Visoka tehnička škola strukovnih studija Novi Beograd

Bakar
Nebojša Aksentijević (1/2010)
Mentor: dr Radivoj
Popović
Bakar 1

Bakar (Cu, latinski - cuprum) - hemijski element, metal VIIIB grupe.

Poseduje 18 izotopa čije se atomske mase nalaze između 58-73. Postojana
sa samo dva: 63 i 65.

Naziv
Bakar je poznat od davnina, kao osovni sastojak bronze. Zapravo, poznat je
još u praistorijsko doba, pa se i doba u ljudskoj istoriji naziva Bakarnim
dobom. Stari Grci su ga nazivali halkos, ali su tako takođe nazivali i mesing i
bronzu. Danas je ova reč deo kovanica za razne minerale koji sadrže bakar
poput halkopirita i halkozina, a bakrorez se još naziva i halkografija.

Latinski naziv za bakar je cuprum iz kojeg je izveden simbol za elemenat.

Ovaj naziv vodi poreklo od izraza cyprium aes što znači kiparski metal ili
kiparska bronza. Od ovog naziva vode poreklo nazivi na engleskom,
francuskom, nemačkom, holandskom, norveškom, finskom, švedskom,
islandskom, danskom, španskom i portugalskom jeziku.

U slovenskim jezicima preovladava izraz iz staroslovenskog jezika, koji se i u

Srbiji nekada koristio kao med (ili mjed), imenica ženskog roda koja je
označavala i bakar i mesing. Danas se u Srbiji naziv više ne koristi, a poreklo
reči nije razjašnjeno. Ovaj izraz je u svom udžbeniku „Osnovi hemije (Izvod
iz Roskojeve hemije)“ koristio profesor Borislav Todorović (1846-1925), ali
je zbog toga (između ostalog) dobio negativnu recenziju Sime Lozanića sa
komentarom da je takav i slični nazivi suviše „posrbljen“[1]. U Srbiji se
ustalio naziv bakar koji je preuzet iz turskog jezika. Ovakav izraz
alternativno koriste i Bugari, Albanci i Grci.

Italijanski, mađarski i rumunski jezik koriste naziv izveden od latinskog

aeramen, a alternativno se taj naziv koristi i u Turskoj i Finskoj.

Zastupljenost
Bakar 2

Zastupljen je u zemljinoj kori u količini od 55 ppm (eng. parts per million) u

vidu minerala: Halkopirita, halkozina i drugih.

Najveći izvor bakra u ishrani su morski plodovi a među njima bakra najviše
ima u ostrigama. Bakar se takođe moće naći i u zrnastom crnom hlebu,
mahunastom povrću, kuvanim iznutricama i kiviju.

Osobine
Čisti bakar je crvenkasto-braon boje, mek metal, vrlo velike toplotne i
električne provodljivosti.

Na vazduhu ne podleže koroziji, ali dugim stajanjem na njemu bakar se

prevlači zelenom patinom baznih soli bakra (hidroksi karbonata,
hidroksisulfata ili hidroksihlorida). Ako se u vazduhu nalazi velika količina
sumpordioksida umesto zelene patine stvara se crni sloj bakar sulfida.
Bakar 3

Jedinjenja
CuSO4 ima baktericidne osobine, a bezvodni je jaka stipsa (upija vodu).
Kompleksna jedinjenja bakra su stabilna, ipak dosta lako se menja
oksidacion broj bakra u takvim jedinjenjima i zato se ona često koriste kao
katalizatori. Vodeni rastvori soli bakra(I) imaju intezivnu zelenu, a rastvori
soli bakra(II) intenzivnu plavu boju.
ruda bakra

Bakar sa kalajem, cinkom, molibdenom i drugim prelaznim metalima čini

grupu rastopa koji se uopšteno nazivaju bronziti. Od njih su najpoznatiji:
tombak koji podseća na zlato i koji ima veoma dobre mehaičke osobine i
otpornost na koroziju.
 

Legure bakra
bronza : bakar + kalaj
mesing : bakar + cink
dolomit : bakar + kamena vuna + nikl
ebonit : bakar + željezo + hrom + kalcijum
Bakar 4

Upotreba
Bakar se masovno upotrebljava za produkciju električnih provodnika i
uopšte u elektronici. Zbog malih rezervi i velike primene bakar predstavlja
materijal od strateškog značaja. Bakar se dodaje u razne legure. Meša se i
sa srebrom i zlatom što u znatnoj meri poboljšava njihove mehaničke
osobine.
Bakar 5

U građevinarstvu se bakar koristi kao krovni pokrivač i za izradu oluka, a od

skora i kao materijal za oblaganje fasada. Prijatna i nežna zelena boja
njegove patine, kao i velika trajnost, čine ga gotovo idealnim, iako skupim,
građevinskim materijalom.
Bakar 6

Biološki značaj
Bakar je mikroelement koji se javlja u reaktivim centrima mnogih enzima,
kao što je superoksiddizmutaza. Potreban je za stvaranje crvenih krvnih
zrnaca, ulazi u astav hemocijanina, ima pozitivan uticaj na ćelijsku
membranu nervnih ćelija, i ima uticaj u slanju nervnih impulsa. Dnevno je
potrebno minimalno uneti 0,5 ppm. Nedostatak bakra dovodi do Vilsonove
bolesti.

