Glava druga Sokratika i sofistika Retorika u ogledalu Platonove filozofije 1. Prethodne napomene Priori nsokratika« i »sofistika« su veé odayno u filo- zofskoj terminologifi. U njima se ogieda prastari spor So- i istorijska razj ne posledice koje dopiru, traju sve do naSeg vremena.Tsokrat je poteo kno vlogografa te je, kao i vetina retora onoga doba, svoje usluge naplagivao, Ho ga je oskudica prisiljavala da prodaje svoje retorsko Trasimaha iz Hal- tio jak uticaj i Prodik, osnivat retoritke si $ druge strane, Isokrat je bio jasno uzdréan prema dotadainjoj vaspitnoj delatnosti sofista posredstvom putujuéih predavanja koja su mogli plaéati samo bogati gradani. Medutim, Isokratova uzdréa- ost i prema Sokratu i sokratici dotazi otuda Sto njegovo ispovedanje tadnog znanja, po Isckratovom uverenju, ne moze zameniti ispravno mnjenje. Sokratoy intelektualizam je Hao take daleko da nije mogao odvojiti etiénost od na- ‘uénosti, smatrajuti da iz saznanja proizlazi i delovanje ili neodoljivoj snazi reti, ali je smatrao da je Jogos dar koji ini Eovekom: »Jer, ostalim darovima koje po- svega Ho Zelimo, nismo se samo oslobodili Zivotinjskog, navina Bivota, nego smo se okupili da zajedno Zivimo, © Upor. August Burk, Die Padagogit bel trotrates, Wiraburg, 64 je donela civilizac hepravednog, lepog i ruinog, bez. kojil bi zajedni bio nemogué. Pomocu njega ubedujemo rdave Ij tradivat retorike [selling ukazuje s raz 1iji filozofije ova »hegemonija logosac, 0 kojaj govori Iso- kkrat, sve vide tumagena kao voda razuma (»the guidance jen moti logosa doslo Nikokte 6 (nav. prema: V. Jeger, op. cit, 457. © Thia,, 458.razboritost liSena vrline. Zato nije dovoljno znati Sta je do- dejo setorika to %to i politika, ali kate da »poprima obe- le¥ja politike, kao Sto Platonov Sokrat u dijalogu Gorgija (463d) kaze da je retorika »senka jednog dela politikes. Prema tome, gréka klasika ukazuje na dodir retorike sa po- litikom (nobeledje«, »senkas). 2acka vezivanja retorike sa litikom je, kao Sto smo vet naznatili, genos symbule- a sam Aristotel izritito kaze: »Zadatak retorike sa- i onakvo, jer se niko ne savetuje o stvari ait eu mogle, ni bi w buduénosti mogle 13572), Prema tome, se ede iskrss yblemi, ali samo o stvarima koje mogu biti drukéije. Poznija retorika je ove sadréaje obubvatila pod pojmom res dubia. »Dubium, koji obrazuje predmet ju- dicijalnog i deliberativnog, kao i (analogno) demonstrativ- nog govora« kaze H. Lausberg »ualazi svoj adekvatni je~ Zitki izraz u quaestio.«®® To su stvari vkoje nisu jasne i je se mode summjatic (Reforika, 1356a). “Upor. Heinrich Lausberg, op. cit, 61 i Josef Kopperschinidt, op. it, 104. U logici verovamote (Vogica probabiliun), za razlila od alogile istine Gogica veritatis) vadi dijalog 310 magi da se svakoj rndnji moke 60 Ciceronov pojam fider (latinski ckvivalent za gréki pistels IjuSni je pojam retorike (kao i dijalektike). On orion pretresanja po! i pravnih pitanja i cedenja problema koje govornik prediaze. Govornikovo delanje je nagovaranje. Hana Arent je u svomn pomenutom delu ukazala na te- smu povezanost delanja (Handeln) i govorenja (Sprecher). kontaktu.5? 2 tiacan Arends ope, 168. 57 tid, 180. 