Državni univerzitet u Novom Pazaru

Departman za filološke nauke

Srpska književnost i jezik

Nove nastavne metodologije

Transpozicija starozavetnog motiva u poemi ,,Samson i Delila” Laze Kostića

Mentor: Student:
Doc. dr Snežana Paser Ilić Ajla Gusinac

Novi Pazar, jun 2020.

Sadržaj:
Uvod............................................................................................................................................................3
O Lazi Kostiću...............................................................................................................................................3
Poeme Laze Kostića.....................................................................................................................................4
Biblija i književnost......................................................................................................................................5
O Samsonu i Dalili........................................................................................................................................6
Paralela apokrifne legende o Samsonu i Dalili sa istoimenom Kostićevom poemom..................................9
Zaključak:...................................................................................................................................................14
Literatura:..................................................................................................................................................15

2
 Uvod

Rad se bavi transpozicijom starozavetnog motiva Samsona i Dalile, te komparacijom sa

istoimenom poemom Laze Kostića. Poznat je uticaj Biblije na književnost i primetan u mnogim
književnim tekstovima. Najveća imena svetske i domaće književnosti od davnina građu za svoja
dela crpe iz Starog i Novog zaveta. Činjenica je da je Kostić ovu poemu ispevao inspirisan
upravo biblijskim tekstom, oslanjajući se prvenstveno na onaj deo koji govori o ljubavi između
Samsona i Dalile, a onda i na njenu izdaju. Već u podnaslovu poeme Samson i Delila Kostić
naglašava da je reč o pesničkoj studiji iz Starog zaveta, ističući time eruditivni karakter svoje
poeme i intertekstualnu povezanost sa književnom tradicijom. Pesnik stvaralački pristupa
starozavetnoj legendi, kreativno se odnoseći prema njoj. Zadržava biblijsku okosnicu Dalilinog
izdajstva Samsona, ali dalje samostalno razvija Dalilinu i Samsonovu ljubavnu dramu, kojoj se u
Bibliji ne poklanja pažnja.

O Lazi Kostiću

Govoreći o Lazi Kostiću, Miodrag Popović ističe da je on dete ,,šajkaško”

i ,,graničarsko”, sin narodnog kapetana, koji će se istaći u toku revolucije. Kostić je rođen u
Kovilju, manastiru nadomak istoimenog sela, 1841. godine. U rodnom mestu pohađao je
osnovnu školu, zatim gimnaziju u Novom Sadu, Pančevu i Budimu. Na peštanskom sveučilištu
završio je studije prava i doktorirao. Talentovani srpski pesnik bavio se raznim poslovima, ali je
do kraja života ostao pesnik i prvenstveno pesnik. Nadaren i buntovan, zbog svoje
slobodoumnosti i neuklapanja u društvo svog vremena, Kostić je bio i zatvaran.1

Kostić važi za čoveka koji je u svakom smislu bio ispred svog vremena. Jedna mlada
devojka obeležiće njegov život i delo – Lenka Dunđerski. Njoj je pisao, o njoj je pisao, ona je za
njega bila ideal, idealna draga. Ono što je Samson video u Delili, Laza je video u Jeleni. Kostića

1
Miodrag Popović, Romantizam III, Nolit, Beograd 1975, str. 137.

3
njegova draga nije izdala, ali se njihova ljubav nikada nije ostvarila. Razbarušena kosa je još
jedna nit koja ovog neshvaćenog genija povezuje sa likom Samsona. Ona po kojoj je i srpski
pesnik bio prepoznatljiv.

Kostić je potomak imućne porodice, dete iz visokog društva. Otac mu je ostavio sve što
je imao pa je bio oslobođen svake brige o materijalnoj strani života. Drugovao je pesnik sa
najučenijim ljudima svog vremena, između ostalih i sa Kostom Ruvarcem, književnim kritičarem
u usponu. Svršeni pravnik, poliglot, čovek širokih shvatanja, Kostić će se oprobati i u politici.
Bio je član slobodoumne Miletićeve stranke. Pesnik, dramski pisac, prevodilac, diplomata,
pozorišni kritičar, estetičar, filozof.

