj: a = 2
   
1 1 a | 1−a 1 1 2 | −1
 a=2
e∼
A 0 −(a + 1) 1 − a2 | a2 − a − 1 7 → 0 −3 −3 | 1  | : (−3)


0 0 (a − 2)(a + 1) | −a(a − 2) 0 0 0 | 0
2

   2
 
 x=− −z
1 1 2 | −1 ← −+ 1 0 1 | −3



 3
∼ 0 1 1 | − 3 
 1 1
·(−1) ∼ 0 1 1 | −  ⇐⇒
  1
3 y =− −z
0 0 0 | 0 0 0 0 | 0


 3


z ∈ R

=⇒ Za a = 2 sistem ima beskonačno mnogo rešenja.

III slučaj: a = −1
   
1 1 a | 1−a 1 1 −1 | 2
a = −1 
Ae ∼ 0 −(a + 1) 1 − a2 | a2 − a − 1 7 → 0 0 0 | 1
0 0 (a − 2)(a + 1) | −a(a − 2) 0 0 0 | −3
=⇒ sistem nema rešenja

24
 9. (2018.) U zavisnosti od vrednosti realnih parametara a, b ∈ R diskutovati i rešiti sistem
linearnih jednačina. 

 x + y + 2z = b

y + z + 2t = 0


 z + 3t = −b

2y + 5z + at = 3

x + y + 2z = b
    

 1 1 2 0 x b
y + z + 2t = 0 0 1 1 2  y   0 
   
Rešenje : ⇐⇒  = 

 z + 3t = −b 0 0 1 3 z  −b
0 2 5 a t 3


2y + 5z + at = 3
   
1 1 2 0 | b 1 1 2 0 | b
0 1 1 2 | 0  ·(−2)
0 1 1 2 | 0
∼
   
0 0 1 3 | −b | −b
  
0 0 1 3 ·(−3)

0 2 5 a | 3 ←
−+ 0 0 3 a−4 | 3 ←
−+
 
1 1 2 0 | b
0 1 1 2 | 0 
∼ 
0 0 1 3 | −b 
0 0 0 a − 13 | 3 + 3b

I slučaj: a 6= 13

1 1 2 0 | b
   
1 1 2 0 | b
0 1 1 2 |
| 0   ←−−−−− +
0 1 1 2 0 
e∼
A

∼

| −b  0 0 1 3 | −b  ← −+
  
0 0 1 3
3+3b
0 0 0 a − 13 | 3 + 3b | : (a − 13) 6= 0 0 0 0 1 | a−13 ·(−3) ·(−2)

b + 2 ab−4b+9
   
1 1 2 0 | b ←−−−−− + 1 1 0 0 | a−13
←−+
0 1 1 0 | b+1
 −6 a−13  ←
 −+ 0 1 0 0 | −6 a−13
 b+1
+ ab−4b+9
a−13 

 ·(−1)
∼  
b+1  ∼ 
0 0 1 0 | −b − 9 a−13  − ab−4b+9
·(−1) ·(−2) 0 0 1 0 | 
 a−13 
b+1
0 0 0 1 | 3 a−13 0 0 0 1 | b+1
3 a−13
1 0 0 0 | 3 ab−7b+6 − ab−10b+3 1 0 0 0 | 2ab−11b+15
   
a−13 a−13 a−13
ab−10b+3 ab−10b+3 
0 1 0 0 | 0 1 0 0 |
  
a−13 a−13
  
∼ 0 0 1 0 | ab−4b+9
 =
0 0 1 0 | − ab−4b+9 

 − a−13

  a−13 
b+1 b+1
0 0 0 1 | 3 a−13 0 0 0 1 | 3 a−13

2ab − 11b + 15
x=


a − 13




ab − 10b + 3



y =


a − 13
⇐⇒ sistem ima jedinstveno rešenje za svaku vrednost parametra a 6= 13.
 ab − 4b + 9

 z=−
a − 13




b + 1



t = 3

a − 13

25
    
1 1 2 0 | b 1 1 2 0 | b
e ∼ 
0 1 1 2 | 0  a = 13 0
 1 1 2 | 0 
II slučaj: a = 13 A  7 → 
0 0 1 3 | −b  0 0 1 3 | −b 
0 0 0 a − 13 | 3 + 3b 0 0 0 0 | 3 + 3b
=⇒ za b 6= −3 sistem nema rešenja

II.1 a = 13, b = −3
   
1 1 2 0 | b 1 1 2 0 | −3 ←−−−−− +
e∼
0 1 1 2 | 0  a = 13, b = −3 0
  1 1 2 | 0 ← −+
A 7→
| −b  | 3
   
0 0 1 3 0 0 1 3 ·(−1) ·(−2)

0 0 0 a − 13 | 3 + 3b 0 0 0 0 | 0
    
1 1 0 −6 | −9 ← −+ 1 0 0 −5 | −6 
 x = −6 + 5t

0 1 0 −1 | −3 ·(−1) 0 1 0 −1
 | −3 y = −3 + t
∼ ∼ ⇐⇒
 
1 3 | |
 
0 0 3 0 0 1 3 3 

 z = 3 − 3t
0 0 0 0 | 0 0 0 0 0 | 0 t∈R


=⇒ sistem ima beskonačno mnogo rešenja.

26
 10. U zavisnosti od vrednosti realnih parametara a, b, c ∈ R diskutovati i rešiti sistem
linearnih jednačina.

ax +y +z +t = 1

2
(a + 1)x + y + z = −a − 2a

 
x +ay +z +t = 1

a) b) x + (a + 1)y + z = −a2 − a
 x +y +az +t = 1 
x + y + (a + 1)z = a2
 
x +y +z +at= 1


     

 ax +y +z +t = 1 a 1 1 1 x 1
x +ay +z +t = 1 1 a 1 1 y  1
     
Rešenje : a) ⇐⇒  = 

 x +y +az +t = 1  1 1 a 1 z  1
x +y +z +at= 1 1 1 1 a t 1


   
a 1 1 1 | 1 ←− 1 1 1 a | 1 ·(−1) ·(−1) ·(−a)
1 a 1 1 | 1

1
 a 1 1 | 1 ←
 −+
∼

| | 1 ←−−−−− +
  
1 1 a 1 1 1 1 a 1
1 1 1 a | 1 ←− a 1 1 1 | 1 ←−−−−−−−−−− +
   
1 1 1 a | 1 1 1 1 a | 1
0 a−1 0 1−a | 0  0 a − 1 0 1−a | 0 
∼ ∼
   
a−1 1−a | a−1 1−a |
 
0 0 0  0 0 0 
0 1 − a 1 − a 1 − a2 | 1−a ←−+ ← −+ 0 0 0 3 − 2a − a2 | 1−a
 
1 1 1 a | 1
0 a−1 0 1−a | 0 
=
 
a−1 1−a |

0 0 0 
0 0 0 (a + 3)(1 − a) | 1−a

I slučaj: a 6= 1, −3
 
1 1 1 a | 1
e∼
0 a−1 0 1−a |  | : (a − 1) 6= 0
0 
A
a−1 1−a | 0  | : (a − 1) 6= 0
 