61stvena tehnika, gotovo u njenom savremenom znatenju: tal. Njoj odgovara grvka rex sékton za koju faber shui ta- kao raspolaganje ili moé raspolaganja*” Po Aiton, kode kao prevod. Plural fabri je dest u fabri tignarii za gra- ka, fizika i tacna nauka di8te one racionalnosti Je pesnitivo, éiji je mia ‘sam, i najblide miiljenju kojim se ins ginost pesnigkog na- staje u neku ruku kroz 2guinjavanje (Verdichtung).S' “48 § obzirom na vileznatnost inraza tdine ovde bi, smatramo, pre pristajalo mutenje umeSnas, vedtina, nego etnost. U tom semis’ grae Gvinarstvo bi bila jedna umefnost. 36 . 37java mimika ili ge- i koje daju lep izgled.® * Upor. Otto A. Baumhauer, Die sophistiche Rhetorik. Eine Theorie sprachlicher Kommunikation, Stuttgatt, 1986, 165. Tid, 165. 52 U sprezi naravi sa straiéu izraava se glavni sadriaj afektivnog oblika retoritke vettine, ali se, pocevSi sa anti- piso: ve? To je potpuno nemoguée. Samo vatra moze vatru upa- liti, samo vlagno mote ovladiti, a nema stvari koja drugu stvariu du$i uspo: ima. Onaj ko ove slike mole ispravno da pojmi, taj Ce Kisus Dockhor, Die Rictorik alt Quelle der worromantichen Ir- rationallemus i der Liveronuund Geistesgeschchte, in: Nachr. d. AK. der ‘Wissenschaften, phil, — hist. Klasse, 1949, 149-150. “ Klaus Dockhom, Macht und Wirkung der Rhetoit, 49. 5335 Quintlianus, De Inst, ovat, VI, 2, 20: wftud (éihas) comediae, hoe (pathos) tragoediae mogis simiien. 48 jim, on izra¥ava svoj svoj karakter ili svojstvo, is- punjava zahteve koje iziskuje skladnost. Jedno karakteri- stigno mesto u retorici Ad Alexander (1434b 2730) izra- Zava ovaj zahtey za skladom: »Ako hoée8 da napige’ lep Jégos, pomno pazi na to da se éthe légoi mote prilagoditi Zovela, To 6% postiti ako se pridriavas velitanstvenosti éthe, stroge tafnosti i meres. 'U vezi sa duSevnim stanjem Aristotel na navedenom mestu (Ret, 1408a) navodi lukaystvo »logografa« koji se esto koriste formulom: Ko to ne zna? — To svi znajtt, pa se sluSaoci iz stida slagu kako ne bi izgledalo da ne znaju 38 Upor. A. Bd. Chaignet, op. cit, 161. Upor. takode: Aristoel, Re- torika V/273, sa starohelenskog preveo, studiju i Komentare satinio Mar- ‘ko Vitié, 224. Ovim prevodom smo se, najvecim detom, i mi slutili pri navodenju Aristotslove Retorike, 49(On se zatim raziaze po stepenovima sve dok vrste, donje iepeze sistema, nisu postignute. U njima onda dolaze do izrataja pojedina uputstva. Pritom retori postupaju veoma retoriékog sistema ostao doslovno konzervisan. Taj skelet, po Furmanu, izgleda ovako: X fe (na ovom meaty se efinige veh sistema); na a, b, c} ” asta (gr8. eidos, lat. species) cadre (git. héros, lat. defini) retoridke veitine. Ciceron (De oratore, quam licet, st volumus, appeilemus artem.® U savremenim ® Upor. Manfred Fuhrmann, op. 3 Upor. tone zinimljiva objsinjenja A. Ed. Chaignet, op. cit, 73 i dalje, On kate: wLa pobtique a’est prs la poésic... la rhétorique 44 Sijue je vet ueasze oe tes ovezinost (eo torike (De inst, orat, If, 17, 37). Kao veitina govora retorika je sistem pravila i tebnika 2ija primena jem&i optimalni uti- ‘nak uveravanja. Kao teorija, retorika sc bavi strukturom, sisto- mom i pojavnim oblicima, moguénostima primene, ali isto ta- ko i istorijom retoriskog govonog ufinka.