Kostić će se u poznim godinama venčati sa Julijanom Palanački, ona postaje njegova

saputnica kroz život i najveća podrška. Želela je da njen Laza stvara, da ostane pesnik, bila je
zaljubljena i u njegovu poeziju, koliko u pesnika samog, premda svesna da će on zauvek biti
zaljubljen u svoju muzu, sada već pokojnu Lenku. Kostić je umro u Beču, 1910. godine.

Poeme Laze Kostića

Čitajući poeme Laze Kostića, stiče se utisak da u njima dominiraju motivi ljubavi i smrti.
Od Valadile i vajaoca Minadira, do Samsona i Delile, pesnika inspirišu nesretni ljubavnici.
Popović pravi komparaciju između Lazinih poema i onih koje su spevali Radičević i Jakšić. 2
Ističe da su njihove poeme bile bajronističke, dok je u Kostićevim primetan uticaj Homera i
Šekspira. Primetni su i uticaj antike, Biblije, narodne epike i Hajnea. Zaključuje da za razliku od
Njegoša, koji Gorskom vijencu daje dijaloški i monološki oblik, Kostić ide za Homerom i
narodnom epikom, kombinujući dijaloge sa autorskim kazivanjem. Od Homera i narodne epike
odstupa kada se spušta u podsvesne dubine čovekove psihe. Uticaj Biblije primetan je i kada
Kostić konkretnu sliku diže do simbola, čiji smisao može biti i teološki. Kao konkretan primer
navodi se rušenje hrama na kraju Samsona i Delile.

2
Miodrag Popović, Romantizam III, Nolit, Beograd 1975, str. 156.

4
 Biblija i književnost

Celokupna srednjovekovna, narodna i svetska književnost ne mogu se razumeti bez

poznavanja biblijskog teksta. Čak i kada u delu uočimo kritičko-humoristički odnos prema
Bibliji i njenim religioznim sadržajima, moramo poznavati ono što se parodira. U novije doba
dijalog sa Biblijom je složeniji i kompleksniji, kao primer za to možemo navesti Dostojevskog
koji raspravlja o bitnim pitanjima iz Novog zaveta. Jedan od najvećih romantičara, nemački
pesnik Gete, kada piše svog Fausta oslanja se na Knjigu o Jovu. Mnogo toga konstituiše prema
starozavetnoj književnosti. Kosovski ciklus u okviru narodne književnosti čitalac ne može
razumeti ako nema ideju o žrtvovanju, koja je u Bibliji povezana sa Hristom i njegovim
prinošenjem sebe kao žrtve. Religija predstavlja vrstu metafizičkog utočišta, opredeliti se za
vrednosti ovoga ili onoga sveta, za božanske ili ljudske vrednosti. Kada tumačimo svetsku
književnost, ponovo je neophodno poznavanje biblijskog teksta. Danteova Božanstvena komedija
u celini je povezana sa Biblijom, što potvrđuje činjenica da on prolazi kroz pakao, čistilište i raj.

Biblija je prisutna i u delima ruske književnosti. U Braći Karamazovima Dostojevski

upotrebljava biblijski citat, moto iz Jevanđelja po Jovanu koji na poseban način osvetljava ceo
roman: ,,Istinu vam kažem, ako zrno pšenično padne na zemlju i ne umre, onda jedno ostaje, ako
umre, onda mnogo roda rodi.“3 Moto aludira na to da postoji smrt, ali je plodonosna, ona donosi
novi život i mnogo novog ploda. Ovakva pouka izvlači se iz priče o vaskrsenju Hristovom.
Tolstoj moto na početku svog romana Ana Karenjina, preuzima iz Biblije: ,,Osveta je moja i ja
ću je izvršiti“4. Osim navedenih autora, na biblijski tekst oslanja se i Mihael Bulgakov, pišući
jedan od najznačajnijih romana 20. veka Majstor i Margarita. Tomas Man, po uzoru na biblijsku
priču o Josifu piše tetralogiju Josif i njegova braća. Biblijski tekst inspirisaće, osim Laze
Kostića, i Njegoša, Crnjanskog, Andrića, Kiša i mnoge druge velikane svetske i domaće
književnosti.

