ЈОАНИС Д.
КАРАВИДОПУЛОС
. .
VI\ ' XГt>r \1 Ю ,
Г~)\ " '11\) ..\}U/11
+л\ ~oлнt.\J\ OrTi
\\~(.),\ј"\.)( ~ (),\(.)( +
1\\1\'1 '(ЧС По.\
.... ·' ,
rl 1 10(~ ·~О ·М,\
УВОД У НОВИ ЗАВЕТ
-
0 \' '\ l f / ,\ f/ 'Г(.\\ '.Ј /1
/
м ,, t·лr:' rurl, •чл
.ДI·\.OI! 'l'Л~\'.1 д_,.
\д ' l OV TOO/Пf
' ·1
0\'. ' lf l,\f / '(ј( ~ Са грчког йревела Лада ЈагушШ Акад
(\ 0 .\}'0J()!J'ftl -1
редакШор йревода Ейиской далмаШински ФоШије
ИСТИНА
БЕОГРАД- ШИБЕНИК
2005
 Увод 5

СА БЛАГОСЛОВОМ ЊЕГОВОГ ПРЕОСВЕШТЕНСТВА

Г.Г.ФОТИЈА
ПРАВОСЛАВНОГЕПИСКОПАДАЛМАТИНСКОГ
УВОДНА РЕЧ

1. Шйlаје Нови Завейl

Библијска библиотека
" 1 \ . Израз "нови завет" потиче од Самога Ису­
књ. 1 се- NN~Jt,I.I:IIJfl са Христа Који је, на основу извештавања
CfAtH Шilet1'~~-r.i јеванђелиста и на основу предања које је
_ .. ........
сачувао апостол Павле, уводећи своје уче­
А_ -о--~
·•.:;}tf;'Wt.M..t'
н
,......,.., __...,.w·cAtl Ш4111 нике у Тајну божанствене Евхаристије за
Наслов изворника:
време тајне вечере, рекао: "Јер ово је крв
моја Новога завјета која се пролијева за
'Iw&.vV!l<;; 6.. Ка.ра.рLб6тrоuЛ.щ i{; многе ради оmуштења грехова" (Мт. 26,
Etaa.ywy~ at~v Ka.Lv~ 6.Lа.О~кч 28; види и Мк. 14, 24. Лк. 22, 20 .. 1. Кор. 11,
25), најављујући тако нови период избављу­
јуће икономије Божије, који је требало да
буде утемељен крвљу распећа. Овај нови
период за човечанство, које Христос обна­
вља кроз Своје оваплоћење и потврђује на распећу Својом смрћу и
васкрсењем, представља остварење обећања Старога Завета, када су
пророци имали виђење новог, вечног завета између Бога и Његовог
Издаје: ИСТИНА, издавачка установа Епархије далматинске народа. "Ево, иду дани - говори Господ - када ћу учинити с домом
Израиљевијем и с домом Јудинијем нов завјет ... " (Јер. 31, 31; 32, 40;
види и Језек. 16, 60; 36, 26). Ово обећање се остварило не само за на­
род Израиљев и Јудин, него И за цело човечанство, којем се у Цркви
нуде плодови распећа и васкрсења Христовог. Изрази "за многе" и "за
све" (2. Кор. 5, 14), нарочито се истичу у оним речима Исусовим које
се односе на Његову избавитељну жртву.
Христово распеће, иако остварује обећање из прошлости, исто-
времено представља камен граничникЈедне нове епохе, КОЈУ човек до-
. .
живљава као члан Цркве. Оне књиге које су написали богонадахнути
писци прве Цркве и које садрже остварење Божијег обећања за живо­
Искључиво ауторско право на објављиваље овог дела на српском језику
та, у смрти и· васкрсењем Христовим, значе почетак новога света, а
има Епархија далматинска дозволом писца кљиге,
господина проф. др Јоаниса Д. КаравиДопулоса исто тако и предукус његовог будућег испуњења, назване су "Нови За­
вет", да би се разликовале од књига из претходног периода икономије
Божије, "Старог Завета". Назив "Нови Завет" као скуп оних књига које
садрже нову икономију Божију, посведоченје крајем другог века, али
6 Јоанис Д Каравидойулос
Увод 7

је потпуно дефинисан почетком З. века и надаље. Следећих 27 књига

стима, превазилази историјски тренутак и увек је савремена. Другим
су написане од средине до краја 1. века по. Хр.: 4 Јеванђеља (Мт., Мр.,
речима, Увод представља неопходни услов за тумачење Новога Заве­
Лк., Јн.), Дела апостолска (Дап.), 1З посланица апостола Павла (Рим.,
та, јер да би човек био у стању да приступи "благу" вере, треба да изи­
1. и 2. Кор., Гал., Еф., Фил., Кол., 1. и 2. Сол. 1. и 2. Тим., Тит., Флм.),
ђе из људских "земљаних судова" у којима се налази (в. 2. Кор. 4, 7).
посланица Јеврејима (Јев.), 7 Саборних посланица (Јак., 1. и 2. Пт., 1,
2. и З. Јн., Јд.) и Откривеље светог Јована Богослова (Отк.).
З. Кратки историјски йреглед

2. ШШа је йред.м.еШ изучавања Увода у Нови Завет Увод у Нови Завет, као грана науке, настао је у 18. веку. Цркве­
ни писци и Оци нису се бавили проблемима увода, осим повремено,
Као што Син и Логос Божији "постаде тијело и настани се ме­
у уводним беседама својих тумачења или у делима против јереси. По­
ђу нама" (Јн. 1, 14), откривши у људској историји Бога Оца, тако су
једина обавештења, која се могу разумети као увођење, пружа нам Па­
се исто и истине, које је открио свету, заоденуле у рухо по облику и
пије, епископ Јерапоља у Фригији (око 130. по. Хр.), у одломцима који
изразу које је блиско човековом поимаљу. Истине садржане у кљига­
су се сачували код историчара Јевсевија, као и обавештења која нам
ма Новога Завета, које су написали различити писци, иако све садрже
дају Иринеј, Тертулијан, Климент Александријски, Ориген, Јевсевије,
исту избављујућу поруку упућену човечанству, свака је упућује под
Јероним и други. А првим Уводом, додуше веома малим по обиму, мо­
утицајем различитих историјских и мисионарских услова и посред­
же се сматрати Мураторијев Канон (крај 2. века по. Хр.), који садржи
ством различитих језичких и изражајних средстава. Увод у Нови За­
каталог књига Новога Завета са кратким обавештењима о свакој од
вет бави се изучаваљем тих спољашњих историјских и мисионарских
њих. Готово том истом периоду припадају и уводне речи против мар­
прилика, изучаваљем настанка тих 27 кљига, сваким појединачним
кијанаца за јеванђеља по Марку, Луки и Јовану које се налазе у 38 ста­
писцем, циљем сваке од књига, садржајем и осталим питаљима веза­
рих латинских рук·описа јеванђеља у којима је уводна реч у јеванђеље
ним за сваку књигу посебно. Прецизније речено, у Првом делу Увод
по Луки сачувана на грчком језику. Назив "Увод у свето Писмо" први
разматра следеће веома важне теме: 1. историју рукописног и штампа­
пут је користио Адријан Антиохијски (450. по. Хр.), подразумевајући
но г текста од времена љеговог настанка, или боље речено, од времена
под тим пре увод у тумачење Писма, него увод у историјско-језичка
најстаријег рукописа до данас; 2. историју настајаља "канона" Новога
питања.
Завета, односно, сједиљеља тих 27 књига у једно тело и З. језик на ко­
У новије време се сматра да је отац Увода оратаријански фран­
ме су кљиге написане. Други део изучава важнија питаља која се тичу
цуски монах Ришар Симон (1638-1712), који је у свом делу у три књи­
писца, времена, места, услова под којим је писац писао и садржаја сва­
ге: "Историја критике текста Новога Завета" (1689), "Историја крити­
ке књиге посебно.
ке превода" (1690) и "Историја критике најважнијих порука Новога
У испитиваљу ових уводних историјско-језичких аспеката тек­
Завета" (1693), издвојио увод у Нови Зсавет од увода у Свето Писмо
ста књига Новог Завета, не занемарује се двоструки карактер ових
уопште и тиме прокрчио пут у критику текста Новога Завета као и у
књига: Оне су црквено "Писмо", односно дела која су написали "на­
историјско-филолошку критику. Упркос реакцијама које су тада на­
дахнути Духом Светим[ ... ] Божији људи" (2. Пт. 1, 21), али ти људи
стале (био је истеран из свог монашког реда, његових 10 дела била су
су истовремено потекли из одређене језичке средине. Треба такође
стављена на листу забрањених књига), сматра се данас оцем научне
додати, да та дела нису настала у условима мира и тишине неке библи­
гране Увод у Нови Завет.
отеке, него у животу и борби Цркве, у свету који је био растрзан ра­
Један стадијум у научном приступу Уводу представља у 19. ве­
зним проблемима. Следствено томе, циљ изучавања уводних тема не
ку Школа у Тибингену са својим оснивачем F. Chr. Baur-oм. Баур при­
задржава се унутар оквира научно-историјског знаља, него се упушта
мењује Хегелов дијалектички систем (теза- антитеза- синтеза) на
и у дубљи богословски смисао речи Божије која се у љима садржи и
историју првобитног (раног) хришћанаства; разликујући при том јудеј­
која, упркос томе што је изречена у одређеним историјским околно-
ски правац чији је оснивач Петар (теза) иједан други правац који учи
8 Јоанис Д Каравидойулос
Увод 9

ослобађаље од Мојсијевог Закона, .чији је оснивач Павле (антитеза);

4. Увод у Нови ЗавеШ у савремено доба
из супротстављаља ова два праваца произилази, по љеговом мишље­

љу, синтеза из 2. века. Оригиналним сматра само оне кљиге у којима У нашој земљи написано је веома мало Увода у Нови Завет. Кла­
се огледа борба између ова два правца (на пр. Посланице Римљанима, сичним се сматрају два новија Увода блаженопочившег В. Јоанидиса
Галатима, 1. и 2. Коринћанима и Откривеље), а оне које показују те­ (1960) и њему по части равног, садашњег професора Универзитета у
Атини, С. Аrуридиса (1971). Овим делима много дугује и овај Увод,
жље ка помирљивости сматра делима једИнствене Цркве у 2. веку (на
који је упућен углавном студенту богословља и широј читалачкој пу­
пр. Дела апостолска и остале посланице). Ова гледпшта Школе у Ти­
блици, коју занима да боље упозна библијске текстове. Зато бацамо
бингену одбачена су већ крајем 19. века, јер је - сасвим тачно - било
велико тежиште на приказиваље садржаја свих 27 књиrа Новога Заве­
примећено да се заснивају, пре свега, на устројству које историјски не та и поруке коју књиге упућују данашњем читаоцу. Не занемарујемо,
одговара првој Цркви. разуме се, ни посебне научне проблеме увода: прецизније њихово раз­
У нашем веку преовлађују ове школе: "Историјско-религијска" јашњење, међутим, заинтересовани читалац може да нађе у она два
(W. Bousset, Cumont, А. Loisy и други), чији су поједини представници Увода које смо навели. Шири циљ овог нашег Увода састоји се у томе
желели изучавањем упоредних учеља и деловаља друmх религија да да наведе и посебна научна дела, или да наведе имена значајнијих са­

прикажу хришћанаство као резултат развоја других религија, док су времених истраживача. То чинимо само када је неопходно, обично на
почетку сваког поглавља, где се библиографија наводи по избору, и у
други, признајући само паралеле у спољашљој форми, подвукли раз­
коме се предност даје грчким делима. Опширнија библиографија која
лику између хришћанаства и других религија. "Есхатолошка школа",
се не односи само на Увод, него и на шира библијска питања, може се
чији су представници Ј. Weiss и А. Schweitzer ("Доследна Есхатоло­
потражити у књизи "Грчка библијска библиографија 20. века (1900-
гија"), истицала је елемент очекиваља будућег (живота) у Исусовим
1995)" у едицији "Библијска библиографија", број 1.0, Солун 1997.
беседама, а у делу С. Н. Dodda ("Остварујућа Есхатолоmја") изложио
је оне беседе у којима се Царство Божије описује као садашља ствар­
ност. На крају, "Историјско-морфолошка школа" (R. Bultmann, М. Di-
belius, К. L. Schmidt) истраживалаје предпсторију јеванђелског преда­
ља и ,,Историја устројства" истакла је специфичне богословске тежње
сваког појединог јеванђелисте.
"Теорија демистификације" (R. Bultmana) узнемирила је међу­
народни теолошки свет у деценијама непосредно после Другог свет­
ског рата, било снажним опредељиваљем за љу, било јаким нападпма
и оповргаваљима против ље. Међутим, она је подстакла веома жив
научни дијалог, не само међу протестантима, из чијег крила је произ­
ишла, него и у православној и римокатоличкој теологији и оставила
свој печат у све три теологије током првих послератних деценија.
После ове теорије- разуме се, не као љена последица- поја­
вили су се нови аспекти у разматраљу питаља Новога Завета, као на
пример, социолошки, реторички, структуралистички, феминистички
и други, али се ништа од тога није задржало.
Библиографија 11

БИБЛИОГРАФИЈА

Из веома богате библиографије помиљемо само она дела која

су најрепрезентативнија, дајући при том предност- као и у осталим
поглављима- грчким делима. Што се тиче Увода у Нови Завет на стра­
ним језицима, дајемо кратки преглед најкарактеристичнијих.

а) Уводи

Агуридис С., Увод у Нови Завет, 1971.

Антонијадис Б, Увод у Нови Завет, 1937.
Дамалас Н., Тумачеља Новога Завета. Ј Увод, 1876.
Јоанидис Б., Увод у Нови Завет, 1960.
Панагопулос Ј., Увод у Нови Завет, 1993.
Сакос С., Учеља Увода у Нови Завет, 1970.
Сиотис М., Предаље Увода у Нови Завет, Део Ј, 1971.
Brown R., An lntrodиction to the New Testament, 1997.
Опширно дело са историјским подацима из тог времена, веома
опширна анализа садржине сваке од кљига и научни приступ пи­

таљима која су значајна за савремену теолошку анализу. Иако

је писац католик, љегова кљига је намељена целокупној научној
. .
Јавности и љегова истраживаља имаЈу општи карактер.

Ehnnan В. D., The New Testament. А Historicallntrodиction to the Early

Christian Writing, 1997.
Дело садржи занимљив археолошки материјал, мапе и упоредне
кљижевне текстове тога времена, који осветљавају теме из Но­
вог Завета. То је истовремено и Увод и историја периода у који­
ма је настајао Нови Завет.
George А.- Gre1ot Р., Introdиction а la BiЬle. Edition noиvelle: Le Nоиvе­
аи Testament, 1-7, 1976-1986.
Римокатоличко сумарно дело које упоредо, поред традиционал­
них погледа, нуди и савремене, остављајући читаоцу могућност
да се сам определи.

Goodspeed Е. Ј., An lntrodиction to the New Testament, 1973.

Дело које садржи уобичајене, али занимљиве ставове.
Gregory С. R., Einleitиng in das Nеие Testament, 1937.
Дело пружа занимљива обавештеља о историји текста.
Guthrie D., New Testament lntoidиction, 1961, 4!990.
12 Јоан.ис Д. Каравидойулос
Johnson L. Т., Тhе Writings ofthe New Testament.
An Interpretation, 1986.
Koester Н., Einjйhrung in das Neue Testament, 1919.
Постоји и у енглеском преводу: lntroduction to the N. Т., Први
том: History, Culture and Religion of the Hellenistic Age. Други
том: History and Literature of the Early Christianity, 1982. Дело
које књиге Новог Завета смешта у историјске оквире времена у
коме су настале.
Kumme1 W. G., ( Feine Р. - Behm Ј. Kummel), Einleitung in das Neue
Testament, 1965.
Књига аутора Фајна и Бема, коју је обогатио у последљим издањи­
ма Кимел, даје кратки преглед нових резултата шлраживања. Про­
ширен и обогаћен је енглески превод lntroduction to the N Т,
Lohse Е., Entstehung des Neuen Testaments, 1972.
Дело за шир у читалачку публику.
Michaelis W., Einleitung in das neue Testament, 1961.
Конзервативно протестантско дело.
Perrin N., The New Testament. An Introduction, 1974,
(Нови Завет. Увод), Друго издање 1982 (у сарадњи са D.
ling-oм). Књига је намењена је првенствено студентима.
Schenke Н. М. - Fisher К. М., Einleitung in die Schriften des Neuen Testa-
mensts, 1-2, 1979.
Аналитички приказ и расправа о савременим научним радовима
у вези са сваком поједином књигом Новог Завета.
Schnelle Udo, Einleitung in das Neue Testament, 1989.
Stylianopulos Th., Th New Testament, An Orthodox Perspektive, Vo/. 1:
Scripture, Tradition, Hermeneutics, 1991.
Са православне тачке гледишта то је уопштенији теолошки при­
ступ темама: Свето Писмо, Предање, Тумачење.
Traduction Oecumenique de /а ВiЬ/е. Edition integrale.
Nouveau Testament, 1972. (= ТОВ).
Сумарно конвенционално дело у које су укључени Правосавни,
Римокатолици и Протестанти. Пре превода књига Новога Завета
садржи сажете, али свеобухватне уводе.
VieЊauer Ph., Geschichte der urchristlichen Literatur, 1975.
Приказује књиге Новога Завета у оквирима заокружене слике
ранохришћанске књижевности и филологије.
Wikenhauser А.- Schmid Ј., Einleitung in das Neue Testament, 6 1913.
Римокатоличко дело, веома богато грађом.
БиблиограФија 13
б) Лексикони (осим. језичких, Шј. речника који се сйо.мињу на другом
.месШу)
Евстратијадис С., Лексикон Новог ЗавеШа, 191 О.
Константинидис Г., Нови ециклойедијски лексикон СвеШога Писма,
1976.
Константинос Г, Лексикон СвеШога Писма, 1888, фототипско издање
1968.
Balz Н.- Schneider G., Exegetisches Worterbиch zиm N. Т., 1980-83.
Во Reicke- S. Rost, BiЬlisch- Historisches Handworterbиch, 1-3, 1962.
Brown С. (издавач), The New Intemational Dictionary ојN. Т. Тheology,
1986. 1-3, 1975-78.
Buttick G. А., The interpreter s Dictionary ој the BiЬle, 1-4, 1962. Supp1e-
mentary Vo1ume, 1976.
Coenen L.- Beyzenther Е. - Bietenhard Н., Theologisches Begriffslexikon
zиm N. Т., 1-3, 31972.
Kitte1 G. V., Theologisches Worterbиch zиm n. Т., 1-10, 1933-1979.
С., Du- Leon- Dufor Х., Лексикон библијске теологије (грчки превод францу­
ског дела Vocabиlaire de Theologie ВЉ!iqие, 3 1974.)
Pirot - Robert А. и други, Sиpp!ement аи Dictionaire de la ВЉ!е, 1-12,
1928.
Vigoroux F, Dictionaire de la ВiЫе, 1-9, 1891-1912.
в) Издања и ко.менШари
Дамалас Н., Ту.мачење Новог Завеша, 1-4, 1892.
Ту.мачење Новог ЗавеШа, Едиција коментара и тумачења текстова Но­
вог Завета. Приређивачи су Ј. Каравидоnулос и В. Стојанос., Со­
лун 1980. (=ЕК8), а од 1986. године nриређивачи су П. Василија­
дие, Ј. Галанис и Ј. Каравидопулос.
Макракис А., Ту.мачење Новог ЗавеШа у целини, 1-3, Ч958-60.
Трембелас П, Коментари на све књиге Новога Завета (изузев Откриве-
ња), Атина 1951.
Тhе Anchor BiЬle, 1964. (= АВ).
Commentaire dи N. Т., Neuchate1- Paris 1949. (= СNТ).
Etиdes BiЬliqиes, Paris 1907. (= ЕВ).
Evangelisch- Katholischer Kommentar zиm N. Т, 1915. (= ЕКК).
Handbиch zиm N. Т, у Lietzmann-oвoм издању 1906, у издању G. Bor-
nkam-a 1949. (= НNТ).
14 Јоанис Д. Каравидойулос
15
Библиографија

Herders Theologiscer Kommeпtar zum N. Т, у издању А. Wikenhauser

вани библијски научни часопис, који, од 1971. године уређује и
1953. (=HThT).
издаје професор С. Агуридис.
Hermeпeia. А Critical апd Historical Commeпtary оп the BiЬZe, 1911.
BLPЛ.Lкfj BLPЛ.Loe~к'l'} ВВ), (Библијска библиотека) библијски прируч-
(=Hermeneia).
ник уз издаље 'EpiJ.'I'}VELa KaLvfj<; LiLae~к'l'}<; ЕКд), (Тумачеље
Iпternatioпal Critical Commeпtary, Edinburgh 1895. ICC).
Новога Завета). Уређују га у прво време В. Стојанос и Ј. Кара­
Iпterpreter 's BiЬle, New York 1951. (= IB).
видопулос, Солун 1983. године, а од 1986. године уређују га П.
Kritisch Exegetischer Kommeпtarйberdas N. Т, издавач М. Meyer 1832,
Василијадис, Ј. Галанис и Ј. Каравидопулос.
ново издање 1941. (= КЕК).
Moffatt New Testameпt Commeпtary, London 1928. (= МNТС).
Das Neue Testameпt Deutsch, издавачи: Р. A1thaus Ј. Behn, Gottingen СКРАЋЕНИЦЕ
1932. (= NTD).
New Ceпtury Bihle Commeпtary (= NCBC). ВВ ............... ВфЛ.Lкfl BLPЛ.tue~к'l'} (Библијска библиотека)
New Iпternatiol Commeпtary оп the N. Т, Michigen 1978. (= NICNТ). дВМ ............ дЕЛt(о BLPЛ.Lкwv MeЛ.ecwv (Билтен библијских студија)
Regeпsburger Neues Testameпt, Regensburg 1938. (= RNТ).
ЕКд ............. 'EpiJ.'I'}VE(a Ko:Lvfj<; LiLae~к'l'}<; (Тумачеље Новога Завета)
Telogischer Haпd-Kommeпtar zum N. Т, Ber1in 1928. Ново издање 1959. ЕЕНЕА ........ 'EПLUt'I'}IJ.OVLK~ 'E1ТEt'l'}p(<; 8еоЛ.оуLкfј<; ЕхоЛ.Тј<; 'А t'l'}vwv (На­
(=ТhНNТ).
учни годишљак Теолошког факултета у Атини)
EE8L:8 ........ 'E1Тtut'I'}IJ.OVLK~ 'E1ТEt'l'}p(<; 8eoЛ.oyLкfl<; ЕхоЛ.Тј<; 8euuo:Л.ov(к'l'}<;
г) Остала йомоћна лuiilepaiilypa (Научни годишљак Теолошког факултета у Солуну)
8НЕ ............. 8еоЛ.оу1.к~ ка( 'Н8Lк~ 'ЕукuкЛ.о1Та(бна (Теолошка и етич-
Акта са научних скупова православних библијских теолога:
ка енциклопедија)
АБ ............... The Anchor BiЬle
1 Научни скуп (Патмос, 1975): "Јован: његова новозаветна дела и њего­
CNT............. Comrnentaire du N. Т.
ва богословска мисао", објављено у Билтену Библијских студија
ЕВ ............... Etudes BiЬliques
(= ~ВМ), 1976, свеска 1.
ЕКК ............ Evangelisch - Katholischer Komrnentar
П Научни скуп (Крит, 1977): "Јерес и јеретици у доба апостола Па­
НNТ ............ Handbuch zum N. Т.
вла", ~ВМ, 1977- 1978, свеска 2-3.
НТhК .......... Herders Тheologischer Kommentar
111 Научни скуп (Кавала, 1980): "Посланица Филипљанима", ~ВМ,
IB ................. Interpreter's BiЬle
1980, свеска 2.
ICC .............. Intemational Critical Comrnentary
IV Научни скуп (Солун, 1986): "Превод Светога Писма у Православ-
КЕК ............ Кritisch Exegetischer Kommentar
ној Цркви", 1986.
МNТС ......... Moffat New Testament Comrnentary
V Научни скуп (Франгавила у Елиди, 1980): ,,Дела апостолска", 1988.
NCBC .......... New Century BiЬle Commentary
VI Научни скуп (Кипар, 1991): ,,Јованово Откривење", 1991.
NICNT ........ New Intemational Commentary on the N. Т.
VII Научни скуп (Букурешт, 1993): "Јеванђеље по Матеју", у издању
RNТ ............. Regensburger Neues Testament
издавачке куће ""Арtщ Zwfj<;;", 1996.
ThНNT ........ Theologischer Hand- Kommentar zum N. Т.
VIII Научни скуп (Месимврија у Бугарској, 1995): "Посланица Галати­
ма", у издању Пoupvapii, 1997.
IX Научни скуп (Јерисос, 1997): "Две посланице Солуљанима", у изда­
њу Пoupvapii, 2000.
~ЕЛ:r(о BLP1Lкwv MEJ..нwv (Билтен библијских студија) специјализо-
 ПРВИ ДЕО

ТЕКСТ, КАНОН И ЈЕЗИК НОВОГА ЗАВЕТА

18 Јоан. ис Д. Каравидойулос
ИсШорија ШексШа 19

1. ИСТОРИЈА ТЕКСТА НОВОГА ЗАВЕТА

1. 1. ИСТОРИЈА РУКОПИСНОГ ТЕКСТА
Библиографија
1. Ј. а. Материјал за йuсање

Maas Р., Критика текстова (К р Lпк~ twv КЕ ЦJ.Evwv ), на грчки пре­

вео Н. Хионидис, 1975. Mioni Е., Увод у грчку йалеографију (Eloaywy~ Најстарији сачувени рукописи Но­

at~v 'EHf]VL~ ПаЛщоурафL.а) превод на грчки Н. Панајотакис, 31985. вога Завета написани су или на папирусу,

Сигалас А., Историја грчког йисма ('Iotop(a tf)<; 'EHf]vLкi)<; урафf)<;), или на пергаменту, али из доцнијег, визан­

1974. Сиотис М., Увод у критику текста Новога Завета (Eloaywyf) El<; тијског доба, потичу и рукописи на харти­
ји. Пре но што се упустимо у испитиваље
t~V KpLtLK~V tOU KELIJ.EVOU tf)<; К. !\La8~Kf]<;), 1951.~матске ~~:-­
~~"_y_'I.C~~гa]~AL &oyiJ.atLкa( 1ТараЛ.Л.ауаi. tou KELIJ.EVOU рукописа, рећи ћемо нешто о најстаријем

tf)<; К. !\La8f]KfJ<;) 1 Уводни чланак, 1960. "Критика библијског текста" материјалу за писаље.

(,,КрL tLK~ tf)<; BL~Л.(ou"), 8НЕ 7, 1043-1049. Aland К., Arbeiten zиr Neи­ Првобитно се као материјал за писа­

testamentlischen Textforschиng, 1963. год. A1and К. Aland В., Der Text ље користио йайuрус, који се, одређеним

des N. Testaments, 1982. (превод на енглески Ч989) Gregory С. R., Tex- поступком прераде, израђивао од истоиме­

tkritik des N. Testament, 1-3, 1900-1909. Metzger В. М., Der Text des N. не биљке која расте на обалама реке Нил.

Testaments, 1966. (енглески превод 31992). The Early Versions ofthe N. Много маљих комада прерађеног папируса

Testament, 1977. Vaganay L.- Amphoux С. В., An Introdиction to N. Т. међусобно се састављала и тако би настао

Textиal criticism, 1991. дугачак лист од 9-1 О метара дужине који би се увијао у свитак са ко­
јим се лако руковала, а развијао би се постепено тек приликом читаља

На овом месту изнећемо сасвим укратко -отуда и она позната изрека песника Калимаха, који је, у З. веку пр.
историју текста Новога Завета од времена Хр., за време владавине Птолемеја П, основао Александријску библи­

када је настао, па све до данас. Историја тек­ отеку: ,,Велика књига, велико зло". За Дела апостолска, на пример,

ста Новога Завета обично се дели на два ве­ једну од најобимнијих књига Новога Завета, било је потребно отпри­

лика периода: на период рукописног текста

лике 9 метара папируса. Разуме се, на папирусу се није у потпуности

и период штампаног текста. Граничник који сачувала ниједна књига Новога Завета (стотинак папируса који данас

дели ова два периода представља Гутембер­ постоје по разним музејима и библиотекама света садрже само одлом­

гово откриће штампарске пресе и штампа­ ке и фрагменте књига Новога Завета). Најстарији одломак потиче са

ље прве Библије на латинском језику{145Q1 почетка 2. века (120-150. по Хр.) је Р 52 , који садржи фрагмент Јн. 18,
Многи подаци коришћени у овом поглављу 31-33; 37-38 и налази се у библиотеци Џона Рајланда (John Ryland) у
потичу из две кљиге В. Mecger-a и из кљиге К. Aland-a и В. Aland-a, Манчестеру у Енглеској.
које су наведене у библиографији. Папирус је био, међутим, веома осетљив материјал, а будући да
се извози о само из једне земље, Египта, љегово добављаље било је по­
везано са извесним тешкоћама. Тако се трагаље за другим материјалом
за писање показало неизбежним. Папирус је полако почео да уступа
место йергаменiйу (који се назива још имембрана, или дuфШера), који
је током 4. века, као материјал за писаље, сасвим истиснуо папирус,
бар што се тиче књига Новога Завета. Овај нови материјал за писаље
настао је прерадом овчије, козије, телеће и антилопине коже, а потекао
је из Пергама у Малој Азији. Плиније Старији (23-79. по. Хр.) у свом
20 Јоан.ис Д Каравидойулос
Историја Шeкciila 21

делу Naturalis Historia, у 13. књизи, 68 поглавље, овако нас обавешта­

ва о времену и разлозима производње пергамента: "Пергамски краљ
Еумен (по свој прилици Еумен П, који је владао од
хтео је у престоници своје државе да оснује библиотеку по значају јед­
наку библиотеци у Александрији, али Птолемеј, краљ Египта (вероват­
но Птолемеј V Епифан, који је владао од 205-182. пр. Хр.), желећи да
осујети ту намеру, забранио је извоз папируса из Егиmа. Тако је Еумен
био принуђен да се упусти у израду пергамента, која је
менути- била позната и пре тога." Не знамо у којој мери Плинијево
обавештење одговара чињеницама, но, у сваком случају, суштина тог
обавештења би требало да буде истинита. Израда пергамента везује се
за Пергам, по коме је и добио назив.
Пергамент је ретко имао облик свитка: обично је био у обли­
ку листова који су се ређали један преко другога, тако да су четири
листа заједно чинила "тетрадион'", а ако их је било више, чинили су
"кодекс". Сасвим је јасно да је кодекс био прикладнији за употребу не­
го свитак, и иначе је карактеристично да многи хришћански папируси
(Р 52 на пример), имају форму кодекса. Од почетка 2.
усталила употреба кодекса (било од пепируса, или касније од перга­
мента). Можда су помесне хришћанске цркве користиле кодекс како
би се њихово Писмо разликовало од Старог Завета које се у јудејској
синагоги користило у облику свитака.
Године 331. цар Константин је затражио од Јевсевија,
Кесарије, да му за цркве у његовој новој престоници добави
са на пергаменту са текстом Светога Писма (види Јевсевијев ЖивоШ
Кон.сШан.Шин.ов, 4, 36). Поједини истраживачи претпостављају да два
најстарија данас позната кодекса Светога Писма на пергаменту, Синај­
ски и Ватикански, заправо представљају једине преостале од тих
кодекса које је цар тражио од Јевсевија.
Посведочено је да су текстови на папирусу веома често били
преписивани на пергамент како би се сачували од пропадања, јер је, ка­
ко смо већ напоменули, папирус био веома осетљив и стога непогодан
материјал за писање. Јероним нас, у својој 34. Посланици,
да су се епископ Кесарије Акакије, и његов наследник Јевзоје, између
340. и 380. по. Хр., постарали да се на пергамент препишу све књиге
из библиотеке коју су у Цезареји основали Ориген и Памфил.
Будући да је пергамент био веома скуп, често су били брисани
(или тачније стругани) старији текстови како би се написали новији,
хришћански, или су се пак брисали млађи хришћански текстови ка-
ко би се записали други, кориснији, уместо љих. Такви кодекси се
називају .,палимпсести", или .,рескрипти" (codices rescripti- понов­
197-159. пр. Хр.)
но написани кодекси). Данас је, уз помоћ нарочитих фотографских
апарата, могуће фотографисати првобитни текст у случају када нас
то више занима него оно што је касније преко љега написано. Од 13.
века и касније пергамент се замељује хартијом која је била јефтинија,
производила се већ много векова у Кини, а била је позната у Египту
- треба напо­
и Сирији још од 8. века по. Хр. Многи византијски рукописи, који су
сачувани у манастирима, нарочито на Светој Гори, написани су или на
пергаменту, или на хартији.
Ј. Ј. б. ВрсШе рукойиса
-.ц> N Ј 1 0-.1\. l:'м ltH·-f!S Што се тиче врсте писма, рукописи Но­
·rн)N ЛNЛI'ЛI)..ОЈ tt •н вога Завета нису уједначени. Међутим, пре
<t>N ('1 1 ОЈ 11\'('Nf<:.Ч
.. ,
Ttlt::tvt (' 1-л~ н."J'Nfl· него што кажемо нешто о томе, треба да на­
Ј.'-.1-НТ'(О)'КЛI'С'Гf.Л поменемо да су се у старини углавном кори­
века у Цркви се
стиле две врсте писма. За текстове који ни­
су били кљижевне садржине, односно који
су се користили у свакодневном животу (на
пример писма, разне потврде, уговори) била
је уобичајена такозвана ,,димотика", или кур­
епископа
зивно писмо (litterae cursivae), то јест мала слова готово непрекидно
50 кодек­
међусобно повезана, док су се за кљижевна дела радије користила бри­
жљивије писана велика слова (litterae unciales, од латинске речи oocia
што значи дванаести део нечега, а овде значи слово које чини дванае­
стину једног уобичајеног реда у ступцу). Постепено су се, међутим, а
50
нарочито од 9. века по. Хр. и за кљижевна дела користила мала слова.
Поједини истраживачи ову промену приписују образованим монаси­
ма из Студијског манастира у Константинопољу.
Рукописно наслеђе Новога Завета обично се дели на рукописе
писане великим словима и на рукописе писане малим словима. Они
обавештава
први, који су настајали најкасније до 10. века по. Хр., писани су ве­
ликим словима, а речи су међусобно готово потпуно повезане и не
постоје знаци ни за интерпункцију, ни за акценте. Од 9. века почела
су да се користе мала слова, што постаје преовлађујуће од 11. века,
па надаље.
Што се тиче садржине, рукописи се могу поделити на оне који
садрже интегрални текст књига Новога Завета, нарочито четиријеван-
22 Јоанис Д Каравидойулос
Историја ШексШа 23

ђеља и обично су једностубачни, а

Ватикански кодекс ( codex Vati-
они који садрже перикопе из јеванђе­
ља и посланица које се читају на бо­
canus), Јефремов кодекс (codex
жанственој Литургији, написани су
Efraemi) и око 50 кодекса писа­
них малим словима, иако од 2 пи­
двостубачно. Први (једностубачни)
сана великим словима и 147 пи­
називају се "Четверојеванђеља", ка­
саних малим словима, недостаје
да садрже интегрални текст четири
само књига Откривења. Градови
јеванђеља",Пра~а!ТоаtоЛ.оt. "(.,Апосто­
или манастири КОЈИ су сачували
ли") када садрже текст Дела апостол­
у својим библиотекама велики
ских и Посланица. Други (двостубач­
број рукописа, груписани на основу броја рукоПиса, су следећи:
ни) носе, сходно-томе, називе ,.Света
од 50 до
100 рукописа: Кембриџ (66), манастир у Крипто­
Јеванђеља" и "Апостоли". Али када
фери, у близини Рима (69), Фиренца (79), Патмос (81 ), Мо-
садрже уједно и перикопе (зачала)
сква (96). ·
из Јеванђеља и перикопе из Дела апо­
Од 100 до 200 рукописа: Јерусалим (146), Оксфорд (158).
столских и Посланица који се читају на божанственој Литургији, на­
Од 200 до 500 рукописа: Синај (230), Санкт Петерсбург
зивају се "'А 1ТоаtоЛ.ОЕuаууЕА.ш" (,,Апостолојеванђеља"). "Јеванђеља"
(233), Лондон (371), Рим ((367), Париз (373), Атина (419).
се још називају "'ЕкЛ.оу&бt.а" (.,Еклоге") по новој терминологији која
Преко 500 рукописа: манастири на Светој Гори ( 1.000).
се задржала на Западу - али се то не односи
Број од 230 рукописа у манастиру Свете Катарине на Синају,
на рукописе- "Еванђелистари", или "Еван­
после открића нових рукописа 1975. године требало би да се знатно
ђелијари". Називају се и "Лекционари", по
повећао.
латинској речи lectio, што значи читање. Лек­
Што се тиче означавања рукописа, међународно је прихваћен
ционари су због своје уситњености одлома­
следећи систем: Папируси су означени словом Р са малим бројем по­
ка писана малим словима. Манастири на Све­
ред њега (на пр. PI, Р 2 , Р 3 итд.): рукописи писани великим словима
тој Гори и остали манастири, или библиоте­
обележавају се првим словом јеврејског алфабета (~) и словима ла­
ке, грчке и стране, поседују мноштво таквих
тинског алфабета, потом словима грчког алфабета (али само онима
рукописа - било да је у питању интегрални
која се разликују од слова грчког алфабета) и на крају редним/сериј­
текст, било само текст оних перикопа који
ским бројем који испред себе има О; рукописи писани малим словима,
се читају на божанственој Литургији - који
означавају се арапским цифрама, а еклоге такође арапским цифрама
су писани калиграфским малим, брижљиво
испред којих стоји латинично 1 (од латинске речи lectio).
писаним словима (минијатуре).
Број данас познатих грчких рукописа који
се налазе у разним манастирима и библиоте­ 1. Ј. в. Најзначајнији рукойиси

кама на свету превазилази 5600. Конкретно,

У наставку ћемо навести неке од важнијих рукописа Новога
у последњем издању каталога К. Aland-a, Kurzgefasste Liste der griec-
Завета, почевши од кодекса писаних великим словима.
hischen Handschriften des Neuen Testaments, 1994. године, набројено је
Синајски кодекс (codex Sinaiticus) (~)садржи цеолокупан Но­
99 папируса, 306 рукописа писаним великим словима, 2856 рукописа
ви Завет, а поред
писаних малим словима и 2.403 еклога. Нарочито су бројни рукописи
тога и Варнавину посланицу и Јермин Пастир. Потиче из 4. века, на­
Јеванђеља. Готово интегрални текст Новога Завета садрже Синајски
писан је у четири ступца, а као вероватна места порекла помињу се
кодекс (codex Sinaiticus), Александријски кодекс (codex Alexandrinus),
Египат, или Кесарија у Палестини. Тај кодекс је, средином 19. века
24 Јоанис Д Каравидойулос
Историја текста 25

(1844), у манастиру Свете Катарине на Синају, открио Немац Konstan-

tin Tischendorf, који га је, nосле извесног проучавања, nоклонио на Друге посланице Солуњанима. Поред тога у њему је извршен неки
дар руском цару Александру П. Године 1933. куnила га је енглеска вид поделе текста на поглавља која се не поклапају са поделом код
влада и отада се налази и Британском музеју у Лондону, изузев 43 ли­ осталих старих рукописа. Свака посланица светог Павла не почиње

ста (делови књига Старога Завета: Прве књиге Паралиnомена, књиге новим бројањем, него се наставља бројање које почиње у Посла­

Јеремијине, књиге Немијине и књиге о Јестири) који се налазе у Уни­ ници Римљанима. Овај кодекс се од 15. века налази у Ватиканској
верзитетској библиотеци у Лајпцигу, где је Tischendorf службовао библиотеци.

као лектор. Неки листови (12 листова који nотичу од књига Старога КодексЈефрема Сиријског (С) нај­

Завета: Трећа књига Мојсијева, Четврта књига Мосијева, Пета књига значајнији је палимпсест, или рескрипт

Мојсејева, Књига о судијама) nронађене су 1975. године међу многим (rescriptus), потиче из 5. века и текст при­
другим рукоnисима у манастиру Свете Катарине на Синају. пада византијском типу текста. Садржи одломке од готово свих књига

Чини се да је текст Синајског кодекса nоnрављало неколико Новога Завета, изузев Друге посланице Солуњанима и Друге саборне

nоnрављача одмах по преписивању, као и касније (у 6-7 века): nрема посланице светог апостола Јована. Током 12. века текст је прекривен
обавештењу које се налази у белешци на крају књига Јездрине и Јести­ грчким преводом 38 дела Јефрема Сиријског. После многобројних по­
рине, nоследње исnравке извршене су на основу једног старијег руко­ кушаја и користећи се техничким средствима свога времена, Тischen­

nиса који је nоnравио nрезвитер и мученик Памфил, који се, као што dorfje успео да прочита првобитни текст. Данас се налази у Национал­
је nознато, nостарао да се многобројним старим рукоnисима обогати ној библиотеци у Паризу.

библиотека у nалестинској Кесарији. Кодекс Безе (codex Bezae Cantabrigiensis) (D) је двојезички

Александријски кодекс (codexAlexandrinus) (А) nотиче из 5. ве­ кодекс (грчки текст налази се на левој страни, а латински превод на

ка и nореклом је из Егиnта. Што се тиче јеванђеља садржи византијски десној) и представља два рукописа. Први рукопис садржи јеванђеља

тиn текста, а што се осталих књига Новога Завета тиче, представља је­ (овим редом: по Матеју, по Јовану, по Луки и по Марку), затим Дела

дан од главних nредставника александријског тиnа текста, заједно са апостолска и мали фрагмент Треће саборне посланице светог апосто­

Ватиканским и Синајским кодексом. Наnисан је у три стуnца. Садржи ла Јована. Назив је добио по томе што га је 1851. године Теодор Беза,

готово целокуnни Нови Завет изузев неколико nразнина у Јеванђељу Калвинов пријатељ и сарадник, поклонио Универзитету у Кембриџу
по Матеју и у Јеванђељу по Јовану, као и у Другој nосланици Корин­ (Cambridge), где се и данас налази. Други рукопис садржи посланице

ћанима. Поред Новога Завета, ту се налазе и 1. и 2. Климентова nосла­ светог Павла и назива се Codex Clarmontanus, по манастиру Клермон

ница (друга до 12, 5). Овај кодекс је, 1627. године, nоnравио nатријарх (Clermont) у Француској, где се налазио. Данас је у Националној би­

Кирило Лукарис за енглеског краља Чарлса I, а данас се налази у Бри­ блиотеци у Паризу. Текст оба рукописа припада такозваном "запад­

танском музеју и nосетиочевом оку је достуnан у стакленој витрини, ном" типу, односно показује извесна одступања, има додатака, али и

одмах nоред Синајског кодекса. испуштених делова текста у поређењу са познатим текстом, нарочито

ВаШикански кодекс (codex Vatica- у Делима апостолским. Вредно је поменути да у њему постоји једна

nus) (В) такође nотиче ИЗ Егиnта и сматра
се најстаријим кодексом Новога Завета
(између nочетка и средине 4. века). Његовf.,
текст се завршава незавршеном Послани-
r неписана Исусова логија која се налази у Јеванђељу по Луки, у 6. по­
t глављу, између стихова 4. и
Лк. 23, 53., Дап.
5., као и додатна обавештења у Мт. 20, 28.,
12, 10; 19, 9.
, Од кодекса написаних великим словима, поред горе наведених,

цом Јеврејима (до Јев. 9, 14а), а недостају t вредни посебног помена су и ови:
Petropolitanиs Pиrpиreus (N) из 6. века, написан на скупоценом
још и nосланице Прва и Друга Тимотеју, ;
Посланице Титу и Филимону, као и Откри- ' пергаменту сребрним словима, а само скраћенице за имена Бог и Хри­
стос, исписане су златним: његови листови су разасути по разним свет­
вење. Посланица Јеврејима налази се nосле
ским библиотекама (182 листа у Петрограду, 33 на Патмосу, 6 у Вати-
26 Јоанис Д Каравидойулос
ИсШорија ШексШа 27

кану, 4 у Британском музеју у Лондону, 2 у Бечу, 1 у Византијском му­

зеју у Атини, 1 у Византијском музеју у Солуну и 1 у Њујорку). 9, 5 х 7, 25 цм. (односно џепног формата). Овом приликом можда тре­

Codex Sinopensis (О) из 6. века, написан је такође златним ма­ ба споменути да је кодекс највећих димензија латински кодекс Гигант

стилом на скупоценом пурпурном пергаменту, а уједно је и један од из Стокхолма, о коме ће бити више речи у одељку о старим латинским
преводима.
најстаријих рукописа који садрже уметнички украшена слова (мини­
Кратки опис рукописа (број рукописа, хронологија, место, са­
јатуре), које припадају каснијој рукописној епохи. Налази се у Нацио­
држај итд.) може се наћи, осим у каталогу К. Aland-a, у критичком
налној библиотеци у Паризу.
издаљу Новога Завета Nestle-a и Alanda, или још тачније у Додатку бр.
Кодекс W, који се налази у Музеју Freery Вашингтону, прона­
ђен је почетком 20. века. Припада крају 4. века или почетку 5. века. 1 у 27. издаљу које је изашло 1993. године.
Садржи јеванђеља у истом поретку као и у кодексу Беза (Мт., Јн., Лк.,
Мк.). Једна од специфичности овог кодекса је што је у њему сачувана Ј. Ј. г) СШаре йоделе ШексШа
једна Исусова логија негде пред крај Јеванђеља по Марку (16, 14), по­
У рукописима не налазимо поделу текста на поглавља и стихо­
менута беседа позната је делимично и Јерониму.
ве каква је у данашљим издаљима. Подела текста на целине постоји са­
Кодекс Rossanensis (:Е) из 6. века, написан је сребрним словима
мо у Ватиканском кодексу (не у свим кљигама) и у Александријском,
на пергаменту пурпурне боје. Садржи Јеванђеља по Матеју и по Мар­
који има и наслове перикопа на почетку сваког јеванђеља. Занимљива
ку (три прва стиха у сваком јеванђељу написана су златним словима).
је подела Откривеља коју је у напомени начинио Андреј Кесаријски.
Овај кодекс је најстарији рукопис од њему савремених рукописа напи­
Кљигу је поделио на 24 беседе (на основу цитата Отк. 4, 4, где 24
саних малим словима.
старешине седе на 24 престола око престола Божијег), а свака беседа
Кодекс Laurensis ('Р) из 9. века налази се у манастиру Вели­
подељена је на три поглавља (тело- душа- дух), тако се цело Откри­
ка Лавра на Атосу и садржи јеванђеља (од 9. поглавља Јеванђеља
веље састоји од 72 поглавља. Друге поделе кљига Новога Завета на пе­
по Марку), Дела апостолска, Саборне посланице (редоследом: 1., 2.,
рикопе ("зачиљаља") приписују се Амонију Александријском (3. век)
Пт., Јак., 1., 2., 3., Јн., Јд.), посланице светог апостола Павла и Посла­
и ђакону Ефталију (5. или 7. век).
ницу Јеврејима.
Јевсевије Кесаријски поделио је сва четири јеванђеља на цели­
Кодекс Q се такође налази на Светој Гори (манастир Диониси­
не и распоредио их на десет таблица ("канона") са паралелним цели­
јат), садржи јеванђеља (изузев Јеванђеља по Луки 1, 15-28) и потиче
нама. Јевсевијеви "канони" очувани су у многим, нарочито византиј­
из 9. века. Осим кодекса q.r и Q, на Светој Гори налазе се још и ови
ским, рукописима испред јеванђеља, а издају се и данас у критичким
рукописи написани великим словима: 049,051,052,063,0617 и друm,
издаљима Новога Завета. На ,,колумне", које садрже једну целовиту
као и мноштво рукописа писаних малим словима, око 1.000, као што
мисао, поделио је текст и Ориген у свом делу Ексапла ('Е~а.iТЛа), као
је већ речено.
што су иначе у колумнама написан и Безин кодекс (D): Редови су му
Због изузетног спољашњег изгледа наводимо још и ова три ру­
коnиса: 1) Кодекс 047, чија слова на свакој страни формирају крст неједнаки, сваки се састоји од једне "колумне" која садржи заокруже­
ну мисаону целину, тако да се, током читаља, може спустити глас на
(налази се у Универзитетској библиотеци у Принстону). 2) Кодекс 16,
крају свакога реда, од којих је један дужи, други краћи, како захте­
написан малим словима, nотиче из 14. века и написан је са четири раз­
ва мисаона целина. Такође и Климент Александријски и Дионисије
личите боје мастила: nриповедачки делови тамно црвеним, Исусове
беседе и анђелске, светло црвеном (сена) бојом, реченице из Старог
Александријски и други црквени писци говоре о "поглављима", "пе­
рикопама" ("одељцима") итд., али све то не значи да је постојао је­
Завета, реченице ученика, Захарије, Јелисавете, Марије, Симона и Јо­
динствени систем поделе текста, који би важио за целу цркву. Данас
вана Крститеља тамно плавом и напослетку речи Фарисеја, Искариот­
важећа подела текста на поглавља, приписује се енглеском професору
ског Јуде и сатане, црним; и З) Кодекс 0169, који је најмаљи од свих.
на Универзитета у Сорбони (Париз, почетак 13. века) и потољем Кен­
Димензије једне једине стране која је нађена у Оксиринху у Emnтy, су
терберијском надбискупу Стефану Langton-y (t 1228), а подела на сти-
28 Јоанис Д. Каравидойулос
ИсШорија ШексШа 29

хове потиче од париског типографа, по имену Robert Stephanus и то од

љеговог издаља из 1551. године. Било је природно да се с проналаском tut, који има седиште у бенедиктинском манастиру у iй"'у Н I~ IA
и распростраљељем штампе, ове поделе задрже и да се пренесу на сва месту Beuron (Бојрон) у Немачкој (у близини града S v1я.tис;ы.•~•.л ~ •.·;<;'Р \ "'•':~ ' ' .'.!, MA11i,

потоља издаља. Фрајбурга), који је, 1949. год., заnочео са издавањем , _.~,:~ .·:,\ ~~;\'i.,.:i 0

·~ .\~;пiцк '

критичких издања Ветус Латине у посебним томо- , '.,.:,·,~·''"""::.~:'•·\

вима, од којих сваки садржи једну књигу Новога За- , ···.:.:~;..:·~- · !
1. 2. ДРЕВНИ ПРЕВОДИ НОВОГА ЗАВЕТА вета, али још није издао све. Последњих неколико
десетина година сарађује са католичким Теолошким \
Први текст Новога Завета, ,,логије" које је на арамејском напи­ факултетом у граду Нови Лувен у Белгији. ·\, ~i~~:,~~~~x1v.j
сао Матеј - о чему ће детаљније бити речи у посебном поглављу- био Рукописи тих древних латинских превода · -· ,-=~
је одмах преведен на грчки и тек потом је био распростраљен. Али означавају се малим словима латинског алфабета и арапском цифром
и целокупни Нови Завет, који је оригинално био написан на грчком, у загради, али како данас рукописи древних латинских превода пре­

био је преведен на језике тадашљег доба, како би се хришћанска вест лазе број слова у латинском алфабету, поједини се означавају само
проширила "по свој земљи". За Цркву се превод Светога Писма већ по арапском цифром. Најпознатији рукописи су кодекси BobЬiensis (k),
себи подразумева. Овде наводимо само најдревније преводе, јер они Veronensis (Ь ), Беза (D) и Гигант (gig). Овај последњи свој назив дугу­
имају велики значај за историју текста Новога Завета. Први преводи је својим димензијама од 89,5х49 сантиметара који има свака његова
потичу из 2. века, па су према томе старији и од великих познатих грч­ страна. Написан је у неком манастиру у Боемији, касније је пренет у
ких кодекса. У наставку ће укратко бити речи о најзначајнйјим древ­ Праг, а од 1648. налази се у Краљевској библиотеци у Стокхолму. На­
ним преводима. зива се још и Ђаволова Библија, јер на 290. страни има велики цртеж
ђавола.

Ј. 2. а) ЛаШuнскu йреводu Како би се избегла пометња коју је изазвала појава великог бро­
ја превода у току 4. века, папа Дамас (366-384) наложио је познатом
Не знамо тачно када и где је настао први латински превод Све­ тумачу Светога Писма, Софронију Јевсевију Јерониму (Sophronius
тога Писма. Иначе, превођеље се није свуда чинило неопходним, бар EuseЬius Hieronymus), да изради јединствени латински превод Свето­
што се тиче Рима, где се говорило грчки за време првих векова хри­ га Писма. Јероним је, захваљујући свом добром познавању античких
шћанства, али је било неопходно и нужно у Северној Африци. Зато језика, дао значајно и вредно преводилачка дело. За основу је узео
многи истраживачи верују да су баш тамо настали први преводи на текст који су садржавали најбољи рукописи Ветус Латине и поправио
латински језик. Међутим, ипак није извесно тачно време љиховог на­ га уз помоћ најстаријих грчких рукописа, како сам каже у свом писму
станка. Опште је прихваћено да је већ током 2. века већ постојао ла­ папи Дамасу, које је приложио издању превода Јеванђеља, године 384.
тински превод, али јасна сведочанства о постојаљу превода потичу Не знамо којим грчким рукописима се користио, но у сваком случају,
тек од Тертулијана и Кипријана (3. век); Августин је, касније додуше, по мишљењу стручњака они су припадали александријском типу тек­
узнемирен због пометље до које може доћи због постојаља многоброј­ ста. Превод целог Старог и Новог Завета завршен је 405. године али
них превода, а Јероним узвикује да постоје толики преводи, толики тек много касније, у 8. веку добио је назив Vulgata (= кини), кога је
рукописи! задржао током средњег века.

На основу једног цитата Августиновог дела De doctrina christi- Око 10. 000 сачуваних рукописа Вулгате садрже мноштво из­
ana (О хришћанској доктрини)
(2, 21-22), у коме се каже да од разних. мена и мешавину типова текста, јер су се током векова преписивачи у
превода он даје предност италском (Itala), сви древни латински пре­ многобројним европским манастирским и универзитетским центрима,
води заједнички се називају Itala. Погоднији је, међутим, назив Vetus преписујући текст, користили само памћењем или писали без предло­
Latina (древна латинска верзија). Постоји институт, Vetus Latina Insti- шка њима добро познати текст из Ветус Латине, или намерно мењали
текст Вулгате на основу текста Ветус Латина. Ревизија Вулгате, због
30 Јоан. ис Д. Каравидойулос
ИсШорија ШексШа 31

таквог стаља ствари, показала се неопходном. Од многобројних реви­

текстова", за разлику од Татијановог текста, који се назива "Јеванђе­
зија најпознатија је она која је извршена за време папе Сикста V,1590.
ље помешаних". Овај превод сва четири одвојена јеванђеља зове се
године (одлука о ревизији донета је на Тридентском концилу, 1546.
још и Vetus Syra. Сачувана су два типа текста овога превода, а они су
године) и назива се Vulgata Sixtina. Следећи папа, Климент VIII, 1592.
заправо представници два једина рукописа који постоје:
године, постарао се за ново издаље, које је добило назив Clementina.
а) КуреШонов сиријански, добио је назив по имену W. Cureton-
Треће издаље овог последљег превода, које је изашло 1598. године и
a, који је 1842. године, пронашао тај рукопис у једном манастиру бли­
које је добило назив Sixtina-Clementina, било је вековима званична Би­
зу Каира и који садржи одломке јеванђеља (овим редоследом: Мт.,
блија Римокатоличке цркве.
Мр., Ји., Лк.). Он се сада налази у Британском музеју.
Најпознатији и најзначајнији рукописи који сачиљавају Вулга­
б) Синајски сиријански, који је назив добио по једном рукопи­
ту су: кодекс Amiatinus из 8. века, Fu1densis из 6. века у коме је до­
су-палимпсесту (рескрипту) из 4, или 5. века, а пронашле су га, 1892.
шло до стапаља јеванђеља по обрасцу Татијановог дела Диатесарон
године, сестре Mrs Lewis и Mrs Gilson у манастиру Свете Катарине на
(Lll.o:teaaocpыv) и Sangallensis из 5. века, који је уједно и најстарији ру­
Синају.
копис Вулгате.
Од почетка 5. века почео је да преовладава сиријански превод
Критичко издање Вулгате остварио је 1842-50. К. Lachman у
јединственог текста који је касније добио има Пешита (Peschitta), или
коме се упоредо са латинским налази и грчки текст. Крајем 19. века,
Пешито (Peschitto), како га изговарају јаковити, односно како га изго­
ново критичко издаље Новога Завета започео је оксфордски професор
варају хришћани западне Сирије. Овај назив има значење: једноставан
John Wщdsworth, а љегово дело су наставили Н. Ј. White и Н. Sparks
(превод), или, по другом тумачењу, општи. По овом другом тумачењу,
(1889-1954). Године 1909. папа Пије Х наложио је Бенедиктинском
Пешита има исто значење као латинска Vulgata. У новије време много
реду да изда ново издаље Вулгате (Старог Завета) које се ослаља на пр­
се расправља о томе ко је преводилац, или преводиоци Пешите, али се
вобитни Јеронимов текст. Тај посао је, 1933. године, на себе преузео
још није дошло ни до каквог одређеног закључка. На основну предања
манастир Светог Јеронима у Риму, а био је завршен 1987. У међувре­
сиријских хришћана, овај превод потиче од једног одјевнђелисте, или
мену, 1969, R. Weber је издао обједиљено издаље и Старог и Новога
апостола, по мишљењу једних од јеванђелисте Марка, а по мишљењу
Завета, које после тога поново издају Библијска друштава ('EvЫt-LEVE<;;
других, од Тадеја. Почетком 20. века преовладавало је је мишљење
В(РЛLКЕ<;; 'Eto:tpEi.ec;;) (BiЬlia Sacra, iuxta Vulgatam versionem, Свештена
да тај превод дугујемо епископу Едесе Равулу (411-435). Данас неки
Библија према верзији текста Вулгата, 4. издаље
1979, 1994). Године . . . .
истраживачи веруЈу да Је таЈ превод, КОЈИ у суштини представља ре-
стараљем папе Јована Павла 11, дошло је до објављиваља издаља Neo-
визију текста Vetus Syra, дело више од једног преводиоца и даје веро­
Vulgata, које представља ревизију најстаријег текста Вулгате.
ватно добио свој коначни облик пре раскола у Сиријској цркви, 431.
године.
1. 2. б) Сиријански йреводи Године 508, јаковит Филоксен Јерапољски са Еуфрата, налаже
свом викарном епископу Поликарпу да изврши ревизију текста Пеши­
Најстарији од сиријанских превода о коме поседујемо податке
те на основу rрчких рукописа. Тај превод, познат као Филоксенов, об­
припада 2. половини 2. века и представља синтезу, или сагласје које
ухватао је и четири мале саборне посланице (2. Пт., 2. Ји., З. Ји., Јд.),
је извршио Татијан, Диатесарон (кроз четири јеванђеља), како нас
као и Откривење, што је све недостајало у Пешити. Овај превод се
обавештава Јевсевије (Црквена историја, том IV 29, 6). Ово дело је из­
углавном користио међу јаковитима, монофиситима, значи у западној
губљено, а оно што о љему знамо потиче од Јефрема Сиријског чије се
Сирији. Ревизију тог превода извршио је, 616. године, Тома епископ
дело сачувало делимично на сиријанском, а делимично на јерменском
Ираклијски и том преводу отуда назив Ираклијев йревод.
Језику.
Сматра се да сиријским преводима припада и такозвана Сиро­
Претпоставља се да је крајем 2. века настао и превод сва чети­
ПалесШински, или Хришћанско-ПалесШинско-Арамејски превод, ко­
ри одвојена јеванђеља, који се обично назива "Јеванђеље одвојених
ји, наставши у 4, или 5. веку, представља превод на арамејски језик
32 Јоанис Д Каравидойулос
Историја текста 33

(сродан сиријанском), који се говорио у Палестини, а писмо му је слич­

германских језика. Сачувано је8 рукописа, од којих је најзначајнији
но сиријанском. Овим језиком говорили су хришћани Мелхити у Пале­
сребрни кодекс(Codex argenteus), који је написан сребрним мастилом
стини и околним областима.
на пурпурном пергаменту. Потиче из 6. века и чува се у Универзитет­
ској библиотеци у Упсали.
1. 2. в) Осшали древни йреводи Јерменски. Првобитно порекло јерменског превода није сасвим
јасно, али га неки истраживачи, због његове прецизности, називају
КойШски. Коптским се назива језик
"краљем превода". Према једном извештај у, Месроп (t 439), који је из­
који се развио од староегипатског језика. Ре­
умео и јерменско писмо, уз помоћ јерменског католикоса поглавар
чи "копт" и "коптски" арапског су порекла ,,~~..~~~~~~И§
и представљају скраћени облик грчке речи , ' ' "'·'J•..\:••••ttMfo· .." '"t••:~•••
······~ ...,~ r-..~v ···-:~"t"••'•
.. јерменске Цркве) Исака Великог (350-439), превео је са грчког текст
Новога Завета. Међутим, према другом извору, текст Новога Завета
"египатски" (а tyu1Тt ю<;) - тако су арабљански ' ~··1~ н. ..~,~..'"''... _.;..,.,.
,.!>н••~···•·.. !.)ct.t-.t•••: """"a-tt
O•f"'c1

IIJ•••'L>il"'' "IМ.: превео је са сиријанског сам Исак Велики. У сваком случају, веома је
освајачи називали хришћанске становнике у ·}о Л'"ttr~•••·,.~··.. ••~'V:,..,......., 1...
--t &111.,.,"- "'1 '"4"1.,-.н,:I~AT!ilf1t
вероватно да су јерменски преводи Јеванђеља били хармонизовани,
Египту. Током првих векова хришћанства, у -;..
Египту су посведочени ови коптски дијалек­ • '+
"""
~
ёVi:-.~-.·
) ..
...............+t .....~."
. ....•• ...............: .....,...,.. ...-.__,
,,&-,1"1:~-~ h:'

iJ·•.,.•• Л('ИJ-tAI . . s Х•:•:••

':. као Татијанов Диатесарон.

-:..
-~ li~•·•~c_a,..., •• , .. , .. .,.• , ... .,., . СШарословенски. Старословенски превод
ти, који се међусобно у великој мери не раз­
•:••н r.•• ..,..,,Ј,
---~·~~·
.. • tfllota.I-A'I
Ы!С6А~1f- )Н нем
је настао у 9. веку и потиче од двојице браће из
P"'""F~; "у~~~~'
+ '
ликују: сахидски дијалекат у Горњем Египту,
Солуна, светитеља Ћирила и Методија, који су
што ће рећи у областимајужно од Теба, боха­
изумели и писмо, такозвану глагољицу. Старосло­ iCtMt ~,l.Пf
ирски у Доњем Египту, односно у северном ,.
Египту, где се говорио и грчки, фајумски у -
венски превод је настао на основу византијских ру­ ":ше \ ~LЧfC
областима око оазе Фајум, мемфиски, или
кописа. Питање, да ли су византијски рукописи са­
)~~f~~4f~1/f JКI.Iff
средњеегипатски и ахмимски. Од ових дијалеката, у Египту је најра­
државали интегрални текст сва четири јеванђеља
или су били еклоге, мишљења стручњака се рази­
r~crкn~~ ь ,tri.
спростраљенији књижевни језик био сахидски. Уместо старог хијеро­ tCliOI.б~-
, неr'
лазе. Превод осталих књига Новога Завета потиче
глифског писма, који се може пратити све до З. века по. Хр., користи­
од ученика двоЈице равноапостолних светитеља.
'i·виr<
r .. · ·.·f1w,;'l'
_ "'
ли су се једноставним коптским алфабетом који садржи 31 знак, од
Најстарији до данас сачувани рукописи старосло- ·коn1~1. ,;:;. САО'Ј
којих 24 знака потичу од великих грчких слова, а преосталих седам из
венског превода потичу из 11. века (Codex Mari- ;J.L_:>:.
аутохтоног писма потеклог у народу. Земљорадничка већина станов­
anus). Треба приметити да о животу и делу ни једног другог старог
ника Египта говорила је коптским дијалектима, док су виши слојеви
преводиоца Светога Писма- са изузетком, разуме се, Јеронимовог- не
говорили грчки.
поседујемо толико обавештења, колико о браћи Ћирилу и Методију.
Први коптски превод Новога Завета настао је на сахидском
Од древних превода треба још да споменемо грузијски, етиоп­
дијалекту: прво је то био само делимичан превод, у З. веку, а целовит
ски, арапски, нубијски, персијски и судански.
превод Новог Завета настао је у 4. веку. Бохаирски превод, који је са­
Црква никада није прекидала своје дело превођење књига Све­
чуван у многобројним рукописима, датира се као каснији. У многим
тога Писма. Данас је целокупни Нови Завет преведен на 880 језика, а
рукописима сачувани су такође и одломци Новога Завета у преводу
књиге Старога и Новога Завета одвојено (на пр. јеванђеља, или псал­
на фајумски дијалекат: најстарији такви рукописи потичу из 4. века.
,ми) преведене су на 2.167, од око 3.000 данас познатих језика и нареч­
Сви коптски преводи имају као предложак грчки текст александриј­
ја на свету. Целокупно Свето Писмо (Стари и Нови Завет) преведено
скогтипа.
је на 355 језика према последњим подацима издатим у билтену Библиј­
ГоШски. Готски превод је настао око 380. године, а његов аутор
ских друштава. На тај начин се, захваљујући све већем броју превода
је "апостол готски", епископ Вулфила, који је и изумео готски алфа­
и даље врши велико мисионарско дело свих оних који исповедају хри­
бет. Овај превод представља најстарије књижевно дело на неком од
шћанство, па се јеванђелске сведочење шири с краја на крај света.
34 Јоанис Д Каравидойулос
ДОДАТАК!
Ј. 2. г) Новогрчки йреводи Новога Завета
Библиографија
Превод Светога Пис.м,а у Православној Цркви. Уводна реч
скуйа библијских теолога,
1986. Какулидис Е., О uреводу Новога Заве­
та, 1970. Константинидис Е., О Јеванђељима (Га ЕооууеА.Lка), 1976.
Металинос Г., Питање йревођења Светога Писма на новогрчки језик
у19. веку, 1977. Vaporis N. М., Translating the Scriptиres into modem
Greek, 1994.
Као што смо се уверили у претход­
ном поглављу, Црква је одмах у почетку
сматрала да је превођеље речи Божије
нешто што се само по себи разуме и да
је љена обавеза да оне буду преведене
на тада познате језике како би се сведо­
чанство о спасељу чуло до на крај света.
Неопходност превођеља на новогрчки језик јавила се много касније,
у време турске власти, у време када је поробљени· грчки народ желео
да дође у непосреднију и живљу везу са библијском поруком о нади
на васкрсеље. Треба, међутим, рећи да превод на разумљивији израз
није био нимало лак посао и даје томе било много отпора у неким цр­
квеним круговима. Познато је да су у неким одсудним околностима
црквене власти изричито забраљивале ширеље превода, понекад су
браниле верујућима и само читаље овога светога текста без Отачких
тумачеља, како би се избегло љегово погрешно разумеваље. Али то је
било само из предострожности, из намере да се верујући заштите од
могућег прозелитског деловаља других вероисповести.
Међутим, овде немамо намеру да се упустимо у изношеље ра­
зноврсних отпора превођељу Светога Писма на новогрчки језик, јер
ово није ни одговарајуће место за то, као ни у објашљаваље животних
потреба које су наметнуле превођеље као неопходност. Намера нам је
само да наведемо најзначајније преводе Новога Завета који су настаја­
ли од времена турске власти до данас.
Историја ШексШа 35
Први преводилац Новога Завета на новогрчки језик био је је­
ромонах Јоаникије са Крфа, који је 1536. године у затвору у Венецији
написао књигу "Стари и Нови Завет, или оно што је најдрагоценије
и најнеопходније из њих". Књига садржи 150 одломака из Старог и
Новог Завета који су преведени на једноставни језик, ,,како би мали
човек знао шта значи сваки део Божанскога Писма", како сам прево­
дилац наглашава у предговору. "И то нисам написао за учен е, него за
JV неуке као што сам ја, како би Божанско Писмо разумели сви који живе
од рада својих руку као и други неуки."
Век касније, 1638. године, остварен је први интегрални превод
Новога Завета, а његов аутор је монах Максим из Калипоља. Штампан
је у Женеви уз подршку Васељенског патријарха Кирила Лукариса,
који је и лично извршио исправке овог дела, после смрти преводиоца,
1633. године. Ипак, овај превод је угледао светлост дана 1645. године,
захваљујуhи патријарху Партенију П. Дело носи наслов "Нови Завет
Господа нашега Исуса Христа, двојезични, у коме се налазе један по­
ред другог заједно штампани божански оригинал и превод који се ни
. . . .
у чему не разликуЈе, а КОЈИ Је са оригинала преточен у Једноставни го-
вор, посредством блаженопочившег Максима Калипољанина."
"Најнезнатнији међу монасима", Максим, у свом предговору
каже да је приступио превођењу како би помогао роду који се налази
у стању духовног сиромаштва и има потребу да чује и да разуме реч
Божију, ,јер читање без разумевања значи одрицање". Позива се на
преводе Светог Писма које су, током протеклих векова, сачинили дру­
ги на свој језик, као и на грчке преводиоце житија и беседа светитеља
на кини дијалекат и додаје: "Неприхватљиво је да су житија и беседе
светитеља, који беху људи, у великој мери разумљиве, а да Божанско
јеванђеље Богочовека Христа, које је сваком хришћанину најнеопход­
није, буде неразумљиво."
Максим осим тога прилаже и Отачка сведочења о томе коли­
ка и каква је корист Светога Писма, а посебно наводи речи апосто­
ла Павла да је нужно да верујући разумеју оно што чују: "циљ оних
који читају у цркви је назидање и кроз познање онога што се чита.
Јер како ће неко поверовати, или послушати оно што се чита, ако не
разуме?" Окреће се и против јеретика који спречавају читање Свето­
га Писма и поучавају да је довољна само вера. На крају, етички став
преводиоца открива и следеhа реченица са краја његовог предговора:
"И добро смо знали да ово дело превазилази наше могуhности да га
приведемо крају како доликује; али видећи сиромаштво нашега рода
36 Јоанис Д. Каравидойулос
Историја ШексШа 37

и да се о њему нико не стара, учинили смо све што смо били кадри,
ље Светога Писма, или у сваком случају појединих љегових делова,
јер чинити према својој могућности и Богу је угодно. И ако је ишта
наравно Старога Завета, допуштајући да га читају ,Једино они који
добро, онда је то по благодати Божијој; а ако је промашај, онда је тај
су захваљујући доличном изучаваљу проникли у дубине Духа и који
промашај наш грех."
су вични начину на који ее Свето Писмо изучава, поучава и уопште
Овај превод изазвао је ре­
чита" (М. И. Гедеон, у већ цитираном делу, 2, 430-31). Такве забране,
акцију појединаца у Цркви, а
као и ону, године 1704, требало би увек посматрати у светлу историј­
нарочито Мелетија Сиригоса да
ских околности које су их изазвале и у оквиру пастирског стараља
би га на крају, 1672. године, за
1 време патријарха Доситеја, Је­
црквених достојанственика.
Почетком 19. века новооснована Британско библијско друштво
,
1
русалимски Синод осудио. Овај
(1804) приступило је поновном објављиваљу исправљеног Максима­
Синод је одречно одговорио на
вог превода, уз одобреље Васељенског патријарха (1810. године). У
питање "да ли Божанско Писмо
овом новом издавачком подухвату узео је учешћа и Адамантиос Кора­
треба сваки хришћанин да чита
) ис пославши писмо Британском библијском друштву. Штавише, он је
по свом нахођењу ".
касније лично превео Пастирске посланице, које су кружиле 1830. и
Максимов превод, испра­
1831, нешто пре љегове смрти (1833).
вљен од монаха Серафима Ми­
То исто Библијско друштво издало је, 1828. године, превод си­
тилинског, поново је, 1703. го­
најског монаха Илариона (потољег митрополита Трнава), које има
дине, угледао светлост дана и
предисторију пуну перипетија: иако је био завршен већ 1818. и имао
објављен у Лондону о трошку
одобреље патријарха Кирила VI и Григорија V, после је био осуђен
англиканског клира, али том
од стране Патријаршијског Синода 1823. године, у време патријарха
приликом су у предговору тако
Антима 111, а Константин Икономос, један из породице Икономових,
жестоко били нападнути грчки
који је у почетку прочитао и одобрио превод три прва јеванђеља, да би
архијереји због става грчког клира према превођењу уопште, да је то
се касније борио против љега.
изазвало снажну реакцију Васељенског патријарха Гаврила, који је је­
Иларионов превод убрзо је био замељен преводом који је са­
дан примерак превода спалио у дворишту Патријаршије и у "Саборној
чинио Неофит Вамвас, првобитно професор на Јонској академији, а
посланици", 1704. године написао: "Смисао и дубина мисли Светога
потом професор философије на Универзитету у Атини: 1838. године
Писма није доступна, нити лака за разумевање ни онима који добро
изашао је превод Јеванђеља и Дела апостолских, а 1844. године иза­
разумеју грчки језик, а камоли простом народу; али ономе хришћани­
шао је преостали део књига Новога.Завета.
ну који жели да чита свештене црквене књиге, оне стоје на располага­
Најоштрија и најдраматичнија фаза настојаља да се преведе Но­
њу за читање на грчком језику, уколико то чини са побожношћу; ако
ви Завет, наступила је почетком 20. века, када су светлост дана угле­
не разуме дубине мисли, читаоцу (их) разјашњава посредник освеће­
дала два превода: 1900. године, превод Јеванђеља Јулија Сомаке (ка­
ња по обрасцу црквеног учења, тако да је излишан и некористан пре­
сније Карла), а за љега се постарала краљица Олга" искључиво за по­
вод Светога Писма на кини (прост) говор." (М. И. Гедеон, KavovLкa(
родичну потребу грчког народа", а 1901. године, у дневним новинама
6Lat&~eц;, 1888, 1, 106).
,,Акрополис", штампанје превод Јеванђеља по Матеју, који је сачинио
Превод је поново објављен године 1705, али без предговора
Александар Палис. То је изазвало реакцију која је довела до крвавих
увредљивог за грчки клир и 171 О. године још једанпут, овога пута ис­
догађаја, познатих под називом ,,догађаји око Јеванђеља" (ЕuаууЕЛ.tк&,
прављен од стране Анастасија Михаила. Нешто касније, године 1723,
или ЕuаууЕЛ.щк&), а који су за последицу имали повлачеље атинског
Васељенски патријарх Јеремија III, сагласно са мишљењем Алексан­
митрополита Прокопија и пад Теотокисове владе, као и забрану свих
дријског, Антиохијског и Јерусалимског патријарха, забранио је чита-
црквених превода. У својој посланици она је нагласила да "не прихва-
38 Јоанис Д Каравидойулос
Иciiюpuja текста 39

та, не одобрава и осуђује као светогрђе свако изопачење или промену

- Превод познат као "йревод четворице йрофесора" (В. Веласа,
оригиналног текста кроз превод на једноставнији језик ... "
Е. Антониадиса, А. Аливизатоса, Г. Конидариса- али претежно
Најзад је Александар Палис, пошто је прекинуто издаваље ње­
оног првог), 1967. године, издало је Библијско друштво и непре­
говог превода у листу "Акрополис", издао интегрални превод сва
стано га, до данас, издаје. Издаје га и организација Апостолска
четири Јеванђеља у Ливерпулу у Енглеској, 1902. године (,,Нови .За­
служење Грчке Цркве ('АiТоатоЛ.Lк~ дLакоv(а тi'Ј<; 'ЕккЛ.ТЈа(щ тi'Ј<;
вет према Ватиканском рукопису"), а 19.10. године, изашло је друго,
'ЕЛ.Л.&бщ) (од 1981. па надаље).
поправљено издаље (1977. године објављено је љегово фототипско
- Н. Псарудакис, Јеванђеље на језику народа, 1978.
издаље).
Последица немилих догађаја у вези са Јеванђељем, била је и
- СвеШо Писмо -Библија (Кумундуреасово илустровано издање, са
објашњењимаитумачењимаЈ. Колицараса), том 1-7, 1981. и касни­
та што је 1911. године, Савет за рецензију Устава у љега (члан 2, па­
је.
раграф 2) додао следећу реченицу: "Текст Светога Писма треба да се
- СвеШо Писмо, превео Сп. Макрис, издање Х. Пациса.
сачува у непромењеном облику. Љегово издавање у другој језичкој
- Нови ЗавеШ. Првобитни (оригинални) текст са преводом на димо-
форми, без претходног одобреља од Велике Цркве Христове у Кон­
тики (превели професори Универзитета у Атини и Солуну, С. Агу­
стантинопољу, у потпуности се забрањује." За време поновне рецензи­
ридис, П. Василијадис, Ј. Галанис, Г. Галитис, Ј. Каравидопулос
је Устава, до које је дошло 1927. године, реченица је преформулисана
и В. Стојанос ), издање Грчког библијског друштва 1985, а друго
на следећи начин: "без претходног одобрења ауткефалне Цркве Грчке
издање 1989. (ревидирали П. Василијадис, Ј. Галанис, Г. Галитис,
и Велике Цркве Христове у Константинопољу". Иста одредба је за­
Ј. Каравидопулос). Друго издање је пропраћено посланицама са
држана и у последњем Уставу, од 1975. године (члан З, параграф 3),
благословом Васељенског Патријарха, Патријараха Александриј­
у коме се додаје реч "званични" (" ... љегов званични превод у другу
ског и Јерусалимског, као и Светог Синода Грчке Цркве.
језичку форму, без претходног одобреља аутокефалне Цркве Грчке и
- Нови ЗавеШ са објашњењима на новогрчкомјезику, која је сачи­
велике Цркве Христове у Константинопољу, забраљује се"), а у рас­
нио Ат. Деликостопулос, 1995.
прави (види Скупштинска акта) се дефинише значеље израза "званич­
На крају, по сопственом избору и хронолошком реду, наводи­
ни превод".
мо нека издаiьа појединачних књига Новога Завета:
Па ипак, и после већ поменутих немилих догађаја око Јеванђе­
- А. Влахос, Јеванђеље йо Луки, 1974; Јеванђеља, 1977.
ља, продужавају се преводилачки напори, будући да су били одговор
- Г. Папакиријакопулос, Јеванђеље йо МаШеју. Превод на димоти-
на најдубље искање црквене пуноће, па у појединим случајевима чак
ки у стиховима, 1976.
и у облику "парафразе", или издања са тумачењем ради бољег и разло­
- Г. Сеферис, Јованово. Превод, 1966.
жнијег преношења смисла текста. А да бисмо заокружили овај кратки
- Од. Елитис, ОШкривење. На новогрчком, 1985.
приказ, наводимо значајније послератне преводе и парафразе:
- Митрополит Никопољски Мелетије, Јеванђеље йо МаШеју, 1991;
- П. Трембелас, Нови Завет са кратким тумачењем. 1 том: Посла­
Јеванђеље йо Јовану, 1993.
нице и Оrкривење, 1951. П том: Јеванђеља и Дела апостолска,
- Митрополит Морфоса Хрисант Саријанис, Јеванђеље МаШејево,
1952. (40. издање 1996.)
1992.
- Ј. Колицарас, Нови Завет. Објашњења и тумачења, 1963. (23.
- Архимандрит Никодим Скретас, ОШкривење. ПоеШски йреШоче­
издање 1997.)
но на новогрчкијезик, 1995.
Реч је о две најпознатије парафразе које су, захваљујући хришћан­
- Дин ос Христијанопулос, СвеШо и свешШено Јеванђеље йо МаШе­
ским организацијама "Зои" и "Сотир", допрле до најширих сло­
ју, 1996.
јева грчког народа.
- П. Димитропулос М. Капсис, (под врховним надзором Н. Лува­
риса), Нови ЗавеШ, 1960.
40 Јоанис Д Каравидойулос
Историја текста 41