*? b) Légos, éthos, pathos (Govor, narav, strast) Videli_ smo da je retorika veitina delovanja koja se opredineéuje u besednitkim sastavima umetnitke vredno- sti, Ona iziskuje ne’ samo gramatigku korektnost, logitku jasnotu, psibolotku uverljivost, vet i izraajnu lepotu. Re- torika se oslanja na sposobnost govornika da preobrati ras- polotenje sluSalaca. Navodi se misao Bodri de Burgeja Ja rasplakati, a twine na radost potati: Ho god nameravaie mogla je utiniti. Mogla je, napokon, savetom skrenuti kud nest pas davantage l'eloquence« (73). Odavée sledi zakljutak da, kao ko je poctika doktrina 0 poezii, uko je, tim vie, retorika doktrina (ve- Bina) elockvencije. 131 Asistotel, Metafizika, 10256 25 1 H. Lausberg, op. cit, 29. 32 Upor. blite kad: Josef Kopperschmidt, Allgemeine Rhetorik, 2. Auflage, StuttgarvBeriin, KélwMainz, 1976, 13. 45megaloprepés, genus grande ili genus sublime). Ovaj stil je Retoritka vettina sadrii i delove (partes orationis) go- vyora sa jasno naznatenim sadriajem, iako su teoretigari 25 Pored gramatitkib i retoriékih vrlina postoj tw kojoj su objedinjene larinizas i explunatfo, a zatim compositio i digmitas. ske retorike, M, L. Klark (Clarke), naznatava Sestotlanu batio.}; 4. confirmatio, “laganje dokazih raaloga; 5. con- futatio, opovrgavanje protivnikovih dokaza i 6, conclusto, ‘zakljuéak, sal, ovo (exon) weenie se predotave a postoje stum (moralnost, Easuost); turpe, smile, niskost, kao i to da laganje tinjenica u uobitajenom smislu strogo je odredeno da bude kratko, jasno i verodostojno. Pisac retorike Ad He- rennium, koja se jedno vreme pripisivala Ciceronu, izlaze 5 Upor, M. L. Clarke, op. cit, 3839. Alretorici _naziva nagadanje (lat. coniectura, grt. sto- hasmés)2" Pored materiae artis postoje partes artis, dclovi reto- ritke veStine. To su, uprkos razlititim teorijama, gotovo stereotipno priznati: L. Heuresis (lat, invensio), izumevanje, pronala%enje materije; 2. Taxis (lat, dispositio), raspored, ra8élanjivanje ma- terije; 3. Léxis (lat, elocutio), izrazavanje, stilizacija; 4. Mnéme (lat. memoria), paméenje, uéenje napamet; 5, Hypékrisis (lat. actio, promuntiatio), predavanje. Svi navedeni delovi stoje w shutbi pridobijanja sluva- Tu dolazi do i a upravo inventio, aumeven, prona- ladenje, koje podrazumeva mastovitost besednika, ponajvi- ¥e njegovu prirodmu obdarenost. ‘Drugi deo vettine, dispositio, sadrli raspored prethod- i stilizuje, 4 dispositio povezuje res i verba, Jo jednom éemo se vratiti elementima izuzetno va- %nog treéeg dela retoritke veltine, posto izlotimo sadrtaj Eetvrtog.i pelog dela. 2" Upueiem nu H.Lautberg, op it, 6567: M, L- Cie, on cit, 40 i dalje; Josef A. R. Kemper, Topik in der antiten rhetorischen Techne, in: Dieter Breuer Helmut Schanze ia), Toph, caches, ist, 24:25. 36 Cetvrti i peti deo retoritke veStine su u potonjem raz- vithu retorike bili zapostavijeni, zato Sto se ona vite nije odnosila samo na goyorni diskurs veé i na pisana dela. nuntiatio est ex rerum et verborum dignitate voois et corpo- ris moderatio (»Predavanje je iz dostojanstva stvari i redi glasom i gestom ostvarena prava mera). ‘Vratamo se sadrdaju treceg dela retoritke vektine (elo- cutio). ReSeno je da je elocutio odora i ukras govora, ma- terijalizacija i inkarnacija misli. Kroz.njega se iskazuje do- ionisala poe za obrazovane u drustvu. »Netisto« je sve Bo je upadljivo, te je samo newpaive niti Bistog niti neBistog govora. blem kako se postepeno obrazuj ga probira neko obrazovano duitvo dok ne opie celu Oblast. Ovde se postupa prema nesvesnim zakonima i ana- 22 Upot. H. Lausberg, op. cit, 340 i dalje. Gbid., 512/513; Manfred Fuhrmann, op. cit,, 115. 