0 0
0 0 0 (a + 3)(1 − a) | 1 − a | : (a + 3)(1 − a) 6= 0
a
 

1 1 1 a | 1

←−−−−−− + 1 1 1 0 | 1 − a+3 ←
−+ ←
−+
1
0 1 0 −1 | 0   ←−−− + 0 1 0 0 |
  ·(−1)
a+3 
∼ ∼
  
1
0 0 1 −1 | 0  ← −+ 0 0 1 0 |
   ·(−1)
a+3 
1
0 0 0 1 | a+3 ·(−a) 0 0 0 1 | 1
a+3
1
 
1 0 0 0 | a+3
1 
0 1 0 0 | a+3
 
 ⇐⇒ x = y = z = t = 1

∼ 1 
0
 0 1 0 | a+3  a+3
1
0 0 0 1 | a+3

27
 II slučaj: a = −3
   
1 1 1 a | 1 1 1 1 −3 | 1
0 a − 1 − |
e∼
A
0 1 a 0  a=
7 → 0 −4 0
−3  4 | 0
0 0 a−1 1−a | 0  0 0 −4 4 | 0
0 0 0 (a + 3)(1 − a) | 1−a 0 0 0 0 | 4

=⇒ sistem nema rešenja.

III slučaj: a = 1
   
1 1 1 a | 1 1 1 1 1 | 1
0 a − 1 0 1−a | 0  a = 1 0
  0 0 0 | 0
e∼
A 7 → 
0 0 a−1 1−a | 0  0 0 0 0 | 0
0 0 0 (a + 3)(1 − a) | 1−a 0 0 0 0 | 0
(
x=1−y−z−t
=⇒
y, z, t ∈ R.


2
(a + 1)x + y + z = −a − 2a
    2 
 a+1 1 1 x −a − 2a
b) x + (a + 1)y + z = −a2 − a ⇐⇒  1 a+1 1  y  =  −a2 − a 
1 1 a+1 z a2

x + y + (a + 1)z = a2


 
a+1 1 1 | −a2 − 2a ← −
2
 1 a+1 1 | −a − a 
 

1 1 a+1 | a2 ←−
 
1 1 a+1 | a2 ·(−1) ·−(a+1)

∼ 1 a+1 1 | −a2 − a  ← −+
 

a+1 1 1 | −a2 − 2a ←−−−−− +

   
1 1 a+1 | a2 1 1 a+1 | a2
∼ 0 a −a | −2a2 − a  = 0 a −a | −2a2 − a 
   

0 −a 1 − (a + 1)2 | −a3 − 2a2 − 2a 0 −a −a(a + 2) | −a3 − 2a2 − 2a ← −+

   
1 1 a+1 | a2 1 1 a+1 | a2
∼ 0 a −a | −2a2 − a  = 0 a −a | −a(2a + 1) 
   

0 0 −a(a + 3) | −a3 − 4a2 − 3a 0 0 −a(a + 3) | −a(a + 1)(a + 3)

28
 I slučaj: a 6= 0, −3
 
1 1 a+1 | a2
A ∼ 0 a −a | −a(2a + 1)  | : a 6= 0
e  

0 0 −a(a + 3) | −a(a + 1)(a + 3) | : −a(a + 3) 6= 0

   
1 1 a+1 | a2 ←−−− + 1 1 0 | a2 − (a + 1)2
∼ 0 1 −1 | −2a − 1 ← −+ ∼ 0 1 0 | −a
   

0 0 1 | a+1 ·−(a+1) 0 0 1 | a+1
    
1 1 0 | −2a − 1 ← −+ 1 0 0 | −a − 1 x = −a − 1

∼ 0 1 0 | −a  ·(−1) ∼ 0 1 0 | −a  ⇐⇒ y = −a
   

0 0 1 | a+1 0 0 1 | a+1 z =a+1


=⇒ sistem ima jedinstveno rešenje

II slučaj: a = 0
   
1 1 a+1 | a2 1 1 1 | 0
(
e ∼ 0 a
A −a | −a(2a + 1) 
a
7
=
→
0 0 0 0 | 0 =⇒ x = −y − z
0 0 −a(a + 3) | −a(a + 1)(a + 3) 0 0 0 | 0 y, z ∈ R.

III slučaj: a = −3
   
1 1 a+1 | a2 1 1 −2 | 9
e ∼ 0 a a = −3 
A −a | −a(2a + 1)  7 → 0 −3 3 | −15 | : (−3)
0 0 −a(a + 3) | −a(a + 1)(a + 3) 0 0 0 | 0

    
1 1 −2 | 9 ←−+ 1 0 −1 | 4 x = z + 4

∼ 0 1 −1 | 5 ·(−1) ∼ 0 1 −1 | 5 ⇐⇒ y =z+5
   

0 0 0 | 0 0 0 0 | 0 z∈R


29
 11. Ako je v rešenje jednačine Ax = b i u rešenje homogene jednačine Ax = θ, pokazati da
je u + v rešenje jednačine Ax = b, takod̄e.

Rešenje : v je rešenje Ax = b ⇐⇒ Av = b
u je rešenje Ax = θ ⇐⇒ Au = θ
=⇒ A(u + v) = Au + Av = θ + b = b ⇐⇒ u + v je rešenje Ax = b.

12. Ako je v rešenje jednačine Ax = b1 i u rešenje jednačine Ax = b2 , pokazati da je αv +βu

rešenje jednačine Ax = αb1 + βb2 .

Rešenje : v je rešenje Ax = b1 ⇐⇒ Av = b1
u je rešenje Ax = b2 ⇐⇒ Au = b2
=⇒ A(αv + βu) = αAv + βAu = αb1 + βb2 ⇐⇒ αv + βu je rešenje Ax = αb1 + βb2 .

13. (2020.) Dokazati da ako sistem jednačina Ax = b ima rešenje, tada je rang matrice
sistema A jednak rangu proširene matrice sistema [A|b].

Rešenje : Označimo kolone matrice A ∈ Mm×n sa v1 , v2 , . . . , vn , i vektor nepoznatih x

 
  x1
 x2 
A =  v1 v2 . . . vn  , x =  ..  .
 
.
xn

Tada je
Ax = b ⇐⇒ x1 v1 + x2 v2 + . . . xn vn = b
Vektor b ima predstavljanje preko sistema vektora v1 , v2 , . . . , vn akko

b ∈ L(v1 , v2 , . . . , vn ) = R(A) ⇐⇒ R(A) = R([A|b]) ⇐⇒ rang(A) = rang([A|b]).