3
Fjodor Mihajlovič Dostojevski, Braća Karamazovi, Rad, Beograd, 1967, str. 2.
4
Lav Nikolajevič Tolstoj, Ana Karenjina, Matica hrvatska, Zagreb, 1962, str. 3.

5
 Biblija o Samsonu i Dalili
Biblijska legenda kaže da nakon što su se Izraelci ponovo vratili obožavanju lažnih
bogova, Jehova je dozvolio da Filisteji vladaju nad njima. Ipak, među Izraelcima je bilo i nekih
koji su voleli Jehovu. Među njima je bio i Manoje. On i njegova žena nisu imali dece. Jehova je
jednog dana poslao anđela kod Manojeve žene, koji joj je rekao: ,,Jer gle, zatrudnjećeš, i rodićeš
sina, i britva da ne prijeđe po njegovoj glavi, jer će dijete biti nazirej Božji od utrobe materine, I
on će početi izbavljati Izrailja iz ruku filistejskih.” 5 Nazireji su bili ljudi koji su na jedan poseban
način služili Jehovi. Nisu smeli da se šišaju.
Manoje i njegova žena su posle nekog vremena dobili sina i dali mu ime Samson.
Kada je Samson porastao, Jehova mu je dao izuzetnu snagu. Navodi se da je mogao je da ubije
lava golim rukama. Jednom prilikom je sam ubio trideset Filisteja. Oni su ga mrzeli i tražili način
da ga ubiju. Priča kaže da su jedne noći kada je Samson spavao u Gazi, došli kod gradskih vrata i
tamo čekali u zasedi da ga u zoru ubiju. Ali Samson je usred noći ustao, otišao do gradskih vrata
i iščupao ih. Nosio ih je na ramenima sve do vrha gore u blizini Hevrona. Kostić nije obradio
ovaj deo priče o Samsonu, kod njega priča kreće od trenutka kada je Samson već zagledan u
Delilu. Po Bibliji, Samson je ubica Delilinog muža, ali se taj detalj kod Kostića ne iznosi
eksplicitno.
Prije toga su Filisteji otišli kod Samsonove Dalile i rekli joj: „Prevari ga i iskušaj gdje mu
stoji velika snaga i kako bismo mu dosadili da ga svežemo i svladamo; a mi ćemo ti dati svaki po
tisuću i sto srebrnika.“6 Po Bibliji, Dalila je prihvatila tu ponudu jer je bila pohlepna. U
Kostićevoj poemi, ona to odbija, rekavši:

Ja nemam zlata, nemam purpura,

Ni bisera, ni kamena što sja,

al imam sve: Samsona imam ja!7

5
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta; Biblija; Srpska pravoslavna crkva; Komisija Svetog arhijerejskog sinoda,
Beograd, 2018, str. 299.
6
Ibidem str. 302.
7
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962. str. 90.

6
 Po Bibliji, Samson isprva nije hteo da joj kaže u čemu leži njegova snaga, ali na kraju
ipak priznaje: „Britva nije nikada prešla preko glave moje, jer sam nazirej Božji od utrobe matere
svoje; da se obrijem, ostavila bi me snaga moja i oslabio bih, i bio bih kao svaki čovjek. 8“ Dalila
je istog časa prenela Filistejima: „Hodite sada, jer mi je otvorio cijelo srce svoje. 9“ Uspavala je
Samsona na svom krilu, a zatim  pozvala jednog čoveka da ga ošiša, dok u Lazinoj poemi ona to
sama čini:

Diže ruke te sa zida,

od postelje, sa dohvata,
sa veziljska suha zlata
nožičice jedne skida:
,,Divska koso njivo divna,
na tebe sam sada kivna!
Dopusti mi da te kosim,
da te kosim, d ate nosim,
da pokažem tvome lavu,
što mu carsku dičiš glavu,
iako te sa nje skosim,
da je divan baš i osim!”10