24 Upor. F. Nietzsche, Begrif' der Rhetorit in; Gesammelte Werke, fiunfter Hand, Minchen, 1922, 301 i dalje, 37Iino slozen pojam, a nastaje, takore¢i, skupnim delova- njem prirode, i iskustva.!? Covek mo! sno, plansko opus). VeStina podrazumeva sku je u veStini iskustvo Najvisi dome: vetina postize v spoju prirodne obda (gr8. tehnites, lat. artifex). Velina se u nekoj veitini mode 1 To je Shana delovinju Kome ues ph oriode, the J: mapodn debrm suiti su mi keo putokaz u objeitijenju sine, 32 izgubiti i postati mana (grt, Kaka, tat, vistum), VeStinu koja to vie nije nazivali su Grei kokotehnfa, zato Sto je izgubila svoju meru (méson). ‘Klasifikacija ve8tina mo%e se vr8iti ili prema delu ili prema veitaku. U prom slugaju, postoji woélana klasifi- kacija prema stepenu Konkretmosti. Najvite su_pojeticke (er8. téhnal potetttai, lat. artes in effectu posite). To su pro- e (od odela do pesnitkih dela i ekvivalent pojetitkoj ili praktid ‘Vainu klasifikacuju 2a pitanja retorike predstavija Se- tvorodlana deoba veitina: 1. veltine koje siuze profesio- nalnom sticanju nova, a nazyane su artes vulgares et sor- didae; 2. pozorisne vebtine u koje spadaju i Sarolije, a ma- aritmetika, muzika, geometrija i astronomija. I dok su prve tri prvenstveno duhovne, poslednje Zetiri su pretezno pri- rodne veitine (nauke). 33Kao Sto se iz dosadainjeg izlaganja vidi, Platon ne po- ae mnogo na saznajnu moé jezika, Na putu, teSkom pute, saznavanja istine kao osnovnog cilja filozofije, j biude.'° 1, doista, nasuprot nom oku, uhu i jeziku, Parmenid je pologao svu painju risli razumu i u tom émislu je preteéa Platonove filozo- fije. Svoje genuine poreklo retorika izvodi upravo iz éu- ‘venog spora sa filozofijom, spora kao Sto éemo docnije iscrpno poka uae povezana, U sredistu pazni Aristotelovom terminologijom, pitanja prakiiéne, ane teo- rijske filozofije, Razume se, tekovine jonske filozofije pri- rode nisu zanemarene. One su samo bile potisnute u stra- nu, @ njihov Zivi trag i nanos saguvan je u grékoj medicini i nauénom posmatranju procesa u Ijudskom telu. Coveko- va priroda bila je shvaéena kao jedinstvo tela i du’e, prvenstveno kao duSevi:o-duhovna priroda. Antitki optimi- zam, o kome je veé bilo revi, sastojao se u shvatanju da oznatenog kee of U tim odnosima rezlieaju se odmaz (ikona), pokazatelj (indeks) i guna 8 Upor. D. Laenije, op. cit, 301 28 ia Zoveka mode oplemeniti i usmeriti ka dobru. To} idaskalia) i swrsi sluze utenje (mathesis), podutavanje velba (askesis). Nova vesting (téhne) u oblikovanju duie i duha slufi se oblicima jezika, govora i mnjenja tako da Sto je sjajno zapazio Nie, pretvoren u »naj- ‘govorljiviji od svih jezikac. Poverenje u mot jezika kod sofista-retora ogromno. »Govornistvo kojemu su oni poduts nastika duba’ kakvu kod modernih govornika i pisaca ret- ko nalazimo. Atiéki govornici onog doba u nama zaista stvaraju oseéanje da je logos borac spreman za borbu u ringu. Cvrstina i clastinost dobro konstrujsanog dokaza podseéa na Zilavo, istrenirano telo at i saudetée pojaéati razlika izmedu izraza onoma i logas, iako i jed- 12 Upor, Verner Jeger (Werner Jiger), Patdeia. Oblikovanje