30
 Gaus-Jordanov metod

Svaka regularna matrica A elementarnim transformacijama samo vrsta (ili samo kolona)
može se dovesti na jediničnu matricu I. Matrica [A | I] primenom
  elementarnih transformacija
A
nad vrstama transformiše se u matricu [I | A−1 ]. Slično, elementarnim transformacijama
I
 
I
kolona transformiše se u . Slično, matrične jednačine AX = B i XA = B rešavaju se
A−1
elemntarnim transformacijama
   
vrste A kolone I
AX = B 7→ [A|B] 7→ [I|X], XA = B 7→ 7→
B X

Zadaci
1. Rešiti istovremeno sisteme jednačina koji imaju iste matrice sistema:
 

 x1 +x2 +x3 +x4 +x5 = 2 
 x1 +x2 +x3 +x4 +x5 = 3
 −x1 −x2 +2x3 +2x4 +2x5 = 1  −x1 −x2 +2x3 +2x4 +2x5 = 3

 

x1 +x2 −2x3 +2x4 +2x5 =−1 , x1 +x2 −2x3 +2x4 +2x5 = 9 .
−x1 +x2 +4x3 =3 −x1 +x2 +4x3 = −3

 


 

x1 −x2 −4x3 +5x5 = 2 x1 −x2 −4x3 +5x5 = 13
 

Rešenje : U matričnom zapisu ove sisteme možemo istovremeno beležiti sa

     
1 1 1 1 1 2 3 x11 x12
−1 −1 2 2 2 1 3 x21 x22 
     
AX = B, A =  1  1 −2 2 2 , B = −1 9  , X = 
  
 x 31 x 32
.

−1 1 4 0 0  3 −3 x41 x42 
1 −1 −4 0 5 2 13 x51 x52

1 1 1 1 1 | 2 3
 
·(−1) ·(−1)
−1 −1 2 2 | 1
 2 3 ← −+
[A|B] =  1 1 −2 2 2 | −1 9  ←−−− +
 
 
−1 1 4 0 0 | 3 −3 ←−−−−−−−− +
1 −1 −4 0 5 | 2 13 ←−−−−−−−−−− +
1 1 1 1 1 | 2 3 1 1 1 1 1 | 2 3
   
0 0
 3 3 3 | 3 6 | :3

0 0 1 1
 1 | 1 2  ←
−
∼ 0 0 −3 1 1 | −3 6  ∼ 0 0 −3 1 1 | −3 6 
   
   
0 2 5 1 1 | 5 0 0 2 5 1 1 | 5 0 ← −
0 −2 −5 −1 4 | 0 10 ← −+ 0 0 0 0 5 | 5 10 | : 5
1 1 1 1 1 | 2 3 ←−−−−− + 1 1 0 0 0 | 1 1
   
0 2 5 1 1
 | 5 0 ←
−+ 0 2
 0 −4 −4 | 0 −10 | :2
∼ 0 0 1 1 1 | 1 2 ·(−5) ·(−1) ·3 ∼ 0 0 1 1 1 | 1 2 
   
   
0 0 −3 1 1 | −3 6 ←−−−−−−−−−− + 0 0 0 4 4 | 0 12  | : 4
0 0 0 0 1 | 1 2 0 0 0 0 1 | 1 2

31
 1 1 0 0 0 | 1 1
 
0
 1 0 −2 −2 | 0 −5
 ←−−−−− +
∼ 0 0 1 1 1 | 1 2 ← −+
 
 
0 0 0 1 1 | 0 3 ·(−1) ·2

0 0 0 0 1 | 1 2
1 1 0 0 0 | 1 1 ←
−+ 1 0 0 0 0 | 1 0
   
0
 1 0 0 0 | 0 1 ·(−1) 0
 1 0 0 0 | 0 1
∼ 0 0 1 0 0 | 1 −1 ∼ 0 0 1 0 0 | 1 −1
   
   
0 0 0 1 1 | 0 3 ←−+ 0 0 0 1 0 | −1 1
0 0 0 0 1 | 1 2 ·(−1) 0 0 0 0 1 | 1 2


x1 +x2 +x3 +x4 +x5 = 2

 x1 = 1
 
x 2 = 0
 
 −x1 −x2 +2x3 +2x4 +2x5 = 1

 

=⇒ rešenje sistema x1 +x2 −2x3 +2x4 +2x5 =−1 glasi x3 = 1
−x1 +x2 +4x3 =3
 
x4 = −1

 

 
x1 −x2 −4x3 +5x5 = 2
 

x = 1.
5


x1 +x2 +x3 +x4 +x5 = 3

 x1 = 0
 
x2 = 1
 
 −x1 −x2 +2x3 +2x4 +2x5 = 3

 

Rešenje sistema x1 +x2 −2x3 +2x4 +2x5 = 9 glasi x3 = −1
−x +x +4x = −3
 
1 2 3 x4 = 1

 

 
x1 −x2 −4x3 +5x5 = 13
 

x = 2.
5

32
 2. Rešiti sledeće matrične jednačine:
      
1 2 3 5 3 −2 −1 2
a) X= b) X =
3 4 5 9 5 −4 −5 6
   
      1 2 −3 1 −3 0
3 −1 5 6 14 16
c) X = d) 3 2 −4 X = 10 2 7
5 −2 7 8 9 10
2 −1 0 10 7 8

   
1 2 3 5
Rešenje : a) X=
3 4 5 9

1 2 | 3 5 1 2 | 3 5 ← −+ 1 0 | −1 −1
     
·(−3)
∼ ∼
3 4 | 5 9 ← −+ 0 −2 | −4 −6 | : (−2) 0 1 | 2 3
 
−1 −1
=⇒ X =
2 3
    
1 2 −1 −1 3 5
Provera: = .
3 4 2 3 5 9

   
3 −2 −1 2
b) X =
5 −4 −5 6
: (−2)
+ ·(−1) + + ·(−1)
y
 y
 y

       
3 −2 1 1 1 0 1 0
 5 −4  1 2 1 1 0 1
   
 ∼  ∼  ∼
   
−1 2  −1 −2 −2
 
1 1 3
−5 6 1 −3 1 −4 5 −4
 
3 −2
=⇒ X =
5 −4
    
3 −2 3 −2 −1 2
Provera: = .
5 −4 5 −4 −5 6

33
      
3 −1 5 6 14 16
c) X =
5 −2 7 8  9 10    
5 6 3 −1 14 16
Uvedimo oznaku Y = X . Prvo rešavamo matričnu jednačinu Y = .
7 8 5 −2 9 10

3 −1 | 14 16 | · 2 ← −+ 1 0 | 19 22
   
·(−5)
∼
5 −2 | 9 10 ·(−1) 5 −2 | 9 10 ← −+
1 0 | 19 1 0 | 19 22
     
22 19 22
∼ ∼ =⇒ Y = .
0 −2 | −86 −100 | : (−2) 0 1 | 43 50 43 50
   
5 6 19 22
Sada rešavamo jednačinu X =Y = po X.
7 8 43 50
:2 · (−1)
+ ·(−1) ·3 + + ·(−1)
y
 y
 y

       
5 6 −1 3 1 0 1 0
7 8  −1 4 1 1 0 1
   
 ∼  ∼  ∼
   
 −3
 
19 22 11 3 2 1 2
43 50 −7 25 7 4 3 4
 
1 2
=⇒ X = .
3 4
         
3 −1 1 2 5 6 3 −1 19 22 14 16
Provera: = =
5 −2 3 4 7 8 5 −2 43 50 9 10

   
1 2 −3 1 −3 0
d) 3 2 −4 X = 10 2 7
2 −1 0 10 7 8
   
1 2 −3 | 1 −3 0 ·(−3) ·(−2) 1 2 −3 | 1 −3 0
3 2 −4 | 10 2 7 ← −+ ∼ 0 −4 5 | 7 11 7 ← −+
   

2 −1 0 | 10 7 8 ←−−−−− + 0 −5 6 | 8 13 8 ·(−1)
   
1 2 −3 | 1 −3 0 ←−−− + 1 0 −1 | 3 1 2 ←−−− +
∼ 0 1 −1 | −1 −2 −1 ·5 ·(−2) ∼ 0 1 −1 | −1 −2 −1 ← −+
   

0 −5 6 | 8 13 8 ←−+ 0 0 1 | 3 3 3
 
1 0 0 | 6 4 5
 
6 4 5
∼ 0 1 0 | 2 1 2 =⇒ X = 2 1 2 .
 