1. З. ЦИТИРАЊЕ НОВОГА ЗАВЕТА

подухват проналажеља цитата из целокупног Светог Писма у делима
У ДЕЛИМА ОТАЦА ЦРКВЕ Отаца Цркве, предузео је колега г. Јоанис Галанис, са Теолошке кате­
дре Универзитета у Солуну. Резултати овог подухвата похраљени су у
посебном компјутерском програму.
Од многобројних радова ве­
заних за цитираље новозаветног тек­

ста у отачким делима, објављених по­

следљих година, помиљемо такође и •
докторску тезу митрополита Пери­
стеријског, г. Хризостома Зафириса,
,Дрејеванђелски ШексШови. Сведо­
чеља отаца о древном облику јеван­
ђелског йредања и значај библијских
цишаша у йаШрисШици" (1979), као
Зарад изучавања историје текста Новога Завета, потребно је да, и љегов рад на француском језику
поред грчких рукописа и превода, размотримо још један извор који је ,,Le texte de l' Evangile selon St. Matthi-
за то од великог значаја: дела отаца Цркве, која врве посредним наво­ eи d' apres les citations de C!ement d'
ђењима, или непосредним цитатима из Новога Завета. Како сасвим Alexandrie ... " 1970, у коме истражује
одређено бележи критичар текста В. Metzger (Б. Мецгер), "чак и да су текст Матејевог јеванђеља онако ка­
1
изгубљени сви други извори из којих бисмо били у стању да упознамо ко га, у својим делима, цитира Кли­
новозаветни текст, само би отачки цитати били довољни да реконстру­
ишемо интегрални текст Новога Завета."
мент Александријски и пореди га са
цитатима свих осталих грчких Отаца
' ј
Проучавање отачких цитата је веома корисно ради праћења и богослова од 2. до 15. века.
историје текста Новога Завета. Нарочито због уочавања сличности ци­
тираног текста у делима Отаца Цркве са познатим типовима текста (о
којима ће нешто касније бити речи) и прецизног одређивања облика 1. 4. ИСТОРИЈА ШТАМПАНОГ ТЕКСТА
текста у разним областима и епохама. Тај посао је, међутим, истовре­
мено веома тежак и захтева истанчаност, јер у извесним случајевима,
1. 4. а) Од Еразма до издања Textиs Receptиs
нарочито код кратких цитата, у питању је преношење цитата по се­
ћању као и исправљање библијског текста у отачком делу које чине Прва штампана издаља грчког текста Новога Завета настала
каснији преписивачи на основу оног текста који им је у њихово вре­ су на Западу, почетком 16. века. Прва кљига која је штампана, одмах
ме познат. Проучавање отачких цитата, дакле, захтева много времена, по Гутемберговом проналаску штампарске пресе, средином 15. века,
тимски рад већег броја истраживача и планирање у оквирима једног била је, разуме се, латинска Vulgata (1546. у Мајнцу у Немачкој). Та­
института, или истраживачког центра. Један такав центар постоји већ кође и неке појединачне перикопе Новога Завета на грчком штампане
неколико година на Универзитету у Стразбуру. То је "Центар за ис­ су већ крајем 15. века: стихови из Јеванђеља по Луки 1, 46-55; 68-79
траживање библијских цитата у отачким делима", који од 1975. годи­ (на крају Псалтира, Милано 1481. и Венеција 1496), из Јеванђеља по
не издаје едицију BiЬlia Patristica. До данас је објављено шест томова Јовану, стихови 1, 1-14 (штампарија Алда Манутија, Венеција 1495),
који досежу до Амвросија и садрже делове (не текст у целини) отач­ одломак Јн. 1, 1-6, 58 (1504) Међутим, интегрални текст Новог Завета
ких дела и новозаветног текста који се у том цитату налази. Сличан на грчком био је штампан у другој деценији 16. века.
42 Јоан.ис Д Каравидойулос
Историја ШексШа 43

Први који се позабавио издаваљем грчког ориги­

1~ili\~tЉilfi~;f,\;_t:н . ;.:·;f~
акцентом сачуван само древни текст и то само из поштоваља према
налног текста, био је шпански кардинал и надби­
љему, јер првобитни текст није имао никаквих знакова.
скуп Толеда, Francisco Ximenes de Cisneros (1436-
Можда Комплутска полиглота и јесте била штампана прва,
1517) који је од 1502. године сарађивао са другим
али оно издаље које је прво угледало светлост, било је Еразмово из­
ученим људима (између осталих и са Димитријем
даље. Ево како изгледа љегова историја: швајцарски издавач Ј. Fro-
Дукасом са Крита) у вези са издаљем Старог и Ho-
benius, чим је био обавештен о делатности шпанског кардинала, по­

J~r~~~:
·v··-····
;~::::1~~~;K~~~~IJ~:::
~ е~ ....
••" ...... .... пети том који садржи Нови Завет (грчки и латин-
журио је да повери познатом холандском хуманисти Еразму задатак
да припреми издаваље Новога Завета на грчком језику са латинским
преводом. Штампаље кљиге било је завршено у изузетно кратком
року, од само 6 месеци, па је тако Нови Завет угедао светлост 1516.
ски текст) као и речник, на чијем се крају налази датумод 10. јануара
године, али је обиловао штампарским грешкама, а поред тога није се
1514. године. Шести том садржао је јеврејски речник и јеврејску грама­
заснивао на већем броју рукописа. Еразмо се користио са 6, или 7 ру­
тику (1515) и најзад, прва четири тома (са датумом од 10. јула 1517, у
кописа, али ни један од љих није садржавао интегрални текст Новога
колофону 4. тома) садржавала су Стари Завет у три ступца на свакој
Завета. За већи део текста ослонио се на два рукописа из 12. века:
страни: један је садржавао грчки текст Е>' (превод Седамдесеторице)
за Откривеље је имао на располагаљу само један рукопис у коме је
(са латинским преводом између редова). Други је садржавао Јерони­
недостајало последљих 6 стихова, па је те стихове зато сам превео
мов латински превод, а трећи је садржавао хебрејски текст. Поврх то­
на грчки из текста Vu1gate. Тако у тексту Откривеља постоје графије
га, у Петокљижју се, у дну стране налазио арамејски Онкелов Targum . . .
КОЈе нису посведочене ни у Једном рукопису и коЈе су се задржале и
(превод) писан јеврејским писмом, као и љегова латинска транскрип­
у издаљу Textus receptus (Отк. 17, 4 "&кае&рtrр:щ", 22, 16 "op8ptv6.;",
ција. У Дефтероканонским књигама био је садржан текст Вулгате и
Седамдесеторице (са латинским преводом између редова) и најзад, у
22, 19 ,,&фнр~он" и др.) Белешка на крају издаља завршава изреком
"Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови!" (Мт. 1О,
Трећој Макавејској књизи само текст из Седамдесеторице (са латин­
16) и уз љу скица на којој су се налазиле две змије, окренуте једна
ским преводом). Папа Леон Х је, 1520. године (или тачније 22. марта
насупрот другој и голуб између љих.
те године), дао дозволу за објављиваље и ширеље овога дела, које је
Еразмово издаље изазвало је доста отпора, можда због тога
међутим изашло године 1522, пошто је у међувремену умро покретач
што је латински превод око кога се сам потрудио на доста места био
целог подухвата, кардинал Ximenes de Cisneros (8. новембра 1517).
различит од текста Vulgata, а можда и зато што је у љему изостало
Није нам познато на који рукопис се ослаља грчки текст Но­
такозвано Comma Johaneum (1. Јн 5, 7-8), што је додао у трећем изда­
вога Завета, који поседује следеће карактеристике: нема знакова за
љу (1522). Упркос тим отпорима, Еразмово издаље се исцрпло, па је
1ТVEUf.Шt« ( спиритусе), једносложне речи су без ознаке за акценат и
уследило друго (1519), на основу кога је Лутер сачинио свој немачки
једини акценат на осталим речима је просто један знак сличан ознаци
превод Новога Завета (1521). После трећег издаља од 1522. године,
за акценат 6~е(а: уnраво оно што се данас назива једноакценатским
уследило је и четврто ( 1527), у коме је текст био одштампан у три упо­
системом! Међутим, постоји 12 листова који су уметнути у Јеванђеље
редна ступца: грчки текст, латинска Vulgata и Еразмов латински пре­
по Јовану и у Посланицу Јеврејима (узгред, Дела апостолска су сме­
вод. У четвртом издаљу Еразмо је извршио многобројна побољшаља у
штена после ље), који садрже "Путоваља апостола Павла", као и текст
тексту на основу текста Комплутске полиглоте, која је у међувремену
ђакона Ефталија "о годинама проповедаља светог Павла и о љеговој
била објављена и која је, што се тиче ослаљаља на рукописе, била мно­
мученичкој смрти". Поред тога и "садржај" љегових посланица- све
го боља. Пето, уједно и последље Еразмо во издаље (овога пута без
то на грчком - написано је истим тиnом писма као и остатак текста,
текста Vulgata), изашло је 1535. године.
али са свим знацима (акцентима и знацима за 1ТVEUIJ.ata ), а уз то и напо­
Нешто подробније смо се позабавили са ова прва два издаља
мена упућена "читаоцима", у којој се даје објашљеље да је са једним
грчког текста Новога Завета, зато што је прича која их прати веома за-
44 Јоанис Д. Каравидойулос
Историја текста 45

нимљива. Издања Новога Завета, која су потом уследила - која ћемо

укратко споменути - заснована су углавном на Еразмовом тексту. На пети од љених 6 томова садржи Нови Завет на грчком, латинском, си­
Еразмов текст се ослања и прво грчко издање Библије (и Стари и Но­ ријанском, етиопском, арапском и персијском (само Јеванђеља). у) Из­
ви Завет), за које се, 1518. године у Венецији, постарао штампар Алдо даље критичара из Оксфорда, по имену John Mill ( 1645-1707), за које
Манутиос. му је било потребно 30 година рада и које је изашло 1707. године, две
Од четири издања париског издавача, по имену Robert Stepha- недеље пре љегове смрти. И о) унапред најављено издаље професора
nus, која су се појавила у периоду од 1546-1551. године, најзначајније класичне филологије на универзитету Cambridge, по имену Richard
је треће (1550), Editio Regia, са критичким напоменама на унутрашњој Bentley, које до краја он сам није остварио. На пробном примерку од
маргини, у којима су приказане разлике у односу на 15 рукописа (међу неколико страна, Bentley је показао како би требало да изгледа љего­
којима је и кодекс Беза) и на текст Комплутске полиглоте. Ово је прво во издаље и у само једном поглављу Откривеља, његов текст се на 40
издање у историји које садржи критички апарат (apparatus criticus). На места разликовао од текста Textus Receptus, а за само издаље у припре­
основу овог издања настао је,1611. године, званични енглески превод ми рекао је да је "вечна ризница" и magna charta хришћанске Цркве
Новога Завета, познат као Кing James' Version, или Authorized Version. и унапред је сакупио приличну суму као претплату од 1.000 будућих
Вредно је помена такође и четврто Stephanus-oвo издање, које је, 1551. купаца. До објављивања овог издања, међутим, није дошло и после
године, објављено у Женеви и које по први пут садржи до данас важе­ његове смрти новац је био враћен претплатницима.
ћу поделу текста на стихове. Критички приступ званичном тексту Textus Receptus може се
Теодор Безаје у Женеви, у периоду од 1564-1601. године, 9 пу­ приметити током 18. века и то у следећим делима и издањима: Ј. А.
та издао Нови Завет, а десето издање је изашло после његове смрти Bengel (1734), Ј. Ј. Wettstein (1751-1752) и Ј. Griesbach (1774-1775). Они
1611. године. Двојица штампара, браћа Елзевир, остварили су у Холан­ су на много места довели у сумљу званични текст. Ови научници за­

дији такође 7 издања, у периоду од 1624-1678. године. Из реченице
предговора другом издању браће Елзевир (1633): "Textum ergo habes
nunc аЬ omniЬus receptum, in quo nihil immutatum aut corruptum damus"
(Овде дакле имаш текст, прихваћен од свих, у коме не износимо ни­
шта измељено, или искварено) потиче назив Textus Receptus,
сновали су многе принципе критике текста, који су и данас важећи.
На пример, Bengel је увео принцип да најтежа графија, узимајући у об­
зир љен смисао, има највећу вредност и треба је сматрати најстаријом,
Wettstein је први у критичким напоменама рукописе писане великим
који се словима означио словима латинице, а рукописе писане малим словима

користи за текст који се задржао још око два века после издаља браће
Елзевир. Тај текст, на основу кога су настали и најважнији европски
преводи пре 1881. године, којим су се Библијска друштва користила
као основом за своје преводе на разне светске језике, сматран је непри­
косновеним.
Ј. 4. б) Од издања Textus Receptus до криШичких издања
У другој половини 17. века уследила су издања чије је основно
обележје било навођеље различитих графија у напомени, а за углед
им је служило З. издаље париског штампара Stephanus-a. Најзначај­
нија од ових издања су следећа: а) "Паришка полиглота" (1645) у 10
томова великог формата (јер садрже јеврејски, самарићански, арамеј­
ски, грчки, сиријанскиски, латински и арапски текст). р) Полиглота
Brian Walton-a, која се назива и ,,Лондонска полиглота" (1655-1657):
арапским цифрама, а Griesbach је увео 15 принципа критике текста и
скренуо пажњу на цитате текста Новога Завета у делима грчких отаца.
Међутим, најреволуционарнији став према тексту Textus Re-
ceptus забележен је у
19. веку. Разлоге, који су довели до напуштања
текста Textus Receptus, треба тражити у следећем: а) у духу Просвети­
тељства, који се огледао у настојању да се реконструише историјски
најаутентичнији текст, р) у открићу и објављивању важних кодекса пи­
саних великим словима и осталих кодекса грчких рукописа, старијих
од оних који су до 19. века били познати и у) велики напредак критике
текста из области грчке и латинске књижевности, што је неизбежно
морало да се одрази на критику текста Новога Завета.
Прво је класични филолог Karl Lachmann, 1831. године, у Бер­
лину објавио грчки текст Новога Завета са каталогом оних места у тек­
сту, која се разликују од текста Textus Receptus. Потом је К. Tischen-
dorf, после многобројних посета европским и блискоисточним библио­
текама, открио или издао древне рукописе, прочитао избрисани текст
46 Јоанис Д. Каравидойулос
Историја текста 47

са палимпсеста Јефремовог кодекса (С) и приступио многим издава­

њима Новога Завета, од којих је нај значајније 8. издање (Editio octava menti editio critica maior, који је најавио Институт за критику текста
у граду Miinster. Први пројекат је до сада издао анализу измена у ру­
critica maior, 1 том 1869, 11 том 1872).
кописима у три синоптичка јеванђеља. Друти пројекат, из Минстера,
У Енглеској је текст Новога Завета издао S. Р. Tragelles (1857-
издао је до сада све промене у рукописима Саборне посланице светог
1872), који је такође, 1861. године, издао и палимпсест Закинтског ко­
апостола Јакова (1997).
декса ( 3), који се од 1821. године налазио у Лондону, у Библиотеци
Набрајање издања у 20. веку завршавамо помињући издање
Британског библијског друштва, а нешто касније, заједно са целом би­
блиотеком Библијског друштва, пренет је у Cambridge, у Универзитет­ Eberhard-a Nestle-a, који је, ослањајући се на издања Тischendorf-a,
ску библиотеку. Двојица енглеских професора са тог Универзитета, В.
Westcott-Hort-a и В. Weiss-a, од 1898. па надаље, остварио најраспро­
страњеније издање у 20. веку, које је од 1927. (13. издање) наставио
F. Westcott (потоњи епископ у граду Durham) и F. Ј. А. Hort, после 30
да издаје њего син, Erwin Nestle, а од 1952. године (21. издање) савет­
година заједничког рада, остварили су, 1881. године, једно памћења
ник издања постаје Kurt Aland, који, као управник Института за кри­
вредно издање Новога Завета: The New Testament in the Original Greek.
тику текста, у Минстеру у Западној Немачкој, текст Новога Завета
У другом тому, у коме се налази Увод, износећи гледиште обојице,
обогаћује новим открићима на папирусу, или другим рукописима. Го­
Hort на основу рукописа разликује 4 типа текста: сиријски, византиј­
дине 1993, изашло је 27. издање (које се обично назива Nestle-Aland)
ски, западни, александријски и поред њих неутрални- о којима ће
и користи се данас на свим универзитетима у свету. Британско би­
бити речи у наставку. Када је 19. век у питању, треба још споменути
блијско друштво је од 1904. године, као основу за превођење Новог
издања R. Weymouth-a (1886) и В. Weiss-a (1894). Овај други ослања се
Завета на разне светске језике почело да користи Nestle-oвo издање,
углавном на Ватикански кодекс.
уместо до тада коришћеногтекста Textus Receptus. Уједињена библи­
Почетком 20. века водеће је четворотомно издање (1902-1913)
ска друштва (Пq.ited BiЬle Societies) данас се, као основним текстом
издавача по имену Hermann von Soden, који је у основу свог истра-
. . .
живања поставио византиЈски текст КОЈИ Је поделио на три типа КОЈИ
. за превођење, користе једним критичким издањем, које је први пут
објављено 1966. (Тhе
Greek New Testament) и које се веома мало раз­
потичу од три рецензије из првих векова хришћанства: Лукијанове,
ликује од Nestle-A1and-oвoг текста. Његово треће издање (1975), у
Исихијеве и Памфилове. Први тип је назвао Општи (KoLvoc;), други
поmуности се подудара са текстом 26. Nestle-Aland-oвoг издања,
Исихијев или Египатски и трећи Јерусалимски. Сва три типа потичу
али је без исцрпног критичког апарата, који и иначе није од значаја
од једног првобитног текста којим се, у своје време, користио још Ор и­
за преводиоце.
ген. Почетку 20. века припада и помена вредно тротомно дело издава­
Године 1993, реализоване је 4. издање са обогаћеним критич­
ча R. С. Gregory, Textkritik des Neuen Testaments ( 1900-1909), у коме се,
ким апаратом и већим присуством византијских литургијских рукопи­
између осталог, истиче вредност византијских Еклога за изучавање
са ("Еклога" према терминологији која преовлађује на Истоку и "Еван­
историје текста Новога Завета. Издања А. Souter-a (1910, Ч947) и R.
гелистарија" по терминологији која преовлађује на Западу, а важећа је
Tasker-a (1964) представљају исправку текста Textus Receptus, на осно­
и на Истоку). У приказивању промена у овим византијским рукописи­
ву енглеског текста Revised Version из 1881. године, који се у великој
ма узео је учешћа и аутор ове књиге, као члан међународног петочла­
мери ослања на текст Westcott-a и Hort-a.
ног издавачког савета.
Вредна су помена и издања тројице римокатоличких критича­
У 4. издању Greek New Testament наводи се око 1.500 места у
ра: Н. Ј.
Vogels-a (1920, 1995), А. Merk-a (1933, 1986) и Ј. М. Bover-a
4 10
тексту Новога Завета која показују неслагања у рукописима. Ова ме­
(1943, 1968), који су под утицајем Н. von Soden-a издали текст ускла­
4
ста се не поклапају са већим бројем таквих неслагања која садрже из­
ђен са византијским, или црквеним типом текста. Наводимо такође и
дања Nestle-Aland, него поседују ове две основне црте: а) То су места
два велика пројекта за критичко истраживање текста који још нису да­
која показују значајне измене, корисне за преводиоце Новога Завета
ли све унапред најављене плодове: Intemational Greek New Testament
на разне светске језике и Р) у критичком апарату пружа, колико год је
Project, на коме сарађују енглески и амерички критичари и Novi Testa-
то било могуће, потпунију слику која потврђује сваку од разлика.
48 Јоанис Д Каравидойулос
Издавачи су показали изузетно занимање за отачка сведочења
која су сачувала текст Светога Писма. Наравно, ради се само о јасним
поузданим, недвосмисленим отачким цитатима, а не и о библијским
алузијама у отачким.делима, или парафразама, нити о усклађивањи­
ма синоптичких места, нити о цитатима по сећању. Тако се наводе
цитати из дела црквених писаца и Отаца, као сведочанства о тексту
Новога Завета (а делимично и о разликама) све до средине 5. века, јер
су цитати из тих првих векова најзначајнији за реконструкцију прво­
битног текста Новога Завета. Црквени Оци у 5. веку цитирају обично
византијски текст, који је познат и из мноштва рукописа. Издавачи
веома често цитирају Јована Дамаскина, због његовог великог значаја
за Грчку Православну Цркву.
27. издање Nestle-Aland-oвoг текста и 4. издање Greek New
Testament могли би се окарктерисати као васељенски прихваћени тек­
стови, будући да се на основу њих студенти на свим универзитетима
света уче тумачењу и да се они користе за превођење на разне светске
језике и дијалекте. Треба, разуме се, да додамо да је то текст који до­
душе представља крајњу резултанту свих рукописа (или боље речено,
свих оних који су могли да се искористе), али који се, као такав, ника­
да није користио током свих векова трајања живота Цркве и није био
коришћен у богослужењу, за разлику од византијског (литургијског)
текста који заправо представља онај текст који је још увек у употреби
у Цркви, а о издавању тог текста биће речи одмах у продужетку.
Историја ШексШа 49
Ј. 4 в) Издаља Новога Завейlа у Православној цркви
Текст Новога Завета се са нарочитим поштоваљем чувао и изу­
чавао у Православној цркви и о томе сведоче многобројни с великом
пажњом израђени и украшени рукописи који се чувају у манастирима
и библиотекама. Прва идања текста настала су, како смо већ истакли,
на Западу и одатле су штампани примерци пренети на Исток. Међу­
тим, током векова турске владавине, због већ добро познатих свеоп­
штих тешких услова, а нарочито због тога што су упоредо постојали
како рукописни текстови Јеванђеља, или Апостола који су још били
у употреби, тако и велики број нових штампаних издаља, у Цркви
није постојао јединствени текст. Због тога је Васељенска патријарши­
ја, 1.899. године поверила једном Савету, који су чинили митрополит
Сарда Михаило, митрополит Ставропоља Апостол, као и професор
Теолоиiког факултета у Халкиди, В. Антониадис, да сакупе и изуче
рукописе у Константинопољу и на Светој Гори и да припреме такво
издаље Новога Завета које би представљало "јединствену реконструк­
цију првобитног текста на основу црквеног предаља".
Показало се да је тај посао изузетно деликатан и тежак због
мноштва постојећих рукописа, како интегралног текста, тако и Екло­
га, као и због великог броја места која показују међусобну неподудар­
ност. Овај Савет у свом предговору набраја 116 рукописа "Јеванђеља"
и ,,Апостола", од којих је 45 лично проучио В. Антониадис у Констан­
тинопољу и на Светој Гори, а у преостале је стекао увид на основу упо­
ређиваља које су извршили љегови сарадници у Атини и Јерусалиму.
Ти рукописи су заправо примерци текста који се читао у црквама од 9.
до 16. века (дакле у раздобљу од 8 векова), али је већина коришћених
рукописа потицала из периода од 10. до 14. века. Рад на овом издаљу
био је завршен 1904. године (а на другом издаљу 1912) и отада па до
данас овај текст још увек издаје "Апостолска служба" и друге верске
организације, или издавачке куће у Грчкој.
Ово Патријаршијско издаље Новога Завета разликује се на
2.000 места од текста Textus Receptus, како примећује Б. Антониадис
у свом предговору, који на жалост не прати сва потоља поновљена
издаља. Стручљаци нису прихватили предложак, који је дао енглески
критичар К. Lake, (The Text ој the N. Teestament, 6 1928, стр. 85), да се
Патријаршијско издаље из 1904. године прихвати као тачнији пример
византијско г текста од онога који даје Textus Receptus. Можда је то
из следећих разлога: tt) Рукописна основа овога издаља није широка;
 50 Јоанис Д Каравидойулос
Историја ШексШа 51

р) На појединим местима, како и сам Антониадис признаје, дато је пр­

венство невизантијским графијама; у) Ослони о се готово искључиво
на Еклоге, а не на рукописе интегралног текста Новога Завета, који се
· не подударају у појединостима са текстом Еклога.
Како било да било, од 1904. године до данас, ово издање пред­
ставља најозбиљнији покушај критичке обраде текста Новога Завета у
Православној цркви. Међутим, потпуно је оправдана жеља, која је са
много страна и много пута изражена, да се приступи припреми новог
критичког издања које би се ослањало на све постојеће грчке рукопи­
се. Иначе и сам В. Антониадис признје у свом предговору Патријар­
шијском издању да то издање и његове недостатке сматра покушајем:
као и у вековима који су уследили понављају "Ј еванђелистар" Емануи­
ла Глизониоса, односно табелу која показује почетак и крај сваке бого­
службене перикопе, као и преглед дана када се која чита. Не знамо да
лије Емануил Глизониос први састављач Јеванђелистара", али треба
свакако напоменуrи да се тај термин задржао током времена, да озна­
чи не само преглед завршне табеле, него и целу књиrу која садржи
богослужбене перикопе из Јеванђеља, па се пренело (ретроактивно)
уназад и на рукописе ,,Јеванђеља", који се називају још и Лекционари,
или Еклоге, упркос томе што тај новији термин (Јеванђелистар) нигде
не одговара рукописима.

"али се ријеч Божија", додаје он, »не да свезати« (2. Тим 2, 9) несавр­ Данас богослужбена штива Ј еванђеља и Апостола у Грчкој из­
шеношћу човечијом, »јер је ... сила Божија на спасење свакоме који даје углавном Апостолска служба на основу старијих венецијанскох
вјерује« (Рим. 1, 16)." издања и обично без "Јеванђелистара", али са "табелом" перикопа ко­
ја се назива још и "Кириакодромион". Неусаглашеност појединих еле­

Ј. 4. г) Издања лиШургијских зачала (Јеванђеља и АйосШола)

мената са интегралним Антониадисовим текстом (1904), као и разних
богослужбених издања међусобно, свакако намеће мисао о потреби
Ако су издања интегралног тек­ њиховог усаглашавања.

ста целокупног Новог Завета одговара­

ла научним захтевима свога времена,

али не и посебним потребама верују­ 1. 5. КРИТИКА ТЕКСТА НОВОГА ЗАВЕТА

ћих, онда су издања литургијских зача­
ла (перикопа) задовољавала практичне Ј. 5. а) Шта је критика текста Новога Завета
потребе цркава, у којима су рукописи
или постали веома ретки, или су од ду­ Када кажемо "критика текста Новога Завета", углавном мисли­
готрајне употребе постали нечитки. Та­ мо на настојања у која се, током последња два века, упуштају стручња­
ко се, око две деценије после првог Ера­ ци како би реконструисали првобитни текст Новога Завета онако како
змо вог издања и Комплутске полигло­ је био написан. Такве критичке обраде текста било је и у древнија
те, у Венецији, године 1539. појављује времена. Данас се говори о три "рецензије" текста до којих је дошло
прво издање перикопа из Јеванђеља око 300. по. Хр., а извршене су независно једна од друге, у Антиохији,
под насловом "Свештено Јеванђеље". Александрији и Палестини. Прва се приписује свештенику и мучени­
У истом, 16, веку следе још око ку Лукијану, друга Исихију и трећа Памфилу. Треба, међуrим, да дода­
1О других издања ,,Јеванђеља" и 6 из­ мо да у савременом истраживању не постоји сагласност око постојања
дања ,,Апостола", и то сва у Венецији. Од њих спомињемо само из­ те три "рецензије". Са већом сигурношћу се може говорити о антиохиј­
дање из 1588. године ("Божанско и Свештено Јеванђеље"), за које се ској, или Лукијановој рецензији. У сваком случају, мноштво измена
постарао учени Хијанин Емануил Глизониос, који је на крају додао и у рукописима навело је поглаваре Цркве и богослове на озбиљнији
,,Јеванђелистар", "који садржи предање јеванђелиста, одакле почињу приступ тексту са циљем да се он реконструише.

и где завршавају. Садржи такође још и правила када се које Јеванђеље У многобројним рукописима, писаним великим, или малим
недељом чита током целе године ... " Издања "Јеванђеља" у 17. веку, словима, на грчком, или другом древном језику, појавиле су се разне
грешке током преписивања, које су настале било због непажње пре-
52 Јоанис Д Каравидойулос
писивача, било из његове жеље да поправи текст. Човек не треба да
сумња да је по промислу Божијем допуштено настајање грешака, јер
је реч Божија, од тренутка када је ушла у људску историју, никако не
изгубивши ништа од своје особености, следила у свом спољашњем из­
разу историјски људску димензију. Тако, на пример, када се два реда
у тексту завршавају истом речи, било је могуће да током преписивања
-нарочито када је преписивач због замора мање пажљив- изостане
други ред. Ово испуштање настаје због појаве која се назива омиоте­
лија. Такође је вероватно да буде испуштен један слог, када је сличан
претходном айлографија као што се исто тако дешавало да неки слог,
или неко слово напишу двапут дитографија. Намерно настојање да се
текст промени примећује се на тешко разумљивим местима, која пре­
писивач побољшава додавањем, уклањањем речи, или усклађивањем
са упоредним текстом. То је најуобичајеније код синоптичкихјеванђе­
ља. Тако се, на пример, у неким рукописима на месту Мт. 24, 36 укла­
ња ,.ouliE: о ut6~", на месту Ји. 7, 39 после ,.ou1Тw уар ~v 1ТVEUJ..La" (,јер
Дух (Свети) још не бијеше"), додаје "ayt.ov" ("Свети"), "liEliЦJ.Evov"
(,,дат"), ,ДyLOv Е1Т' auto'i~". ,Дyt.ov liEliOIJ.EVOV" итд. А Ориген, приметив­
ши многе измене у рукописима, бележи: ,,Настала је велика разлика
међу преписима, било због немарности, или дрскости неких писара,
било због лошег стања преписиваног текста, било пак због тога што
се њима самима учинило да нешто треба додати, или избацити у циљу
поправке."
Понекад преписивачи, или коректори, не слажући се са неком
претходном исправком спонтано своје неслагање бележе на маргини.
Један коректор Ватиканског кодекса, на пример, на месту Јев. 1, 3
"фavEpwv 'tE 'tft 1ТIXV'ta 1:~ P~IJ.a'tt. tђ<; liUVrXIJ.EW<; autou", не прихватајући
исправку "ф€pwv" (уместо првобитног "фavEpwv" у В) бележи: "Непи­
смењаче и злобниче, остави како је било: не преправљај." Међутим,
претходног коректора оправдава остатак рукописног предања, који
сведочи графију "ф€pwv", како иначе стоји и у новијим критичким из­
дањима, а тако је и у византијском тексту.
1. 5. б) Сврставање рукойиса у тийове текста
'Разноврсност промена у тексту рукописа, навела је истражива­
че у 18. веку на мисао да их сврстају у групе по сличности текста. Ј.
А Bengel је први сврстао различите рукописе у групе, или фамили­
је, а потом их је Ј. Griesbahc поделио у следеће три групе: на запад-
Исйlорија Шексйlа 53
ну, александријску и константинопољску групу. Значајни напредак у
историји истраживања текста Новога Завета представљају закључци
двојице енглеских истраживача, Westcott-a и Hort-a. Ова два пријате­
ља су, као професори на универзитету Cambridge, пошто су више од
30 година свог научног рада утрошили проучавајући рукописе Новог
Завета, 1881. године, реализовали двотомно издање, од кога први том
садржи текст Новог Завета, а други (који је написао Hort, и који садр­
жи закључке обојице) представља увод. Ова два енглеска критичара,
признајући Griesbach-a као свог прете чу, поделили су рукописе Новог
Завета у четири групе, од којих свака представља посебан тип текста.
Та четири типа текста су следећа:
а. Неутралн:и.м текстом су ови енглески критичари назвали
онај текст који су сачували Ватикански и Синајски кодекс, а нарочито
онај први. Овај тип текста су сматрали најчистијим и најстаријим, па
се зато њихово издање текста ослања на њега. Своје убеђење изразили
су и насловом свог издања, који гласи "The New Testament in the origi-
nal Greek ".
р. Александријски текст је онај који је потекао од језичких по­
бољшања које су на неутралном тексту извршили образовани алексан­
дријски преписивачи. Представници овог типа текста су кодекси С, L,
Бохаирски превод и текстови александријских богослова Климента,
Оригена (делимично), Дионисија, Дидима и Кирила.
у. Као Зайадни текст карактеришу онај који преовлађује код
црквених писаца пре краја З. века, углавном код Јустина, Татијана,
Иринеја, Тертулијана и Кипријана, у кодексу D и у древним латин­
ским и сиријанским преводима. Исправке у овом типу текста су обим­
не и значајне, настале су веома рано, по свему судећи, у Сиријској Цр­
кви и одатле су прешле у прве сиријанске и латинске преводе и тако су
пренете на Запад (отуда и назив ,,западни тип текста"- што не значи
да текст потиче са Запада).
б. Сиријски, или антиохијски текст назива се онај који преовла­
ђује код блаженог Златоуста и касније у Византијском царству. Тај текст
потиче од једне аутентичне рецензије, која је имала за циљ да се обједине
и уједначе различите графије у рукописима, да се упросте језички тешка
места и да се тако добије лакше разумљив текст. У њега су такође унете
разне скраћенице, како би текст постао течнији, властита имена су умно­
гим случајевима замењена заменицама како би се избегле нејасноће, не­
познати граматички облици уступили су место познатим. Ова рецензија
настала је у 4. веку, а по свему судећи извршио ју је Лукијан и тај побољ-
54 Јоанис Д. Каравидойулос
Исuюрија ШексШа 55

шани текст, који је из овога произишао, убрзо је постао преовлађујући у

царству. На овом тексту се заснива Textus Receptus из 16. и 17. века. Византијском царству. Назива се још и Константинопољски, или Цар­

Овај последњи тип текста Westcott и Hort нису сматрали вред­ ски. После пада Константинопоља, грчки учени људи су га пренели на

ним критичке обраде, зато што је најмлађи. Исто су тако сматрали да Запад и ту је постао основа за Textus Receptus. Овај текст се користио

није вредно критички обрађивати "западни" тип текста: само у једном у богослужењу и показује извесна уједначавања у облицима. Посведо­
чен је у отачким делима од 4. века па надаље, у еклогама и у преводи­
случају су дали првенство западном типу и то на оним местима где је
тај текст, упркос његовој општој тежњи за продуживањем, краћи од не­ ма насталим после 300. година.

утралног. Текст таквих места назвали су Western non-interpolations (За­ Озбиљан рад на изучавању рукописа Новог Завета покренут је

падни неинтерполирани), сматрајући текст таквих места првобитним. у последњим деценијама у "Институту за истраживање текста Новога

Настаријим и најчистијим, као што рекосмо, сматрали су неутрални и Завета" у Munster-y у Западној Немачкој, који је и издао текст Новог

на њему се заснива њихово издање из 1881. године. Завета, познато издање Nestle-Aland (види§ 1. 4. б). Упркос томе што
је прошао читав век од критичког истраживања Westcitt-a и Hort-a,
Данас, после поделе двојице енглеских истраживача и критич­
није промењен став истраживача према Византијском или Црквеном
ких напора других стручњака током више од једног века, рукописи су
подељени на различите групе у складу са типом текста који садрже.
тексту. Међутим предност истраживача горе поменутог Института, у
односу на двојицу енглеских критичара састоји се у томе што су то­
Рад се, разуме се, и даље наставља, али се већина слаже у погледу по­
ком протеклих сто година на светлост дана изашли папируси из З. ве­
деле рукописа на ове четири групе:
ка и известан број рукописа писаних малим словима, који се узимају
и. Александријски текст. Овај текст, који потиче из Егип­
у обзир при издавању текста Новога Завета.
та, посведочен је на већини папируса, у кодексим~ писаним великим
словима, Ватиканском и Синајском, код александријских богослова
Климента и Оригена, у Бохаирском преводу итд. Тај текст одговара 1. 5. в) Укључивање Црквеног ШексШа у криШичко исШраживање
неутралном и александтијском типу, на основу поделе Westcott-a и ШексШа Новог Завета
Hort-a.
~· Заiiадни текст. Овај текст се назива "западним" не због
Претходно је било речи о једном типу текста који су Westcott
тога што потиче са Запада, него зато што је био преовлађујући на за­
и Hort назвали Антиохијским, или Сиријским и који је касније добио
паду у 2. веку, а посведочен је у старим латинсим и сиријанским пре­
друге називе: Византијски, Општи, Патријаршијски, Царски, Констан­
водима, у делима Отаца на латинском језику, у кодексу D и на неким
тинопољски и Црквени. Данас међу критичарима преовлађује назив
папирусима. Понекад се овај текст на веома карактеристичан начин
Византијски (у критичком апарату 4. издања
The Greek New Testament
разликује од остатка рукописног предања, а нарочито у књизи Дела
Савеза библијских друштава бележи се као Byz, или Byz Lect, а у 27.
апостолска. Новија истраживања су показала да су извесне промене
Nestle-Aland-oвoм издању садржи се у калиграфском ЈЮ:, којим се ука­
"западног" текста биле посведочене још у старијој епохи у Египту,
зује на већи број рукописа). Ми дајемо првенство називу Црквени
па зато многи као место порекла овог типа текста прихватају Алексан­
текст, али под тим, разуме се, не подразумевамо да је то једини текст
дриЈу.
који с правом носи тај назив - иначе и остали типови текста су били
у. Кесаријски текст. Овај текст је сличан алексадријском
коришћени у црквама, било у богослужењу, или за веронауку- него
типу и посведочен је на папирусу Р , рукписима
46
W, е, Л, ф, као и у
због тога што је сачуван у мноштву рукописа интегралног текста са
Грузијском преводу. Многи верују да је Ориген пренео овај текст из
назнакама његове употребе у богослужбене сврхе као и у мноштву
Египта у Кесарију Палестини с ку.
еклога, чије је коришћење у литургијске сврхе ван сваке сумње. Овај
о. Византијски, или Оuшти, или Црквени текст. Потиче
текст би се исто тако могао звати и Литургијски текст.
од рецензије антиохијског свештеника Лукијана, а Јован Златоуст га
Откада се раширила потпуна аутентичност текста Textus Recep-
је пренео у Константинопољ и тако је постао преовлађујући у целом
tus, критичка издања Новог Завета углавном се ослањају на рукописе
56 Јоанис Д Каравидойулос
Историја текста 57

писане великим словима (4. век), који претходе Византијским рукоп:и­

користио у Цркви, није претрпео озбиљне промене, због великог на­
сима, а у 20. веку се све више ослаљају на папирусе који претходе и
стојања црквених великодостојника да он буде очуван. Међутим, рад
самим рукописима писаним великим словима (2. и З. век). Наравно,
на критичком проучавању Црквеног текста није подухват за само јед­
не може се порећи да се папируси и кодекси писани великим словима
ног научника, већ то захтева тимски рад и окупљање више снага, на­
налазе временски ближе рукописима самих свештених писаца, али се
рочито православних стручњака, како би се пружила могућност да се
ни у ком случају не могу искључити старији претходници рукописа
у будућности оствари једно критичко издање које би се заснивало на
од којих потичу византијски, или црквени рукописи. Ма колико да
мноштву византијских рукопИса.
је текст ових последљих резултат рецензије и критичке обраде са је­
Такво издање ће бити двоструко корисно: с једне стране ће
зичким усавршаваљем, побољшаљем и усклађиваљем, које се обично
представљати значаЈНИ допринос савременом научном истраживању
приписује свештенику и мученику Лукијану, не може се порећи да тај
на међународном нивоу, а са друге стране ће допринети уједначава­
текст чува првобитне списе које се не могу подврћи рецензији прили­
њу облика литургијског текста, како би се грчка издања интегралног
ком критичке рестаурације текста. Као такве списе треба да наведемо
текста Новога Завета и перикопа из Јеванђеља, или Апостола, које се
оне које су на особен начин у сагласности са папирусима, или кодек­
читају у Цркви, у потпуности међусобно подударала, што није увек
сима писаним великим словима, као и са оним сажетијим од осталих
случај. Пријем на који је наишло издање В. Антониадиса 1904. године
типова текста. Westcott и Hort су те списе западног текста назвали We-
од стране православне јавности треба још више да утврди уверење да
stem non-interpolations (Западни неинтерполирани, неизмељени) и оне
ће православни верујући са још већом радошћу и захвалношћу дочека­
су краће него код осталих типова текста, упркос томе што је за тај
ти ново критичко издање текста Новога Завета.
текст уобичајено да поседује проширеља и дометаља. Двојица енгле­
У наше време, када постоје многобројни истраживачки центри
ских критичара сматрају да су те rрафије првобитне и оригиналне. То
који се баве истраживањима на разним научним пољима, а оснивају
исто се може рећи и за rрафије византијског текста које не показују
се и нови, подстицању критичког истраживања Новога Завета много
учену обраду, или допуне у циљу усклађиваља. Према томе, по ана­
би допринело оснивање једног библијског центра, или института у
логији, оне би се могле назвати Eastem non-interpolations и сматрати
Грчкој. Његов циљ би, поред осталог, био и истраживање и издавање
првобитним.
текста Новог Завета и то на основу савремених научних критеријума
Чиљеница је да Византијски, или Црквени текст није проучен
и уз коришћење савремене електронске технологије.
онолико колико би требало. После Патријаршијског издаља из 1904.
године није изашло ни једно новије критичко издаље. Једна група
стручљака са Чикашког универзитета у САД, на чијем челу се нала­
зе професори Colwell и Riddle, започела је од 1930. године са проуча­
ваљем текста византијских еклога и објавили су целу серију веома
значајних студија, али љихов рад није настављен. Оно што је после
љиховог рада уследило, само су појединачне студије о тексту Новога
Завета у делима црквених Отаца, које повремено излазе у разним де­
ловима света. Додајмо овде још и издаље Новог Завета које је, 1982.
године, објављено у САД, под насловом The Greek New Testament ac-
cording to the Majority Text (ed. Ву Z. С. Hodges- А. L. Farstad). Текст
тога издања заснива се на византијском типу текста.
Сматрамо да проучаваље Византијског текста, нарочито текста
еклога, у многоме може да допринесе савременом критичком истра­

живаљу, због тога што литургијски текст, који се током низа векова
58 Јоанис Д. Каравидойулос
2. ИСТОРИЈА КАНОНА НОВОГА ЗАВЕТА
Библиографија
Сакос С., 'О каt&:Л.оущ;
tou MoupatopL (Мураilюријев каталог),
1970. Ћ ле' 'EoptO:OtLK~ E1ТLOtOA~tOU м. 'AЭavaa(ou (39. йразнична
(васкршња) йосланица Атанасија Великог), 1973. Carnpenhausen Н.
von, Die Entstehиng der christlischen ВЉеl, 1968. GarnЬle Н. У., The N.
Testament canon. lts Making and Meaning, 1985. Goodspeed Е. Ј., The
Formation ofthe N. Testament, 1927. Lagrange М. Ј., Histoire ancienne
dи canon dи N. Testament, 1933. Metzger В. М., The canon of the N. Te-
stament. lts Ongin, Development, and Significance, 1987. Zahn Th., Grun-
driss der Geschichte des Neиtestamentlichen Kanons, 1904.
2. Ј. Стари Завет као "Писмо" у йрвобитној Цркви
Занимљива је историја прикупљаља 27 књига Новога Завета
у једну збирку и љегово признаваље од стране Цркве као "Свето Пи­
смо". Али пре него што видимо стадијуме кроз које је прошао процес
састављаља корпуса књига Новог Завета, односно историју "канона"
Новог Завета, треба да одговоримо на питаље, шта је било "Писмо" у
првобитној Цркви. У књигама Новог Завета често се сусрећемо са из­
разима "писано је"," Писмо говори", ,,по Писму" итд. Овим изразима
се како Сам Христос, тако и писци Новога Завета, односе према Писму
прве Цркве, Старом Завету, који још називају и "Закон и Пророци"
Христос је у Старом Завету видео унапред осликано и зацрта­
но цело Своје јавно деловаље, живот, смрт и вакрсеље, штавише, Он
ИсШорија канона 59
сажето излаже Своје апостолство у односу на Стари Завет у Својој
беседи на гори: "Не мислите да сам дошао да укинем Закон или Про­
роке; нисам дошао да укинем него да испуним" (Мт. 5, 17). У Старом
Завету су и апостоли налазили упориште за своју проповед, ширећи у
сваком свом обраћаљу веру да су се у Христовој личности остварила
старозаветна поророштва. Јеванђеље које су проповедали управо је
оно што "Бог напријед обећа преко пророка својих у Светим Писми­
ма" (Рим. 1, 2). Иначе су и црквени Оци и касније химнописци управо
кроз ту христолошку призму тумачили Стари Завет.
Али када кажемо даје "Писмо" првих хришћана био Стари За­
вет, не подразумевамо под тим да је постојао утврђени канон љегових
кљига, онако како је касније одређено. Због тога неки писци Новога За­
вета често започиљу реченице изразима, "као што је писано", или "ка­
же Писмо" и тиме се позивају на штива која се не налазе у познатим
књигама Старога Завета (види на пр. 1. Кор 2, 9; Јак. 4, 5 и Јд. 14 итд.).
Веома је вероватно, како су показали новији истраживачи, да су у пр­
вобитној Цркви хришћани користили, осим кљига Старога Завета, и
извесне збирке месијанских старозаветних штива, која се данас нази­
вају Testimonia Сведочанства), или Florilegia (=Антологија). Такве
збирке су биле пронађене и међу есенским рукописима из Кумрана на
Мртвом мору. Црква се није ограничила на такозвани "сужени канон"
од 39 књига Старог Завета који се очувао у јудаизму после рабинског
сабора у Јамнији с краја 1. века по. Хр., него је касније усвојила као
своје Писмо и користила у богослужбеној пракси "проширени канон"
од 49 кљига, од којих се већина придодаје Новом Завету и то на осно­
ву грчког превода Седамдесеторице.
Додајмо још, кад би се судило на основу каталога кљига Ста­
рог Завета које Оци прилажу оригиналним текстовима и на основу љи­
хових коментара (књижевних и теолошких), дошло би се до увереља
да, како се чини, проблем поделе на сужени и проширени канон Ста­
рог Завета није био од суштинског значаја за древну Цркву. Проблем
се, као веома озбиљан, појавио од Реформације (у 16. веку) и касније
у оквиру сукоба Протестаната и Римокатолика.
2. 2. Почеци Новог Завета као "Писма"
Реч Господља, која је добила писмену форму у четири јеванђе­
ља, али се упоредо преносила и усмено као "предаље", у свести хри­
шћана је имала улогу ауторитета. Апостол Павле се у својим посла-
60 Јоанис Д. Каравидойулос
ницама често позивао на Господњи ауторитет: "Јер вам ово казујемо
речју Господњом" (1. Сол. 4, 15), "заповједам, не ја него Господ" (1.
Кор. 7, 10), ,,Господ заповједи" (1. Кор. 9, 14), ,јер ја примих од Госпо­
да што вам и предадох" (1. Кор. 11, 23); треба видети и Дап. 20, 35.
Апостолски оци се и касније позивају, осим на ауторитет Писма, то
јест на Стари Завет, и на ауторитет Господњи, наводећи Његове речи,
али не из писаних јеванђеља: они спомињу ,јеванђеље", али под тим
називом подразумевају усмену проповед и црквено предање (као што
је указао Н. Koester, Synoptische Oberlieferung bei den apostolische Va-
tern, 1957). Наводе такође и "заповест" Господњу коју су предали Апо­
столи (види, на пр. 1. КлименШова 13, 2 и даље; 46, 2 и даље).
Из овога произилази да је живо црквено предање првобитно
играло водећу улогу у ширењу хришћанске истине. Папије, епископ
Јерапоља у Фригији, почетком 2. века, упркос томе што је знао за пи­
сана јеванђеља, о којима нам даје и обавештења, како ћемо са више
појединости видети у следећем поглављу, бележи: "Нећу оклевати да
ти тумачењима разјасним све оно што сам некад од старешина добро
научио и упамтио ... Јер нисам сматрао да ми користи толико оно што
је у књигама, колико оно што постојано траје у живој речи." (Јевсеви­
је, Цркв. uciй., IV, 39, 3- 4). У вези са првенством, које поседује лич­
ност Господња у односу на писане текстове, веома је карактеристичан
одговор који Игнатије Антиохијски, даје онима који одбијају да веру­
ју у хришћанске истине, ако их не пронађу "у изворима": "А таквима
кажем да је за мене извор Исус Христос, а Њега не послушати, очи­
гледна је пропаст. За мене је аутентичан извор Његов крст, смрт и Ње­
гово васкрсење и вера у то" ( Фuладелфuјцима 8, 2). Први хришћани су
били уверени да је Дух Божији увео ново доба у човеково постојање,
доба у коме "старо прође, гле, све ново постаде" (2. Кор. 5, 17);
тога су "служитељи Ријечи" они, који се приближе истини о Христу
и Његовом учењу, који су "служитељи Новога Завета, не слова него
Духа; јер слово убија, а Дух оживљује" (2. К ор. 3, 6).
Књиге које чине Нови Завет представљају записани део усмено
предаване хришћанске истине. Али оне опет, у време када су записа­
не, нису биле признате као "Писмо". Оно што је учинило да те књиге
уђу у свест хришћана је њихово апостол ско порекло и њихова усагла­
шеност са истином која је постојала у Цркви као живо предање које
"нам предадоше они који су од почетка били очевици и служитељи
Речи" (Лк. 1, 2). Средином 2. века неки пасуси из јеванђеља по први
пут се наводе као "Писмо", уведени изразима као што су: "као што је
Иciilopuja канона 61
писано" (Мк. 7, 6), "друго Писмо говори" (Ји.
19, 37) итд., којима се
обично наводе места из Библије (види 2. Клиен:iilова, 2, 4, где се цити­
ра Мт. 9, 13. 2. КлименШова, 14, 1, где се цитира Мк. 11, 17. Варнавину
посланИцу 7 4, 14, где се наводи Мт. 22, 14).
2. З Прве збирке књига Новога Завета.
Пpeiilйociilaвкe и чињенице
После свега што је претходно речено о томе како су апостол­
скм Оци наводили речи Господље, следи питаље да ли је могуће не­
што одређеније рећи о постојаљу писаних збирки кљига Новог Завета
у Цркви; и ако је одговор потврдан, када су настале прве збирке.
Прва таква збирка сасвим јасно је посведочена 140. године по.
Хр. Била је то она коју је у Риму сачинио јеретик Маркион. Марки­
он, син епископа у Синопи на Понту, побегао је у Рим и тамо осно­
вао своју цркву. Под утицајем гностицизма учио је даје праведни и
строги Бог Старога Завета другачији, па чак и нижи од Бога љубави
Кога нам је открио Христос. Таквим учељем је одбацио Стари Завет.
Будући да је исто тако утврдио да су дванаесторица апостола искри­
вили Христово учеље, прихвтао је само апостола Павла као правог
апостола. На тај начин је успоставио канон који се састоји само од
једног ,јеванђеља" и једног "апостола". Његов канон се значи састо­
јао само од јеванђеља, оног по Луки, који је био сарадник и пратилац
апостола Павла, па је према томе усвојио павловско учеље, и од 1О
посланица апостола Павла и то овим редоследом: Г ал., 1, 2. Кор.,
Рим., 1. 2. Сол., Лаодикијцима (тако је назвао Еф.), Кол, Флм, Фил.
због Из Јеванђеља по Луки Марки он је избацио све што није било у скла­
ду са љеговим учељем.
Поставља се, међутим, и ово питаље: да ли је Маркион први
коме је пало на памет да сабере кљиге Новога Завета у једну збирку?
Многи истраживачи потврдно одговарају на ово питаље, јер верују да
је са појавом ограничене Маркијанове збирке, Црква била наведена
да створи корпус књига Новог Завета. Постоје, међутим, извесни по­
казатељи који нас наводе на гледиште да је већ пре Марки она настала
збирка посланица апостола Павла. Ево, који су то показатељи.
Друга саборна посланица апостола Петра - почнимо од самих
текстова Новог Завета - по свему што пише о апостолу Павлу ("као
што вам и љубљени наш брат Павле по даној му мудрости писа, као
што говори о овоме и у свим својим посланицама, у којима су нека мје-
62 Јоанис Д. Каравидойулос
63
Историја канона

ста тешко разумљива, која

две Посланице Коринћанима ставља на почетак, као Прве Посланице
неуки и неутврђени изврћу,
апостола Павла. Ради се свакако о претпоставкама, које је прихватио
као и остала Писма" (2. Пт.
приличан број истраживача.
З, 15-16) вероватно претпо­
Да ли би се нешто слично могло рећи и о четири јеванђеља?
ставља да хришћански чита­
Пре средине 2. века јеванђеља још нису била свеопште прихваћена
оци знају за те посланице
као Писмо. Као што смо већ напоменули, у делима Апостолских ота­
као збирку. Потом Игнатије
ца веома мало речи Господњих се наводи помињањем "Писма": у тим
Антиохијски, почетком 2. ве­
штивима се често помиње ,јеванђеље" (у једнини), али тај термин
ка, често наводи реченице из
означава црквену проповед о Христу, а не књигу, или књиге које га
посланица апостола Павла,
садрже. Средином 2. века Јустин спомиње ,Јеванђеља" (у множини)
што свакако указује на то да
која карактерише као "сећања апостолска" и обавештава нас да се
познаје неку збирку љегових
читају на богослужбеним скуповима хришћана заједно са пророчким
посланица (види на пр. Игна­
списима (,јер апостоли предадоше да се јеванђељима назива оно што
тијеве посланице Ефесцима
је настало као њихово сећање" 1. 'Aтroloy(a 66, З. "А о такозваном пра­
12, 2. 18, 1; Римљанима 5, 1.
знику дана сунца, пошто сви остају у градовима, или на пољима, (хри­
9, 2. Смирљанима 1, 1. Магнежанима 1, 1 и друге). Поликарп епи­
шћани) се сабирају и тада се читају сећања апостолска, или пророчки
скоп Смирне, такође, обраћајући се Филипљанима, сведочи о томе
списи, све док им време допусти." 67, З. Види такође и ilLaloyщ 103,
да је познавао посланице апостола Павла, али иствремено, по начину
8; 106, З; 107, 7).
како се о томе изражава, види се да их познају и Филипаљани (види на
Касније је Јустинов ученик, Татијан (око 170. године) спровео
пр.1, З; З, З; 4, 1; 5, З; 6, 2; и др., а у 12, 1, цитат из Посланице апостола
некакво усклађивање четири јеванђеља, која Јевсевије (Цркв. ист., IV,
Павла Еф 4, 26, назива штавише ,,писмом"). Јустин нигде изричито не
29, б) називаДиатесарон. За ово усклађивање Татијанје сасвим очи­
цитира апостола Павла, али се из љеговог начина изражаваља види да
гледно користио сва 4 јеванђеља.
познаје Посланице Рим, 1. Кор, Гал, Еф, Кол, 2. Сол, 2. Тим. и Јев.
Дакле, у другој половини 2. века може да се говори о сабраним
На основу горе наведених примера многи истраживачи сматра­
јеванђељима, као што ће и ниже бити јасније показано, поводом обаве­
ју да је веома могуће да је постојао Corpus Pau1inum, односно збирка
штења која нам даје Иринеј и остали црквени писци са краја 2. века.
посланица апостола Павла, као један корпус и датирају га на крај 1.
Питање је, међутим, када су јеванђеља, посланице и остале књиге Но­
века, или почетак 2. века. Као место где је збирка можда настала, пред­
вог Завета биле освештане као "Писма", као "Нови Завет". Одмах у
лажу се Коринт, или Ефес. Они који предлажу Ефес, сматрају да је
следећем поглављу налазе се неопходни подаци који ће на ово питање
извесније да је први Corpus Paulinum настао крајем 1. века и да га је
дати одговор.
саставио епископ Ефеса Тимотеј, или по мишљељу других, епископ
Онисим, поводом објављиваља кљиге Дела апостолских. Тако иначе
објашљавају праву поплаву посланица која, како се примећује, поста­ 2. 4. Крај 2. века, йрекретн.ица у историји кан.он.а

је књижевни род у хришћанској кљижевности од 90. године по. Хр. и

касније, као што су на пример посланице на почетку Откривеља,
и 2. Климентова, Игнатијеве посланице итд., то јест посланице које
настављају епистоларно предаље апостола Павла. Они, који сматра­
ју да је Коринт место појављиваља прве збирке посланица апостола
Павла, позивају се на чиљеницу да најстарији каталог књига Новог
Завета, Мураторијев канон (фрагмент) (види§ 2. 4.), са краја 2. века,'
Период између средине и краја 2. века представља прекретни­
1.
цу. Реченица једног антимонтанисте, вероватно Поликрата епископа
Ефеског, коју наводи историчар Јевсевије, "реч из јеванђеља новога
Завета" (Цркв. ист.,, V, 16, З) представља најстарију употребу (година
192) термина ,,нови завет" за означавање новозаветних књига. Две, или
три деценије раније, Мелитон, епископ Сарда, беседи о "старим књига­
ма", или "књигама старога завета" (Јевсевије, Цркв. ист., IV, 26, 14),
64 Јоанис Д. Каравидойулос
Историја кан.он.а 65

желећи, можда, да направи разлику од књига "новога завета", но не ко­

ристи овај термин, и он ће се сасвим одређено дефинисати у
Крајем 2. века Иринеј, епископ Лугдунума (данашњи Лион),
који је у својој борби против гностика користио књиге Новог Завета
као ни један други црквени писац пре њега, наводећи у свом делу,
ЕЛЕуухщ ка:l &va:'t'poтr~ 't'f)(; \jiEUбWV1Jf.LOU yvwaEW(;, 1.075 цитата, готово
из свих књига Новога Завета (изузев из Флм, 2. Пт, 3. Ји. и Јд.), нагла­
шава ауторитет "четворообразног јеванђеља"), и објашњава значења
сва четири символа јеванђелиста и оправдавајући постојање четири
јеванђеља (ни више ни мање): ,.Будући да постоје четири стране света
у коме смо, Црква је расејана по целој земљи, а "стуб" и ослонац јој је
јеванђеље и дух живота, с пуним прав.ом она има четири стуба ... Кад
је то већ тако, безумни су и неуки, а поврх тога и дрски јер презиру са­
му основу јеванђеља, сви они који дају све од себе да додају већи, или
умање број личности наведених јеванђеља: први, како би изгледало да
су открили више од истине, а други да би порекли икономију Божију"
("ЕЛЕухщ Г' 11, 8-9). Међу књиге Новог Завета, Иринеј, поред јеван­
ђеља, уврштава посланице апостола Павла, Дела апостолска, Откриве­
ње, а од саборних посланица 1. Пт. и 1. и 2. Ј н. "Писму" придодаје још
и Ј ерминог Пастира.
У истом периоду Климент Александријски у "Писмо" убраја 4 је­
ванђеља, која сасвим јасно разликује од апокрифних. Зна такође и за
посланица апостола Павла (међу којима је и Јеврејима), Дела апостол­
ска, саборне посланице 1. Пт, 1. и 2. Јн, Јд. и Откривење
13, 93). На основу онога што каже Јевсевије, Климент је, у свом делу
,,'YтrotuтrwaEL(; ", дао тумачења за све саборне посланице, као и за Вар­
навину посланицу и Петрово откривење (Цркв. ист., VI, 14, 1).
четири јеванђеља, Климент користи и оно Јеврејима и Егийћанима, али
их не ставља у исти ред са канонским. Користи такође и
посланицу, Учење (Тадејево) и Јерминог Пастира.
Значајни текст који говори о стању канона крајем
ставља одломак рукописа који је, 1740. године, у Амвросијанској би­
блиотеци у Милану, открио монах Муратори и који се зове МураШо­
ријев канон. Тај текст потиче из око 200. године по. Хр., а по свему
судећи написан је у цркви у Риму и садржи гледишта не једне лично­
сти, него Цркве. На латинском језику, са доста нејасноћа, набраја
књиге Новог Завета са кратким "уводним" обавештењима. Нејасноће
у језику наводе на претпоставку да тај текст представља рђав превод
са грчког оригинала.
Кљиге набројане у Мураторијевом канону су следеће: четири
3. веку. јеванђеља (за4. јеванђеље каже да потиче од Христовог ученика Јова­
на), Дела апостолска, која потичу од јеванђелисте Луке, 13 посланица
апостола Павла, од којих је прва по реду 1. Кор., а уз љу стоји следећи
" коментар: "као што је Јован упутио посланице седам цркава" (Отк.
2-3), тако је и апостол Павле писао Коринћанима, Ефесцима, Фили­
пљанима, Колошанима, Галатима, Солуљанима и Римљанима, као и
Филимону, Титу и Тимотеју, затим три саборне посланице (Јд., 1. и
2. Јн.), Јованово Откривеље и Петрово откривеље: о овом другом бе­
лежи да има појединаца који не желе да оно буде признато у Цркви.
Недостаје Посланица Јеврејима, која до краја 4. века на Западу није
обухваћена канонским кљигама. Необјашљиво је одсуство 1. саборне
посланице апостола Петра, коју су, као канонску, признали Иринеј,
Тертулијан, Климент Александријски и Иполит. Католички аутор ту­
мачеља Wikenhauser, непостојаље ове посланице приписује превиду
преписивача оригиналног канона. Веома је необично што међу кљиге
Новога Завета убраја Мудрости Соломонове, а овај спис приписује
Соломоновим пријатељима (на основу друге реконструкције Мура­
торијевог канона, он се приписује Филону; они који подржавају ову
реконструкцију тврде да је тај канон преведен са грчког оригинала).
Поред тога, наводи још две посланице, које се приписују апостолу Па­
14 влу, Посланицу Лаодикијцима и Посланицу Александријцима, за које
јасно каже да нису оригиналне и да се користе код Маркиона; оне, као
(.E't'pWf.LII't'EL(; Г' и остали неканонски текстови, не могу да буду прихваћени од стране
Цркве, јер "не доликује да се меша жуч са медом" (стих 67).
Уместо закљука можемо рећи да се крајем 2. века међу кано­
Поред
наске кљиге убраја већина од 27 књига Новога Завета, односно, 4
јеванђеља, Дела апостолска, 13 посланица апостола Павла (осим оне
1. Климентову Јеврејима, код појединих писаца), од саборних посланица јасно се
помиље само 1. Петрова и 1. Јованова и напослетку Јованово Откри­
2. века пред­
веље. Мураторијев канон и Иринеј наводе две Јованове посланице.
2. Петрову посланицу спомиље Иполит, а Јудину Тертулијан и Мура­
торијев канон. Запад се дуго времена колебао да каконски призна Ја­
ковљеву саборну посланицу и Посланицу Јеврејима апостола Павла.
(У 16. веку Лутер ће Посланицу Јеврејима, Јаковљеву посланицу и Ју­
23 дину посланицу сместити на крај Новога Завета, заједно са Откриве­
љем, умаљујући тако, на неки начин, љихову аутентичност.) Једини
део канона, који се, крајем 2. века, сасвим јасно искристалисао, била
су четири јеванђеља.
66 Јоанис Д Каравидойулос
Историја канона 67

Редослед јеванђеља Мт., Мк., Лк., Ји., који изгледа постоји у

Мураторијевом канону, установљен од Јевсевија и Јеронима, постао падају саборне посланице 2. Пт., 2. и 3. Јн., Јак. и Јд. Као дела велике
је, разуме се, преовлађујући, али постоје и сведочанства .за овакав ре­ аутентичнсти, понекад, не сматрајући их, разуме се, канонским, или
дослед: Мт., Ји., Лк., Мк. (рукописи D, W, Х, у другим рукописима богонадахнутим, помиље Јерминог Пастира, 1. Климентову послани­
писаним малим словима, у готском преводу и у неким старим рукопи­ цу, Дела Павлова, Варнавину посланицу и Учеље (Тадеј ево). На крају,
сима Пешите), а у неким ретким рукописима у другачијем поретку, са као "лажне" карактерише јеретичка јеванђеља Томино, Василидово,
Ји., или Мк., на првом месту. Матејево, Дванаесторице и Египћанима.
Осим колебаља у вези са појединим саборним посланицама, Средином 3. века, Оригенов ученик Дионисије, управник Кати­
које смо већ споменули, у неким случајевима, међу кљиге Новога хетске школе у Александрији, потољи епископ Александрије, борећи
Завета се убрајају, или поједине цркве прихватају, Петрово откри­ се против хилијазма епископа Арсиноја Непота (који се позивао на

веље, Петрово јеванђеље, Јермин Пастир, Варнавина посланица и Откривеље). Своје мишљеље је поткрепио многобројним језичким до­
Учеље (Тадеј ево). казима да та кљига не потиче од Христовог ученика Јована, са чијим
делима (јеванђеље и посланице) нема никаве сличности, већ од неког
богонадахнутог црквеног писца који се такође звао Јован. Ова љего­
2. 5. Расйраве о йојединu.;и кшюнскu.;и кљигама у З. веку
ва размишљаља нису га довела до тога да избаци ову кљигу из кано­

Током З. века нема више расправе око тога да ли четири јеван­ на, иако други Оригенови ученици, као и Школа у Антиохији, коју је

ђеља, Дела апостолска, 13 посланица апостола Павла и велике сабор­ основао Лукијан, Откривеље нису сматрали канонском кљигом Ново­

не посланице припадају канону, значи нема више расправе око кљига га Завета. На Истоку су уопште били веома уздржани по питаљу От­

које су већ током претходног века потврђене као "Писмо". Неусагла­ кривеља- што је у сагласности са чиљеницом да Црква није одредила
шености код помесних Цркава примећују се кад су у питаљу мале са­ љено читаље на богослужељу, као и са чиљеницом да отприлике две

борне посланице (2. Пт., 2. и З. Ји., Јд.), као и Посланица Јеврејима апо­ трећине рукописа Новог Завета нису садржавали ову кљигу.
стола Павла (нарочито на Западу), а што се тиче Откривеља (углавном
на Истоку). Стаље канона почетком З. века садржи се у делима Ори­ 2. 6. Коначно образовање канона у 4. веку
гена, чије сведочанство је од великог значаја, јер овај велики црквени
писац је путовао по многим црквама (Грчка, Мала Азија, Рим, Египат, Готово век после Оригена, Јевсевије, у својој Цркв. ист., III,
Палестина) и знао је став разних Цркава према кљигама Новога Заве­ 25), око 325. год., разликује следеће групе кљига:

та. Тако по Оригеновом мишљељу основне околности које би довеле а. ,,'OiJ.oЛ.oyouiJ.eva" (признате кљиге): Као прве наводи "свето Четво­
до признаваља у канон једне кљиге није само чиљеница што потичу ројеванђеље", Дела апостолска, посланице апостола Павла (не
од апостола, него углавном и претежно сагласност (consensus) Цркве издвајајући Посланицу Јеврејима), 1. Јн. и 1. Пт. Уз љих наводи

која, будући да је вођена Светим Духом, може да направи разлику из­ и Откривеље, али напомиље да постоје супротна гледишта о ље­
му.
међу богонадахнутих и ненадахнутих књига.
Ориген који користи израз "нови завет", већ је установио и ~. "'AvtLAEYOiJ.Eva" (оспораване): Али од многих прихваћене посла­
распоредио љегове кљиге (види Јевсевије Цркв. ист., VI, 25) на две нице Јак., Јд., 2. Пт., 2. и 3. Јн.: о овим двема последљим бележи:

rрупе, на йризнаШе, или неосйорене и на сйорне. Првој rрупи припада­ "припадају или јеванђелисти, или неком другом истога имена".
ју 4 јеванђеља, 13 посланица апостола Павла, Посланица Јеврејма (у у. ,,Noea" (кривотворене): Дела Павлова, Јермин Пастир, Петрово
вези са којом бележи недоумицу понеких цркава само у вези са тим откривеље, Варнавина посланица, Учеља апостолска, Јеванђеље

да ли потиче од апостола Павла), Дела апостолска, саборне послани­ по Јеврејима, Јованово Откривеље: уз Јованово Откривеље стоји
це 1. Петрова и 1. Јованова и Откривење. Другој rрупи књига, за које реченица "Ако је одговарајуће, канонско" нека га, као што рекох,
каже да изазивају колебање, јер се око љих не слажу све цркве, при- по свој прилици оповргавају, а други убрајају међу признате".
6. ,,AipEtLкa" (јеретичке): Јеванђеља Петрово, Томино, Матејево
68 Јоанис Д. Каравидойулос
и друга; Дела Андрејева и Јованова и других аnостола. О њима
наnомиње да су "савршено неумесна и неблагочестива" и да су
"измишљотине јеретика".
Колебање у nогледу Јовановог Откривења, које убраја како у
прву групу, тако и у трећу и nропраћа га изразом ако је одговарајуће
(канонско), представља не само Јевсевијево колебање, него колебање
целог истока, а томе су криви докази које против његове оригинал­
ности износи Дионисије Александријски, који је, међутим, сматрао
Откривење канонском књигом. Независно од оригиналности Откриве­
ња, односно његовог потицања од апостола Јована, каноничност ове
књиге, односно њено увршћење у канон Новога Завета, изазива сумњу
и током 4. века. Тако, око 350. године, Кирило Јерусалимски набраја
26 књига Новога Завета (без Откривења), а исто тако стоји и у 59. ка­
нону Сабора у Лаодикеји, као и код Григорија Назијанског. Амфило­
хије Иконијски примећује да већина не nрихвата Откривење. А што
се тиче Посланице Јеврејима, упркос томе што је издваја од осталих
посланица апостола Павла, на другом месту наnомиње да није исправ­
но да остане непозната чињеница "да неки додуше нису оповргли По­
сланицу Јаврејима ... ипак кажу да се она оспорава само зато што није
Павлова." (Цркв. исШ., III, З, 5)
Упоредо са тим, у појединим рукописима се после књига Но­
вога Завета додају и друге књиге, које напослетку нису ушле у канон.
Синајски кодекс, нпр., садржи, после познатих књига Новога Завета,
Барнавину посланицу и Јерминог Пастира, а Александријски кодекс
садржи 1. и 2. Климентову посланицу. Један латински каталог, који
је сачуван у кодексу Беза (Claromontanus), и који је уметнут између
Посланице Филимону и Јеврејима, набраја све новозаветне књиге (са
необичним изузетком Посланице Јеврејима), а у наставку додаје Вар­
навину посланицу (можда тако назива Посланицу Јеврејима), Јерми­
ног Пастира, Дела аnостолска, Дела Павлова и Петрово откривење.
На Истоку се углавном сматрала сумњивом припадност Откри­
вења канону, а на Заnаду су се изражавале сумње према Посланици Је­
врејима (са изузецима, разуме се, и у једном и у другом случају); и на
Истоку и на Западу су се током извесног периода изражавала супрот­
стављена гледишта чак и у погледу неких од малих саборних послани­
ца. Канон Mommsenianus, назван по имену издавача Mommsen - како
бисмо навели један канон из тог времена (360) са Запада, или тачније
из Северне Африке- изоставља Посланице Јеврејима, Јаковљеву и
Јудину, штавише, на једном од два рукописа у којима се сачувао, уз
Исfйорuја канона 69
Посланице Јованову и Петрову додаје израз una sola само једна),
што значи да је онај који је писао тај рукопис сматра канонским само
1. Јованову и 1. Петрову.
Као последњи стадијум у развоју и коначном образовању кано­
на, сматра се 39. йразнична йосланица Атанасија Великог (367. годи­
не), у којој се, као канонске, наводи 27 књига Новога Завета и то по
овом редоследу: 4 јеванђеља, Дела апостолска, 7 саборних посланица
(Јак., 1. Пт., 1., 2. и 3. Јн., Јд.), 14 посланица апостола Павла (Послани­
цу Јеврејима смешта после 2. Сол. и пре пастирских и Флм.) и на крају
Откривење. И додаје: "То су извори спасења, како би се жедни напили
речи живота у њима: само у овоме проповеда се учење побожности.
Овоме нека се ништа не додаје и нека се ништа из овога не избацује."
Нека буде забележено да Атанасије Велики први користи тер­
мин "канон" да означи корпус књига Новога Завета. Књиге које при­
падају канону он назива "канонизоване књиге", а Јерминог Пастира
карактерише "као непостојећег по канону". Амфилохије Иконијски
завршава набрајање новозаветних књига реченицом "ово је, колико је
познато, најистинитији канон богонадахнутих списа". Тако се књиге
које припадају канону Писма отада називају "канонским" и "канонич­
ким", а остале се карактеришу као "неканонске", "апокрифне" итд.
А Латини који су прихватили грчку терминологију користе термине
canon и scripturae canonicae. Реч "канон" првобитно је означавала прит­
ку (за подвезивање лозе), затегнут канап за одржавање равних редова
. .
при зидању, а пренесено Је значила меру на основу КОЈе меримо друге
ствари. Означава такође и таблицу, каталог, или попис: у том значењу
се користи у математици, астрономији и историографији.
На Западу је, у другој половини 4. века, преовладао канон од 27
књига које се набрајају у 39. посланици Атанасија Великог. Тако је Јеро­
ним превео свих 27 књига и он је први Латин који брани припадност ка­
нону свих 7 саборних посланица у свом писму упућеном Павлину (385),
наводећи при том разлоге из којих је појединцима тешко да прихвате
те посланице. Независно од Јеронима, свих 27 књига признају Руфин и
Авrустин. Последњим стадијумима у историји образовања канона на
Западу сматрају се: Decretum папе Галасија (иако је каснијег датума- 6.
век- а његова оригинаност спорна, у њему се спомиње синод у Риму за
време папе Дамаса који набраја књиге Новога Завета), посланица папе
Инокентија I епископу Тулуза (405), синоди у Ипони (393) и Кархедону
(397), на којима је учешћа узео Авrустин. Нека буде забележено да су
ти синоди, исто тако, били први који су признали свих 27 новозаветних
70 Јоанис Д Каравидойулос
Историја канона 71