erchog doveta, Novi Sad, 1991, 159. Jeger smatra da je_gréko obsazovanje i ‘sofisizko i poscbno Protagerino, izrazito humani- 29ka i Tejsije, preneo je sicilijansku retoritku veitiou 427, godine pre ne. u At u svom dugom Zivotu (preko sto godina) stekao najvecu slavu, ali i, kao ito éemo jos pokazati, oporo osporavanje filozofa, Platonovog Sokrata posebno. Istiguéi da je retorika veitina sporenja, Gorgija je upozoravao da ne sme biti upotrebljena u svrhu nasilja. Od. Gorgijinog vremena majstorsko viadanje jezikom po- stalo je osnovni cilj retoritke yeitine. Posebno je culna strana jezika, ritam i zvuk, postala najznaéajnija odlika do- brog govora. Dua je mesto na koje su reti upucene sa renje (peithopoieion), Srodnast besednika i pesnil se U tome Sto obojica kod slusaluca bude asec terigd elemenat svesti, Uticanje na »dusu«, obrazovanje manjenja, nije puka ratinska delatnost nego veitini saglasno vazlaganje (dihairesis). Besednici moraju poznavati prirodu nja (doxai) stoje u odnosu uzroka i pos! upotrebe reti u obrazovanju odgovarajuéeg mnjenja je o&i- gledan. Ovde su se veé stari Grei suotavali sa moguénoséu izmetanja demokratije u demagogiju. (S obzirom na savre- ‘uje prigovor ili odgovor, od- ltera pars«, Sto je bilo nezami- ) nastanku antidkog besednistva izraten je u onom za politiki Zivot starih Grka karakte- ristiénom sporenju koje je udarilo petat njihovom mislje- ju uopite. To nagonalno« svojstvo grékog jezika i mislje- ja, negovano na agori i na sudskim faspravama, preuzeo je kao duhovno naslede antitki republikanski Rim. O tome svedote Ciceronove retoritke rasprave i njegov nenadma- 24 Sni besednigki dar ispoljen u rimskom Senate. Medutim, a uloga ertkih sofista, koji su java, a sofisti putujuci od grada do grada, poput homerovskih rapsoda, je uéenje i svoju ve- tiny, Sebe su sofisti shvatali kao vaspitage, narodne pe- dagoge, a retoril kao pedagotku vei staknutijih sofista, Protagora, ostavio je Euvemm misao: »Covek je mera 8 da nisua, Ovaj vraéa painju od istina filozofije Wire usmerava je problemima politike, etike i Jjuci da je u duhovnim paporima najvaznije dosti je verovaino (cikés). Tako je u sudskom spora osnovni cilj jpostizanje verodostojnosti, pourdanastt (pistis), a ne toliko istinitosti dokaza. Jezik i reéi (logoi) ni propovednici i besednici ko sredstva za saopitavanje sigumih znat nego sredstvo za medusobno saobra¢anje judi i postizanje saglasnosti medu njima. ‘Stari Grei su smatrali da je stvarno samo ono o demu su svi wvereni, Na taj nagin je izmedu stvamosti i sagla- snosti uspostavijena évrsta veza. Otuda su oni i pridavali ogroman znacaj nagovaranju u medusobnom.obraéanju. Nagovaranje je slobodni éin koji podiva na nekom argu- mentu, svedoganstvu, obrazlozenju, a ne na mametanju i razlikn izmedu retorith ‘og nagovaranja i prinu- veltimy nagovaranja Grei primenjuju u medusob- Upravo okolnost da retorika iskljutuje nametanje i prinudu proistige iz polititkog razvitka stare Gréke, koji je ogranigio moé plemstva (cupatrida) i otvorio slobodan tok demokratskom Zivotu i borbi razli8itih politi¢kih mnje~ 25Kle su velike narodne porote pr vosti, trebalo biti izrazito nekima meSavina demoke metnula u predmet pouta ma biti jo8 revi, ovde Gemo j oko toga pojma Cuveni dijalog (spor) izmedu veli- Sokrata, Naime, Sokrat