0 0 1 | 3 3 3 3 3 3

34
 3. Odrediti inverznu matricu matrice A
   
1 2 3 4
a) A = b) A =
3 4 5 7
   
1 2 2 2 7 3
c) A = 2 1 −2 d) A = 3 9 4
2 −2 1 1 5 3
 
  1 0 1 −1 3
1 1 1 1 1
1 1 −1 −1  1 0 3 0 

e) A =   f) A = −1 0 0 −1 −2 
1 −1 1 −1  .
 0 −2 3 −9 5 
1 −1 −1 1
−1 1 −4 11 −11

 
1 2
Rešenje : a) A =
3 4
" #
1 2 | 1 0 1 2 | 1 0 ← −+ 1 0 | −2 1
   
·(−3)
∼ ∼
3 4 | 0 1 ← −+ 0 −2 | −3 1 | : (−2) 0 1 | 32 − 12
 
−2 1
=⇒ A−1 =  3 1
−
2 2

Provera: AA−1 = I
  "−2 1 #  
1 2 1 0
3 1 =
3 4 − 0 1
2 2

 
3 4
b) A =
5 7

3 4 | | ·2 ←
−+ 1 1 | 2 −1 1 1 | 2 −1
     
1 0 ·(−5)
∼ ∼
5 7 | 0 1 ·(−1) 5 7 | 0 1 ← −+ 0 2 | −10 6 | : 2
| 2 −1 ← −+ | 7 −4
   
1 1 1 0
∼ ∼
0 1 | −5 3 ·(−1) 0 1 | −5 3
7 −4
 
=⇒ A−1 =
−5 3

Provera: AA−1 = I     
3 4 7 −4 1 0
=
5 7 −5 3 0 1

35
  
1 2 2
c) A = 2 1 −2
2 −2 1
   
1 2 2 | 1 0 0 ·(−2) 1 2 2 | 1 0 0
2 1 −2 | 0 1 0 ·(−1) ←−+ ∼ 0 −3 −6 | −2 1 0 ·(−1) | : (−3)
   

2 −2 1 | 0 0 1 ← −+ 0 −3 3 | 0 −1 1 ← −+
   
1 2 2 | 1 0 0 ← −+ 1 0 −2 | − 31 23 0 ←−−−−− +
2 1
∼ 0 1 2 | 3 − 3 0 ·(−2) ∼ 0 1 2 | 32 − 13 0  ← −+
   

0 0 9 | 2 −2 1 | : 9 0 0 1 | 92 − 29 91 ·(−2) ·2

1 2 2
 
 1 2 2

1 0 0 | 9 9 9   
9 9 9 1 2 2
2 1

2
 1
∼ 0 1 0 | 2 1
0 =⇒ A−1 = −  = 2 1 −2
 
9 9 9 9 9 9
0 0 1 | 2
− 92 1 2 2 −2 1
9 9 2 1 
−
9 9 9
Provera: AA−1 = I     
1 2 2 1 2 2 1 0 0
1
2 1 −2 2 1 −2 = 0 1 0
9
2 −2 1 2 −2 1 0 0 1

 
2 7 3
d) A = 3 9 4
1 5 3
   
2 7 3 | 1 0 0 | ·2 ← −+ 1 5 2 | 2 −1 0 ·(−3) ·−1

3 9 4 | 0 1 0 ·(−1) ∼ 3 9 4 | 0 1 0 ←−+
   

1 5 3 | 0 0 1 1 5 3 | 0 0 1 ←−−−−− +
   
1 5 2 | 2 −1 0 ←−−− + 1 5 0 | 6 −3 −2
∼ 0 −6 −2 | −6 4 0 ← − ∼ 0 −6 0 | −10 6 2  | : (−6)
  +
 

0 0 1 | −2 1 1 ·2 ·(−2) 0 0 1 | −2 1 1
   
1 5 0 | 6 −3 −2 ← −+ 1 5 0 | − 37 2 − 13
∼ 0 1 0 | 53 −1 − 31  ·(−5) ∼ 0 1 0 | 5
−1 − 13 
   
3
0 0 1 | −2 1 1 0 0 1 | −2 1 1
 7 
− 3 2 − 13
 
−7 6 −1
1
=⇒ A−1 =  53 −1 − 13  =  5 −3 −1
 
3
−2 1 1 −6 3 3

Provera: AA−1 = I     
2 7 3 −7 6 −1 1 0 0
1
3 9 4  5 −3 −1 = 0 1 0
3
1 5 3 −6 3 3 0 0 1

36
  
1 1 1 1
1 1 −1 −1
e) A = 
1 −1 1 −1


1 −1 −1 1
 
1 1 1 1 | 1 0 0 0 ·(−1) ·(−1)
1 1 −1 −1 | 0 1 0 0 ←
  −+
1 −1 1 −1 | 0 0 1 0 ·(−1) ← −+
 

1 −1 −1 1 | 0 0 0 1 ← −+
 
1 1 1 1 | 1 0 0 0
0 0 −2 −2 | −1 1 0 0 | : (−2) ← −
∼
 
0 −2 0 −2 | −1 0 1 0 | : (−2) ← −


0 0 −2 2 | 0 0 −1 1 | : (−2)
1 1 1 1 | 1 0 ←−−−−− +
 
0 0
0 1 0 1 | 1 0 − 1 0 
2 2
∼
 
1 1
0 0 1 1 | 2 − 2 0 0 

·(−1) ·(−1)
1
0 0 1 −1 | 0 0 2
− 12 ← −+
1 1 0 0 | 12 1
 
2
0 0
0 1 0 1 | 1 0 −2 0  1
2
∼
 
1 1
0 0 1 1 | 2 − 2 0

0 
0 0 0 −2 | − 21 21 1
2
− 12 | : (−2)
1 1 0 0 | 12 21
 
0 0
0 1 0 1 | 1 0 − 1 0  ←−−−−− +
2 2
∼
 
1 1
0 0 1 1 | 2 − 2 0 0  ← −+


0 0 0 1 | 41 − 14 − 41 14 ·(−1) ·(−1)

1 1 0 0 | 12 21
 
0 0 ←−+
0 1 0 1 | 1 1 − 1 − 1  ·(−1)
4 4 4 4
∼

0 0 1 0 | 14 − 14 41 − 14 


0 0 0 1 | 14 − 14 − 41 14
1 0 0 0 | 14 41 1 1 

4 4
0 1 0 0 | 1 1 − 1 − 1 
4 4 4 4
∼

1 1 1 1
0 0 1 0 | 4 − 4 4 − 4 
0 0 0 1 | 14 − 14 − 41 14
 
1 1 1 1
1 1 1 −1 −1
=⇒ A−1 =  
4 1 −1 1 −1
1 −1 −1 1

Provera: AA−1 = I
    
1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0
1 1 1 −1 −1 1 1 −1 −1 0
     1 0 0
= 
4 1 −1 1 −1 1 −1 1 −1 0 0 1 0
1 −1 −1 1 1 −1 −1 1 0 0 0 1