књига~ а били су помесни~ а не васељенски. Оно што је ове књиге до

тада препоручивало је љихово апостолска порекло и свест верујућих~ Компликације око канона у Сиријској цркви везане су са хри­
столошким свађама током 5. века, које су резултирале расколом ове
опште љихово прихватаље од поглавара Цркве и љене пуноће.
цркве. Хришћани који су живели источно од Едесе постали су несто­
Па ипак~ сумљичавост према Откривењу траје и даље на Исто­
ријанци, а они, који су живели у западним деловима Сирије, постали
ку чак и после З9. посланице Атанасија Великог. Карактеристично је
су монофизити. Први су прихватили 22 књиге које садржи Пешита,
да Златоуст и Теодорит нису тумачили Откривеље, а Кападокијци му
на основу које је настао арапски и персијски превод; они други, моно­
нису придавали велики значај. Нека буде забележено такође да је Пе­
физити, који су се називали још и Јаковитима и који су, захваљујући
то-шести Васељенски сабор (692) озваничио два канона Новога Заве­
поновним разматраљима Филоксена (508) и Томе Ираклијског (616),
та~ један са Откривељем и други без љега. Напослетку СШихомеШрија
прихватили 27 књига које чине од званичне цркве прихваћени канон.
Константинопољског патријарха Никифора (9. век) не убраја га међу
новозаветне кљиге (PG 100, 1057). Али од 10. века и надаље, нестају
и последље сумње у вези са каноничношћу ове кљиге, која ће одигра­ 2. 8. Канон Новога Завета и Црква
ти важну улогу у годинама тешког ропства после пада Византијског
царства и својом пројавом и надом у победу пружаће утеху срцима На питање, како ј е Црква била наведена на сабирање оних књи­
га, које садрже истину о спасењу, дакле до образовања канона, неки
поробљених православних народа.
истраживачи, како смо већ приметили, одговарају тврдњом да је јере­
тик Маркион, образујући свој канон, који се састојао од Јеванђеља по
2. 7. Канон у Сиријској цркви
Луки, и то осакаћеног, и од десет посланица апостола Павла, навео
Цркву да сабере своје богонадахнуте књиге. Видели смо, међутим, да
У Сиријској цркви се и у 4. веку задржао Татијанов Диатесарон,
Маркион није први коме је пала на памет идеја о канону. Постоје у Но­
који се називао Јеванђеље йомешаних ШексШова. Упоредо са тим кори­
вом Завету и код црквених писаца, са почетка 2. века, докази даје већ
стиле су се посланице апостола Павла (са Посланицом Јеврејима и из­
пре њега постојала једна збирка посланица апостола Павла. Можда је
мишљеном З. Посланицом Коринћанима) и Дела апостолска. Све то за­
Маркион навео Цркву да брже сабере одређене богонадахнуте књиге
једно сачињавало је први канон. Алије од 400. године сачуван један Си­
и да сачини канон.
ријски канон са 4 одвојена јеванђеља и без З. Посланице Коринћанима.
Треба да се узме у обзир још један фактор, а то је чињеница да је
Познато је иначе даје касније епископ Теодорит Кирски (413- 460) у
у 2. веку било у оптицају много апокрифних дела (о томе видн § 30. 1.).
црквама своје дијецезе заменио више од 200 примерака текста Диатеса­
Стога је основна брига Цркве била да сачува хришћане од јеретичких
рон, текстовима који садрже одвојена јеванђеља (Јеванђеље одвојених
учења која су нека од тих апокрифа садржавала, или од њихових изми­
ШексШова), види PG 8З, З72. До данас се није сачувао ниједан грчки ру­
шљених обавештења која је било немогуће проверити. Тако је Црква,
копис текстаДиатесарон, осим једне стране (која је, 19ЗЗ. године~ прона­
ђена у Дура-Еуропосу, на реци Еуфрат, у Сирији), која је најерменском са једне стране морала да се супротстави Маркиону, који је аутентичне
књиге оrраничио само на једно јеванђеље, па и то осакаћено, и на 1О
и љен делимичан превод на сиријански језик. Оно што знамо о тексту
посланица апостола Павла, а са друге стране, да стане на пут разним
Диатесарон потиче из онога што наводе сиријски црквени писци~ а нај­
јеретичким и гностичким круговима који су располагали многим кри­
више из коментара које је о љему, у 4. веку, написао Јефрем Сирин.
вотвореним текстовима. Да би се изборила против оног првог, Црква
Познати сиријански превод Пешита, који је настао почетком 5.
је проширила свој канон и у њега укључила сва 4 јеванђеља, Павлове
века (о коме види§1. 2. б.), обухвата 22 кљиге: 4 јеванђеља, 14 посла­
посланице и преостале новозаветне посланице, као и Откривење. Због
ница апостола Павла, З саборне посланице (Јак., 1. Пт., 1. Ји.) и Дела
гностика, Црква је оrраничила оригинална и богонадахнута апостол­
апостолска. Потпуније уједначење са каноном Грчке цркве остварен
ска штива на она која су напослетку сачињавала канон Новог Завета.
је Филоксеновим преводом (508) са Ираклијевоr превода (616), које су
Треба још подвући чињеницу да је Црква постојала и пре кано­
садржавале и преостале саборне посланице, као и Откривеље.
на и да је вођена Светим Духом направила разлику између богонадах-
72 Јоанис Д Каравидойулос
Језик 73

нутих књига и оних које то нису. Богослови са Истока су, од Оригена

З. ЈЕЗИК У КЉИГАМА НОВОГА ЗАВЕТА
па надаље, изузетно исправно створили заједничко мишљење (consen-
sus) Цркава као званични критеријум за одређивање да лије нека књи­
Библиографија
га канонска или не, и то не само на основу њеног апостолског поре­

кла, нарочито од времена када су од цркве до цркве почеле да круже и

кривотворене књиге, наводно, под именом неког од апостола. На con- Антонијадис Е., Т6 1Тр6рЛ.ТЈI-'д tђс; уЛ.wооТЈс; tou 'l11oou, 1933. Та­
sensus у Цркви у вези са неком новозаветном књигом не би требало
борис А., 'IotoptiX tђс; ЕААТЈVLКђс; yЛ.wootXc;, 1983. Филипидис Л., 'IotoptiX
да гледамо као на нешто до чега је дошло кроз богословске расправе,
-rђс; Е1Тохђс; -rђс; К. ~LIХ9~кТЈс;, 1958, 918 - 950.
Bauer W., Griechisch-de-
него углавном кроз богослужбену или, пак, неку другу употребу књи­ иtsches Worterbиch zи den Schriften des N Testaments иnd der йbrigen иr­
ге. Можда су Маркион и гностичке "апокрифне књиге" и деловале као
christlichen Literatur, 6 1988. Blass F. Debrunner А.- RehkopfF., Gram-
катализатори на устројавање канона, али Црква је првенствено желе­ matik des Neиtestamentlichen Griechisch, 17 1990. Caragounis С., "The er-
ла да утемељи историјске почетке своје вере у Христовој личности
ror of Erasmus and Un-Greek Pronouciation of Greek", ~ВМ 25 (1996),
том 1, 60-8. том 2, 74-87. Deissmann А., Licht vom Osten, 4 1923. Moulton
зарад свог литурrијског живота и своје свештене мисије.
Ј. Н. - Milligan G., The Vocabиkary оЈ the Greek Testament illиstrated
Треба забележити да у одређивању односа између Писма и Цр­
кве није исправно пренаглашавати преимућство једнога над другим.
Jrom the Papyri and other non-literary soиrces, 1957. Wenham Ј. W., The
Сасвим је јасно да Црква без Писма личи на брод без кормила. Али
Elements оЈN Т. Greek, 1973.
и Писмо без Цркве је обесмишљено и нетумачиво. Ако имамо Свето
Све књиге Новога Завета написане су на грчком језику, језику
Писмо, имамо га зато што Црква за њега јамчи и тумачи га, осуђујући
јеретичка тумачења. Без благодатног дара Светога Духа који јој омо­
који је био распрострањен у целом Римском царству. Само "Л6уt1Х",
односно првобитно језгро Јеванђеља по Матеју, како ћемо видети у
гућује тумачење, Светога Духа који "усклађује целокупно устројство
поглављу које се на то односи, првобитно је било написано на арамеј­
цркве", Свето Писмо остаје "запечаћено са седам печата" (Отк. 5, 1).
ском, али и то је потом преведено на грчки и тако припојено Јеванђе­
Претпоставка је, разуме се, да онај ко тумачи Свето Писмо обавља
љу по Матеју.
свој посао "вредно и темељно, а не површно", као што одређује 2. ка­
Али на ком језику је проповедао Христос и апостоли? Језик
нон Седмог Васељенског сабора.
који се говорио у Палестини после повратка Јудејаца из вавилонског
Упоредо, не треба да заборавимо да сама Црква признаје и сма­
ропства, био је арамејски, се митско наречје сродан јеврејском, иако је
тра Писмо "кан оном" који устројава праву веру и живот својих члано­
јеврејски остао обредни језик у Храму и на њему се читало у синагоги.
ва. О томе веома карактеристично пише свети Јован Дамаскин: "Јер
А будући да народ више није разумео јеврејски, постала је очиглед­
кажем да као што засађено дрво буја заливено текућом водом, тако и
на потреба да се Стари Завет преведе на арамејски. Тако су настали
душа буја заливена божанским Писмом и даје зреле плодове - веру
Тарrуми, односно надахнути преводи (парафразе) Старога Завета на
православну, китећи се вечно зеленим лишћем, односно, украшавају­
арамејски. Тим језиком говорио је и Христос. Стручни истраживачи
ћи се богоугодним делима: јер свети Списи нас управљају ка врлин­
данас су указали на арамејску основу појединих Његових логија у
ским делима и чистом созерцању (духовном посматрању), јер у њима
јеванђељима. Иначе, за Јудејце из дијаспоре било је неопходно преве­
налазимо призивање на сваку врлину као и одвраћање од свакога зла."
сти Стари Завет на грчки, што је учињено, или боље речено почело
(Тачно изложење йравославне вере IV, 17)
је да се чини у Александрији у З. веку пр. Хр. У складу са оним што
нам говори Аристеова посланица, један јудејски апокрифни текст из
1. века пр. Хр., Петокњижје (5 Мојсијевих књиrа) је било преведено за
време Птолеомеја П Филаделфа (285-246. пр. Хр.).
Међутим, будући да се у целом царству говорило грчки и што
су тај језик говорили и у Палестини, упоредо са арамејским, а наро-
74 Јоште Д Каравидойулос
Језик 75

чито хеленизовани Јудејци, могуће је да су поједина Исусова учења,

Све новозаветне књиге нису се, разуме се, налазиле на истом
или разговори (као на пр. разговор са Пилатом, или са Сирофеничан­
језичком нивоу. По стилу и речнику најлепши језик показују: Посла­
ком) били вођени на грчком. То што је натпис на крсту био написан
на јеврејском, латинском и грчком (види Јн. 19, 20) представља одраз ница Јеврејима, саборне посланице 1. Петрова и Јаковљева, као и дела
јеванђелисте Луке, а најближи народном и најједноставнији у изразу
језичке реалности у тој области. Чиљеница је, међутим, да су апосто­
је језик Јеванђеља по Марку и Оrкривење. Један страни истпитивач
ли проповедали и писали на грчком. По изласку из Палестине, хри­
језика израз јеванђелисте Марка карактерише као "усмени стил", од­
шћански проповедници су почели по грчкоримском свету да шире
носно израз који се не среће у писаном тексту, него у усменој речи.
ново избавитељско учеље и било је природно да се служе грчким је­
Језичка ситуација веома је тешка у текстовима апостола Павла, зато
зиком. Једнако је тако било природно да и прве хришћанске текстове
што у њима постоје узлети непревазиђеног уметничког израза, делова
пишу на грчком, како би били разумљиви свим грађанима грчкорим­
својствених песништву и оних који су својствени литургијском тек­
ског света.
сту. С друге стране има елиптичних реченица, нејасних фигура итд.
Поставља се, међутим, питање: какав је тачно био грчки језик
Апостол Павле не поштује ни правила синтаксе ни законе језика: ди­
који сусрећемо у текстовима Новога Завета и које су љегове основне
вља бујица његових мисли руши уставе које обично постављају пра­
црте? То, разуме се, није био класични атички грчки језик. Будући да
вила граматике и синтаксе. Апостол Павле често започиње реченицу
су се у језику Новог Завета задржале многе неуобичајене и у класич­
не водећи рачуна о њеном даљем току, јер мисли које се спонтано
ном грчком непознате речи и изрази, раније су, то јест крајем 19. века,
рађају из почетне реченице, воде у нову реченицу. Особености његове
веровали да је реч о посебном, "свештеном" језику, који су називали
синтаксе, која се обично карактеришу као недоследност и слично, не
"библијски грчки", или ,језик Светога Духа". Међутим, када је А. De-
могу да обухвате апостолов стил, јер он раскида утврђене форме како
issmann (крајем 19. и почетком 20. века), а после љега и други истра­
би прокрчио пут својим осећањима, којима је препуњено његово срце,
живачи, изучио језик са папируса, који су у међувремену откривени,
и својим теолошким погледима.
папируса који су садржавали текстове из свакодневног живота (лична
Дела јеванђелисте Јована - изузев Откривења, о коме је, још
писма, уговори итд.) и који су потицали из хеленистичког периода,
у 3. веку, Дионисије Александријски, приметио да се, што се језика
утврђено је да је језик Новог Завета хеленистички "кoLv~" дијалекат,
тиче, разликује од осталих Јованових текстова- написана су једно­
то јест језик хеленистичких времена који представља природни раз­
ставним језиком, без префињеног и узвишеног речника, али су у те­
вој класичног грчког језика, а чији је, опет, наставак ново грчки језик.
олошком смислу дубока: мисао овога јеванђелисте, која је изложена
Хеленистички "кини" с краја на крај тадашље "икумене" раширио је
једноставним изразима, поново се циклично враћа на исту тему са ци­
Александар Велики и љегови наследници. На тај језик већје био пре­
љем да је разјасни додајући нове податке.
веден и Стари Завет, како смо већ напоменули.
Већ смо рекли да су, будући да језик којим су се служили писци
Многи истраживачи су се бавили испитиваљем хеленистичког
Новог Завета показује елементе непознате у класичном грчком језику,
грчког језика и изучавали љегове карактеристике. Обично га деле на "ви­
старији истраживачи тврде да је реч о посебном "свештеном" језику.
ши кини", кога карактерише настојаље да буде што сличнији класичном
То, међутим, није теолошки исправно. Као што ,,Логос постаде тијело"
атичком наречју, и на "нижи кини", којим је говорио народ, језик који се
(Јн. 1, 14), тако је и Његова проповед и проповед Цркве попримила
сретао на натписима и на папирусима, који су садржавали лична писма и
језичку форму тога времена, К3КО би проповед избављења постала љу­
друге списе. Језик Полибија, Плутарха, Лукијана, као и јудејских писаца
дима разумљива. Језик је оруђе помоћу кога се изражавају божанске
Филона и Јосифа, представља виши кини. Значајна је чиљеница да је у
истине: Цркву, дакле, не занима да створи неки свој нови језик, него
једном периоду наглашеног атицизма и угледаља на класична дела, пи­
нове људе у Христу, користећи се у ту сврху језиком свога времена.
сци Новога Завета нису писали на том архаизирајућем језику књижевни­
На крају ћемо навести неколико основних обележја хелени­
ка и философа, него на језику којим је говорио и којије могао да разуме
стичког "кини" наречја, језика којим су написане новозаветне књиге:
прост народ, другим речима ,,димотиком" тадашњег времена.
а) У почетку тај језик почиње да се разликује од атичког грчког
76 Јоанис Д Каравидойулос
77
Језик

наречја по изговору дифтонга- такав развој ће се задржати и у ново­

c;;t) Преузимају се и припајају речи из других језика: тако на
грчком језику: дифтонг "н" изговара се "и", "11" се такође изговара
пример, јављају се јеврејске речи (&.рр&, Uf.L~V' waavva и друге), или се­
"и", исто као и дифтонг "oL ". То се може закључити на основу орто­
митски изрази ("ulo( фwto<;" синови светлости, "о alwv outщ" овај
графије на папирусима и натписима, где се примећују многобројни
век, ,;ттiiаа аар~" свако тело и др.), латинске речи ("кEvtup(wv" centu-
.
,Јотацизми "(често се писало "L " уместо "EL " , "oL " , "11 " , "u" , "uL" -што
rio, "а'ТТЕ1ра" cohors, "'ТТpa.LtwpLOv" praetorium, "коораvtТ)<;" quadrans,
указује на то да се у изговору нису чуле разлике). Касније, "at" пре-
"а'ТТЕкоuЛ.аtwр" speculator и друге.)
лази у "Е ", а "Eu" и "au" .
постаЈу "Е ф" и ,ЈХ ф" • т ако се може схватити
О Треба на крају додати да је језик Новог Завета био под утица­
да "еразмијски" изговор, кога се и данас држе страни истраживачи,
јем превода Старога Завета од стране Седамдесеторице, у коме је било
када читају Нови Завет, раздвајајући у изговору дифтонге, никако не . . .
много ЈевреЈских и арамеЈских речи.
одговара ономе што је важило у доба Новога Завета, како нам сведоче
О језику сваког појединог писца Новога Завета биће речи у
папируси који су откривени последњих деценија.
поглављу које се односи на одређеног писца. А на овоме месту нека
~) Што се тиче синтаксе, "кини" наречје је много једноставнији
само буде уопштено речено да тај језик представља само земљани
у односу на атички: губи се употреба инфинитива и партиципа и посто­
сасуд у коме нам се предаје благо вере. Све што је речено, било ов­
ји тежња ка сажетости и елиптичности.
де, било у поглављима која следе има за циљ дубље разумеваље тог
у) И граматика се упрошћава: нестаје дуал, губи се датив, који
откривеног блага.
се ипак сачувао у прилошким одредбама; акузатив множине именица
треће деклинације, са основом на во кал (самогласник), тежи да се изјед­
начи са именицма са основом на консонант (сугласник) (на пр. txOuш;;,
уместо lxOuc;). У глаголској флексији губи се оптатив, све је мањи број
глагола који се завршавају на ;.LL и све је већи број перифрастичних
(описних) облика (еуеvно ~1Тti(wv, ~v Ёxwv, ~aav v"otEUoVtE<; итд.).
о) Упоредо са све већом употребом прилошких одредби, пред­
лози у сложеним речима губе акценат и немају своје пређашње нагла­
шено значење.

Е) Што се тиче лексике јављају се значајне промене. Старе речи

из класичне епохе добијају нови садржај: на пр. "EooyyEЛ.tov" означава
нову избавитељску проповед, ,,&1ТооtоЛ.щ" означава проповедника ко­
га шаље Христос да шири избавитељску проповед, "avtLЛ.'Il\j.rL<;" добија
значење помоћи и др. Упоредо са тим, појављују се и нове речи да
би изразиле садржај нове вере, стварају се, значи, нови језички мехо­
ви да би се у њих сипало вино нове вере: такве речи су на пример:
"avaкatvouv" (обнављају), "аvп~ноОiа" (уздарје, одговарајућа плата)
"avtixpюtщ" (антихрист), "EuayyEAL(EOOaL" (ширити, проповедати је­
ванђеље), "кapoшyvwot'llt;" (који познаје срца), "оЛ.t. уошоtщ" (малове­
ран), "€0ЕЛ.о0р11ОКЕtа" (самовољно служење), "6фОаЛ.IЈ.обоuЛ.Еtа" (радити
притворно зарад угађања), "\ј.rЕUОО1ТОоtоЛ.щ" (лажни апостол) и друге.
Карактеристично је да многе речи у Новом Завету представљају "а1Та~
AEYOIJ.Eva"- (айакс легомена - "само једном речено" реч која се само
једном јавља) у целокупној античкој књижевности.
 ДРУГИ ДЕО

УВОД У КЊИГЕ НОВОГА ЗАВЕТА

80 Јоанис Д Каравидойулос
Јеванђеља 81

4. ЈЕВАНЂЕЉА
боговима због срећне вести о победи. (Хомер, ОМаана., С, 152 Е. 166
Е. Аристофан, 'Iппђ<; 656. Плутарх A'l']~~tpLЩ 17 и друга).
У значењу радосне вести уопште ову реч користи и историчар
из Јудеје, из 1. века по. Хр., Јосиф (види као пример Јудејски раШ 4, 656
618: "Тек што је дошао Веспазијан у Александрију, стигоше из Рима
радосне вести .... и сваки град славио је радосне вести и приносио жртве
за њега."- ради се о радосној вести да је Веспазијан био проглашен
императором). У Старом Завету (у преводу Седамдесеторице) чешће се
среће глагол "El)a.yyeA.((нv" "носити добре гласе" (1. Цар. 1, 42; 1 Сам.
31, 9) или "eooyyeЛt(ea8a.t" "благовестити" (Пс. 95, 2; 67, 12. Ис. 61, 1.
Јер. 20, 15) и веома ретко реч "eooyyf:ЛLa." (у множини) у 2. Сам. 4, 1О;
18, 22; 18, 25, у значењу добре вести, или награде за њу. Занимљива је
и употреба ове речи у царском култу из грчко-римских времена: како
се чини, судећи по једном натпису, из 9. године по. Хр., из Пријене у
Малој Азији, дан царевог рођења сматра се ,,eooyyeЛLOv" за човечанства
Библиографија
(..~p~EV б(: t~ к6о~с.у t6>v бt' IXUtOV eooyyeHwv ~ уеv€8Лш;; tOU eeou"- ,,дан
Агуридис С., ВLРЛLка MEЛEt~flCt"ta 1-2, 1971. 'Н Е1ТL tOU орощ рођења Бога био је за свет почетак радосних вести о Њему").

OflLALa tou 'I11crou, 1984. Василијадис П., 'Н 1ТЕрL tft<; 1Т11Yft<; twv Лoy(wv За човечанства је, међутим, радосна вест изнад свега избавље­

8Ewpl.a, 1971. Јоанидис В., 'Н pacrLЛE(a tou 8Eou каt& t~v бLбасrкал.Lаv t'll<; ње које свету дарива Бог рођењем, распећем и васкрсењем Христо­

К. дш8~к,.,<;, 1955. "BacrLЛE(a tou 8Eou", 8НЕ З, 658-671. Каравидопу­ вим. Тако реч "еuоууеЛюv", у терминологији прве Цркве, добија са­
лос Ј. ,;н E1ТLOt1lflOVLк~ ЁpEuva tft<; К. дLа8~к11<; crtov ПpotEcrtavпcrf.16 ка( свим ново значење и смисао: Христову победу над силама зла, које су

Pwf.1aLoкa8oЛLкLcrf.1o каtа t~v tEЛEutal.a 1ТЕVt11коvтанl.а (Euvtof.11l tcrtopLк~ људе држале у сужањству. Ову реч користи сам Христос (види Мк. 1,
E1ТLOK01f1l01l)", ЕЕ8Е8 11 (1966) МЕЛЕtЕ<; EPf.111VELЩ ка( 8ЕоЛоу(щ tft<; К. 15; 8, 35; 10, 29; 13, 10; 14, 9; 16, 15 и друга), а потом се њоме служи

д., 13-47. То паещ tOU XpLOtOU ка-с& 1"L<; 6L11Y~OEL<; 1"WV Euvo1ТtLKWV и Црква, подразумевајући под тим дело Христово, нарочито Његову

EuayyEЛLwv, 1974. Панагопулос Ј., 'О 1rpoф~t11<; &:1ro Na(ap€-c, 'IcrtopLк~ смрт на крсту и васкрсење, као и ослобођење (избављење) које је људи­

каt 8ЕоЛоуLк~ f.1EЛEt11 -cft<; 1ТЕр( 'I11aou Xpюtou еtкоvщ -cwv Eooyyeл.Lwv, ма тако подарено. У новозаветним књигама, нарочито у посланицама

1973. Патронос Г., 'Н tcr-copLк~ 1ropEl.a tou 'I11aou. 'a1ro -с~ фа-сv11 w<; -cov апостола Павла, јеванђеље представља избавитељску поруку, која као

кЕv6 тафо, 1991. Трембелас П., 'I11crou<; 6 &:1r6 Na(apet, 1955. Marтow S., предмет и садржај има Христа, а за циљ покајање људи који прихва­

превео С. Агуридис, Та ЛоуLа tou 'I11crou crta EuayyE'ALa, 1986. тају ту поруку, а сами себе и своје постојање суштински полажу пред
Христово распеће.
Од 2. века и касније реч јеванђеље почела је да означава оне
4. Ј. УойшШено о јеванђељима, о карактеру и циљу
књиге Новога Завета, које садрже и излажу сам чин Христове победе
њuховог зайисивања
над демонским силама, заједно са Његовим чудима, Његовим учењи­

Један од појмова из античког грчког света, који је добио пот­ м;а, смрћу и Његовим васкрсењем (види: Аtба.х~ 8, 2; В' кл~~ЕVtЩ
пуно нов садржај у хришћанству, је појам који се означава речју 8, 5; Јустин, А' 'АпоЛоу(а. 66, З и др.). Тако црквени писци из првих
"EuayyeЛLov". Ова реч у класичном грчком језику има значење "ра­ векова речју јеванђеље означавају или избавитељску поруку Новога

досна вест" (Eu, &:yyef.LЛ.Лw), углавном када је у питању нека победа, Завета уопште, или ,јеванђељима" називају четири новозаветне књи­

или награда коју добија доносилац вести, или пак прИ:ношење жртве rе (ево, шта о томе каже Иринеј: "дато нам је четворообразно јеван­
ђеље, које је духом обједињено"), или јеванђељем називају сваку од
82 Јоанис Д Каравидойулос
Јеванђеља 83

4 књиге посебно, са именом јеванђелисте испред, или иза њега.

дање које је припремио К. Aland, који је на четвртом ступцу приложио
У наставку овог уводног одељка навешћемо символично изо­
упоредна извештавања јеванђелисте Јована (Synopsis quattuor evange-
бражавање четворице јеванђелиста у црквеном иконографском пре­
liorum). Сличности и разлике, које се уочавају у три прва јеванђеља,
дању, затим терминологију о јеванђељима која преовлађује у савре­
чине "синоптички проблем", о коме ће бити речи у§ 8. 1.
меним истраживањима и, на крају, основне карактеристике и сврху
Шта су заправо Јеванђеља Новога Завета? Јесу ли то подробни
записивања јеванђеља.
и до танчина анализирани животописи Исуса Христа? Јесу ли то исто­
У црквеном предању, нарочито у иконографији преовлађује
ријска дела у оном смислу у коме су историјска дела Тукидидова, или
оваква символична представа четворице јеванђелиста. Матеј се пред­
Јосифова, или осталих античких историчара? Јеванђеља, разуме се,
ставља као човек, Марко као лав, Лука као теле, а Јован као орао.
јесу историјска дела, онолико колико извештавају о стварним догађа­
Ове символичне представе налазе потврду у књизи пророка Језекиља
јима, који не само да су се збили у људској историји, него су коренито
(1, 10) и у Откривењу (4, 7). Иринеј нам први даје објашњење ових
и утицали на њу. Али карактер јевађеља се не исцрпљује у историји,
символичних представа - иако не каже изричито којем јеванђелисти
јер њихови богонадахнути писци нису обраћали пажњу само на то да
одговара одређени символ- а пише овако: "Прво биће, кажу, слично
испричају историју о Исусу Христу, или да изложе Његово учење и
је лаву (Отк. 4, 7), и означава његову дејственост, власност и царстве­
Његова дела, него углавном, и пре свега, да изразе веру Цркве у Исусо­
ност. Друго је слично телету које представља свештенослужитељски
во дело, значи да дају тумачење догађаја који су се збили зарад спасе­
и свештенички ред. Треће, које има лице човека, сасвим јасно изобра­
ња човечанства. Јеванђеља су углавном, и пре свега, сведочења вере,
жава Његов долазак као човека. Четврто (биће) слично је орлу који
израз доживљеног, мисионарско проповедање и ширење хришћанске
лети, јасно показујући дар Духа који слеће на Цркву. И јеванђеља, у
поруке онима који су ван Цркве и, најзад, јеванђеља су вероучење за
којима обитава Христос, слична су дакле овим бићима. Јеванђеље (по
чланове Цркве. Она, дакле, пре свега поседују богословски карактер,
Јовану), наиме, износи Његово по Оцу царско и славно рођење рекав­
богословствују, па тако не представљају израз само историјског зани­
ши овако: "У почетку бијеше Логос" (Јн. 1, 1) ... Јеванђеље по Луки,
мања њухових писаца.
поседујући свештени карактер, почиње од Захарије, свештеника који
Догађаји о којима јеванђелисти извештавају не односе се само
је кадио Богу. Већје наиме угојено теле било припремљено да би било
на прошлост, него су то догађају који су од значаја за човека било ког
жртвовано због поново пронађеног млађег сина. А Матеј јавља Њего­
времена и на било ком месту, јер му нуде ослобођење од греха и отва­
во рођење као човека, говорећи: "Родослов Исуса Христа" (Мт. 1, 1) ...
рају му пут у нови живот. Јеванђелисти, дакле, излажући живот, уче­
Зато је дакле ово јеванђеље у лику човека. Марко је започео у духу
ње, дела и напокон распеће и васкрсење Исуса Христа, имају за циљ
пророштва, које је свише људима сишло, рекавши: "Почетак јеванђе­
да шире поруку која човечанству доноси живот, радост и наду и воде
ља" (Мк. 1, l)("ЕЛ.Еухщ Г' 11, 7-9). (Ойовргавање, 3, 11, 7-9)
га спасењу.
За прва три јеванђеља задржао се у савременом истраживању
Ето зашто јеванђелисти, у жељи да нам пренесу ову поруку
назив "синоптичка", зато што нам, ако их изложимо у три упоредна
о спасењу, не улажу посебан напор да би хронолошки тачно, преци­
ступца, допуштају да истовремено саrладамо (од auv - op&v "сагле­
зношћу научника, изложили историјске догађаје, или да у потпуности
давати; auv - oqn<; "сагледавање") и уверимо се у заједничка места,
доведу у међусобни склад разна обавештења. Тако, на пример, Јован,
или њихова делимична поклапања и да изучимо проблеме који из
готово на самом почетку свог јеванђеља, извештава о изгону трговаца
тог упоређивања произлазе. Књиге које садрже прва три јеванђеља,
из храма, који се, заправо, збио при крају Исусовог деловања, како нас
распоређена у три упоредна ступца, називају се "L:u6фн<;" (Синопсе).
обавештавају синоптичари. А то је тако управо зато, што оно што, пре
Термине "синопса", "синоптичка јеванђеља", у значењу које смо горе
свега, занима јеванђелисте, јесте значај који тумачење тих догађаја
поменули, први је, 1776. године употребио Ј. Griesbach. Позната и ве­
има за Цркву која верује, а никако њихов до танчина прецизан хроно­
ома погодна је "Синопсис прва три јеванђеља", коју су издали Huck
лошки редослед.
- Lietzmann (поновног издавања подухватио се Greeven) и недавно из-
84 ЈоанисЈZКаравидойулос
Јеванђеља 85

4. 2. Црквено йредање йре насШајања јеванђеља

и даје устао трећи дан, по Писму,
и да се јавио Кифи, затим Дванаесторици."
Настајање прва три јеванђеља датира се, како ће у даљем из­
Овде апостол Павле јасно говори да предаје хришћанима оно
лагању бити речено, око 70. по. Хр. Црква је, међутим, постојала већ
што је примио од Цркве. Слична исповедаља вере налазимо и на дру­
много раније и већје развила мисионарску делатност, служила је Вас­
гим местима Новога Завета: Рим. 4, 25; Гал. 1, 4; 1. Тим. 2, 6; 6, 13; 1.
крслом Господу и своје чланове упућивала у веру. Своју веру у изба­
Пт. 3, 18 итд.
вљујућу смрт Христову, Црква је изражавала разним исповедањима
б) Иако у исповедању вере Црква на веома кондензован начин
вере и својим члановима кроз химне проповедала о последицама Хри­
изражава своју веру, она у својим химNама анадитичније славослови
стовог страдања на крсту, и упоредо са тим ширила веру и осталим љу­
Бога због "спасења у Христу". Постојање таквих химни помиње апо­
дима изван Цркве. Проповед прве Цркве, њене химне и исповедања
стол Павле у Еф. 5, 19; 1. Кор. 14, 26, а поједине перикопе из његових
вере сачувани су у књигама Новога Завета, не само у ј еванђељима, већ
посланица и из посланица других новозаветних писаца, које поседују
нарочито у Делима апостолским и посланицама апостола Павла, које
ритмичност и богослужбени стил, данас истраживачи називају химна­
су уједно и први записани текстови Новога Завета.
ма прве Цркве. Ево неколико од тих перикопа:
а) Исйоведања вере на неки начин представљају згуснуте фор­
ме изражавања вере у избављење у Христу. Лако је могуће да су ушле
Фил. 2, 5-12 " ... у Христу Исусу,
у састав различитих новозаветних књига, јер се од остатка текста раз­
Који будући у обличју Божијем,
ликују сажетошћу, епиrраматичношћу и садржајношћу, као и типизи­
НИЈе сматрао за отимање
раним, утврђеним сталним изразима. Прва исповедања вере, која су
то што је једнак са Богом,
сачувана у старијим књигама, дакле у посланицама апостола Павла, су
него је себе понизио
кратка и састоје се од само једне реченице које се односе на Господа
узевши обличје слуге,
Исуса Христа (Фил. 2, 1; 1. Кор.12, З; Дап. 8, 37). Упоредо се јављају и
постао истовЈетан људима,
исповедања вере из дВа дела, како је, на пример, у пасусима 1. Кор. 8, 6
и изгледом се нађе као човјек;
,,Али ми имамо само једнога Бога Оца ... и једнога Господа Исуса Хри­
унизио је себе
ста" и 1. Тим. 2, 5; 6, 13; 2. Тим. 4, 1. Касније су се формирала и испове­
и био послушан до смрти,
дања из три дела која се односе на Оца, Сина и Светога Духа. Стварање
и то до смрти на крсту,
исповедања вере потекло је од неких специфичних околности у оквиру
зато и Њега Бог високо уздиже,
Цркве. Крштавање, на пример, нових чланова, претстављале је, сасвим
и дарова му Име
сигурно, основни повод када је било нужно објављивање вере у Христа
које је изнад сваког имена.
од стране оних који, пошто су поучени вери у Њега, прилазе Цркви.
Да се у Име Исусово
Било је, такође, и другачијих ситуација које су захтевале исповедање
поклони свако кољено
вере, било да је у питању богослужбени живот, прогони од стране вла­
што је на небесима и на земљи и под земљом;
сти, полемика против јеретика и изагнање злих духова.
и да сваки језик призна да је
Нај важније исповедање вере, ако се има у виду њихова стари­
Исус Христос Господ
на и са аспекта згуснутог изражавања вере првих хришћана у избави­
На славу Бога Оца."
тељску смрт Христову и васкрсење, излаже апостол Павле у 1. Кор.
15, 3-5:
Кол. 1, 25-20 "Који је икона Бога невидљивога,
"Јер вам најприје предадох што и примих,
Прворођени прије сваке твари,
да Христос умрије за rријехе наше по Писму,
јер Њиме би саздано све
и да би погребен,
што је на небесима и што је на земљи,
86 Јоанис Д. Каравидойулос
Јеванђеља 87

што је видљиво и што је невидљиво,

в) Распеће Христово и избављеље које је проистекло из љега не
били пријестоли или господства,
преплављују само хришћанско срце, из кога истичу химне и молитве,
или началства или власти:
те оно тако манифестује љубав Божију према свету, него представљају
све је Њиме и за Њега саздано ... "
истовремено и основни елемент мисионарске йройоведи хришћана упу-
ћене Јудејцима и многобошцима ~· ~
Еф. 1, З-4 "Благословен Бог и Отац
изван Цркве, који се позивају да ·
Господа нашега Исуса Христа,
постану причасници избављују­
Који нас је благословио у Христу
ћих добара. Ову проповед првих
сваким благословом духовним
хришћана сачиљавале су речи
На небесима ... "
сведочеља о Логосу у Делима
апостолским (2, 14-39; З, 12-26;
1. Тим. З, 16 "Бог се јави у тијелу,
оправда се у Духу,
4, 8-12; 5, 29-З2; 10, 34-4З; 13,
показа се анђелима,
16-41; 14, 15-17; 17, 22-З1). Увид
у хришћанско проповедаље упу­
проповједи се незнабошцима,
. .
ВЈерова се у свиЈету,
ћено многобошцима налазимо и
у следећим пасусима посланица
вазнесе се у слави."
апостола Павла: Рим. 1,4; 10, 8-

1. Пт. З, 18 ,,Христос једанпут за гријехе наше пострада, 9; 1. Кор. 15, 1 и др; Гал. 1, 3-4;
праведник за неправеднике,
1. Сол. 1, 9-1 О. У речима првих
хришћанских проповедника ис­
да нас приведе Богу,
тичу се највише ови моменти: а) У личности Исуса Христа, који води
усмрћен тијелом,
порекло од Давидовог рода, остварују се пророштва Старог Завета. Ю
а оживјевши духом;"
Христос је распет због наших грехова. у) Био је погребен. б) Устао је
трећега дана. Е) Био је вазнесен с десне стране Бога Оца. с:) Поново ће
Сличне химне налазе се и у Еф. 5, 14; 1. Пт 2, 21-24 и другде,
доћи да суди, и () Подстицаље на покајаље.
а има их у изобиљу и у књизу Откривеља. Химном Прворођеноме и
Осим наглашаваља да се у личности Христовој остварују проро­
Оваплоћеноме Логосу сматра се и уводни део Јеванђеља по Јовану
штва Старога Завета, у извештаваљима из Дела апостолских садржана
(1, 1-8). Али није, разуме се, могуће за све примере, које наводе апо­
су још и ова три елемента: а) Стављаље одговорности за распиљаље
стол Павле, или Петар, или Јован, са сигурношћу доказати да ли је реч
праведнога Исуса Христа на терет Јевреја, упркос Пилатовим покуша­
о аутентичној црквеној химни, или их је писац сам саставио, или су
ј има да Га прогласи невиним (види Дап. 2, 22-2З "Исуса Назарећани­
пак измељене и обрађене црквене химне. Штогод даје у питању, су­
на ... узесте и рукама безаконика приковасте и убисте"; 2, З6 "кога ви
штински се ништа не меља, јер исти Свети Дух надахљује, како писце
распесте"; З, З5-15 "кога ви предадосте, и одрекосте га се пред лицем
књиrа Новога Завета, тако и химнопојце прве Цркве. Из иначе богате
Пилатовим када он пресуди да га пусти. А ви ... Начелника живота
црквене ризнице писци црпе не само химне, или исповедаље вере, не­
убисте"; такође 4, 10; 5, ЗО; 7, 52; 10, 40; 13, 29). Ю Испитиваље узрока
го и целокупни садржај својих књига. Пре него што је почела да благо­
таквог става Јудејаца. Тај став је узрокован љиховим незнаљем, које
вести и пројављује човечанству страдаље на крсту свог Утемељитеља,
иначе карактерише и многобошце (Дап. З, 17 "И сад, браћо, знам да
Црква Га је доживљавала и описивала химнама, јер су живот Цркве
из незнаља оно учинисте ... ",види 17, ЗО). И следствено томе у) позив
и богослужеље претходили богословљу. Ако се снажно не доживи, не
на покајаље (2, З8; З, 19; 17, ЗО; 26, 20). Излишно је напоменути, раз­
може се ни богословствовати.
уме се, да је у проповеди о распиљаљу Христовом, моменат распећа
88 Јоанис Д Каравидойулос
89
Јеванђеља

нераскидиво везан са поруком о Христовом васкрсењу, то јест, да је

служили, добили одговарајуће називе. На пример, разговори Исусови
Он васкрсао као првенац и залог за васкрсење свих људи.
у облику дијалога називају се ,,&noфЭEyf.ta:r:a." ("мудре изреке") (Bult-
mann), или "na.pa.oELYfJ.O:ta." ("примери") (DiЬelius), кратке приче, наро­
4. З. ПредисШорија и књижевни род коме йрийадају јеванђеља на чито о чудима, називају се "vоu~ЕЛ.Л.Е!;;" ("новеле"), а логије се, према
основу савремених научних исШраживања садржају, деле на мудре (сrофLОЛ.оуLка), пророчке, законске, са парабо­
лама, и на логије које почињу са "E.yw" (,ја одељци").
Претходно је речено да је дефинитивном записивању јеванђе­
б) Будући да су јеванђелисте сматрали само сакупљачима и за­
ља претходио активни живот Цркве кроз исповедање вере, химне и
писивачима црквеног предања везаног за Исуса, у њиховим текстови­
мисионарске проповеди. Томе је дакле, претходило живо предање ко­
ма не треба тражити савршену доследност. А историјски и географ­
је обухвата, осим већ реченог, и извештавање о разним догађајима из
ски оквири у које се смешта живот и учење Исусово, великим делом
Христовог живота, смрти и васкрсења, а такође и изношење Љеговог
потичу од јеванђелиста.
учења. Тако су се обликовали извештај и који су садржавали Христове
в) Појединачни извештајии, или појединачне целине извештаја
изреке и дела, а који су биле у служби мисионарења, увођења у веру,
имају, сходно свом садржају, или сврси, сасвим одређену форму, која
поучавања, богослужења, апологетике и осталих црквених активно­
је пак зависна од услова живота цркве у којој су настале (Sitz im Le-
сти. Сви ти извештаји представљају, заправо, предисторију јеванђеља
ben).
и њиховим изучавањем бавила се ucil1opuja форме јеванђеља, чији се
Изван ових основних одредница око којих су се сложили, како
метод изучавања називао меШодом исШорије форме (Foпngeschichte,
родоначелници овог метода, тако и њихови следбеници, међу њима по­
Foпngeschichtliche Methode), који се развијао у Немачкој од 1920. годи­ стоје неслагања око назива појединих предкњижевних облика ових ка­
не и касниЈе.
зивања, односно извештавања. Међутим, највећа разлика између дво­
Први су се тим методом истраживања бавили К. L. Schmidt, М. јице водећих присталица ове методе, Bultmann-a и Dibelius-a, састоји
DiЬelius и R. Bultmann, изучавајући разне предкњижевне форме чији
се у њиховом схватању историје и стваралачке улоге Цркве, или још
садржај је чинио материјал из јеванђеља, пре него што је оно добило
одређеније, у њиховом сватању односа између јеванђелског предања
свој коначни облик. Изучавање ових предкњижевних форми доводи
и историјског Исуса. Тако први признаје већу слободу стваралачкој
нас до сазнања специфичних историјских околности који су довели да
улози Цркве, а други верује да црквено предање о Исусу поседује поу­
ти извештаји постану саставни део живота и мисли у првој Цркви, или
зданије историјско језгро, које историја форме може да истражи.
су указивали на посебне циљеве (мисионарске, богослужбене, аполо­
У основним одредницама историје форме има, наравно, прете­
гетске итд.), које је требало постићи и, напокон, до одређивања улоге
ривања и нетачности којима ћемо се овде позабавити. Оно што нас
коју су они имали у животу Цркве. Специфични услови живота и де­
углавном занима је да подвучемо све позитивно што нам овај метод ну­
ловања Цркве у којима су се обликовали и користили сваки од ових
ди у истраживању јеванђелског предања и његове предисторије. Ако,
извештаја, добили су међународно прихваћен немачки термин Sitz im
на пример имамо у виду оно што је утврдила горе поменута школа
Leben (животна околност, услови живота). После свега овога јасно је,
у вези са веома лабавим повезивањем догађаја које излажу јеванђе-
разуме се, да су извештај и о Христовом животу и учењу одговарали на
листи, само са "и ", "одмах ", "опет ", .
или ,Још " итд., не тре б а да се
основне потребе Цркве, и нису били израз степена њеног развоја.
изненађујемо због појединости у којима се јеванђеља могу међусобно
Начела морфолошко-историјског метода су у општим цртама
разликовати, или да будемо у недоумици око празнина у времену или
следећа:
пак различитих окружења у која јеванђелисти смештај у исти догађај
а) Пре него што су јеванђелисти дали јеванђељима коначни
и исто Исусово учење. На основу закључака ове школе постало је очи­
облик, разни извештаји, од којих се састоје јеванђеља, спонтано су
гледно дај еванђеља не представљају континуирани и потпуни Исусов
настајали у црквама и увек служили одређеном циљу: мисионарском,
живитопис, него делимично излагање средишњих момената из Њего-
богослужбеном, дидактичком. Ови извештаји су, према томе чему су .
вог живота и учења, КОЈИ су имали пресудни значаЈ за живот чланова
.
90 Јот-шс Д Каравидойулос
91
Јеванђеља

прве Цркве и за њено мисионарско деловање. Из црквеног предања

руком, већ се бави испитивањем начина на који она утиче и колико се
јеванђелисти црпе све што је потребно за спасење оних који читају
одражава на облике речи којима се изражава, на беседничку вештину
јеванђеља (види Јн. 20, 30-31 и 21, 25).
којом се излаже. Наравно, овај начин анализирања не ограничава се са­
Пре него што пређемо на појединачно испитивање јеванђеља
мо на јеванђеља, него се протеже и на све новозаветне књиге. Данас је
и то по хронолошком реду како су настајала, осврнућемо се на један
сруктуралистичка анализа уступила свој е место постструктуралистич­
други научни правац у истраживању јеванђеља, који се појавио после
ким, или методима приступа постмодерне, како се обично називају.
школе која је промовисала метод историје форме. Реч је о такозваној
"ИсШорији расйореда грађе и (Redaktionsgeschichte). Пажња истражи­
вача усредсредила се сада на чињеницу да јеванђелисти нису само
и једноставно сакупљачи црквеног предања, како су на њих гледали
историчари форме, него да су богослови, сваки са посебном богослов­
ском склоношћу и особеним карактерним цртама. Доказано је да се,
како по избору грађе из онога што пружа предање, тако и по начи­
ну излагања те грађе, назиру код сваког јеванђелисте особене бого­
словске склоности. Тежиште њиховог интересовања у истраживању
јеванђеља, пребачено је, значи, са историје форми усменог предања
на историју распореда и излагања грађе коју су јеванђелисти црпли из
предања. Али оно што носи лични печат састављача нису појединач­
ни извештаји или целине унутар њих, него свако јеванђеље као цели­
на. И то сада представља основу интересовања истраживача.
Тако се показало да је могуће да један исти догађај из Исусовог
живота буде приказан код свих јеванђелиста, али код сваког од њих су
на другачији начин истакнуте исте појединости, или су пак истакнуте
неке друге појединости. Овакав приступ, иако полази од другачијих
претпоставки и тежи за другачијим циљевима, ипак би могао да се
упореди са начином на који су црквени Оци гледали на јеванђелисте
као на писце. Са том разликом што су се Оци у тумачењу јеванђеља
занимали за заједнички елеменат код свих јеванђелиста, онај елеменат
захваљујући коме су надахнути Светим Духом, док следбеници овог
новијег научног правца трагају за особеним елементом код сваког је­
ванђелисте као писца и за особеношћу његове богословке склоности
која није без извесне повезаности са потребама и животним условима
цркве у којој живи и за коју пише сваки од јеванђелиста.
Како бисмо заокружили слику о изучавању јеванђеља у савре­
меним истраживањима, треба још да исложимо неке новије правце
који се интересују за јеванђеља углавном са аспекта филологије. Тако
је у Француској настала и одатле се проширила сШрукШуралисШичка
анализа јеванђелских текстова, која се састоји од испитивања њихове
јез:И:чке структуре. Ова анализа, дакле, не трага за избавИтељском по-
92 Јоанис Д Каравидойулос
5. ЈЕВАНЂЕЈЬЕ ПО МАРКУ
Библиографија
а) Коментари са Шумачењи.ма: Виктора Антиохеаса у едици­
ји коју је публиковао Ј. Cramer, Catenae Graecorиm Patrum in Novиm
Testamentиm, поновљено издање 1967, 1, 263-447. Теофилакт PG 123.
Зиrавинос PG 129. Дамалас Н., 'Epj..I.'ГjVELIX ек параЛЛ~Лоu tGJv tpLGJv ·
пpuStwv EooyyEЛ[wv ('EPtJ.'IlVELa EL<;; t~v К. !::.., t6tJ.. 2-3), 1892. Карави­
допулос Ј., Т6 каt& М&ркоv EuayyEЛLOv, ЕК!::. 2, 1988. Трембелас П.,
'Y1ТOtJ.V'IltJ.IX Ei.<;; t6 кatci Mcipкov, 1951, 31983. Gnilka Ј., Das Evangeliиm
nach Markиs Ј- II, ЕКК 1978, Ч989. Grundmann W., Das Evangeliиm
nach Markus, ТhНNТ 1971, 9 1984. Legasse S., L'Evangile de Marc, Ј- Il,
1997. Lane W. L., Тhе Gospel according to Marc, NICNT, Ч979. Mann С.
S., АБ 27, 1986.
б) СШудије: Василијадис П., "ПроЛЕУОtЈ.ЕVа ot(<;; oxeoEL<;; &иitJ.EOIX
ot6 кatci М&ркоv ка[ t~v ll'llY~ tG>v Aoy(wv", BLPЛLKE<;; 'EPtJ.'IlVEUtLKE<;;
МЕЛЕtЕ<;;, 198, 235-263. Каравидопулос Ј., ,,'А пархе<;; 'Еккл"оЛ.оу(а<;; Ek
t6 каt& М&ркоv EuayyeЛLOv", EEBI:e 17 (1972), 45-92. Тракателис Д.,
'E~ouo(a ка( п&Ощ. XpLotoЛ.oyLKE<;; &п6\ЏЕL<; tou кatci М&ркоv EuayyEHou,
1984. Marxsen W., Der Evangelist Markus. Stиdien zиr Redktionsgeschic-
hte des Evangeliums, 1956. Neirynck F., The Gospel of Mark. А cumula-
tive ЫЬliography, (1950-1990), 1992. Sabbe М., L'Evangile selon Marc.
Tradition et Redaction, 1988. Trocme Е., Laformation de fEvangile selon
Marc, 1963.
По Марку 93
5. Ј. Хронолошко йрвенсШво Јеванђеља йо Марку
у односу на остала јеванђеља
Од првих векова хришћанства до средине 19. века веровало се
да Јеванђеље по Марку представља неку врсту кратког извода Јеван­
ђеља по Матеју и Луки. Тако се објашњава чињеница да није сачу­
вано много отачких коментара и тумачења овог Јеванђеља. Виктор
Антиохеас, крајем 5. века, бележи да је после пажљивог испитиваља
("позабавивши се многим делима оних који су се ревносно потрудили
да сакупе плодове напора старих") потврдио потпуно одсуство тума­
чења Јеванђеље по Марку; а да би сам попунио ту празнину сабрао је
из коментара Оригена, Тита епископа Востра, Теодора епископа Моп­
суетског, Златоуста и Кирила Александријског, који су тумачили Је­
ванђеља по Матеју, Луки и Јовану, све што се односило на Јеванђеље
по Марку и тако сачинио компилацију коментара са тумачењима, који
је објављен у едицији Ј. Cramer-a.
Гледиште о хронолошкој вези јеванђелисте Марка са осталим
јеванђелистима, које је по предању преовлађивале, почело је да се ме­
ња од средине 19. века, када је Lachmann, 1835. године, утврдио да
Јеванђеље по Марку временски претходи осталим синоптичкимјеван­
ђељима и да чак представља један од њихових извора. Ово гледиште,
после много истраживања, која су оправдала ову тврдњу, готово у пот­
пуности је преовладало код истраживача 19. века, а траје и до данас.
Многобројни научни радови поткрепљују првенство Јеванђеља по
Марку многим научним доказима који су углавном прихваћени. Као
доказ навешћемо следећа три:
1. Готово све што представља садржај Јеванђеља по Марку,
осим неких 30 стихова (1, 1; З, 20-21; 4, 26-29; 7, 3-4; 8, 22-26; 12, 43;
14, 51-52 и други) налазе се у Јеванђељима по Матеју и Луки. Није мо­
гуће да Јеванђеље по Марку буде новије од друга два и даје исцрпло
грађу из њих, или да представља њихов извод: у том случају било би
необјашњиво како у новијем тексту, који представља извод два рани­
ја, недостају тако битни извештаји, као што су, на пример, о Исусовом
рођењу, Његове најлепше параболе, беседа на гори и друга Његова
учења!
2. Јеванђелисти Матеј и Лука слажу се -као што је већ приме­
тио Lachmann - са Марком у хронолошком редоследу догађаја, или
учења, само уколико припадају оном садржају који је заједнички са
његовим, док у грађи која је само код Марка, и Матеј и Лука одвојено
94 Јоанис Д Каравидойулос
По Марку 95

следе свако свој редослед: то значи да су се, док су као извор користи­
ли са Кипра у Пергу у Памфилији, и одатле се враћа у Јерусалим (Дап.
ли Марка, држали његовог редоследа, а када су се удаљили од њега, да
12, 25; 13, 13), а на почетку другог мисионарског путоваља, после апо­
је сваки од њих следио свој редослед излагања догађаја, или редослед
столског сабора када "настаде љутља" измађу Павла и Варнаве, овај
извора који су имали на располагању.
последљи са Марком отплови на Кипар, а Павле са Силом крене у
З. Упоредна приповедања у три синоптичка јеванђеља, код је­
југозападну Малу Азију (Дап. 15, 37 и даље). Касније се Марко опет
ванђелиста Матеја и Луке са језичке стране изгледају побољшана, а
налази поред Павла, у време када апостол пише посланице из сужаљ­
са богословске савршенија, а то се не би очекивало кад би Марко био
ства (Кол. 4, 10; Флм. 1, 24) и напокон, Марко се спомиље у 1. Пт. 5,
млађи од остале двојице јеванђелиста.
13 ("Поздравља вас Црква у Вавилону, изабрана као и ви, и Марко син
мој"), и у 2. Тим. 4, 11 ("Марка узми и доведи са собом, јер ми је пого­
5. 2. Писац дан за службу").
Разна предања о Марку нашла су одјека код црквених писаца,
Код античких текстова наслови ни­
или у старим латинским рукописима љеговог јеванђеља. Иполит га, на
су представљали њихов битни део и обич­
пример, назива ,,краткопрстим" (Ka:tu 1raowv аi.рЕ:онџv ЁЛчхщ 7, 30),
но су млађи од текстова. Тако наслов "по
било зато што је имао несразмерно мале прсте у односу на тело, како бе­
Марку" не дугујемо самом писцу Јеванђе­
лежи кодекс Вулгате Toletanus, било зато што је сам себи одсекао један
ља, него потиче из 2. века и сведочи веру
прст када је постао хришћанин, како не би био способан да врши своју
Цркве даје то јеванђеље написао Марко,
дужност као левит, што је и био, према другом рукопису Вулгате, би­
кога црквено предање и већина млађих
ло, напослетку, према трећем, овога пута алегоријском тумачељу, због
истраживача једногласно идентификују
тога што љегово јеванђеље нема ни увод ни епилог. Епифаније (Каt&
са Јованом Марком, који се спомиње у
ai.pE:oEwv 20, 4; 51, 6) извештава да је био један од седамдесет Христо­
Делима апостолским као и новозаветним
вих ученика и да припада онима који су Га напустили саблажњени речи­
посланицама. Поједини савременици уопштено и неодређено сматра­
ма које је изрекао Исус (Јн. 6, 66) о једељу Његовог тела. Најзад, шире
ју писцем јеванђеља неког хеленизованог Јудејца који је живео изван
црквено предање сматра Марка оснивачем цркве у Александрији.
Палестине и писао за грчке хришћанске заједнице.
Јован се, по обичају тога времена када су Јудејци узимали дру­
го име, римско, или грчко, звао и Марко, и био је син добростојеће
5. З. Садржина

хришћанке, по имену Марија, која је, по предању, јавно уступила

Јеванђелиста свој текст, већ у првој реченици, сам назива "Је­
своју riространу кућу у Јерусалиму како би се у њој могли сабирати
ванђељем Исуса Христа". Био је, дакле, свестан чиљенице да не саста­
хришћани. Неки старији истраживачи претпостављају да се управо у
вља животопис Исусов, него да преноси благовест живота, радосну
тој кући одиграла последња вечера Исуса и Његових ученика и да је
вест, ,јеванђеље" и због тога одмах почиље са Христовом личношћу
човек "који носи крчаг воде" (Мк. 14, 13) и који је требало двојици
и то у оном историјским моменту када Га Јован најављује, Бог Отац Га
ученика, које је Исус послао да припреме вечеру, да покаже "готову
признаје као "сина Свог љубљеног", а сам Христос проповеда "јеван­
велику горњу одају" (Мк. 14, 15), био управо Јован Марко. Он је, како
ђеље о Царству Божијему". Марко тако постаје зачетникједног новог
претпостављају, био "младић огрнут платном по голом тијелу" (Мк.
књижевног рода у светској кљижевности, јеванђеља, који, не престав­
14, 51), који присуствује Исусовом хватању у Гетсиманији. ши да буде историјско излагаље, превазилази историју и преображава
Марко је сарађивао са двојицом водећих апостола, Петром и
се у оптимистичку благовест чији се историјски догађаји и средишља
Павлом, у ширењу јеванђеља. Прво га срећемо са Варнавом (коме је
историјска личност, Исус Христос, обраћају човеку сваке епохе.
био "нећак") на првом мисионарском путовању апостола Павла; пре­
У Јеванђељу по Марку, као и у осталим јеванђељима, не може
кида своју сарадњу са њим када су Павле и његови сарадници доспе-
се наћи потпун и систематичан Исусов животопис, него само неке ка-
96 Јоанuс Д. Каравuдойулос
97
По Марку

рактеристичне епизоде из Његовог живота и Његовог учења, сакупље­

31-35). У тој новој породици, која јесте нови народ, Исус параболама,
не из богатог црквеног предања. Ова обавештења дата у одломцима
као што су, на пример, парабола о сејачу (4, 3-20), о свећи (4, 21-25), о
поседују међусобну дубљу теолошку везу и имају сврху да укажу да су
семену које само расте (4, 4-8), о горушичином зрну (4, 30-32), откри­
се у Христовој личности остварила обећања Божија о спасењу човечан­
ва тајну Царства Божијег. Царство Божије Исус открива упоредо са
ства. Испуњење пророштава из Старог Завета у Христовој личности,
чудима, као што је стишавање буре (4, 35-41), исцелење бесомучнога
као и непобитно уверење да је Христос страдао у складу са оним што
у Гадари (5, 1-20), васкрсење Јаитове кћери и исцелење жене од тече­
је писано, да је васкрсао, да ће поново доћи да суди свету и да се према
ња крви (5, 21-43).
томе људи позивају да се покају и да поверују, све заједно представља
Г. Изгон Месије из Израиља. Обраћање.многобошци.ма. ОШкри­
основне елементе проповеди првих хришћана, које налазимо како у бе­
вање ЦарсШва Божијег и многобошци.ма (6, 1- 8, 26). После Исусо­
седама апостола у Делим апостолским, тако и у Јеванђељу по Марку.
вог изгона у Његову постојбину, Назарет (6, 1-6), дванаесторица уче­
Садржину Јеванђеља истраживачи деле на разне начине. Већи­
ника бивају послати да проповедају у другим областима (6, 7-13); за­
на истраживача дају поделу садржине која се заснива на географском
хваљујући повољној околности што је у народу постојало какво-такво
оквиру Исусовог деловања: Деловање у Галилеји, путовање у Јудеју,
сазнање о томе ко је Исус (Јован Крститељ? Илија? Неки пророк?),
последње деловање пре страдања у Јерусалиму, страдање и васкрсење.
јеванђелиста извештава како је Ирод Антипа одрубио главу Јовану
Ми ћемо се овде држати другачијег система поделе садржине. Даћемо
Крститељу (6, 14-29). После повратка ученика из обиласка (6, 30-31),
такву поделу садржине Јеванђеља, која се не заснива на спољашњим
Исус чини једно чудо у коме се огледа Његова месијанска сила, али ко­
географским оквИрима, него на поступном откривању личности Меси­
је истовремено има и еклисиолошки смисао: храни пет хиљада људи
је и тајне Царства Божијег које проповеда.
са пет хлебова и две рибе ( 6, 32-44 ). Потом умирује узбуркана море ( 6,
А. Месијански йочеци. Претеча Месије, крштење, искушења (1,
45-52) и исцељује многе болеснике (6, 53-56). Следи учење о чистим и
1-13)
нечистим стварима (7, 1-23), исцелење Хананејкине кћери у тирској
Б. Чуда Месијина и Љегов конфликт са йредставницима ста­
области, односно у области коју настањују многобошци (7, 24-30), за­
рог верског йоретка (1, 14 - З, 6). После прве Исусове проповеди
тим исцелење глувонемог у декапољској области (7, 31-37), храњење
(1, 14-15) и позивања прва четири ученика (1, 16- 20), јеванђелиста
четири хиљаде људи - опет у многобожачкој области - како се чини,
излаже низ чуда, чија је заједеничка особина што се завршавају изра­
из суседних крајева. Прешавши опет на другу страну језера, Исус од­
жавањем Исусовог супротстављања представницима јудејске религи­
бија да одговори на тражење фарисеја да добију некакав ,,знак" са не­
је. То су следећа чуда: исцелење демонизованог (1, 23-28), исцелење
ба (8, 10-13) и својим ученицима пребацује због њиховог маловерја и
Петрове таште (1, 29-31), губавца (1, 39-45), узетог (2, 1-10) и човека
отврдлости срца (8, 14-21). Ова целина се завршава исцелењем слепо­
са сухом руком (3, 1-5). Ова целина, у којој се налазе и нека учења,
га У. Витсаиди (8, 22-26).
као, на пример, о посту (2, 18-22) и о смислу уздржавања од рада у су­
Д. ОШкривање Месијиног сШрадања ученицима (8~ 27 - 1О,
боту (2, 23-28), завршава се одлуком фарисеја и иродоваца да погубе
52). Ова целина, у којој Исус поступно припрема ученике на Своје
Исуса (3, 6).
страдање, почиње Петровим признањем "Ти си Христос" (8, 29). Од­
В. Стварање новог народа Божијег. Откривање тајне Цар­
говарајући на то, Исус по први пут јасно пророкује Своје предстојеће
ства Божијег са йараболама и чудима (3, 7-5 - 5, 21-43). Стварање
страдање (8, 31-33), беседи им и о путу страдања који имају да следе
новог народа Божијег почиње бирањем дванаесторице ученика (3,
Његови истински ученици (8, 34), о непроцењивој вредности ,,душе"
13-19) пошто је у претходној перикопи било речи о доласку мноштва
(8, 35) и о доласку Царства Божијег "у сили" (9, 1). Одмах затим следи
народа Исусу и масовном исцелењу (3, 7-12). На оптужбе књижевни­
казивање о преображењу (9, 2-13), затим исцелење дечака болесног од
ка о сарадњи Исуовој са Велзевулом, Исус одговара са више парабо­
епилепсије (9, 14-29), друго пројављивање страдања (9, 30-32), а онда
личких логија о клевети против Светога Духа (3, 29-30). Око Исуса
следи низ Исусових логија упућених ученицима (9, 33-50), расправа
се групише нова породица коју чине они који следе вољу Божију (3,
са фарисејима о разводу (10, 1-12), благосиљање деце (10, 13-16), рас-
98 Јоанис11.Каравидойулос
права са неким богатим Јудејцем о задобијаљу вечнога живота
17-31), затим треће пројављиваље страдаља (10, 32-34), молба Јована
и Јакова (Заведејевих синова), а целина се завршава исцелељем слепог
Вартимеја у Јерихону (10, 46-52).
Ђ. Улазак у Јерусалим и йоследње йоуке йре ciilpaдaњa (11, 1
- 13, 37). После уласка у Јерусалим (11, 1-11), Исус заповеда да се осу­
ши неплодна смоква (11, 12-14), истерива­
ље трговаца из храма (11, 15-19), беседи о
сили вере (11, 20-25), о својој месијанској
моћи (11, 27-33), приповеда параболу о
рђавим виноградарима (12, 1-12, даје од-
. .
говор онима КОЈИ га питаЈу о царском по-
резу (12, 13-17), расправља са садукејима
о васкрсељу (12, 18-27), са неким кљижев­
ником расправља о најважнијој заповести
(12, 28-34), приповеда са народом о Месији као о Давидовом сину (12,
35-37), упућује кљижевницима критику због љиховог лицемерја (12,
38-40), коментарише удовичине две лепте (12, 41-44) и говори о свеоп­
штем свршетку и потреби непрестане будности(IЗ, 1-37).
Е. Сшрадање и васкрсење (14, 1- 16, 8).
Ейилог: Јављаље Васкрслога Христа (16, 9-20).
5. 4. Сведочансйlва древног црквеног йредања
Од многобројних древних црквених писаца сачувана је оба­
вештеље да Јеванђеље по Марку садржи проповеди апостола Пе­
тра, то јест да представља " Петрова сећаља ", ако се узме у об­
зир оно што каже Јустин (АLаЛ.оущ 106, З). Основу свих познијих
извештаја представља обавештеље Папија, епископа Јерапоља у
Фригији (130. године по. Хр.), који у свом делу "Лoy[wv кupLaкwv
E~Т}y~crewc; cruyypUflfl<Xttt 1ТEVtE" (Пет списа објашљеља логија Господ­
љих) - које је изгубљено, али је сачуван један одломак код исто­
ричара Јевсевија- бележи следеће:,,Марко је, као Пeiilpoв Шу.мач,
Шачно зайисао све шiilo је зайамйlио од онога шiilo је Госйод рекао
и учинио, али не йо реду. Јер нийlи је Госйода чуо, нийlи Га је йра­
Шио, како сам рече, него је касије йpaiilиo Пeiilpa: који је из йoiilpe­
бe држао йоуке, али се није држао редоследа логија Госйодњих,
iilaкo да Марко није нишйlа йогрешио, он је једном зайисао како
је зайамйlио. Пociilapao се, наиме, само за iilo да нишйlа, од онога
По Марку 99
(10,
што је чуо, не изостави, или да било шта од тога найише йогре­
шно." (Јевсевије, Цркв. ист., III, 39, 15).
Било је много расправа у савременим истраживаљима у вези са
значељем термина "тумач" (EPf.111VEUt~<;) у претходном одломку Папи­
јевог текста. Сматрало се да он значи: (а) даје Марко на грчки превео
Петрове проповеди које су биле на арамејском, како би их разумели
грчки хришћани у Јерусалиму; (б) да је записао Петрову проповед и
да ју је оставио цркви у облику јеванђеља. Древно црквено предаље
разумело је термин "тумач" у овом другом значељу.
Папијево казиваље потврђују касније и многи други писци.
Крајем 2. века, Иринеј нас обавештава да је Марко, Петров ученик и
тумач, записао проповеди свога учитеља, после смрти обојице апосто­
ла, Петра и Павла ("ЕЛ.Еухщ Г' 1, 2. Види Јевсевијеву Цркв. ист., V, 8,
3). Ово обавештеље је у складу свим оним што обухвата пролог јеван­
ђељу против маркионита, који се налази у неким старим латинским
рукописима (с краја 2. века по. Хр.). Ако се тим сведочељима додају
и обавештеља Тертулијана (Adversиs Marcionem 4, 5), Климента Алек­
сандријског (у Јевсевијевој Цркв. ист., П, 15, 2. VI, 14, 6), Оригена (у
Јевсевијевој Цркв. ист., VI, 25, 5) и самог Јевсевија (Цркв. исШ., П,
15), онда имамо општу подршку старог црквеног предаља у вези са
Јеванђељем по Марку.
Па ипак, треба да приметимо да Јеванђељу по Марку не одго­
варају богословске поуке апостола Петра, колико их познајемо на
основу љегове две саборне посланице, или на основу љегових речи
у Делима апостолским. То, разуме се, не мора да буде неопходно, јер
је Марково јеванђеље углавном чува дела Исусова, а не богословље
једног Његовог ученика. Са друге стране, Марко је био сарадник и
апостола Павла (види, на пример, Дап. 13, 5 и 13; 12, 25; 15, 37; Кол. 4,
1О; 2. Тим. 4, 11 ), па зато поједини новији истраживачи покушавају да
одреде утицаје богословља апостола Павла у овом Јеванђељу. Марко
је додуше био ученик и сарадник обојице великих апостола, али је и
сам имао лично сазнаље о догађајима које излаже. Многи истражива­
чи и старији и млађи, како смо већ истакли, у извештају у Јеванђељу,
у пасусу 14, 51-52, у наrом младићу који је пратио сцену хватаља Ису­
совог у Гетсиманији, препознају лични доживљај писца.
100 Јоанис Д Каравидойулос 101
По Марку

5. 5. Теолошке каракШерисШике Јеванђеља

"тајна Месије", или "месијанска тајна". Овај израз потиче од W. Wre-
de-a, који је, у својој књизи Das Messiasgeheimnis in den Evangelien,
а) За разлику од осталих јеванђеља Новога Завета, Јеванђеље
са почетка 20. века, створио теорију да је јеванђелиста истакао веру
по Марку не показује пишчево занимаље да нам прикаже толико уче­
првобитне Цркве у месијанску улогу Исусову, која је и Њему самом
ље Исусово ("оно што је речено"), колико Његову личност, то јест
откривена, а да Он Сам није поседовао свест даје Месија. Па пошто је
моћ твореља чуда ("оно што је учиљено") Сина Божијег, Месије, који
јеванђелиста повезао те две околности: веру Цркве да је Исус Месија,
изгони сатану и ослобађа људе од љеговог утицаја. Већ на почетку
са Његовим сопственим уверењем да је само пророк, прибегао је сред­
кљиге излагаље почиље изразом "Јеванђеље Исуса Христа, Сина Бо­
ству, које је назвао "месијанска тајна".
жијег". Треба нагласити да у Јеванђељу по Марку месијанско одређе­
Ова теорија је очигледно по грешна, али је од ње остао само тер­
ље "Син Божији" не користе људи за Исуса, него се Бог Отац обраћа
мин "тајна Месије", која показује Исусово прагматично опхођење, Њего­
Своме Сину у одсудним тренуцима Његовог овоземног живота (кр­
ву васпитну уздржљивост у односу на политичке месијанске покрете ју­
штеље, преображеље), или демони, који га
дејских маса у Његово време. Сам Исус поседовао је сасвим јасну свест
препознају као Месију и схватају да је до­
о свом месијанству. Он није био политички, овоземаљски Месија, како
шао крај љиховој владавини. Напослетку,
би Га вероватно прихватили Јудејци- који су чак једном покушали да га
само једанпут то одређеље користи човек:
"учине царем" (види Јн. 6, 15), јер су били заведени чудом умножавања
римски центурион пред распетим Исусом
хлебова и погрешно разумели Његово истинско апостолство. Међутим,
(15, З9). Није без значаја чиљеница да пред
страдајући слуга Божији, Исус, како је о Њему пророковао Исаија, треба­
крај јеванђеља један човек, па још и много­
ло је, дакле, пред јудејском масом, па чак и пред Својим ученицима, који
божац, препознаје Исуса као Сина Божијег.
су често делили општа месијанска схватања, да одржи тај уздржани став
То се дешава управо у тренутку Исусове
и да поступно открива ко је он и какво је Његово апостолства.
смрти, што треба да покаже да избавитељ­
г) Исус Христос, Који је средишња личност јеванђеља, непре­
ске последице распећа почиљу да се односе
стано је окружен са својих дванаест ученика, које је изабрао "да буду
на човечанства.
с њим, и да их шаље да проповедају, и да имају власт исцјељивати
б) У Јеванђељу по Марку сасвим се очигледно избегава име болести и изгонити демоне" (Мк. З, 14-15). Иако ученици не разумеју
"Христос" (само у 8, 29) и ретко се користе одређеља Давидов Син увек дубљи смисао Исусових дела, или речи (4, 10; 6, 51-52; 7, 17; 8,
(10, 47;12, З5), пророк (6, 15; 8, 28), Господ (7, 28; 11, З) учитељ (4, З8; 17-21 и др.), они ипак представљају зачетке новог народа Божијег, сту­
5, 35; 9, 17; 10, 17; 12, З2 и др.). Одређеље које Сам Исус користи за бове који ће, после силаска Светога Духа, утврдити Цркву.
самога себе, је "Син Човјечији". Исусово дело се описује као дело Си­
на Човечијега који иде ка страдаљу и напослетку пострада "за многе".
5. 6. Стил и језик Јеванђеља
С правом је било речено да Јеванђеље по Марку у основи представља
"историју страдања Исусовог са ширим уводом". (М. Kahler) Стил Јеванђеља по Марку је веома једноставан и карактерише
в) У целом јевнђељу Исус не само што избегава одређеље Ме­
га велика живост, коју, с једне стране, дугује историјском презенту,
сија, него се држи потпуног ћутаља о својој месијанској улози, што
који јеванђелиста веома често користи (на оmрилике 150 места), а са
намеће и другима: демонима који Га препознају (1, 34; З, 12), исцеље­ друге стране надовезивању реченица у једноставни низ, који је обез­
ним болесницима (1, 44; 5, 4З; 7, З6; 8, 26), Својим ученицима (8, 30; беђен везама као што су "и", "одмах", "а" итд. Марко је сажет у из­
9, 9); и чудотвори далеко од мноштва, а поучава у параболама како
лагању, али упркос тој сажетости, у њему су сачуване неке особене
би сачувао тајну о Царству Божијем од оних, који су "изван" (4, 11 ). појединости, непознате у друга два синоптичка јеванђеља, у којима су
Овакво Исусово поступаље, која је нарочито очигледно у Јеванђељу
упоредне извештај и опширнији. Тако, на пример, износи појединост о
по Марку, много више него у осталим јеванђељима, обично се назива
отварању отвора на крову куће у Капернауму како би узети човек кроз
102 Јоанис Д Каравидойулос
По Марку 103

љега могао бити спуштен (2, 4); затим Исусово спаваље на узглављу
"Л.Етr-са Мо, о Еопv кобр&:v-сТ')<;"- двије лепте, које чине један кодрант;
за време олује на језеру (4, 38); број свиља- две хиљаде- у које су
15, 16: "Ёоw !'ђ<; аuЛ.'ђ<;, о EO!LV тrpat.!Wpt.ov"- унутра у двориште у тако­
ушли демони (5, 13); слаље два по два ученика (у паровима) у апостол­
звани преторијум.)
ство ( 6, 7); позиваље мноштва да се посаде "по групама по зеленој
Када се чита Јеванђеље по Марку, има се општи утисак да је
трави", за време чуда умножаваља хлебова (6, 39); начин исцелеља
његов стил - баш као што га је окарактерисао један француски истра­
глувонемога (7, 33); постепено враћаље вида слепоме у Витсаиди (8,
живач- говорни стил, то јест да јеванђелиста више беседи живим,
23 и даље); име слепога просјака у Јерихону (10, 46) и друге.
изражајним језиком, него што пише.
Карактеристику стила Јеванђеља по Марку представља такође
и љегов поглед "около", којим Исус гледа око Себе и који јеванђели­
ста изражава себи својственим глаголом ,,пЕрt~Л.€пщ.tаt" (гледати око 5. 7. Чuiilaoцu, место и време када је Јеванђеље найисано

себе, обазирти се око себе) (3, 5, 34; 5, 32; 9, 8; 10, 23;), који осим код
Јеванђеље по Марку не претпоставља да су његови читаоци
Марка одговара само једном месту у Јеванђељу по Луки (Лк. 6, 10).
добро упознати са јудејским обичајима и са Старим Заветом - из кога
Језик којим пише јеванђелиста, је го ворни језик онога време­
не наводи цитате, као што то има навику Матеј. Када јеванђелиста из­
на. Многе од речи којима се користи не срећемо у кљижевним тексто­
носи јудејске обичаје, он их објашљава читаоцима, који их, изгледа,
вима тога времена, па их зато Лука у упоредним деловима замељује
не познају (на пример 7, 3; 14, 12; 15, 42 и др.) Јасно је, дакле, да се
другим, мало маље народним: на пример, "кра~апщ" (одар, носиљка,
обраћа хришћанима који су некада били многобошци и који живе ван
кревет) (Мк. 2, 4; 2, 9; 2, 11; 2, 12) Лука замељује речју "кЛ.tvLбtov" (по­
Палестине.
стеља, одар, носиљка) (Лк 5, 24; 5, 19). Затим, "E:oxa!w~ ёхнv" (бити
Још од античких времена сматра се да је Рим место настанка
на самрти), код Луке одговара ,,&поеv~окнv"(умирати) (Лк 8, 42). Реч
Јеванђеља по Марку (Климент Александријски, Јероним, Јевсевије).
,,pappouv(" (учитељу), Лука замељује речју "кuрtЕ"(господе) (Лк. 18,
Гледиште Јована Златоуста, да је Јеванђеље написано у Александрији,
41), а уместо израза "&рр&, о па!~р" (Ава, Оче) (Мк. 14, 36), код Луке
изгледа да је усамљено и нико га више не подржава. Данас, са малим
стоји "па!Ер"(Оче) (Лк. 22, 42), а има још много таквих примера. Осо­
изузецима, преовлађује мишљење да је оно написано у Риму. Изузе­
бина Марковог језика су, такође, многобројни плеоназми (на пример,
так чини мали број истраживача који сматрају да је написано у Гали­
&по f.Lttкp68Ev - из далека(5, 6; 8, З; 11, 13; 14, 54; 15, 40); Е:к пatбt.68Ev
леји, или у некој хришћанској заједници у Сирији.
-из детиљства (9, 21); E~EPXE08ttt Ё~w - изаћи из (14, 68) итд.), упо­
У прилог гледишта да је Рим ме­
треба хипокористика (кuv&pttt - пси(7, 28); Lхеuбш - рибице (8, 7);
сто настанка Јеванђеља по Марку, говоре
кор&ошv - девојчица (5, 41; 5, 42; 6, 28); пЛ.ot&ptov - лађица (3, 9);
следећи докази: а) Древно предање да је
w!&ptov- уво (14, 47) итд.), а има и много арамејских речи, или израза
Петар, чији је "тумач" био Марко, на кра­
онако како их је користио Сам Исус (BottVIlPYE~ (3, 17), !аЛ.tе& кouf.L (5,
ју свог живота деловао у Риму, где је и
41), корр&v (7, 11), Е:ффае& (7, 34) &рра (14, 36) Ел.w(, Л.Ef.Ltt oapaxeavL
постао мученик. б) Први текстови који су
(15, 34) и напослетку много латинизама (oo6v пotE1v - правити пут (2,
се користили Јеванђељем по Марку су 1.
23); tкav6v ПOLE1v- угодити (15, 15), EOXcX!W~ ёхнv -бити на самрти (5,
Климентова посланица и Јермин Пастир. Ова два текста потичу из
23) итд.), или латинских речи (на пример Л.чtwv (legio)- Легион (5,
Рима. в) Постоје многобројне латинске речи у Јеванђељу, па се чак и
9); опЕкоuл.&!wр (speculator)- џелат (6, 27); бEv&ptov (denarium)- динар
поједине грчке речи објашњавају одговарајућим латинским, иако би­
(12, 15); KEv!upLwv (centurio)- капетан (15, 39); ~ЕО1'11~ (sextarius)- суд
смо том доказу, који истраживачи обично истичу, могли да супротста­
(7, 4); фрауЕЛ.Л.оuv (од латинске речи flagellum-бич)- шибати (15, 15);
вимо чињеницу да се латинске речи нису користиле само у Риму, него
кf)vощ (census) - порез (12, 14); кобр&v!11~ (quadrans) -кодрант (12,
у читавом Римском царсту! г) Помињање прогона (на пр. 8, 34-38; 10,
42)). Понекад јеванђелиста грчке термине објашљава одговарајућим
38; 13, 9-13) поједини истраживачи сматрали су алузијама на Нероно­
латинским, како би олакшао читаоцима разумеваље (на пример 12, 42:
ве прогоне хришћана- иако бисмо могли да приметимо да изрази које
104 Јоанис Л Каравидойулос
По Марку 105

Исус користи говорећи о прогонима, имају уопштенији карактер. На

ста. Многи се питају зашто јеванђелиста завршава своје извештавање
крају, д) Свој ауторитет и ширење ово Јеванђеље дугује чињеници
не дајући нам обавештење о остварењу обећања Христовог да ће ићи
што је везано за једну велику и јаку цркву, каква је била Римска. Упр­
пред Својим ученицима у Галилеју (14, 28; 16, 7), и претпостављају да
кос чињеници што сви ови докази нису необориви, данас у науци ипак
је прави крај Јеванђеља, можда, изгубљен. Тако у појединим рукопи­
преовлађује мишљење даје Јеванђеље по Марку написано у Риму.
сима постоје покушаји неког другачијег епилога. Један такав је онај,
Што се тиче времена настанка, највероватније је да је Јеванђе­
сачуван је у рукописима L, 'f, 099 и још и после стиха 16, 8, епилог из­
ље написано у б. деценији 1. века и то пре 70. године по. Хр., будући
гледа овако: "А све оно што им је преко Петра заповеђено укратко су
да у 13. поглављу нема ни спомена о разорењу Јерусалима и храма.
известили. После тога Сам Исус од истока, па све до запада, разасла
Требало би да је написано између 64. и 70. године. Стари црквени
преко њих свештену и непропадљиву проповед о вечном спасењу."
писци се слажу са овом хронологијом, будући да говоре да је Јеванђе­
Опште познати епилог је у стиховима од 9 - 20, који се у нови­
ље настало после смрти апостола Петра (Иринеј), или још за Петрова
јим критичким издањима Новога Завета додаје у заградама, или га на
живота (Климент Александријски).
неки други начин обележавају, да би се разликовао од остатка текста.
Ове стихове неки истраживачи приписују Аристиону кога спомиње
5. 8. Крај Јеванђеља
Папије (Јевсевије, Цркв. ист., 111, 4 39, 17): и то због тога што се у
јерменском рукопису, из 989. године, налази обавештење (вероватно
Изучавање старих рукописа нам поставља један проблем у ве­
млађе од самог рукописа) да ти стихови потичу од неког Аристона. То
зи са првобитним крајем Јеванђеља по Марку: Постоји ли могућност
је довело до поистовећивања многих истраживача Аристона са Ари­
да се првобитно завршавало са ,Јер се бојаху", у стиху 16, 8? На том
стионом. Једни, опет, верују даје сам Марко касније додао тај епилог,
месту се Јеванђеље завршава у два најстарија кодекса, у Синајском
а други га никоме одређено не приписују, већ сматрају даје у питању
и Ватиканском: такав крај познају и сиријански синајски превод, ве­
неки од ученика Господњих признатог ауторитета.
ћина јерменских рукописа, а од црквених писаца такав крај познају
Стихови од 9 - 20, осим тога што су изостављени у многим
Климент, Ориген, Јевсевије, Григорије Ниски, Виктор Антиохеас, Је­
древним рукописима, разликују се од остатка текста Јеванђеља и у
раним, Зигавин и други. Зигавин, штавише, примећује, када стиже до
погледу стила и избора речи и њиховог значења на које не наилази­
тумачења стиха 16, 9: "А неки од ту­
мо у остатку текста (као што су, на пример, &:пLotc;} (не веровати (16,
мача кажу да се Јеванђеље по Мар­
11);~ра~,.с;:) (потврдити)(16,20);~Л&пtw (наудити)(16, 18);€пакоЛоu8с;:)
ку овде завршава, а да је додатак
(уследити) (16, 20); 8аvtХСЈЦ.!Щ (смртан) (16, 18); 8Ec;}IJ.UL (видети) (16,
који следи новији." Већ је неколи­
ко векова раније, Григорије Ниски
14); пpwtfl (прва) (12, 28; 12, 29; 14, 12; 16, 9) о KupLщ 'Iчoou~ (Господ
Исус) (16, 9) Иначе, веома тачно је примећено да ови стихови предста­
приметио: "У тачнијим преписима
вљају синтезу и скраћену садржину извештавања других јеванђеља о
ЈеванђељепоМарку,наиме,заврша­
јављању Васкрслога Христа, јер представљају најстарије ,јеванђелске
ва се (речју) "бојаху" "Ёфo~ouv-ro".
сагласје". У стиховима од 9. до 11. може се препознатијављање Хри­
Треба још додати и примед­
стово Марији Магдалини (Јн. 20, 11-18), у стиховима 12- 14 јављање
бу да друга два синоптичка јеван­
двојици ученика на путу у село Емаус (Лк. 24, 13), у стиховима 15 и
ђеља следе Јеванђеље по Марку у
даље, заповест Васкрслога Христа упућену ученицима (Мт. 28, 18-20)
извештавању о Христовом страда­
и на крају, у стиховима 19-20, вазнесење (Лк. 24, 50-53). У рукопису
њу и васкрсењу до стиха 16, 8, али,
после тога не настављају јединстве­
W из 5. века посведочен је дужи епилог са додатком кратког разгово­
ра Васкрслога Христа са ученицима, на крају 14. стиха. Тај додатак се
ни, него свако од њих следи свој
назива "Л.OyLov Freer" (по имену музеја у Вашингтона у коме се налази
редоследјављања Васкрслога Хри-
рукопис W).
106 Јоанис Д Каравидоuулос
По Марку 107

У сваком случају, каноничност стихова од 9. до 12. нико не

Марку, која се први пуr појавила у другој половини 19. века, спорадич­
доводи у питаље. Изгледа да су ти стихови били додати тексту Јеван­
но је подржана и у 20. веку, али није стекла ватрене присталице.
ђеља веома рано (било да их је додао сам Марко, или неки други члан
Док научна истраживаља не доведу до поузданијих закључака,
цркве), а кажемо веома рано јер су били познати већ Јустину, Татијану
и Иринеју. јеванђелиста Марко ће се и даље сматрати првим писцем интегралног
извештај а о Исусу Христу, извештај а који не представља просто изла­
гаље догађаја, него ,јеванђеље" (т.ј. "радосну вест") за човечанство.
5. 9. Савремено исйlраживање Јеванђеља йо Марку
Будући да распеће и васкрсеље Христово представљају средишље
елементе вере првих хришћана, треба сматрати несрећном ону теори­
Откада је преовладало мишљеље да Јеванђеље по Марку вре­
ју, коју је изнео стразбуршки истраживач, Е. Trocme, Laformation de
менски претходи осталим синоптичким јеванђељима и представља
љихов извор, објављено је мноштво научних радова. Кључни за даља
l' Evangile de Marc, 1963, да је Јеванђеље по Марку првобитно настало
без казиваља о страдаљу Христовом, односно, да се састојало само од
истраживаља, био је научни рад W. Marxen-a, Der Evangelist Markus.
Studien zur Redaktionsgeschichte des Evangelismus, 1956, у коме се по­ 1.- 13. поглавља. У Јеванђељу по Марку, првом написаном јеванђељу,
наглашава се вера Цркве даје Христос: а) целог Свог живота ишао ка
држава мишљеље да писац Јеванђеља није само састављач и записи­
вач сабраног материјала који је сачувао предаље, како тврди морфо­ страдаљу, које се наговештава већ у стиху 3, 6, а у стиховима 8, 31; 9,
31; 10, 33, Он Сам сасавимјасно најављује Своје страдаље; б) Предао
лошко-историјска школа, него богослов који је дао свој лични ства­
ралачки печат том материјалу, који не само да је записао, него га је се смрти "у откуп за многе" (10, 45), и в) "Устаде" (16, 7) из мртвих.