U Bibiliji se pak navodi da je nakon tog čina povikala: „Eto Filisteja na te, Samsone 11!“ Samson
se trgao iz sna i shvatio da je izgubio snagu. Filisteji su ga uhvatili, oslepeli i bacili u tamnicu. I
kod Laze Kostića je Samson bačen u tamnicu, nakon što je ostao bez kose, bez snage:

U tamnici je sužanj, okovan,

u tamnici je glava naroda,
u tamnici je snaga naroda,
8
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta; Biblija; Srpska pravoslavna crkva; Komisija Svetog arhijerejskog sinoda,
Beograd, 2018, str. 303.
9
Ibidem, str. 303.
10
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 94.
11
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta; Biblija; Srpska pravoslavna crkva; Komisija Svetog arhijerejskog sinoda,
Beograd, 2018, str. 303.

7
 u tamnici je nada naroda,
u tamnici je sudac bogodan,
u tamnici je Samson okovan12.

Legenda dalje kaže da su se jednom prilikom hiljade Filisteja okupili u hramu svog boga
Dagona i počeli da uzvikuju: „Predade nam bog naš u ruke naše neprijatelja našega i zatirača
zemlje naše i koji pobi tolike između nas. 13“ Nakon toga se navodi da im se srce razveselilo, pa
su rekli: ,,Zovite Samsona da nam igra.14” Postavili su ga između dva stuba i rugali mu se.
Samson se pomolio Jehovi rečima: „Gospode, Gospode! Opomeni me se, molim te, i ukrijepi
me, samo sada, o Bože. Da se osvetim Filistejima za oba oka svoja. 15“ Do tada mu je kosa već
porasla. On je svom snagom gurao stubove hrama i on se srušio. Tako su poginuli svi koji su bili
u njemu. Tada je i Samson poginuo. Kostić je taj motiv predstavio stihovima:

Kolika li beše str’ota

Samsonova bola preka,

zaljulja se Astarota,

prsnu zlato, puče greda.

Raspade se cela građa

od livanska teška kedra,

na junačke pada glave

i na bela pada nedra.

12
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 96.
13
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta; Biblija; Srpska pravoslavna crkva; Komisija Svetog arhijerejskog sinoda,
Beograd, 2018, str. 303.
14
Ibidem, 303.
15
Ibidem, 303.

8
 Po biblijskoj legendi, propasti je prethodilo ruganje okupljenih nemoćnom i oslepelom
Samsonu. Kod Laze Kostića Samson je u hram doveden da bi prisustvovao svadbenom veselju,
udaji Delile za askalonskog kneza, dok se u Bibliji to ne spominje, navodi se samo da je doveden
da zabavlja svoje neprijatelje.

I na zlato i na svilu,

i na pesme od veselja,

na Samsona i Delilu

i na kletvu njinih želja.16

Paralela apokrifne legende o Samsonu i Dalili sa istoimenom

Kostićevom poemom

Poema Samson i Delila često se određuje i kao tragedija. Umetničkom vrednošću ona
prevazilazi sva Kostićeva prethodna dela. U samom tkivu poeme nalazimo homerska poređenja,
biblijske slike, šekspirski smele spregove reči. Poema Samson i Delila puna je scenskih prizora.
Svaki od pet delova balade, umesto scenskog dekora, ima vlastitu metričko-ritmičku fizionomiju
kao zvučna scena na kojoj se ređaju dramatični doživljaji. Relativna učestalost dijaloga stvara
utisak kao da čitamo dramsko delo, a ne poemu. U formi dijaloga dati su emocionalno
napregnuti delovi poeme, ovim sredstvima pesnik dramatizuje baladu, dajući joj lirski intenzitet i
artikulišući strasti, neposrednim govorom junaka. Najdramatičniji delovi ove poeme daju se u
dijalozima ili monolozima.17

Pesnik nas u prvom pevanju uvodi u radnju. Daje se dijalog između Samsona i njegove
majke, iz kojeg se vidi njen stav prema izabranici svoga sina, ali i prema svim Filišćanima.