37
  
1 0 1 −1 3
1 1 0 3 0 
 
f) A = 
−1 0 0 −1 −2 
.
 0 −2 3 −9 5 
−1 1 −4 11 −11

1 0 1 −1 3 |
1 0 0 0 0
 
·(−1)
1
 1 0 3 0 |
0 1 0 0 0 ← −+
−1 0 0 −1 −2 |
0 0 1 0 0 ←−−−−− +
 
 
0 −2 3 −9 5 |
0 0 0 1 0
−1 1 −4 11 −11 |
0 0 0 0 1 ←−−−−−−−− +
1 0 1 −1 3 |1 0 0 0 0
 
0
 1 −1 4 −3 |
−1 1 0 0 0  ·2 ·(−1)

∼ 0 0 1 −2 1 |1 0 1 0 0
 
 
0 −2 3 −9 5 |0 0 0 1 0 ← −+
0 1 −3 10 −8 |1 0 0 0 1 ←−−− +
1 0 1 −1 3 | 1 0 0 0 0 ←−−−−−−−−−−− +
 
0
 1 −1 4 −3 | −1 1 0 0 0  ←−−−−−−−− +
∼ 0 0 1 −2 1 | 1 0 1 0 0
  ·(−1) ·2 ·(−1)
 
0 0 1 −1 −1 | −2 2 0 1 0 ← −+
0 0 −2 6 −5 | 2 −1 0 0 1 ←−−−−− +
1 0 0 1 2 | 0 0 −1 0 0 ←−−−−−−−−−−−−− +
 
0
 1 0 2 −2 | 0 1 1 0 0 ←−−−−−−−− +
∼ 0 0 1 −2 1 | 1 0 1 0 0 ←−−−−− +
 
 
0 0 0 1 −2 | −3 2 −1 1 0 ·(−2) ·2 ·(−2) ·(−1)

0 0 0 2 −3 | 4 −1 0 1 ←
2 −+
1 0 0 0 4 | 3 −2 0 −1 0 ←−−−−−−−−−−− +
 
0
 1 0 0 2 | 6 −3 3 −2 0 ←−−−−−− +
∼ 0 0 1 0 −3 | −5 4 −1 2 0 ←−−− +
 
 
0 0 0 1 −2 | −3 2 −1 1 0 ← −+
0 0 0 0 1 | 10 −5 4 −2 1 ·2 ·3 ·(−2) ·(−4)

1 0 0 0 0 | −37 18 −16 7 −4
 
0
 1 0 0 0 | −14 7 −5 2 −2
∼ 0 0 1 0 0 | 25 −11 11 −4 3 
 
 
0 0 0 1 0 | 17 −8 7 −3 2 
0 0 0 0 1 | 10 −5 4 −2 1

Provera: AA−1 = I
    
1 0 1 −1 3 −37 18 −16 7 −4 1 0 0 0 0
1 1 0 3 0  −14 7 −5 2 −2 0 1 0 0 0
    
−1 0 −1 −2 
0   25 −11 11 −4 3  = 0 0 1 0 0
  
 
 0 −2 3 −9 5   17 −8 7 −3 2  0 0 0 1 0
−1 1 −4 11 −11 10 −5 4 −2 1 0 0 0 0 1

38
  
a 0 a
4. Neka je A = 0 a 0 , a 6= 0. Odrediti (A + AT )−1 .
0 0 a
 
a 0 a
Rešenje : A = 0 a 0 , a 6= 0.
0 0 a
     
a 0 a a 0 0 2a 0 a
A + AT = 0 a 0 + 0 a 0 =  0 2a 0  ,
0 0 a a 0 a a 0 2a
   
2a 0 a | 1 0 0 ← − a 0 2a | 0 0 1 ·(−2)

 0 2a 0 | 0 1 0 ∼  0 2a 0 | 0 1 0
   

a 0 2a | 0 0 1 ← − 2a 0 a | 1 0 0 ←−+
   1

a 0 2a | 0 0 1 | :a 1 0 2 | 0 0 a
←
−+
1
∼ 0 2a 0 | 0 1 0  | : 2a ∼ 0 1 0 | 0 0
   
2a
1 2
0 0 −3a | 1 0 −2 | : (−3a) 0 0 1 | − 3a 0 3a
·(−2)
 2 1

1 0 0 | 3a 0 − 3a
1
∼ 0 1 0 | 0 0 
 
2a
1 2
0 0 1 | − 3a 0 3a
 2 1
0 −
 3a 3a 
 
4 0 −2
T −1
 1  1 
=⇒ (A + A ) =  0  0 =
 0 3 0 .
2a  6a −2 0 4
1 2

− 0
3a 3a
Provera: (A + AT )(A + AT )−1 = I
    
2a 0 a 4 0 −2 1 0 0
1 
(A + AT )(A + AT )−1 = 0 2a 0   0 3 0  = 0 1 0 .
6a
a 0 2a −2 0 4 0 0 1

39
 5. (2020.) Rešiti matričnu jednačinu 3XB T + XA = B, za
   
−2 1 24 1 2 −1
A = −6 −2 9 ,
  B= 0
 1 −1 .
4 4 4 −8 −3 −1

Rešenje : 3XB T + XA = B ⇐⇒ X(3B T + A) = B

 
1 0 −8
BT =  2 1 −3 ,
−1 −1 −1
 
3 0 −24
3B T =  6 3 −9  ,
−3 −3 −3
     
3 0 −24 −2 1 24 1 1 0
3B T + A =  6 3 −9  + −6 −2 9  = 0 1 0 ,
−3 −3 −3 4 4 4 1 1 1
·(−1) + + ·(−1)
y
 y

     
1 1 0 1 0 0 1 0 0
0 1 0 0 1 0 0 1 0
       

1 1 1



1 0 1
 
0 0 1
 2 1 −1
  ∼
 1 1 −1 ∼  2 1 −1 =⇒
   X =  1 1 −1
1
 2 −1     −7 5 −1
0 1 −1  0 1 −1  1 1 −1
     

−8 −3 −1 −8 5 −1 −7 5 −1

Provera: 3XB T + XA = B
     
2 1 −1 1 0 −8 2 1 −1 −2 1 24
3XB T + XA = 3  1 1 −1  2 1 −3 +  1 1 −1 −6 −2 9 
−7 5 −1 −1 −1 −1 −7 5 −1 4 4 4
   
5 2 −18 −14 −4 53
= 3 4 2 −10 + −12 −5 29 
4 6 42 −20 −21 −127
   
15 6 −54 −14 −4 53
= 12 6 −30 + −12 −5 29 
12 18 126 −20 −21 −127
 
1 2 −1
= 0
 1 −1 = B.
−8 −3 −1

40
 6. (2020.) a) Dokazati da za regularne matrice A i B važi (AB)−1 = B −1 A−1 .
b) Rešiti matričnu jednačinu AX = X +I, gde je I jedinična matrica odgovarajuće dimenzije
i  
1 −1 1
A = 1 3 −2 .
3 1 −1

Rešenje : a) Za inverzne matrice važi jednakost

M · M −1 = M −1 · M = I.