богословски уобличио. Из поднаслова овог научног рада прихваћен

је термин Redaktionsgrschichte (=Историја рецензија), који указује на 5. Ј О. Јеванђеље йо Марку и наше време
правац истраживаља Јеванђеља на основу кога се сваки јеванђелиста
Ова књига Новога Завета је прва која уводи у светску историју
проучава као писац са одређеним богословским ставом.
кљижевности и посвећује јој нови кљижевни род, ,јеванђеље" ("радо­
Поред анализираља распореда грађе Јеванђаља по Марку и љего­
сна вест"). Избавитељска порука коју Христос доноси свету даје на
вог односа према два млађа синоптичка јеванђеља, у савременим истра­
тај начин своје име и кљизи која садржи ту благовест. Прво јеванђеље
живаљима се јављају настојаља да се одредИ који је писани текст посто­
Новога Завета посебно истиче, не толико учеље, колико личност и де­
јао пре Марко вог, а који је можда био коришћен као љегов извор. Да ли
ло носиоца и оваплотитеља те поруке, Који даје нови живот човечан­
су можда постојале написане целине које су садржавале чуда Исусова,
ству. Истиче Сина Божијег Који ослобађа људе из заточеништва сила
или Љегова страдаља? У вези са овим питаљем, које може оправдано да
зла и пропасти и води их у нови живот.
се постави, и на основу извештај а из Јеванђеља по Луки "многи су поку­
Ова порука може укратко да се изложи овако: Каква год проме­
шали изложити казиваље о догађајима који су се догодили међу нама"
на на боље у људској историји, незамислива је и неостварива уз помоћ
(Лк. 1, 1), чини се да истраживаља нису дошла ни до каквог закључка.
овосветских сила и људских чинилаца без обраћаља Ономе, Који је
Оно што је повремено заводило истраживаче је претпоставка
донео свету избављеље као слободу и нови живот.
даје постојао некакав Прото-Марко (Ur-Markus), претпоставка, дакле,
да је пре познатог канонизованог текста Јеванђеља по Марку постојао
некакав првобитни текст, Прото-Марко, који се унеколико разликовао
од данашљег коначног текста. Овом претпоставком присталице ове тео­
рије објашљавају чиљеницу да су одређене реченице, или перикопе, за­
једничке текстовима сва три синоптичка јеванђеља, иако су међусобно
сасвим сличне у Јеванђељима по Матеју и Луки, ипак нешто другачије
у данас познатом тексту Јеванђеља по Марку. Претпоставка о Прото-
108 Јоанис Д Каравидойулос
ПоМаШеју 109

* *
* 6. ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ

У циклусу богослужбене године, у Цркви се читају перикопе

из Јеванђеља по Марку суботом и недељом у току Велике Четрдесет­
нице (осим у прву недељу поста) као и свакодневно током последљих
седмица Матејевог и Лукиног периода, односно, свакодневно од 12.
седмице Матеја и надаље и од 13. седмице Луке и надаље.

Библиографија

а) Тулшчења и коменiйари: Ориген, PG 13. Златоуст PG 57 и 58.

Кирило, епископ Александријски PG 72. Теофилакт
PG 123. Зигавин
PG 129. Дамалас Н. 'Ep~J.rjVE(a €к 1ТараЛ.Л.~Л.Оu 1:wv 1Тpw1:wv EooyyEHwv
('Ep\li)VEI.a El~ 1:~v К. !::..., 1:6\l. 2-3, 1892). Cramer, Catenae I, 1 -257.
Reuss Ј. Mathёms-Kommentare аиs der griechischen Kirche, 1957. Трем­
белас П. 'Y1ТO\lV'Il\la EL~ 1:6 ка1:&. Ma1:8aL.ou, 1951, Ч958. Bonnard Р., L'
Evangile selon St. Matthieи, CNT 1, 1963, 2!970. Davies W. - Allison D.,
The Gospel according to St. Matthew, ICC, том I-II, 1988-91. Grundmann
W., Das Evangeliиm des matthaиs, ThНNT 1968, 4!975. Luz U., Matthaus-
evange1ium, ЕКК том 1, Ч989, том 2, 1990, том 3, 1997.
б) СШудије: То ка1:&. Ma1:8aL.ov EuayyEЛtov. Пpopл.~\ll:t1:a
\-I.Е1:афраопк&., Ф LЛ.оЛ.оу Lк&., to1:op Lк&., EP\l11VEU1:tк&., 8ЕоЛ.оу Lк&.. Е t'llY~oн~
Z' Euv&.~Ew~ 'Op8oб6~wv BtPЛ.Lкwv 8EoЛ.6ywv (BouкoupE01:L, ЕЕ1Т1:. 1993)
(Јеванђеље по Матеју. Преводилачки, филолошки, историјски про­
блеми, питања тумачења, богословски проблеми. Уводно излагање
на VII скупу Православних библијских богослова (Букурешт, сеп­
тембар 1993), 1996. Аrуридис с., 'Н Е1ТL 1:0U орощ 0\-I.LALa 1:0U 'l'ГjOOU
(Eloaywytк&.-auv1:0\lO U1ТO\lV'Il\la- кратки уводни коментар), 1975. Ико­
ному Хр., ot &1ТархЕ~ 1:fj~ olкou\lEVLK01:i)1:Щ 1:fj~ еккЛ11оl.щ, 01:~ онр&.
(у едицији) 1:1ТоuбЕ~ o1:6v &px€yovo Xptoпavto\-1.6 1, 1997. Сиотис
м., ,,'Ep\li)VELa El~ 1:~V Е1ТL 1:0U орощ 0\-I.LALI:t 1:0U Kup(ou" (Тумачење
110 Јоанис Д Каравидойулос
ПоМаШеју 111

беседе Господње на гори), часопис 'Ор86бо~щ 'Е1ТLотао(а. Стојанос

и есхатолошка беседа (24, 1 - 26, 1). Наравно, поред ових, постоје и
В., ,;н 1ТроокuVТЈОТЈ тwv ~&.ywv" (Поклоњење мудраца) 'Ер~ТЈVЕuпк&.
маље целине логија, као што су, на пример, логија о Јовану Крститељу
МЕЛ.н~~ата, 1988, 592-651. Brown R., The Birth ofthe Messiah, 1993. Ed-
(11, 2-19), о чистом и нечистом (15,1-20), о крсту који ученици треба
wards R., Matthiew's Story ој Jesus, 1985. Stanton G., А Gospelfor а пеw
да понесу (16, 24-З8), о фарисејима (2З, 1-З6) и друге.
People: Studies in Matthiew, 1994. Stendahl К., Тhе School ofSt. Matthiew
Од чуда, која се садрже у Јеванђељу по Марку, веома је мали
and its Use ofthe Old Testament 1954, Ч968.
број оних која су код Матеја задржала првобитне околности, а то су,
на пример, исцелеље човека суве руке (Мк. З, 1 и Мт. 12, 9-14), исцеле­
6. 1. Садржuна ље Хананејкине кћери (Мк. 7, 24-ЗО и Мт. 15, 21-28), исцелеље дечака
с нечистим духом (Мк. 9, 14-29 и Мт. 17, 14-21), исцелеље слепих пре
У Јеванђељу по Матеју садржанаје готово целокупна грађа Је­
уласка у Јерусалим (Мк. 10, 46-52 и Мт. 20, 29-З4). Већина чуда се на­
ванђеља по Марку. Преостала грађа Јеванђеља по Матеју, илије зајед­
лази груписано у поглављима 8- 9 . Исто тако, како примећује Н. Koe-
ничка оној из Јеванђеља по Луки (240 стихова), или је сачувана само
ster, EinfUrung, 61 О, у чудима се Исус не описује као Онај Који поседује
код Матеја, а то је око 1/6 целокупне његове грађе. У грађи заједнич­
божанску силу, која људе испуљава страхом и трепетом, него више као
кој са оном из Јеванђеља по Марку, Матеј се држи редоследа излагања
Господ и Спаситељ, Који доноси милост Божију, остварујући тако ре­
догађаја који се налази код првог јеванђелисте, а у преосталом делу
чи пророка Исаије "А он болести наше носи и немоћи наше узе на се"
свог јеванђеља држи се другачијег редоследа излагања и не поклапа
(Ис. 5З, 4). Треба напоменути да овај цитат из кљиге пророка Исаије,
се са редоследом Јеванђеља по Луки, па чак и код грађе која је зајед­
који се обично у Новом Завету доводи у везу са Христовим страдаљем
ничка у оба ова јеванђеља и која потиче из извора логија (Q), о чему
(види 1. Пт. 2, 24), Матеј излаже у целини која садржи чуда (6, 17).
ће бити речи касније.
Пошто смо изложили општи однос садржине Јеванђеља по Ма­
И Матеј се држи основног оквира Исусовог деловања и учења,
теју са садржИном Јеванђеља по Марку, целокупну садржину Јеванђе­
који смо запазили у Јеванђељу по Марку, али га мења тако што тај
ља по Матеју можемо поделити на следеће целине:
оквир шири на следећи начин: Почиње Исусовим родословом и рође­
(1) Родослов, Исусово рођеље, поклољеље мудраца, бекство у
њем, а завршава јављањима Васкрслога Христа. У том делу врхунац
Египат, убијаље деце од стране Ирода, повратак из Египта и настаљи­
чини Његова заповест ученицима: "Идите ... и научите све народе" (8,
ваље у Назарету (поглавља 1 - 2).
19). Иако у Јеванђељу по Марку Исусово страдање представља среди­
(2) Јављаље и проповедаље Јована Крститеља (З, 1-12), крште­
шњи догађај према коме се читалац усмерава још од почетка Јеванђе­
ље Исусово (З, 13-17), кушање Исусово (4, 1-11 ), почетак Исусовог
ља, овде су чудотворна дела Исусова и учења- од којих многа недоста­
проповедаља у Галилеји (4, 12-17), позиваље првих ученика (4, 18-22),
ју у Јеванђељу по Марку- смештена између два основна пола, Његовог
обилазак Галилеје (4, 2З-25)- беседа на гори (5- 7).
рођења, са једне стране, и Његовог распећа и васкрсење, са друге.
(З) Чуда: исцелеље губавога, исцелеље капетановог слуге, исце­
Матеј такође показује следећу карактеристику као своју осо­
леље Петрове таште, стишаваље буре, исцелеље гадаринских бесомуч­
беност при распоређивању грађе свога јеванђеља: грађу групише по
ника, исцелеље одузетога, позиваље апостола Матеја, питаље Јовано­
сличности, раскидајући при том њене везе са првобитним околности­
вих ученика о посту, васкрсеље Јаирове кћери, исцелеље жене, исцеле­
ма. Он, дакле, није само сабирач предањске грађе, како су тврдили
ље крвоточне жене, двојице слепаца и глувонемих (8, 1- 9, З6)- Дава­
припадници морфолошко-историјске школе за све јеванђелисте, него
ље упутстава ученицима које шаље да проповедају (9, З7- 11, 1).
тумач Исусовох речи и дела у оквирима историјских околности у ко­
(4) Питаље ученика Јована Крститеља упућена Исусу у вези
јима Црква живи и делује. Тако он Исусове поуке групише углавном
са Његовим месијанским идентитетом и Исусов одговор, као и друга
у следећих пет великих целина: беседа на гори (5 - 7), Исусова упут­
логија (11, 2-50) - Параболе о Царству Божијем: о сејачу и семену, о
ства ученицима када их шаље да проповедају (9, 35- 11, 1), параболе
пшеници и кукољу, о зрну горушичином, о квасцу, о сакривеном бла­
о Царству Божијем (13, 1-53), такозвана црквена беседа (18, 1- 19, 1)
гу, о трговцу бисера, о мрежи (13, 1-48).
112 Јоанис Д Каравидойулос 113
ПоМаШеју

(5) Одсецање главе Јована Крститеља (14, 1-12), Исус умножа­ 2-13; г) 11, 2-13; д) 14- 18; ђ) 19- 25. Значи, прва три дела поклапају
ва хлебове и храни пет хиљада људи (14, 13-21), ходање по мору (14, се са деловима (2), (3), (4) и (5) наше поделе, а пети, ђ), одговара (6)
22-33), расправљања са фарисејима (15, 1-20), исцелење Хананејкине и (7) делу наше поделе. Сваки од тих пет делова започиње извештава­
кћери (15, 21-28), друго умножавање хлебова и храњење четири хи­
њем, па потом следе поуке, а завршава се реченицом "И када заврши
љаде људи (15, 32-39), фарисеји траже знамење (16, 1-12), Петрова
Исус ријечи ове ... " (7, 28; 11, 1; 13, 53; 19, 1; 26, 1). Наравно, покушај
исповедање Христа као Сина Божијег (16, 13-20), логија о крсту који
довођења у везу прве књиге у канону Новога Завета са Петокњижјем
ученици треба да понесу, о вредности душе, о доласку Сина човечи­
вредан је помена, али не можемо баш да будемо сигурни да су савре­
јега (16, 21-28), Исусово преображење (17, мени истраживачи, примењујући савремени систематични дух, били
1-13), исцелење бесомучнога дечака (17, 14- кадри да проникну у ум јеванђелисте.
21), плаћање дидрахми (17, 24-27)- Црквена
беседа: упутства о животу и понашању чла­
6. 2. Сведочења древног црквеног йредања
нова цркве и њених старешина (18, 1-20). Па­
рабола о неблагодарном слуги (18, 21-35). Древно црквено предање ово јеванђеље приписује Матеју, који
(6) Расправа са фарисејима о разво­ припада кругу дванаесторице ученика Исусових. Матеј - или Левије,
ду (19, 1-12), благосиљање деце (19, 13-15), на основу Јеванђеља по Марку (2, 14)- обављао је дужност цариника
расправа са богатим младићем о задобијању
(порезника) у Капернауму, када је био позван да се прихвати апостол­
вечнога живота (19, 16-30) - Парабола о по­ ског достојанства (Мт. 9, 9). Друга обавештења о њему нису сачувана
сленицима у винограду (20, 1-16), предска­
у Новом Завету. Његово проповедање, у почетку у Палестини, а потом
зивање Исусовог страдања и молба Јована и и међу другим народима (Етиопија, Понт, Персија, Сирија и др.) спо­
Јакова (20, 17-28), исцелење двојице слепих миње само предање. Његово име има отприлике оно значење које има
(20, 29-34). грчко име Теодор.
(7) Улазак у Јерусалим, изгон трговаца из храма и разне рас­ Погледајмо сада који је однос Христовог ученика Матеја са са
праве (21, 1-27), параболе о двојици синова (21, 28-32), о злим вино­
канонски првим новозаветним јеванђељем.
градарима (21, 33-46), о царској свадби (22, 1-14). Питање фарисеја и
Назив "по Матеју", наравно, млађи је од самог Јеванђеља и
иродоваца о плаћању пореза (22, 23-33), питање законика о највећој
сведочи о уверењу цркве, од 2. века и надаље, да иза овог јеванђеље
заповести (22, 34-39), Исусово питање упућено фарисејима о сину Да­ стоји ауторитет једног од Исусових ученика, Матеја. Постоји, дака­
видовом (22, 41-46). Исусова осуда лицемерја књижевника и фарисеја
ко, и известан број сведочења црквених писаца о писцу Јеванђеља,
(23, 1-36), жалост над Јерусалимом (23, 37-39)- Беседа о свршетку а хронолошки прво од њих је Папијево сведочење, које гласи овако:
века (24, 1-4). Параболе о будности: о верном и неверном слузи (24,
"Матеј је сабрао логије, додуше, на хебрејском наречју, а истумачио
45-51), о мудрим и лудим девојкама (25, 1-13), о талантима (25, 14-30), их је како би сваки (човек) био способан (да их разуме)" (Јевсевије,
о страшном суду (25, 31-46).
Цркв. исШ., III, 39, 16). Следи Иринејево сведочење са краја 2. века:
(8) Страдање (26 - 27). Васкрсење, жене посећују празан гроб, "А Матеј је међу Јеврејима на њиховом наречју написао јеванђеље,
упутства Васкрслога Христа упућена ученицима (28).
пошто су Петар и Павле у Риму проповедајући јеванђеље утемељили
Многи савремени тумачи деле ово јеванђеље на пет целина, по
цркву." (Јевсевије, Цркв. исШ., V, 8, 2). Отприлике исто такво обаве­
угледу на Петокњижје Старога Завета, хотећи на тај начин да истакну
штење дају нам Ориген (Јевсевије, Цркв. исШ., VI, 25, 4) и Епифаније
даје Јеванђеље по Матеју Петокњижје Новога Завета. Осим прва два
(Кспос Аtр€ониv 30, 3), потврђујући Папијево. Сам Јевсевије, који
уводна поглавља ( 1. и 2.) и три последња, у којима се извештава о Хри­ чува сва горе поменута сведочења, примећује следеће: "Матеј је, по­
стовом страдању и васкрсењу (26- 28), основни део јеванђеља, ако се што је прво проповедао Јеврејима, будући да није имао намеру да иде
тако гледа, обухвата следећих пет делова: а) З- 7; б) 8- 11, 1; в) 11,
међу друге, на матерњем језику написао своје јеванђеље, а оно што је
114 Јоанис Д Каравидойулос
недостајало у љеговом делу, у писању је допуљавао оним што је већ
било написано" (Цркв. исШ., 111, 24, 6).
Задржимо се мало код занимљиве Папијеве информације.
Основно питаље је какав однос може да постоји између нама по­
знатог Јеванђеља по Матеју и логија о којима говори Папије? И друго:
Шта подразумева епископ Јерапоља у Фригији под термином ,,ЛоуLа"?
И како је он то протумачио логије како би свако био способан да раз­
уме "w<; ~v бuvato<;". Чиљеница је да се овим Папијевим сведочељем
савремена науке много бавила, као и сличним сведочељима црквених
писаца које смо цитирали. Чини се, међутим, да је постојала некаква
првобитна збирка Исусових логија, коју је сабрао Његов ученик Матеј
на јеврејском наречју, односно на језику који се говорио у Палестини:
тај језик био је арамејски. Можда је та збирка садржавала и поједина де­
ла Исусова. Сличне збирке су сачуване и у гностичким круговима, као
што су, на пример, 114 Исусових логија која су сачувана у ГносШичком
јеванђељу йо Томи, које је, 1948. године, пронађено у Горљем Египту.
Ту збирку логија, коју је Матеј сакупио на арамејском, наставља
Папије, и тумачећи онако како би га свако разумео". Истраживачи на
различите начине разумеју глагол "~р!Ј.~vнюеv"(истумачио). У вези са
тим постоје два главна критеријума: Неки под значељем тог глагола
подразумевају превођеље Исусових логија са арамејског на грчки језик
како би се користила на хришћанским богослужељима изван Палести­
не. У том случају, међутим, тешкоћу представља чиљеница што је гла­
гол у аористу, док би природније било да је у имперфекту. Сматрамо да
је тачније оно гледиште на основу којег Папије подразумева да глагол
..~PI-L~veooev" има значеље тумачеља и коментарисања Исусових логи­
ја, којима, изгледа, није био задовољан, па је зато преузео да сам са­
чини подробније тумачеље у свом делу ,,Лoy(wv KupLaкwv E~Y)y~oew<;
ouyypa!J.IJ.ata ii'EVtE" (Пет списа објашљеља логија Господљих).
Јевсевије је, у сваком случају, сачувао ово Папијево сведочан­
ство, јер га очигледно сматра важним. Од многобројних проблема ко­
ји произлазе из Папијевог казиваља и које није могуће овде испитати,
онај који нас занима јесте да одредимо однос данашљег Јеванђеља по
Матеју према логијама, која је Матеј написао на арамејском.
Пре свега не чини се вероватним да је Јеванђеље по Матеју
написано на грчком. Како га данас познајемо, оно представља превод
неког првобитног арамејског текста: игре речи у љему, упоредо јавља­
ље синонима и антонима и целокупан стил и синтакса чине потпуно
невероватним и саму помисао да пред собом имамо текст који у цели-
По Maiilejy 115
ни представља превод. Вероватније је,
међутим, даје, или самјеванђелист, или
неко други, превео на грчки првобитне,
на арамејском написане логије, па их
је обогатио додатком нове грађе, како
љегов нови текст не би био дословни
превод претходног, него љегово проши­
реље и обрада, уз упоредно коришћеље
извора, о којима ћемо одмах у наставку
нешторећи.
У савременим истраживаљима
било је, још од краја
. 19.
.века, много го-
вора о Једном извору КОЈИМ су се послу-
жили јеванђелисти Матеј и Лука и који
је садржавао Исусове логије. Испитују
се следећа питаља: Да ли је тај извор, познат под именом ,;rrrJYtl -rwv
Л.oyLwv" (извор Логија), или Q (од немачке речи Quelle =извор), био пи­
сани или усмени извор? И ако је био писани, да ли је љегов језик био
арамејски, или грчки? Ова питаља непосредно су везана са покушај ем
да се реши синоптички проблем, а нарочито са испитиваљем заједнич­
ке грађе која се налази у Јеванђељима по Матеју и Луки. Оно што нас
овде посебно занима јесте да истражимо може ли се, можда, "ПrJYtl -rwv
Л.oyl.wv" (Q), довести у везу са ,,логијама" која је Матеј написао на ара­
мејском, на основу Папијевог сведочеља.
Мислимо да би постојаље многобројних превода Матејевих ло­
гија оправдало постојеће разлике у заједничким логијама код Матеја
и Луке, што не мора обавезно да искључи постојаље једног коначног
грчког облика извора логија. Наравно, многи данас прихватају да је из­
вор логијапрвобитно био написан на грчком језику. Ради се, међутим,
само о претпоставци. Становиште, даје могуће даје такозвани "извор
логија" исто што и Матејева "логија", које после Schleiermacher-a при­
хватају и Michaelis, Koester, Јоанидис и други, подржава везу Матеја
са јеванђељем, које још од 2. века носи љегово име. Уколико је писац
првобитних ,,логија" ученик Христов и сведок који је својим очима ви­
део Његова дела и својим ушима чуо Његове речи, Матеј, Црква се не
удаљава од стварног стаља када приписује целокупни коначни текст
јеванђеља овоме ученику, па макар коначно проширеље првобитних
логија, додаваљем друге грађе на основу предаља и на основу претход­
ног јеванђеља по Марку, дугујемо неком другом члану цркве, неком,
116 Јошшс Д Каравидойулос
како се каже, крајљем редактору (Redaktor). Оно што за богословље
има превасходни значај није личност сваког свештеног писца, него из­
над свега личност Светога Духа, који просветљава члан ове цркве како
би забележили истине хришћанске вере.
Тај крајљи редактор, који се и у савременој науци споразумно
назива Матеј, је хришћанин Јудејац- или, по мишљељу других, хри­
шћанин Грк- са ученошћу и познаваљем Строга Завета једног рабина
и који види како се Стари Завет остварује у личности Исуса Христа и у
осниваљу Цркве. У сваком случају познаје грчки језик, а црква у којој
живи састоји се од хришћана негдашљих Јудејаца, али и негдашљих
многобожаца и не налази се далеко од Палестине: можда у Антиохији
у Сирији (види§ 6. 5). Из поука Исусових,јеванђелист истиче оне које
наглашавају да се у Његовој личности остварују Закон и Пророштава,
дела љубави, (t6 "no~E!.v"- чиљеље) као одговор верујућих на спаси­
тељску правду Божију, упозореље на ускогрудост и упућеност на саме
себе Јудејаца (и Јудејаца хришћана) јер "ће многи од истока и запада
доћи и сјешће за трпезу с Аврамом, и с Исаком, и Јаковом у Царству
небескоме; а синови царства биће изгнани у таму најкрајљу" (8, 11-12)
и завршава своје јеванђеље отвараљем Цркве свеукупној насељени и
народима који се сабирају око заповести Васкрслога Христа упућеној
ученицима: "Идите ... и научите све народе ... " (28, 19).
6. З. Извори Јеванђеља
После свега што је претходно речено о односу Јеванђеља по
Матеју са Јеванђељем по Марку и "логијама", не преостаје нам ништа
друго него да о изворима јеванђеља укратко кажемо неколико речи
и о још једном љеговом извору. Ван заједничке грађе која постоји у
Јеванђељу по Матеју и по Марку, а која је заједничка у сва три синоп­
тичка јеванђеља и ван грађе која му је заједничка само са Јеванђељем
по Луки и која потиче из "извора логија", јеванђелист нам је сачувао
и грађу која не постоји у остала два јеванђеља, осим у љеговом, и која
потиче из предаља оне цркве, у којој је живео и у којој је написао своје
јеванђеље. Следствено томе, ако направимо кратки преглед, можемо
рећи да су основни извори Јеванђеља по Матеју ови: а) ,,логије"; б) Је­
ванђеље по Марку и в) предаље цркве у којој је јеванђелист живео и
деловао. Уместо о овом последљем, о предаљу које је особено само за
Матеја, страни истраживачи говоре о неком посебном извору (писме­
ном, или усменом), који бележе словом М. Али будући да је то више
117
ПоМаШеју
теоретско питаље, него што се ради о доказиваљу постојаља извора,
драже нам је да говоримо о посебном предаљу које је имао на распо­
лагаљу онај ко је јеванђељу дао коначни облик (редактор). Иначе, на
основу сведочеља црквених писаца из првих векова, КОЈе смо цити­
рали, писац првобитног језгра јеванђеља (,,логија") био је I:Ieкo ко је
својим очима видео и својим ушима чуо сведочећи тако о речима и
делима Исусовим.
6. 4. Осн.овн.а богословска гледuшШа и ocoбeн.ociilu
Јеванђеља йо Матеју
(1) Исусово Учеље о Царству Божијем, или, боље речено, о
"Царству Небеском", јер то је израз са којим се углавном срећемо у
Јеванђељу по Матеју, представља главну тему читавог јеванђеља. То
Царство (тај израз се користи 51 пут) открива, остварује и васпоста­
вља Месија, који истовремено опомиље верујуће на непрестану буд­
ност јер у будућности предстоји долазак Царства Небескога у свој сво­
јој пуноћи. Не ради се, дакле, само о Царству оствареном у Исусовој
личности (како тврди Dodd, у уводу дела "Остварена есхатологија"),
нити се ради о очекиваном (Царству), искључиво у будућности, (како
верује школа "Очекиване есхатологије" А. Scћweitzer-a), него је реч
о тајни Царства Божијег, које се, иако је већ почело да се остварује у
Христовој личности и Његовим деловаљем, истовремено очекује да
ће у својој пуноћи наступити у будућности.
Црквени Оци тесно повезују Царство Божије са Црквом, чије
се ширеље и распростираље описује, по љиховом мишљељу, у парабо­
лама о Царству Божијем, које су сачуване у Јеванђељу по Матеју у 13.
поглављу. Њива која садржи и добро семе и кукољ, или мрежа у којој
су добре и лоше рибе је свет: квасац и зрно горушичино символизују
преображајућу моћ Цркве и Царства Божијег у свету.
(2) Исус Који открива "тајне Царства Божијег" је Месија, у
чијој личности се остварују пророштва Старога Завета и Који сабира
око Себе нови народ Божији, Цркву, а зачетак тог народа представља­
ју дванаесторица ученика: јудејских дванаест племена се поново саби­
рају и настављају да живе у Цркви, која постаје наследник обећаља
Божијих, која су дата старом Израиљу. Царство Божије изниче из не­
плодног Израиљ а и даје се "народу који доноси плодове љегове" (21,
43). Месија који сабира цркву назива се "син Давидов", "Син Божији"
(8, 19; 12, 38; 19, 16; 22, 16 итд.), "Син човјечији" (8, 20; 9, 6; 10, 23; 12,
118 Јоанuс Д Каравuдойулос
ПоМаiйеју 119

8; 16, 13; 17,9 итд.). Он је Онај Који поседује "власт" Месије, Онај Ко­
ји страда зарад избављења човечанства из греха, али и Онај очекивани остварење, или недостатак дела љубави. "Чињење" је основна особи­
Који ће поново доћи у будућности да суди у слави својој. на правог хришћанина: по томе се распознаје хришћанин, юiо што
(3) Једно од основних обележја Јеванђеља по Матеју предста­ се дрво распознаје по плоду: на основу тога се суди Судњега дана,

вља, као што смо већ у уводном делу приметили, подвлачење конти­ v склапv са паuаболом коiа ie сачувана само у Јеванђељу по Матеју
нуитета "икономије" Божије у оба Завета. Оно што се остварује у Но­ · (25, 31-46). То је иначе оно што тра­
вом Завету, већје било пројављено у Старом Завету. У Јеванђељу по жи Бог од људи, као што објављује

Матеју налазимо 61 цитат из Старог Завета, а примећено је да сви Исус у Својој беседи на гори (погла­

они цитати, који су заједнички са цитатима код других јеванђелиста, вља 5 - 7). Овај захтев не лишава

потичу из превода Седамдесеторице, а да они, који се налазе само у човека слободе, него га управо осло­

Јеванђњљу по Матеју, потичу из хебрејског текста. Врло је вероватно бађа, јер га прати благодат Божија.

да јеванђелист користи збирку месијанских казивања из Старог Заве­ Заповестима из беседе на гори се

та, такозвана Testimonia, која су постојала у првобитној Цркви, како није могуће повиновати због слабо­

се чини и из текстова Qumran-a, али и на основу чињенице да се њима сти човекових, већ захваiьујући бла­
користе и црквени писци током првих векова.
годати која происходи из распећа и

(4) Па ипак, јеванђеље јасно садржи антијудејски каракер. Има васкрсења Христовог. Без тог пред­

се утисак да се у овом јеванђељу јеванђелист и његова црква налазе у услова заповести из беседе на гори
непрестаном дијалогу са јудејском синаrогом и да дају истинито, зна­ показују човекову немогућност да

чи христолошко тумачење Старога Завета. Јеванђелист на известан на­ одговори на захтев Божији (види С.

чин одговара на оптужбе Јудејаца против Цркве онога времена. Кроз Агуридис, Ћ Е1ТL 't'OU орощ Of.LLALU
Исуса Христа излаже веру и разне очигледне доказе о њој, нарочито tou 'IТ\OOU, 1975).
када Он Сам одговара на оптужбе јудаизма, који није ни разумео, а
ни прихватио Месију Који је дошао на свет. Писац нигде не говори о 6. 5. ЧиШаоци, месШо и време насШанка
ништавности Старога Завета, већ свуда само о његовом испуњењу у
Христу. Ранијих деценија било је речи о "Школи светог Матеја" која Ово јеванђеље има у виду читаоце, како хришћане јудејског

је тумачила Стари Завет дајући његово исправно виђење кроз призму порекла којима је близак Стари Завет и јудејски ставови и схватања,
којима јеванђелист не даје никакво објашњење, како има обичај да
"у Христу" (види К. Stendahl, у библиографији).
(5) Што се тиче распореда грађе, Јеванђеље по Матеју показује чини, на пример, Марко, тако и хришћане многобожачког порекла (ви­

следећу особеност. Слична грађа, као што смо већ рекли у одељку о са­ ди крај одељка 6, 2). Као место настанка овог јеванђеља једни узимају

држини, групи сана је у целине: на пример постоје целине Исусових бе­ Палестину, или прецизније Кесарију, или Јерусалим, други Алексан­

седа и логија (у поглављима 5- 7; 10; 13; 18, 24-35) као и целине које дрију, а трећи Антиохију. У прилог овог последњеr гледишта говори

садрже чуда (на пример у поглављима 8 - 9). То значи да јеванђелист чињеница да је Игнатије, први црквени писац код кога се налазе изве­

има слободу у распоређивању грађе у целине чија је сврха катихеза, сни одјеци Јеванђеља по Матеју (Смирњанима l, 1. Поликарйу l, З; 2,
поука, мисионарење итд.
2. Ефесцима 5, 2; 14, 2; 17, 1; 19, 2).
(6) На крају, много више него остали јеванђелисти, Матеј исти­ Што се тиче времена када је написано јеванђеље {коначни грч­

че човечију "правду", као одговор на спаситељску "правду" Божију: ки текст, разуме се, а не арамејска "логија"), није могуће ништа са

подвлачи, дакле, човеков одговор на благовест о избављењу, обавезу сигурношћу рећи. О томе сведочи шаренило гледишта, која могу наћи

верујућих да чине дела љубави и да тако дају "плодове". Основни извесну подршку. Тако једни настанак јеванђеља временски смештају

критеријум коначног суда о томе који су људи изабрани представља у период између 60. и 70. године, други неодређено после 70, а трећи
нешто одређеније око 80, док неки, напослетку, предлажу нешто дужи
120 Јоанис Д. Каравидойулос
ПоМаШеју 121

временски период, између 65. и 100. године. Да бисмо се приклони­

ли неком од тих мишљења, треба да имамо у виду да је
по Матеју, у свом данашњем облику, млађе од Јеванђеља по Марку
и 2) требало је да протекне известан период после појаве Јеванђеља
по Марку, како би био оправдан богословски напредак који претпо­
ставља Јеванђеље по Матеју. Следствено томе, време настанка овога
јеванђеља требало би да сместимо у године између
можемо одредити са већом тачношћу.
у ужем смислу те речи, односно у оном значењу КОЈИ се задржао после
1) Јеванђеље
ренесансе. Животопис, по новијем схватању тог књижевног рода садр­
жи историјске податке од рођења до смрти личности о чијем се животу
пише, затим њен однос са околином, карактеристичне догађаје који ука­
зују на његов рад и историјска сведочанства о његовим делима. У живо­
тописима из времена грчкоримског света преовлађују, пак, другачији
70. и 80, али их не
елементи, као, на пример, указивање на поједине особене одлике карак­
тера онога о коме Је реч, или опис његове личности и темперамента, из­

ношење анегдота са подробностима из његовог живота, или разговора

6. б. МесШо Јеваиђеља йо МаШеју у животу Цркве са другим личностима, а све то са циљем да се читаоцу дају одређене
и у савремени.м исШраживањима
моралне поуке, савети. Познати животописац тога времена, Плутарх, са
почетка 2. века по. Хр., који је написао 50 биографија (BtoL ттараЛ.Л.Т]Л.оL),
Јеванђеље по Матеју, прво у канону књига Новога Завета, пред­
када започиње животопис Александра Великог, бележи: "У овој књизи
ставља, на и~вестан начин, карику која повезује Стари и Нови Завет,
описујемо живот краља Александра и Цезара, који је оборио Помпеја.
будући да се позива како на Исусов родослов, којим започиње, тако
Због множине- готових чињеница нећемо ништа друго унапред рећи,
и на веома јасну намеру јеванђелисте да изложи све што је везано за
него ћемо своје читаоце замолити да нам не замерају ако не излажемо
Исусов живот, учење, смрт и васкрсење, као остварење пророштава из
све и ако понеку знамениту појединост не бележимо опширно, него без­
Старога Завета. Обично је све, о чему јеванђелист извештава, пропра­
мало све само укратко.Јер ми не пишемо историју, него животописе; а
ћено одговарајућим старозаветним цитатом, који уводи устаљеном
осим тога, врлина или неваљалство не објављују се увек у најславнијим
фразом "А ово је све било да се испуни што је казано ... " (1, 22; 2, 15;
делима, него Је често незнатно дело и незнатна реч, или, штавише, ка­
4, 14; 8, 17; 13, 35; 21,4 итд.).
ква шала објаснила карактер боље него битке у којима су пале хиљаде
Ово јеванђеље, које је сачувало многе Исусове поуке, црквени
бораца, или највећи борбени редови и највећа подседања градова. Као
оци првих векова цитирају много чешће него друга јеванђеља, а мно­
што, дакле, сликари узимају сличност својих слика од лица и од обличја
га казивања која се могу наћи и у осталим јеванђељима, или само у
и црта у којима се објављује карактер, не водећи много рачуна о оста­
три синоптичка, много су познатија верујућима у оном облику у коме
лим деловима, тако и нама нека буде слободно да радије испитујемо
постоје у Јеванђељу по Матеју. Иначе само се у њему наилази на реч
обележја душе и по њима да приказујемо живот свакога појединца, а
"Црква" ('ЕккА.f]а(а) (16, 16; 18, 17). Због тога се ово јеванђеље сматра
другима да оставимо јуначке подвиге и битке.
"најцрквенијим" од осталих.
Поједини данашњи истраживачи верују да су читаоци Јеванђе­
Током богослужбене године, у Цркви се Јеванђеље по Матеју
ља по Матеју, као и осталих јеванђеља, можда сматрали ове текстове
чита на божанственој Литургији у периоду који започиње Недељом
једном врстом животописа, будући да су навикли на тај књижевни
Свих Светих ( 1. Матеје ва недеља) или још тачније већ од Духовског по­
род. Овакво гледање на јеванђеља, после Formgeschichte и Redaktion-
недељка (одмах после недеље Духова (Педесетнице) све до недеље која
sgeschichte (види§
4. 3.), узима маха претежно међу енглеским и аме­
претходи Недељи Воздвижења Часнога Крста, односно отприлике од
ричким истраживачима (види нарочито D. Aune, The N. Т. in its Envi-
јуна (у зависности од дана у који пада Васкрс) па до почетка септембра.
ronment, 1987. и R. Buпidge, What are the Gospels? А comparison with
У том периоду чита се сваке суботе и недеље, док се у свакодневим слу­
Graeco- Roman Biography, 1992.).
жбама чита само првих дванаест седмица: током осталих (од 12. седми­
Тако, према оваквом гледишту, Матеј почиње приказивање
це и надаље), свакодневно се читају перикопе из Јеванђеља по Марку.
Исуса наглашавајући његов родослов зато што је потомак Аврама, оца
У.§ 4. З. било је говора о јеванђељу као књижевној врсти и тада
Јудејаца и син Давида, славнога краља, који као Месија остварује оче­
је речено да јеванђеље не представља историју, или Исусов животопис
кивања светих списа (Светога Писма), казује чудесне догађаје који су
122 Јоан.ис Д Каравидойулос
123
По Луки

се одиграли у време Његовог рођења, описује Његова чуда и поуке, и 7. ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЛУКИ
завршава тиме што Јевреји одбацују Исуса као Месију и заокружује
свој текст јављањима Васкрслога Христа.
Оваква гледишта која праве паралелу Јеванђеља по Матеју са
боиграфијама философа, или државника из грчко-римских времена,
колико год била вредна пажње, јер показују тежњу ка упоредном исра­
живању, ипак показују значајну слабост: на јеванђеља гледају као на
књижевна дела и пореде их са одговарајућим биографским кљижев­
ним делима онога времена, али занемарују основну особину тих тек­
стова као ,јеванђеља", што ће рећи као поруке о спасељу која је упуће­
на на језику који је, дакако, сваком приступачан (види § 3), не неком
интелектуалном слоју, него људима који потичу из свих друштвених
и образовних слојева.

Библиографија

а) Тумачење са коментарима: Ориген PG 13, PL 26. Дионисије

Александријски PG 10. Кирило Александријски PG72. Јевсевије Ке­
саријски PG 24. Теофилакт PG 123. Зигавин PG 129. Crarner, Catenae
П, 1-174. Reuss, Lиkas-Kommentare аиs der Griechischen Kirche, 1984.
Криконис Хр., :Euva:ywyтlпa:t€pwv ELc; t6 ка:tа Лоuк&v EUet:yyEЛ.tov uп6
Ntктl'ta: 'Нра:кЛЕ[щ, 2 1976. Дамалас Н., 'Ep~ТJVELa: Ek 'trlV K.l!., том 2-3.
Трембелас П., 'Уп6~v11~а: Etc; t6 каtа Aouк&v, 1952., Ч972. Bovon F.,
Das Evangeliи nach Lиkas, ЕКК, том 1, 1989., том 2, 1996, и на фран­
цуском преводу L'Evango/e se/on St.Lиc, том 1-12, 1996. Green Ј. В.,
The Gospe/ ој Lиke, NICNT, 1997. Schorrnann Н., Das Lиkasevange/iищ
HThK, 1969.
б) Студије: Вулгарне Х., Ћ пЕр( аW'tТЈр(щ; 6t6аакал.Lа tou
Eua:yyEЛ.ta'tou Лuк&, 1971. Conze1rnann Н., Die Mitte der Zeit. Stиdien zиr
Theologie des Lиkas, 1954. Neirynck F., The Gospel of Lиke, 2 1989 (дело
више аутора)

7. Ј. Писац и уводна реч о Јеванђељу

Треће јеванђеље по канону Новога Завета разликује се од оста­

лих јеванђеља по лепоти језика и историјски најтачнијем приказу из­
ложених догађаја. Старо црквено предаље, у складу са којим ово је-
124 Јоанис Д Каравидойулос
ванђеље потиче из пера пратиоца апостола Павла, Луке, није у целини
уздрмано савременим истраживањима, упркос томе што извесни ис­
траживачи данас његовим писцем сматрају неког неодређеног ученог
хришћанина потеклог из многобожачког света.
Прва сведочанства потичу са краја
2. века. Први нас обавештава Иринеј да
је ,.и Лука, Павлов пратилац, у књигу са­
ставио јеванђеље које је сам проповедао"
(види Јевсевије, Цркв. исШ., V, 8, 3). Та­
кође и у антимаркионистичком прологу
у Јеванђељу по Луки (који је сачуван на
грчком језику) читамо: "Овај (Лука) иако
су већ постојала јеванђеља ... подстакнут
Духом Светим путујући разним крајеви­
ма Ахаје написао је цело ово јеванђеље и
на његовом почетку изјављује управо то
да су пре овога написана друга (јеванђе­
ља) и да је било неопходно да се тачно изложи казивање о икономији
(Божијој) верујућима (пореклом) од многобожаца, зарад тога да их
јудејско старо предање (митологија) и јеретичке испразне измишљо­
тине не би збуњивале и да не би били заведени и одвучени од истине."
Касније Ориген пише: "И треће, по Луки, од Павла хваљено јеванђе­
ље, сачињено је за оне (пореклом) ,,од многобожаца" (види Јевсевије,
Цркв. исШ., VI, 25, 6). А Јевсевије нас обавештава овако: "А Лука
родом пак из Антиохије, а образовањем лекар, углавном се налазио
уз Павла ... у двема књигама нам је богонадахнуто оставио за углед
обрасце, у јеванђељу ... и Делима апостолским." (Цркв. исШ., III, 4, 6-
7). Поред тога, старо црквено предање убраја Луку међу седамдесет
ученика Исусових, а сачуван о нам је и обавештење да се "упокојио у
Беотији, преиспуњен Духом Светим" (антимаркионистички пролог).
Поједини црквени писци и химнописци, најзад, идентификују Луку са
једним од двојице ученика који су, идући у Емаус, сусрели Васкрсло­
га Христа, и то са оним чије се име не спомиње у јеванђељу (види Лк.
24, 13 и даље). Даје Лука био лекар сведочи у својим посланицама и
Павле (види Кол. 4, 14 "Поздравља вас Лука, љекар љубљени") а тако
. .
стоЈИ и у цитатима из првих векова КОЈе смо претходно навели.
Јеванђеље по Луки не разликује се од осталих јеванђеља само по
брижљивој истанчаности језика, него и по томе што почиње прологом
( 1, 1-4). Из тог пролога, који је уобичајен за Дела класичне старине, оба-
ПоЛ ки 125
вештени смо о следећем: а) да су се пре Луке и други подухватили са­
стављања извештавања о догађајима који су се догодили "међу нама";
б) да се и та извештавања, баш као и ово, трећег јеванђелисте, ослањају
на сведочења оних "који су од почетка били очевици и слуге Ријечи
(Логоса)"; в) циљ јеванђелисте је да по реду изложи догађаје од самог
почетка ("avw9Ev"), у потпуности (,;rr&atv"), тачно ("&крt~6><;") и по (хро­
нолошком) реду (,,ка9Е~~<;"); и напослетку: г) своје дело упућује неком
"крат(щq> 8ЕофtЛ.q>" (племенитом Теофилу), по свој прилици римском
великодостојнику "'[va Е:щуv4) 1ТЕрt Ыv кат11х~9ТЈ Л.Oywv т~v &аф&Л.наv"
("да познаш темељ оних ријечи којима си научен"). Тај римски велико­
достојник илије "каТТЈХТЈ!Ј.Еvщ" ("научени") хришћанин, па писац јеван­
ђеља жели да са више података утемељи његову веру, илије многобо­
жац, па је добио нетачна обавештења о хришћанству (о том значењу
глагола ,,кaTТJXOUIJ.aL" види Дап. 21,21: ,,да учиш ... све Јудејце ... ") која
јеванђелист хоће да оповргне тако што ће му дати исправна и тачна.
7. 2. Садржина
Један део садржине Јеванђеља по Луки заједнички је са делом
садржине Јеванђеља по Марку- реч је о заједничкој грађи у сва три
синоптичка јеванђеља - а други део је заједнички само са грађом Је­
ванђеља по Матеју (око 240 стихова), а преостала грађа се садржи
само у овом јеванђељу. Овом последњем делу, који чини отприлике
1/4 јеванђеља и назива се "грађом особеном за Јеванђеље по Луки",
припадају нека Исусова чуда: чудесан риболов (5, 1-11), васкрсење
младића у Наину (7, 11-17), исцелење згрчене жене ( 13, 10-17), исцеле­
ње човека од водене болести (14,1-6) и исцелење десеторице губавих
(17, 11 10). Овом делу такође припадају многе параболе, као на при­
мер, парабола о милостивом Самарјанину (10, 29-37), парабола о без­
очном пријатељу (11, 5-8), парабола о безумном богаташу (12, 13-21),
парабола о неплодној смокви (13, 6-9), о напола завршеној кули (14,
28-33), о изгубљеној драхми (15, 6-10), о блудноме сину (15, 11-32),
о неправедном управитељу16, 1-13), о богаташу и убогом Лазару (16,
19-31), о залудним слугама (17, 7-10), о неправедном судији (18, 1-8), о
фарисеју и порезнику (18, 9-14).
У овиру грађе која постоји само у Јеванђељу по Луки постоје и
неке логије (3, 10-14; 6, 24-26; 10, 18; 12, 49 и даље; 17, 20 и даље; 10,
39-40; 13, 1-5), или казивања која представљају оквире за нека логија:
покајање грешнице у Симоновој кући (7, 36-50), Марија и Марта (10,
126 Јоанис Л Каравидойулос 127
ПоЛ ки

38-42), жене које су служиле Исуса (8, 1-3), благосиљање мајке Исусо­
њу сиромаха на гозбу и друге логије (14, 7-35); параболе о изгубљеној
ве (11, 27-28), о Закхеју (19, 1-10). Најзад, грађи које нема у осталим
овци, изгубљеној драхми, о блудноме сину, богаташу и убогом Лазару
јеванђељима припадају и поједине епизоде, или логија из казивања о
итд. (15,1- 17, 10); исцелење десеторице губавих (17, 11-19); о доласку
страдању (22, 31-32; 23,6-16, затим 27-31, затим 32-33(I0, затим 39-43)
Царства Божијег (17, 20-57); парабола о упорној молитви (молба удо­
и јављања Васкрслога Христа (24, 1О и даље).
вичина безбожном судији) (18, 1-8) о порезнику и фарисеју (18, 9-14);
Садржина јеванђеља може да се подели у следеће целине:
Исус призива себи децу (благосиља децу) (18, 16-17); о богатом мла­
дићу (поглавару-кнезу) (18, 18-30); треће предсказивање страдања (18,
Увод 31-34); исцелење слепога у Јерихону (18, 35-43); о Закхеју (Закхејево
покајање) (19, 1-10); парабола о десет кеса блага (19, 11-27).
А. ПредисШорија и йочеци месијансШва (најава Месије) (1, 5
Г. Улазак у Јерусалu.м и разне йоуке йре сШрадања (19, 28-21,
-4, 13). Најава и рођење Јована Крститеља (1, 5-25, затим 57-80). Бла­
38). Изгон трговаца из храма (19, 45-47); питање о Христовој власти
говест Богородици (1, 26-38), Маријина посета Јелисавети (1, 39-56),
(20, 1-8); парабола о злим виноградарима (20, 9-19); питање о порезу
Исусово рођење и детињство (2, 1-52). Проповед Јована Крститеља (3,
(20, 22-26); о васкрсењеу (20, 27-40); о сину Давидову (20, 41-44); удо­
1-20), крштење Исусово (3, 21-22), родослов Исусов (3, 23-37) и куша­ вичина лепта (21, 1-4) есхатолошка логија (21, 5-38).
ња(4, 1-13).
Д. СШрадање (22 - 23)
Б. Исусова делаШносШ у ГалWlеји. ОШкривење ЦарсШва Божи-
Ђ. Јављање Васкрслога Христа и Вазнесење (24)
јег са чудима и йоукама (4, 14-9, 50). Прва проповед у Назарету (4,
14-30); разна исцелења (4, 31-44; 5, 12-26; 6, 1-11 и 17-19) и казивања о
7. З. Извори Јеванђеља йо Луки
позивању ученика (5, 1-11 и 27-39; 6, 12-16); беседа на гори (6, 20-40);
чуда (7, 1-17); изасланство Јованово Исусу и Исусово сведочанство о
Савремена наука се много бавила питањем извора Јеванђеља по
Јовану (7, 18-35); покајање грешнице, грешница Га помазује мирисом
Луки, па је стога, током последњих деценија, значајан број радова об­
(7, 36-50); жене које служе Исуса (8, 1-3); парабола о сејачу и семену јављен на ту тему. У општим цртама, иако не без супротних мишљења
и друга логија у параболама (8, 4-18); мати и браћа Исусова (8, 19-21 );
у појединостима, изворима овога јеванђеља се сматрају: 1) Јеванђеље
чуда (8, 22-56); слање Дванаесторице на проповед (9,1-9); чудо умно­
по Марку; 2) извори Логија (Q) и З) посебан извор којим се користио
жења хлебова (9,10-17); Петрово исповедање Христа, прво предсказа­
само Лука, који је добио међународну ознаку L. Овај последњи извор
ње страдања, логија о ношењу крста (9, 18-27) преображење Христово
можемо да поистоветимо са црквеним предањем, које је зависило од
(9, 28-36); исцелење бесомучног дечака, разне логије, крај деловања у околности у којима је црква живела и за коју је Лука написао своје
Галилеји (9, 37-50).
јеванђеље. Све до казивања о страдању, Лука по редоследу излагања
В. ОдлазакуЈерусалим (9, 51- 19, 27). Одбијање самарјанског
догађаја следи Марка, убацујући две групе извештавања, од 6, 20 - 8,
села да прими Исуса и разне логије о следовању за Христом (шта су
З и 9, 51 - 18, 14, које потичу или из извора L, или из извора који је
предуслови да неко буде истински ученик (9, 51-62); слање Седамде­
заједнички и за њега и за Матеја, а то су логије. Многи заступају са­
сеторице на проповед (10, 1-24); парабола о милостивом Самарјанину
свим супротно мишљење, односно, да се у извору L, који јеванђелист
(10, 25-37); Марта и Марија (10, 38-42); разне логије и расправе са фа­ користи као свој основни извор, налази убачена грађа која потиче од
рисејима ( 11, 1-12); парабола о безумном богаташу и друге разне логи­
Марка и од Q. У казивању о страдању, Лука је сачувао многа обавеште­
је о бризи, будности, раздељењу итд. (12, 13-59); опомена о покајању
ња о путу на Голготу, која не налазИмо код осталих јеванђелиста, па је
и парабола о неплодној смокви (13, 1-9); исцелење згрчене жене (13,
сасвим јасно да та обавештења потичу из извора L.
10-17); Парабола о зрну горушичином и о квасцу (13, 18-21); о тесним Вредно је споменути да се Лука, иако се удаљава од синоптич­
вратима итд. (13, 22-30);јадиковање над Јерусалимом (13, 21-35); исце­
ких јеванђелиста у казивању о страдању, на известан, веома особен
лење човека од водене болести (14, 1-6); о почасним местима и позива-
начин, приближава предању којим се користио јеванђелист Јован.
128 Јоанис Д Каравидойулос 129
По Луки

Као пример доказа везе између јеванђелисте Луке и Јована наводи­

44); Исус се моли за оне који га распињу (23, 34); један од злочинаца
мо следеће: тумачење Јудиних поступака, као дела Сатане; опро­
се каје (23, 39-43); последње Исусове речи на крсту су: "Оче, у руке
штајна беседа (разговор у Јеванђељу по Луки) после Тајне Вечере
твоје предајем дух свој." (23, 46).
и пре изласка на Маслинску гору; сцена хватања у Гетсиманији;
В. Па ипак, упркос покушају тачнијег историјског излагања до­
коришћење речи "wpo:" (час) итд. То, разуме се, не значи да постоји гађаја, Лука види и описује Исусов живот углавном као богослов, у
књижевно језичка зависност између ове двојице јеванђелиста, него
светлу васкрсења: догађаји које излаже добијају свој смисао тек ви­
да посебан извор којим се користио Лука показује извесне додирне
ђени кроз призму васкрсења и вазнесења Христовог са десне стране
тачке са предањем којим се користио јеванђелист Јован. Ово ће нам
Бога Оца. Зато треба подвући да Лука у свом казвању често уместо
бити од велике помоћи приликом утврђиваља места настанка Јеван­
"Исус", користи христолошки термин "Господ", који преовлађује у
ђеља по Луки.
терминологији прве Цркве (7, 13; 10, 1; 11, 39; 12, 42; 13, 15; 17, 5; 18,
6; 19, 8; 22, 61; 24, 34).
7. 4. Богословска учења и йосебна обележја овог јеванђеља. Г. Јеванђеље по Луки садржи многе химне и молитве; веома
често приказује Исуса како се удаљава и моли, па чак и на местима на
А. Како у Јеванђељу по Луки, тако и у Делима апостолским, на­
којима друга два синоптичара не говоре ништа у вези с тим: на при­
рочито се подвачи деловање Цркве у историји. Без занемариваља дола­
мер за време крштења (3, 21 ), пре бирања дванаесторице (6, 12), пре
ска "краја века", на неки начин се ублажава очекиваље "краја земље"
Петровог исповедања (9, 18), за време преображења (9, 28), када су се
и више се простора оставља деловаљу Светога Духа у садашњости, и
ученици вратили са проповеди (10, 21), за време страдања (22, 32 и 34,
давању вредности оном времену које се може искористити за спасење,
затим 46; 24, 30). Сачуване су химне, као на пример, "Слава на виси­
а то је време између Првог и Другог Христовог Доласка. То време се
ни Богу" (2, 14), "И обрадова се дух мој Богу" (1, 47), "Благословен
може назвати "временом Цркве", или "временом Светога Духа". На
Господ Бог Израиљев" (1, 68), "Сад оmушташ у миру слугу својега"
једном месту у Делима апостолским (Дап. 1, 8), на питаље ученика:
(2, 29) и друге, као и параболе на тему молитве: молба удовичина без­
"Господе, хоћеш ли у ово вријеме успоставити царство Израиљево?",
божном судији (18, 1-8), порезник и фарисеј (18, 9-14). Види још: 11,
Васксли Христос одговара:" ... примићете силу када сиђе Свети Дух на
5-8; 10, 2; 21, 36; 22, 40 и 46.
вас, и бићете ми свједоци ... све до краја земље." Свети Дух дакле во­
Д. У целом јеванђељу преовлађује атмосфера радости: због ро­
ди Цркву~ остварује Исусова обећаља, ствара историју и предупређује
ђења Јовановог (1, 14 и 58), благовести Пресветој Дјеви Марији (1,
есхатолошку будућност. На ову основну особину богословља јеванђе­
28), за време посете Марије Јелисавети (1, 41 и 44), када Анђео јавља
листе Луке, која се односи на време Цркве, први је указао Н. Conzel- Христово рођење пастирима (2, 10), по повратку седамдесеторице уче­
mann у свом, сада већ класичном делу Die Mitte der Zeit. Studien zur ника (10, 17 и 20), а народ се радује због свих славних дела "што их он
Theologie des Lukas. чињаше" (13, 17), Закхеј радосно дочекује Исуса (19, 6), ученици који
Б. Јеванђелист Лука се труди да историјски што тачније прика­
улазе у Јерусалим (19, 37), двојица ученика који путују са Васкрслим
же догађаје. (види, на пример, З, 1-3). Из историје страдаља истичемо
Христом за Емаус (24, 41), )"lеници који се враћају у Јерусалим после
следеће примере: одлучује се да хватаље Исуса буде "без присуства
Вазнесења Исусовог (24, 52).
народа" (22, 6) и због тога се трага за неким ко познаје ноћно преби­
Ђ. Веома је карактеристично да римске власти, како у Јеванђе­
валиште Исусово. Ученици које је Исус послао да припреме пасхалну
љу по Луки, тако и у Делима апостолским, не прогоне хришћанство,
вечеру~ наводе се поименце: то су Петар и Јован (22, 8); Синедрион се
већ су толерантне, а понекад чак имају и заштитнички став према хри­
састаје даљу, а не ноћу; одлуку о пресуди на смрт не доноси Синедри­
шћанским проповедницима, бранећи их од јудејског фанатизма. Одго­
он; Јудејци Пилату подносе очигледну политичку тужбу против Ису­
ворност за Исусову осуду на смрт, пребацује се на упорне захтеве и
са (23, 2); Исус од Пилата бива послат Ироду Антипи (23, 6-16); тама фанатизам Јудејаца, док Пилат три пута оглашава Исусову невиност.
у време распиљаља доводи се у везу са појавом помрачеља сунца (23,
Неки истраживачи стоје на становишту да Лукина дела представљају
130 Јоанис Д Каравидойулос
ПоЛки 131

прву апологију хришћанства пред римским властима, која Римљани­

ма указује на то шта је истинско хришћанство, а против разних лажи Уопште, приметан је утицај језика из превода текста Седамде­

и оптужби које долазе од стране Јудејаца. сеторице на дела јеванђелисте Луке "која су сачиљена са језичком ис­
Е. Место које Свети Дух има у оба Лукина дела (треће јеван­ танчаношћу и прецизношћу, какву није лако наћи ни код писаца хеле­

ђеље и Дела апостолска), васељенски катрактер Исусовог учења и нистичког периода" (Јоанидис). То се нарочито односи на она места

деловања, истицаље благодати Божије и покајаља, доводе Луку до у јеванђељу, или Делима апостолским, у којима је писац независан од
своЈих извора.
блискости са богословљем апостола Павла, чији је он иначе био уче­
ник и пратилац на љеговим путоваљима. Многи данас сматрају да је
велики утицај Павловог богословља на Луку, који се може видети и у 7. б. ЧиШаоци, месШо и време настанка Јеванђеља йо Луки
избору речи којима се користи: (awtТ)p(a- спасеље, xapL~ -благодат,
н)аууЕЛЦюеаL - ширитијеванђеље, кat'llXEi.V - поучавати, a1ТoA:U1:pwaL~ Чиљеница да се јеванђеље обраћа "to1~ &1Т6 tG>v E6vG>v" (онима
који су од многобожаца), сада је, мислимо, очигледна, ако се узме у об­
- искупљење, oLкo:Louv -оправдати итд.) То иначе истичу и најстарији
црквени писци које смо цитирали у одељку 7. 1. зир све што смо претходно изнели, а то ћемо још поткрепити и следе­
ћим запажаљима. Она места у друга два јеванђеља која су везана за де­
ловаље Исуса на Израиљце, изостављена су у Јеванђељу по Луки (на
7. 5. Језик Је'8анђеља йо Луки
пример Мт. 10,5: "На пут многобожаца не идите, и у град самарјански
не улаЗите", или Мт. 15, 24: "Ја сам послан само изгубљеним овцама
Дела јеванђелисте Луке, написана високим кини дијалектом,
дома Израиљева"). Види се да Исус саосећа са онима од многобожаца
припадају са језичке стране нејлепшим кљигама Новога Завета. Лепо­
и хвали љихову веру (7, 9 и др.), или изузима доброту Самарјана (10,
та и изузетност Лукиног језика може се видети поређељем nојединих
nерикопа љеговог јеванђеља са одговарајућим перикопама код других 33; 17, 15 и 18). Трећи јеванђелиста изоставља многе Исусове расправе
јеванђелиста. Тако на пример: а) Лука за лежаљку, носиљку, или по­
са фарисејима, које нису биле занимљиве за љегове читаоце (као, на
примерМк. 7, 1-23; 10, 1-10;Мт.19, 1-9идр.).Напослетку,наглашава
стељу користи речи кA.Lv(бLov и кHV'Il, уместо кр&~аtщ; коvюрtО!;
да се спасеље које происходи из Христовог рођеља, распећа и васкрсе­
(прах, Прашина), умеСТО XOU~; умеСТО po:ppouv( КОрИСТИ KUpLE; ПОНеКад
ља односи на све људе.
уместо Uf.I.~V (јеврејски: заиста), стоји аЛ.11еw~ (заиста), или Е1Т' aA.'IleE(щ
Као место настанка јеванђеља долазе у
(ваистину); '.E(f.Lwv Z11A.Wt'11~ (Зилот), уместо Ko:vo:vo:i.щ (Кананит); за ка-
б обзир Рим, Кесарија, Ахаја и Беотија у Грчкој
• 1
петана користи Eкatovtapx'll~. уместо KEVtupLwv;
1
за иглу употре љава
и Ефес. Сматрамо да нам места контакта, изме­
реч PEMV'Il, уместо ро:ф(~ итд. б) Уместо једноставне реченичне синтак­
ђу предаља којим се користио Лука и предаља
се користи зависне реченице са доста партиципа, или реченице везује
којим се служио Јован, допуштају да као место
честицама бЕ (раставни везник "а"), у&р (јер), ouv (пак, дакле). На
настанка Јеванђеља по Луки прихватимо Ефес, у
26 места Јеванђеља по Маркову ,,ка(" (везник "и"), замењује са "б€"
коме је, после извесног броја година, било написано и четврто јеванђе­
(везник "а"). в) На више места се користи оптативом (Е'(ТЈ (би био) 1,
ље. Време настанка треба тражити у годинама после 70. године после
29; y€voL't'O (нека буде) 1, 38; et:A.oL (би хтео) 1, 62; 1ТOL~ao:LEv (би учи­
Христа, без могућности да се оно тачније одреди.
нили) 6, 11 итд.), такође користи глагол "EtvaL" (=јесам) са дативом
да изрази посесивност (на пример: "ОLОП оuк ~v o:utoi.~ t61Тщ EV t<.\)
кo:taA.uf.Laп."- јер им не бијаше мјеста у гостионици (2, 7); неодређе­ 7. 7. Јеванђеље йо Луки и наша ейоха
на заменица "п~" (неки) (10, 25; 18, 18); r) Од 150 облика историјског
Треће јеванђеље на леп начин истиче посебно Исусово занима­
презента у Јеванђељу по Марку, који сведоче о једноставном и народ­
ље за грешнике, сиромашне и презрене, другим речима за ,,људе на
ном стилу, срећемо само једанпут на одговарајућем месту у Јеванђељу
маргини", као и за жене и децу. Због тога се за ово јеванђеље каже да
по Луки (,;€pxEto:L"- дође (8, 49).
је посебно упућено "социјално угроженим слојевима". Параболе о без-
132 Јоанис Д. Каравидойулос
Синоййlички йроблем 133

умном богаташу (12, 16-21), о богаташу и убогом Лазару (16, 19-31),

8. СИНОПТИЧКИ ПРОБЛЕМ
о милостивом Самарјанину {10, 30-37) и многе друге, сачуване су са­
мо у јевнђељу по Луки. Његово јеванђеље наглашава да хришћанство
није равнодушно према друштвеним проблемима и да вера у Сина
Божијега не може да буде одвојена од невоља које муче ближљега.
8. 1 Шiua називамо сuнойШuчким йроблемо.м
Јеванђеље по Луки, не сводећи хришћанство (далеко било) само на
"Синоптички проблем" добио је име у 18. веку и представља
социолошко учење, подсећа чланове цркве да су вера и љубав неразлу­
проблем који истраживачу стварају карактеристичне сличности, веома
чиве - што ће исто тако, али другим речима, нагласити и други писци
често дословне, али и разлике између три прва јеванђеља. Те разлике
Новога Завета.
се, разуме се, не односе на питања супrrине јеванђелске поруке, него на
редослед излагања догађаја, на њихову хронологију, понекад на изве­
* * сне детаље у казивањима итд. Поједини догађаји из Исусовог живота,
* или учења, сачувани су у сва три синоптичка јеванђеља, други догађа­
ју су пак сачувани у два од ова три јеванђеља, а трећи само у једном.
Јеванђеље по Луки чита се у богослужбеном животу цркве у пе­
Из овога се изводи закључак да сваки јеванђелиста поседује заједничку
риоду који почиње од прве недеље после Недеље Воздвижења Часно­
грађу са другом двојицом јеванђелиста, заједничку грађу са једним од
га Крста (15-21. септембра) све до Недеље Блуднога сина (друге Не­
њих и, напослетку, грађу која постоји само у његовом јеванђељу.
деље по Триоду). У том периоду чита се суботама и недељама, док
се у свакодневним богослужењима чита само током првих дванаест ·Ја.је;а.пич-.;» t·pat,a трн cиnUIITИЧk.a јеи.и111)е;u

седмица {од 13. седмице па надаље, читају се перикопе из Јеванђеља ....мо :3ttt"'Т.

по Марку).

<'11Mu Мт: 1/(Ј

(II)IU Љ<: 1/4
lp!ll)~
lpal;!<:
jeuunl)<:.•a
jeDIIПiji:.ЪII
эаје;~nм•1ка 1-pal}a
Мт.+ ,1к. 240 а.