Nedostatak bakra može da prouzrokuje i malokrvnost, jer nedovoljna

količina bakra izaziva lošu apsorpciju gvožđa i smanjenje broja krvnih
zrnaca.

Pretpostavlja se da sem toga nedostatak bakra izaziva poremećaje u radu

srca i usporava rad nervnog sistema (na primer slaba koncentracija).
Nedostatak bakra takođe smanjuje i količinu belih krvnih zrnaca, a samim
tim i otpornost organizma na bolesti.
Bakar 7

Bakarno doba

Još u 6. milenijumu pne čovek je koristio bakar, što dokazuju perlice

pronađene na arheološkim lokalitetima, koje su napravljene od
samorodnog bakra, ali to se ne može smatrati za početak metalurgije.

Period u praistoriji koji je obeležilo početak metalurgije i otkriće bakra,

metala koji počinje da se koristi u izradi primitivnog oruđa i oružja u
literaturi se naziva Bakarno doba (eneolit, halkolit ili kameno bakarno
Bakar 8

doba).

Uopšteno govoreći, ovaj period obuhvata treći milenijum pre naše ere (po
visokoj hronologiji od 3300. godine do 2000/1900. godine pne, a po
klasičnoj od 2200 do 1700 godine pne). Ovo je period subborealne klime.

U prvoj fazi bakar se koristio kao petrografska sirovina, to je bio samorodni

bakar koji se i u ranijem periodu koristio za nakit. U Evropi već u kulturama
poznog neolita imamo pojavu samorodnog bakra i oksidnih ruda. Ležišta
bakarne rude su na Karpatima, u Češkom Ravnogorju, na Kavkazu, na Uralu
(gde rano počinje mešanje bakra i arsena, čime se dobija arsenska bronza).
Veliki rudnici u doba eneolita su bili kvalitetni. Ruda je primitivno vađena,
sledila se žila sulfidne rude, koja je drobljena i zatim izvlačena. Kasnije se
razvijaju i jednostavne peći za preradu rude. Oksidne rude su topljene u
jamama (ruda je na dnu, ćumur postavljen okolo se palio) ili ognjištima.
Metal bi se zahvatao u velike keramičke zdele. Postojala je i „reciklaža“, što
znači da se staro oruđe i oružje ponovo pretapalo. Sulfidne rude su tražile
veliku vatru, bili su potrebni mehovi, a pretpostavlja se i „sopalj“ - šuplji
predmet od keramike, koji je služio za duvanje (potpirivanje vatre). Ovakvi
predmeti su pronađeni na eneolitskim areheološkim lokalitetima pored
posuda za livenje. Istopljeni bakar se hvatao u malim posudama. U poznom
eneolitu se javljaju kalupi. Bili su od kamena, izdubljeni, u početku
jednodelni, za jednokratnu upotrebu. Dvodelni kalup se javlja tek
2300/2200 godine p. n. e. u Vučedolskoj kulturi.

Mešanjem bakra i kalaja dobijena je tvrda legura - bronza, koja potiskuje u

potpunosti kamen kao materijal za izradu predmeta. Bakar nije jedini metal
po kome je nazvano čitavo jedno doba u praistoriji čovečanstva, upravo po
bronzi naziva se sledeće doba, koje smenjuje eneolit, a zove se - bronzano
doba.
Bakar 9

Alhemija
Alhemičari su znali za bakar i koristili ga. Alhemijski simbol za bakar je isti
kao i simbol za ženski pol (♀). Paracelzus, koji je praktično uveo poznavanje
hemije u medicinu (hemijatrija) je u terapijama koristio hemikalije, koje su
između ostalog sadržavale i bakar. Ove lekove dobijao je raznim
postupcima kao što su žarenje, topljenje, kristalizacija, destilacija itd.
Govorio je da nas alhemija uči kako treba pripremiti lek (Modus
praeparandi rerum medicinalium) i potpuno je odvajao učešće alhemije u
pripremanju lekova „alchemia medica“, od „alchemia transmutatoria“,
odnosno klasične alhemije čiji je zadatak bio pretvaranje elemenata jedan u
drugi i dobijanje zlata.
Bakar
10

LITERATURA

www. wikipedia.org

http://www.contangorudnik.co.rs