Pokazaćemo da ova jednakost povezuje matrice AB i B −1 A−1

(AB)(B −1 A−1 ) = A(BB −1 )A−1 = AIA−1 = AA−1 = I,

(B −1 A−1 )(AB) = B −1 (A−1 A)B = B −1 IB = B −1 B = I.

=⇒ Proizvod regularnih matrica je regularna matrica i važi (AB)−1 = B −1 A−1 .

b) AX = X + I ⇐⇒ AX − X = I ⇐⇒ (A − I)X = I ⇐⇒ X = (A − I)−1
     
1 −1 1 1 0 0 0 −1 1
A − I = 1 3 −2 − 0 1 0 = 1 2 −2 ,
3 1 −1 0 0 1 3 1 −2
   
0 −1 1 | 1 0 0 ← − 1 2 −2 | 0 1 0 ·(−3)

1 2 −2 | 0 1 0 ← − ∼ 0 −1 1 | 1 0 0
   

3 1 −2 | 0 0 1 3 1 −2 | 0 0 1 ← −+
   
1 2 −2 | 0 1 0 ← −+ 1 0 0 | 2 1 0
∼ 0 −1 1 | 1 0 0 ·2 ·(−5) ∼ 0 −1 1 | 1 0 0 ←−+
   

0 −5 4 | 0 −3 1 ←−−− + 0 0 −1 | −5 −3 1 | · (−1)
   
1 0 0 | 2 1 0 1 0 0 | 2 1 0
∼ 0 −1 0 | −4 −3 1  | · (−1) ∼ 0 1 0 | 4 3 −1
   

0 0 1 | 5 3 −1 0 0 1 | 5 3 −1
 
2 1 0
=⇒ X = 4 3 −1

5 3 −1

Provera: AX − X = I
    
1 −1 1 2 1 0 2 1 0
AX − X = 1 3 −2 4 3 −1 − 4 3 −1
3 1 −1 5 3 −1 5 3 −1
     
3 1 0 2 1 0 1 0 0
= 4 4 −1 − 4 3 −1 = 0 1 0 = I.
5 3 0 5 3 −1 0 0 1

41
 Linearni operatori

Neka su X i Y vektorski prostori nad istim poljem skalara K. Preslikavanje

A : X → Y zovemo operator. Za operator A kažemo da je linearan ako je istovremeno

1. aditivan: A(u + v) = Au + Av,

2. homogen: A(λu) = λAu,

za svako u, v ∈ X i λ ∈ K. Uslovi 1. i 2. se mogu zameniti uslovom

A(λu + µv) = λAu + µAv, u, v ∈ X, λ, µ ∈ K.

Oznake:
RA = A(X), NA = ker A = {u | Au = θ, u ∈ X},
dim RA = rang A = rA (rang), dim NA = def A = nA (defekt).
Matrica linearnog operatora u konačno dimenzionalnim prostorima:

Neka su X i Y vektorski prostori konačnih dimenzija,

• dim X = n, sa bazom {e1 , . . . , en },

• dim Y = m, sa bazom {f1 , . . . , fm }.

Matrica linearnog operatora A : X → Y jednaka je

 
a11 a12 . . . a1n
 a21 a22 . . . a2n 
Af,e =  .. ..  ,
 
.. . .
 . . . . 
am1 am2 . . . amn

gde su elementi matrice odred̄eni sa

Ae1 = a11 f1 + a21 f2 + · · · + am1 fm ,

Ae2 = a12 f1 + a22 f2 + · · · + am2 fm ,
..
.
Aen = a1n f1 + a2n f2 + · · · + amn fm .

42
 Zadaci
1. (2018.) Dat je operator A : R3 → R3
A(a, b, c) = (a + b, 0, b − c).
Pokazati da je A linearan operator. Odrediti matricu operatora A u prirodnoj bazi
(e) : (1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1),
njegov rang i defekt.

Rešenje: Pokažimo da je A linearan operator, tj. da važi

A(αu + βv) = αAu + βAv, ∀α, β ∈ R, ∀u, v ∈ R3 .
Izaberimo dve proizvoljne ured̄ene trojke u, v ∈ R3 :
u = (a1 , b1 , c1 ), v = (a2 , b2 , c2 ).
Tada je
Au = A(a1 , b1 , c1 ) = (a1 + b1 , 0, b1 − c1 ),
Av = A(a2 , b2 , c2 ) = (a2 + b2 , 0, b2 − c2 ),


A(αu + βv) = A α(a1 , b1 , c1 ) + β(a2 , b2 , c2 ) = A(αa1 + βa2 , αb1 + βb2 , αc1 + βc2 )
| {z } | {z } | {z }
a c

b
= αa1 + βa2 + αb1 + βb2 , 0 , αb1 + βb2 − αc1 + βc2
| {z } | {z } | {z } | {z }
a b b c
= α(a1 + b1 , 0, b1 − c1 ) + β(a2 + b2 , 0, b2 − c2 ) = αAu + βAv.

Poražimo matricu operatora A u odnosu na prirodnu bazu (e) (i za domen i za kodomen

operatora).
 T
Ae1 = A(1, 0, 0) = (1 + 0, 0, 0 − 0) = e1 = 1 0 0 (e) ,
 T
Ae2 = A(0, 1, 0) = (0 + 1, 0, 1 − 0) = e1 + e3 = 1 0 1 (e) ,
 T
Ae3 = A(0, 0, 1) = (0 + 0, 0, 0 − 1) = −e3 = 0 0 −1 (e) .
Koordinate vektora Ae1 su elementi prve kolone, vektora Ae2 druge, a vektora Ae3 su elementi
treće kolone matrice A  
1 1 0
=⇒ A(e) = 0 0 0  .
0 1 −1
Rang i defekt matrice operatora A(e) su vrednosti ranga i defekta samog operatora A.
+
y

·(1) +
y

   
1 1 0 1 0 0
0 0 0  ∼ 0 0 0  =⇒ rang(A) = rang(A(e) ) = 2
   

0 1 −1 0 0 −1
=⇒ def (A) = def (A(e) ) = 3 − 2 = 1.

43
 2. Neka je a = (1, 2, −1) ∈ R3 i · realni skalarni proizvod prostora R3 . Dokazati da je
Av = (v · a)a linearan operator. Odrediti matricu A ovog operatora u prirodnoj bazi prostora
R3 . Odrediti rang i defekt operatora A. Zatim naći (A + I)n , n ∈ N

Rešenje: Pokažimo da je A linearan operator, tj. da važi

A(αv + βu) = αAv + βAu, ∀α, β ∈ R, ∀u, v ∈ R3 .
Na osnovu osbina operacije realnog sklarnog proizvoda i skaliranja vektora, važi
Av = (v · a)a,
Au = (u · a)a,



A(αv + βu) = (αv + βu) · a a = α(v · a) + β(u · a) a
= α(v · a)a + β(u · a)a = αAv + βAu
=⇒ operator A je linearan.