je poricao re- torici svojstvo v¢ ‘Aristotel je ozni Empedokla kao i Zenon pronafao dijalektiku, a Empedokle retoriku.! Uz iz Agrigenta testo se pominju njegov utenik rakuze (za koga se kate da je bi iaéali za lekeije) i Korakov ugenik Tejsi postoje misljenja da je Homer rodonaéelnik retorike, po- gotovo to su retori U njegovim spevovima nalazili pravi rudnik za svoje primere. Zahvaljujuéi trgovaékim sporovi- ‘ma poutavanje iz retorike preneseno je u Atiku, Smatra se da je Korak prvi postavio nagela govornitkog diskursa i prvu podelu govora (besede) na uvod (prooemion), spor, kao glavni deo rasprave (agones), i zakljuéak (epilogos). karakter poutavanja ‘ka sporovima, Tu su, svakako, stvenog agonalnog ja koje filozofiju, predstavljajuci, uprkos razlikama, njibovo zajednitko obclezje. Veé kod Herakli wMratnoge iz Efesa (rg. 80) susrecemo misao »da sve bi- va na osnovu spora (razdora) i da tako treba da bu Spor je, na taj nagin, u samim temeljima mnjenja i mi- 1 prema: D. Lacrije, 2ivott | mifljenja istaknusih flozofa, VIU, $8. 20 Sjenja. A sudski spor je uzor svakog spora u kome se stranke nadmeéu u jznoseaju svojih argumenata, Zabele- Zeno je? da se atinski gradai oliko je trebato da se pojavi pred sudom, morao suotit sledecim uslovima: aje pred sudskim Kolegijem sastavl ica. Nisu to bile profesionalne sudije, ali su imale isti rang i nadleznost« kao i Pred tim kolegijem stranka je mogla potpuno uta] sa- ‘mo w sastavljenom govora. 2. Poito sudski kolegijum nije bio pravno obrazovan, niti_prethodno upuéen u siuéaj stranaka u sport, bio je Kockom sakupljen za odredeno »rogite«. Stranke su same izlode ntinjenitno stanjex, da navode i, u nu- ji se tiga predmeta spora i mogu se na njega primeniti. 3. Ukoliko su bile punopravni gradani, stranke su mo- rale Hitno da iznose i vor im je mogao pripremit Stine, ali su ga morale napamet nau stveni govor. 4, Sud se nije savetovao oko donosenja presude, vet je mogao, i to pod neposrednim utiskom poste odranih ‘govora, da glasa o zahtevu jedae ili druge stranke. 5. Sudska odiuka nije pogadata samo optZenu stran- ‘ku. U slugaju da je optudena stranka bila oslobodena kri- vice, i tuzioca je pogadala novéana globa, nepobelijac. Pod takvim usl vodenja spora bilo je sasvim prirodno So je izgovorena re€ (a pogotovo kako je bila izgovorena) dobila izuzetan mataj. Bele najveca umeSnost da se svoj slutaj, viastita stvar, pred sudom predstavi ne samo u najboljem nego i u najlepiem svetlu. Snost nije posedovao rizikovao je da izgubi parnicu. U Ari- 2 Prema: Bernd Stenbrink, Die rhevorische Theorie in der Antik, jm: Gert Usding, Biyfuirang in die Rhetork, Stangast, 1976, 14 24Prvi deo ANTICKA RETORIKA(Begriff der Rhetorik, Gesammelte Werke, funfter Band, 288/289) zanimljivo poredenje izmedu Kantove i Sopen- hauerove ocene retorike. Dok Kant govori o slobodnoj igri poslova razima, Sopeahauer naglaSava preoviadujuéi uti- aj pojedinih lignosti. Kant opisuje besednistvo u onom kkratsko dostojanstvo rimskog dréavnika, pravaa praksa daje boju: obitno su njihovi veliki govor- nici bili moéne vode stranaka, Ove razlike u shvatanju »poslac retorike igrale su ne i ja je poste Grka i Rimljana presudnu uloga igra argumentacija, a ne (matematitka) de- monstracija, mo¢ obrazlo%enja, a ne moé apodiktigke iz- vesnosti. U