Најмања количина грађе која постоји само код једног јеванђе­

листе (30 стихова) налази се у Јеванђељу по Марку. За правилно ре­
шење синоптичког проблема има значаја чињеница да се од 677 сти­
хова Јеванђеља о Марку, изузев 30 стихова који представљају само
његову грађу, сви преостали налазе, само мало измењени избором
речи, у Јеванђељима по Матеју и Луки. Исто тако и Матеј, изузев
заједничке грађе коју дели са осталом двојицом јеванђелиста и зајед-
134 Јоанис Д Каравидойvлос
СинойШички йроблем 135

ничке грађе коју дели са Луком (са Луком има око 240 заједничких
редом постојању усменог предања и писаних извештаја, чиме се обја­
стихова), има информација која не поседују остала два синоптичара.
шњава постојање заједничке грађе, као и посебне грађе код синоптич­
Та грађа чини око 1/6 његовог јеванђеља. И најзад, Лука, поред зајед­
ких јеванђелиста.
ничке грађе коју дели са осталом двојицом, или само са једним јеван­
ђелистом, има око 1/4 сопствене грађе која се не налази код других
јеванђелиста. Грађа која се налази само код Матеја и она која постоји 8. З. Теорија о два извора
само код Луке, као и њихова заједничка грађа састоји се претежно од
У савременим научним истраживањима преовлађују разне ва­
Исусових поука.
ријанте овог последњег гледишта. По најверодостојнијој од тих ва­
ријанти, која зе назива "теорија о два извора", јеванђелисти Матеј и
8. 2. Разни йредлози за решење "синойШичког йробле.ма"
Лука у основи су своју грађу црпли: а) из извора Логија (Q) и б) из Је­
ванђеља по Марку. Грађи из ових извора сваки од њих двојице додао
Да би се објасниле сличности и разлике између три прва јеван­
је обавештења која је имао на располагању из свог сопственог извора,
ђеља, као и да би се допшо до порекла заједничке грађе, или грађе
односно, Матеј из извора М, а Лука из извора L, како се међународно
особене за свакога од њих, формирале су се следеће хипотезе:
обележавају ова два извора. Тако су поједини истраживачи склони да
1) Прва група хипотеза залаже се за међусобну зависност је­
овој теорији промене име и да је, уместо "теоријом о два извора", на­
ванђелиста. Већ је Августин, у свом делу De consensu evangelistarum
зову "теоријом о четири извора" (Марко, Логија, М, L), међутим, овај
(1, 2), запазио, даје сваки од јеванђелиста, као извор, користио себи
други назив није успео у науци да се наметне. Па ипак, будући да су
временски нај ближе јеванђеље и то по редоследу Матеј- Марко- Лу­
ови посебни извори М и L већином још увек само у области теориј­
ка. По Августиновом мишљењу, Марково јеванђеље чак представља
ских разматрања и хипотеза, у поређењу са доказаним постојећим из­
сажетак Јеванђеља по Матеју. Овакав хронолошки редослед данас
ворима, и нама се чини да је боље да говоримо о предању које је имао
прихвата изузетно мали број истраживача, док је, с друге стране,
у виду и у којој је живео Матеј, или Лука.
редослед Матеј- Лука- Марко, познат у науци као "Griesbach-oвa
Дакле, два основна извора који представљају зачетак (језгро) си­
хипотеза". Ово решење, међутим, иако објашњава сличности - не,
ноптичкихјеванђеља, а у складу са "теоријом о два извора", су Јеванђе­
разуме се, на задовољавајући начин, зато што тројица синоптичара
ље по Марку и Логија (Q). Јеванђеље по Марку, било у данас познатом
показују мале разлике и на оним местима која се поклапају - не даје
облику, било у некаквом првобитном пра-облику (Ur-Mark.lls), предста­
одговор на питање, одакле потиче особена грађа коју налазимо код
вљало је извор за преосталу двојицу синоптичкихјеванђелиста. Хипоте­
сваког од јеванђелиста и како се објашњава изостављање познатих и
за о постојању некаквог првобитног облика Јеванђеља по Марку, које се
значајних догађаја из Исусовог живота и учења код једног, или код
знатно разликовала од данашњег, почела је временом да се запоставља у
двојице синоптичара.
науци, иако је још увек спорадично и у разним облицима подржавају по­
2) Друга група хипотеза говори о постојању неког првобитног
једини усамљени истраживачи, али без општије подршке, као што смо
текста, некаквог Протојеванђеља, врло могуће арамејског, из којег су
већ приметили (види С 5. 9. ). Готово свеопште је прихваћено и признато
јеванђелисти, пишући јеванђеље, црпли грађу, сваки у складу са ци­
хронолошко првенство овог јеванђеља у односу на друга два синоптич­
љем који је желео да оствари.
ка јеванђеља. Аутор овог гледишта је Lachmann, који је средином 19.
3) Трећа група тражи решење синоптичког проблема у постоја­
века приметио да се јеванђелисти Матеј и Лука слажу са Марком у редо­
њу заједничког усменог предања, односно усмених казивања облико­
следу догађаја које излажу само у оној грађи која им је заједничка, док
ваних по предању цркве, која су престављала извор за јеванђелисте,
у грађи особеној за сваког од њих, сваки следи одвојено свој редослед у
или чак постојање писаних извештаја- једну од њих представљају
излагању догађаја, или поука. Али, будући да је већ било речи о хроноло­
,,логије", о којима говори Папије.
шко м првенству Јеванђеља по Марку (види С 5. l. ), овде ћемо говорити
4) На крају, последња група хипотеза заступа мишљење о упо-
о другом од два извора јеванђелиста Матеја и Луке.
13б Јоанис Д. Каравидойулос
СинойШички йроблем 137

Извор Логија (Q) данас се сматра најстаријим писаним цркве­

О признаваљу Сина Човечијег и о Духу Светоме и давање вла­
ним текстом - гледиште које је у складу са Папијевим обавештењем о
сти и упутстава апостолима Лк. 12, 2-12; Мт. 10, 19 и 26-33.
тексту арамејских "Л.6уш", који се приписује Матеју. Има, разуме се,
О јелу и оделу и богатству (о старању за овоземне ствари) Лк.
истраживача који сматрају да је извор Логија био из почетка написан
12, 22-34; Мт. 6, 19-21
25-33.и
на грчком језику - неки га хронолошки смештају око 50. године по.
О будности Лк. 12, 39-46; Мт. 24, 43-51.
Хр. -не доводећи га ни у какву везу са текстом који Папије наводи као
Знаци времена Лк. 12, 51-56; Мт. 10, 34-36; 16,2 и З.
"Л.6уш". Како бисмо дошли у ситуацију да издвојимо могућу садржину
О мирењу са супарником Лк. 57-59; Мт. 5, 25 и 26.
извора Логија, можемо да поступимо овако. Ако из Ј еванђеља по Мате­
Параболе о зрну горушичином и о квасцу Лк. 13, 18-21; Мт.
ју и Луки уклонимо све што им је заједничко са Јеванђељем по Марку
13, 31-33.
и све оно што за сваког од њих представља посебну грађу, остаје грађа
О тесним вратима Лк. 13, 23-30; Мт. 7, 13-14; 8, 11-12; 25, 10-12.
заједничка у оба ова јеванђеља, која чини око 240 стихова и за коју се
Јадиковаље над Јерусаимом Лк. 13, 34-35; Мт. 23, 37-39.
верује да потиче из извора Логија. Тај извор садржи углавном Исусове
О идењу за Христом Лк. 14, 26-35; Мт. 10, 37-38; 5, 13.
логије, веома мало извештаја (проповедање и деловање Јована Крсти­
О служељу двојици господара Лк. 16, 13; Мт. 6, 24
теља, кушање Исуса, исцелење капетановог слуге и друге) и завршава
Царство небеско с напором се осваја Лк. 16, 16; Мт. 11, 12-13
се учењем о Есхатону, не обухватајући страдање и васкрсење.
О разводу брака Лк. 16, 18; Мт. 5, 32.
Ова грађа заједничка у Јеванђељима по Матеју и Луки, која је
О другом доласку Сина Човечијега Лк. 17, 22-27 и 33-37; Мт.
представљала садржину извора Логија је следећа:
24, 26-28 и 37-39.
Јованова проповед Лк. З, 7-9; Мт. З, 7-10.
Кушања Исуса Лк. 4, 1-13; Мт. 4, 1-11.
У горљем прегледу навели смо прво стихове из Јеванђеља по
Логија беседе на гори
Луки, због тога што се верује да се Лука верније држао грађе извора
Блаженства Лк. б, 20-2З; Мт. 5, З затим4, б, 11 и 12.
Логија, док је Матеј, у складу са својим устаљеним обичај ем, да групи­
Љубав према непријатељима Лк. б, 27-42; Мт. 7, 1-5; 10, 24-
ше грађу по сличности, извршио многе промене у редоследу.
25; 15, 14.
Пре него што закључимо поглавље о синоптичком проблему,
Слушаоци и извршитељи речи Лк. б, 47-49; Мт. 7, 24-27.
потребно је да се осврнемо на неке новије доприносе изучавању овог
ИзвеиtШаји (казивања)
проблема, који су се појавили нарочито током последњих деценија.
Исцелење капетановог слуге Лк. 7, 1-10; Мт. 7, 28а; 8, 5-10 и 13.
Многи истраживачи сматрали су ,,теорију о два извора" исувише јед­
Крститељево питање Исусу Лк. 7, 18-20; Мт. 11,2 и З.
ноставним решењем да би се објаснили кљижевно-филолошки одно­
Исусов одговор Лк. 7, 22-З5; Мт. 11,4-19.
си између јеванђелиста, а да се при том не врате на старо станови­
Разна логија
ште о томе да је Јеванђеље по Марку сажетак Јеванђеља по Матеју и
Учење Лк. 9, 57-бО; Мт. 8, 19-22
Луки. Уместо тога дају предност било томе да: а) се Матеј и Марко
Посланство ученика Лк. Мт.
9, З7 и З8; 10, 9-15.
10, 2-12;
ослаљају на неког "заједничког претходника", а да при томе Матеј
Претње галилејским градовима Лк 10, 13-15; Мт. 11,20-24.
представља проширену верзију, а Марко скраћену (на основу овог
О молитви: Оче наш Лк. 11, 2-4; Мт. б, 9-13 ..
гледишта обавештеље, које нам даје Папије, односи се на тог зајед­
Божански одговор на молитву Лк. 11, 9-13; Мт. 7, 7-11.
ничког претходника, или Прото-Матеја), или: б) Марко зависи од не­
О Велзевулу Лк. 11, 14-22; Мт. 12, 12-З2.
ког првобитног текста (враћа се, значи, на старије гледиште о Про­
О знаку пророка Јоне Лк. 11, 29-З2; Мт. 12, З2-42.
то-Марку), а Матеј се користи како тим првобитним текстом, тако и
О светиљци и светлости Лк. 11, ЗЗ-Зб; Мт. 5, 15; б, 22-2З.
данашњим Јеванђељем по Марку.
Изобличавање фарисеја и књижевника Лк. 11, З7-12, 1; Мт.
Ова усамљена гледишта нису наишла на шири одјек у науци.
2З,1-Зб.
Могу, разуме се, да извлаче закључке из упоредног испитиваља поје-
138 Јоан.uс Д Каравuдойулос По Јовану 139

диначних перикопа из синоптичкихјеванђеља, али не могу у потпуно­ 9. ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЈОВАНУ

сти да замене "теорију о два извора". Тако само указују на то колико
је неразрешив синоптички проблем и колико су теорије недовољне,
када се, са савршеном доследношћу, жели ући у ситне појединости.
Па ипак, разлог што и ми прихватимо решеље које нам даје "теорија
о два извора", састоји се само у томе што је она до сада на најприхва­
тљивији начин дала решеље за већи број проблема него други старији,
. .
или новиЈи покушаЈи.

Треба на крају да напоменемо да се богонадахнутости јеванђе­

ља не наноси никаква штета расправљањем о изворима, који и иначе
потичу из окриља цркве. Ако Цркву путоводи Дух Божији, не можемо
да сумљамо у то да је сам Дух Божији руководио јеванђелисте у саби­
раљу писаних или усмених обавештеља са циљем да љихови текстови
буду написани. Људски фактор се ни на какав начин не поништава
божанским надахнућем: напротив, божанско надахнуће га укрепљује
и .ставља га у службу сотириолошког циља Цркве.
Јеванђелисте су, дакле, црпли грађу из писаних, или усмених
извора само да би написали своја јеванђеља. Ако се понекад међусоб­
но разликују, или у погледу догађаја, или у погледу поука, које су
пронашли у заједничком предаљу Цркве, томе је разлог циљ за којим
је тежио сваки од љих пишући јеванђеље и свакако потреба хришћана
којима су се обраћали. Све у свему, казиваља јеванђелиста допуљују
једно друго. Неке кљиге о "антитезама (супротностима)" међу јеван­
ђељима које данас пишу и Грци или странци (па се преводе на грчки),
потичу од аутора који поседују незнаље о стварној научној проблема­
тици новозаветних кљига, па тако и о проблематици јеванђеља (то су
дакле нестручни аутори), или пак на тај начин промовишу своја идео­
лошка схватаља.
Не треба да заборавимо чиљеницу да сваки јеванђелист на за­
једничкој предањској грађи, или на грађи коју црпи из сопственог
писаног извора, оставља свој лични печат, како теолошки тако и у
изразу. Богословски је целисходно запажље Дионисија Александриј­
ског, по коме ,је Дух Свети расподељен на јеванђелисте спаја гласове
сваког од љих у свеукупне сазвучје устројства Спаситеља нашег" (PG
10, 1589).
Библиографија
а) Тумачеља и коментари: Ориген ВЕП 11 - 12. Златоуст PG
59. Кирило Александријски PG 73-74. Теофилакт PG 123- 124. Зига­
вин PG 129. Cramer, Catenae П, 177-413. Reuss Ј., Johannes-Komentare
aus der griechischen Кirche, 1966. Дамалас Н., 'EPIJ.ТlVE(a ELc; t~v К. fl.,
1940. Золотас Е., 'EPIJ.ТlVEI.a Eic; t6 каtа 'Iw&vv11v, 1906. Макракис А.,
'EPIJ.ТlVELO: KO:ta 'ПАаtщ; кос( 13&ещ ELc; t6 косtа 'IwaVVТlV, 1962. Трембелас
П., 'Y-пoiJ.VtliJ.OC Eic; t6 косtа 'Iwavv11v, 1954, 31979. Brown R. Е., Gospel ac-
cording to John, том 1 - 2, АВ, 1966- 1970. Bultmann R., Das Johannese-
vangeliиm, КЕК, 1953, 1978. Dodd С. Н., The Interpretation ofthe Forth
Gospel, 1953. Lagrange М. Ј., L' Evangile selon St. Jean, ЕВ, 1925, 51936.
Schnackenburg R., Das Johannesevangeliиm, том I- III, HThK, 1975.
б) Студије: Акта са I Скупа грчких библијских богослова:
,;о 'Iwavv11c;, ta Ev tђ К. fl. Ёруа tou кос( ~ 8ЕоЛ.оуLк~ tou ак€\Џц;",
flBM 4 (1976). Агуридис С., Хр6vщ кос( o:LwvLOttlc;. 'ЕахаtоЛ.оу(а кос!.
Мuапко-п&енос EV tђ 8ЕоЛ.оуLкђ бtбосакал.Lq. 'Iwavvou tou 8ЕоЛ.6уоu,
21969. Ђ 'АрХLЕроспк~ ПроаЕuх~ tou 'I11aou, 1965. ПЕ:tрщ кос!. 'Iwavv11c;

Ev tQ fl' Е1ЈосууЕН~. 1966. Јоанидис В., Ђ XptatoЛ.oy(oc tou E1JayyEЛLatou

'Iwavvou, 1958. Караколис Хр., Ђ 8ЕоЛ.оуtк~ OtliJ.OCal.oc tЫv 8ocu1J.atwv
at6 косtа 'Iwavv11v EuocyyEЛLo, 1997. Касиан епископ Катански, "Т6
21ov кЕфаЛ.осtоv tou косtа 'Iwavv11v EuayyEЛ(ou" (превод Ј. Калогеро-
 140 Јоанис Д Каравидойулос
По Јовану 141

са), ГрТ]уорLщ о ПаЛ.ај.L&<;, 1955. Цаконас В., 'Н ХршtоЛ.оу(а tou каtа
'Iwavv11v EuayyEЛ(ou, 1969. Cullmann 0., Les sacrements dans l' evangi-
le Johannique, 1951. Schweizer Е., Ego eimi. Die religionsgeschichtliche
Herkunft und die theologische Bedeutung der Johanneischen Вildreden,
1939, Ч965.
9. Ј. ЧеШврШо јеванђеље и његов однос йрема
синойШичким јеванђељима
ских верских старешина, које резултира Љеговим хватаљем, распиља­
љем, а затим васкрсељем и јављаљем ученицима.
Па ипак, још је у ранијим епохама примећено да Јован, поред
тога што се у основним елементима предаља подудара са синоптич­
ким јеванђељима, у излагаљу грађе показује следеће особености које
ово јеванђеље чине другачијим од остала три:
(1) У љеговом јеванђељу нема ниједне од више од 50 Исусових
парабола, које су сачували си.ноптичари, нема ни појединачних логи­

Древно црквено предање описује Јеванђеље по Јовану као ,,ду­ ја, или сабраних, које као у низу следе једна другу, већ Јован цитира
\;:

ховно", а прва три јеванђеља назива "телесним" и то због тога што се Исусове дуге беседе од којих свака има јединствену тему.

у четвртом јеванђељу наилази на узвишенију и духовнију атмосферу. (2) Израз "царство Божије" (или ,,царство небеско"), којим оби­
Иначе веома много говори и сама чињеница да је црква одредила да лују синоптичка јеванђеља, овде уступа место изразу "вечни живот",

се у саму Недељу Васкрса почиње са читањем "духовног" јеванђеља, или једноставно "живот", који има исти смисао. Иначе, познато учеље

како би нови верујући, који су крштени на Велику Суботу, могли да
чују узвишено богословље овог јеванђелисте. И заиста, када човек по­
сле синоптичкихјеванђеља чита Јеванђеље по Јовану, осећа како на­
синоптичара о "овом веку" и "будућем веку", изражава се паровима
супротности: светлост- тама, истина- лаж, вера- безверје, слобода
- сужаљство, живот - смрт и др.

(З) Јеванђелист посебно наглашава да се "суд" врши већ у сада­

пушта улице пуне вреве и тргове испуњене многобројним људима где
шљости у складу са тим какав став заузимају људи према откриваљу
Исус разговара са масом, расправља са књижевницима, фарисејима
Бога у Христовој личности, не пропушта да спомене будући суд ("у
итд. и одговара на њихова питања, или их ућуткује, да би ушао у ве­
последљи Дан") (види: 6, 44; 5, 28-29; 12, 48 и др.).
личанствени храм, у коме Исус спокојно беседи верујућима о љубави
(4) Временски и просторни оквири Исусовог деловаља су
Божијој према свету, о вери у Њега Кога је послао Бог како би спасао
свет од смрти и донео му живот, и о нади у Утешитеља. Четврто јеван­ шири: Исусово деловаље почиље још пре него што је Јован Крститељ
био ухваћен (види: Мк. 1, 14): простор Љеговог деловаља није само
ђеље, дакле, није само приповедање епизода из Исусовог живота, него
Галилеја, него и Јудеја: Исус не долази у Јерусалим само једном, у
JJ;O~~~.J!>aBaJ!>e_}I<JI_13e Цркве која верује у Христа. Оно је сведочење ње­
години свога страдаља, него три, или четири пута и то опет у време ју­
не вере о томе шта је за њене Чланове, са краја 1. века по. Хр., значило
писано јеванђеље. Исто тако, има се утисак да Јован у свом јеванђељу дејске Пасхе (2, 13 и 23; 5, 1; 6, 4; 11, 55-56), а распиљаље се одиграва
дан уочи Пасхе.
говори не само као појединац, већ као представник цркве, јер се у сва­
(5) Од чуда, која се наводе у синоптичким јеванђељима, Јован
ком њег()вом кораку осећа одјек њене вере. Због тога се у тексту вео­
наводи само два (умножаваље хлебова и ходаље по мору, али зато на­
·:ма често једнина замењује множином, па тако и сама црква сведочи о
води пет других чуда којих нема код синоптичара: претвараље воде у
истинитости свега што јеванђелист излаже (види, на пример, 1, 4; 1,
16; 3, 11; 21, 24) 1311:~0~(2, 1-12; 4, 46),_~cn;eJ:!~IJ:>e с:ин~а царева човека (4,46=54};~ИсЦелеље
Несумњива је чињеница да нам јеванђелист, упркос томе што .~Q:1!~С_:Е!9r~~у.Q;т.и:SЈiтезди (5, 1-11 ), .исцелеље слепота (9, 1-4·о)И"Лаза:
се изражава на потпуно другачији начин, у општим цртама даје исту
рово васкрсеље (11, 1-44). ·
поруку Цркве о личности и делима Христовим, коју нам дају и прва
(6) Док се код синоптичара Исусово месијанство открива посте­
пено и са много опреза (види шта је речено о "тајни Месије", нарочито
три јеванђелиста: учењем и чудима ("знацима", како их он назива)
у Јеванђељу по Марку (види§ 5 у поглављу 5), а у четвртом јеванђељу
Христовим почиње нови живот за човечанство. Исус, као зачетник и
од почетка проповеда се оваплоћеље Логоса и пројава "славе" још са
оваплотитељ тог новог живота, окреће се против јудејског лицемерја,
првим Љеговим чудом у Кани. Врхунац те славе, у четвртом јеванђе­
укида суботу као суво слово (закона) и изазива непријатељство јудеј-
љу, је распеће, васкрсеље и вазнесеље Исусово ка Богу Оцу.
142 Јоанис Д Каравидойулос
ПоЈовауv 143

(7) Напослетку, у казиваљу страдаља- а то је део јеванђеља ко­

Срешћемо се поново са њим у 1. Јовановој посланици (1, 1: ,;л6ущ tf]~
ји се у већем степену поклапа са синоптичким јеванђељима - постоје
(wfj~"- "Логос живота"), као и у Откривењу (19, 13: "о Л.6ущ tou 9Eou"
извештаваља којих нема у осталим јеванђељима, као што је, на при­
("Логос Божији"), а то указује на јединство дела која припадају ,,Јо­
мер, праље ногу ученицима (13, 5), одвођеље првосвештенику Ани
вановом циклусу".
(18, 13), Пилатова реченица: "Ево Човјека!" (19, 5), Исусове речи са
крста: "Жено, ето ти сина!" {19, 26), "Жедан сам!" (19, 28), "Сврши
1) ОШкривање славе Сина Бо:жи­
се! .. (19, 30) и друге.
јег кроз нзнаке ... које чињаше" (2, 23).
Ове разлике које четврто јеванђеље показује у односу на оста­
Ова целина обухвата низ "знакова" Ису­
ла јеванђеља противници хришћанства су, током првих векова, злона­
сових, КОЈИ нису само дела чудотворења
мерно пренаглашавали. Да би им се супротставили, црквени писци и
изазвана милосрђем према страдалници­
Оци су истицали да четврто јеванђеље на свој особен начин допуљује
ма, него месијанска деловања која има­
прва три. У савременој науци дата су следећа три одговора на тему од­
ју дубљи богословски смисао: то су до­
носа Јеванђеља по Јовану са синоптичким јеванђељима:
кази који треба да означе и пројаве нову
а) Четвртијеванђелист познаје прва три јеванђеља, која на одре­
стварност. Маса које следи Исуса види
ђеним местима допуљује, или исправља гледишта појединих кругова
само спољашњи израз ових знакова. Ка­
који су погрешно протумачили нека места из синоптичких јеванђеља
сније, међутим, Исус им даје дубљи сми­
(као што су, на пример, она везана за улогу апостола Петра у првобит­
сао. Веома је карактеристично да после
ној Цркви.
сваког знака, или групе знакова, следи
б) Јеванђелист Јован пише потпуно независно од текстова из
дужа Исусова беседа, у којој Он даје ду­
синоптичких јеванђеља.
бље тумачење знакова:
в) По знај е остала ј еванђеља, али пише с намером да им умањи
-После претварања воде у вино на свадби у Кани Галилејској
значај и замени својим као аутентичнијим.
(2, 1-12) и изгона трговаца из храма у Јерусалиму (2, 13-25) следи Ису­
Најисправније је прво мишљеље, које је данас заступљена ура­
сов разговор са Никодимом (3, 1-36) и са Самарјанком (4, 1-45); ова
зним варијантама: Јован познаје само Јеванђеље по Марку, или само
два "знака" и разговори који после њих следе, имају за средишњу те­
Јеванђеље по Луки, или, пак, оба, или познаје сва три синоптичка јеван­
му нови почетак за човечанства који се остварује деловањем Месије и
ђеља пре љихове последље редакције, а постоји и вероватноћа да позна­
човековим новим рођењем.
је сва три синоптичка јеванђеља после љихове коначне редакције.
- После исцелења сина једног царског достојанственика (4,
46-54) и исцелеља болеснога у бањи Витезди (5, 1-16) следи беседа о
9. 2. Садржина власти и моћи Сина, а нарочито о животворној сили Његове речи (5,
17-47).
Увод (1. поглавље). Четврто јеванђеље не почиље извештајем
-Пошто је умножавањем хлеба нахранио пет хиљада људи (6,
о Исусовом рођељу, или проповеђу Јована Крститеља, или објавом ро­
1-15) и после ходања по мору (6, 16-21) следи евхаријстијска беседа
ђеља Јована Крститеља и Исуса, него превазилази историјски оквир
Исусова о хлебу живота (6, 22-71).
оствареља божанскога домостроја: почиље химном предпостојећем
- После Исусовог одласка у Јерусалим о празнику Сениц~ (7,
и оваплоћеном Логосу, "од Оца рођеном пре свих векова". (1, 1-18),
1-13) следи расправа са Јудејцима и беседа о животу и светлости света
са том химном преплиће се сведочеље Јована Крститеља о оваплоће­
(7, 14- 8, 59).
ном Логосу. Ово сведочеље се опширно цитира у стиховима 1, 19-34.
- После исцелења слепога од рођења (9, 1-41) следи беседа о
Увод се завршава тако што први ученици познају Месију (1, 35-51).
добром пастиру и његовом стаду (10, 1-42).
Необично је што се термин Логос више нигде у јеванђељу на наводи.
-После Лазаревог васкрсења (11, 1-44), настојања свештенич-
144 Јоанис Д. Каравидойулос 145
По Јовану

ких поглавара да ухвате Исуса (11, 45-57), после помазивања миром у много, као многи (други), него онима који су говорили истинито, и не
Витанији и уласка у Јерусалим (12,1-19), следи учење о смислу распе­
онима који су спомињали туђе заповести, већ само оним (речима) које
ћа(12, 20-50). су изговорене са вером у Господа и које су зато истините. А ако би до-
2) Исусова ойроштајна беседа ученицима и Христова йрвосве­ . .
шао неко ко Је пратио стариЈе, распитивао сам се за речи стариЈИХ, шта
.
штеничка молитва (поглавља 13 - 17). За време последње вечере пре
су рекли Андреј, или Петар, или Филип, или Тома, или Јаков, или Јо­
страдања Исус пере ноге ученицима (13, 1-11), упућује заповести њи­
ван, или Матеј, или ко други од ученика Господњих, као и шта говоре
ма и цркви, прекидан питањима ученика и обећава слање Утешитеља
Аристион и йрезвитер (старац) Јован, ученици Господњи. Јер нисам
(13, 11 - 16, 33). Цела ова целина обично се назива "Опроштајна Ису­
сматрао да ми је толико од користи оно што је у књигама, колико оно
сова беседа", или ,јеванђеље завета". Томе следи "Првосвештеничка
што остаје као жива реч" (Цркв. ист., III, 39, 3-4).
молитва" Исусова Оцу (17, 1-26). Проблемом око "двојице Јована" бавили су се углавном млађи
истраживачи. А од најстаријих Јевсевије, који цитира Папијеве речи,
З) Страдање (поглавља 18- 19) ијављања Васкрслога Христа сматра да се код другог спомињања Јована ради о другој личности, од­
(поглавље 20). носно, да то није онај ученик Христов. Том другом, старијем, Јовану,
Поговор: Јављања у Галилеји (поглавље 21 ). он приписује Откривење (Цркв. ист., III, 39, 10). Од млађих истражи­
вача, изузев малобројних који сматрају да се у оба случаја ради о уче­
9. З. Писацјеванђеља нику Јовану, већина разликује две личности и налазе решење пробле­
ма аутора четвртог јеванђеља тако што га приписују старијем Јовану.
Да је четврто јеванђеље дело
У јеванђељу, разуме се, писац нигде не наводи своје име, али
Јована, ученика Господњег, предста­
даје извесне показатеље о свом идентитету. Погледајмо најочигледни­
вља поуздано црквено предање још од
је од њих: а) Показује да није само сведок који је видео и чуо догађаје
2. века по. Хр. Иринеј сасвим јасно,
које излаже, него да су му добро познате све више, или мање значајне
приписујући ово јеванђеље Јовану и
поЈединости из живота круга ученика, њихових односа, тачног сата
пише: "Потом је Јован, ученик Господ-
. . .
њи, онаЈ КОЈИ му Је пао на груди, и сам
када су се одиграли поједини догађаји итд. Тако понегде можемо да
прочитамо: "А бијаше око десетога часа" (1, 39), "бјеше око шестога
дао јеванђеље, док је боравио у Ефесу,
часа" (4, 6), "а бјеше ноћ"(lЗ, 30); види, такође и појединости у следе­
у Азији." (види: Јевсевије, Цркв. ист.,
ћим стиховима: 2, 6; 4, 40; 6, 9; 10, 22; 18, 10; 19, 23 и 39; 20, 4; 21, 11
V, 8, 4). Климент Александријски, пак,
итд. Познаје природу Исусових односа са личностима изван круга два­
ово јеванђеље описује као ,,духовно" и
наесторице, или појединости из Његовог личног и емотивног живота
примећује ово: "А Јован, увидевши да
(замор, потресеност, сузе итд.) Све то сведочи да писац овог јеванђе­
се у јеванђељима указује на телесну страну, охрабрен од познаника, и
ља потиче из круга најблискијих Исусових ученика. б) Писац алудира
као носилац божанскога духа, сачинио је духовно јеванђеље." (Цркв.
на себе реченицом која је изазвала многобројне расправе: ,један од
ист., VI, 14, 7) Осим Алога, јеретика из 2. века, који су четврто јеван­
ученика ... кога Исус љубљаше" (13, 23; 19, 26; 21, 7; 21, 20), или рече­
ђеље приписивали Керинту, целокупно црквено предање писцем овог
ницом: "други ученик" (18, 15; 20, З и 4; 20, 8). Оваква реченица не
јеванђеља сматра апостола Јована.
може да указује на неки измишљени лик, на неког савршеног хришћа­
Много пометње у савременом истраживању изазвала је следе­
нина, или на цркву негдашњих многобожаца {t~v Е~ E8vwv ЕККАТ)а(аv),
ћа Папијева белешка, у којој се, осим Јована, ученика Господњег спо­
како сматрају поједини истраживачи, јер се у свим ових случајевима
миње и други, старији Јован: "Нећу се колебати да, као потврду исти­
ради о одређеној личности, која је блиска Исусу. Покушај и да се нађе
не, тумачењима додам оно што сам некада од старијих добро научио
нека друга личност на коју би се ова реченица односила, као што су,
и добро запамтио. Нисам се наиме радовао онима који су говорили
на пример, Лазар, или Јован Марко, или Тома, или нека друга стварна,
146 Јошшс Д Каравидойулос
или измишљена личност, остају само у домену хипотеза. Неки други
истраживачи, опет, не могу да прихвате да Јован на тако егоистичан
начин говори о себи и сматрају да је Јован заиста онај ученик "кога
Исус љубљаше", али да је писац јеванђеља "старији Јован".
Мишљења смо да непобитни докази, који потичу из самог је­
ванђеља, не допуштају да сумњамо у везу између четвртог јеванђеља
и апостола Јована, у аутентичност његових личних сећања на којима
се заснива ово јеванђеља од почетка ди краја. Међутим, поставља се
ово питање: Зар нема простора и могућности саучествовања цркве и
то оне у Ефесу, где је, у складу са древним предањем и са мишљењем
већине савремених аутора, написано јеванђеље, крајем 1. века, на ње­
говом коначном облику и објављиваљу? Мислимо да нам следећи по­
даци допуштају да потврдно одговоримо на то питање:
1) У четвртом јеванђељу се често сусрећемо са глагол ом у пр­
вом лицу множине- а то значи да се тако исказује опит и вера не само
једне личности, самога писца, него цркве у њеној пуноћи: 1, 14: "и
видјесмо славу његову", 1, 16: "од пуноће његове ми сви примисмо",
З,11: "оно што знамо говоримо и што смо видјели свједочимо, и свје­
дочанство наше не примате", 21, 24: "Ово је онај ученик који свједочи
о овоме, и знамо да је истинито свједочанство његово."
2) Ефеска црква могла је са више слободе него сам Јован да се
користи изразом "љубљени ученик", на коме заснива ауторитет садр­
жине јеванђеља и аутентичност онога што пише.
З) Обично се 21. поглавље јеванђеља сматра додатком, који је
касније написао или сам Јован, или неко други, вероватно његов уче­
ник. У њему се три пута говори о ученику "кога љубљаше Исус" (21,
7, затим 20 и 2З) и исправља се погрешно портумачена Исусова рече­
ница: "Ако хоћу да он остане док не дођем, шта је теби до тога?" Нема
разлога да прибегавамо мишљењима, као што је Bultmann-oвo, да је
неки каснији редактор (Redaktor) јеванђеља, који је извршио и друга
уметања у јеванђеље, додао и то поглавље како би поистоветио уче­
ника "кога љубљаше Исус" са Јованом, истовремено када сама црква
ставља свој печат у стиху 24 ("и знамо да је истинито сведочанство
његово. ").
. . Четврто јеванђеље има видљиви лични печат од почетка до кра-
Ја: то Је дело великог личног ауторитета и несумњиве аутентичности
Јована, ученика "кога љубљаше Исус". Али у целом јеванђељу се исто­
времено осећа присуство цркве, која сведочи о том ученику и исказује
По Јовану 147
своју веру у све што тај ученик износи. Професор С. Агуридис, који се
више него било ко други у Грчкој бавио четвртим јеванђељем, ствара
хипотезу (види: Etoa.yu>y~ EL<; 't~v К. дLа.8~КТ], стр. 163) да апостол Јо­
ван можда није доспео да објави своје јеванђеље, па је тако за коначни
облик текста одговорна црква у Ефесу. Иначе, данас се нешто више
говори о "Јовановом циклусу", из кога потиче четврто јеванђеље, три
саборне посланице и Откривење. Не треба бркати аутентичност Ису­
совог ученика, на чијем се ауторитету заснивају та дела, са њиховим
коначним писаним обликом. Богонадахнутост се не састоји у форми
изражаваља (као што мисле фуЙДаментащiсти свих епоха), него у исти-
- нама које тај текст садржи. Што се истина тиче, за њихјамчи Јованова
- аутентичност, као и Црква, у којој ове истине добијају костур и тело.
9. 4. Језик u стил четвртог јеванђеља
Језик и стил четвртог јеванђеља показују извесне особености,
које не сусрећемо у осталим новозаветним књигама. Четврто јеванђе­
ље има сопствени начин писменог излагања: много пута се циклично
враћа на исту тему тако што сваки пут, као у каквој спирали додаје
нове податке. Није реч о монотоним понављањима, него о цикличном
изношењу исте теме са циљем да се она појасни, или да се додају нови
подаци. То исто важи и за три саборне посланице. Један страни истра­
живач пореди овај особени начин кретања јеванђелистове мисли са
таласима плиме који наилазе један за другим, прекривајући сваки пут
све већи део обале.
У четвртом јеванђељу се често наилази на такозвану "технику
неспоразума". У духовну дубину Исусових поука Његови слушаоци
у почетку не проничу, већ Његове речи схватају дословно. На тај
начин Он има прилику да своје речи боље објасни све док их они
не схвате како ваља, било да су то Његови ученици, или неке друге
личности. Када, на пример, Исус говори Никодиму да човек треба
поново да се роди, како би могао да живи новим животом, који је Бог
подарио свету, Његов саговорник Га пита, како је могуће да човек
поново уђе у утробу своје мајке и то када је већ стар (3, З); када Са­
марјанки говори о "води живој", она Га пита како је могуће да дође
до воде, када нема "ведра", а студенацје дубок (4, 10 и даље); када
беседи Јудејцима "куд ја идем, ви не можете доћи" (8, 21-22), они ми­
сле да намерава да изврши самоубиство итд. У свим овим случајеви­
ма, ова техника допушта писцу да прикаже дубљи смисао Исусовог
148 Јоанис Д Каравидойулос
По Јовану 151

учења, проничући у тај смисао много дубље него Његови слушаоци,

јеванђеље сматра једну збирку Исусових апокалиптичких говора, јед­
који Његове поуке схватају само површно. Четвртијеванђелист успе­
ну збирку чуда и прип о вест која је садржавала страдаље и васкрсеље.
ва чак да у ток свега онога што Исус беседи ум етне своја објашњења,
Он данашљи облик јеванђеља приписује обради неког редактора, а у
како би читаоцима било разумљивије. То се види, на пример, у сти­
свом коментару Јеванђеље по Јовану приступа још многим премешта­
ховима 2, 21 ("а он говораше о храму тијела својега"), 4, 2 ("иако сам
љима текстова, поред горе укратко наведених, које предлаже велики
Исус не крштаваше него ученици његови"), 7, 39 ("а ово рече о Духу
број истраживача.
кога требаше да приме они који вјерују у име његово, јер Дух Свети
Заиста је чиљеница да постоје извесне недоследности у конти­
још не бјеше дат ... ") итд.
нуитету текста четвртог јеванђеља. Откуда то? Да ли је до тога дошло
·Е. Schweizer је, у свом делу Ego eimi ... (види библиографију),
стога што јеванђелисту занима богословље, па не мари за историјске
"Јовановим особеностима" назвао све ретке речи, или особене изра­
и географске оквире свога казиваља? Или због љеговог цикличног из­
зе који се налазе у четвртом јеванђељу, а нема их у осталим новоза­
лагаља, налик на спиралу? Да се нису, можда, измешали листови ста­
ветним књигама. Навешћемо само неколико од 33 "Јованове особе­
рог рукописа, па љегови ученици после Јованове смрти нису текст
ности", које бележи поменути истраживач: Исусове реченице које
саставили по одговарајућем редоследу? Данас има много nретпостав­
почињу са "f.yw ELI-J.L" (,ја сам"), "о f.~-t6c;;" ("моје", "моја"), заједно са
ки. Али све оне представљају на известан начин насилну примену си­
чланом, везник ,,'(их" (,,да") са исказним, а не финалним (намерним)
стематичног научног духа савремене епохе на текст који је написан
значењем, речца "ouv" која уводи у приповедање, а не у закључак,
, .. .алл
,'', "LVIX" ("не ... него да") , "ка е<.u,c;; ... кaL'" ("као крајем 1. века, чију садржину не чини историја, него богословље о·
изрази "оu ... и ") , што
Исусу у којој се наводе и поједине епизоде из Његовог живота и при
"ELVIXL €к" ("бити од (из)"), "yEvv"efjvat €к" ("бити рођен од (из)"),
томе се грађа не излаже увек хронолошким редом.
..~ E:crxat11 ~1-Ј.Ера" ("посљедњи. дан"), "ti.8111-J.L t~v фux~v" ("полажем
живот"), невезани редослед реченица, за Јована особено богословско
s.: , != " , i" ,
9. 7. Богословски значај чеiйврiйогјеванђеља
значење термина: uo-,a- слава, wpa - час, косr~-Ј.ос;; - свет, ._w" - живот,
''
1Хл11'е на - истина, ouoc;;
's.:' - пут, OVOI-J.IX
" - име, aya1r11
' ' - љубав, 1ТIXPP110LIX
'
Богословски значај четвртог јеванђеља састоји се највише у
- смелост итд.
томе што још од почетка објављује божанство Христово. Јеванђеље
почиље химном вечно постојећем Логосу "од Оца рођеном пре свих
9. 5. Време, место и циљ йисања јеванђеља
векова" (at6v пpouпapxovta Аоуо), Који "постаде тијело и настани се
Да је Јован своје јеванђеље, крајем 1. века међу нама" (1, 14). Тако су верујући познали Његову "славу", која се

по. Хр., објавио у Ефесу, слажу се, како древно највише показала у Његовом распећу, васкрсељу и вазнесељу Богу
Оцу. Исус Христос, о Коме сведоче апостоли и Кога поповеда Црква
~ ~ ~

предање, тако и новиЈа истраживања, иако не це- ' .... """'~;

.,. .
.
достаЈу ни усамљења мишљења КОЈа записивање
. ~: ;:~:;:4 ·.
~· ,. .
.
ш:k! ;' ·
..
~-"";;";.~·~-...~ ,,~~.;::Ј
није Месија у јудејском смислу, нити је само учитељ морала, како

јеванђеља смештају у Антиохију у Сирији, или • ~

. ,.-
,;."':?
мисле стари и нови аријанци, него је овашюћени Логос. Кроз веру у
Њега људи имају "живот вечни". Оваплоћеље Логоса представља пре­
негде у Сирију, уопштено и неодређено. Они ко­
судни догађај у односима између Бога и света. Због тога су увек оци и
ји заступају мишљење да је првобитно написано на арамејском, па
црквено предаље исправно придавали велики значај богословљу ова­
даје касније преведено на грчки, сматрају даје првобитно написано
у Палестини, између 40. и 50. године. Међутим, велика већина, као
плоћеља Логоса што је неким страним теолозима дало повода да

што смо већ рекли, сматра да је Ефес извесно место настанка Ј овано­ Источну цркву описују као "Цркву јеванђелисте Јована".

вог јеванђеља. Неки чак ово гледиште покрепљују мишљењем даје Четврто јеванђеље се у Православној цркви чита од Васкршље
Литургије у саму Недељу на Васкрс, до Педесетнице (Духова), у сва­
Ефес отаџбина Хераклита који је управо тамо сачинио своје учење
ку суботу и недељу и у свим свакодневним богослужељима.
о логосу (Јоанидис).
152 Јоан ис Д. Каравидойулос
Дела айосШолска 153

10. ДЕЛА АПОСТОЛСКА

10. Ј. Наслов, йисац, комеје дело уйућено и цwь књиге

Библиографија
У старим канонима Новога Завета и у рукописима обично после
четири јеванђеља следи књига ,Др&.;н<;; 'A1Тoot6.A.cuv", или ,Др&.;н<;; twv
а) Ту.мачења и коментари: Златоуст PG
'А 1ТOot6.A.cuv" (,,Дела апостолска"). У ствари ова књига описује деловаље
60. Кирила Александријски PG 74. Амоније PG
двојице првих апостола, Петра и Павла, док се деловања осталих апосто­
85. Икуменије PG 118. Теофилакт PG 125. Cra-
ла- ако изузмемо њихов попис у стиху 1, 13 и спомињаља Јуде, Јована
mer, Catenae 111. Антониадис Е., 'EP~J-11VELa twv
и Јакова на другим местима- не казују. Све у свему, све до око средине
Пp&.~ewv, књига А' 1923.МакракисА., 'EP~J-11VELa
књиге апостоли се спомињу много пута као rрупа (2, 14; 5, 18; 6, 2; 8,
каtа р&.ещ ка( 1ТМ:tщ etc; tac; Пра~ЕLс; twv
11; 9, 27; 11, 1; 15, 2-22), а то оnравдава наслов књиге. Упоредо са тим
'A1Тoat6Лwv, 1974. Панагопулос Ј., ееоЛоуtк6
говори се о неким другим личностима прве Цркве који су развили де­
U1ТOIJ-11~ at(c; Пра~ЕLс; 'A1Тoat6Л.wv, део 1 (погл.
ловање које је вредно помена, као што су, на пример, Варнава (који се
1-12), Ч992. Трембелас П., 'Y1ТOIJ.V1l~J.a etc; tac;
у стиховима 14,4 и 13 назива апостолом), Стефан, Филип и Аполос. У
Пра~ЕLс; twv 'A1Тoat6Лwv 1955, 21977. Bruce F.
свим овим случајевима реч "1rр&.;н<;;" (,,дела") не подразумева достигну­
F., Тhе Acts of the Apostles NICNT, 1990. Conze1mann Н. Die Apostel-
3
ћа или дела апостола у оном смислу који имају велики подвизи "OE(cuv
geschichte, НNТ, 1963, 2Ј972, и у енглеском преводу у едицији Henne-
&v5pwv" (божанских јунака) у класичном rрчком свету, или краљева и
neia, 1987. Haenchen Е., Die Apostelgeschichte, КЕК, 1965, 7 1977. Lake
војсковођа, него као служење и мисионарење апостола у свету, као чла­
К.-Cadbury Н., The Acts of the Apostles 1993 (у делу The Beginnings of
нова прве Цркве. Начин излагаља ових дела указује на Луку, не само
Christianity).
као на историчара који казује о животу и деловању прве Цркве, него
б) Студије: ot Пра~Еt<;; tWV A1Тoat6Лwv. ELO'IlY~OEtc; Е' ~uva~EL<;;
превасходно као на богослова који види да су тај живот и то деловаље
'Opeo06~wv BtPЛtкwv eeoЛ6ywv, 1988. Галитис Г., 'Н XptatoЛoyta twv
вођени Светим Духом. У суштини, реч је о "1rр&.;н<;; ti'j<;; Екк.А.Т}о(щ" (дела
Л6ywv tou П€tpou ev tal.c; Пр&.~еаt twv 'A1Тoat6Лwv, 1963, поновљена
Цркве), или "1Тр&.;н<;; 't'OU ay(ou Пvв)~аtа<;;" (дела Светога Духа). Ако се
издање 1990. под насловом: 'Н 'А1Т. П€tpou, Мерщ А' ELaaywytк6v, . .
на то тако гледа, онда се превазилази дилема коЈа Је, претежно у раниЈИМ
.
М€рщ В' .Euat'll~J.atLKOV. Икономос Хр., ot &1Тарх€с; tOU XpLOtLaVLOIJ.OU
деценијама, заокупљала истраживаче: да ли Лука казује ,,дела" апостол­
Ot~V Ku1Тpou. 'latopLK~ - фLЛоЛоуLк~ - ееоЛ.оуLК~ ка( ep110KELO"Catoptк~
ска као историчар, или као богослов. (Више о томе види: Хр. Иконом ос
&v&Лua11 tf)<; OL11Y~aew<; twv Пр&.~. 13, 1-12, 1991. Т6 1Тр6РЛ111-1-а tou
Т6 1rp6p.A.r1~a tou tL't'Aou "Пр&.;н<;; twv 'A1root6AU>v ", 1995).
tLtAOU "Пра~ЕL<; (twv) 'A1Тoat6Лwv". Mt&. VEa ееоЛоуLк~ 8EWP11011, 1995.
"Прwtщ .А.6ущ" ("прва књига"), коју спомиње писац у уводу
ВtРЛtкЕ<; IJ.EAEtEc; at6v &px€yovo Xptattavta~J-6, 1988, у едицији ВВ 11.
свога дела (Дап. 1, 1), очигледно је Јеванђеље по Луки: тако би се Де­
Панагопулос Ј., 'О 8е6с; ка( ~ 'ЕккЛ11аLа. 'Н ееоЛоуtк~ ~J.aptup(a twv
ла апостолска могла назвати "5EutEpщ .А.6ущ" (,,другом књигом") исто­
Пp&.~ewv, 1969. Патронос Г., ПроЛеу6~Ј.еvа at~v Ёpeuva twv Пp&~ewv,
га писца, који, пошто је изложио све што је Исус творио и учио, сада
ВВ 8, 1990. Стојанос В., 'Н 'а1ТоаtоЛtк~ ~uvooщ, 1973. 'Н Пevt'lloot~
описује претежно дела, али и речи апостола. Да је писац оба дела иста
(Пр. 2, 1-13), 1979. The Book ofActs in itsfirst centиry setting, том 1-V,
личност закључује се на основу идентичног избора речи (исте лекси­
1993- 1996 (зборник). Кremer J.,Les Actes des Ap(jtres. Tradition, redac-
ке ), стила и богословских учења, као и по томе што су оба дела упуће­
tion, theologie, 1978 (зборник).
на истој личности, Теофилу. Континуитет ова два дела види се такође
и по томе што се казивање о вазнесењу Христовом, којим се завршава
јеванђеље, налази и на почетку Дела апостолских. Многи истражива­
чи чак верују да су ове две књиге првобитно објављене заједно, као
јединствено дело, и да су касније раздвојене. Па ипак, у рукописном
предању за такво гледиште нема потврде.
154 Јоанис Д Каравидойулос
Дела айосШолска 155

Да је писац Дела апостолских Лука, потврђено је и доказима

1 О. 2 Садржина
које износе савремени истраживачи, а то су такозвани ..~~El<; - ЕоафLа"
(wir- Berichte, или we - passages) "ми - одељци", односно одељци дела
А. Увод. Јављаља Васкрслога Христа и Вазнесеље (1, 1-11).
у којима казиваље прелази у прво лице множине, што указује на то да
Б. Црква у Јерусалиму(l, 12- 8, 3): Повратак апостола у Јеру­
:!!<"'(,,vu,~п о личнрм пушч~вом дневнику. Ти одељци су следећи: 16, 10-
салим и избор Матије за апостола (1, 12-26); Педесетница (силазак
.", ...._;;,_,;;:,,,,,,,i:t*''•··"М~ · , 17; 20, 5-16; 21, 1-17; 27, 1-28,26. (кодекс
Светога Духа на апостоле) (2, 1-41); живот прве Цркве (2, 42-47); ис­
D има "ми - одељак" и у стиху 11, 28, у
целеље хромога од стране Петра и Јована, Петрова беседа, хватаље
казиваљу у коме се Павле налази у Анти­
двојице апостола од Великог Синедриона и љихово ослобађеље (3, 1
охији). Ако се узме у обзир да се, у погле­
-4, 22); молитва црквене заједнице после ослобађаља двојице апосто­
ду стила и језика, ови одељци не разлику­
ла (4, 23-31); живот цркве, Варнавин принос- рђав пример Ананија
ју од остатка текста Дела апостолских и
и Сапфире (4, 32-5, 16); апостоли у затвору и љихово чудесно осло­
да се у љима остали Павлови сарадници,
бођеље, затим љихово поновно хватаље и испитиваље, смели Петров
или се изричито помињу по именима, или
одговор, Гамалилов савет (5, 17-42); избор седморице ђакона (6, 1-7);
је познато да нису присутни, Лука остаје
говор архиђакона Стефана и љегова првомученичка смрт (6, 8- 7,
једини могући писац ове књиге. Луку као
60); гољеље цркве у Јерусалиму (8, 1-3).
писца Дела апостолских признају, како
В. Прва .мисионарења. Пройоведањејеванђеља у Самарији, Ан­
древно црквено предање (Климент Алек­
тиохији и другде. (8, 4 - 12, 25): Филипова проповед у Самарији и
сандријски, ~трw~атЕl~:; Е' 12; Ориген, Кат& КЕЛ.ооu, ~Т' 11; Јероним,
слаље Петра и Јована онамо (8, 4-25); Филип обраћа и крштава Ети­
De viris illustriЬus 7; Јевсевије, Цркв. исШ., 11, 22, 1), тако и новија нау­
опљанина евнуха (8, 26-40); Савлово обраћање (9, 1-9); Павле бора­
ка, мада постоје, као што ћемо видети, и опречна мишљења.
ви у Дамаску и Јерусалиму (9, 10-30); Петрово деловаље у Лиди и
Они који заступају апологетски карактер оба Лукина дела, сма­
Јопи (9, 31-43); обраћаље капетана чете Корнилија (10, 1 - 11, 13);
трају да је Теофил био римски великодостојник, а неки чак износе и
први хришћани у Антиохији (где су по први пут названи "хрюtшvо("
преmоставку да је био један од римских судија на суду који је требало
- хришћанима), одлазак Варнаве и Павла у Антиохију (11, 19-26),
да осуди Павла. Ради се, разуме се, само о претпоставкама.
пророштво пророка Агава о глади, слаље помоћи браћи у Јерусалиму
Циљ коме писац тежи, јесте да покаже како светлост јеванђе­
посредством Варнаве и Павла (11, 27-30); Ирод Агрипа I гони хри­
ља заједно са Делима апостолским, осветљава градове један за дру­
шћане, мучеништво Јаковљево, Петров боравак у затвору и чудесно
гим и тако из мајке цркве у Јерусалиму кроз многобожачки свет про­
ослобађаље (12, 1-19); Иродова смрт (12, 20-23); повратак Варнаве и
лази целим царством, да би напокон доспео до самог срца царства,
Павла из Јерусалима у Антиохију (12, 24-25).
до Рима. То ширеље хришћанског јеванђеља извршио је Свети Дух,
Г. Прво Павлово и Варнавино .мисионарско йуШовање. Айо­
Који је кроз целокупна Дела апостолска снажно и делотворно прису­
сШолски Сабор у Јерусалиму (13, 1 - 15, 35): Мисионареље на Кипру
тан. Због тога би књига Дела апостолска могла да се назове ,јеванђе­
(13, 1-12), у Антиохији Писидијској (13, 13-52), у Иконији (14, 1-5),
ље Светога Духа".
Листри (14, 6-20а) и Дерви (14, 20Р-22); повратак у Антиохију (14, 23-
Крај кљиге се чини некако наглим. Човек се пита зашто писац
28), Апостолски Сабор у Јерусалиму (15, 1-35).
не излаже исход суђења и деловаље Павлово после тога? Мишљеље
Д. Друго Павлово .мисионарско йуШовање (15, 36- 18, 28): Од­
да је Лука, можда, имао намеру да напише и неку ,.трећу кљигу", како
лазак Варнаве и Марка на Кипар (15, 36-39) и одлазак Павла са Силом
би заокружио своје дело, не може се ничим поткрепити. Вероватније
у Сирију, Киликију, упознаваље са Тимотејем у Листри (15, 40- 16,
је да Лука своје казиваље завршава на том ~есту због тога што је по­
5); одлазак у Троаду (16, 6-10), мисионарско деловаље у Филипима
стигао свој циљ, а то је да покаже да је порука јеванђеља, пошто је
(16, 11-40), Солуну (17, 1-9), Верији (17, 10-14), у Атини, Павлов го­
обишла читаво царство, стигла и до његове престонице.
вор на Ареопагу (17, 15-34), деловаље на Коринту (18, 1-17), поновни·
156 Јоанис Д. Каравuдойулос
Дела айосШолска 157

одлазак у Антиохију преко Ефеса (18, 18-22), апостолства Аполоса у

Коринту (18, 24-28). види из такозваних "ми - одељака", који и откривају идентитет писца
Ђ. Треће Павлово мисионарска йуШовање, Павлово xвaili.aњe и Дела апостолских.
одвођење у заШвор (19, 1-26, 32): Павлово деловање у Ефесу (погл. 19), По обичају класичних историографа, Лука умеће у своје кази­
путовање по Македонији, осталој Грчкој, повратак у Троаду и одлазак вање беседе апостола, али и других личности: ту је седам Петрових
у Милит (20, 1-16); опроштајни Павлов говор упућен старешинама цр­ беседа:(1, 16-20; 2, 14-39; З, 12-26; 4, 9-12; 10, 34-43; 11, 5-17; 15, 7-
кве у Милиту и Ефесу (20, 17-38) и одлазак преко Кесарије у Јерусалим 11), шест Павлових беседа (13, 15-41; 16, 22-31; 20, 18-35; 22, 1-12; 24,
(21, 1-26), Павлово хватање (21, 27-38); Павлов говор пред римским 10-21; 26, 2-23), једна велика Стефанова беседа (7, 2-53) и још једна
војним заповедником и пред мноштвом "E~pa"Ll)L бшЛ.€кtq~"- јеврејским краћа Јаковљева на Апостолском Сабору (15, 14-21 ). Такође цитира и
језиком (21, 39-22, 21); бучно реаговање ма­ мале беседе, или реченице нехришћана које се односе на питања хри­
се, Павлов разговор са римским заповедни­ шћанских мисионарења, као што су, на пример говори Гамалилови
ком (22, 22-29); заповедник испитује Павла (5, 35-39), Галионови (18, 14-15), писара из Ефеса (19, 35-40) и ретора
и сазива јудејски Синедрион (22, 30 - 23, 11 ); Тертула (24, 2-8). Из којих извора је Лука дошао до ових беседа? Ми­
пропада завера Јудејаца против Павла (23, 12- шљење да су они плод његовог књижевног стваралаштва нема ваљане

22); одвођење Павла са наоружаном пратњом основе, као ни потпуно супротно мишљење да су ти говори пренети

у Кесарију (23, 23-35); Павлова одбрана пред дословно онако како су изговорени. Исправније је гледиште да Лука
Феликсом (24, 1-26); Павле код Феста, Фелик­ ове говоре обрађује на основу личних сећања, или бележака, или на
совог наследника, призива цара (24, 27 - 25, основу обавештења од других личности, стављајући, разуме се, и свој
12); посета Аrрипе 11 у Кес.арији (25, 13-27); печат, како богословски, тако и језички. Тако се, у Делима апостол­
Павлова одбрана nред Аrрипом (26,1-32). ским, између беседа Петрових и Павлових и осталих казивања не при­
Е. ПуШовање у Рим, двогодишње сужањсшво (27 - 28). Путо­ мећује никава разлика ни у стилу, ни у лексици.
вање до Крита (27, 1-12), олуја (27, 3-26), бродолом (27, 27-44), изба­ У сваком случају, питање Лукиних извора, како у његовом је­
вљеље на острву Мелити, које је по старијем мишљењу Малта, а по ванђељу, тако и у Делима апостолским, данас је још увек у научним ис­
новијем Кефалонија (28, 1-10). Путовање у Рим (28, 11-16), двогоди­ траживањима веома замршено и још увек се о њему много расправља.
шње сужањство у Риму (28, 17-31).
10. 4. Однос йuсцаДела айосiйолскuх са айосШолом Павлом
10. З. Извори
На многе од савремених истраживача оставља утисак чињени­
Све оно што пише Лука у уводу свога јеванђеље, подразуме­ ца да Лука, иако пратилац апостола Павла на његовим далеким путо­
ва се свакако и за Дела апостолска: узима информације од сведока вањима, изгледа не познаје богословију ,,апостола народа". То је раз­
очевидаца, излаже догађаје од почетка, у потпуности, са тачношћу и лог што се писцем Дела апостолских сматра друга личност, која није
хронолошким редом. Антиохија се истиче у Делима апостолским као личност Павловог "љубљеног" лекара, Луке. Они чак износе следеће
средиште мисионарске делатности и постоји предање, као што смо основне разлике између Павла и писца Дела апостолских (види: Kom-
видели разматрајући треће јеванђеље, да је Лука пореклом оданде. mel, Einleitung, 119 и даље).
Стога је веома вероватно да је Лука тамо сакупио многе информације 1. Писац Дела апостолских не зна велики Павлов значај, који
о првој Цркви и да од таквих очевидаца потичу такозвана Summaria, се састоји у томе што је Павле "апостол Исуса Христа", равноапостол­
или "аuv6\Џн<;"- "сажета излагања": 2, 42-47; 4, 32-35; 5, 12-16; 5, 42; ни у односу на дванаесторицу: назива га "апостолом" само у стихови­

б, 7; 9, 31; 12, 24; 19,8-10 и 20. Подробније описе и обвештења Лука ма 14, 4 и 14 (заједно са Варнавом) и то без посебног наглашавања,
даје о Павловим путоваљима, на којима је и сам био присутан, како се док као апостоле углавном наводи дванаесторицу (1, 26; 15, 2 затим 6
и 22; 16, 4).
158 Јоанис Д Каравидойулос
Дела айосШолска 159

2. Иако цитира Павлову беседу, нигде не наводи Павлово основ­

ђаје из Павловог живота, који су за Павла и његове читаоце били од
но богословско учење да "сви сагријешише" (Рим. 5, 12), да су отуђени
значаја. Он не жели да прикаже целокупан и детаљан животопис Па­
од Бога и да бивају оnравдани благодаћу Божијом која је истекла из
влов, него да покаже како је јеванђелска порука доспела до Рима. И
Христовог распећа и васкрсења. Уместо ове сотириолошке проповеди,
он те догађаје описује приличан број година пошто су се десили. Тако
писац Дела апостолских у Павлова уста, у његовој беседи на Ареопа­
се поједине епизоде, на које се, зарад својих читалаца, у својим посла­
гу, ставља стоичко учење о сродности људи са Богом ( 17, 22 и даље).
ницима позива Павле, како би поткрепио свој апостолски ауторитет,
З. Павле спомиње многе невоље које у свом животу доживео
не помињу код Луке, јер не одговарају циљу коме он тежи. Довољно је
у 2. Посланици Коринћанима ( 11, 2З и даље), о којим писац Дела апо­
да напоменемо да трогодишњем периоду Павловог деловања у Ефесу,
столских ништа не говори (изузев у стиховима 16, 22; 22, 24; 27, 41), а
Лука посвећује само једно поглавље, 19.
исто тако не спомиње познатог Павловог сарадника Тита.
2) Још током разматрања Лукиног јеванђеља, видели смо да су
4. У Делима апостолским наводе се три Павлове посете Јеруса­
му блиска Павлова богословска учења. Што се тиче идентитета писца
лиму (9, 26; 11, ЗО; 15, 4), иако се из посланица закључује даје у Јеру­
јеванђеља и Дела апостолских, у науци није било озбиљнијих сумњи.
салиму био два пута (Гал. 1, 18; 2, 1).
Ако у цитираним Павловим беседама у Делима Апостолским не нала­
5. Све оно што у 2. поглављу По­
зимо баш све елементе Павловог богословља, то је због тога што се те
сланице Галатима Павле говори о
беседе свакако заснивају на белешкама стварно изговорених беседа,
Апостолском Сабору, не изгледа да се
па је зато на њима приметна обрада коју је извршио Лука.
слаже са оним што се наводи у 15. по­
З) Основни Павлов став у односу на Закон не спречава га да
глављу Дела апостолских. Иначе у Де­
се у устројитељским, или мисионарским беседама односи према ,,Ју­
лима се не наводи ништа о ономе што
дејцима као Јудејац" ( 1. Кор. 9, 20), односно да се, у извесним околно­
се у Антиохији одиграло између Петра
стима, како захтева његово мисионарска деловање, придржава слова
и Павла (Гал. 2, 11 и 14). У 1. Послани­
Закона, као што је то у стиховима Дап. 16, З; 21, 21 и даље.
ци Коринћанима, Павле даје упутства
4) Од три Павлова одласка у Јерусалим, сам Апостол, у Посла­
о идолским жртвама, као да није постојала позната заповест Апостол­
ници Галатима, не наводи други (Дап. 11, ЗО), када је са Варнавом
ског сабора.
носио помоћ коју су антиохијски хришћани послали у Јерусалим, јер
6. Павлов став према Мојсијевом закону не описује се на исти
га у тој посланици више занима да истакне оне посете током којих се
начин у Делима апостолским и у посланицама. Док се у посланицама
сусретао са "стубовима" Цркве.
Павле јавља као жестоки противник Закона у име спасења у Христу,
5) Данас су многи истраживачи прихватили да се Павлов одла­
у Делима апостолским читамо да се, бар у извесним случајевима, при­
зак у Јерусалим, о коме је реч у Посланици Галатима (2, 1 и даље), у
држава Закона (на пример 16, З; 21, 21 ).
потпуности поклапа са оним што казује Лука (Дап.
7. Писац Дела апостолских ни једанпут не спомиње да је Павле
15, 1 и даље) и да се она епизода са Петром у Антио­
писао и слао посланице црквама које је основао.
хији (Гал. 2, 11-14) дешава после Апостолског Сабо­
Горе наведене разлике, у почетку остављају дубок утисак и
ра (види: В. Стојанос, Ћ 'АiТоаtоЛ.tк~ :Еuvобщ). Дру­
човек се с правом пита, како је могуће да тако блиски Павлов сарад­
гачије мишљење - односно да оно, о чему се говори
ник не познаје добро његово богословље и његов живот. То питање,
у Посланици Галатима 2, 1, претходи Апостолском
међутим, губи на важности и добија одговор ако озбиљно размотримо
Сабору и представља повод за његово сазивање- ви­
следеће:
ди у студији Хр. Икономоса, "Oi. &.v&.ра.ан<; tou 'АiТ.
1) Циљ коме Лука у Делима апостолским тежи није истоветан
Па.uЛ.оu at&. 'Iepoa6Л.uiJ.a. &:iТ6 t~v кЛ.~а11 tou w~; t~v
циљу с којим су написане Павлове посланице, па се већ само из тог
'АiТоаtоЛ.tк~ :Euvoбo", BtPЛ.tюk MEA.€tet:; at6v dpxeyovo XptatшvtaiJ.O,
разлога Лука или уопште не сећа, или види у другачијем светлу дога-
1998, где се налази и бибиографија у вези са том темом.
160 Јоанис Д Каравидойулос
Дела айосШолска 161

Следствено томе, нема довољно разлога за сумњу да Дела апо­

- 49-57; двогодишље сужањство апостола Павла у Кесарији- 58-60;
столска потичу од Павловог сарадника, његовог "љубљеног" Луке.
путоваље у Рим и су:Жаљство- 61-63. Види и§ 11, 2.

Ј О. 5. Време и .место настанка НАТПИС У ДЕЛФИМА

Тибингенска школа (у 19. веку) настанак Дела апостолских "TtpEpLoc; KЛ.cxuotoc; Kcxlacxp I:ef3cxa-rol; ГEp!J.<XVLК(k &pxtepeu
хронолошки је смештала у 2. век по. Хр. због идеализоване представе l; IJ.EYLa'tЩ, 0'\')IJ.IXPXLKfjl; E~ouatai;, 'tO tP', au-roкp&twp 'tO Ki;', 1ТIX't~
о цркви на коју наилазимо у овој књизи и због потпуне усклађено­
р 1Тa'tptooc;, U1Та'tЩ 'tO Е', 'tLIJ.'I')'ttll;, ~ЕЛ.ф&.v 'tfl 1ТОАН ха[рнv.
сти односа између хришћана јудејског порекла и хришћана многобо­
П&Лсхt. !J.EV tfl 1ТОАЕL t&lv ~еЛ.ф&.v 1Тро6U!Ј.Щ l:yevOIJ.'I')V ... каt euvoщ
жачког порекла. Ова школа, чији је главни представник F. Ch. Baur,
претпостављала је да је у првим годинама постојања Цркве постојала Е~ &pxfli;, &et о' €-ri)p'l')aa -r~v 8p'l')aкe[cxv tou 'А1Т6Л.Лwvщ -rou
затегнутост међу хришћанима блиским јудаизму, на чијем челу је био пue(ou ... оаа ОЕ vuv Л€унаL каt 1ТOAL'tWV EpLOEl; EKELVIXL ... кcx6Wi;
Петар и њиховим противницима, на чијем челу је био Павле, и веро­
Aouкtoc; 'IouvLщ ГаЛ.Л.[wv о ф(Лщ !J.ou ка( €v6u1Тa-rщ tfji; 'Axatal;
вала је да су само оне новозаветне књиге, у којима се осећа одјек те
затегнутости, оригинална дела из апостолских времена. Гледишта ове
"
школе данас су у потпуности напуштена. Настанак Дела апостолских
данас једни датирају у године између 70. и 80. по. Хр., а други између
63. и 70. Као место настанка предлаже се Рим, или Ефес, или уопште­
Натпис (из Dittenberger-oвoг издања Sylloge Inscriptionum Gra-
но Грчка, док неки сматрају да је то немогуће тачно одредити. Сматра­
ecorum, 31917, бр. 801 D) у целини гласи: "Тиберије Клаудије Август
мо да би двогодишњи временски период Павловог тамновања у Риму
Германик, pontifex maximus, 12. пут добио овлашћење народног трибу­
могао за Луку да представља погодну прилику за припрему грађе за
на, по26. пут император, отац отаџбине, по 5. пут конзул, цензор, по­
своје дело, али да је оно објављено касније.
здравља град Делфе. Град Дел фи одавно ми је постао драг ... и одувек
сам му наклољен, увек сам поштовао култ Аполо на Питијског ... а са­
10. 6. Хронологија догађајауДелима айостолским да кажу да је међу грађанима раздор ... како ми је писао мој пријатељ
и проконзул Ахаје, Лукије Јуније Галион ... због тога вам опраштам и
Сам писац не даје неку јасну хронологију изложених догађаја,
потврђујем раније привилегије ... " Овај натпис, заједно са осталим
али по разним историјским личностима, које спомиње, могуће је да из­
обавештељима, датира се у период између 25. јануара и 1. августа 52.
ведемо закључке о следећој хронологији: Ирод Агрипа умро је на Пас­
године. Мандат проконзула је обично трајао годину дана, а новоодре­
ху 44. године, а глад у време цара Клаудија (Дап. 11, 28), завладала
ђени проконзул је требало да крене из Рима средином априла. Тако да
је између 49. и 55. године. Павлова посета Коринту датира се у 51-52. је Галион требало да буде проконзул 51/52, или 52/53. године.
годину, јер је у то време проконзул Ахаје био брат философа Сенеке,
Галион, а то знамо из једног натпИса који је откривен у Делфима и у
Ј О. 7. Проблем ШексШа
коме се помиње да је тада цар Клаудије био император по 26-ти пут.
Феликса је заменио Фест 59-60. године.
У рукописима који садрже текст Новог Завета постоје извесне
Тако се, на основу ових општих црта, догађаји исприповедани
варијације, о којима је било речи у поглављу о истороји текста. Посе­
у Делима апостолским могу сместити у следеће хронолошке оквире:
бан проблем представља текст Дела апостолских, који је сачуван у два
Зачеци прве Цркве- 30-36; мисионарење у јудејском расеја­
облика. Први је представљен у кодексима: Ватиканском, Синајском,
њу- 36-46; прво мисионарска путовање апостола Павла- 46-48; Апо­ Александријском, Јефремовом, у папир усима Р 45 и 47 и код алексан­
столски Сабор - 48/49; друго и треће Павлово мисионарска путовање
дријских отаца. Том тексту, познатом као "александријски'', који се
162 Јоанuс Д. Каравuдойулос
Дела айосШолска 163

суштински не разликује од црквеног, стручљаци дају првенство и обич­

са Цркве и света уз помоћ два концентрична круга, од којих мањи
но га налазимо у критичким издањима Новог Завета. Други облик тек­
представља Цркву, а већи свет: центар оба круга је Христос, са том
ста сачуван је у кодексу Беза (D), у старим латинским преводима, на
разликом што Црква поседује свест о Христовом положају као свом
папирусима Р 38, 41 и 48, код латинских отаца и у коментарима на
средишту, док свет то не зна. Апостолства унутрашњег круга, то јест
маргинама Ираклијанског сиријанског превода. Тај текст, такозвани
Цркве, састоји се у томе да се непрестано шири све док не прекрије
"западни", садржи многобројне разлике, додатке и друге измене. Тако,
цео спољашњи круг. То је основно де.Јiовање Светога Духа, Који делу­
на пример, у стиховима 5, 15 и 39, у сам текст се уносе примедбе са об­
је посредством надахнутих посленика Цркве, који, настављајући дело
јашљељима, у стихове 15, 20 и 29 да се заповешћу Апостолског Сабора
првих сведока и служитеља Логоса, проносе хришћанско јеванђеље
установљава етичка норма, на другим местима се примећују покушаји
"све до краја света" (Дап. 1, 8).
углађиваља и усклађиваља; такозвани "ми - одељци", о којима смо
говорили, почиљу од стиха 11, 28 и на крају садрже неке додатке, при­
лично неважне, обавештеља, као што су, на пример, да је степениште
тамнице, из које је чудотворна изашао Петар заједно са анђелом, има­
ло седам степеника (12, 10), или да је Павле поучавао у школи неког
Тирана, у Ефесу "од четвртог до десетог сата" (19, 9) итд.
У старије време се створило мишљеље, које, међутим, није на­
шла много присталица, да "западни" текст представља заправо прво­
битни, незавршени, Лукин текст, а да је "александријски" коначни
обрађени облик, који му је дао сам Лука, како би га послао Теофилу.
Без могућности да овде улазимо у детаљну расправу о тој теми, што
би нас одвело далеко изван оквира ове кљиге, само напомиљемо да
критичари текста аутентичним сматрају "александријски" текст, на
коме се заснивају издаља Новог Завета. Измене "западног" текста на­
воде се у критичком апарату сваког критичког издаља. (Више о томе
види Ј. Каравидопулос, "То KEL~Evo twv Пpa.~Ewv twv 'A1Тoat6Л.wv atov
кwбlке<. ВЕ(е<. - D", у ЕiаТ}у~аш;; Е' Euve<.~ТJt;; ... стр. 99-112 и у ВlРЛ.lкЕс;;
MEA.EtE<;, стр. 224-249).