Poražimo matricu operatora A u odnosu na prirodnu bazu (e) (i za domen i za kodomen

operatora). Primetimo da je
 T
a = (1, 2, −1) = e1 + 2e2 − e3 = 1 2 −1 ,
gde su
(e) : e1 = (1, 0, 0), e2 = (0, 1, 0), e3 = (0, 0, 1),
vektori prirodne (kanonske) baze prostora R3 .

 T
Ae1 = (e1 · a)a = (1, 0, 0) · (1, 2, −1) a = a = 1 2 −1 (e) ,

 T
Ae2 = (e2 · a)a = (0, 1, 0) · (1, 2, −1) a = 2a = 2 1 2 −1 (e) ,

 T
Ae3 = (e3 · a)a = (0, 0, 1) · (1, 2, −1) a = −a = − 1 2 −1 (e) .
 
1 2 −1
=⇒ A(e) =  2 4 −2
−1 −2 1
Rang i defekt operatora A lako dobijamo. Na osnovu definicije Av = (v · a)a, sledi da je
R(A) = L(a). Zbog toga je rang(A) = rang(A(e) ) = 1 i def (A) = def (A(e) ) = 3 − 1 = 2.

S obzirom da je matrica A = A(e) ranga 1, ima linearno zavisne vrste, i može se predstaviti
u obliku proizvoda  
1  
A = 2  1 2 −1 .

−1
Tada je
     
1  1  1 
2
  
A =A·A= 2   1 2 −1  2  1 2 −1 = 6 2  1 2 −1 = 6A,

−1 −1 −1
| {z }
=6
indukcijom n n−1
=⇒ A = 6 A, n ≥ 1

44
Kako sve matrice komutiraju sa jediničnom matricom I, važiće binomna formula
          n  
n n n n 2 n n−1 n n X n k
(A + I) = I+ A+ A ··· + A + A = A
0 1 2 n−1 n k=0
k

Zbog toga je
n   n   n  
n
X n k
X n k X n k−1
(A + I) = A =I+ A =I +A 6
k=0
k k=1
k k=1
k
n  
! n  
!
1 X n k 1 X n k
=I+ A 6 +1−1 =I + A 6 −1
6 k=1
k 6 k=0
k
1 7n − 1
=I+ ((1 + 6)n − 1) A = I + A
 6   6 
1 0 0 n 1 2 −1
7 −1
= 0 1 0 + 2 4 −2 .
6
0 0 1 −1 −2 1

45
 3. Neka je A : R3 → M2×2 operator definisan sa
 
a a+b
A(a, b, c) = .
a−b+c b−c

Dokazati da je A linearan operator. Odrediti matricu operatora A u bazama

       
1 0 0 1 0 0 0 0
{(1, 0, 0), (0, 1, 0), (0, 0, 1)}, , , , .
0 0 0 0 1 0 0 1

Naći rang i defekt operatora A

Rešenje: Pokažimo da je A linearan operator, tj. da važi

A(αu + βv) = αAu + βAv, ∀α, β ∈ R, ∀u, v ∈ R3 .

Izaberimo dve proizvoljne ured̄ene trojke u, v ∈ R3 :

u = (a1 , b1 , c1 ), v = (a2 , b2 , c2 ).

Tada je
 
a1 a1 + b 1
Au = A(a1 , b1 , c1 ) = ,
a1 − b 1 + c 1 b 1 − c 1
 
a2 a2 + b 2
Av = A(a2 , b2 , c2 ) = ,
a2 − b 2 + c 2 b 2 − c 2


A(αu + βv) = A α(a1 , b1 , c1 ) + β(a2 , b2 , c2 ) = A(αa1 + βa2 , αb1 + βb2 , αc1 + βc2 )
| {z } | {z } | {z }
a b c
 
αa1 + βa2 αa1 + βa2 + αb1 + βb2
 | {z } | {z } | {z }
a a b
=αa1 + βa2 − αb1 + βb2 + αc1 + βc2 αb1 + βb2 − αc1 + βc2 

| {z } | {z } | {z } | {z } | {z }
a b c b c
   
a1 a1 + b1 a2 a2 + b 2
=α +β
a1 − b 1 + c 1 b 1 − c 1 a2 − b 2 + c 2 b 2 − c 2

= αAu + βAv.

Potražimo matricu linearnog operatora A. U te svrhe uvodimo oznake prirodnih baza pros-
tora R3 i M2×2 sa:

• (e) : e1 = (1, 0, 0), e2 = (0, 1, 0), e3 = (0, 0, 1),

       
1 0 0 1 0 0 0 0
• (E) : E11 = , E12 = , E21 = , E22 = .
0 0 0 0 1 0 0 1

46
 Odredimo slike baznih vektora prostora R3 :
       
1 1 1 0 0 1 0 0
Ae1 = A(1, 0, 0) = = + +
1 0 0 0 0 0 1 0
 T
= 1 · E11 + 1 · E12 + 1 · E21 + 0 · E22 = 1 1 1 0 (E) ,
       
0 1 0 1 0 1 0 0
Ae2 = A(0, 1, 0) = = − +
−1 1 0 0 0 0 0 1
 T
= 0 · E11 + 1 · E12 − 1 · E21 + 1 · E22 = 0 1 −1 1 (E) ,
     
0 0 0 0 0 0
Ae3 = A(0, 0, 1) = = −
1 −1 1 0 0 1
 T
= 0 · E11 + 0 · E12 + 1 · E21 − 1 · E22 = 0 0 1 −1 (E) .

Matrica operatora A u bazama (e) i (E) glasi:

 
1 0 0
1 1 0
A= 1 −1 1  .


0 1 −1

Za odred̄ivanje ranga i defekta operatora A koristimo dobijenu matricu. Kako je ona već u
(donje) trougaonoj formi, zaključujemo da je

rang(A) = rang(A) = 3 =⇒ def (A) = def (A) = 3 − 3 = 0.

47
 4. Neka je operator A : R3 → P2 [x] definisan sa

a + 2b − c 2
A(a, b, c) = x + cx + (b + c).
2
a) Dokazati da je A linearan operator.

b) Odrediti matricu operatora A u bazama

(b) : b1 = (0, 1, 0), b2 = (1, 0, 1), b3 = (−1, 1, 1) i (p) : p1 = x2 − 1, p2 = x + 1, p3 = x.

c) Odrediti rang i defekt operatora A.

d) Ako je moguće, odrediti matricu inverznog operatora A−1 u istim bazama (b) i (p).

Rešenje: a) Pokažimo da je A linearan operator, tj. da važi

A(αu + βv) = αAu + βAv, ∀α, β ∈ R, ∀u, v ∈ R3 .

Izaberimo dve proizvoljne ured̄ene trojke u, v ∈ R3 :

u = (a1 , b1 , c1 ), v = (a2 , b2 , c2 ).