Mrzi, sinko, Filišćane –

Filišćani mrze nas!
16
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 105.
17
Miodrag Popović, Romantizam III, Nolit, Beograd 1975, str. 161.

9
 Al’ ne ljubi, moj golube,
filišćanske tol’ke ljube,
jača čjubav neg omraz!18
Ljubav između Samsona i Delile rodila se kao pobeda nad mržnjom. Delila je pokušala
da ubije ubicu svoga muža, ali se u trenutku najveće mržnje u njoj rađa ljubav, koja ključa u
dahtavim osmercima. Erotična strast sjediniće se s mržnjom:

Ti zavitla, ja prihvatih,
al’ kako si bila divna
u zanosu žara kivna
da te vidim još jednome
sladki dome.19
U biblijskoj legendi Delila se spominje samo kao bludnica, kod Kostića je ona u prvom
planu kao zaljubljena žena, kao ravnopravna junakinja ljubavne drame. Skup filišćanskih vladara
u svetom Dragonovom hramu podseća na ikonografski prikaz tajne večere, na kojoj Delila odbija
ponudu gazanskog kneza da za novac izda Samsona. Za razliku od Biblije, ona ovde nije
pohlepna. Tajna večera je poslednji Hristov sastanak sa učenicima, ona simbolizuje sjedinjenje
sa Bogom, posle nje će ga, osim Jude, izdati i Petar, tako da paralela sa tajnom večerom
nagoveštava i Delilinu izdaju. Kada je Isus prorekao Petru da će ga izdati tri puta, pre nego što se
petao oglasi, on to nije prihvatao kao mogućnost. Ipak, zbog Petrovog straha od naroda,
proročanstvo se ispunilo, upravo onako kako je Isus rekao, Petar ga izdaje pred Pilatom. Isti strah
vodi i Delilu, plašeći se osude svog naroda ona izdaje Samsona, ispunivši tako njihovu volju.

U duši žene sukobljavaju se đavo i Bog, ona se lomi između stare i nove ljubavi, između
osvete i strasti. U Kostićevoj poemi se u Delilinoj podsvesti rađa nemir koji vodi gubitku svih
vrednosti. Posebno je uznemirava Samsonova bujna kosa, simbol muževnosti i erotične veze
između njih.

Ženo, ženo, kaži pravo,

je l u tebi bog il đavo?
18
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 84.
19
ibidem

10
 Zar se tako usta ljube,
što im zubi rodu tvome
na razboju samrtnome
samim škripom glave rube?
…
Hoćeš da ti kažem pravp?
U meni je bog i đavo,
divan đavo ka i bog:20
…
U Bibliji se simbolika kose naglašava u Četvrtoj knjizi Mojsijevoj. Spominje se Nazirej
koji ostavlja kosu za vreme zavetovanja Bogu. Bjelina kose simbolizira Isusovu Božansku
mudrost. U prvoj Knjizi o sudijama Ana je zavetovala Samuela Bogu, britva mu nije prešla po
kosi od rođenja. Kada se govori o Hristovoj kosi, navodi se da je ona bela – drži se zaveta po
pravdi. U Knjizi o sudijama govori se o prekršenom zavetu sa Bogom, kad je Dalila obrijala
nazireja21 Samsona, time mu oduzima snagu, sve dok se on ne pomoli Bogu da mu tu istu snagu
vrati. Nakon toga Samsonu izraste kosu i on je ponovo snažan kao pre, zavet sa bogom je
obnovljen.

Laza Kostić uobličio je biblijski motiv neverovatne snage koja leži u nikad podrezanoj
kosi. Kostić je ovaj motiv modifikovao u jednu lirski produbljenu okosnicu, koja za cilj ima
prenaglašavanje uloge Delilinog izdajstva. Samsonu je bilo suđeno da oslobodi Iraelce od
Filistejskog ugnjetavanja, to se ističe kako u biblijskoj legendi, tako i u samoj poemi. Kostić
izostavlja motiv Samsonove neustrašivosti i njegove lakomislenosti, kao i preke naravi.