10. 8. Значај књиге Дела айосШолска за данашњу Цркву

Важност кљиге Дела апостолска је велика. Ова књига приказу­

је ширеље хришћанс.ке поруке од Јерусалема до Рима и показује како
је Дух Божији, надахљујући апостоле, заквасио квасцем (хришћан­
ства) историју васељене. Нарочито живо нам приказује једну каракте­
ристику прве Цркве: љену мисионарску обавезу, коју јој је као завет
оставио Васкрсли Христос (види 1, 8), карактеристику коју нема само
прва Црква, него Црква сваке епохе.
О. Cullmann, у својој кљизи Хрю1:6с;; ка.[ хроvщ (у преводу на
грчки 1980, поновљена издаље 1997) даје геометријски приказ одно-
164 Јоан.ис Д Каравидойулос
АйосШол Павле 165

11. АПОСТОЛ ПАВЛЕ И ЊЕГОВЕ ПОСЛАНИЦЕ

Ова Павлова ревност
долази до изражаја када се
Библиографија он добровољно подузео
мисије против хришћана у
Агуридис С., "ПаЬl.щ;. l:кш.ураф(а tf)c;; (wf)c;;, -r:ou Ёруоu ка( -rf)c;;
DLбаакал.Lас;; tou 'Апоаt6Л.оu", 8НЕ 10, 169-210. Галанис Ј., Yl.oeea(a. 'Н живши одобреље од јудеј­
XPi'JOL<;; toU opou iТара ПаuЛ.q> EV ахеан irp6c;; -т:& VOI-LLKa ка( ееоЛ.оуLка ског првосвештеника (види
oeoo~-LEva -rwv Л.awv -rou iТEpLpUHov-r6c;; -rou, 1977. Јоанидис В., 'О Дап. 9, 1 и даље). Међуrим,
Мuапкю~-LО<;; tou 'Air. ПаuЛ.оu, 1957. 'О 'Air. ПаuЛ.ос;; ка( ol. l:twLкo( благодат Божија није допу­
фLЛ.6аофОL, 1957. Каравидопулос Ј., Ћ ai-Lap-r(a кспа -r6v 'АiТ. ПаuЛ.оv, стила да се ова племенита

1968. Лувари Н., Etaaywy~ etc;; тас;; iТЕр( ПаuЛ.оv aiТouMc;;, Ч960. Иконе­ и јака личност из незнања
му Хр., 'Н KA~Oll ка( ol. &irapxec;; -т:ђс;; l.epaiТ001:0ALKђc;; opaa'll<;; tOU 'АiТ. окрене против Онога Који

ПаuЛ.оu, у едицији l:iТou.Sec;; a-r6v &pxeyovo XpюпavLa~-L6, 2, 1992. Стоја­ је оваплотио наде Израиља и остварио спасеље човечанства Својим
нос В., 'ЕЛ.еuеер(а. Ћ iТЕр( Е:Л.еuеер(ас;; .SLfuaкaл.La -т:оu 'A1r. ПаUЛ.оu ка( животом, распећем и васкрсељем. У потресном доживљају са свог пуrу

-rwv iТveu~-rLкwv peu~-Latwv -rf)c;; EiТoxfJc;;, 1970. Holzner Ј., ПаuЛ.щ, превод за Дамаск Павле је спознао, после Божије интервенције, сву испразност

на грчки Ј., Коцонис, 1953. своје борбе и тако је од прогонитеља Цркве,-~_,ОС:I;а~!Ј?-~!1И5КЈ1.Уепик

_ етога Христа и светлост хришћанске поруке пронс:;Q.~Ј<раја на крај
::::-::::~==~::::-:-----=----·----"''~----~· , .,. . . . -,.,.-
11. Ј. Живот, особине личносШи и дело айосШола Павла ~
После догађаја у Дамаску следи љегово крштење од стране Ана-
Апостол Павле, писац готово половине нија и мисионарско делован.е уАр.~§ији и СиријИда бfl тек поёЛе Тj:)lf''
кљига Новог Завета, и водећа богословска лич­ ~ГодИНе дошао у Јерусалим"г.д.~.Q~ cycp~g_ca Петро~. Следи мисионарско
ност прве Цркве, родио се, почетком 1. по. деловаЊе у С~ријн ·и IёиЛ~кији, о којој, на жалост, немамо обавеште­
ља. ~о Павлово MИf!_f_()!fapcкo l1YT()~~l!_>e на Кипар и дуж јужне обале
су му би_л_._и__...-···-·..
в.ре.ји,...којiLС..у...иШЈ11L. сва . правll-р,:имi$киi.I:Рађ91:Ш:~ м_~t_~~!:lit:. l9д .4б ..до-ооч~Јi<аА8 ..године.Uо:хр:) ·јаЈёднсГёа, ВаР.н~џ3(>м,
(2. Кор. 11, 22; Фил. 3, 5; Дап. 22, 28) и који су, предста.вЈЬ,а први .t\ел. шшљродор .хрп:щћаЈIС'Ј'Шl цзв~.н граница Палести­
како н:ас ~6авештава Јероним,-били-нореЮюмиз:Г..алил:~је. --~~: Међуrим, приступаље многобожаца у Цркву створило је извесне
Павлу је било име и Саiџrе_.(ви.ди Дап. 7, 58; 8, 1 и 3; 9, 1 и 8 и проблеме и ради љиховог решаваља сазван је, 48/49. године по. Хр., та­
11; 11, 25; 13, 'VИтд.), по тада познатом обичају Јудејаца у расејаљу, ко- козва~!!А~'I.Ql.lскиСабор,:На
---- љему је Павле савеЛИкимЖаромбрШIИо
.. . .
ЈИ су поред ЈевреЈског имена, имали и грчко, или римске, КОЈе слично
. '
. .~.-~---·-

правоцелогасветанаспасе- ~ мл~~~tЈА

звучи. Стекао је грчко образоваље у Тарсу, који је тада био значајно

.Ње и'"'ослобађаiЬе XPIIillћ;~ ..
средиште образоваља ("васпитан у овоме граду" (Дап. на од јарма .Закона. Тако је.
Црква званично и одлучно
22, 3), ~_ју..ц_~ско обрl,lЗQПа!!>~-~~као је у Јерусал!f~~о­
ред чувеног учитеља права ГамаnИ.Ла-С;КоД''ногу Гама~ раскинула везу са духом ју­

iiИЈювИЈГнауqеii таЧноЗакону отачком" (Дап. 22, 3). По­ дејског закона и потврдила

ред теоријског образоваља, научио је и занат прављеља свој васељеЈ:I<:IШ l(арактер~

Шјlтора. Сам касније признаје да Јё--био марЉИв~nачак и · .СЛепИ д:RYIQ миси-
--·-о.·
::од'ВИШе.ревнитељ за своја отачка предаља" (Гал. 1, 14)
и истицао се међу својим вршљацима. -~<L5182_,_.I(),Ц~~J!Q~
Хр.) за време кога је Павле
 166 Јоанис Д Каравидойулос
АйосШол Павле 167

са своји сарадницима, по~­

Разуме се, успевао је захваљујући Христу који му је давао моћ (Фил.
сле краткотрајног делова-
4, 13), али не треба да заборавимо да Бог, Који управља људском исто­
~-ум~оЈ Азиш.l..~~~т~()С! ··
ријом, ни у ком случају не занемарује и не умаљује људски чинилац и
је~~нђељ_~.Е.Р!~~Х _Грчку.
љегове људске способности у мисионарељу. Бог преображава свет и
Градови Филипи, ··ео1iун~~
историју упућујући људе, које надахљује и даје им моћ како би поста­
Берија, Атина и Коринт су
ли "сасуди" који ће остварити Његове намере.
постали значајна места, не
Овде настаје питаље о способностима којима располаже личност
само зато што се Павле у
Апостола народа. Да ли је Павле поседовао, осим јудејског образоваља,
љима зауставио због пропо­
о коме је већ било речи, и грчко, односно хеленистичко? Ово питаље је
веди, него су они значајни
заокупљало многе истраживаче и љихова мишљеља су подељена. Тако
за целокупну духовну исто­
су се од почетка 20. века и касније, у науци, када је у питаљу личност апо­
рију Европе. После мисионарског деловаља од двадесетосам месеци
стола Павла, издвојила углавном два правца: један је једнострано нагла­
у Коринту, Апостол се враћа у ,Ь.нтиохију одакле по;!_иље св.яј~:щ~ће
шавао грчки утицај на обликоваље љегове богословске мислИ, а други је
мисИонарска путоваље (од 53/54. године до 56/57. године по. Хр.). На
искључиво подвлачио утицај јудејске теологије у љеговим делима. Једно
"то~ ~уrоваЊу}е,-пьсле·трогодишЊёГОоравка у Ефесу; Поновё'Поссrио
гледиште тврди, да бисмо за правилно разумеваље Павла, морали добро
цркве које је основао у Малој Азији и Грчкој. Али, по повратку у Jepy-
да познајемо схватаља хеленистичког света у љегово време, а друго је
~<?.::_;ip) бива ухваћен одЈУ){~Јца;и провОДИ две._
непоколебљиво у уверељу да кроз правилно испитиваље Павловог бого­
године у тамници у Кесарији у ПЗЛестИ~ii(58~60. године по. Хр.) да
словља може да нас руководи само јудејска теологија љеговог времена.
-""""QиnбТоМоИо~Прёбач_~~iРИМ..ii~Ј.~.:i~~е од две године (61-63. године И један и други правац у науци су исувише једнострани. Павле је
по. Хр.) проборавио у кућном:џрl{Т.Вору~-ОБдёее заврШава кљига Дела
био човек изузетно свестраног, живог и динамичног духа. Наравно, од
апостолсКИХ-Из које саЗнаfе~о о Павловојмисионаркој делатности~ Ка­
рођеља се напајао учељима из отачког предаља у духу јудејске религи­
ко се закључује из љегових-rrастирских ПосЛ:а:НИда··икако свеДочи пре­
је; али није никако могуће да није био добро упознат са хеленистичким
даље, Павле је, пошто је на суду проглашен невиним, остварио ново
образоваљем свога времена. Веома добро је познавао немире и питаља
мисионарска путоваље, можда по Шпанији, али сасвим је сигурно даје
свог узбурканог времена, на која је, надахнут Духом Божијим, понудио
обишао цркве у Грчкој и тада је Тимотеја поставио за епископа Ефеса,
ваљани одговор. Његово време, заведено разним философским, или
а Тита за епископа Крита. Павле је, по пр~њу, мrчe~~~~!f_Q!\OH.":!~_o
царским ,,добрим вестима" и празним обећаљима разноликих философ­
~zr.!!ероновим прогонима, око 67. по. Хр.
ских "проповеди", стељало је у тежњи за избављељем и ослобођељем.
' На-ос-йовуi1аБЛово_Г_кЊИЖевноГ Ствiрмаштва и Лукиних изве­
Питаље је, међутим, где треба да повучемо линију која разграничава
штај а у Делима апостолским, назире се велики значај личности и дела
Павлову хришћанску веру од љеговог хеленистичког образоваља?
великог АйосШ.ола народа. Јiа~д~је_§_gq5()!lеКЈiЗУзетног богословског
Тарс, у коме се родио и васпитавао Павле, био је, као што смо
образоваља, ч~ј~ је срце горело жаром и ревношhу- За··ши}ЈёЊ"ё~ хри­
већ рекли, познато средиште хеленистичког обра­
шћанства:Dсећао је да је на своја плећа преузео велику одговорност
зоваља и место у коме су се сусретали путујући
да јеванђелску поруку преда целокупном човечанству, положивши
философи. Тарс је био град из кога су позивали
цео свој живот како би успешно извршио тај задатак. Хришћанство
педагоге и учитеље у царску палату у Риму. Тре­
~ахваљујући деловаљу Щ!<?,.Стола Павла~ изашло из:.ускихтранШЏГ-­
ба да напоменемо да је у то време философско
П~~стине и поста.чQ.»..ас.ељен~!<~ религија.
образоваље могло да се стекне не само на универ­
---- ··~nоставЉа се, међутим, питаЊе:-кЗКоје.Павле могао, савлађују-
зитетима, него од разноразних стоичких, или киничких "проповедни­
ћи све заиста велике препреке, да посеје јеванђелску реч у једном тако
ка", који су лутајући од места до места поучавали по градским трго­
огромном царству и да од хришћанства начини васељенску религију?
вима и улицама. Тако је сваки човек, ако је био само мало радознао и
168 Јоанис Д. Каравидойулос
АйосШол Павле 169

заинтересован, могао да се упозна са философским струјаљима свога

11. 2. Посланице
времена. На основу посланица, не изгледа да Павле не поседује систе­
матско грчко образоваље, али је сигурно биџ· познавалац народне му­
Посланице апостола Павла су први писани споменици Новога
дрости и верско-философских струјаља свога времена, и то до те мере
Завета и представљају дела која не само да показују систематичност,
да се у посланицама и беседама користио изрекама класичних грчких
него и прилагођеност околностима: значи нису написана да би систе­
писаца. Тако се, на пример, у
1. Посланици Коринћанима (15, 33) нала­
матично раз)шла неку тему, него да би одговорила не нека питања која
зи реченица песника Менандра, из 4. века пр. Хр.: "Зли разговори ква­
су Апостолу постављале новоосноване цркве, или да би се супротста­
ре добре обичаје." У Посланици Титу ( 1, 12), који је био епископ Крит­
вио неким оптужбама које су против њега подизали они који живе
ски, читамо реченицу критског песника Епименида: ,,Крићани, свагда
јудејским начином живота. Међутим, упркос томе што посланице
лажљивци, зли звјерови, прождрљивци лијени". Такође и писац Дела
произлазе из Апостолове пастирске бриге према хришћанима, "које је
апостолских и сарадник Павлов, Лука, цитирајући Павлову беседу на
родио јеванђељем" ( 1. Кор. 4, 15), ипак нам предају и његово богосло­
Ареопагу, коју је сам, разуме се, својим речима по сећаљу саставио,
вље и указују на њега као на првог великог богослова Цркве.
ставља у уста Апостола стих: "Јер Његов и род јесмо." (Дап. 17, 28),
Пишући посланице, апостол Павле следи тада постојећа пра­
цитиран из дела Та фatvo~Eva (Небеске йојаве) песника- астронома
вила грчке епистолографије (увод - садржи име онога ко пише, име
Арата. Најзад, у својој одбрани пред Агрипом (Дап. 26, 14), Павле се
онога коме се упућује и поздрав- обрада теме- поздрав на крају), а
користи, опет по казиваљу писца Дела апостолских, старом грчком
примере тог књижевног рода налазимо како у Новом Завету (на при­
пословицом: "Тешко ти је против бодила праћати се!". Ова пословица
мер Дап. 15, 23; 23, 26), тако и у одломцима на папирусима из оног
сачувана је код многих писаца и љен смисао је, како нас обавештава
времена. Апостол обично диктира своје посланице, а на крају додаје
један стари схолијаста овај: "Не користи да се, будући да си човек, бо­
својеручни поздрав као доказ аутентичности посланице (Рим. 16, 22;
риш против своје судбине".
1. Кор. 16, 21; Гал. 6, 11; ол. 4, 18; 2. Сол. 3, 17; Флм. 19). Претпоставка
Ови малобројни примери показују да Павле није био равноду­
да користи своје сараднике као писаре не само да би им диктирао, не­
шан према хеленистичком предаљу и образоваљу свога времена, и да
го и да би му помогли у стилском и фразеолошком обликовању мисли,
је добро умео да га употреби, када год би му затребало да се љиме
довољна је потврда која објашњава извесне лексичке и стилске разли­
послужи зарад мисионарских циљева. Али се све, било да потиче из
ке између посланица.
грчког, или јудејског света, уклапало у љегов шири план, а то је да
Одређивање хронологије Павлових посланица у току њеrовог
цео свет упозна са јеванђељем Христовим. Ето, управо ту се налази
живота и мисионарског деловања могуће је на основу обавештења из
граница између Павлове вере и љеговог грчког образоваља. Апостол
самих посланица и поређењем са одговарајућим обавештењима из Де­
народа се, радИ својих мисионарских метода, користи речима, предста­
ла апостолских, или пак, довођењем у везу са историјским чињеница­
вама, или реченицама, познатим грчким слушаоцима, или читаоцима
ма. Из Посланице Галатима и Дела апостолских можемо да дођемо
љегових посланица, али у љих улива нови смисао, нову садржину: у
углавном до следећих података: Од Павловог обраћања на путу за Да­
"земљане" судове човечије речи смешта благо вере.
маск до његове прве посете Јерусалиму, прошле су 3 године; пловид­
Грчки језик и образоваље пружају Апостолу средства за љего­
ба до Рима трајала је близу годину дана, а сужањство у Риму око две
во мисионарско дело, али се садржина тога дела црпи из Христовог
године. Ова обавештења, разуме се, сама нису довољна да бисмо доби­
распећа и васкрсеља, а Сам Христос је средиште Павловог богосло­
ли потпуну хронолошку слику његовог живота. Треба узети у обзир
вља и живота. Његовим људским особинама, које чине саставни део
и следеће податке: Фест је заменио Феликса (Дап. 24, 27) око 59, или
љегове личности, управља једно средиште моћи, а то је Христос. Та
60. године; Галион (Дап. 18, 12) је као проконзул Ахаје дошао у Ко­
христоцентричност, на коју наилазимо на сваком кораку у љеговим
ринт 51/52. године; Клаудијево наређење да Јудејци напусте Италију
посланицама, није ништа друго до богословски израз дубоког опита у
издато је 49. године (Дап. 18, 2). На тај начин најбитније догађаје из
коме је Апостол непрестано живео.
Павловог живота можемо да сместимо у следеће хронолошке оквире:
170 Јоанис Д Каравидойулос
АйосШол Павле 171

мљанима, која је најдужа (16 поглавља), а последњаје Посланица Фи­

Обраћаље у хришћанство 34.
лимону (25 стихова): Рим. 1. 2., Кор., Гал., Еф., Фил., Кол., 1. 2. Сол.,
Први одлазак у Јерусалим 37.
1. 2. Тим., Тит., Флм. Има, међутим, случај ева и другачијег распореда:
Прво мисионарска путоваље 46. до почетка 48.
на пример, папирус Р45 смешта Посланицу Ефесцима пре оне упуће­
Апостолски Сабор 48/49.
не Галатима; Маркион узајамно мења места Посланица Галатима и
Друго мисионарска путоваље 49/50. ДО 51/52.
Римљанима и тако је у његовом канону прва Посланица Галатима, а
Треће мисионарска путоваље 53/54. до 56/57.
Посланицу Ефесцима назива Посланицом Лаодикијцима; Мураторјев
Хватаље у Јерусалиму 57/58.
канон има овај редослед: 1. 2. Кор., Еф., Фил., Кол. Гал., 1.2. Сол.,
Двогодишље сужаљство у Кесарији
Рим., Флм., Тит., 1. 2. Тим.
58. ДО 60.
Посланици Јеврејима приписују се у древним канонима и руко­
Путоваље у Рим и прво сужаљство
писима различита места. Обично следи после свих 13 Павлових посла­
61. ДО 63. ница, али се, у појединим случајевима, убацује међу њих: на пример
Четврто мисионарска путоваље 64. ДО 66. (?) кодекси Синајски, Ватикански и 39. посланица Атанасија Великог,
?
стављају Посланицу Јеврејима испред пастирских, односно као по­
следњу од оних посланица које су упућене црквама и пре посланица
упућеним личностима. Најстарији папирус који садржи Павлове по­
сланице, Р46, смештаје одмах после посланице упућене Римљанима.
Напослетку, неки Оци је распоређују после 2. Кор. и пре Галатима. У
новије време, Лутер ју је преместио, као и Саборну посланицу Јако­
вљеву, после З. Јованове.
У многим старим рукописима и код Отаца, Павлове посланице
следе после свих 7 саборних, које се стављају испред Павлових, јер
њихови писци потичу из круга дванаесторице апостола. Тај редослед
налазимо у кодексима А, В, С, у Пешити, у 39. Пасхалној послани­
ци Атанасија Великог из 367. године итд. Од новијих издавача, овог
11. З. Редослед йосланuца айосШола Павла у канону Новога ЗавеШа старог распореда држали су се Lachmann, Тischendorf, Westcott-Hort и
von Soden. У Синајском кодексу Павлове послнице следе одмах после
четири јеванђеља и пре Дела апостолских.
Посланице апостола Павла могу се, према томе коме су упуће­
У даљем разматрању посланица апостола Павла, држаћемо се
не, поделити у три категорије: Посланице упућене одређеној цркви (1.
хронолошког редоследа, разврставајући их по Павловим мисионар­
и 2. Сол., Фил., Кол.), посланице упућене групи цркава, које се назива­
ским путовањима. Држаћемо се, дакле, следећег редоследа: 1. 2. Сол
ју "енциклијске" ИЩI "циркуларне" посланице (Еф. ), упућене одређе­
(2. путовање), Гал., 1. 2. Кор., посланице из заробљеништва, Рим. (3.
ној личности (1. и 2. Тим., Тит., Флм.). Неке посланице су написане у
путовање), пастирске (4. путовање). Питање аутентичности поједи­
време када је Павле био у сужаљству: То су 4 "посланице из ропства",
них посланица, о коме се расправља у савременој науци, разматрамо
или "посланице из сужаљства" (Еф., Фил., Кол., Флм.) и 2. Тим. Три
на крају, у посебном поглављу.
посланице, 1. и 2. Тим. и Тит., које су упућене пастирима цркава, нази­
вају се (,,Пастирске").
Распоред Павлових посланица у канону Новога Завета, настао
је према љиховој обимности: Прва је, значи, по реду Посланица Ри-
172 Јоште Д Каравидойулос
Ј. и 2. Солуљанима 173

12. ПРВА И ДРУГА ПОСЛАНИЦА СОЛУЉАНИМА

12. Ј. Осниваље цркве у Солуну

Апостол Павле је цркву у Солуну основао за

време свог другог мисионарског путовања (види
Дап. 17, 1·1 0), када је после боравка у Филипима,
који су били место његовог првог мисионарског
деловања на тлу Европе, кренувши друмом Егна·
тија и прошавши кроз Амфипољ и Аполонију, доспео у Солун. Со­
лун је био главни град друге области у Македонији, оне области која
се простире између река Стримон (Бистрице) и Аксиоса (Вардара),
према подели коју су извршили Римљани, који су, после битке код
Пидне (168. године пр. Хр.) и после неуспелог Андрисковог устанка,
146. године пр. Хр., коначно завладали Македонијом. Четири века по­
што је Солун основао Касандар, који му је, одмах по оснивању (315.
пр. Хр.), наденуо име своје супруге 0ЕооrхЛ.оv(к11 (Тесалонике), полусе­
Библиографија
стре Александра Великог, Солун, као други град на тлу Европе, после
Филипа, прима семе хришћанског јеванђеља. То семе ће временом из­
а) Тумачеља и коментари: Злато уст PG 62. Теодорит PG 82. Ику­
расти у тако снажне изданке, да ће хришћани тога града представља­
меније PG 124. Cramer, Catenae VI, 341-375. Галанис Ј., Ћ 'ЕщоtоЛ.~
ти пример за углед свим хришћанима у Грчкој, како ће не дуго после
tou 'Ап. ПаuЛ.оu 1Тр6<; E>eooaЛ.ovLкe'i<;, 1985. Ћ В' 'Е1ТLСЈtоЛ.~ tou 'А1Т.
тога написати апостол Павле, у својо првој посланици њима упућеној
ПаuЛ.оu 1Тро<; E>eooaЛ.ovLкE'i<;, 1989 (у едицији EKLl, бр. 11а и 11Ю. Трем­
(1. Сол. 1, 7).
белас П., 'Y1ТOIJ.V1llla ek ta<; E1ТLCJtoA&<; t'ђ<; К. Ll., 1956, том 2, 272-336.
У време када апостол Павле проповеда нову веру, Солун, нај­
Best Е., The First and Second Epistles to the Thessalonians, НNТС, 1972.
богатији и најмногољуднији град у Македонији, са више од 200 хи­
Е. von Dobschotz, Die Thessalonicher-Briefe, КЕК, 1909, прештампано
љада становника, метропола Македоније, како о њој пише Страбон,
1974. Rigaux В., Les epitres аих Thessaloniciens, ЕВ 1956.
има титулу "слободног града", коме Римљани по закону допуштају
б) СШудије: Агуридис С., ,,'Н Ёvtov11 1Троооок(а twv eoxatwv:
да има сопствену уnраву преко институције од 5, или 6 "политарха"
Ћ &:vнtJ.etuSщa" !11<; &:1То tk А' и в· 1rp6<; eeooaл.ovLкE'i<; Е1ТLоtоЛ.е<;",
("градских старешина"), а за њих знамо и из извештаја које нам даје
LlBM 17 (1988), 'IouЛ.-Lleк., 5-22. Галанис Ј., "I:uyкpL't'LK~ €~etao11 twv
Лука у Делима апостолским (17, 6), као и из 17 македонских натписа
Пpa~EWV (17, 1-10) ка( А' В' 1Тр0<; E>eooaAOV\.KEL<; yLa 't'~V 'Copuo" t'ђ<;
из римске епохе. Политарси, од народа изабрана највиша власт града,
еккл"оi:.а<; t'ђ<; Е>юоаЛ.оvt.к"<;", EEE>I:E>, 26 (1981), 277-292. Галитис Г.,
имали су дужност да управљају градом, да суде, да спроводе пресуде
'Н ооо<; 1Тро<; t~v 't'EAE (wo Lv. 'EptJ. 1lVEU't'LK~ Е1ТЕруао (а tou tЕл.ощ t'ђ<;
и да одржавају ред. Они су били одговорни пред ,,димосом" (6:ђ1Ј.щ),
1rpo<; А' 1rpo<; ееооаЛ.оv(к"<; Е1ТLСЈtоЛ.'ђ<; (5, 14-28), 1966. Иконому Хр., Ћ
другом институцијом самоуправе, као и пред римским претором, чије
ouyкp6t11CJ11 t'ђ<; 1ТpWt1l<; XPLCJtLavLк'ђ<; кoLv6t1lta<; t'ђ<; Е>еооаЛ.оv(к"<;, у
је седиште било у Солуну.
едицији I:1Тouoe<; ot6v &:pxeyovo XpLotLavLotJ.o 6, 1998.
Солун су настањивали углавном Грци, Римљани и Јевреји. Још
у првим деценијама после оснивања града, дошли су јеврејски трговци
из разних градова Средоземља, а касније је њихов број значајно порас­
тао. Синагога је служила верским потребама и других Јудејаца који су
живели у Македонији. Тамо се читао Закон и Пророци, а један бесед­
ник, који не би био претходно ни од кога одређен, тумачио је Писмо.
174 Јоанис Ц Каравидойулос
175
Ј. и 2. Солуљанима

У тој синагоги, 50. по. Хр., појављује се апостол Павле, како би дао
Солуњана пише о становницима Верије, јер каже: "Ови пак бијаху пле­
аутентично тумачење Светог Писма: "три суботе", напомиње Лука,
менитији од оних у Солуну" (Дап. 17, 11). Али и овамо стигоше људи
"расправљаше са њима о Писму, разоткривајући и доказујући им да
које су послали солунски Јудејци да спрече Павлов мисионарски рад,
је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да овај Исус,
те су тако хришћани из Верије отпратили Апостола све до неког при­
којега ја вама проповиједам,јесте Христос." (Дап. 17, 1-3). Осим оства­
морског места, вероватно Метоне, да би одатле отпловио за Атину.
рења обећања из Старога Завета, у Христовој личнисти, а нарочито у
Павле је много заволео нове хришћане у Солуну, од којих је,
његовој смрти на крсту и васкрсењу, Павлова проповед је обухватала
на жалост, био принуђен тако брзо да се опрости, али је оставио Ти­
још два основна елемента; обраћање из идолопоклонства истинскоме
мотеја и Силу (по казивању у Дап. 17, 14) да се новим црквама нађу у
живоме Богу и очекивање поновног, са славом доласка Христовог, Ко­
помоћи ако затреба, а сам је отишао из Верије у Атину. Тимотеј иначе,
ји ће избавити верујуће "од гњева који долази" (1. Сол. 1, 10).
у складу са Павловом жељом (,,да дођу к њему што брже"- Дап. 17, 14)
Павле је кратко остао у Солуну, али не само три седмице, како
долази да се са њим састане у Атини и одатле га Павле поново шаље у
се на први поглед може закључити из Дела апостолских, јер је, за вре­
цркву у Солуну, ,,да вас утврди и да вас ободри у вјери вашој" (1. Сол.
ме свог боравка, имао времена да ради својим рукама (1. Сол.2, 9), да
З, 2). Убрзо су се Тимотеј и Сила поново састали са Павлом у Коринту
прима помоћ од Филипљана (Фил. 4, 16), и да делује као апостол (1.
и дали му повољна обавештења о новим хришћанима у Солуну, као
Сол. 1, 9). Неки Јудејци су пригрлили Павлову проповед и прихватили
и нека њихова питања. Тако Павле, 51. године, шаље Солуњанима из
хришћанство, али већина његових следбеника потекли су од "побо­
Коринта своју прву посланицу. Убрзо после тога следи и друга. Реч је
жних Јелина" (Дап. 17, 4), од многобожаца, значи, који су, разочарани
о првим писаним текстовима апостола Павла и Новога Завета уопште.
бестидношћу идолопоклоничких култова, положили све своје наде у
Павле изражава све своје симпатије према Солуњанима, изразима ко­
етички узвишенији живот у јудаизму. Међу Павловим следбеницима
ји готово да достижу изразе нежности у Посланици Филипљанима (ви­
било је и много жена из виших градских сталежа. Међу првим солун­
ди, на пример, 1. Сол. 2, 7-8 и 17 и 20; З, 10)
ским хришћанима били су очигледно и извесни Аристарх, Секунд и
Већина солунских хришћана, читалаца његове посланице, си­
Гај, које на другом месту спомиње Лука као Павлове сараднике, са
гурно се добро сећају свог некадашњег идолопоклоничког живота.
допунским обавештењем да су били Солуњани (Дап. 20, 4). По пре­
Ако их и апостол Павле подсећа на то како су се обратили "од идола ...
дању, које је под утицајем римских житија хришћанских мученика,
Богу, да служе Богу живом и истинитом и да очекују Сина његова с
Аристарх је први епископ Солунски, док друго предање, чији је пред­
небеса, којега подиже из мртвих, Исуса ... " (1. Сол. 1, 9-10), он то чини
ставник Ориген, Гаја сматра првим епископом Солуна.
само зато да би им указао на велики дар Божији и да би им пружио
Велики успех Павловог деловања у Солуну, разгневио је Јудеј­
подршку да у потпуности савладају све из њихове идолопоклоничке
це, који "узеше неке зле људе са улице, и сабравши гомилу узбунише
прошлости што би им, макар и у подсвести, правило сметње. Павле,
град" (Дап. 17, 5). Упутише се сви заједно у кућу Јасона, који је уго­
као богослов великих способности, али и као добар психолог, веома
стио Павла, али како тамо не затекоше Апостола, извукоше Јасона и
добро зна колика је у човековом животу моћ навике: и да најмања не­
друге нове хришћане који се обретоше пред политарсима, старешина­
марност и попуштање веома лако оживљавају старе грешне навике.
ма града, о којима је претходно било речи. Оптужба коју су подигли
Можда се Павле са гнушањем сећа какав је на њега утисак остављао
против оних који су били код Јасона, била је политичке природе: .,они
Олимп, кога је из Солуна могао да види на крају хоризонта. Заједно
сви раде против ћесарових заповијести, говорећи да има други цар,
са олимпским боговима, своје следбенике имали су у Македонији ира­
Исус." (Дап. 17, 7)
зна друга источњачка божанства, као што су Митра, Серапис, Кибела,
Јасон је био ослобођен, пошто је, како се чини, платио извесну
Озирис, Изида и други. Неки култови ових божанстава били су везани
кауцију, а нови хришћани се одмах постараше да Павла и његове са­
за разне оргије, којих су се, можда у тренуцима слабости, са носталги­
раднике током ноћи отпрате све до Верије како би тамо наставио своје
јом сећали млади хришћани. Познавајући, дакле, веома добро утицај
мисионарско дело. Лука са нескривеним пребацивањем према држању
прошлости на подсвест, Павле солунским хришћанима наглашава да
176 Јошmс Д Каравидойулос
њихова нова вера захтева савршену моралну чистоту: "Јер ово је во­
ља Божија: светост ваша, да се чувате од блуда" (1. Сол. 4, 3).
непостојеће и лажне идоле представљала је израз антропоцентризма
старог света и пружала је људима изговор за остварење жеље за нај­
различитијим облицима сладострашћа, док са друге стране, живи и
истинити Бог, Кога проповеда Павле, захтева чистоту човека у цело­
сти, дакле, чистоту и тела и душе. Средиште и "мерило свих ствари"
није човек, него Бог, или још одређеније, Син Божији, Господ Исус
Христос, па је, према томе, човек позван да се према Њему усклади.
12. 2 Садржина Прве йосланице Солуњанима
Средишње теме 1. Посланице Солуњанима су следеће:
А. Павлова очинска љубав и брига йрема солунским хришћани­
ма (1, 1-3 и 13): После увода, Апостол подсећа читаоце на околности
под којима је дошао у њихов град, на његове многобројне муке и не­
воље, као и на мотиве који су га одвели онамо. Није тражио "славе од
људи", као путујући философи и "проповедници" тога времена, који
су путовали од града до града сакупљајући око себе следбенике и
задовољавајући на тај начин своје славољубље; у његовом деловању
није било ни лукавства, ни себичности, ни користољубља, будући да
је и дању и ноћу својим рукама радио како ни једном хришћанину не
би био на терету; у њему није било никаквог мотива да угоди људи­
ма. Напротив, љубав и очинска брига управљали су његовим поступ­
цима, као и жеља да Солуњанима преда не само јеванђеље, него и
своју душу, "као дојиља када негује своју децу". Доказ његове бриге
представља слање им Тимотеја и радост када је од њега примио до­
бре вести; такође и његова жарка жеља да их поново посети ("ноћ и
дан најусрдније се молимо Богу да видимо лице ваше и да допунимо
оно што недостаје вјери вашој", "још више с великом жељом насто­
јасмо да видимо лице ваше"). Доказ је и његов бол што тај сусрет
за сада не може да се оствари; најзад, чињеница што свој одлазак из
Солуна описује као одвајање ("одвојивши се од вас"), али сматра да
је то само привремено ("за неко вријеме") и то само (,,лицем, а не
срцем"). Павле инсистира да објасни мотиве свог проповедања нагла­
шавајући своју очинску љубав према њима, како код њих не би остао
ни трачак подозрења да је и он био само један од славољубивих лута­
јућих проповедника, који је због себичних циљева говорио о својим
идејама путујући из града у град.
177
Ј. и 2. Солуљанима
Б. Морална чисШоШа и браШољубље (4, 1-12): Нова вера захте­
Вера у
ва од људи и нови етос; тај нови етос састоји се у саображаваљу са во­
љом Божијом, а то опет значи очишћеље и избегаваље блуда: "Јер нас
не призва Бог на нечистоту, него у светост". Увек постоји опасност да
хришћани подлегну, нарочито хришћани потекли од многобожаца (од
којих се углавном састојала црква у Солуну), грешним навикама своје
негдашље многобожачке религије, па зато Павле у свим својим посла­
ницама уопште, а нарочито овде, истиче изричити захтев Божији за
моралном чистотом.
В. Васкрсеље из мртвих (4, 13 - 5, 11 ): Солуљане, међутим, наро-
. .
чито заокупља Једно практично животно питање, а то Је питаље смрти у
односу на благовест живота коју им је Апостол донео. Како ће дочекати
Господа Који ће доћи они хришћани који су већ напустили овај свет?
Заједно са одговором на ово животно питаље, налазимо се у самом срцу
Прве посланице Солуљанима: ,,Нећемо пак, браћо, да вам буде непозна­
то шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који не­
мају наде" (4, 13). При одговарању на ово средишље питаље нове вере,
Павле се не ослаља на своје речи, него на аутентичне речи утемељитеља
Цркве: "Јер вам ово казујемо ријечју Господљом". Долазак Господљи је
свакако очекивани догађај који проистиче из вере у смрт и васкрсеље
Исуса Христа: "Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и
Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим." Тада "ће сам Господ са
заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво
ће мртви у Христу васкрснути; а потом ми живи који останемо бићемо
заједно с љима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и
тако ћемо свагда с Господом бити. Тако утјешавајте једни друге овим
ријечима" (4, 16-18). Можда су ове слике о сусрету хришћана са Госпо­
дом Који долази описане представама сачиљеним за ову прилику, а при­
падају предаљу о откривељу из тог времена, али поуздано неизмељена
порука налази се у средишту реченице "и тако ћемо свагда с Господом
бити". Порука наде коју је проповедао Павле у Солуну добија тако свој
први писани облик. То су први аутентични одјеци хришћанског звона
који најављују праскозорје једног новог света наде. Нешто треба да бу­
де савршено јасно солунским хришћанима: Нада у Господа Који ће до­
ћи не подразумева да не треба да се труде да стекну врлину љубави
очекујући Га, нити их ослобађа од зноја у свакодневном тешком раду.
Управо зато што имају шта да очекују, свакодневни живот треба да им
постане подношљивији и плодотворнији. Нада у будућност не може се
раздвојити од наде у достојнији хришћански живот у садашњости.
178 Јоанuс Д Каравидойулос
Ј. и 2. Солуњанима 179

На њихово питање када ће доћи ,,дан Господњи", Павле одгова­

12. 4. Хронолошки редослед ове две йосланице
ра да није познато када, али да ће тај дан доћи "као лопов у ноћи" и
зато је неопходно да људи непрестано буду будни и да живе животом
који доликује "синовима свјетлости" и "синовима дана". Неки млађи истраживачи заузели су гледиште, које је први,

Г. Разна ойомињања на послушност "старешинама" у Цркви,
на чињење добра, на непрестану молитву, на чување духовних дарова
итд. Посланица завршава поздравима и благословима (5, 12-28).
12. З. Цwъ, садр:ж:ај и време насШанка Друге йосланице Солуњанима
Изгледа да су солунски хришћани погрешно схватили све што
Павле пише у својој Првој посланци о неизбежном доласку "дана Го­
1960. године, изнео Hugo Grotius даје правилан редослед две послани­
ца Солуљанима обрнут од оног који садржи канон, то јест да је Павле
прво послао Другу посланицу и то З8. године, у време Калигуле- који
је антихрист о коме је реч у посланици- а потом Прву посланицу. До­
кази за ово тврђеље су следећи:
а) У канону Новога Завета редослед посланица је такав само
зато што је прва дужа од друге. б) Тимотеј би, који је, на основу 1.
Сол. З, 2, дошао у Солун послат од Павла, требало да има са собом и

сподњег". Схвативши да ће се тај догађај десити у блиској будућности посланицу. в) Невоље читалаца, које се спомиљу у Другој посланици,

мислили су да онда нема разлога за било какав рад. Да би им разјаснио у Првој су већ прошле. г) Непослушности у 2. Сол. З, 11 приказане су
те неспоразуме о којима је добио обавештења, пише Другу послани­ као нешто ново, док се у 1. Сол.5, 14 наводе као привремене. д) Спо­
цу, чија садржинаје у општим цртама оваква: миљаље својеручног потписа као обележје аутентичности (2. Сол. З,

После увода ( 1, 1-2) и благодарења Богу због вере читалаца 17) требало би да има смисла само у једној, и то у Првој посланици. ђ)

упркос прогонима и страдањима (1, 3-10) и молитве за њих ·(1, 11- Чиљеница да хришћанска заједница нема потребу да буде поучена о

12), Апостол начиње главну тему: Дан Господњи неће наступити тако временима и роковима ( 1. Сол. 5, 1) лакше се може разумети ако узме­
брзо како мисле Солуњани, него му претходи "отпадништво" и дело­ мо да је заједници већ познато 2. поглавље 2. посланице. е) Питаља на
вање "човјека безакоња". Његовом јављању (јер "тајна безакоња већ која Павле одговара у 1. Сол. 4, 9 и 13; 5, 1 чини се да су произашла на
дејствује") испречило се "t6 кatexov" (оно "што (га) задржава"): када основу читаља 2. посланице.

не буде препреке "t6 кat€xov", онда ће се открити "безаконик", кога На ове покушаје одговара Kommel (Einleitung, стр. 185) следе­
ће Господ "Исус убити духом уста својих" (2, 1-12) (о тумачењу терми­ ћим примедбама: а) Не постоји савршено ништа да подупре обртаље
редоследа ове две посланице у канону. б) Тимотеј је такође пошиља­
на "о кat€xwv" - "t6 кat€xov" види Ј. Галанис 'Н В' епLОtоЛ.~ tou 'А п.
ПаuЛ.оu пр6с; &aaaЛ.ovLкE'ic;, стр. 180 и даље). Поново исказује захвал­ лац, а не носилац обе посланице. в) Невоље постоје како у 1. Сол. З, З,
ност својим читаоцима и саветује им чување предања и молитву за тако и у 2. Сол. 1, 4 и љих увек може бити у Цркви. г) Непослушности
успех његовог мисионарског деловања (2, 13 - 3, 5). У наставку даје су се јавиле већ приликом осниваља цркве (о љима је реч у 1. Сол. 4,

стриктна упутства како се треба односити према "&:taкtauvtwv" ("сва­ 11 ), које су у међувремену, до 2. посланице, постале још интензивни­
коме брату који живи неуредно"), према онима који не раде ништа, је. д) Павле предузима мере као што су оне које се наводе у 2. Сол. З,

него "у све се мијешају" , како би се они поново довели у ред (3, 6-16). 17, јер је очигледно добио обавештеље о постојаљу лажне посланице
Посланицу завршава својеручним поздравом и благословм (3, 17-18). под љеговим именом. ђ) Чиљеница што Црква нема потребе да буде
поучена о неким истинама не произлази из 2. посланице, него из усме­
Иако из посланице није у потпуности јасно где се налази њен
ног Павловог учеља. е) Питаља солунских хришћана нису произашла
писац, ипак се на основу чињенице да се Тимотеј и Сила налазе још
на основу 2. посланице. Иначе, пер ико па 1. Сол. 2, 17 - З, 1О може би­
увек поред њега и да Солуњане још муче питања у вези са предстоје­
ти написана само у једној и то у Првој посланици.
ћим доласком Господњим, може се извући закључак да није протекло
много времена између прве и друге посланице и да се Павле, у време
када пише Другу посланицу Солуњанима, још увек налази у Коринту:
крајем 51. и почетком 52. по. Хр.
180 Јоан.исД. Каравидойулос
ГалаШима 181

12. 5. Две йосланице Солуњанима,

зачеШак хришћанске књижевносШи 13. ПОСЛАНИЦА ГАЛА ТИМА

Две посланице Солуњанима написане су у праскозорје историје

Цркве и припадају почецима хришћанске кљижевности. Једноставним
и нежним језиком у 1. посланици, Павле заузима став према првим
тешкоћама, теоријским и практичним, у којима су се нашли нови хри­
шћани у Солуну и показује начин на који их треба превазилазити. И 2.
посланица, која је у стилу нешто мање мека, јер добија на тежини због
опомена из откривења, па тако истиче колико је хришћанској вери непо­
добио избегавање свакодневне животне стварности, или труда под из­
говором очекивања доласка Господњег. Подвлачи још и да хришћнска
нада у будућност никако не може да буде независна од хватања у ко­
штац са свакодневном стварношћу и радом, у борби за живот.
у '·'' ......... ,,. ·'·~

Библиографија

а. Тумачења и коментари: Златоуст PG 61. Теодорит PG 95.

Икуменије PG 118. Теофилакт PG 124. Cramer, Catenae VI, 1-25. Зола­
тас Е., 'Y1ТOf.LVТJf.LU El<; t~v 1Тр6<; Гал.сftщ, 1904. Трембелас П., 'Y1ТOf.LVТJf.LU
El<; ta<; Е1ТLаtоЛ.а<; tf}<; К. 11., том 2, 5-79. Betz Н. D., Galatians, у едицији
Hermeneia, 1979. Bonnard Р., L 'Epitre de St. Раиl aux Galates CNT, 2 1972.
Oepke А., Der Brief des Раиlиs an die Galater ThНNT, 1957, 31973.
б. Студије: 'Н 1Тр6<; ГаЛ.атщ Е1ТLаtоЛ.~. Еtа11у~ан<; Н' I:uva~Ew<;
'Op8oM~wv BLPЛ.Lкwv 0Eoл.6ywv (Месимврија, 10-14 септ. 1995), 1997.
Сиотис М., ПроЛ.Еуоf!Еvа EL<; t~v Epf.LТJVEI.av tf}<; 1Тро<; ГаЛ.аtщ E1ТLatoЛ.f}<;
tou 'А1Т. ПаuЛ.оu, 1972. Стојанос В., ,;н 1ТЕрl. Nof.Lou бобаакаЛ.I.а tf}<; 1Тро<;
ГаЛ.аtа<; Е1ТLОtоА-ђ<; tou 'А1Т. ПаuЛ.оu", дВМ 1972, стр. 312-328. XpLat6<;
каl. N6f,Lщ, 1976. "Та atl.yf,Lata tou 'IТJoou" (Гал. 6, 17), Ь.ВМ 1977, 37-
69. "'Ор8обоЏа каl. а'l.рЕОТЈ at~v ГаЛ..", дВМ 1977-78,217-235.

13. Ј. Значај и садржина Посланице

у Послани~и Галатима Павле излаже своје ,јеванђеље",~

~ов~ца ~бЩ)Э.Њi:П5:Ц::Мојg!је~КQ~-тrатако-и-слоооду ко-­
ју човеку доноси Хростос и човеково оправдање кроз веру. Излагање
,јеванђеља" има полемички тон: Павле не пише посланицу с намером
да спокојно и систематично изложи своје учење, него да ..Q..U.)ЋР-ОТ­
~стави ста_~У.У.~.Q~~---~.У.S~ .. !!.~ле ЦЈ~~ве
...._,_____у
,, __Галатиј_I:!.:.Ј~акво је то стање
"",.,..~·'-"'~
182 Јоанис Д. Каравидойулос
и како се према њему поставио, видећемо нешто ниже. Овде само ис­
тичемо значај Посланице, који се не састоји само у томе што у њој
апостол Павле излаже своје ,јеванђеље", него и у томе што нам даје
и аутобиографска обавештења и у којој можемо да запазимо његову
свест о важности свог апостолства и његов однос према дванаестори­
ци апостола. То је једина посланица у којој Павле излаже догађаје из
свог живота и време када су се збили и то, разуме се, са намером да од
оптужби одбрани ауторитет свог апостолства зарад хришћана у Гала­
тији, који су можда посустали због оптужби којима су га непријатељи
оспоравали као апостола.
Садржина Посланице, у нешто подробнијем прегледу изгледа
овако:
После увода (1, 1-5) у коме Павле унапред подвлачи даје апо­
стол "не од људи ни преко човјека, него кроз Исуса Христа и Бога Оца
који га васкрс е из мртвих", а у стиховима 1, 6-1 О веома оштрим изрази­
ма истиче своје чуђење због тога што су хришћаии Галатије такв...лако.
заведени од о.них кgји н~~. другачије од
ОНОг које им је проповедао Павле, али које је ,јеванђеље Христово".
Иако у другим посланицама обично после увода следи апостолово бла­
годарење због повољних обавештења о хришћанима којима се обраћа,
овде благодањење уступа место гневном изненађењу апостола Павла,
који у целој Посланици не ублажава оштрину речи, у жељи да постиг­
не свој циљ, како би читаоци постали дубоко свесни опасности од не­
мира у које срљају. Ти немири су кадри да сломе њихово поуздање и
веру у јеванђеЉе које им је проповедао.
А. Павлова независносШ од људских власШи и његова зависносШ
једино одХрисШа (l, 11-2, 21). Да би истакаочињеницу да јеванђеље,
које проповеда, није примио од некогчовечијег ауторитета, него "от­
кривељем Исуса Христа", Апостол~Пра"БИ-ауrо'бйографску д;;ресију
из кој~ј:еЈШди-како га је благодат Божијаод негдащњег прогонитеља
ЦрКВе преобр~~~у 11Р2!:1~.веднИка}еванђеља мн~1':9§QщЦИМ:а. Захва­
ЉУЈућИ·; Дакле; том преображеЊу и заповесТИ да ЦёЛој икумени благове­
сти веру у јединога Бога, није одмах отишао у Јерусалим, у средиште
мисионарског деловања Цркве, него тек после три године и то је тада
било само ,,да види Петра" (1, 18), а не да се сретне са осталим апо­
столима. Тако, хоће да каже, његов апостолски ауторитет происходи
непосредно од благодати Божије, а не од неког ауторитета потеклог од
човека. Иначе, када је, после 14 година, "по откривењу", са Варнавом
и Титом (2, 1 и даље) поново отишао у Јерусалим, "стубови" Цркве,
ГалаШw.tа 183
Јаков, Петар и Јован, прихватили су, без икаквог додаваља, или про­
тивљеља, љегово ширеље јеванђеља међу многобошцима и признали
да је оно по достојанству једнако деловаљу Петра и осталих апосто-
ла међу Јудејцима. Једина обавеза коју су Павле и љегови сарадници
преузели била је обавеза љубави: сабираље помоћи од хришћана "од
многобожаца" за "сиромашне" у Јерусалиму
(2, 10). ~!_~,
са Пешом, до кога је шшшо у Ан1:иохији (2, 11 и даље),н~~Ј:@ј~_Л!i!Зд~--
_."
саљим смело разг~ао "пред свима" и заиста га тиме изненадио,
~ једнако-;;т у ;~~IЬИховог-~!!~СТ~~~Е.§2Ј~!i-с!~~~:9в~
t:(е:Јшнnавршава се Павловом богосЛОвском поуком о човековом спа­
сељу "вјером Христовом а не дјелима закона" и дубоким доживљај ем
те поуке који изражава реченицом: "Са Христом се разапех; а живим
- не више ја, него живи у мени Христос" (2, 19-20). ·
Б. Светотйисамско уШемељење јеванђеља које је Павле йро­
йоведао у Галатији (3, 1-4, 31).
Апостол још једном истиче опасност у коју срљају "нера­
зумни Галати" уколико буду заведени од оних који од љих траже
повратак на дела Закона (3, 1-5). Износи потом библијски пример
оправдаља Аврамовог кроз веру (3, 6-14 ), говори о првенству и пре­
васходству обећаља Божијег у односу на Закон (3, 15-20), о томе да
је Закон требало, по икономији Божијој, да нас припреми као "вас­
питач за Христа" и да под окриљем вере и у оквиру Цркве поништи
разлике у роду и друштвеном статусу које су постојале код претход­
них вероваља (3, 21-29). Затим је реч о ослобађаљу од робоваља Зако­
ну и стицаљу добра које из тог ослобађаља проистиче по благодати
усиновљеља (4, 1-20). Целина се ~~.щрша.в.а.-типо.ЈЮllШИм-ту:мачеiWМ- .
~.и_СаЈLу_:ј~.:д~љ""ве_~nредс:rавља . запра.п9_Р-Q.Р.QвЗ;љ~~~~о~у;
~на.,..IW.Щј.е.Јmс.ниј.е...рщш:,ц~ Ш?._Q_§(;1Ц~у...QQжпјеl'4~ л.e_~tt
ставља заправо ослобађеље_y_бл_g.f..QJ!g,!И. Нека се не догоди Галатима
Штосе догодИЛо тада када.,онај по тијелу рођени гољаше рођеног по
духу". Они који робују Закону нека не прогоне оне које је ослободио
Христос (4, 21-31).
В. Слобода у Христу (5, 1-6, 10). Павле ималаца
Посланице да ОСТ'!..ђ:.У..Сrюбодни-уХристу·wда·'Се-.ие.враћ~ју~_поново под
јарам ј)о.бова~~:>а ..сЈ1ову}Сll(Q.Щ.'1.~5, 1 и даље). Слобода не зна~~-раЗузда'"
носТнёГо живот у сЛужељу љубави (5, 13 и даље.)Јl.Qшм_се...r:о:sо.ри-о-­
пло.д9.!ш:~а дY~Q.IЗ!iQ!:)KI:!IЩTa и.о делима телесноr:љи:ЈЗ.QI/1_.(~, 16-26)"Q..
-~~!!Щtlанадаштите-и..помажу сiiабијубр·аћу·:и-да··;;чннiП'(ооро ·
.C:~J:f~~" (6, 1-1 0).
 184 Јоанис Д Каравидойулос 185
Галаiйима