Tada je
a1 + 2b1 − c1 2
Au = A(a1 , b1 , c1 ) = x + c1 x + (b1 + c1 ),
2
a2 + 2b2 − c2 2
Av = A(a2 , b2 , c2 ) = x + c2 x + (b2 + c2 ),
2


A(αu + βv) = A α(a1 , b1 , c1 ) + β(a2 , b2 , c2 ) = A(αa1 + βa2 , αb1 + βb2 , αc1 + βc2 )
| {z } | {z } | {z }
a b c
αa1 + βa2 +2 αb1 + βb2 − αc1 + βc2
| {z } | {z } | {z }
a b c
= x2 + αc1 + βc2 x + (αb1 + βb2 + αc1 + βc2 )
2 | {z } | {z } | {z }
c b c
   
a1 + 2b1 − c1 2 a2 + 2b2 − c2 2
=α x + c1 x + (b1 + c1 ) + β x + c2 x + (b2 + c2 )
2 2

= αAu + βAv.

b) Odredićemo elemente prve, druge i treće kolone matrice operatora A:

Ab1 = A(0, 1, 0) = x2 + 1 = α(x2 − 1) + β(x + 1) + γx = αx2 + (β + γ)x − α + β

 
α = 1, α = 1,
 

  1
=⇒ β + γ = 0, ⇐⇒ β = 2, =⇒ Ab1 =  2 
−2 (p)
 
β − α = 1, γ = −2,
 

48
  
0
Ab2 = A(1, 0, 1) = x + 1 = p2 =⇒ Ab2 = 1

0 (p)
Ab3 = A(−1, 1, 1) = x + 2 = α(x2 − 1) + β(x + 1) + γx = αx2 + (β + γ)x − α + β
 
α = 0, α = 0,
 

  0
=⇒ β + γ = 1, ⇐⇒ β = 2, =⇒ Ab3 =  2 
−1 (p)
 
β − α = 2, γ = −1,
 

Matrica operatora A je jednaka

 

1 0 0
A ≡ A (b), (p) =  2 1 2  .
−2 0 −1

c) i d) Ispitaćemo regularnost matrice A i odredićemo rang i defekt operatora A Gaus-

Jordanovim algoritmom za traženje inverzne matrice.
   
1 0 0 | 1 0 0 ·(−2) ·2 1 0 0 | 1 0 0
 2 1 2 | 0 1 0 ← −+ ∼ 0 1 2 | −2 1 0 ←
−+
   

−2 0 −1 | 0 0 1 ←−−−−− + 0 0 −1 | 2 0 1 ·2 | · (−1)
 
1 0 0 | 1 0 0
 
1 0 0
∼ 0 1 0 | 2 1 2 =⇒ ∃A−1 = 2 1 2
 

0 0 1 | 2 0 1 2 0 1

Zbog reguularnosti matrice A zaključujemo da je rang(A) = rang(A) = 3 i def (A) = def (A) =
0.
Matrica linearnog operatora A−1 u bazama (p) i (b) je matrica A−1 .

49
 5. Neka je operator A : P2 [x] → P1 [x] definisan sa

A(ax2 + bx + c) = (a + b + c)x + (a − b + c).

a) Dokazati da je A linearan operator.

b) Odrediti matricu operatora A u bazama

{x2 + x + 1, x + 1, 1} i {x + 1, x − 1}.

c) Odrediti rang i defekt operatora A.

Rešenje: a) Neka su P (x) = ax2 + bx + c i Q(x) = px2 + qx + r. Dokazaćemo da je A

linearan operator

A(λP (x) + µQ(x)) = A(λ(ax2 + bx + c) + µ(px2 + qx + r))

= A((λa + µp)x2 + (λb + µq)x + λc + µr)
= ((λa + µp) + (λb + µq) + (λc + µr))x + ((λa + µp) − (λb + µq) + (λc + µr))
= ((λa + λb + λc)x + (λa − λb + λc)) + ((µp + µq + µr)x + (µp − µq + µr))
= λ((a + b + c)x + (a − b + c)) + µ((p + q + r)x + (p − q + r))
= λA(P (x)) + µA(Q(x)).

b) Odredićemo slike baznih vektora i izrazićemo ih preko baze u prostoru P1 [x]:

A(x2 + x + 1) = (1 + 1 + 1)x + (1 − 1 + 1) = 3x + 1 = λ(x + 1) + µ(x − 1) = (λ + µ)x + (λ − µ),

odakle je ( (  
λ + µ = 3, λ = 2, 2 2
⇐⇒ =⇒ A(x + x + 1) = .
λ−µ=1 µ=1 1
Slično,  
1
A(x + 1) = (0 + 1 + 1)x + (0 − 1 + 1) = 2x = (x + 1) + (x − 1) = .
1
Konačno,
 
1
A(1) = (0 + 0 + 1)x + (0 − 0 + 1) = x + 1 = 1(x + 1) + 0(x − 1) = .
0

Matrica operatora A je jednaka  

2 1 1
A= .
1 1 0

c) Na osonvu matrice operatora lako dobijamo

rang(A) = rang(A) = 2 =⇒ def (A) = def (A) = 3 − 2 = 1.

50
 6. Neka je u prostoru V zadata baza (b) : b1 , b2 , b3 , u kojoj operator A : V → V ima
matricu  
1 0 3
A = 2 −1 2 .
1 7 5
Odrediti matricu operatora A2 u bazi {b1 , b1 + b2 , b1 + b2 + b3 }.

Rešenje: Ako sa f1 , f2 , f3 označimo vektore druge baze, imaćemo

 h iT  h iT


 f1 = b 1 = 1 0 0 

 b1 = f 1 = 1 0 0


 (b) 

 (f )
 h iT  h iT
f 2 = b 1 + b2 = 1 1 0 ⇐⇒ b2 = f2 − f1 = −1 1 0

 (b) 
 (f )

 h iT 
 h iT
f 3 = b 1 + b 2 + b 3 = 1 1 1 b3 = f3 − f2 = 0 −1 1 .

 

(b) (f )
 
1 −1 0
Matrica M = 0 1 −1 naziva se matrica preaska sa baze (b) na bazu (f ) jer je njom
0 0 1
opisano pravilo promene koordinata vektora prilikom promene baze vektorskog prostora V sa
(b) u bazu (f ). Zaista, ukoliko za vektor
 T
v = αb1 + βb2 + γb3 = α β γ (b)

želimo da odredimo koordinate u novoj bazi (f ), tada je

v = αb1 + βb2 + γb3 = αf1 + β(f2 − f1 ) + γ(f3 − f2 )

          
1 −1 0 1 −1 0 α α
= α 0 + β  1  + γ −1 = 0 1 −1 β  = M β  .
0 (f ) 0 (f ) 1 (f ) 0 0 1 γ (b) γ (b)
 
1 1 1
Inverzna matrica M −1 = 0 1 1 predstavlja matricu promene kordinata vektora prilikom
0 0 1
prelaska sa baze (f ) na bazu (b).
Uz pomoć matrica A, M i M −1 lako nalazimo matricu operatora A u novoj bazi (f ) :
       
M −1 A M
v → v  7→ v  7→ Av  7→ Av 
(f ) (b) (b) (f )

Zapisano matričnim operacijama gornja shema glasi:

   
Av  = M · A · M −1 · v 
(f ) (f )

Zbog toga je matrica operatora A u bazi {f1 , f2 , f3 } data sa

 
−1 0 1
−1
Af = M AM = 1  −7 −10 .
1 8 13

51
Tada, matrica operatora A2 je A2f , gde je
     
−1 0 1 −1 0 1 2 8 12
A2f =  1 −7 −10 ·  1 −7 −10 = −18 −31 −59 .
1 8 13 1 8 13 20 48 90

52