poglavijima koje slede pokazujemo da postoje zna- éajni mislioci, Nige pre svih, koji ne samo Sto nemaju ne- gativan stav prema retorici, vet oseéaju prema njoj neskri- vene sklonosti. ‘Ako izuzmema epohu renesanse, u kojoj je retorika nearevalay, u filozofe koji su za nju imali ne samo velikog razumevanja nego i smisla valja posebno ubrojiti Vikoa (Vico), koji se suprotstavio kartezijanskom racionalizmu i istakao sav 2nataj retorike (topike) za Ijudsku misao. Ali 12 ‘fllozofiie jezika ¥ savremenim filozofskim tokovima, a upo- redo s njom i lingvistike, izazvao je novu renesansu reto- ike od sredine Sezdesetih godina ovoga veka. Razume se 4a pokuSaj simbioze lingvistike sa retorikom nije uvek bio uspeian, posebno ne tamo gde je dominirao scijentistickt pristup problematici retorike radi njenog pukog osavreme- njivanja. Ovde se susrecemo sa pitanjem 0 odnosu stare i gled na retoriku ipak ne moze obesnatiti pokula Pripremanje konsenzusa, koje spada u najvvinije postupke 1 retorici, postigne posredstvom, recimo, savremenc teo- sije komunikacije. Videéemo da su mnogi savremeni radovi posveéeni University Press, 1979), modernist raspraye Z. F, Liotara (Jean-Francois ‘Lyo- tard, Immaterialitét und Postmoderne — nematki prevod, Berlin, 1985), izritito su ofivele retori¢ku problematiku. Tako se smatra da je logitno mesto postmoderne sasvim u retorici, ukoliko je osnovna teza postmodemizma sadr- Yana u stavu dau savremenom drustva znakovi vise ne upuéuju na oznageno, vec samo na druge znakove, i da naim govorom vile ne pogadamo zndéenje, veé se samo kreéemo u beskonatnom nizu znakor Retorika je i veStina (féhne) i teorija (theoria). Pored uputstava o dobrom, prikladnom i lepom govora koje je ostavila Klasi¢na retorika, tzv, modema retorika, retorika ntehnigkog dobaa, sadrZi pomno srogena uputstva, na pri- 13Retorika je i samu sebe © cbenrredival kada je posta- izgubila nexus posredstvom filozofijom ... Retorika je umi- ja figura potpuno potisnuo filo- zofski smisao koji je animirao prostrano carstvo retorike i skupa odréavao njegove delove, spajajuéi ih u celina sa gure, koje imaju smisla samo u sklopu sa argumnentacijom, izgubile svoj neophodni logitki oslonac, Svrsishodnost go- vora sastoji se u nagovaranju ili ubedivanju (uveravanju) sluBalaca. Ciceron De orat., I, 31, 138) kade: »Primum podiva sklad (aptum) onoga o Eemu se govori i onoga kako se govori. Dobro govoriti (eu Jegein) nazi gavoriti ne sa- mo dobro nego i tafno, istinito. Jedan od istaknutih sa- _vremenih teoretitara retoritke argumentacije, Perelman, 8 nastoji da pomiri retoriku sa filozofijom kada pife: » «. samo filozofski izgradena tearija argumentacije dopustce, nadam se, da se izmeda evidentnog i iracionalnog prepo- 20a postojanje jednog srednjeg puta koji je tekak i slabo oznatava put racionalnoge (Chaim Perelman et Lucie Ol- brechts-Tyteca, La Nouvelle Rhétorique. Théorle de Vargu- lozofija. On se suprotstavio krutoj Platonovo} koncepeiji da sve potiva u zanju, uvidajuéi da taéno znanje ne moze i retorike, pokazujuéi da se ne mogu koristti ista sredstva dokazivanja u svim oblastima, Za razliku od logike, reto- rika istiée zafaj analogija, primera i slike. U praktiénoj filozofiji mora se naéi mesta savetovanju i raspravljanju, 9Vjeri i Borisu ALEGORIUA GOSPODE RETORIKE