:r. Ейилог (6, 11-18), -----

из Посланице.
којим 9._ поново ~атко изнете све теме
·-·-···- .........
----~-
ља", него, пошто ,,дође пуноћа времена" и "посла Бог Сина својега"
------~-------
на свет и постадоше "усиновљеници". Повратак на Закон и на "слабе
и биједне стихије", значило би повратак у детиље доба и у стање роп­
13. 2. Повод, окошюсШи и цwь настанка Посланице ства, сада, када је човек већ слободан у Христу.
Све ово Павле пише не баш тако помирљивим тоном, као што,
Шта се тачно догодило у црквама у Галатији? Павле у овој по­
на пример, пише Римљанима, него тоном у коме се осећа пребацива­
сланици спомиње оне који "узбуњују", који "из~Ду.k!!~~.ђ~ље Христо-
----~· ·"·---------·--------·- ље читаоцима, које штавише, у стиху З, 1 ословљава са: "о неразумни
~~~.'Ј1, 7). А сти:Х5, ПГ(;,"онаЈ који вас узбуњује сносиће осуду, ма ко
Галати",јер су тако брзо заборавили јеванђеље које им је проповедао
био") оставља утисак да се то одно~~~и:_2~т, али нешто тако
само да би прихватили "друго јеванђеље" (1, 6), непостојеће: анатеми­
не може ничим да се поткрепи, јер нема о томе виШе обавештења. Све
ше проповеднике било каквог другог јеванђеља осим свог, које је једи­
у свему, они су се појавили после друге Павлове посете Галатима, па
но право, јер носи жиг аутентичности од Самога Христа и ради кога
иако су били хришћани, они су члановима Црк~е наметали о§~е
Апостол "ране Господа Исуса на тијелу својему носи" (6, 17).; веома је
~~идр~~~њ:~~Ј.?..~Ј,~;щ-_~~!9-~~ (5,2 и 12; 6, 1.2). Они поку~у _ 2.Ц1Тар против оних који дижу на побуну цркве у Гаратији~ада у стиху
- да поткопаЈу Павлов ауторитет гово ећи да он НИЈ~2.ПО.S:.!Яп.:r::шљ9_с.то.::. 5, 12, пише: "о да би се и одсјекли они који вас буне!" (='lie само нека­
·анству раван "дван'!~~!_<ш_I;I.!Ц!~~ да он своје достојанство црпи од њих
буду обрезани, него да се потпуно одсеку).
и да поуч~аскидање веза са\З"акЩ!~н.:у--rе;ЦИе--к-ришnаilиМа Сада је време да говоримо ?_!ИМ људима који "бущt. Галатију.
"од многоб~_ца" итд. Против ових збуњивща...пшщш._Па~-!!~.)__:l,!~~I-Q:- Ко су они и одакле су? Из онога што о њима у Посланици каже Па­
л:и;кq___l!;~----~аштити себе кОЈiИКо д.љ..;з.~шrи::п:сс.аесi.љ:ришћапа.уГалатији вле, може се закључити да су то верни следбеници Закона_Ј!јуgејски~
и учврст;ЊиХовуi~ру:::ДаЈёiаiщеље.!~.2.1е. ЈШј~љ.R2!!()!3.е_.цао _ц!!је "капх _празника и обичаја. цакп~1Ј!ОГИ јудејски хришћ~!Ц!? који се снажно
· &.vHpwтtov" -:::_~§_.z:!~~~~~::I: •. !!Љ'!:tШједио.nоуgен "1rap& &v8pw1rou"-~ чове­

Исуса Х~" (1, 12). И када је ----

ка, на пример од неког од дванаесторице апостола, него "откривење~
----···-
био призван од Бога у апостолско до-
стојанство, није тражио потврду од човечијег ауторитета ("тога часа
противе јеванђељу ослобађаља од Закона које је проповедао Павле.
Они додуше јесу били хришћани, али се још нису одрекли Закона и
~.<2У.:11§ је Н~опхо(!!!!Q. ПE!f_E.~~a~I_~-~~-~ПOQ~A.Q.~a"C:"@i9if--:-!fo:-.__
Ј!ОМ верgм.. Яије јасно да ли су они из Јерусалима, ни да ли су били у
не питах тијала и крви, нити изиђох у Јерусалим о~има који су били
контакту са тамошњим јудеохришћанима, у сваком случају нису били
апостоли прије мене" (1, 16-17), јер је добио заповест и достојанство
у контакту са "стубовима" Цркве, који су признавали Павлов рад. Нај­
непосредно од Исуса. У Јерусалим је отишао касније "након три годи­
вероватније је да они потичу од једног дела јудеохришћана, који јесу
не", а по други пут, тек пошто је прошло још 14 година и то је учинио били за мисионарење међу многобошцима, али не без упоредо г држа­
"по откривењу". Наглашава такође да они, који "су сматрани да сусту­
ља Закона.
бови" Цркве, Јаков, Кифа и Јован, "ништа не додадоше", то јест, нису
Овакво мишљеље о немирима у Галатији претежно влада међу
ни додали, ни променили ништа у јеванђељу које је проповедао.
стручљацима, мада има и оних који сматрају да се ради, или о хришћа­
После потврђивања свог апостолског достојанства и аутентич­
нима од многобожаца, који, пошто су се сами обрезали, траже да об­
ности свог јеванђеља, ~~~O:f!Q_ЦI.IQJ:Ipeдcтaвљ.a тежи:.т::r:е .то:r::Ај~­ резиваље буде обавезно за све ("Јер ни сами обрезани не држе закон,
ванђеља: Христово Ж.Е!В9в.ањ.~ .!11:1.. JSP_C:!Y.J~Qj.e..кaoJIJioд.д9!!QC!:I чо~е.!<У него хоће да се ви обрезујете да би се вашим тијелом хвалили."- 6,
оСЛооођеЊёОдзакоliа~nовратак Закону и д~е његових заповести 13), или о јудеохришћанима који теже гностицизму; док по трећем
значи ниподаштавање крста Христовог. Све то, разуме се, не знаЧИЂД­
мишљењу Павле има два фронта: ~~јшхне стран.е.морц~ супроТ_Е.N:
бацивање, или занемарива.Ње3акона-у ИСторији божанске икономије,
}l!f....Q.~!!М~~ј!!..Е~~~Јх~ејском начину живq_т~Q§_~.дРУI:е~·
зато што је Закон одиграо важну улогу: био је "васпитач за Христа"
оним "духовницима'~ ..слободmtјег·начина живота, који су у сталним
(3, 24), "а кад дође вјера, више нисмо под васпитачем". "Насљедници" ··..._---
трвењима са онима који живе јудејски ("Јер сте ви, браћо, на слободу
Царства Божијег нису више под надзором "старатеља" и "управите-
позвани; само не слободу за угађаље тијелу, него да из љубави слу-
186 Јоанис Д Каравидойулос
Галаillи.м.а 187

жите једни другима"- 5, 13). Ова последња мишљења, међутим, не

Ти аргументи, међутим, нису одлучујући, нити имају непобит­
заснивају се на чврстим доказима, па стога треба сматрати да више
основа има оно прво гледиште, по коме су немире у Галатији изазвали
ну веродостојност. Тако, на пример, а) примећено је да Павле и за
друге области не користи званичну римску терминологију, него ону
хришћани који живе по јудејским обичајима.
која је већини позната (на пример у 2. Кор. 1, 16 подразумева целу
област Македоније, а не искључиво област римске провинције Маке­
13. З. Време и место настанка Посланице.
доније; види, на пример, о другим областима: Гал. 1, 17; 1, 21; 1. Сол.
Проблем везан за йри.маоце
21, 14 и др.); иначе би обраћаље "о неразумни Галати" било потпуно
неразумљиво за становнике Антиохије Писидијске, Ликаоније итд.,
Одређивање времена и места настанка Посланице Галатима nо­
а с друге сртане ово би обраћаље било потпуно оправдано становни­
везан је са проблемом њених прималаца. Посланица је упућена ,,цр­
цима етничке Галатије. б) Јудејске заједнице постојале су у области
квама Галатиiе" ( 1, 2). Галатијом се називала област централне мал:е­
средишље Мале Азије, како сведочи Јосиф Флавије. в) Варнава је био
~су доШЛи И, nо·четкомТ"ВёКа щiёХрИёТа;"'настанИЛЙ-се
познат хришћанским црквама уопште, будући да се спомиље и у по­
·~тИ који су лутали по Евроnи, а њен последњи краљ, Аминта, 25.
сланицама упућеним и оним црквама које сам није посетио ( 1. Кор 9,
године пр. Хр., пре своје смрти, завештао је своје краљевство Римља­
6; Кол. 4, 10).
нима. Римљани су територији овог краљевства припојили Писидију,
Осим горе реченог што се тиче такозване хипотезе о Север­
Исаврију и делове Ликаоније, Фригије и Пафлагоније и тако је наста­
ној, или етничкој Галатији треба додати још и ово: Обавештеље из
ла нова римска провинција Galatia. Поставља се следеће питање: којој
стиха Гал. 4, 13 "А знате да вам због слабости тијела проповиједах
Галатији је уnућена Павлова nосланица? l!!..ЛИ СQедишњ.оi_М~Ј?Ј~­
јеванђеље први пут" не слаже се са оним што знамо из Дела апостол­
ји, то јест етничкој Галатији· ("хипотеза о Северној Галатији", како се
ских (погл. 13- 14) у вези са осниваљем цркава у Јужној Галтији. Та­
обично назива)~~...!!Е2ВИ..!!.!!!!Ј!!Ј 'алати~,хiUi'ОТёЗа о !Ј.:~н?ј
кође и Павлово путоваље у Јерусалим "по откривељу" (2, 1-2) после
Га.Ј!З.:':Г~Ј!i'')? Павле у својој nосланици говори, иако не изричито, да Је
14 година, поклапа се, на основу већине тумачеља са путоваљем до
·в-ећ два nута nосетио цркве којима уnућује посланицу (4, 13). Приста­
кога је, по Дап. 15, 1-4 дошло са циљем учешћа на Апостолском Са­
лице хиnотезе о Јужној Галатији тврде да је до тих посета дошло за
бору (не треба, разуме се, искључити и друге могућности тумачеља,
време првог Павловог мисионарског путовања, када је био у Иконију,
Листри, Дерви, Антиохији Писидијској итд. (Дап. 13, 14 - 14, 20; 14, види §.10. 4 при крају) ~твeн.Q-.т-OмeJig_cдl!!!~!:!~-j~ ..~I:::J,I~.!!I!!!_I:!~~:.
~ра.-- .
21-25). Они који заступају хиnотезу Северне Галатије, сматрају да је
После свега овога сматрамо да је вepoвaт~!.YYQ.iill:'~f!-~.~_:вep­
прва Павлова посета Галатији она која се спомиње у Даn. 16, 16 (,.А
кад прођоше Фригију и Галатијску земљу ... "), а друга она која се спо­
!!Ei Гaл~~.fOМl;,fi<YCJfaififЦ[jёlianиcaнa током трогодишЊег
миље у Дап. 18, 23 ("прође редом Галатијску земљу и Фригијску утвр­ Павловог делова~а ~ ~~.!!9.'l~JJS.~"Њ~J.:'Q.вбEffie.ii~f:iiyr.Oв~a:Нa
питаље да ли Је написана на почетку тог периода, или при краЈу, мо­
ђујући све ученике.").
жемо да одговоримо следећим следом закључака: Чиљеница да се са
Ако је ТЈ!.:чна прlШ...ХИшn:еза~ Пос_ланица би :rребало ,Ј!;! је наnи­
једне стране тема ове посланце подудара са темом Посланице Римља­
сана веома ран~, о~~~~/49. годин~_Х ~!.~и (кратко време пре
нима (која ј е написана 57. године), а са друге стране, борба против хри­
AnocтiJil:crrorCblЮpa) и у том случаЈу требало би хронолошки да буде
шћана који живе по јудејским обичајима подсећа и на 2. Посланицу
nрва од свих Павлових nосланица. ~~<?Ј!f__.!!~ХЈ::_~ИЈ.!~Г.-~~()ј __
Коринћанима (која је написана 56. године), допушта нам да као време
хиnотези су следећи: _'!)_I!.~овје обичаЈ да користи званичне рим-
писаља ове посланице одредимо крај трогодишљег Павловог делова-
. ске називе за провИнције, _б)~noii:OiaiDyдejaцa· у Ј:УЖноЈ ГматИји;·В)
·
спомињање Варнаве у-·гал. 2, 9 и 1З коЈИ]ё1>ИОПавлов сараднИк на ~ љ~ Ефесу, око 54/55. године по. Хр. _
његовом nрвом мисионарском nутовању, па је он сходно томе nознат
црквама Јужне Галатије итд.
188 Јоан.ис Д. Каравидойулос
1. и 2. Коринћанима 189

13. 4. Значај Посланице ГалаШима

14. ПРВА И ДРУГА ПОСЛАНИЦА КОРИНЋАНИМА

Средишња тема llQCJia.НИ]'J.~amмa Је сnоб~'"Хрис:rу, ко­

ју Павле износи кроз међусобно супротстављаље двају историјских
стања која се огледају у терминима Закон и Вера, или Тело и Дух.
Читаоцу, хришћанину нашег времена- за кога, разуме се, уопште не
постоји питање придржавања Мојсијевог Закона као у доба апостола
Павла- посланица указује на опасност која и данас прети, а то је да
се хришћани врате уназад из стања слободе по Духу Божијем до кру­
тог придржавања заповести, што подсећа на Јудаизам. Приврженост
хришћанина само споља видљивим облицима верског живота, носи у
себи опасност од ниподаштавања јединствености крста Христовог и
непроцењиве драгоцености хришћанске слободе.

Библиографија

а. Тумачења са коментарима: Златоуст PG 61. Дидим Слепац,

ВЕП 49. Кирил Александријски PG 95. Икуменије PG 118. Теофи­
лакт PG 124. Агуридис С. 'А1Тооt6Л.оu Пau.Aou ПpuStТJ 11ро<; Koptve(oщ
Е:шоtоЛ.~. ЕКА 7, 1982. Трембелас П., 'Y1Тoj..I.VТJ~-ta EL<; Е:шоtо.Аа<; tђ<; К.
А., том 1, 228-560. Conze1mann Н., Der erste Briefan die Korinther КЕК,
1969, и у енглеском преводу (1 Corinthians) у едицији Hermeneia, 1975.
Fee G., The jirst Epistle to the Corinthians, NICNT, 1987. Ch. Senft, La
priemi'ere epftre de St. Раиl aux Corinthiens, СNТ 7. 1979. М. Carrez, La
seconde epftre de St. Раиl aux Corinthiens, CNT 8, 1985.
б. Студије: Агуридис С. Пuptvщ хе(ј..tаррщ - ПрофТЈtЕLа -
ЁкоtаОТЈ - уЛ.uюаоЛ.ал.Lа, 1992. Василијадис П., Xapt<; - кotvwv(a -
Ataкov(a. В' Кор 8-9, вв 2, 1985. Галитис г., ,;н oua(a t'ђ<; EAEU8ep(a<;.
М(а Ёpeuva ot6 9о кеф. t'ђ<; А' Кор ка( ot~ оuv&фн& tou", ЕЕ0.ЕА 25
(1981). Патрону Г., Г&~-tщ ка( &.yaj..t(a каt& tov 'А11. ПаuЛ.о. ELoaywytкa
ка( 'Ерј..tТЈVЕuпк& ot6 А' Кор 7, 1-7, ЕЕ0.ЕА 27 (1986), 96-156. Паса­
кос Д., Euxaptot(a ка( LЕра1ТооtоЛ.~. KotvwvtoЛ.oytкE<; 1ТроU11оеЕон<; t'ђ<;
ПаuЛ.на<; 0ЕоЛ.оу(а<;, 1997. Стојанос В., Ђ 'Av&ataat<; t~v vEкp~v.
Etaaywytк& 11pop.A~j..tata ка( EPI-tТJVEta tou А'Кор 15, 1977. Malina В.Ј.,
Christian origins and cиltиral Anthropology, 1986. Theissen G., Тhе Soci-
al Setting ofPaиline Christianity: Essays оп Corinth, 1982. Collange Ј. F.,
Enigmes de la deuxil~me epz'tre de Раиl aux Corinthiens, 1972.
190 Јоанис Д Каравидойулос
14. Ј. Оснивање цркве у КоринШу
Пос~роповедања јеванђеља у Атини (види:
"ДаП. 17, 16-34), Павле, стекавши тамо и мучио
искуство сусрета хришћанског јеванђеља са чове­
чанском философијом, о.ц~у Коринт, главни град
Ахаје, који је имао важну улоrу у'Т]Јговини захва-
. љуј:ући својим двема лукама (једна у Саронском,
а друга у Коринтском заливу), великом броју становника и великом
богатству, али, овај град је био и многопорочан. Шаренило религија
било је неизбежно у једном таквом граду, а највећи култ у њему имало
је женско античко божанство Афродита, којој је био посвећен и храм
на Акрокоринту, са хиљадама робиња које су припадале храму, како о
њему пише Страбон. Ово Страбоново обавештење односи се, разуме
се, на античку епоху и није га могуће са Потпуном тачношћу потврди­
ти за оно време када га је посетио апостол Павле.
У Коринту је Павле боравио и дроповедао више од 18 месеци.
Тамо је упозЈ!~9~.браЧни. пар ·Акилу и Лрискилу, који тек што беху
Дошли ИЗ Рима после, Клаудијеве наредбе (49. године по. Хр.) да сви
Јудејци морају да оду из Италије "и пошто бјеше истога заната, остао
је код њих и радио, јер им занат бјеше прављење шатора" (Дап. 18, З).
Римски проконзул Ахаје, са седиштем у Коринту, био је тада Галион,
брат Сенеке Философ а. На једном натпису, који је откривен у Делфи­
ма и који садржи писмо цара Клаудија упућено Делфима, спомиње се
царев пријатељ и проконзул Ахаје, Галион, који је примио поставље­
ње, како се може закључити и на основу других обавештења из тог
натписа, 51/52. године по. Хр. (види § 10. 6, где се налази и текст нат­
писа). Према томе, како је Павле у Коринту провео 18 месеци, његов
боравак требало би да је обухвата~Ј:одину.51,_па све до средине, или
краја 52. О Павловом деловању у Коринту види Дап. 18, 1-18 .
. ~.nеј~.",~~~?Е.~ћ;!2..!~~Ј!~1 _И,~ . Коринr~- .~~~~QАВ~. 9~()Ј~ло­
сланице Солуња:I:ЩМ;а. Апостол је свакак~..щiше.волео Коринт него Ати­
I.ЈУ,јер су још антички писци сведочили о великој порочности неких
(многих?) Коринћана, која се није показала као толика препрека прихва­
тању јеванђеља, колика је била философска надменост Атињана.
191
Ј. и 2. Коринћанима
14. 2 Садржина Прве йосланице Коринћан.има
Корщпје последње место апостоловог боравка у Грчкој за вре­
ме његовог другог мисионарског путовања. Убрзо креће на своје треће
путовање, које ће га поново довести у Грчку. На почетку тог путовања
проборавио је око три године у Ефесу и тамо је добио обавештење од
Хлојиних људи (1. Кор. 1, 11) и из писма цркве у Коринту, које су му
донели Стефанин, Фортунат и Ахајик (7, 1; 16, 17), да тамошњу цркву
потресају озбиљни проблеми и да има много питања у вези са тим.
Погледајмо подробније какви су то проблеми и какви су Павлов и одго­
вори на њихова питања, уз запажање дајеЈ. Посланица Коринћанима
тематски најбогатија посланица Новчга З~~е:та .. ·-·-·~-·-"·--·--·--·.
А. На основу обавештења Хлојиних људи, у коринтској цр­
кви се СТВОрила ПОДела, И СВа}\И њен део је за своr'iЮђ)")'Зео јеД:ПОГ
-од апостола ("Ја сам Павлов, а ја Аполо в, а ја Кифин, а ја Христов"
1~Т2). Чини се да су многи Коринћани, одушевљени Аполо вим обра­
зоваљем и беседничким способностима (види: Дап. 18, 24 "родом
из Александрије, човијек рјечит и јак у Светоме Писму."), одреди­
ли Апола као свога поглавара, вероватно га поредећи са Павлом.
Веома крути коринтски хришћани, произишли од Јудејаца, за свог
поглавара су узели Петра, који је био познат по свом водећем месту
у првој цркви у Јерусалиму, али у Коринт, разуме се, није долазио.
Трећи део хришћана се хвалио да припадају оснивачу своје цркве,
Павлу. Напослетку четврти део је објавио да не припада никоме од
апостола, него непосредно Христу. О овој последњој групи хришћа­
на створиле су се многе претпоставке: Неки тумачи сматрају да је
тај део текста првобитно гласио"Е:уw бЕ.= Kp(crтrou" ("а ја Криспу",
односно старешини синагоге који је пригрлио хришћанство - Дап.
18, 8) и да је при преписивању постао ,,Хр Lcr'tou" ("Христов"); други
сматрају да је неки преписивач, разљутивши се видећи ово, додао
на маргини "E:yw бЕ.= Х р Lcr'tou" ("а ја сам Христов") и да је касније ова
белешка ушла у текст, или да је сам Павле, већ постојећим групама
додао још једну, Христову групу. Ради се само о претпоставкама.
Има тумача који покушавају ову последњу групу заиста да одреде
као Христову говорећи да они представљају јудео-хришћанске гна­
етике, или хришћане који су се хвалили да примају откривења од
Христа, или да су то они хришћани који су живели слободнијим на­
чином живота и који су желели да се ослободе ауторитета апостола.
У сваком случају није реч о јереси, или расколу, већ о групама које
192 Јоанис Д. Каравидойулос
1. и 2. Коринћани.ма 193

ис~~ују~Ј!!!ВЉ~ЈЬе и п~што~ање према неком од апостола, кога сма­

с једне стране слабости које су се јавиле међу коринтским хришћани·
трају узвишенијим од осталих.
ма, будући да су потекли из средине која је по свом многобожачком
···nавм_~~~~-.~~гЈ,Iа~а· Ilоgранице nо~рећује супротстављаљу
предању била склона исувише."~:!q§QЈЈ.НО,М:2!SЈ-I13<;>ту с моралне тачке гле·
распаДаједин~тва цркве у К<>рfiнту, Сматрајући најопаснијом ону гру­
дишта, а са друге стране, то може објаснити изузетну важност коју
пу којаЗа."ё!;ога поглавара проглашава Апола (вероватно су овој гру­
Павле, истичући захтеве нове вере, придаје моралној чистоти. На ту
пи припадали они који су били философски образовани), окрећући се
тему враћа се поново и у стиховима 6, 12-20 и другима.
често против људске мудрости и хвалисавости како би истакао да је
В. Није допуштено да се хришћани обраћају многобожачким
"мудрост овога свијета лудост пред Богом" (3, 19) и да је распети Хри­
су.[(овима Шо-бilрешИли међусобне раЗмириЦе, ~ећ треба сами да их
стос, колико год се Јудејцима чинило да је "саблазан", а Грцима ,,лу­ ~ ~ '

реше; у даљем излагању апостол иде и даље, и уверава их да и само

дост", за хришћане "Божија сила и Божија премудрост" (1, 24). Павле
постојање размирица међу браћом не представља за њих добру препо·
хоће да каже да постојање поделе у коринтској цркви сведочи о томе
руку јер су се крштењем очистили од ранијих сагрешења (6, 1-11 ).
да коринтски хришћани не поседују "премудрост Божију у тајни" (2,
Г. У свом писму Коринћани су тражили ().Ц Ц<~:IЏI~ QД~()1}9Ре..на
7), него да су још увек деца, телесна и несавршена, и да још нису осети­
питања везана за браки девсtвеносt (поглавље 7), у вези са идолским
ли потресни значај Христовог жртвовања на крсту. Потом додаје да су
жртвама (поглавља 12- 14), са васкрсењем мртвих (поглавље 15). Све
апостоли, који су проповедали, или који су радили за цркву у Коринту,
што Павле говори о браку и девствености (поrл. 7) треба да гледамо
"служитељи" Христови, помагачи и сарадници у Љеговом делу, да су
кроз призму његове вере у долазак Господњи који се ближи: били робо­
они "слуге Христове и управитељи тајни Божијих" (4, 1), да су само
ви, или слободни, невенчани, или венчани, нека остану какви јесу, ,јер
оруђе, а да је "Бог који чини да расте" све. Апостол говори строгим
пролази обличје овога свијета" и ,.остало је мало времена". У случају да
језиком: као оснивач цркве у Коринту осећа обавезу, али и право да
неко жели да се венча, добро чини. Брак је неразрешив: чак и у случај е­
одврати сваки покушај разарања и растакања "храма Божијег": говори
вима када један од супружника није хришћанин, има места за мисиона­
као отац деци и тај одељак завршава реченицом: "шта хоћете? Да до­
рење од стране оног супружника који је хришћанин. У вези са многим
ђем к вама са прутом или са љубављу и духом кротости?" (4, 21 ).
од тих питања, уколико су за Њега везани, постоји Исусова заповест, те
Б. Павле има обавештења да је међу хришћанима Коринта ве­
Павле користи израз ("не ја него Господ"). Уколико не постоји, он сам
омаращи.рен рлуд, "какав се ни међу многобошцима не помиње" - а
даје решење као човек обдарен благодаћу (.,говорим ја, а не Господ",
најгори међу њима је случај човека, родоскрвнитеља који одржава про­
"по мојему мишљењу; а мислим да и ја имам Духа Божијега").
тивприродне односе са својом маћехом. Павле напада цркву за благи
Д.Увези.саидолским жртвама{8, 1- 11, 1) Па-
став према њему и заповеда његово неодложно кажњавање (поглавље ~
влове мисли се крећу од хришћанске слободе и
5.). Није необично што се блудраширио и међу коринтским хришћани­
поштовања братовљеве савести из љубави: "сви
ма, зато што многи Коринћани, који су постали хришћани, нису могли
имамо знање" да су идолске жртве месо без ика­
изгледа одмах да прихвате савршену моралност коју је нова вера од
кве суштинске везе са религијом, јер се жртвова­
њих захтевала, па су се тако препустили својим ранијим идолопокло­
ње врши неп_остојећим боговима, будући да је ве-·
ничким навикама. Коринт је, као богат трговачки град, са много ста­
роватно било хришnана који су хтели да реше проблеме свакодневног
новника (око 60 хиљада) и са две луке које су имале велики саобраћај.
живота држећи се богословља. Павле одговара да је хришћанин слобо­
Будући да се налази на средини поморског пута између Рима и Мале
дан да једе све ,јер је Господња земља и све што је на њој". Постоји
Азије, па се могло очекивати да се јави склоност ка пороку (не знамо
само једно ограничење у тој слободи хришћанина: поштовање брато­
колико се може поуздати у античке изразе "коринћанка" и "живети ко­
вљеве савести. _Ако се неки брат, који има слабију савест, сабЛ:ажњава
ринтски", који су били синоними за "блудницу" и "распусни живот",
гледајући другог хришћанина како једе идолске жртве, онда треба да
али извесни тумачи сматрају да су те називе намерно користили Ати­
важи: "ако јело саблажњава брата мојеЈ:а"'н~ћ.ује~ЈЈ! :.ћ1~,<::~::.:.д.~љјсrщ.i: ~-­
њани због супарништва са Коринтом). Тако се дакле могу објаснити,
да не саблазним брата својега" {8, 13). Павле себе даје као образац од-
194 Јоанuс Д. Каравuдойулос
рицања од установљеног права, јер је као апостол, упркос томе што је
имао право да "од јеванђеља живи", ипак "ради својим рукама", како
Н!f.l(ОМ:е.н~ би дао повода за саблазан и коментаре (9, 1-27). На крају,
како би се избегла опасност од идолопоклонства (очигледно од исхра­
не идолским жртвама), износи пример народа израиљског у пустињи
кој и ј е био кажњен због свој е похлепе и прохтева ( 1О, 1-22). Целина се
завршава тврдњом да све што се чини треба чинити "на славу Божију"
и на духовно назидање брата (10, 23- 11, 1).
Ћ. У стиховима 11, 2-16 Павле обрађује питање зашто жене
треба да покривају главу за време богос;:rужбенихр;!9рања. Због пре­
више слободног духа који влаДа у Коринту и познатог Павловог уче­
ња о једнакости свих у Христу (на пр. Гал. З, 28) можда је примеће-
. .
на некаква тежња за еманципациЈОМ жена, коЈе су сматрале да ни у
служењу Богу не треба да постоји разлика између њих и мушкараца.
Као и у другим посланицама (на пр. 1. Тим 2, 12-14; Еф. 5, 22 и др.),
тако и овде, Павле прихвата, на основу схватања свога времена, пот­
чињеност жена мушкарцима (што се у стиху 11, 1О огледа у томе што
жена треба да покрива главу), али он однос између мушкарца и жене
поставља на нову основу, богословску, превазилазећи тако друштве­
не норме свога времена.
Е. Разне недоличности на сабрањима чланова цркве на вече­
ри Господњој (подвојености, презирање сиромашних и друге појаве
које указују на настројеност ка надувености виших друштвених сло­
јева у односу на ниже) Павле сматра нездравим, помињући да им је
пренео о Великој вечери оно што је примио "од Господа" и да је то
доследно предао црквама, истичући потом опасност од последица у
случају када су верујући недостојни причешћа телом и крвљу Господ­
њом (11, 17-34).
Ж. Поглавља 12- 14 односе се на духовне дарове и како се
они на сабрањима очитују. Будући да су се, изгледа, поједини хришћа­
ни хвалили својим духовним даром, Павле наглашава да духовни дар
сам по себи нема тако велики значај, колико год био важан, него је
дар, изнад свега, на духовно назидање сабраће. Уколико је другачије,
духовни дарови имају нестални карактер и на крају се губе: они пред­
стављају само предукус добра будућега Царства. Али оно што остаје
јесте вера, љубав, "али од њих највећа је љубав", а то је химна коју
проузноси Павле у 13. поглављу.
З. Развијајући у 15. поглављу тему васкрсења, говори на почет­
ку о Символу цркве који чине вера у смрт Исуса Христа "за гријехе на-
Ј. и 2. Корuн.ћан.им.а 195
ше" и вера у Његово јављаље после Васкрсеља (15, 3-5); затим Христо­
во васкрсеље доводи у везу са васкрсељем свих верујућих, као после­
дицу Христовог васкрсеља (15, 12-34) и на крају говори о васкрсељу
у ,,духовном телу" (15, 35 и даље). Има при том у виду не само људе
који уопшено изражавају сумљу у васкрсеље, или га у потпуности од­
ричу, него посебно има у виду Грке и љихово философско предаље,
на основу кога прихватају додуше бесмртност душе, али нису кадри
да схвате љено васкрсеље у телу.
И. На крају говори о "прикупљаљима", о својим мисионарским
плановима, препоручује Коринћанима Тимотеја и посланицу заврша­
ва поздравима и благословом (16. поглавље).
14. З. Садр:жuнаДруге йосланuце Корuнћанu.ма
_ У Другој посланици Коринћанима не налазимо ни помена од
тема које су толико забриљавале апостола у Првој посланици. У Дру­
гој влада сасвим другачија атмосфера и више је у састрадалном тону.
Апостол излива све богатство свога срца својим духовним чедима,
која је "родио у Христу" и излаже своја страдаља Христа ради, као и
"мноштво откривеља" која је примио. Све то је принуђен да напише
због оптужби против љега, које износе хришћани који јудејски живе,
а који су, пошто су посејали немир по црквама у Галатији, дошли и у
Коринт како би ослабили повереље хришћана у аутентичност Павло­
вог апостолског достојанства. Друга посланица Коринћанима, у којој
се Павле супротставља тим оптужбама (ради јеванђеља и коринтских
хришћшана, а не због себе) и говори о величанствености, али и стра­
даљима апостола, представља, заједно са посланицом Филипљанима,
једну од најличнијих и најосећајнијих љегових посланица.
Упркос тешкоћи коју представља доследно разматраље струк­
туре Друге посланице Коринћанима, можемо у општим цртама да је
поделимо у три велике целине:
А. Односи айосШола Павла са црквом у КорuнШу (1, 1 7, 16).
Апостол се у Малој Азији нашао у таквој опасности да је био близу
смрти (1, 8): жели да Коринћани знају за то, јер није могао да их посе­
ти, како им беше обећао, не због равнодушности, него у великј бризи
да их не ражалости ("штедећи вас не дођох више у Коринт", "а ово од­
лучих у себи да вам опет не дођем у жалости"); иначе је имао да врши
мисионарски рад у Македонији (1, 11 - 2, 33). У наставку подвлачи
значај апостолског достојанства као и узвишеност служеља новоме
196 Јоанис Д Каравuдойулос
Ј. u 2. Корuнћанuма 197

завету у односу на служеље староме завету: служитељи новога завета

канонских посланица. На пример у реченици у 1. Кор 5, 9 "писах вам
су служитељи "не слова него Духа"(2, 14- 4, 6). То служеље је, раз­
у посланици да се не мијешате са блудницима; али не уопште са блуд­
уме се, праћено многим невољама и бригама (4, 7-15), али и чврстим
ницима овога свијета ... " Павле се можда позива на неку другу своју
уздаљем даје смрт побеђена васкрсељем (4, 16-5, 10). Та служба се
посланицу коју је очигледно послао у Коринт, пре ове данашње- Пр­
огледа и у томе да моли у име Христово за измиреље света (са Богом).
ве посланице Коринћанима. Та посланица није сачувана, али многи ис­
Потом Павле отвара своје срце Коринћанима и спомиље тегобе са ко­
траживачи сматрају даје део те посланице перикопа 2. Кор. 6, 14-7,
јима се, као апостол Христов, суочава (6, 1-13) и завршава изражава­
љем задовољства које је осетио због повољних новости које му је Тит
1, која се односи на тему моралне чистоте. Тој изгубљеној посланици
можда су припадали и следећи одломци из Прве посланице Коринћа­
из Коринта донео у Македонију (6, 14-7, 16).
нима: 6, 12-20; 10, 1-22.
Б. УйуйlсШва за "йрикуйљање .милосйlиње "за хришћане у Јеру­
Такође и у данашњој 2. Посланици Коринћанима налази се сле­
салиму (поглавља 8 - 9).
деће обавештење: "Јер од многе жалости и с болом срца написах вам
В. Павлова айологија и зашйlийlа айосйlолског досйlојансйlва
са многим сузама, не да се ожалостите него да познате преобилну љу­
(поглавља 10 -13). Тоном пуним осећајности и љубави према својим
бав коју имам према вама.'~ (2, 4). А на другом месту: "Јер ако вас и
читаоцима, Павле брани своје апостолска достојанство од оптужби
ожалостих посланицом, не кајем се, ако се и кајах; јер видим да она
које против љега упућују љегови противници желећи да ослабе пове­
посланица, иако за мало, ожалости вас. Сада се радујем, не што се
реље хришћана у љегово апостолства и да наметну своја учеља која
ожалостисте, него што се ожалостите на покајање" (7, 8-9). Међутим,
превише нагиљу јудаизму. Назива их ,,лажним апостолима" и набраја
таква посланица коју је написао "са многим сузама" и ожалостио Ко­
страдаља које је поднео Христа ради и за добробит хришћана (види на­
ринћане никако не може бити Прва посланица Коринћанима. Павле се
рочито стихове 11, 16-33), страдаља која показују да ни у чему не зао­
пре позива на неку другу своју посланицу коју је послао између Прве
стаје за "превеликим апостолима",јер има посебна знамеља која одли­
и Друге. На ту посланицу се позива и у стиховима 2. Кор. 2, 9; 7, 12.
кују апостола, да осим страдаља, имају и откривеља Божија (12,1-13).
Проблем посланице "са сузама" повезан је са питањем неког
На крају их припрема за своју трећу посету Коринту (13, 1 и даље).
изненадног и непланираног Павловог путовања из Ефеса у Коринт,
до кога је можда дошло у периоду између Прве и Друге посланице.
14. 4. Време насйlанка ове две йосланице.
Али на основу којих обавештења изводимо закључак да је до таквог
путовања дошло? Иако знамо из казивања у Делима апостолским да
Из онога што апостол говори у својој Првој посланици произ­
је Павле написао ове две посланице Коринћанима, да је само једном
лази да.~~љаЈ'IазИ у Ефесу пред крај свог трогодишљег боравка у том
посетио Коринт (Дап. 18,1 ), у Другој посланици Коринћанима реч је
граду:одfiОСН:() око5~~ године по. Хр., и да ће остати тамо до Педе­
о предстојећем трећем Павловом одласку у Коринт (12, 14 "ево готов
сеrнице и да ће потом отићи у Македонију, а затим у Коринт. Другу
сам по трећи пут да вам дођем и нећу вам досадити", 13, 1 "ово трећи
посланицу је апостол написао док се још налазио у Македонији, оства­
пут долазим к вама", 2, 1 "а ово одлучих у себи да вам опет не дођем
рујући свој план, око годину дана после Прве посланице, значи током
у жалости"). Помиње се, дакле, у овим цитатима једна непријатна
56. године.
Павлова посета Коринту, која није она прва посета која се спомиње
у Дап. 18, 1, него нека друга, до које је дошло пре 2. Посланице Ко­
14. 5. Дали је айосйlол Павле, осu.м Прве и Друге, найисао и друге
ринћанима, тако да своју предстојећу посетету Коринту сам Павле
йосланица Коринћанu.ма?
описује као трећу.
Ове алузије могу да нас доведу до овакве реконструкције до­
Многи истраживачи расправљају о могућности да је Павле Ко­
гађаја: Већ пре Педесетнице 55. године, када је Павле намеравао да
ринћанима послао и друге посланице осим ове две познате. Ово љи­
напусти Ефес и да се упути право у Македонију. У журби је отишао
хове гледиште заснива се на обавештељима, или алузијама из двеју
у Коринт, вероватно бродом, како би на лицу места решио проблеме
198 Јоанuс Д Каравuдойулос
1. и 2. Коринћанима 199

тамошље цркве који су почели да се развијају у неповољном правцу.

Приликом те посете збили су се догађаји који су ожалостили Апосто­ И у древна времена се веровало да је Павле, осим
ла. Можда су га оптужили да хоће својим ауторитетом да загосподари Прве и Друге посланице, послао Коринћанима још јед­

вером хришћана (види шта каже у 2. Кор. 1, 24 "не као да господаримо 1 ну посланицу. То се закључује и по томе што постоји
апокрифна посланица Трећа йосланица Коринћанима.
над вјером вашом, него смо помагачи ваше радости"); али их Павле
посдећа да су се он и љегови сарадници користили "влашћу" коју има­ Она је сачувана у два латинска рукописа Новога Завета

ју апостоли (2. Кор. 13, 10). Најнепријатније је што се неко, за време и у 8 јерменских и налази се између Прве посланице

те кратке посете, према Апостолу понео на увредљив начин. Ко је тај Коринћанима и посланице Галатима, или на крају свих

"који је скривио" (2. Ко р. 7, 12) и на који је начин увредио Павла, не посланица: у сиријски канон из 3. века (пре Пешите)

знамо. Можда је тај "који је скривио" био један од оних које Павле убројана је и Трећа посланица Коринћанима, као и у ка­

иронично описује као "превелики апостоли". Када се вратио у Ефес нон Јерменске цркве од 3, све до 7. века. Ту посланицу

написао је посланицу "са сузама", на коју алудира, као што смо виде­ штавише спомиње и Јефрем Сиријски. Почетком 20. века Harnack је

ли, у стиховима 2. Кор. 2, 4 и 9; 7, 8-9 и 12. Изгледа да је Павле добио извршио поновно превођење ове посланице на грчки (Kleine Texte 12,
обавештеље о добрим резултатима које је та посланица произвела на
Вопn 1905). ·
Ова апокрифна посланица сачувана је и у коптским Делима
Коринћане и да су се они додуше ражалостили, али су се ражалостили
Павловим, апокрифном тексту са краја 2. века. По казивању овог апо­
"на покајање" (2. Кор. 7, 9; види 7, 10 ,јер жалост која је по Богу до­
крифа, када се Павле налазио у Филипима, примио је писмо од Ко­
носи покајаље за спасеље, за које се не каје"). Ова обавештеља донео
ринћана, у коме је реч о двојици обмањивача, Симону и Клеовију,
је Павлу, који се још налазио у Македонији, Тит, који је можда био
који нису признавали да је Бог свемогућ, да је створио свет и човека,
и носилац посланице "са сузама". Из Македоније Павле пише Другу
посланицу Коринћанима, која је, бар у поглављима 1 - 9, написана у нису признавали васкрсење тела, оваплоћење Христово од Марије и

помирљиво м тону.
у истинитост Христове смрти на крсту. У свом одговору Коринћани­

Сада се, међутим поставља питаље: Да ли је изгубљена цела
"посланица са сузама"? Многи истраживачи верују да део те послани­
це представљају поглавља 1О- 13 у Другој посланици Коринћанима, у
којима Павле описује своје невоље и страдаља, као и многа откривеља
која је примио по допуштељу Господљем. Ова поглавља се, што се ти­
че тона, разликују од поглавља 1 - 9 ове посланице.
ма, Павле наглашава да је Христос рођен од Марије, којој је Бог Отац
са небеса послао Светога Духа, да је Христос спаситељ свих и да се
спасење односи и на тела, која ће васкрснути (О тој посланици види:
Henecke Schneemelcher, Neutestamentliche Aokryphen, 2, 257-261).
Реч је, разуме се, о апокрифном тексту, из кога се, међутим, не­
Очигледно је да се посредно може извести закључак да су одређени кругови веровали да

Павлов тон од стиха 10, 1 и даље у основним цртама разликује. Да ли је постојала шира преписка између апостола Павла и Коринћана. Иако

треба претпоставити да је дошло до промене у Павловом душевном апокрифна Трећа посланица Коринћанима не стоји ни у каквој вези са
"посланицом са сузама", она ипак представља пример покушаја да се
настројељу? Или да је Апостол у међувремену примио непријатне ве­
допуни Павлова преписка са црквом у Коринту.
сти? Или даје, иако је до 9. поглавља љегов писар писао по диктату,
од стиха 1О, 1 сам Павле узео перо и писао непосредније? Све ове прет­
поставке, као и друге сличне, ако ништа друго, бар нам указују на то 14. 6. Прва и Друга йосланица Коринћанима
да заиста постоји проблем у односу између поглавља 1 - 9 и поглавља у савременим исШраживањима

10- 13. Гледиште да поглавља 10- 13, осим појединих стихова у 13.
Било је природно што су ове две посланице, својим многоброј­
поглављу представљају одломке "посланице са сузама", упркос томе
ним темама (нарочито Прва) и многобројним алузијама на основу ко­
што се то не може са потпуном сигурношћу поткрепити, ипак даје
одговоре на многа питаља коЈа проистичу из промене тона писма од
јих се чини да је Павлова преписка са Коринтом била шира, изазва­
ле многобројне студије и изучавања у савременој науци. Осим оних
стиха 10, 1 и даље.
питања КОЈа смо кроз анализу изнели при излагању садржине и осим
200 Јоанuс Д Каравuдойулос
Посланице из сужањсШва 201

појединих стихова који су чинили предмет испитивања, ове углавном 15. ПОСЛАНИЦЕ ИЗ СУЖАЊСТВА
нове области су изазвале занимање савремених испитивача послани­ МЕСТО И ВРЕМЕ НАСТАНКА
ца.

1. Наглашено занимање истраживачи су показали за уклапање

ове две посланице у друштвене и антрополошке околности грчкорим­
Ойшта библиографија
ског света у 1. веку по. Хр.
2. Ширење такозваног харизматског покрета по целом тада­
Овде бележимо дела која се не односе само на време и место
шњем свету изазвало је праву поплаву студија (нарочито поводом по­
настанка ових посланица, него и на њихова тумачења.
главља 1. Кор. 12- 14) о природи пророштва, о месту (улози) духов­
а. Тумачења и коментари: Златоуст PG 62. Теодорит PG 95.
них дарова у Цркви и о богословљу о Светоме Духу.
Икуменије PG 118-119. Теофилакт PG 124-125. Cramer, Catenae VI,
З. РаЗвој разних феминистичких тежњи и покрета у западном
100-З40. Јоанидис В., 'EPilТJVE(a t'ђ<; про<; ФLЛLппТ}о(ощ епLоtоЛ'ђ<;,
свету и расправе које су ови покрети створили изазвали су многа ана­
196З. Каравидопулос Ј., 'АпооtоЛ.оu ПаuЛ.оu ЕПLОtоЛ.е<; про<; 'Ефю(ощ,
литичка истраживања перикопа 1. Кор. 11, 12-16 и 14,33-36.
ФLЛLППТЈО'LОЩ, КоЛ.оооаЕl<;, ФLЛ~Ilova, у едицији ЕК8 10, 1981. Брацио­
4. Питања везана за брак и безбрачност развила су се поводом
тис П., 'YпollVТJila EL<; t~v про<; ФLЛ~11оvа епюtоЛ~v. Мн& пapapt~llatщ
7. поглавља 1. Посланице Коринћанима.
пЕрL tou t'ђс; ооuЛЕ(а<,; 8EOilOU ev tE tiJ &pxaLOtТ)tL ка( tiJ К. дше~кТЈ,
192З. Трембелас П., 'YпollVf!lla EL<; -r&<; ешо-rоМ.<; tf]<; К. 8., том 2, 80-
271 и 446-456. Цаконас В., 'YпollVТJila EL<,; -r~v про<;; КоЛ.оооаЕ1<;; еша-rоЛ.~v
tou &п. ПаuЛ.оu, 1975. Collange Ј. F., L' epitre de St. Раиl aux Philippiens,
CNT, 197З. Lohse Е., Die Briefen an die Kolosser ипd Philemon, КЕК
1968. Gnilka Ј., Der Epheserbrief, НТhК, 1971. Fee G., Paиl's Letter to the
Philippians, NICNT, 1995. Caird G. В., Paиl's Letters from prison, 1976.
б. Студије: Агуридис С., "'0 роЛ.щ -rwv yuaLкwv at~v еккЛ.ТЈОLа
twv ФLЛL ппwv", у тому "АрауЕ yLvwoкн<; & &vayLvwoкнc;;, 1989, 185-
19З. Јоанидис В., ,;о UllVЩ -rou 'АпооtоЛ.оu ПаuЛ.оu прос; -rov ev TpLaoL
0Eov ev 'ЕфЕо 1, З-14", ЕЕ0:ЕА 14 (196З), З85-419. Каравидопулос Ј.,
"'ЕvоЕ(~нс; ек twv епюtоМ3v tf]c; aLxllaЛ.wa(ac,; ка( €к tf]<; параоооЕw<;;
пЕр( -r'ђс; фuЛ.ак(оЕwс; -rou 'Ап. ПаuЛ.оu ev 'Ефеоq>", ЕЕе:Ее, 1965. ,;н
про<;; ФLЛLППТ}о(ощ ешо-rоМ ot~ ouyxpovТ} ЁpEuva", liВM, 1980. Ригопу­
лос г.",'н tf]<; про<;; ФLАLППТ)О'LОЩ EПLO'toЛ.f]c; !OU 'А п. ПаuЛ.оu. 'EPilТJVELa
tou кЕф. 4, 8-9", ГрТ)уорLщ о ПaA.a!liic;, 1978.

Посланице апостола Павла Ефесцима, Филипљанима, Коло­

шанима и Филимону описују се као "посланице из сужањства", или
"посланице са робије", јер је Апостол био у сужањству када их је на­
писао, како и сам каже у овим посланицама (Еф З, 1 и 6, 20. Фил 1, 7
и 12-17. Кол 1, 24; 4, З и 10 и 18. Флм 1, затим 9 и 10, затим 13 и 22 и
2З), али не наводи место у коме је био утамничен.
Из књиге Дела апостолска позната су нам само три Павлова
боравка у сужањству: у Филипима у Македонији само једну ноћ (Дап.
202 Јоанис Д. Каравидойулос
Посланице из сужањсШва 203

16, 22-40), у Кесарији у Палести­

могао је слободно да напише и да пошаље посланице. б) Помињање
ни током две године, 57-59. годи­
"царског суда" и "царева дома" у стиховима Фил. 1, 13 и 4, 22. в) Поми­
не по: Хр., (Дап 23, 23-26 и 32)
њање Луке у Кол. 4, 14. г) Вероватније је да је Филимонов роб Онисим
и напокон у Риму у који је Апо­
побегао у Рим, где је постојало склониште за одбегле и намернике из
стол стигао у оковима и "остаде
свих области огромног римског царства. д) Нигде се у овим посланица­
пуне двије године у своме изнајм­
ма не говори о прикупљању "милостиње" за "сиромахе" у Јерусалиму,
љеном стану" (Дап 28, 30). Али
иако се о томе говори у свим осталим посланицама које су састављене
осим ова два боравка у тамници
током разних Павлових путовања. ђ) Комуникације између разних гра­
која изричито спомиње Лука у
дова римског царства и престонице биле су добре.
Делима апостолским, Павле је ви­
Будући, међутим, да ово гледиште не објашњава :м;нога питања
ше пута био утамничен: знамо да
која произлазе како из самих посланица из сужањства, тако и из обаве­
је 2. Посланица Тимотеју, на при­
штења која се односе на исте догађаје у Делима апостолским, јавиле
мер, написана из неког другог су­
су се нове претпоставке о времену и месту настанка ових посланица.
жањства у Риму. У 2. Посланици
Први је, 1731. године, G. Oeder одбацио гледиште предања и утврдио
Коринћанима, набрајајући своја
да је Посланица Филипљанима била написана из Коринта и то чак пре
искушавањазајеванђељеХристо­
него 1. Посланица Коринћанима; указао је такође и на то да у стихови­
во, Апостол пише, између оста­
ма Фил. 1, 13 ("царски суд") и 4, 22 ("они из царева дома") нису нужно
лог и ово:"више сам се трудио,
везани за Рим. Крајем 18. века (1799), Н. Е. Gottlob предлаже тамницу
:.::;,.;:;;;:::;''" одвише боја поднео, више йуШа
у Кесарији као место настанка посланица. Ово мишљење су касније
био у Ша..мници, често у смртној опасности" (2. Кор. 11, 23), "у ранама,
прихватили још неки истраживачи, али се оно ипак није одржало.
у Ша..мница..ма, у бунама" (2. Кор. 6, 5). С друге стране, до тог времена,
Почетком 20. века Н. Lisco, а у исто време и А. Deissmann дола­
када је написана 2. Посланица Коринћанима, Дела апостолска поми­
зе до претпоставке да је Павле био утамничен у Ефесу и да је оданде
њу само утамничење током једне ноћи у Филипима! Предање о већем
написао све четири посланице, а ту преmоставку су касниЈе прихвати­
броју Павлових утамничења има одјека и у 1. Климентовој посланици
ли и подржали многи истраживачи, па је чак и данас подржава већина
(5, 6) у којој читамо да је Павле "задобио награду трпљења седам пута
стручњака који изучавају и коментаришу посланице из сужањства. Ар­
поневши окове, прогоњен, каменован, поставши проповедником и на
гументи који ову претпоставку чине вероватнијом су следећи:
истоку и на западу". Сходно томе Лукино ћутање о осталим утамниче­
1) Од ове четири посланице, она упућена Филипљанима нам
њима, осим она три која изричито спомиње, не значи нужно да Апо­
пружа најверодостојније аргументе за хипотезу о Ефесу. Из пажљивог
стол није и у некој другој прилици био утамничен. Током ког боравка
читања ове посланице произлази да су између Филипа и места у коме
у тамници су написане ове четири по.сланице.
се налази утамничени Павле била, пре састављања писма, остварена
Древно егзегетско црквено предање указује на то да су посла­
четири путовања: у Филип е стиже обавештење да је Павле у тамници;
нице из сужањства написане из првог Павловог заточеништва у Риму,
Филипљани шаљу Павлу Епафродита са неопходном помоћи; Фили­
о коме је било речи на крају Дела апостолских. Аргументи новијих ис­
пљанима стиже вест да се Епафродит озбиљно разболео; Епафродит
траживача, који се сврставају уз оно што тврди предање, су следећи: а)
бива обавештен о томе да су Филипљани забринути за њега; на крају
Дела апостолска нас обавештавају да је Апостол, после утамничења у
Павле шаље назад Епафродита са посланицом. Ако узмемо у обзир да
Кесарији, у оковима био одведен из Кесарије у Рим, где "остаде пуне
је у то време било изузетно напорно путовати, пут од Филипа до Ри­
двије године у свом изнајмљеном стану, и примаше све који му долажа­
ма захтевао би време од 6-7 седмица. Ова 4 путовања, као и пето када
ху, проповиједајући Царство Божије, и учећи о Господу Исусу Христу
се Епафродит са посланицом вратио у Филипе, трајала би најмање 8
са сваком смјелошћу и неометано" (Дап. 28. 30-31): у таквим условима
месеци, и то ако претпоставимо да су се одвијала једно за другим, јер
204 Јоанис Д. Каравидойулос
Посланице из сужањсШва 205

је било разумљиво да је требало неко време сачекати да се нађе брод

4) Пажљиво упоређиваље тема из Посланице Филипљанима са
и да буду погодне временске прилике за пловидбу. Човек само треба
темама великих посланица (Римљанима, 1. и 2. Коринћанима и Галати­
да прочита опис путовања бродом од Кесарије до Рима, који нам даје
Лука у Делима апостолским (поглавља 27-28), и да обрати пажњу на ма) доводи нас до закључка да њихова блиска сродност сведочи да је

податке о временским интервалима, па да схвати колико је тешко, опа­ Посланица Филипљанима написана у истом периоду Павловог живо­

сно и дуго једно такво путовање под условима и уз помоћ превозних та, у коме су написане посланице Римљанима, 1. и 2. Коринћанима и
средстава онога времена ("пловивши пак много дана споро ... ", "па Посланица Галатима (види, на пример, Фил. 1, 21 Гал. 2, 20/ Фил. З,
како прође доста времена и већ пловљење не беше без опасности ... ",
2 и даље 2. Кор. 2, 17; 4, 2-11 и 13/ Фил. З, 4-5 = 2. Кор. 11, 18 и 22-2З/
Фил. З, 10 =Рим. 6, 51 Фил. 4, 5 1. Кор. 16, 22 и друга.
"не би ли како могли доћи до Финика ... ", "а кад се већ ни сунце ни зви­
језде за много дана не појавише, и бура не мала навали ... ", "а кад би
5) Као пошиљалац посланица Филипљанима, Колошанима и
четрнаеста ноћ ... ", "а послије три мјесеца]! 1 одвезосмо се на лађи ... ко­ Филимону, заједно са Павлом, спомиње се и Тимотеј, за кога знамо

ја беше презимила на острву"). Са друге стране, удаљеност између из Дела апостолских (поглавље 19) да се налазио заједно са Павлом у

Филипа и Ефеса могла је да се преплови за

7 дана. Ефесу на почетку његовог трећег мисионарског путовања и да га је ка­

2) У Посланици Филипљанима (2, 19) Павле сније пратио у Јерусалим (Дап. 20, 4). Са друге стране, није вероватно
да је дошао за апостолом и у Рим: јер, како се види из 1. Посланице
најављује да намерава "убрзо" да пошаље Тимоте­
Тимотеју, када је дошао крај двогодишњем сужањству у Риму, Тимо­
ја да посети Филипљане и одмах додаје: "А уздам
теј се већ неко време налазио у Ефесу.
се у Господа да ћу и сам убрзо доћи" (2, 24). Ови
6) У Посланици Филимону 22, Павле пише: "А уједно припре­
Павлови планови не уклапају се ни у оно што се
ми ми гостопримство, јер се надам да ћу вашим молитвама бити вам
догодило после његовог боравка у тамници у Кеса­
дарован"- а то значи да је очекивао да брзо буде ослобођен из тамни­
рији, или у Риму, нити са његовим намерама које
це и да није сматрао место свог сужањства удаљеним од Колосе, где
открива у Рим. 15, 24 и 28, то јест, да жели да посе­
је боравио Филимон. То путовање очигледно се подудара са оним које
ти Шпанију, али се зато тачно поклапају са Тимотејевим путовањем у
Павле планира у Фил. 2, 24, а остварује као у Дап. 20, 2 и даље. Иначе,
Филипе које описује Лука у Делимаапостолским 19, 21-22; 20, 1-2 (ви­
вероватније је даје Филимонов одбегли роб, Онисим, побегао из Коло­
ди и 1. Кор.4, 17; 16, 10) и Павловим путовањем у Македонију (Дап.
се у најближу трговачку луку Ефес, а не у далеки Рим: то изгледа још
20, 1-2). Оба ова путовања, како нам казује Лука, остварују се после
разумније, ако узмемо у обзир даје Артемидин храм у Ефесу предста­
Павловог деловања у Ефесу. Невероватно је и да замислимо да су се
вљао азил за одбегле робове.
под другачијим околностима одигравали догађаји него онако како о
7) Што се тиче сужањства у Риму, Дела
њима приповеда Лука у Делима апостолским (19, 21-22; 20, 1-2), а ка­
апостолска нам дају обавештење даје то било го­
моли да прихватимо да се то односи на друго путовање а не на ово ко­
тово само притвор "у ... изнајмљеном стану" (Дап.
је апостол планира у стиховима Фил. 2, 19 и 24. Иначе израз "убрзо",
ЗО-З1 ), а посланице из сужањства нам дају слику
који се у оба ова стиха користи, претпоставља да писац има на уму
тешког утамничења, у коме се Апостол суочавао
малу удаљеност између места на коме се налази и Филипа. Из Рима,
са вероватним мучеништвом (види, на пример,
као што смо већ видели, нико не може да посети Филипе "убрзо"!
Фил. 1, 21 и даље, 2, 17 и др.). Његови "сапатни-
З) У Посланици Филипљанима 4, 10-20 Павле изражава своју
ци у сужањству" Аристарх (Кол. 4, 10) и Епафрас .,.,1.·.1(
захвалност хришћанима из Филипа на помоћи коју су му послали у
(Флм. 2З) вероватније су везани за. сужањство у · ;,,,1ј 1;Љ
Солун. Али да је посланицу написао из Рима, то би било немогуће
Ефесу, а не у Риму, где Павле ниЈе боравио са ' ~· \'l
1
објаснити, јер је у међувремену Павле поново посетио Филипе пре су­
осталима, него "засебно с војником који га чуваше" (Дап. 28, 16). О
жањства у Риму (Дап. 20, 2 и даље) и свакако је имао прилике усмено
Аристарху, из Дела апостолских 19, 29, добијамо изричито обавеште­
да им изрази своју захвалност.
ње да је био ухваћен у Ефесу заједно са Павлом.
206 Јоанис Д Каравидойулос 207
Посланице из сужањсillва

8) Додајмо на крају још једно занимљиво обавештење које нам Пра~нt; ПаuЛ.оu (Дела Павлова) са краја 2. века по. Хр., у коме је Па­
даје маркионитски пролог (из средине 2. века по. Хр.) о Посланици
вле био осуђен од конзула Јеронима на борбу са зверима, то јест на
Колошанима у вези са местом настанка ове посланице: "Colossenses et
смрт после борбе са зверима, али је на чудотворан начин био спасен.
hi sicut Laodicenses sunt Asiani ... Ergo apostolus јат ligatus scriЬit eis аЬ Највероватније је, разуме се, да је писац апокрифних Дела Павлових
Epheso" ("И ови Колошани су, као и Лаодикијци, из Мале Азије ... Да­ измислио целу ову приповест на основу стиха 1. Кор. 15, 32 ,јер ако
кле апостол им, већ утамничен, пише из Ефеса"). И поре.д чињенице
се по човјеку борих са звјеровима у Ефесу ... ", међутим, то ипак не
да нам тај исти пролог о Посланици Филимону даје противречно оба­
искључује могућност даје у предаљу ефеске цркве оставио одјека не­
вештење да је написана "а Roma de carcere" ("из Рима из тамнице"),
ки сличан догађај. Такво предаље, на пример, налазимо код Иполита
ипак смо поменули ово древно обавештење, јер указује на то да је још
Римског (Etc; 1'0V даvt~Л. З, 29).
од средине 2. века познато мишљење о томе да је Апостол Павле био
Иначе чињеница да се у ефеској цркви задржало предање о Па­
у тамници у Ефесу.
вловом тамошњем боравку у тамници види се и по томе што се још
Све ове примедбе нас упућују да верујемо да ефеска хипотеза
и данас у Ефесу посетиоцима показују остаци тамнице апостола Па­
решава многе проблеме који произлазе из посланица из сужањства, а
вла.
да нарочито олакшава усклађивање редоследа путовања која планира
После свега што смо изнели, сматрамо веома вероватним да су
Павле са оним што нам у Делима апостолским приповеда Лука. Споми­
посланице из сужањства биле написане у Ефесу. У том граду, у коме
њање "царског суда" (,;rтpaL ·п.дрtа.") и "царева дома" ("Ка(аарщ оtк(а")
је Павле деловао око три године и био ухваћен од тамошљих власти,
у Посланици Филипљанима не представља противаргумент ефеској
могуће је да је провео и неколико месеци у тамници. Али како да тач­
хипотези, јер се "праL twpta"- praetoria називало седиште римске упра­
но одредимо време када су посланице написане? Ако прихватимо да
ве у великим градовима у провинцијама римског царства, у којима се
је до утамничеља дошло пре Пасхе 55. године, када је написао 1. По­
и судило (види Дап. 23, 35; Мт. 27, 27; Мк. 15, 16; Јн. 18, 28; 19, 9), а
сланицу Коринћанима, онда су ове посланице могле бити написане у
"Ка(аарщ оlк(а" (,,царев дом") не означава само царску породицу у
зиму 54/55. године. Можда је прво написао Посланицу Филипљанима
Риму него има шире значење и означава целокупно особље у царевој
приликом првог, вероватно строже г утамничења, а да су остале три по­
личној служби, а чинили су га робови и слободни, како у Риму, тако и
сланице уследиле касније, при крају боравка у Ефесу, у неком блажем
у великим градовима царства.
сужањству. Није могуће са већом тачношћу одредити време настанка
Иначе опис Павла као "старца" ("пpEaPutou") у Посланици Фи­ ове 4 посланице.
лимону 9, нема одлучујући значај, јер по обичају тога времена човек је
био старац са 50-55 година живота. Ако је на основу Дап. 7, 58, где се
описује као младић, апостол Павле имао између 20 и 28 година, онда је
у време када су ове посланице написане, могао имати око 55 година.
Највећи проблем за ефеску хипотезу је у томе што Лука, када
се у 19. поглављу Дела апостолских приповеда о Павловом деловању
у Ефесу, на почетку њеrовог трећег мисионарскоr путовања, не каже
ни реч о сужањству. Али већ смо поменули да ни друга утамничења,
која спомиње сам Павле у својим посланицама (види 2. Кор. 6, 5; 11,
23), Лука нигде не спомиње. Сам Павле, међутим, када говори о свом
деловању у Ефесу, алудира на веома тешке околности (види 1. Кор.
15, 32; 2. Кор. 1, 8-11).
Византијски историчар Никифор Калист (14. век) у својој књи­
зи 'ЕккЛ.. 'latop(a, 11, 25 наводи догађај који приповедају апокрифна
208 Јоанис Д Каравидойулос
ЕФесцима 209

16. ПОСЛАНИЦА ЕФЕСЦИМА

сима у које су имали увид Ориген и Василије Велики. Овај други чак
бележи: "тако (то јест без израза "у Ефесу") су и они пре нас пренели
у предање и ми смо у старим рукописима пронашли."
16. 1. Значај и енциl<Лијски карактер Посланице
Како би се решио овај проблем, како би се објаснило одсуство
поздрава познатим личностима, па и уопштеност теме Посланице,
Посланица Ефесцима је, како истиче један од
1654. године, англикански бискуп James Ussher створио је хипотезу
најзначајнијих древних тумача, Јован Златоуст, "пре­
- коју су већ предложили Беза и Grotius - да је Посланица Ефесцима
испуњена узвишеним мислима и учењић{а". "Она''~
"енциклијска (циркуларна) посланица" коју је Павле упутио разним
'наставља· i:й5ти тумач, ,:сИлно обилује узвишеним и
црквама Мале Азије. Ова хипотеза се углавном одржала у потоњем
преузвишеним мислима. Такве мисли, наиме, готово
истраживању све до данас и то у следећим варијантама: а) Доносилац
нигде није произнео (Павле), какве износи овде." "По­
посланице Тихик носио је рукопис Посланице од цркве до цркве ста­
требно је дакле и нама", примећује и Теофилакт, "мно­
вљајући сваки пут у стих 1, 1 име цркве у којој ју је читао; б) Свакој
го пажње да бисмо проникли у тајне које су у њој". И
цркви је остављао примерак Посланице која је садржавала име те цр­
заиста, ова посланица излаже "устројство тајне од вјечнОСiИ сакриве­
кве; в) Цркве које су примале посланицу налазиле су се на Тихиковом
не у Богу" (3, 9), тајне коју је човечанству открио Исус Христос и која
путу према Колоси, куда је носио Павлову посланицу; г) Примерак
се састоји у остварењу воље Божије од пре свих векова (пре постања
"енциклијске" посланице био је предат и цркви у Лаодикији, што Па­
света) за спасење свих људи кроз Цркву. Усред хаоса и распада антич­
вле спомиње у стиху Кол. 4, 16.
ког света, историјска стварност Цркве оличава човекољубив принос
Не постоје уверљиви аргументи ни за једну од ових варијанти
Бога, Који сабира неrдашње међусобне непријатеље, Јудејце и много­
и због тога остајемо при уопштеном и данас свеопште прихваћеном
бошце, у једно тело, у заједницу вере, мира и љубави. Заједничарење
мишљењу о томе да је ова посланица била енциклијског карактера,
кроз ту нову заједницу, у телу Христовом, повлачи за собом и одгова­
а да при том не искључимо вероватноћу да је и Лаодикија била међу
рајући живот његових удова (чланова), а то је живот "у Христу".
црквама примаоцима посланице коју позанајемо као Посланицу упу­
Уопштеност теме Посланице, која се не тиче искључиво једне
ћену Ефесцима.
помесне цркве која се суочава са специфичним проблемима, већ Хри­
стове Цркве у свој њеној пуноћи, дала је повода да Посланица Ефесци­
ма од новијих истраживача буде описана као "теоретско богословско 16. 2. Садржина

дело", или као "омилија о крштењу", или као "умовање о премудрости

Посланица развија, као што смо већ истакли, тему од општег
тајне Христове" и слично. Дакле, уопштеност теме са једне стране, и с
значаја, а то је остварење избавитељске икономије Божије у историји
друге стране, одсуство особених апостолских одлика (на пример, осврт
човечанства кроз оснивање Цркве, у коју се сједињују и постају једно
на специфичне проблеме прималаца Посланице, слање поздрава лично­
тело негдашњи међусобни непријатељи, Јудејци и многобошци: и то
стима познатим писцу и других), а све то у свези са другим проблеми­
је дело Христово, Који својим распећем и васкрсељем доноси свету
ма, упутило је истраживаче да на разним странама потраже решења.
мир и помирење људи са Богом, а Свети Дух храни, обједињује и др­
Горе поменутом треба додати и тешкоћу која произлази из од­
жи на окупу ту нову заједницу оних који се избављају и који чине
суства израза "у Ефесу" (1, 1) у појединим старим рукописима. Овај
тело Христово. Ово су теме које се развијају у
1. делу Посланице (по­
израз недостаје у најстаријем рукопису посланица апостола Павла, у
главља 1- 3), док се у 2. делу (поглавља
4- 6) говори о практичним
папирусу Р46 (око 200. године по. Хр.), у првобитном тексту великих
питањима која се заснивају на богословским учењима 1. дела.
кодекса из 4. века, Синајском и Ватиканском, у рукописима писаних
Подробније, садржина Посланице је оваква:
малим словима 6 и 424, такође и у рукопису написаном малим слови­
А.ТајнабожанскогдомосШроја(uкономије)засйасењесвихљу­
ма са Свете Горе из 1739. године, у Маркионовом тексту и у рукопи-
ди и његовог осШварења "у Xpucilly "унуШар Цркве ( 1, 1 - З, 21 ). После
210 Јоанис Д Каравидойулос
ЕФесцима 211

уобичајеног увода следи химна Тројичном Богу (1, З-14) у којој се опи­ 16. 3. Однос Посланице Ефесцима са Посланицом Колошанима
сује оствареље божанске намере за "возглављеље" ("&vaкEфaЛ.a(wa'll)
и искупљеље свих у Христу и Светоме Духу. У тој химни се као увод
Једна од основних особина посланице Ефесцима су њене слич­
најављују и укратко износе основне теме Посланице. Следи Павлово
ности са посланицом Колошанима, сличности које се састоје било у
благодареље Богу за све о чему је обавештен, а односи се на веру и
томе што је грађа у њима распоређена на исти начин, било у коришће­
љубав читалаца, као и мољеље за љихово напредоваље (1, 15-2З), мо­
њу исте терминологије тамо где се сусреће сличан, или међусобно раз­
љеље које се прекида, како би се наставило у стиховима З, 1 и даље, З,
личит садржај. Они који не признају аутентичност посланице Ефесци­
14 и даље, да би се завршило славословљем у стиховима З, 20-21. По­
ма (види§ 23. 1) објашњавају ове сличности чињеницом да се Павлов
том је реч (2, 1-1 О) о спасељу људи које дугујемо љубави и благодати
ученик, који је писац Посланице, користио као помоћним средством
Божијој: мртви због својих грехова, људи су васкрсли заједно са Хри­
Павловом Посланицим Колошанима, како би приписивање његовог
стом у новоме животу, а љегови плодови су добра дела. У том новом • • • w

дела учитељу изгледало што уверљивиЈе, или Је, по другоЈ вариЈанти

животу мира, а то значи у животу Цркве, причасници су и Јудејци и
овог становишта, сам проширио првобитно кратку Апостолову посла­
многобошци као једно тело (2, 11-22), као назидаље које се заснива на
ницу Колошанима и на основу ње саставио Посланицу Ефесцима.
утемељељу апостола и пророка, чији је угаони камен Христос. Тајна
Човек се, међутим, пита шта је циљ таквом компликованом те­
спасеља људи кроз Христа која се остварује унутар Цркве као и наро­
оретисању о вези између ове две посланице. Зар није разумније при­
чито апостолства и служеље Павлово у тој тајни описују се у стихови­
хватити да те сличности дугујемо чињеници што су те две посланице
ма З, 1-13. Писац својим молитвама Богу тражи да се љегови читаоци
написане у истом временском периоду, једна кратко време пре друге и
укорене у тој тајни божанске љубави (З, 14-19). Обраду теме завршава
да је свака написана са другачијим циљем? Заиста, много је заједнич­
славословећи Бога (З, 20-21).
ких тема у овим двема посланицама. Мађутим, док Посланица Коло­
Б. Удови Шела Христовог живе iйајну божанског домосiйро­
шанима има јасно полемички тон, у Посланици Ефесцима те се теме
ја (4, 1 - 6, 24) У другом, делатном (практичном) делу Посланице,
разматрају много сталоженије и у оквирима шире богословске синтезе.
Аnостол приказује какве су добробити које за живот удова тела Хри­
Има се утисак да Апостол, после битке коју је водио против јеретика
стовог извиру из спасеља које им је подарена. Тако се пре свега гово­
у Колоси, пише ширем кругу читалаца како би их заштитио од истих
ри о јединству Цркве које не трпи штету, већ се напротив све више
непријатеља и како би се њихова вера, уз помоћ општијег богословског
укрепљује благодатним даровима Светога Духа, по мери подареној
утемељења, учврстила. Посланица Ефесцима одише атмосфером стало­
верујућима (4, 1-16), затим о старом и новом човеку (4, 17-24), о осо­
женијег крепљења вере хришћана после борбе. А што се тиче времен­
бинама новога човека (4, 25 - 5, 21 ). Потом се наводе неки облици ви­
ског односа ове две посланице, после свега што је претходно речено,
дљивих особина новог човека у оквиру друштвене заједнице, као што
може се извести закључак да Посланица Колошанима претходи Посла­
су односи међу супружницима (5. 22-2З), односи између родитеља и
ници Ефесцима, а то се може такође закључити и што се извесна учења,
деце(6, 1-4) и односи робова и љихових господара у свету (5, 5-9). У
која се укратко излажу у првој посланици, шире образлажу у другој.
стиховима 6, 10-20 описује се ,,свеоружје Божије", у које треба да се
заодене сваки хришћанин како би могао да се супротстави сатанским
силама које представљају једину опасност. То значи да нови живот 16. 4. Основне еклисиолошке тезе у Посланици

у Цркви није утврђено стаље, него почетак борбе за коју је неопход­

Сматрамо да се већ из ових уводних примедби назире велики
на непрестана будност. Посланица се завршава спомиљаљем Тихика
значај који Посланица Ефесцима има за нашу епоху, епоху која нас
који је љен доносилац (6, 21-22) и Павловим благословом упућеним
својим песимизмом, индивидуализмом и рушилачким стремљењима
љеним примаоцима.
подсећа на хеленистичка времена када се први пут чула хрићшанска
порука. Нарочиту вредност за нашу епоху добија оно што се у Посла­
ници говори а) о јединству Цркве, б) о миру и в) о тајни брака.
212 Јоанис Д. Каравидойулос
ФшLUйљанима 213

а) Човеково отуђење од извора живота, од Бога, имало је у 17. ПОСЛАНИЦА ФИЛИПЉАНИМА

историји човечанства за последицу поделе, непријатељства и општи
распад друштвене заједнице на појединце (индивидуе) од којих сваки
гледа да угрози другог и да се непрестано или брани, или напада. У
епохи апостола Павла стоици су говорили о јединству људскога рода
који представља једно тело. Да ли ј е, међутим, могуће да постоји при­
родно јединство човечанства? Павле је сасвим јасно расудио да једин­
ство може бити остварено само као дар Божији а никако расејаним
(уситњеним) људским снагама. Бог, по учењу апостола Павла, сабира
човечанство у једну јединствену целину, у једну нову "творевину",
у препорођену заједницу која се зове Црква и која се у овој Послани­
ци описује као "тело Христово". Црква представља једно тело, не по
својој природи, него захваљујући избавитељској благодати главе тога
тела, а то је Христос. Овом представом Апостол жели да п одвуче да је
јединство људи могуће једино као дар Божији свету; да се људи међу­
собно сједињују само када су сједињени са Христом; и да је јединство
17. Ј. АйосШол Павле и црква у Фшzийима
које се остварује унутар Цркве суштинско и има делатне резултате
само уколико сваки човек гледа на другог као на себи равног, на бра­
Филипи су први европски град у који су апостол Павле и њего­
та, као на део истога тела. У недостатку дома и огњишта, то јест у
ви сарадници посејали семе хришћанског јеванђеља. Док се апостол
странствовању које влада у нашој епохи, Црква пружа огњиште, дом
налазио у Троади у Малој Азији, једне ноћи имао је виђење у коме
есхатолошке породице Божије (види: С. Агуридис, "ПиuЛ.щ" Е> НЕ, том
"бјеше неки човјек Македонац, који стајаше и мољаше га говорећи:
10 и ,,Хрюt6<;", Е>НЕ, том 12). Ова нова породична веза љубави међу
Пређи у Македонију и помози нам!" (Дап. 16, 9). Павле одмах схвати
људима, и између људи и Бога, може људима да загреје срце, да им
поруку коју му тако шаље Господ и, 49-50. године, одлази, зауставив­
поново врати изгубљену наду у будућност и да их преобрази из биоло­
ши се само на успутним станицама, на Самотраки, у Неапољу, дана­
шких појединаца у личности.
шњој Кавали, одакле се пешачи 13 километара северозападно и тако
б) Унутар тела Христовог, у Цркви, нестају разлике које међу­
стиже у Филипе.
собно отуђују људе и "мир" постаје стварност коју Христос доноси
Град је, 365. године пр. Хр. основао Филип, отац
људима да се измире међусобно и са Богом. То се, разуме се, дешава
Александра Великог, на месту где се налазио ан­
уз неопходни предуслов да Црква остане верна свом оснивачу, "Госпо­
тички град Криниде, који је тако добио име маке­
ду мира" и да се не "саображава" са рушилачким силама овога света.
донског краља. Пошто су Македонију, 146. годи­
в) Поистовећеност са делом Христовог тела подразумева и од­
не пр. Хр., покорили Римљани, град Филипи по-
говарајући начин живота у различитим појавним облицима друштве­ . . .
стао Је римска колониЈа "први град онога диЈела
не заједнице. То се нарочито огледа у узајамности љубави међу су­
Македоније" (Дап. 16, 12). 42. године пр. Хр., када је Октавијанова и
пружницима. Ни у једном тексту Новог Завета не подвлачи се тако,
Антонијева војска победила републиканце Брута и Касија, град је био
као у Посланици Ефесцима (а нарочито у перикопи 5, 22-33 која се
насељен римским ветеранима и стекао статус римскога града са рим­
чита при вршењу Свете Тајне Венчања), узајамност у обавезама ме­
ским институцијама, као што су, на пример, "атрат11уо(" ("војводе").
ђу супружницима, свештеност њихове везе и - што је најзначајније
Како се град налазио на путу Егнатија, био је у близини златоносног
- паралелизам који се повлачи између односа међу супружницима са
Пангеја и био је први европски град, заједно са лучким градом Неапу­
односом између Христа и Цркве.
љем, са којим се човек сретне долазећи из Мале Азије, па је било при-
214 Јоанис Д. Каравидойулос
Филuйљанима 215

родно да је у њему саобраћај био жив, као и трговина и веома лако су

разуме се, не значи да је Посланица лишена богословске дубине и да
се ширили утицаји религијских веровања која су долазила са Истока.
је само практично оријентисана: Христово понижеље (2, 6 и даље),
Археолошка ископавања су показала да је тај град био "прави музеј
оправдаље "од вјере", есхатолошка нада, преображеље пропадљивог
митологије".
тела у славно тело и друго, представљају основне теме Посланице.
Апостол Павле је имао обичај да бира значајне градове царства
У општим цртама у Посланици можемо назрети овакву струк­
за пројављивање хришћанске поруке, или бар нам је о тим градовима
туру: 1. Увод (1, 1-2). 2. Благодареље, мољеље и славословље (1, 3-
Лука сачувао више обавештења. Дакле, у том граду, где је, оmрилике
11). 3. Ширеље јеванђеља за време Павловог сужаљства (1, 12-26). 4.
сто година раније, била решена судбина царства захваљујући победи
Вредност јеванђелског живота (1, 27-30). 5. Подстицаље на смиреље
Октавијеве и Антонијеве војске, поново се, средином 1. века по. Хр.,
(2, 1-5). 6. Христолошка химна (2, 6-11). 7. Хришћани су светлост све­
решава, на неки начин у већој мери одлучујућа, судбина света. Осни­
та (2, 12-18). 8. Обавештеља о Тимотеју и Епафродиту (2, 19-30). 9.
ва се прва хришћанска Црква на европском тлу. О њеном оснивању
Непријатељи крста Христовог (3, 1 - 4, 1). 10. Подстреци (4, 2-9). 11.
обавештава нас Лука (види: Дап. 16, 11-40), о коме је у новије време
Благодареља за слаље помоћи (4, 10-20). 12. Поздрави и благослов на
створено мишљење да је или он сам био родом из Филипа, или његова
крају (4, 21-23).
породица. О древном предању да је Лука потекао из Антиохије, било
је речи поводом трећег јеванђеља.
17. З. Јединство Посланице

17. 2. Особености и садржина Посланице Аутентичност Посланице не долази у питаље у савременој на­
уци и сви истраживачи који наводе супротно мишљеље, као на при­
Са црквом у Филипима Павле је имао посебно блиске односе,
мер родоначелник "Тибингенске школе", F. С. Baur, чине то само због
као што се види из Посланице коју јој упућује и која је његова најлич­
историје. Посланица је толико непосредна и аутентична да чак и кад
нија и најосећајнија посланица. Могла би се описати као "послани­
би се претпоставило даје у питању дело неког имитатора, било би те­
ца радости", јер тема радости и непрестано Апостолово подстицање
шко да се открије са којим циљем би то неко учинио. Алузије и одјеке
Филипљана да се радују, осећа се у целој посланици, иако би исто
на Посланицу Филипљанима налазимо још код Климента Римског, По­
тако могла да се опише и као "посланица смиреноумља", јер ова тема
ликар па, Игнатија, Иринеја и других.
преовлађује, а њен врхунац је чудесна и препуњена дубокопознањем
С друге стране, данас се живо расправља о јединству Послани­
химна Христу, Који је напустио Своје небеско достојанство, примио
це. Питаље јединства први пут је постављено у 17. веку. Оно је поново
обличје слуге и унизио се све до смрти на крсту (2, 6-11 ). Павле до пу­
доживело процват средином 20. века, а о љему се расправља и данас.
шта своме срцу да се изрази најнепосреднијим и најнежнијим тоном
Повод за такву расправу и за упорно инсистираље неких истраживача
како би заблагодарио хришћанима Филипа који су му више пута сла­
на таквом гледишту је констатација да данашља Посланица Филипља­
ли помоћ и раније и сада, када је у сужањству.
нима представља спајање делова 2 или З Павлове посланице упућене
Посланица се у догматско-теоретском и морално-делатном
Филипљанима, а аргументи су следећи:
(практичном) делу не издваја као на пример, посланице Римљанима,
а) У стиху 3, 1 наилазимо на изненадни прекид у тону и теми по­
Ефесцима, Колошанима и друге, нити се у њој може наћи поступно
сланице: Први полустих ("А даље, браћо моја, радујте се у Господу")
развијање многобројних тема, као на пример у 1. Посланици Корин­
веома је сличан завршетку претходних посланица, док други полустих
ћанима, где Павле даје одговоре на одређена питања Коринћана. Још
("Јер мени није досадно писати вам једно исто, а вама је укрепљеље")
ћемо мање наћи у њој строги и гневни тон Посланице Галатима. Апо­
оставља утисак новог увода у другу посланицу. Расположеље писца од
столове мисли и осећања се излажу без стриктног плана, као кад неко,
3, 1р меља се веома уочљиво: није више онако спокојно и нежно као у
говорећи некој драгој личности спонтано говори све што му је на ср­
поглављима 1 - 2, већ тон постаје полемичан и строг, разуме се не про­
цу, не водећи рачуна да све подреди неком строгом систему. Све то,
тив Филипљана, него против јеретика који угрожавају љихову цркву.
216 Јоанис Д Каравидойулос
Филийљанuма 217

Ова неочекивана промена направила је такав учинак на истраживаче,

Наравно, аргументи научника који говоре о више од једне
да они, узимајући у обзир остале доказе, које ћемо у наставку навести,
посланице упућене Филипљанима нису без значаја. Могуће је, ме­
говоре о другој Павловој посланици која почиње стихом З, 1~.
ђутим, другачије тумачеље и вредноваље. Нико не сумља у то да
б) У стиховима 4, 10-20 Павле изражава своју захвалност за по­
се у стиху З, 1~ нагло меља Павлово расположеље, будући да се
моћ коју су му слали Филипљани преко Епафродита, како би могао да
иначе меља и тема. Када апостол треба да се супротстави "непри­
поднесе услове у тамници у којој се налази. Да ли је могуће да се тек
јатељима Христовим", не може да пише спокојно, него постаје
на крају посланице Павле захваљује хришћанима у Филипима на пло­
оштар, строг, жесток, отприлике онакав каквим га видимо у По­
довима њихове љубави? Не би ли требало да то у тако нежној посла­
сланици Галатима. Иначе, промене у расположељу можемо наћи
ници учини спонтано на самом почетку? Иначе перикопа 4, 10-20 не
и у другим посланицама (види: 2. Кор. од 10. поглавља и даље).
делује смишљено, него изгледа као да је независна. Да то, можда, пи­
Не заборавимо да услови за писаље у оно време нису биле једно­
тају се истраживачи, не представља неку посебну Павлову посланицу
ставни, а писаље на папирусу захтевало је прилично времена. Тако
захвалности? Видећемо да многи на то питање одговарају потврдно.
није било могуће да Павле напише једну посланицу за једно пре
в) Поликарп епископ Смирне, који пише Филипљанима у првој
подне (и то још у тамници!), него је сасвим сигурно био прекидан,
четвртини 2. века, чини се да је добар познавалац Павлових послани­
да бИ наставио следећег дана, па је било природно да љегово рас­
ца (З, 2; 9, 1 и даље, 11, 2; 12, З), говори о посланицама (у множини)
положеље буде под утицајем обавештеља која је добијао од цркве
које је Павле послао Филипљанима: "он (Павле) вам је, док је био
којој се обраћао. Осим тога, знамо да је Павле обично диктирао
одсутан, написао посланице" (З, 2). Такође и византијски хроничар
своје посланице: те према томе није невероватно да је Посланицу
Георгије Синкел (9. век) говори о првој Павловој посланици Филипља­
Филипљанима до стиха З, la диктирао, а да је онда изненада донео
нима, што можда значи, да је имао на уму постојање и других послани­
одлуку да настави сам од стиха З, 1~, са више силовитости. Није
ца: "њега и он (Климент) и апостол у првој посланици Филипљанима
искључено, такође, да је прошло неколико дана између првог и
помиње, рекавши ... ".
другог полустиха у стиху З, 1 -о томе, разуме се ништа не знамо
Узимајући у обзир горе наведене доказе, једна не баш занемар­
-али је сасвим вероватно да се за то време променило расположе­
љива rрупа истраживача тврди да данашња Посланица Филипљанима
ље утамниченог Апостола.
представља спој две посланице, или, по мишљењу других, три прво­
Иначе да се Апостол захваљује на крају посланице (4, 10-20)
битне Павлове посланице упућене цркви у Филипима. У општим цр­
не мора да игра одлучујућу улогу када је у питаљу хипотеза о три по­
тама, првом посланицом се сматра пер ико па 4, 10-20, коју је Павле
сланице. Павле је вероварно сматрао да је важније да подстакне на
написао из сужањства одмах, чим је примио помоћ, како би изразио
смираваље и слогу, што је хришћанима у Филипима било неопходно,
своју захвалност хришћанима из Филипа. Друга посланица обухвата
па је оставио захваљиваље за крај. Цела посланица нема строго систе­
поглавља 1-2 и стихове З, 1а, 4, 4-7, или и 4, 21-2З (у зависщ>сти од
матичну структуру: Павле на неки начин разговара са Филипљанима,
истраживача) и написана је такође из сужањства. Трећа посланица,
даје има савете, богослови, убацује обавештеља о свом стаљу, о ра­
која обухвата стихове З, 1~ - 4, З и 8-9 је каснија од прве и друге и
зним личностима, својим сарадницима, који имају неке везе са црквом
написана је после Павловог ослобођеља из сужањства и односи се на
у Филипима, неке ствари понавља.
проблем са јеретицима који су се појавили у цркви у Филипима. Ове
Што се тиче обавештеља која дају Поликарп и Георгије Син­
три мале посланице спојилаје црква у Филипима, када су их сакупили
кел, она су тако усамљена у старо време да ништа одлучујеће и потврд­
(крајем 1. или почетком 2. века) да би Павлове посланице представља­
но не можемо да закључимо из љих, ако, на крају крајева и оне нису
ле једну целину. Хипотеза да су се спојиле два, или три дела послани­
производ неког погрешно протумаченог места, или грешке у преписи­
ца Филипљанима, све више осваја терен савремене науке, у многим
вању. Уосталом, можда та обавештеља само подразумевају даје Павле
варијантама као што је она да су пресечени стихови из 4. поглавља и
послао још нека писма, осим оних која су нам позната из канона Ново­
повезани са једном од три посланице.
га Завета, али о љима немамо других сведочеља.
218 Јоанис Д Каравидойулос
Филийљани:ма 219

Горе речене примедбе које смо изнели у вези са гледиштем о

17. 4. Ко су јеретици йроШив којих се бори
више сј едињених Павлових посланица у данашњој његовој Послани­
ци Филипљанима, не проистичу ни из каквог нашег априорног става
о јединству посланице, него из недостатка уверљивости аргумената Од стиха 3, 1Р у Посланици, као што смо већ истакли, Апосто­

следбеника тезе о више посланица у Посланици Филипљанима. Разу­ лов тон од нежног, какав је био до тада, постаје наrао и строг: то је
ме се да узимамо у обзир моменте на које се позивају они који је по­ због тога што се Павле у 3. поглављу супротставља људима који су уз­
државају, ценимо их, али их ми на други начин тумачимо. Осим горе немирили савести хришћана око којих се трудио и који су му у срцу.

изнетих примедби постоје и други подаци из саме посланице који нас Ако бацимо само кратак поглед на садржину тог поглавља, запазиће­

више уверавају у њено јединство. А они су следећи: мо да се ти јеретици описују овако:

1. Тема радости коју пружа вера у Господа прожима и влада це­ а) "К6vн,;" - пси, "ко:коt i:pyatю" зли посленици "кo:to:tof..t~"
лом посланицом истим интензитетом и са истим особеностима (види, - "подрезани"; имају уздање "Ev ао:рк[" у тело; другим речима, хвале
на пример, 1, 4 и 25; 2, 2 затим 17 и 29; З, 1; 4, 1 затим 4 и 10). се тиме што су у прошлости били Јудејци, али то су и даље, држећи се

2. Постоји лексичко јединство, па чак и идентичност између, Мојсијевог закона и очигледно они који намећући обрезање и други­

на пример, онога у З. поглављу, што се, као што смо видели, сматра ма. б) Тврде да поседују савршенство, за које, како се закључује из тек­

трећом посланицом, и онога у другим поглављима: као карактери­ ста, уче да не може да се достигне само вером у Христа, него држањем

стичне примере наводимо следеће речи: кербщ (добитак) (1, 21 =З, Закона. в) Избегавају подражавање страдања Христових и заступају,

7), ~уйо8аL (сматрати) (2, З и 6 =З, 7 и 8), Еuр(окпаL (наћи се) (2, како се чини, неки облик "остварене есхатологије". г) Бог им је њихов

7 =З, 9), 1ТOALtEUEo8aL - пoALtEU~-ta (живети - живљење) (1, 27 =З, трбух а њихова слава се налази "у срамоти њиховој". д) Старају се за

20); основни појмови христолошке химне, као што су, на пример, овоземни, а не за небески живот. Уза све то, на крају ђ) постају "непри­

taпнvouv - taпE(vwoц; (унизити се- понижење) (2, 8 =З, 21), oxfl~-ta јатељи крста Христова".

-~-tорф~ (изглед - обличје) и њихове сложенице (2, 6 и даље З, 1О и Ко су дакле ти непријатељи и за чим теже? Да ли се у целом

21) итд. поглављу ради само о једној усамљен ој групи јеретика? Или се Павле

З. Основни богословски смисао појма "кevwoL<:;" "испражњење суочава са две групе: са једном у стиховима 1Р-16 а са другом у сти­
(снисхођење)" који се јавља у христолошкој химни, натапа целу по­ ховима 17-21? Тезе које су настале у вези са јеретицима у Посланици

сланицу.
Филипљанима можемо да сврстамо у следеће три групе: 1. Јеретици
4. Срдачан и нежан тон извире из Посланице од почетка до кра­ су Јудејци. 2. Јеретици су гностици (Кoester говори о "раном хришћан­
ја. Чак и у З. поглављу, у коме се жестоко нападају јеретици, у дубини ском гностицизму, на јудејској основи", а Vielhauer о "гностицима ко­

морамо да препознамо Павлово срдачно и живо занимање за љубљену ји живе јудејски"). 3. Јеретици су јудеохришћани, или тачније хришћа­

и жељену браћу у Филипима, занимање због кога се и изражава са ово­ ни који живе јудејским.

лико осећања: реченице из З. поглавља, као што је, на пример, "а и сад Додајмо још и то да се следбеници те три горе поменуте катего­

плачући говорим ... "(З, 18) потврђују наша запажања. рије истраживача, независно од тога којој од њих припадају, међусоб­

5. На крају, есхатолошка атмосфера у којој се спомињу дани но разликују још у једној тачки, а то је питање да ли се Павле у целом

Христови и блискост другог доласка Господњег оставила је печат, ка­ 3. поглављу разрачунава са истом групомјеретика,.или са двема разли­
читим групама: тако многи тврде да се у последњим стиховима овог
ко на такозвану 1. посланицу (невоља- 4, 14, слава- 4, 19, у векове
векова- 4, 20), тако и на 2. (1, 6 и 11), па и на З. (З, 11 и 20-21). поглавља (од 17-21) говори о једној категорији хришћана који слобод­

Сва ова запажања потврђују, сматрамо, јединство Посланице није живе (било да живе јудејски, било да су гностици), који живе мо­

и обеснажују хипотезу да се састоји од
Павла упућене Филипљанима.
2, или 3 посланице апостола рално слободнијим животом, служећи својим сладострашћем трбуху,
а не Богу и тако се старају само за овоземно, а не за небеско. Поједини
истраживачи не могу да схвате како је могуће да се за ревносне следбе­
нике Закона из стихова 2-16 каже да за Бога имају трбух, односно како
220 Јоан ис Д Каравидойулос
Филuйљанuма 221

је могуће да се поштоваље Закона из првог дела поглавља поклапа са

се човеково настојање да се наметне другом, да му покаже да је виши
морално преслободним начином живота који није у складу са Законом
од њега, и тиме у себи покреће подсвесне тежње за владањем. Такав
у другом делу истог поглавља.
је постао човек пошто се преобразио после "пада" у огреховљеног и
Сматрамо да се Павле у целом 3. поглављу, од почетка до краја,
пропадљивог и таквог га описује савремена психологија. Нови човек,
разрачунава са једном једином групом противника, а то су лажни апо­
међутим, кога хришћанство пресаздава значи крај наметања своје вла­
столи хришћана који живе јудејски, а који имају заједничке особине
сти другима, чему теже како појединци тако и народи: а то опет значи
са онима против којих се Апостол бори у Посланици Галатима и 2.
потпуно преображавање и пресаздавање човечанства, како би свако
Посланици Коринћанима, против којих се користи истом терминоло­
драге воље понудио своје служење своме брату по угледу на Христа,
гијом (3, 2 "зли посленици" 2. Кор.
11, 13 ,,лукави посленици"/ 3, 5
Чије унижење се описује у химни у стиховима 2, 6-11.
"Јевреји"= 2. Кор. 11, 22 1 3, 2 "подрезани" = Гал. 5, 12 и даље): с том
~· Тема радости која влада целом овом посланицом истиче
разликом што у овој посланици Павле не штити своје апостолско до­
истину да је хришћанство исповедање вере радости и оптимизма. А
стојанство, као у Посланици Галатима и 2. Коринћанима, јер се овде
за том радошћу не треба трагати у сфери појавности живота, као што
немири нису окренули против Апостола, него су покушали да сломе
то обично бива, већ она извире из његових дубина, из избавитељског
хришћане, или можда зато што љегови љубљени Филипљани нису по­
опита верујућег. Истинску радост осећа избављени човек који живи и
сумљали у љегово апостолство. Неки истраживачи говоре о "епиго­
изражава ту радост делима љубави и осећа предукус плодова будућег
нима" који су поседовали маље привлачности од својих учитеља у
света и васкрсења.
Коринту. Вероватније је да се, по нашем мишљељу, дешава сасвим
у. У свету у коме влада неизвесност, безнађе, очајање и безу­
супротно: Када су они који живе јудејски видели успех Павлове миси­
мље, Посланица Филипљанима наглашава да је "наше живљење ... на
онарске делатности у Грчкој, постали су активнији, отишли су после
небесима, откуда очекујемо и Спаситеља Господа Исуса Христа, Који
Павла у Коринт и напали љегов апостолски ауторитет. Павле, међу­
ће преобразити наше понижено тијело, тако да буде саобразно тијелу
тим, који проповеда ослобођеље од Мојсијевог закона и истиче савр­
славе његове" (3, 20-21). Нада у васкрсење, овај овдашњи живот чини
шену и јединствену неприкосновеност крста Христовог, никако не
садржајнијим и стваралачкијим, јер особађа човека од ропских спута­
прихвата било какво релативизоваље (условљаваље) Његовог жртво­
вања која га везују за некакву непријатну прошлост и даје му крила да
ваља на крсту и пише изузетно оштро и гневно против оних који због
непрестано стреми будућности, према Господу Који долази.
привржености својој јудејској прошлости постају на крају "непријате­
љи крста Христовог".

17. 5. Основне йоуке у Посланици које досежу све до наше ейохе