Činjenica je da je Samsonova najveća slabost bila prema ženama, posebno prema Delili.
Kostić govori samo o njegovoj naklonosti Delili, dok se u Bibliji spominje da se Samson
suprotstavio roditeljima, kako bi se oženio devojkom koju je zavoleo, a oni je nisu prihvatili, jer
je takođe bila Filistejka. To je bilo pre nego što je upoznao Delilu. Najveći junaka među

20
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 91.
21
Nazireji su polagali poseban zavet Jahveu, koji je podrazumevao da ne smeju da piju opojna pića i da podrezuju
kosu.

11
Izraelcima neće uspeti da odoli čarima Deliline lepote, čak ni kada mu majka ponudi najlepše
žene među Izraeljkama:

Uzmi Miru, imaš stada

od istoka do zapada,
stadovita j’ oca kći.
Uzmi Saru, imaš zlata,
a lepotom vredi mlada
filišćanske cure tri!22
Kostić izostavlja čuveni Samsonov podvig u borbi sa lavom, kojeg je Samson golim
rukama rastrgao. Pesnik akcenat stavlja više na Samsona kao ljubavnika nego junaka. Ovakav
postupak za cilj ima demitizaciju Samsonovog lika, ali i postizanje efekta liričnosti. Kostićev
junak postupa vođen ljubavlju, sve dok ga voljena ne izda. Svesni važnosti ljubavi za ovog
junaka, njegovi će neprijatelji to iskoristiti ne bi li ga savladali:

Ne ubismo ga mržnjom do sada,

nek mu je ljubav smrtna dosada.23
Samsonovo ime često se vezuje i za sunčev kult. Ističe se da bi on mogao biti potomak
nekog mitološkog bića. Poreklo imena ovog junaka etimološki se vezuje za hebrejske reči šemeš
i vavilonske šamišu, što u prevodu znači Sunce. Šamaš je u Babilonu i Asiriji bio bog Sunca.
Predstavljen je i u Epu o Gilgamešu. Vladar Uruka, Gilgameš, takođe se smatra sunčevim
ratnikom. I za njega se vezuje motiv lava, pa je na skulpturama često prestavljen sa ovom
životinjom.

Poznata nam je Kostićeva opsesija ukrštanjima, ovde se ona ogleda u prikazivanju

oslepljenog Samsona. Antiteza svetlosti i mraka utkana je u najvećoj meri u Kostićevo pesništvo.
Samson je heroj Sunca, a njegovu tajnu krije kosa, u prilog tome govori već prvi stih:

Oj, Samsone, majčin dane …24

22
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 85.
23
Ibidem, str. 88.
24
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 84.

12
 Samson je, dakle, sin svetlosti, dok su Filistejci sinovi mraka. To zaključujemo iz
stihova:

I nagrnu četa mnoga,

Puna duha crna, zloga …25
Samsonov boj sa Filistejima u samoj baladi prikazan je kao borba junaka svetlosti sa
junacima tame, svetlost uranja u tamu, a tama u svetlost. Kada se vrata otvore, svetlost dopire u
prostoriju, spoljašnje svetlo gasi ono u junaku. Oslepljen roni u ponor mraka iz kojeg mu nema
izlaza. Dagonov hram bio je ispunjen žrtveničkim plamom, koji se gasi. Slika tame u hramu
prelazi u sliku tame u samom junaku.

Zasebna tema je tama u Delili, koja u sebi nosi ono demonsko. Popović ističe da je ona
nemirna, uzrujana, da nešto pakleno, demonsko vri u tajnim dubinama njene podsvesti. 26 Na sam
čin odsecanja Samsonove kose nju podstiču mračne, podsvesne sile. Delilina drama samo je
simbolično naznačena odsecanjem Samsonove kose, ona se u stvari dešava u samoj junakinji, u
košmaru podsvesti gde se rodila nova strast prema askalonskom knezu. Nova strast traži
uništenje stare.

Kostić akcentuje Samsonovo pevanje u tamnici, napuštajući time Šekspira, približavajući

se narodnoj pesmu i Homeru.27 U Samsonu se budi narodni vođa, on postaje nalik narodnom
pevaču, slepom guslaru, kakvi su oni koje Homer slika u svojim epovima, poput Demodeka i
Femije:

Samson je pev’o.
Pev’o je zemlju, pev’o je nebo,
narod i Boga, slavu i sram;
junaštva svoga minula dela,
divotu mušku divskoga tela,
prebujne kose srezani pram,
ugasle zvezde zenica slepih,
25
Ibidem, str. 95.
26
Miodrag Popović, Romantizam III, Nolit, Beograd 1975, str. 162.
27
Ibidem, str. 163.

13
 pev’o je pogled očiju lepih,
pev’o je ljubav i njenu silu,
oh, i Delilu!28
Samson je junak kojeg i u tamnici muči briga za svoju dragu, sve dok ne sazna za njenu
izdaju. Tada ljubavnik postaje osvetnik. Tada se u junaku svetlosti rađa tama, o kojoj smo
govorili. U epilogu će se zbiti apokaliptički prizor. Kostićev Samson dobija zadatak da u hramu
boginje Astarte peva svatovac o venčanju askalonskog kneza i Delile. Čuvši glas svoje
preplašene drage, rukom kreće da je zadavi, a umesto njena grla, dohvati vrat same boginje, sruši
kip i ceo hram. Scena u kojoj umiru svi prisutni, čak i sam junak Samson skonča kao svi ostali.

28
Laza Kostić, Odabrana dela I, Budućnost, Novi Sad, 1962, str. 97.

14
 Zaključak:

U Samsonu i Delili prepleli su se Biblija i Šekspir, epska heroika i hajneovska ironija,

homerska poređenja i folklorni metar. Laza Kostić sublimiše i miri istoriju i večnost, sadašnjost i
prošlost, tradicionalno i moderno. Veoma vešto ugrađuje biblijske motive, dajući im novu
dimenziju. Ne drži se slepo biblijskog teksta, unosi izmene, ali okvir ostaje isti. Vešto spaja
homersko junaštvo, sa šekspirskom lirikom. Polazi od starozavetne predstave o svetu, a u nju
ipak uspeva da unose svoja zapažanja i viđenje istog. Prevazilazi okvire dogme, ostaje dosledan
sebi. Neretko recepijent u Kostićevim likovima vidi samog pesnika. Ipak, nije potrebno
poznavanje piščeve biografije da bi se njegovi stihovi okarakterisali kao maestralni. Pesnik koji
živi ljubav i snove, oseća svet oko sebe, poznaje do detalja svetsku i domaću književnost, pleni
obdarenošću i naukoljubivošću. Premda u poemi akcenat nije na religioznosti, Kostićev junak
ipak strada jer je uvredio božanstvo, počinio hibris, poput onog koji čine junaci grčkih tragedija.
Samson je pokušao da ubije Delilu iz osvete, umesto toga ruši božanski hram, koji predstavlja
simbol pesničkog univerzuma. U tome se ogleda filozofska tragika apokaliptičke katastrofe na
kraju ove izvanredne poeme.

15
Literatura:

1. Dostojevski, Fjodor M., Braća Karamazovi. Beograd: Rad, 1967.

2. Književno delo Laze Kostića, zbornik radova. Beograd: Institut za
književnost i umetnost, 1982.
3. Laza Kostić, Izabrane pesme. Novi Sad: Budućnost, 1962.
4. Popović, Miodrag. Romantizam III. Beograd: Nolit, 1975.
5. Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta; Biblija. Beograd: Srpska
pravoslavna crkva; Komisija Svetog arhijerejskog sinoda, 2018.
6. Tolstoj, Lav N., Ana Karenjina. Zagreb: Matica hrvatska, 1961.

16