а. Упорно Павлово подстицаље на једнодушност и слогу подсе­

ћа нас да је јединство Цркве највећи доказ верности љеном оснивачу,
Који се кратко пред своје спасоносно страдаље моли Богу Оцу "да
сви једно буду" (Ји. 17, 21). Разједиљена Црква и без јединствености
и слоге није она коју је основао и за коју се молио Христос, али је она
та која је претрпела погубне утицаје разједиљујућих (расколничких)
сила овога света. Није необично што су једнодушност и смиреље те­
сно повезани не само у овој посланици, него у целом Новом Завету,
јер само на тлу смиреноумља могу изнићи слога и љубав и само сми­
рен човек призцаје достојанство свога бра'!а. У данашљем свету види
222 Јоанис Д Каравидойулос
Колошанима 223

18. ПОСЛАНИЦА КОЛОШАНИМА

ке о јереси која се појавила у цркви у Колоси: Јеретичко учеље само
за себе тврди да је "философија", што ће рећи да се љена учеља баве
знаљем о Богу, свету, човеку итд. У оно време била је уобичајена поја­
18. Ј. ОколносШи и циљ с којим је найисана Посланица
ва јављаља философских покрета који су претендовали да поседују не
само теоретско знаље, за које су тврдили да им је дато на неки тајан­
Ова посланица је написана хришћанима које Павле не познаје
ствени начин, него и морална правила која су уређивала свакодневни
лично, јер није сам основао њихову цркву. Из посредних обавештења
живот. Такве аскетске одредбе имала је и та философија у Колоси, то
у посланици може се закључити да је Епафрас, који је пореклом из
јест забране које су се односиле на уздржаваље од јела и пића (2, 16 и
Колосе, проповедао јеванђеље и основао цркву тога града (1, 7; 4, 12),
21 ), придржавање "светих" дана ("за какав празник, или за младине,
а вероватно и цркве у Лаодикији и Јерапољу, градовима који су се,
или за суботе"- 2, 16) и мучење тела (2, 23). Ове одредбе, које су очи­
као и Колоса, налазили у долини реке Ликос, притоке реке Меандар,
гледно биле јудејског порекла, помешале су се са другим схватаљима
на југозападу Фригије у Малој Азији. Изгледа да је Епафраса Павле
верског синкретизма тога времена и нису се држале са циљем прилаго­
учио хришћанској вери, док се, на почетку трећег мисионарског путо­
ђаваља Мојсијевом Закону, јер би се у том случају сасвим јасно ради-
ваља, налазио у Ефесу и да је свакодневно поучавао током две године . . .
ло о Јереси ЈудеЈског карактера, него су имале везе са средишљом та ч-
у Тиранској школи са таквим успехом и да је постао тако чувен ,,да
ком ове јеретичке "философије", а то је "служеље анђелима", односно
сви који живе у Азији чуше ријеч Господа Исуса, и Јудејци и Јелини
служеље духовима и анђелским силама, које се у Посланици називају
" (Дап. 19, 1О). Са Ефесом као средиштем, Павле је сигурно организо­
"стихије свијета" (2, 20), или "началства и власти" (2, 15). Јеретици
вао мисионарења шаљући своје сараднике у градове које није могао
су учили да се може приближити Богу само посредством анђелских
лично да посети.
духовних сила, које, по схватањима онога времена, испуљавају про­
У време писања Посланице Епафрас се налази поред Павла, а
стор у свету и управљају судбином света. Из писма није јасно коју су
у посланици Филимону, која је била написана у истом периоду кад
улогу ови јеретици одредили Христу у односу на те анђелске силе, у
и Посланица Колошанима, Павле каже да је он са њим сужањ (види
сваком случају сигурно не изнад љих. Можда су чак ови јеретички
стих 23). Изгледа, дакле, да је Епафрас дошао у Ефес и да се срео
"философи" из Колосе учили да хришћани нису, иако су својом вером
са Павлом у тамници, где га је и обавестио о ситуацији у којој се на­
у Христа осигурали себи будућа добра, за сада осигурани у односу на
лазе хришћани у Колоси, скрећући му пажњу нарочито на опасност
анђелске духове који владају светом.
која прети њиховој цркви од неког јеретичког учења ("философије")
Вероватно је да је то "служеље анђелима" имало и обреде по­
које је почело да узима маха. У немогућности да се сам суочи са опа­
свећивања, као и мистеријске религије које су биле распростраљене у
сношћу која прети цркви, он тражи Павлову интервенцију, те им он,
области Фригије. Мистеријски карактер ове јереси истраживачи обично
иако не познаје лично примаоце писма (2, 1), упућује ову посланицу
заснивају на овим изразима у Посланици "упуштајући се у оно што није
како би их укрепио у вери и како би подвукао непомирљивост јере­
видјео" (2, 18), "самовољно служеље" ("l:8ЕЛ.о9рТ]ак(а"), ,,значај" (,;tЦ.t~")
тичке "философије" и "празне пријеваре" (2, 8) са "истинитом ријечи (2, 23), на термину "тајна" (,~ootТ]pLOv") (1, 26 и 27; 2, 2; 4, 3), или чак и у
јеванђеља" (1, 5). спомињању "обрезаља нерукотвореног" (2, 11 ), које се вероватно стиче
одговарајућим обредом иницијације у ову јеретичку "философију".
18. 2. ЈереШичко учење у Колоси На основу горе реченог, дакле, јеретичка "философија" Коло­
шана представљала је у оно време уобичајен религијски синкретички
Ни у једној другој посланици Павле се не суочава са сличним
покрет са елементима аскезе јудејског порекла. Извесни истражива­
јеретичким учењем, да бисмо из повезаних обавештења били у могућ­
чи доводе у везу "философију" из Колосе са учењима из Кумранских
ности да сачинимо представу о јереси са којом се он овде бори. Из са­
текстова и тврде да неки следбеници ових јеретичких философа, или
ме Посланице ипак можемо да назремо обрисе отприлике овакве ели-
чак и сами философи потичу од есенских, или многобожачких кру-
224 Јоанис Д Каравидойулос
гова, или су познавали есенска учења пре него што су прихватили
хришћанство. Тако, на пример, супротност тама- светлост (1, 12-13),
одржавање светковина, уздржавање од јела, улога анђела, употреба
термина "тајна" која означава откривен есхатолошки план Божији
итд., подсећају на одговарајућа учења есенске заједнице на Мртвом
мору. Међутим, сасвим је тачно примећено даје у том случају необич­
но да у колошанској јереси никакву улогу не игра строго држање За­
кона и свакодневни обреди очишћења, који су представљали основне
елементе есенске заједнице а исто је тако необично да се у Посланици
Колошанима ни једном не наводи реч "Закон". Истраживачи обично
колошанску јерес описују као ,јудеосинкретистички покрет", или као
"гностички јудаизам", или као синкретистички покрет "предгностич­
ког" карактера. Најисправније гледиште би било да главне одлике "фи­
лософије" у Колоси потичу од религијског синкретизма тога времена,
са којим су се помешали елементи аскезе јудејског порекла.
18. З. Садржина
После уобичајеног Павловог увода, благодарења и молитве (1,
1-12), Посланица се може поделити на два дела од којих је први теорет­
ско-богословски, а други морално-саветодавни.
А. Преузвишеност и власт Христова над целокуйном творе­
вином (1, 13- 2, 23). У овом првом делу Павле, супротстављајући се
јеретичкој "философији" Колошана, која се заснива на "предању људ­
ском", истиче преузвишеност и власт Христову над целокупном тво­
ревином. Христос је "глава свакога началства и власти" (2, 10): Њему
све дугује своје постојање; Он је крајњи циљ свега (1, 16 и 17); у Њему
обитава "сва пуноћа Божанства" (2, 9; види 1, 19). Првобитно саздава­
ње света и откривење тајне Божије у Христу блиско су везани, будући
да се кроз крст Христов "измири" све, "и оно што је на небесима" и
"оно што је на земљи" и наступи есхатолошки "мир" у свему. У крсту
Христовом побеђене су у потпуности Богу непријатељске духовне си­
ле и тако су хришћани стекли "избављење" и "опроштење грехова"
и пренети из "власти таме" у "Царство Сина љубави" Божије, што је
тело Христово - Црква.
Пошто су хришћани крштењем, уласком у Цркву постали тело
Христово, умрли су заједно са Христом, а што се тиче "науке свијета"
и било које духовне силе, она више не може на њих да устреми своје
. .
деЈство, те тако и силе КОЈИХ су се плашили људи онога времена, па су
Колошанима 225
због тога и потражили прибежиште у разним мистеријским вероваљи­
ма, која, нису била ништа друго до "празна пријевара". Али хришћани
су истовремено и васкрсли заједно са Христом у нови живот ("живот
у духу", или "по духу", како каже Павле у другим својим посланица­
ма), живот унутар тела Христовог.
Онај који живи "са Христом" као део тела Његовог не треба
да се боји критике и осуде јеретика по питању јела, или пића, или
светковина, што је све само "сијенка" коју баца "тијело" пре Њего­
вог доласка: међутим, "тијело" Христово већ сада је присутна ствар­
ност. Јеретички "философи" се без права и разлога хвалишу ("узалуд
надимајући се тјелесним умом својим"- 2, 18), мислећи да су поседни­
ци некаквог вишег знања, јер само се у Христу налазе "сва блага пре­
мудрости и знања" (2, 3). Јеретичку философију Павле не упоређује
са хришћанском метафизиком, него са историјском чињеницом коју
представља крст Христов, пред којим су устукнуле непријатељске си­
ле и тако је свуда наступио мир. Ово учење, које представља садржај
истинског ,јеванђеља", предодређена је да се рашири по целоме све­
ту, а не само ограниченом броју "посвећеника", као јеретичка "фило­
софија". Христос Који је био распет, васкрсао и вазнео се са десне
стране Бога, Владика је свега (што постоји) и за његово владичанство
се зна до краја света.
Б. Обавезе удова Шела Христовог (3, 1 - 4, 6). У другом делу
Посланице, оном моралном и саветодавном, моралне одредбе Павле
заснива на смрти верујућег заједно са Христом која је суштаствено
остварена кроз крштење и васкрсење заједно са Њим у нови живот:
описује особине новог човека у Христу и даје правила за ж~вот, која
не представљају предуслов за спасење хришћана, него су плод спасе­
ња које доноси Христос. Живот верујућих у телу Христовом предста­
вља израз чињенице да верујући умире заједно са Христом и васкрса­
ва заједно са Њим и то је живот пребогат плодовима.
18. 4. Богословска йоука Посланице
У Посланици Колошанима могу се назначити следеће богослов­
ске поуке које су особене за њу, било зато што се само у њој о њима
расправља, било зато што се овде о њима расправља више него у дру­
гим Павловим посланицама.
а. Посебан нагласак се стављана на преузвишеност Господа
Исуса Христа над свеукупном творевином. То Апостол наглашава на-
226 Јоанис Д Каравидойулос
Колошанима 227

рочито у христолошкој химни у стиховима 1, 15-20, а понавља се на

много места у Посланици. Из осталих посланица позната богословска
4), али се не говори да ли је то временски блиско, или није. Напротив,
истиче се, као ни у једној другој посланици, крштење, кроз које веру­
тема победе Христове над силама греха, законом и смрћу, овде се за­
мењује Христовим тријумфом над разним духовним силама. Христос јући не само да "умире заједно са Христом", него и "васкрсава заједно
са Њим" у новом животу унутар тела Христовог што представља сада­
је својим крстом разоружао началства и власти. У његовој власти и
шњу реалност. Не говори се о будућем васкрсењу, него о јављању још
царству верујући се већ налазе, пошто су се избавили из сатанске вла­
скривеног живота верујућих са Христом "у Богу". Тај живот предста­
сти таме. Не само Његовим доласком последњих дана, него је Хри­
вља не само будући, него и садашњи опит верујућих.
стос већ у садашњости Господ који тријумфује.
Релативизација крста Христовог у читавом сплету синкрети­
стичких стихија, или философија, или веровања, које све стављају
у исту раван, представља сталну опасност за хришћанство у свакој
епохи. Посланица изричито наглашава да се хришћанин осигурава од
разарајућег утицаја таквих тежњи ка стављању свега у исту раван та­
ко што интензивно живи унутар тела Христовог, органски сједињен
са "главом" тела и стварајући плодове. Ни у једној другој посланици
не истиче се тако снажно, као у Посланици Колошанима, друштвени
значај тога што верујући "умире са Христом" и "васкрсава са Њим"
и последице његовог живота у атмосфери слободе, без страха да би
га други људи могли осуђивати око питања ускогрудих заповести За­
кона, без страха од овосветских сила, институција, или дворова, који
владају човеком.
б. Са христологијом је у посланици уско повезана еклисиоло­
гија, будући да се толико инсистира да је Христос глава тела, то јест
Цркве. Ово учење се овде не образлаже толико као у Посланици Рим. '1
-~

12 и у 1. Кор. 12 у вези са многоразуђеношћу удова и јединству тела,

већ се овде нагласак ставља на "главу" тела, које се у значењу васеље­
не подразумева као област у којој се простире Христова владавина. .•ј.
.
Црква је пуноћа народа Божијег, коју чине света и верна браћа, која Ј
су међусобно чврсто везана љубављу, а сви заједно су као удови сједи­
њени са "главом" тела. 4
в. Павле поседује веома наглашену свест о апостолству ("ико­
номија"), које му је поверио Бог. Сада када се налази у тамници осећа 1
f
да то апостоластво испуњава тако што страда за Цркву и да "допуња­
1

.Ј
~
ва.. што недостаје Христовим патњама" (1, 24). Апостол сматра ,,ико­
номијом" што му је Бог поверио ширење "тајне Бога и Оца и Христа",
која у себи садржи спасење целокупног човечанства унутар Цркве.
r. Што се тиче есхатолошког учења у Посланици, може се при­
метити да предстојећи долазак Господњи у њој не заузима средишње
место: само једанпут се спомиње Христово ,јављање" са славом (3,
228 Јоанис Д Каравидойулос
Фили..wону 229

19. ПОСЛАНИЦА ФИЛИМОНУ

нин, не може се рећи да ова тема није везана за Цркву, тело Христово.
Сам Павле ово лично питаље смешта у оквире Цркве: Ово мало писмо
упућује не само Филимону него и љеговој супрузи Апфији, Архипу
19.1 Повод и кapaкillep Посланице
-највероватније љиховом сину- и "домаћој" цркви Филимоновој. Ље­
гови благослови на почетку и на крају Посланице превазилазе личну
Посланица Филимону је најкраћа од посланица апостола Па­
раван примаоца и односе се на целокупну Цркву ("благодат вам ... ",
вла (25 стихова) и обично се сматра личним Апостол овим писмом
"благодат ... са духом вашим"). Осим тога као сапошиљалац - у тако
упућеном Филимону, а односи се на питање повратка једног одбеглог
кратком писму! -помиље се Тимотеј и напослетку поздраве шаљу
роба Филимоновог, Онисима. Конкретније, повод Посланице, како се
(стихови 23-34) готово сви Павлови сарадници који се помиљу у По­
закључује из самог текста, је следећи: Филимон је хришћанин који
сланици Колошанима 4, 10-14).
иде добрим путем и живи у Колоси, а своје преобраћање у хришћан­
Све то показује да Павле на питаље повратка Онисимовог гле­
ство дугује самом Павлу (стих 19Ю, што се највероватније збило то­
да као на питаље које је везано за целокупну цркву у Колоси, а то
ком дугог периода током којег је Апостол деловао у Ефесу. Филимон
значи да је везано и за целокупно тело Христово, јер није могуће да
не само што уступа своју кућу за хришћанска сабрања, него се и бави
остале удове тела Христовог не занима ако још један човек постаје
многобројним активностима из човекољубља и то је оно што Павле
део тог истог тела. У том правцу нас воде и изрази као "у Христу",
неколико пута похваљује у посланици коју му шаље. Из куће тога
"у Господу" на шта често наилазимо у Посланици. Сматрамо дакле
хришћанина из Колосе одбегао је роб Онисим, пошто је претходно
да уобичајени опис Посланице као личног Павловог писма упућеног
починио некакву неправду, моrуће крађу, па је побегао. На основу
Филимону треба да променимо (модификујемо), не наравно одричући
предања, које каже да је Рим место настанка посланица из сужањства,
лични карактер ове посланице, него додајући да садржи и еклисиоло­
побегао је у Рим, но по новијем схватању, које и ми прихватамо, у
шки аспект, да гледа на Цркву као на тело Христово, као и у осталим
Ефес. Онде се, не зна под којим се околностима нашао поред Павла у
посланицама из сужљства. Ова посланица, разуме се, има и нешто
тамници. Примио је хришћанство од апостола и сада се већ као сабрат
посебно: то је једини случај односа међу личностима у коме се мо­
враћа свом господару у Колосу, снабдевен Павловим писмом и препо­
же видети проповедаље хришћанске љубави на делу. Био би неуспех
рукама.
хришћанског јеванђеља које је проповедао Павле у хеленистичко-рим­
То је у општим цртама повод и садржина Посланице која је
ском свету, кад то проповедаље не би нашла примену наједном поје­
написана са много истанчаности и нежности и приказује нам Павла
диначном случају!
не само као дубоког богослова, који разматра богословске теме, она­
У овој посланици Павле се открива не само као богослов, него
ко како га познајемо из осталих посланица, него и као човека који
и као човек изузетне истанчаности, истанчаности у односу, како пре­
зна како да поступи у деликатним ситуациЈама свакодневног живо­
ма примаоцу посланице, тако и према личности због које је шаље: Као
та, који уме да доведе у склад хришћанско јеванђеље са ситуацијом
прво, пише као пријатељ, одричући се чак и апостолског достојанства
у којој се нађе човек као појединац. Ова посланица је описана као
на почетку посланице, као и ауторитета који би могао, у складу са до­
"истинско ремек-дело истанчаности и срца", "неупоредиви образац
стојанством апостола, да употреби (види стих 8): он поштује Филимо­
духовног руковођења, племенитости и љубави", "најдрагоценији би­
ново право господара над робом, на основу важећих закона тога доба;
сер из непроцењивог блага божанских списа" а то су само неколико
али не иде даље од молбе како би му саветовао да ослободи роба који
најрепрезентативнијих мишљења од многобројних која су о овој по­
му се враћа: он зна шта је Онисиму на корист, а за.љу је одговоран он
сланици изречена.
сам. Према Онисиму, са друге стране, показује се апостол ова истанча­
Упркос томе што је повод посланице сасвим личне природе и
ност у томе што избегава да љегов поступак опише као бекство (каже
односи се на поновно успостављање односа између једног одбеглог
у 15. стиху: "растаде се с тобом на кратко"); не помиље крађу (изража­
роба, сада хришћанина, са његовим господаром, који је такође хришћа-
ва се, у 18. стиху, хипотетично: "ако ти је нешто скривио"), али каже
230 Јошшс Д Каравидойулос
ФИilимону 231

колико је сада већ "потребан" (стих11) - штавише толико да је желео

проблеми одбеглих робова око налажеља хране, одеће и боравишта.
и сам да га задржи (стих13)- и при том за њега каже "чедо моје Они­
А изнад свега ту је била неизвесност и страх да не буду примећени и
сим, којега родих у оковима својим" (стих 10), назива га "срце моје"
ухваћени. Епиктит описује муке одбеглих робова, који су, где год да
(стих 12), "братом љубљеним" (стих 16) и на крају га поистовећује са
се налазе, па чак и у позоришту, били у опасности да буду ухваћени. У
самим собом "као мене" (стих 17).
Риму је чак постојала и посебна полиција за тражеље и хватаље одбе­
Поред истанчаног човека, овде се види и Павле као поглавар
глих робова, то су били такозвани fugitivarii. Казне ухваћених кретале
(~yEt~c;;), који посредно користи свој ауторитет како не би вршио при­
су се од жигосаља на челу све до riрибијаља на крст, или других муче­
тисак на своје сараднике и пријатеље, који говори озбиљно, али се и
ља.
шали (види стих 18), који прави игре речи са именом роба (стих 11);
У случају Онисима не знамо под којим условима је у тамни­
али најзад наглашава озбиљност свог захтева.
ци дошло до љеговог сусрета са Павлом. Да је Онисим учинио неко
ново недело, највероватније је да би био послат свом господару у
19. 2. ИсШоријке йpwzuкe које се назиру кроз йосланицу Колосу, или да би био сурово кажљен. Можда су се ствари догодиле
овако: После одласка из Филимонове куће, Онисим је Почео да се
Ова Посланица не представља расправу о ропству, или слобо­
суочава са познатим проблемима које су имали одбегли, па пошто
ди, нити има важну улогу када је у питању ропство које је једна од
се нашао у страшно м положају, добио је обавештеље у Ефесу (где
карактеристика људског друштва тога доба, него говори, као што смо
се налазио и Артемидин храм који је служио као прибежиште за
већ рекли, о појединачном случају једног одбеглог роба који се, као
одбегле) о утамниченом Апостолу, за кога је можда већ чуо у Фи­
хришћанин, враћа свом господару пред светом. О ропству у античком
лимоновој кући. Тако је, покајавши се можда, побегао код Павла,
свету могу се наћи обавештења у библиографији везаној за то. Овде
примио љегово учеље и одлучио да из корена промени свој живот.
бележимо само оно што може да потпомогне разумевању околности
Павле је пронашао у Онисиму драгоценог, корисног ("потребног"
које су претходиле Посланици Филимону.
што је иначе значеље љеговог имена) помоћника док је у оковима,
Немогуће је замислити људско друштво тога доба без робова
али га није задржао код себе, упркос томе што је то желео, него га
који су представљали, бар у Августово доба, половину популације
је послао назад Филимону опремивши га писмом са препоруком. То
римског царства и на којима је почивао цео систем производње. По­
је за Апостола била добра прилика да и на делу покаже своје учеље
ложај робова није никако био завидан, упркос многобројним случаје­
да за верујуће не постоји разлика између роба и слободног човека
вима блиских и нежних веза које су могле да се остваре између госпо­
(Гал. 3, 28; Кол. 3, 11).
дара и робова у античкој Атини. Иако Псеудо-Ксенофонт у свом делу
Неки од Отаца који су тумачили Посланицу верују да је Фили­
'Ae..,иx(wv ПоЛ.t tELa тврди да су се робови веома мало разликовали од
мон уступио Онисима Павлу за потребе љеговог мисионарског дело­
слободних људи у атинском друштву, Еврипид каже да роб ни по чему
ваља, поједини млађи идентификују Онисима из Посланице са епи­
није нижи од слободних људи, а Демостен подвлачи да робови имају
скопом у Ефесу, Онисимом са почетка 2. века по. Хр., кога спомиље
исту слободу говора као и остали, у свакодневној пракси се ипак са­
Игнатије (Ефесцима, 1, 3; 2, 1; 6, 1). Примери робова који су достигли
свим јасно видело Аристотел ово гледиште да је роб "оруђе са душом,
до високог црквеног достојанства су нам познати из историје Цркве.
а оруђе је роб без душе".
На крају треба приметити да је у складу са другим обавештељем Они­
У Риму је положај робова био још мање завидан, пошто опи­
сим постао епископ Верије и да је умро као мученик у Риму за време
си, углавном са Запада, говоре о суровом понашању према робовима.
владавине Тертула ('A'ПoatoA.tкal ALatayal 7, 46). Наша црква га пра­
Иначе је карактеристично да на Истоку није било појава робовских
знује 15. фебруара као и 22. новембра. У новембру се слави заједно са
устанака као у Италији у 1. веку пр. Хр. Било је природно после тога
Филимоном, Апфијом и Архипом.
да су поједини робови хтели да побегну од служења свом господару
са надом да ће имати више среће. Али од тог тренутка почињали би
232 Јоанис Д. Каравидойулос
Римљанима 233

19. З. Вредност Посланице Филw.юну

'20. ПОСЛАНИЦА РИМЉАНИМА
1. ,·
.
"-, ._.,,./

Ова мала Посланица, будући да представља бисер оствареља

хришћанске вере и љубави, јасно показује да хрићанска нада у будућ­
Библиографија
ност није независна од проблема у свакодневном животу: јер хришћан­
ство својом надом на будућност не проповеда избегаваље суочаваља
а. Ту.мачења и коменШари: Ориген PG 14. Златоуст PG 60. Те­
са животним проблемима у садашљости. Нови Завет не представља ко­
одор Мопсуетијски PG 66. Кирило Александријски PG 74. Теодорит
декс безличних учеља и заповести, него пре свега истиче обнављаље
PG 82. Дамаскин PG 95. Икуменије PG 118. Теофилакт PG 124. Cra-
човека у Христу и љегово преображаваље у "нову твар". Есхатолошка
mer, Catenae IV, 1-529. Трембелас П., 'Yпof.!.Vflf.I.O: EL<; t&.<; ЁпLОtоЛ.&.<; tfJ
будућност није одсечена од садашњости, већ управо почиље проме­
<; К.8., том 1, 27-228. Цаконас В., 'Yпof.!.Vflf.!.o: EL<; t~v про<; Pu.>f.!.o:(oщ
ном којом се човек подвргава у садашљости. Очекиваље будућности
ЕПI.оtоЛ.~. део I 1, 1 - 3, 20, 1986. Barth К., Der Romerbrief, 1919, 61929.
потстиче човека да постане активнији и делатнији у садашљости.
Cranfie1d С., The Epistle to the Romans, ICC, I- П, 1975-79. Fitzmyer Ј.
Порука Посланице Филимону је да хришћанство не даје првен­
А., Romans, АВ, 1993. Kasemann Е., An die Romer, НNТ, 1974, Ч980, и
ство ни једној одређеној, пролазној, друштвеној групи у свету, него
у преводу на енглески 1980. Leenhardt Е. Ј., Жp7tre de St. Раиl аих Ro-
ослобађа људе од пролазних, непрестано променљивих и подложних
mains, CNT 6, 1957, Ч981.
пропадању друштвених структура и чини да се они, у каквим год дру­
б. СШудије: Donfried К. Р., The Romans Debate, Ч991. Sche1kle
·штвеним околностима се налазили, осећају, да живе и делују као сло­
К. Н., Раиlиs Lehrer der Vi:Uer, 1956.
бодни, имајући познаље слободе у коју их води Христос.

20. Ј. Оснивање цркве у Риму

Није тачно познато ко је основао цркву у

Риму, можда "д_gщљаци_:е_IЈМ!!>~ЈШ~' (Дап. 2, 10),
који су чули Петрову беседу на дан Педесетни­
це. Мишљељеје В. Јоанидисадаје хришћанство
у Рим донео брачни пар~Ј\1<!!.1!.~ и llрискила, и да
је љихово проповедаље јеванђеља било од вели­
ког значаја (види Дап. 18, 26-27), и претпоставља да су се они, после
Клаудијеве смрти (54. године по. Хр.) вратили у Рим. То се међутим
ничим не може поткрепити. Највероватније да су остали у Ефесу,
куда су отишли заједно са Павлом после љеговог одласка из Корин­
та (види Дап. 18, 18 и 26; 2. Тим. 4, 19). Због чиљенице да је јудејска
заједница у Риму била веома бројна- нарочито од 61. године п. Хр.,
када је Помпеј довео велики број јудејских робова у Рим, који су по­
том постали слободни- и да је постојала добра комуникација између
осталих градова царства и престонице, преношеље хришћанске пору­
ке у крилу јудејске заједнице у Риму било је лако, јер су љени члано­
ви често путовали. Упркос тешкоћа у саобраћају и преношељу вести
у то доба, из текстова можемо видети да су се вести преносиле преко
неких људи који су непрестано путовали (на пр., трговаца, мисионара
 234 Јоанис Д. Каравидойулос
Римљанима 235

итд.) који су представљали неку врсту интернета са великим градови­ 20. 2. Садр:ж:ина
ма као "серверима"!
Римс~к.И~ЈО.РИ~Ј:t.Р Светоније (Клаудијев живот, 25), посредно
-··-·- . . . Посланица Римљанима, која је упућена, као што смо видели у
нас оба:вештава oпoc:.rol~M хришћана уРиму49. године по. Хр:; када
претходном параграфу, цркви коју није основао сам Павле, предста­
је Клаудије издао заповеS!'_!iёgтИв"јуДејаЦа, којом је наредио њнхово
вља, што се тиче богословља, најзначајнију и истовремено најобим­
удаља·ваЊе изИтаnИје: како би зауставио немир који је међу њима иза-
нију од свих осталих љегових посланица. Обично се описује као ,Је­
. звa_QЛQKpeт-Chrestus -а (impulsore Chresto). Изгледа дакле, да је шире­
ванђеље апостола Павла". Па ипак ова посланИЦа не садрЖИ n:rrerлeд ·
ње хришћанства међу Јудејцима било узрок немира и да онај о коме је
ЉеговоГ боГословља, него се излаже један од основних саджаја Павло­
реч, није нико други до Исус Христос. Иначе у то доба Римљани још
вог богословља: Оправдаље гр~шног човека благодаћу Христовом, а
нису могли д~цадр.ащ;~__р_~пику и~м:еђу хришћана'И ЈуДеј~ца. Тако. су
не деловаљем Закона. Ова тема се најављује већ у стиховима 1, 16
ПосЛеЂвеЗаnовести м:ш)Гй'јуДеохiш~ћани напустили Рим и поново се
И 17: "Јер се не стидим јеванђеља Христова, јер је оно сила Божија
вратили после Клаудијеве смрти (54. по. Хр.), а тада су у цркви зате­
на спасеље свакоме који верује, а најприје Јудејцу и Јелину. Јер се у
кли многе хришћане од многобожаца. Једнострана су мишљења оних
љему открива правда Божија из вјере у вјеру, као што је написано: А
који тврде да су цркву у Риму чинили само хришћани јудејског поре­
праведник ће од вјере живјети". Истом том темом Павле се већ бавио
кла, или само хришћани од многобожаца. Оно што говори Павле у сво­
у Посланици Галатима коју је написао у Ефесу 2-3 године пре Посла­
јој посланици (нарочито у поглављу 14 и 15, 1-13) претпоставља да су
нице Римљанима, али је у оној посланици тон био полемички (против
црк~у. чи:ниl.IЈIЈЯ!!SР јудеохрl!.щl!а.!!!fд I~QЉ _хришћаш:Гмн:ОrоЂожачког
оних који живе јудејски), а овде је развијаље теме спокојније и систе­
~ореющ, д,Ц!fје овИХ: riосЛедњих било више. ····· · · · ·
матичниЈе.
Гледиште старијих римокатоличких истраживача, да је оснива­
ње цркве у Риму везано за апостола Петра, напустили су, пре свега,
У појединостима садржина Посланице изгледа овако:
они сами. Обавештење из Дела апостолских да Петар после чудотвор­
ног ослобођеља из тамнице "отиде на друго место" (Дап. 12, 17), не
Увод (1, 1-15).
може да подразумева његов одлазак у Рим.Јерд~__ ,g_е_Л~ар нашао у
Риму када је онамо стигла Павлова Посланица]>имљанима~·павле би
Први део, догмаШски (1, 16:- 11,Ј6),
сасвим сигурно послаq п_оз~равеИЊему.Д~Гiй!"ПретоГ времена Петар
није проповедао у Риму закључује·с·е·из онога што говори Павле, да
а) Ойравдање "из вјере" (1, 16- 8, 39): Најава главне теме (1,
нема обичај да зида "на туђем темељу", него тамо где "име Христово
16-17), свеопшта грешност свих, многобожаца (1, 18-32) и Јудејаца (2,
(не) бјеше познато" (Рим. 15, 20). Највероватније је даје Петар отишао
1 -З, 8), који су изложени гневу Божијем (3, 9-20); откривеље правде
у Рим после двогодишњег Павловог сужањства (61-63. по. Хр.), када
Божије у Христу (3, 21-31); библијски пример за оправдаље "из вјере"
је настао Неронов прогон, за време кога је мученички погубљен. Није
је Аврам (4, 1-25); историјско-сотириолошко виђеље библијске исто­
дакле познато ко је основао цркву у Риму: занимљиво је оно што пише
рије: Адам и Христос (5, 1-21 ); ослобађаље верујућег од смрти и греха
један латински црквени писац из 4. века: он наиме хвали римске хри­
кроз крштеље (6, 1-23); ослобађаље од Закона (7, 1-25); Нови живот
шћане јер су веровали у Христа "а да нису видели ни једно чудо, нити
верујућег у Духу, предукус будућих добара (8, 1-30); химна љубави
иједног од апостола Господњих."·
Христовој којом се завршава обрада ове теме (8, 31-39).

б) Крајње сйасење Израиља и поред чиљенице што је при­

времено одбацио Христа, а то је оно што, по историјско-сотириоло­
шком плану Божијем, помаже уласку многобожаца у цркву (погла­
вље 9- 11).
236 Јоан.uс Д Каравuдойулос
Римљанима 237

Други део, морално- делаfiти (12, 1 - 16, 25).

наМ.ер:у..да свој~ мисринарско деловање пребаци на Запад са могућим
средиштем у Риму. · ·
а) Морални захfјlеви йравде Божије (12, 1 - 15, 13). Увод: ду­
Павлово срце вероватно стрепи од дочека који ће имати у Јеру­
ховно богослу:Жеiье(i2, 1-2). Благодатни дарови у служби и назидању
салиму ("идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити"
целокупног тела цркве (12, 3-8); разни подстреци (12, 9-21); покорава­
Дап. 20, 22) и од првог контакта са црквом у Риму. У вези са ова два
ње хришћанина државној власти (13, 1-7); љубав као "пуноћа" и во­
путовања треба да се испита циљ због кога он пише Посланицу Ри-
зглављење целокупног закона Божијег (13, 8-13); поштовање савести ј

мљанима.МДа ли.само.ж.~ли да припреми тло за рвоју будућу посету

"слабога у вјери" од стране ,јаких" (14, 1 - 15, 13).
Риму, излаЖући јеванђеље које проi!оведttЈ_Да лИ'"жеii:И-дасе-одбрайii
од оних који жи~t(јудејсiщ, подвлачећи да ПрИхвата пРёимућство јудеј­
б) Мисионарски Павлови йланови за непосредну будућност (15,
ског елемента у односу на многобожачки, да прихвата значај Закона
14-33). Поздра~~ђб;1~16). llp'enopyкe за избегаваље саблазни и раздо­
у избавитељском домостроју Божијем и привремени карактер одбаци­
ра, вероватно оних који живе јудејски (16, 17-20). Завршни поздрави
(16, 21-23). На крају славословље (16, 25-27). ваља Христа од стране израиљског народа~Ил!!_М:_Qжда заушма став
против оних који исувише слободно живе ИПогрешно разумеју њего­
во учење и његов однос према Закону па против њих истиче моралне
20. З. Цwь са којим је найисана Посланица, мeciilo и време
обавезе које проистичу из крштења (б, 1 и даље)? Све ове три претпо­
ставке подржавају многи истраживачи.
У_љр.ем:~
_,_ када пише ову по-
Веома је занимљиво гледиште које заступају приређивачи Еку­
,,.,, ,,

сланичу, Цавле је већ пропо-

менског превода Библије (ТОВ), који циљ писања Посланице смешта­
ведао јеванђеље "од Јеруса­
ју у оквире историјских чињеница онога доба. Јудејска заједница у
лима и наоколо све до Или­
Риму била је јака и многобројна, што сведоче између осталог и мно­
рика" (15, 19), почаствован
гобројне синагоге и гробља из 1. века, што су открила археолошка
да шири јеванђеље намести­
ископавања у Риму. Клаудиi~»..ом..нарсд.б.Q!"fИЗ 49. год_ин~ЈЈ.О..-Хр·:;као
ма "не тамо гдје име Хри­
што смо већ споменулИ:-м~оги Јудејци су б~;-прИ~уђенида напусте
стово бјеше познато, да не
Рим и Италију, .а заједно сањима и многи хришћани од Јудејаца, јер
зидам на туђем темељу" (15,
Римљани, наравно, још нису могли да напр(iве разлИку између Јудеја­
20). Требало би ускоро да се
упути у Јерусалим како би
ца и хришћана.Тако је отишао браЧ:ни ·пар Ак~а и Прискила које је
Павле упознао у Коринту (види Дап. 18, 2-3). После Клаудијеве смрти
однео помоћ коју су сабрали
(54. године) многи Јудејци и хришћани јудејског порекла вратили су
хришћани из Македоније и
се у Рим и тада су, веома могуће, хришћани од многобожаца у Римској
Ахаје за сабраћу у Јерусали­
цркви, који су били бројнији, како се данас претежно сматра, заузели
му и да потом удовољи сво­
ниподаштавајући став према хришћанима од јудејаца који су се вра­
јој жаркој жељи, коју има
тили (види 11, 17-25; 14, З и 10; 15, 25-27). Павле, који је, разуме се,
већ много година да посети
могао да има обавештења, као што је имао и о другим црквама, чак и
хришћане у Риму и да га они
са онима које није он сам основао (на пример у Колосу), желео је да
отпрате у Шпанију (15, 23-26; види и Дап. 23, 11). Све нам ово допу­
доведе до узајамног прихватања и међусобног поштовања хришћане
шта да закључимо да с~. А.џщтол налази на крају свог трећег путовања
одЈудејаца и хришћане од многобожаца у Риму. Тако се објашњавају
и ~.Q] l(оринту (године 57). Тамо пише ПосЛаницу Римљанима, после
изрази ,јака" браћа и "слаба", или "слаба у вери" (15, 1; 14, 1-2), као и
оогатог мисионарског и списатељског деловања. Већ је проповедао
подстрек из стиха 15, 7 "зато примајте један другога, као што је Хри­
јеванђеље у источном делу царства и после путовања у Јерусалим има
стос примио вас на славу Божију:•. Тако се такође објашњава честа
238 Јоан.ис Д Каравидойулос
Римљанима 239

употреба термина Јудејци- Јелини (1, 14-16; 2, 9 и 10; З, 9-29; 9, 23;

празан простор на крају 14. поглавља; овај последљи кодекс изоставља
10, 12; 11, 13-25). У случају да је ово гледиште исправно, Посланица
и стихове 1, 7 и 15 и израз "Ev Р61-11Ј" ("у Риму"); у појединим рукописи­
Римљанима се може описати као "васељенска".
ма и у Маркионовом тексту изостављена су поглавља 15. и 16.
Немамо, разуме се, друге податке, или обавештења како бисмо
Као објашљеље за ове разлике у рукописима, предлажу се ра­
ово гледиште прихватили као нај тачније, али је вредно пажње. Чак и
зна решеља, која укратко износимо овако:
у случају да се дешавало нешто тако у Римској цркви, не можемо да
искључимо Павлову намеру да излагањем овог ,јеванђеља" припреми
а. 16. поглавље представља посебну посланицу коју је Апостол
своју посету Риму. Иначе из развоја догађаја увиђамо да се Павлов
упутио цркви у Ефесу, са којом га везује већи број личности него што
циљ испунио: Када касније, после свог хапшења у Јерусалиму, одлази
се овде спомиље. Међутим, посланица која би садржавала само по­
у Рим да би му тамо било суђено, браћа из Рима дошла су му у сусрет
здраве сасвим је незамислива!
"до Апијева трга и Три крчме. И када их видје Павле, заблагодари Бо­
гу и охрабри се" (Дап. 28, 15).
б. Посланица Римљанима је послата посредством Фиве, а она
је, узимајућије из Ефеса, тамо требала да остави један љен препис ко­
20. 4. 16. йоглавље Посланице
ји садржи поглавље са поздравима, али је уместо тога, она тај препис
однела у Рим. Тако је на основу тог предлога решеља ова посланица
У последњем поглављу посланице Павле поздравља 26 лично­
првобитно имала два облика, шири, који је упућен цркви у Ефесу (1
сти, било поименце, или неименована али на неки начин везана са
- 15 и 16) и краћи који је упућен цркви у Риму (1- 15).
именованима (поздравља "матер његову", "сестру његову"). Крајем
18. и почетком 19. века с правом су се истраживачи питали да лије за­
в. Ова посланица коју Апостол шаље црквама Рима, Ефеса, Со­
иста могуће да апостол у цркви, коју још никада није посетио, познаје
луна, као и другима јесте, "енциклијска". Међутим у канону се задр­
толико личности и да га са њима чини се везују блиски односи(" ... љу­
жао онај препис посланице који је упућен цркви у Риму, коме су дода­
бљеном ми у Господу", "сродника мојега", "матер његову и моју").
ти краЈеви осталих преписа.
Акила и Прискила, који да би спасли Павла "своје вратове положи­
ше", налазе се у то време, како нам је познато из других извештавања
г. Посланица је цела (поглавља 1 - 16) упућена само цркви у Ри­
Новог Завета, у Ефесу (види: Дап. 18, 18 и даље, 26; 1. Кор. 16, 19; 2.
му, а у љој се налазе споменути у 16. поглављу сви тадашљи сарадни­
Тим. 4, 19). Природније је даје Епенет, "којије првина (&тrарх~) Ахаје
ци и познаници Апостола. Наводи их поименце, како би истакао своје
у Христу" везан за цркву у Ефесу. Павлови "сродници и сапатници у
блиске односе са члановима цркве, коју би требало ускоро да посети.
сужањству", Андроник и Јунија (или Јулија, или по другим рукопи­
Све ове претпоставке имају своје присталице. Ова последља
сима мушко, Јунијас) вероватно су у некаквој вези са сужањством у
је, разуме се у складу са предаљем, али губи из вида да у том случају
Ефесу. Уосталом све што је у стиховима 16, 17-20 речено о онима који
постоје неки проблеми. Претпоставка наведена под в. ( енциклијска
стварају раздоре и саблазни, са више основа би требало даје упућано
посланица), коју подржавају многи истраживачи, даје одговор на мно­
познатој цркви и блиској Апостолу.
га питаља и оправдава постојаље четири краја посланице (15, 33; 16,
Такође горе наведеним запажањима треба додати и следећа:
20, затим 24 и 27). Али колико год на љу и ми гледамо са симпатијама,
Најстарији рукопис који се налази на папирусу Р46, завршава се сти­
не треба да заборавимо да се ради само о претпоставци.
хом 15, 33 ("А Бог мира нека је са свима вама. Амин"), где се налази и
славословље из стихова 16, 25-27. Ово славословље иначе у рукописи­
ма Црквеног текста стоји на крају 14. поглавља, а у неким другим руко­
писима, налази се на два места, једном на крају 14. полавља, па поново
на крају 16, а кодекс G (из 10. века) га потпуно изоставља, остављајући
240 Јоанис)l}(аравидоймлос
241
Пасширске

20. 5. Вредност Посланице Римљанима

21. ПАСТИРСКЕ ПОСЛАНИЦЕ
и њен утицај Шоком векова

Иако се чини да ова посланица током прва два века није одигра­
Библиографија
ла важну улогу у хришћанској мисли, касније је имала водећу улогу у
историји Цркве. И источно и западно ерминевтичко предање много ду­
а. Тумачења и коменШари: Златоуст PG 62. Теодор Мопсуестиј­
гују Оригеновом тумачењу ове посланице (које је познато на основу
ски PG 66 (фрагменти). Теодорит PG 82. Дамаскин PG 95. Икуменије
слободне Руфинове интерпретације), тумачењу Златоуста и осталих
PG 119. Теофилакт PG 125. Зигавин, у издању Никифора Калогероса
Отаца. Римокатолички истраживач Schelkle, сабрао је, у својој књизи
(1887). Cramer, Catenae VII, 1-1 ОО. Галитис Ј., 'Н 1rp6c; Т( tov E1ТLOtoA.i}
Раи!иs Lehrer der Vater, тумачења првих 11 поглавља Посланице и
tou 'А1Т. ПcxuA.ou. Etacxywyi} - 'У1ТОIЈ.VТЈ~ 1978, поновљено издање 1992,
источних и западних Отаца. Највише су се њоме користили реформа­
у едицији ЕК~ 12у. Трембелас П., 'У 1ТOIJ.VТJIJ.CX Е tc; тас; Е1Т юtоЛ.ас; К.
тори Лутер, Калвин и Мелахтон, углавном због онога што се у Посла­
~ .. том 2, 337-445. Филипидис Л. И., 'Н А' 1rp6c; TLIJ.oeEov 1ТOLIJ.cxvнкi}
ници говори о вери, док се почетком 20. века коментаром на Послани­
E1ТLO't'oA.i} tou 'A1r. ПcxuA.ou, Ч973. Fee G., Ј and 2 Тimothy, Тitus, 1984.
цу Римљанима познатог теолога Karl-a Barth-a (Der Romerbrief, 1919)
Guthrie D., Pastoral Epistles, 1971. Holtz G., Die Pastoralhriefe, ThНNT,
враћа богословска мисао на виши ниво истраживања.
1965. Spicq С., Les JКJfitres Pastorales, ЕВ, 4 1969.
Средишња тема Посланице је, као што смо већ споменули, ја­
б. СШудије: Агуридис с., XpLO't'OAoy(cx KIXL uyLCXLVOOOIX
вљање "правде" Божије у Христовој личности и оправдање човека
бLбааксхНсх EV tcx1c; 1ТOLIJ.IXVПKCX1c; Е1ТLО't'ом1с;, 1953, поновљено издање
,,кроз вјеру". Ову тему Павле развија у широкој историјско-сотирио­
1966. у BL~A.Lкcf MEA.нi}IJ.cxtcx 1, 59-66. Кармирис Н., Т6 фйоЛ.оуLкоv
лошкој перспективи, полазећи од Адама који је прекршио заповест Бо­
1rр6~А.Т]~ t<.Зv ПоLIЈ.схvпк<.Зv E1ТLatoA.wv, 1958. Коман К., 'Н ЕККАТЈОLсх twv
жију и завршавајући са последњим Адамом, Исусом Христом, Који је
ПoL~VtLк<.Зv E1ТLOtoA.~v. (~Lбсхкt. бLcxtp.), 1983.
исправио преступ првозданог: први Је човечанству донео смрт, а други

му је штедро подарио живот. Оно што занима писца није да исприча от­
куд потичу све страхоте човечанства, него да истакне даривање живо­
21. Ј. Назив и йримаоци

та, коме је Христос извор. Садашњост и будућност живота налази се

Средином 18. века (1753-1755), две посланице упућене Тимоте­
у средишту његовог интересовања, а не прошлост пропасти и смрти.
ју и она упућена Титу назване су "Пастирским", будући да су упућене
Можемо према томе да констатујемо да је порука ове посланице по­
пастирима цркве. Већ почетком тог истог века (1703. године) пастир­
рука оптимизма: тамо где је некада царовала смрт, грех и Закон, сада
ском је названа посланица упућена Титу. Овај назив се одржао.
кроз Христа влада преобиље живота, светости, благодати. "А гдје се
Две посланице упућене су Тимотеју, епископу Ефеса и једна Ти­
умножи гријех ондје се још већма умножи благодат" (5, 20).
ту, епископу Крита. Односе се на специфичне ситуације у којима су се
нашли ови поглавари цркава. Сам Павле их је поставио за поглаваре и
посланице садрже упутства за њихово пастирско деловање. Неки ове по­
сланице називају Павловим "Канонским правом", међутим, треба одмах
да приметимо да се у овим посланицама не дотичу сви аспекти црквене

послушности и живота. Ове посланице имају велику вредност јер нам по­
казују занимање њиховог писца за опасности које прете члановима цркве
одјеретика и за начин на који треба да се суоче са њима пастири цркава.
О Тимотеју имамо много обавештења из Дела апостолских и
из Павлових посланица. Пореклом је из Листре у Ликаонији, од оца
многобожца (Јелина) и мајке јудејке, која је постала хришћанка (Дап.
242 Јоан.ис Д. Каравидойулос
ПасШирске 243

16, 1). У том граду упознао је Павла и постао му нај ближи, најоданији
Јустом из стиха Дап. 18, 7 и другим. Међутим ништа од тога није пре­
сарадник ("сродне душе", на основу онога што пише у Фил. 2, 20). Још
шло оквире петпоставке.
у детињству је, старањем своје мајке Евникије и баке Лоиде, упознао
"свештене списе" (2. Тим. 1, 5; З, 15). Касније је са ревношћу и одано­
шћу служио Павла у ширењу јеванђеља: "Јер је као дијете оцу са мном 21. 2 Садржина
служио јеванђељу", написаће Павле Филипљанима (2, 22), а у Посла­
У 1. Посланици Тимотеју Павле скреће пажњу пастира цркве
ници Солуњанима о њему ће писати овако: "Посласмо Тимотеја, бра­
у Ефесу на опасност од јеретика који се заносе јудејским митовима,
та нашега и служитеља Божијега и сарадника нашега у јеванђељу Хри­
бескрајним родословима, бесциљним расправама о закону и разнора­
стовом" (1. Сол. З, 2). Налази се поред Павла за време другог и трећег
зним заповестима о аскези, па му саветује да остане веран здравим
мисионарског путовања, заједно са њим преноси сакупљену помоћ за
хришћанским учењима (1, 3-20). Затим му апостол даје упутства о по­
хришћане у Јерусалиму (Дап. 20, 4), преузима деликатне апостолске
јединим питањима која се односе на богослужења (2, 1-15), описује
задатке које му налаже Павле (1. Сол. З, 2-6; 1. Кор. 4, 17; 16, 10-11;
особине које треба да имају епископи и ђакони (2, 1-14) и поетским
Фил. 2, 19-24; Рим. 16, 21) и помиње се као сапошиљалац са Павлом у
тоном беседи о "тајни побожности", која се састоји у Христовом ова­
посланицама 1. и 2. Сол., 2. Кор., Фил., Кол. и Флм. Кратко пре свог
плоћењу и вазнесењу на небеса (3, 15-16). Враћа се на тему јеретика
краја велики Апостол изражава жељу да још једном види свог оданог
како би се оборио на њихове одредбе о аскетским забранама (4, 1-5) и
сарадника (2. Тим. 4, 9 и 21 ), у часу када су га многи напустили, када
наrлашава Тимотеј еву дужност да себе истакне као образац и пример
нико није стао уз њега за време његове прве одбране на суду, када је
у опхођењу, како према старијима тако и према млађима, удовицама,
са њим остао само Лука (2. Тим. 4, 1О, затим 11 и 16).
црквеним старешинама (5, 1-20) и обавезу да себе чува чистим (5, 21-
ТиШа уопште не спомињу Дела апостола­
25). После неколико општих препорука робовима (6, 1-2) поново се
ска, али нам обавештења даје Павле у посла­
враћа на лажне учитеље који представљају сталну опасност за цркву
ницама. Потиче из многобожачке породице,
остаје необрезан, прати Павла (заједно са
(6, 2-1 О) и даје савете Тимотеју како да се непрестано бори, да води
непорочни живот и да се држи завета вере (6, 11-21).
Варнавом) на Апостолски Сабор (Гал. 2, 1-
У 2. Посланици Тимотеју, смело се суочавајући са својим пред­
3 ), преузима на себе да измири Коринћане са
стојећим мучеништвом, Павле даје подстрек Тимотеју да се и он зло­
Павлом у догађајима који су се међу њима
пати "као добар војник Исуса Христа", подвизавајући се у вери и бор­
десили између две посланице Коринћанима
би против јеретика (поглавље 1 - 3). Са злобом и моралном изопачено­
(види: 2. Кор 7, 6-16 и упореди: 12, 17-18),
шћу, које се јављају у последњим данима, Тимотеј може да се суочи
узима учешћа у сакупљању милостиње за
само ако памти пример свога учитеља, ако се сећа свог библијског
хришћане у Јерусалиму (2. Кор. 8, 6). За вре­
васпитања од раног детињства и ако непрестано врши дело јеванђели­
ме другог Павловог сужањства у Риму, нала­
сте (3, 1 - 4, 5). На крају Павле, будући да се налази на крају живота
зи се вероватно поред њега и одатле одлази
и свог мисионарског деловања, приступа одбрани свога дела (4, 6-8),
у Далмацију (2. Тим. 4, 10). Пре тог сужањства Павле га поставља, за
позива Тимотеја да дође да се с њим састане и да му доведе и Марка
време свог четвртог мисионарског путовања, за епископа Крита.
Необично ћутање Дела апостолских о овом значајном Павло­
(4, 9-18) и шаље поздраве (4, 19-22).
У Посланици Титу Павле подсећа примаоца посланице да га
вом сараднику, дало је повода за разне претпоставке: Тако се, на при­
је поставио за пастира на Криту ,,да уради( ш) што је недовршено, и
мер, утврдило да је он био брат писца Дела апостолских, Луке, и
да постави( ш) по свима градовима старјешине" (1, 5), а затим набраја
будући д~ се то подразумева, он се не помиње по имену у стиху 2.
какве треба да буду њихове особине (1, 6-9). Описује потом јеретичке
Кор. 8, 18. Он се чак поистовећује са Силом, или Силуаном, о коме
лажне учитеље (1, 10-16) и подсећа Тита на његове пастирске дужно­
постоје многа обавештења сачувана у Делима апостолским, или са
сти набрајајући истовремено и врлине које треба да красе старце и
244 Јоанис Д Каравидойулос
245
Пасiйирске

старице, младиће, робове (2, 1-15). Саветује Тита да подсећа чланове

2. "Теорија павлинских фрагмената", која је настала средином
цркве на њихову обавезу после "бање новога рађања и обновљења Ду­
19. века тврди да само неки одломци ових посланица потичу од Павла
хом Светим", да воде живот испуњен делима љубави, а не испразним
(на пример, стихови Тит. З, 2-15; 2. Тим. 1, 16-18; 4, 6-8 и други). Ове
расправама. (3, 1-5).
стихове је касније проширио неки његов ученик и дао им облик који
имаЈу данас.
21. 3. Проблем йисца Пасiйирских йосланuца З. Данас је најшире прихваћено гледиште да ове посланице,
што се тиче садржине, припадају апостолу Павлу, али да су биле на­
Цитирање Пастирских посланица веома је рано посведочено
писане уз помоћ неког писара који се није ограничио само на језичко
код црквених писаца (на пример Климент Римски, Поликарп епископ
уобличавање Павлових мисли и учења, него је одиграо важнију улоrу
Смирне, Игнатије Антиохијски) и налазе се у Мураторијевом канону.
у писању писама. Ову теорију је створио, 1830. године, Н. А. Schott,
Климент Александријски на око четрдесет места цитира реченице из
а у 20. веку ју је подржао Roller (19ЗО) и данас узима све више маха,
Пастирских посланица, приписујући их Павлу. Међутим, у новије вре­
у разним варијантама што се тиче личности и његовог доприноса у
ме, тачније почетком 19. века, почело је да се сумња у њихово порекло
уобличавању посланица. Већина као писара прелаже Луку, а остли Ти­
од апостола Павла и то уз озбиљне аргументе, који још увек деле ис­
хика.
траживаче. Тако данас можемо да разликујемо четири става истражи­
4. Предњски гледано, Пастирске посланице потичу од самога
вача према проблему аутентичности ових посланица:
Павла, који, будући већ стар, размишља о будућности цркава које је
1. Од почетка 19. века (С. Schmidt, 1804) све до данас многи
основао и даје савете својим сарадницима и пастирима цркава у Ефе­
ове посланице приписују једном Павловом ученику, који је приме­
су и на Криту за борбу против јеретика и упутства у ношењу са дру­
нио Апостолово учење, крајем 1. века, када се црква нашла у непо­
гим проблемима у цркви.
вољним околностима. Они који временски смештају ове посланице
Судећи о ова четири става према аутентичности ових послани­
на почетак, или у средину 2. века, данас су веома малобројни. Обич­ ца, запажамао следеће:
но је реч о неком непознатом Павловом ученику, али Von Campen-
hausen сматра даје писац ових посланица Поликарп, епископ Смир­ А. Предањска гледишта, пре свега, занемарује толико очигле­
не. Аргументи оних који приписују Пастирске посланице неком Па­
дан проблем разлике у стилу, лексици и многим богословским учењи­
вловом ученику су следећи: а) Нема простора у Павловом животу,
ма у односу на остале посланице апостола Павла. Позната Павлова
како нам је познато из Дела апостолских, у који бисмо сместили
учења, разуме се, понављају се и овде, као што је, на пример, учење да
писање ове три посланице. б) Лексика и стил у многоме се, по сво­
благодат Божија спасава грешнике (1. Тим. 1, 12-17; Тит. З, 7), а не њи­
јим основним особинама, разликују од осталих Апостолових посла­
хова дела (Тит. З, 5; 2. Тим. 1, 9); апостол се злопати за добробит црка­
ница. Овде нема оног живог, бујног и течног стила као у осталим
ва (2. Тим. 2, 1О); савети робовима (1. Тим. б, 1-2); однос према власти
посланицама са толико познатим Павловим мислима (правда Божи­
(1. Тим. 2, 1; Тит. З, 1) и друга. Постоје, међутим и карактеристичне
ја, тело, слобода, завет, хвалити се итд.), него наилазимо на много
тачке различитости у односу на остале Павлове посланице: Основну
нових речи и израза (awфpoauv11 - честитост; ЕtюЕрна. - побожност;
улогу вере заузима "ЕiюЕ.рна"- побожност, реч коју не налазимо више
auvE (бТ)аt.t;; &ya.en - добра савест; ещфаvна. - јављање; !Ј.а.карt.щ ен)<; нигде у Павловим посланицама; љубав постаје готово само једна од
- блажени Бог итд.); једна трећина речи (305 од укупно 902 колико врлина поред осталих (види на пример, 1. Тим. 4, 12) а не круна и пред­
их има у Пастирским посланицама) представљају код Павла ,,&1ra.~
услов за све остале; Светоме Духу, чини се, није дат толики значај,
AEYOIJ.Eva.". в) Јеретици о којима је реч у овим посланицама подсећа­
колики у осталим Павловим посланицама. Већије нагласак на животу
ју на гностике из 2. века. г) Посланице подразумевају црквену орга­
у честитости, праведности и побожности "у садашњем вијеку" (види:
низацију (епископи, свештеници, ђакони итд.) која нам је позната
Тит. 2, 12) и на организацију цркве пред јеретицима који јој прете.
тек из времена после Павла.
246 Јоанис Д Каравидойулос
ПасШирске 247

Б. Одлике личности које налазимо у овим посланицама и које

Завета. Представљају увек користан водич пастирима и онима који
су везане за пошиљаоца и за примаоце - на пример савет Тимотеју
заузимају одговоран положај у цркви.
да пије мало вина због својих честих слабости (1. Тим. 5, 23), споми­
њање Евникије и Лоиде (2. Тим, 1, 5), упутства да му Тимотеј донесе
21. 4. Време и месШо настанка
"огртач" и "књиге ... од пергамента" које је Павле оставио у Троади
код Карпа (2. Тим. 4, 13), спомињање разних других личности са који­
После свега што је горе речено о писцу Пастирских посланица
ма Павле сарађује, или које су га напустиле- све то, они који одричу
изгледа тешко сместити ове посланице у временске оквире мисионар­
аутентичност, објашњавају као покушај прикривања од стране писца,
ског деловања апостола Павла. Они који их на било који начин везују
како би уверио читаоце да то заиста пише Павле. Овде, разуме се,
за Павла (на пример "теорија писара"), за своје повезивање са Павлом
треба додати да они који тврде да је писац неки Павлов ученик, не
дају следећи предлог о времену: Када апостол пише 2. Посланицу Ти­
сматрају даје он кривотворилац, или фалсификатор и слично, него од­
мотеју, зна да се ближи своме крају и зато прави кратки преглед свог
говорни поглавар који жели више ауторитета да дь ономе што пише,
дела ( 4, 6-8); од Тимотеја такође тражи да дође да га види заједно са
тако што ће сам нестати иза имена великог Апостола. Уосталом, кори­
Марком ( 4, 9-1 0). У том случају би требало да је Посланиц~ написана
шћење псеудонима није непознато у оно доба, као ни у класичној ста­
у Риму, кратко пре Апостоловог мученичког краја, 66, или почетком
рини, а није било непознато ни у потоњим вековима хришћанства.
67. године. Обично се сматра ,,лабудовом песмом" апостола Павла,
значи, његово последње дело.
В. Такође треба рећи дајеретичко учење против кога се у овим
Између његовог првог сужањства у Риму, којим се завршавају
посланицама бори Павле није гностицизам из 2. века, него тек њего­
Дела апостолска, и другог сужањства, које се завршило његовом муче­
ви зачеци, један облик гностичке философије са јудејским аскетским
ничком смрћу, проналази се време када су написане 1. и 2. Посщшица
одликама који подсећа на јеретичку философију у Колоси. И још, ор­
Тимотеју и Посланица Титу. Овај закључак се изводи из обавештења
ганизација (устројство) Цркве не води нужна наша размишљања у по­
у самим посланицама, будући да нас Дела апостолска не обавештавају
слеапостолску епоху, будући да су већ дванаесторица апостола пред­
о Павловом деловању после његовог првог сужањства у Риму. Из са­
стављали камен темељац Цркве и већ има говора и у друmм књигама
купљених обавештења које потичу како из посланица, тако и из преда­
Новога Завета о "стубовима" цркве (Гал. 2, 9), о "епископима" (Дап.
ња, вероватан је овакав след догађаја: После сужањства Павле одЛази
20, 28; Фил. 1, 1; 1. Пт. 2, 25), о "презвитерима" (Дап. 14, 23; 20, 17; 15,
на своје четврто мисионарска путовање, за време кога је за поглавара
2 итд.) и о "ђаконима" (Фил. 1, 1; Рим. 16, 1), иако не у каснијем тачно
Цркве у Ефесу поставио Тимотеја. Настављајући путовање и док се
одређеном значењу црквене хијерархије.
налазио у Македонији (није познато где тачно), путујући према Нико­
пољу у Епиру, написао је, током 63/64. године, посланице 1. Тимотеју
Г. Неки верују да решење које даје "теорија писара" премошћу­
и Посланицу Титу, које показују много додирних тачака.
Је гледиште о павлинском пореклу ових посланица са супротним гле­
Ако посланице потичу од неког ученика, или сарадника апосто­
диштем да не потичу од Павла. Тај писар, како тврде мноm, вероватно
ла Павла, одговорног црквеног посленика, требало би да су написане
је био Лука, који је Павлово завештање, упућено поглаварима цркава
у периоду после Павлове мученичке смрти и пре краја 1. века.
Ефеса и Крита, уобличио у ове три посланице, додајући им химничке
и богослужбене одilомке (на пример 1. Тим. 1, 17; З, 16; 6, 15-16; 2.
21. 5. Значај ПасШирских йосланица за Цркву
Тим. 2, 11-13; види: Галитис Г., 'Н npo<; T(tou Е1ТLаtоЛ.~, 105).
У сваком случају, мора се истаћи да ови текстови било од ког
Пастирске посланице имају нарочити значај за оне који заузи­
Павловог сарадника, или ученика потицали- показују његов одговор­
мају поглаварски положај у цркви. Подсећају их да положај (досто­
ни став према опасностима које прете пуноћи Цркве и од самог почет­
јанство) на коме су, било да је нижи, или виши, ставља на њихова
ка, без икаквог колебања, представљају саставни део канона Новога
плећа тешко бреме одговорности према пуноћи Цркве. Независно од
248 Јоанис Д. Каравидойулос
Јеврејима 249

њиховог животног доба, треба да буду пред Богом, "ваљани" и да се 22. ПОСЛАНИЦА ЈЕВРЕЈИМА
"немају чега стидјети", да "право управљају ријечју истине" и да пред
верујућима буду примери "у ријечи, у живљењу, у љубави, у духу, у
вјери, у чистоти", да избегавају бесциљна препирања која су "коријен
Библиографија
свију зала". Једном речју, да буду свесни да се боре добром борбом
и да ће се сходНо томе "злопатити" заједно са великим судијом Хри­
а. Тумачеља и коментари: Златоуст PG 63-64. Теодор Мопсу­
стом: Уосталом, нека имају на уму благодат коју су рукоположењем
естијски PG 66. Кирила Александријски PG 74. Теодорит PG 82. Да­
добили, јер то показује да у тешкој борби, коју су на себе преузели,
маскин PG 94. Икуменије PG 119. Теофилакт PG 125. Cramer, Catenae
"као добри војници Христови" нису сами и без помоћи, већ им снагу
VII, 112-598. Грацеас Г., 'Н ттр6с; 'Е~ра(ощ 'ЕТТLоtоЛ.~ (у припреми), у
улива "војвода" Христос. На крају пута чека их венац славе; али овен­
едицији ЕКд, бр. 13. Макракис А., 'Epf.L'IlVELa EL<; t~v ттр6с; 'Е~ра(ощ
чава се само онај који "се бори по правилу".
ЕТТLоtоЛ.~. Ч965. Трембелас П., 'Yтrof.LV'Ilf.La EL<; -r&.c; ЕТТLоtол.&.с; tfl<; К. д.,
том З,1-213, 31982. Bruce F. F., The Epistle to the Hebrews, NICNT, Ч990.
Grasser Е, ЕКК, 1990. Michael 0., Der Briefan die Hebraer, КЕК, 'Ч966.
Moffatt Ј., The Epistle to the Hebrews, ICC, 1924. Spicq С., Epitre aux
Hehreиx 1-2, ЕВ, 1952-53.
б. Студије: Вулгарне Хр., ,,'Н ттр6с; 'Е~ра(ощ ЕТТLоtоЛ.~.
ПЕрtоtапк&., тrapaЛ.flтrtaL, оuуурафЕ\)<;, t6ттщ ка( хр6vщ оuуураф~с;",
ЕЕ8:ЕА 27(1986), 55-95. Hofius 0., Katapaиsis. Die Vorstellиng vom end-
zeitlichen Rиheort im Hebraebrief, 1970. Kasemann Е., Das wandernde
Gottesvolk, 4 1961.

22. Ј. Примаоци Посланице и садржина

Посланица Јеврејима, написана на високом кини дијалекту, ко-

. . .
ЈИ се осетно разликуЈе од Језика на коме су написане остале посланице

апостола Павла, више оставља утисак расправе него посланице. П очи­

ње без спомињања пошиљаоца и прималаца, затим садржи неколико
алузија на посебну ситуацију у којој се налазе примаоци (6, 10 и 11;
10, 32 и даље; 13, 19 и 23) и завршава извесним епистоларним одли­
кама (13, 24 и даље). Сам писац своју посланицу описује као "ријеч
утјехе" (13, 22), коју упућује једној заједници, о којој нам не даје оба­
вештења где се налази и ко је чини. Као место пребивања ове заједни­
це, истраживачи предлажу Рим, Александрију, Ефес, или неку област
у Палестини. Приличан број истраживача данас тврди да се заједница,
којој је упућена посланица, састоји од хришћана од многобожаца и да
се налази у Риму, ослањајући се на спомињање једног топонима као
места боравка заједнице, у реченици из стиха 13, 24 "поздрављају вас
браћа из Италије". Ова иста реченица, међутим наводи се као арумент
и да би се поткрепило мишљење оних који сматрају да се писац нала-
250 Јоанис Д Каравидойулос 251
Јеврејима

зи негде у Италији, а заједница прималаца у Палестини. У једном ви­

могне (2, 5-18). Сада када су постали "заједничари Христови" треба
зантијском рукопису писаном малим словима забележено је на крају
да пазе, како не би били обманути грехом и како не би огорчили Бо­
да је посланица "написана из Атине", али то обавештеље је сасвим
га, као што је учинио народ израиљски у пустиљи и био зато строго
усамљено. Такође је недавно почело да се тврди да су примаоци посла­
кажљен, него да задрже "првобитну вјеру до краја чврсто" како би
нице група чланова заједнице из Кумрана који су постали хришћани.
ушли у "починак" (3, 8- 4, 13).
Од горе наведених гледишта највероватније је да су примао­
Б. Исус Христос је истински велики Првосвештеник (4, 14 -
ци посланице хришћани од Јудејаца који живе у Палестини и добро
1О, 18): Виши је од јудејског првосвештеника, а небески жртвеник на
познају Стари Завет. Иако је наслов посланице "Јеврејима" каснијег
коме се Он налази виши је од овоземног јудејског храма. Жртвоваље
датума (посведочен је први пут око 200. године код Пантена, а потом
Христово на крсту ,једном за свагда" сигурно је узвишеније од јудеј­
код Климента Александријског, на папирусу Р46 и код Тертулијана),
ских жртава које се непрестано понављају у храму. Наш истински Пр­
он нас ипак води у Палестину, јер се "Јеврејима" називају Јевреји
восвештеник може да нам помогне у тешким тренуцима: "стога при­
по крви, конзервативнИ јудејци који читају Стари Завет у оригиналу, ступајмо смјело пријестолу благодати, да примимо милост и нађемо
док су ,јелинисти" они Јудејци, или хришћани од Јудејаца који гово­
благодат за благовремену помоћ" (4, 16).
ре грчки и читају Стари Завет у грчком преводу. Тако се, на пример,
В. Захтев да се хришћански читаоци чврсто држе "у исповије­
у Делима апостолским прави разлика између ,јевреја" и ,јелиниста"
даљу наде без колебаља", да покажу "подстицаље на љубав и добра
у првој цркви. Основни мотив за ову разлику је језик којим говоре и
дјела" и да се држе своје вјере (10, 19- 12, 29): Представљају део јед­
љихово порекло.
ног народа који иде преко препрека до оствареља "обећаља"; јуначки
Чини се, да се та јудеохришћанска заједница суочила са одба­
примери вере светих мужева из Старог Завета ( 11. поглавље) надахљу­
циваљем и прогоном од стране друштвене заједница, због чега је по­
ју и љихов животни пут и стављају на љихова плећа велике одговорно­
стојала опасност да неки можда изгубе веру у Христа. Гонили су их
сти. Око љих је "облак свједока". Њихов поглед треба даје управљен
љихови некадашљи истоверници, који су их осуђивали јер су напусти­
на "Исуса, Началника и Савршитеља", Који је и Сам познао "крст не
ли вероваља својих очева са величанственим жртвоваљима у Храму
марећи за срамоту", али сада се налази са десне стране Пријестола
и другим обредима. Не знамо, разуме се, до које границе је ишао при­ Божијег. Примаоци посланице можда се сада злопате, али не треба
тисак који су вршили над љима и какве су биле љегове последице по да забораве да "свако караље, док траје, не чини се да је радост, него
веру и живот прималаца посланице. Писац пише ову посланицу како . . .
жалост, али послиЈе даЈе мирни плод праведности онима КОЈИ су кроз
би их укрепио у вери, указује им на пример послушности коју им даје љега извјежбани" (12, 11 ).
сам "началник вјере", Исус Христос, Који "пошто је сам страдао буду­ Г. Разне йоуке (13, 1-21), кратко подсећаље на предстојећу по­
ћи кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани" (2, 18). сету Тимотеја и самога писца, поздрави, благослов (13, 22-25).
Постоје две основне теме у овој посланици: Величаље надмоћ­
ности хришћанства над јудаизмом и подстрек хришћанима, којима
22. 2. Писац Посланице
је посланица упућена, како да црпе снагу из страдаља Христових.
Ове две теме се међусобно преплићу у целој посланици на следећи
Писац нигде у посланици не спомиље своје име, за разлику од
начин:
устаљељог обичаја апостола Павла да започиље своје посланице наво­
А. ОШкривење Бога "йреко Сина" је узвишеније од старијег
дећи име пошиљаоца (или сапошиљаоца у појединим посланицама) и
оШкривења (1, 1-4, 13): Навођељем многих места из Старог Завета
прималаца. Свој текст назива "ријеч утјехе" (13, 22) и на крају споми­
истиче се даје Син узвишенији од анђела (1, 1-14) и Мојсија (3, 1-6) ље Тимотеја (13, 23), познатог Павловог сарадника, али ови подаци су
и да је одговорност хришћана велика уколико занемаре своје спасеље недовољни да нам открију пишчев идентитет. Језик и стил посланице
(2, 1-40). У току непријатних догађаја хришћани могу да се обрате из корена се разликују од језика и стила Павлових посланица: стил
"Челнику спасеља", Који, будући даје и Сам страдао, може да им по- пун недоследности и изостављаља у реченици овде уступа место до-
252 Joanuc Д Каравидойулос
Јеврејима 253

следној, углађеној синтакси rрчког језика, који је овде најлепши од

поставку да је Посланица Јеврејима дело Климента Римског, али сам
свих књига Новога Завета, језик који подсећа на хеленистичку дијатри­
примећује: "Јер језик посланице написане Јеврејима не поседује у књи­
бу, на Мудрост Соломунову, или Филона Александријског. Поједини
жевном изразу особеност апостол ову, а мора се признати да је он себи
делови могу по стилу да се упореде са текстом писца атичког, тј. кла­
својствен у кљижевном изразу, то јест у стилу, и свако ко је кадар да
сичног грчког стила (види, на пример, 12, 11).
суди о разликама то би признао ... А ја бих могао као своје мишљеље
Осим језика можемо да запазимо следеће:
рећи да су мисли апостолове, а да је израз и композиција дело некога
а) Христологија се у посланици, упркос томе што показује до­
ко се добро сећа апостолових (мисли) и некога који као да је тумачио
дирне тачке са Павловом Христологијом (Христово жртвовање на кр­
оно што је рекао учитељ. Ако дакле нека црква сматра да је та посла­
сту за искупљење грехова свих људи, послушност Сина до страдања,
ница Павлова, нека јој се то урачуна у похвалу. Јер је нису мужеви у
укидање Закона итд.), креће на другом нивоу: Креће се око Христа као
старини без разлога припи сали Павлу. А ко је заиста написао ову по­
Првосвештеника Који се налази вазнесен о деснују Бога. Такође оста­
сланицу, то Бог зна ... "(Оригенов текст из Јевсевијеве Цркв. исШ., VI,
вља јак утисак одсуство толико карактеристи'!ног Павловог израза "у
25, 11-14).
Христу".
На Западу у још већој мери влада сумља да Посланица потиче
б) Стари Завет се цитира увек у преводу Седамдесеторице, а не
од апостола Павла. Тертулијан је приписује Варнави, а Јероним исти­
из јеврејског, или по сећању, и нема уводног израза ,,писано је", или ,,пи­
че да је Римљани не признају Павловим делом, али он сам не издваја
смо каже" и слично, као што обично стоји у Павловим посланицама.
проблем писца Посланице од проблема љене канонизације. Аутори­
в) Док Павле у својим посланицама јеванђеље које проповеда
тет источних цркава има за љега велику тежину (важност), као и за
изводи из Господа и наглашава, нарочито у Посланици Галатима своју
Августина. Напослетку се источно предаље наметнуло и Западу.
независност од ауторитета осталих апостола, у Посланици Јеврејима
Како на Истоку, тако и на Западу питаље писца Посланице
се каже да је истина за наше спасење "које отпоче проповједати Го­
са питаљем места Посланице у канону Новог Завета је чврсто пове­
спод, а потврдише га међу нама они који су чули" (2, 3).
зано. Тако, на nример, Мураторијев канон је не убраја међу кљиге
г) Толико често спомињана реч ,јеванђеље" не налази се у По­
Новог Завета (крај 2. века). Папирус Р46 (почетак З. века) смешта
сланици Јеврејима ни једанпут!
је између Посланице Римљанима и 1. Посланице Коринћанима; ве­
д) Упркос томе што је тема Посланице супериорност хришћан­
лики кодекси је смештају између 2. Посланице Солуљанима и 1.
ства у односу на јудаизам, говори се о Закону,ипак, нигде не сусреће­
Посланице Тимотеју (то јест испред посланица упућених одеђеним
мо речи Јудејац, Јелин, обрезање, необрезање, које налазимо у Павло­
личностима), или ређе после Посланице Филимону. Овај последљи
вим посланицама.
распоред, који је посведочен у византијским рукописима, као и у
Нећемо дужити са набрајањем језичких или богословских неу­
Vu1gati, а задржао се и у штампаним издаљима, показује настојаље
саглашености посланице упућене Јеврејима са Павловим посланица­
да се направи разлика између Посланице Јеврејима и Павлових по­
ма, него ћемо погледати како је црквено предање гледало на проблем
сланица, али да се не одвоји од љих. Ово настојање запажамо и у
писца ове посланице. На Истоку се, на посредан, или непосредан на­
реченици Кархидонског Сабора (397): "Epistolae Pauli aposto1i trede-
чин Посланица везивала за апостола Павла, али се при том нису пре­
cim, eiusdem ad Hebreos una" (Тринаест посланица апостола Павла,
виђале њене разлике у односу на остале Апостолове посланице. Тако,
од истога Јеврејима једна).
на пример, Климент Александријски решава проблеме који произила­
Расправе о писцу Посланице поново су започеле за време Ре­
зе из тих разлика тако што тврди да је Павле написао Посланицу на
формације и настављене су и у наше време, тако што преовлађује гле­
јеврејском, а да ју је његов сарадник Лука, лекар и добар познавалац
диште да Посланица не потиче од апостола Павла, мада има и оних
rрчког језика, превео на rрчки (Јевсевије, Цркв. исШ., VI, 14, 2). По­
који поткрепљују љено порекло од апостола (види, на пример, М. Сио­
сланица Јеврејима, међутим, не оставља нам у довољној мери утисак
тис, ,;н про<; 'Ерра;(ощ ЁпшtоЛ.~", ВНЕ, 5, 312-15). Данас се предлажу
текста који је преведен са јеврејског оригинала. Ориген заступа прет-
разне личности као писци Посланице, као на пример, Аполос (кога је
254 ЈоанисL[.Каравидойулос
АуШенШичносШ Павлових йосланица 255

предложио још Луrер), Филип (један од 7 ђакона), Климент Римски, 23. АУТЕНТИЧНОСТ ПОСЛАНИЦА АПОСТОЛА ПАВЛА
Сила, брачни пар Акила и Прискила.
Ко год да је писац ове посланице, што на крају крајева, како
примећује Ориген, "заиста Бог зна", Црква његов текст сматра бого­
Библиографија
надахнутим. То је текст пун живости и осећања, текст који одише ду­
хом јунаштва и жртвовања. То што не знамо ко је његов писац може
Каравидопулос Ј., .,То 1ТpoPA'11fl«X тђ!:; фЕUОЕ1ТL ураф[а!:;", L\.BM
да има следећу предност: "Може да скрене нашу пажњу са површних
1978, 178-188. Brox N., Falsche Verfasserangaben. Zиr Erkliirиng der
проблема како би се одлучно усмерила на суштину, на сам богонадах­
frйhchristlichen Pseиdepigraphie, 1975.
нути текст и његову богату садржину" (lntroduction а /а BiЬle. Le Nou-
veau Testament, З, 2З7).
Црквено предаље јасно приписује апо­
столу Павлу 13 посланица које су обухваћене
22. З. Време настанка каноном Новог Завета, иако су током векова
биле изражене сумље у аутентичност Посла­
После свега што смо претходно рекли о писцу и још раније о
нице Јеврејима. У новије време, нарочито у
вероватном месту на коме се налази он сам и заједница којој је Посла­
19. и 20. веку, истраживачи су посумљали
ница упућена, јасно је да не можемо са сигурношћу да одредимо ни
у аутентичност и неких других посланица.
време када је Посланица написана. Као нај каснији датум многи сма­
Тако данас, углавном већина истраживача
трају последњу деценију 1. века, јер је Посланица, чини се, позната
протестаната и известан број римокатолика,
писцу 1. Климентове посланице (види: 17, 1; 36, 3-5), која је написана
сматрају Пастирске посланице ,,друго-па­
95-96. године. Други истраживачи сматрају да је крајњи датум 70. го­
влинским", као и Посланице Ефесцима, Ко­
дина, јер се у стиховима 10, 1-3 говори о жртвама у храму који тада
лошанима и 2. Солуљанима. Тврде дакле, да
још увек постоји. Ово последње изгледа вероватније.
ове посланице потичу од Павлових ученика,
који су, после апостолове смрти, примени­
22. 4. Место Посланице у богослужбеном животу Цркве ли љегово богословље у разноликим непри­
ликама Цркве у љихово време, дајући тако,
Велики део Посланице чита се у цркви током велике Четрде­
на основу Павловог богословља, одговор на
сетнице. Подсетимо да је на крају одељка у коме је реч о писцу По­
проблеме који су мучили верујуће. О Посла­
сланице истакнуто да њен текст одише духом жртвовања и јунаштва.
ници Јеврејима преовлађује код готово свих
Читаоцима Посланице се предлаже да црпе храброст од "Началника
савременика увереље- ретки су изузеци- да не потиче из пера апосто­
вере" Исуса Христа, и да поднесу до краја "подвиг који предстоји", не
ла Павла, као што смо већ рекли у поглављу о овој посланици.
заборављајући да се за ту исту веру подвизавао цео "облак свједока"
Пре свега треба да изнесемо запажаље да питаље аутентично­
пре њих, облак који их води, али им оставља у наслеђе и велике одго­
сти посланица није питање вере, него научног сазнања и истраживаља.
ворности. У Недељу Православља чита се велики део 11. поглавља ове
Ништа се не меља у вери читаоца уопште, или истраживача посебно,
посланице, у коме се излаже историја подвига и чуда вере, како би се
ако тврди да неки текст приписиван Павлу не припада љему, него не­
указало верујућима сваке епохе да је њихова обавеза да наставе ту х е-
. .
ројску исторИЈУ·
ком љеговом ученику, јер се зна да кроз Свето Писмо беседи Дух Бо­
жији. Исти Дух који је надахнуо Павла, надахнуо је и друге чланове
прве Цркве да уобличе откривене истине ради назидаља и спасеља љу­
ди. Изнад различитих личности налази се Црква. Унутар ље живе и из
љеног богатог предаља писци црпе (читају и разумевају, прим. прев.)
256 Јоанис Д. Каравидойулос
списе Новог Завета. Пре свега, никакав немир, значи, није оправдан ка­
да се створило научио мишљеље, на пример, да Посланица Ефесцима
потиче од неког богонадахнутог ученика апостола Павла. Кажемо пре
свега, јер, разуме се, није непобитно утврђено да Посланица Ефесцима,
или неке друге посланице не потичу од Павла, али чак и ако се то некад
са сигурношћу утврди, ни у чему се не меља назидаље православне ве­
ре. Уосталом, страх од научних истраживаља и љихових резултата зна­
чио би непостојаност наше вере. Православно је што год је истинито,
а онај који се окрене против истине која се научио утврди и потврди,
окреће се против православља; али и против речи апостола Павла: ,,ни­
шта не можемо против истине, него за истину" (2. Кор. 13, 8).
Истином покушавају научници с великим напором да овлада­
ју, али је могуће и да буду у заблуди. Али није у реду да једном ре­
ченицом одбацимо дугогодишљи напор других научника. Озбиљност
проблема и православна савест захтевају да се и ми предамо напору ка­
ко бисмо оповргли аргументе који не издрже критику. Као што, исто
тако, интегритет научника Захтева да усвојимо сваки позитиван и ве­
родостојан закључак објективног истраживаља, сваки дакле исправни
закључак, који не може до да буде православан.
Да видимо, дакле, после ових општих уводних запажаља како
се у савременој науци поставља питаље аутентичности појединих по­
сланица апостола Павла.
Нико није посумљао у аутентичност Павлових посланица Ри­
мљанима, 1. и 2. Коринћанима, Галатима, Филипљанима и 1.
љанима. О Посланици Јеврејима и о Пастирским посланицама већ је
било речи у одговарајућим поглављима. Посланице које су око себе
окупиле сав жар критичара, су Посланице Ефесцима, Колошанима и
2. Солуљанима. О свакој од љих биће овде речи.
1 Азији поводом појављиваља кљиге Дела Апостолских. Неки приме­
Посланица упућена Ефесцима, још је почетком 2. века посведо­
чена као Павлово дело (Игнатије, Поликарп, Иринеј, Климент и дру­
ги). Еразмо Ротердамски први је касније указао на разлику у стилу и
лексици у односу на остале Павлове посланице, али то љегово запажа­
ље није водило ни до каквог закључка, што се тиче љене аутентично­
сти. Да Посланица потиче од Павла посумљало се касније, крајем
века. Поједини савременици је уврштавају међу "друго-павлинске",
односно међу посланице које потичу од неког од апостолових учени-
257
АуШенШичносШ Павлових йосланица
ка, или сарадника. Поједини истраживачи оклевају да ову посланицу
уврсте међу Павлове, углавном из ових разлога:
а. Њен језик и стил се на много места разликује од осталих
посланица: У Посланици Ефесцима има дугих реченица које су у бо­
гослужбеном стилу са нагомилавањем многобројних именица и сино­
нима; има известан број "а11Щ лчoi-.LEvo:" и сличности са лексиком ру­
кописа са Мртвог Мора.
б. Богословље у Посланици се на известан начин разликује од
богословља у осталим посланицама: Помиље се "&vо:кЕфо:Ао: Lu>a u:;"- (во­
зглављеље ): "да се све састави у Христу" (Еф. 1, 10), уместо Цркве као
"тијела Христовог", користи се реч "ЕккЛ11а[о;" - Црква са значељем
католичанске (саборне) цркве, а не са значељем помесних заједница;
нема нагласка на очекиваљу Другог доласка Христовог.
в. Лексика по особинама личи на лексику у Посланици Коло­
шанима. Око једне трећине речи ове последље, налази се у Послани­
ци Ефесцима, или, према другој статистици, од 155 стихова Послани­
це Ефесцима, 73 стиха има лексичке сличности са Посланицом Коло­
шанима.
Због ових запажаља многи истраживачи одричу аутентичност
Солу­ Посланице и сматрају или да је она дело неког непознатог писца, ко­
ји као основу користи аутентичну Посланицу Колошанима, или да је
она дело "друго-павлинско", то јест дело неког од Павлових ученика,
или пак да је синтеза павлинског богословља коју су извршили Они­
сим, или Тихик, па је била смештена на почетак корпуса Павлових по­
сланица које су биле објављене (по мишљељу Goodspeed-a) у Малој
ћују да у Посланици постоји павлински слој и један каснији, који се
састоји од додатака сачиљених, 1О, или 20 година доцније, од неког
Павловог ученика.
Сматрамо да се две ствари не могу никако порећи: са једне
стране да се стил Посланице, иако има неких сличности са стилом По­
сланице Колошанима, разликује од стила у осталим посланицама, а са
18. друге стране да богословље у љој јесте Павлово; чиљеница да постоје
нова богословска учеља, која се не сусрећу у осталим посланицама не
значи да та учеља нису Павлова, исто као што због постојаља нових
258 Јоа;шс Д. Каравuдойулос
учења у само некој од великих посланица (Рим. 1. и 2. Кор. Гал) без
паралела, или сличности у осталима, не доводи до закључка да оне
нису Павлове. Уосталом, сличност ове посланице са оном која је упу­
ћена Колошанима, настала је због тога што су написане готово исто­
времено, током истог Апостоловог утамничења, који, као што знамо,
није писао својеручно, већје диктирао посланице својим сарадницима
писарима. У тој посланици, као и у Посланици Колошанима, требало
би да приметимо веће и суштинскије саучествовање писара, Павло­
вог сарадника у уобличавању мисли. Сходно томе, разлика у стилу не
би требала да представља несавладиви проблем и разлог за одрицање
аутентичности ове посланице.
11
Што се тиче сумње у аутентичност Посланице Колошанима,
истраживачи су с једне стране имали у виду да су поједина богослов­
ска учења наглашена више него у другим, а да са друге стране постоје
извесне сличности када је у питању језик и стил. Што се тиче бого­
словске стране ове посланице, а које се односе на јерес против које се
бори, већ је било говора (види С 18, 4). Језичке сличности на које се
позивају они који поричу аутентичност су следеће:
а. У Посланици Колошанима постоје 34 ,Дпа~ Л.EYO\-LEVa", 28
других речи које се додуше користе другде у Новом Завету, али не у
Павловим посланицама, 1О речи су заједничке са Посланицом Ефесци­
ма, али се не јављају више нигде у Новом Завету, и на крају 15 речи
које се налазе и у Посланици Ефесцима и у осталим књигама Новога
Завета, али не и у осталим посланицама апостола Павла.
б. У Посланици се не јављају веома карактеристични термини
Павловог богословља, као на пример, "aj..Lapt(a" - грех (у једнини),
"&покаЛ.uфt<;"- откривање, "бщкtoouvfJ"- правда, "oLкa(wot<;"- оправ­
даље, "ooKtj..La(нv"- испитати, "EЛ.Eu6Epi'.a"- слобода, "ЕпаууЕЛ.{а"- обе­
ћање, "кrxuxao6at" - хвалити се, "кщvwv(a" - заједница, "voj..Loc;;" - за­
кон, "oWtfJp(a" - спасење, "uпако~" - послушност . Такође недостаје
обраћање "браћо", на које наилазимо у осталим Павловим посланица­
ма, осим у Посланици Јеврејима.
АуШет:UичпосШ Павлових йослатща 259
в. Стил Посланице обележен је употребом многих богослужбе­
них, или химничких форми и неповезаних целина, нагомилаваљем
многобројних генитива заредом, честа употреба синонимних узастоп­
них објеката. За увођеље објашљеља користи се, у осталим послани­
цама непознат израз "о еапv" - који је, која је (1, 24; З, 14); такође
се и многе инфинитивске реченице лабаво повезују са глаголом који
претходи. (1, 10,22,25; 4, 36 и др.)
На горе речено могу се изнети следеће примедбе:
а. Истина је да у Посланици Колошанима постоје изрази и речи
које су непознате у осталим посланицама, али истовремено постоје бо­
гословска учеља и изрази који јесу познати и из осталих Павлових по­
сланица, као на пример "у Христу", "у Господу" "са Христом", стари
- нови човек, "свети ", "свако до б ро дело ", "опраштати "б лагодат
," "
итд. Уосталом, ,Д1iа~ Леуо!Ј.ЕVа" се могу наћи у свим Павловим послани­
цама, чак и у онима у чију аутентичност нико никада није посумљао.
Такође се може запазити да се сви карактеристични термини Павло­
вог богословља не налазе обавезно у свим посланицама. Тако, на при­
мер, не можемо, како сасвим тачно примећује Lohse, да одрекнемо
аутентичност посланица 1. Коринћанима и Галатима, јер у љима нема
речи "спасеље" и "послушност", или 2. Посланици Коринћанима, јер
се у љој не јавља реч "закон", или 1. Посланици Солуљанима и Фили­
пљанима, јер у љима нема речи "откриваље" и слично. Заиста је на
силу изведен закључак о аутентичности, или неаутентичности неког
текста само на основу статистичких запажаља, која се односе на речи
и изразе.
б. Осим горе наведених богословских и језичких запажаља, по­
уздани доказ о аутентичности ове посланице је мала посланица Фили­
мону, која се непобитно приписује Павлу. Иста имена сарадника који
шаљу поздраве наводе се у обе посланице, одзваља исто стање писца,
исти планови (слаље Онисима итд.)
Поједини истраживачи приписују разлику у богословским уче­
љима и стилу Посланице у односу на остале посланице поодмаклим
годинама апостола Павла у време љеног писаља. Али то претпоставља
напуштено мишљеље да су Посланице из сужаљства написане из Ри­
ма. Али, ако су посланице написане из Ефеса, 54-55. године по. Хр.
(што се, као што смо рекли, чини вероватнијим), онда је Апостол био
истих година као када је писао Посланице Коринћанима.
Неки истраживачи сматрају неког од ученика апостола Павла
писцем Посланице, који на најбољи начин и верно преноси богосло-
260 Јоанис Д Каравидойулос
АVШен.Шичн.осШ Павлових йослан.uца 261

вље свога учитеља и примељује је у борби против јереси, док други

тврде да потиче од апостола Павла, не искључујући могућност да се а) Есхатолошка гледишта 2. Посланице Солуљанима нису у

Павле послужио неким од својих сарадника као секретаром при саста­ супротности са гледиштима из 1. Посланице, него их допуљују: у 1.
вљаљу писма.
Посланици Павле је нагласио скори долазак дана Господљег и захтев
На ово последље мишљеље, о учешћу секретара у састављаљу за непрестаном будношћу у очекиваљу тога дана, али због погрешног

писма, коме се и ми приклаљамо, треба обратити посебну пажљу. По­ тумачеља ових упозореља од стране Солуљана, сада истиче други

знато је да апостол Павле није посланице писао "својом руком", него аспект ове теме: да ће том дану претходити деловаље "човека беза­

да их је диктирао, и да је само на крају додавао својеручне поздраве. коља". Уосталом, обе стране ове теме заступљене су у ранохришћан­

Како онда треба да замишљамо такво диктираље? Да ли је Апостол са­ ском богословљу.

држину посланица диктирао реч по реч свом сараднику, који- треба

имати на уму -пише на папирусу? Ако се узме у обзир колико је било б) Сличности између те две посланице требало би да нас одве­

напорно и тешко писати заоштреним пером по папирусу и колико је ду до идентитета писца, а не до закључка да непознати писац 2. По­

требало за то времена, онда се разуме да је било много једноставније сланице подражава стил писца 1. Посланице. Павле у 2. Посланици

и практичније да Павле писару диктира целу мисао, или једну целину показује континуитет свог размишљаља и обједиљује оно што сада

садржине, коју је онда он морао да запише и неизбежно би тада приме­ пише са оним што је поучавао када се налазио у Солуну (2, 5 и 15).
нио и свој стил. Уосталом, зна за постојаље лажних посланица које су се под љеговим

Сматрамо да сличности, веома често до појединости, Послани­ именом појавиле, можда и у Солуну (2, 2; 3, 17), па скреће пажљу сво­
ЈИМ читаоцима и на то.
це Колошанима са осталим Павловим посланицама, сведоче о љеној
аутентичности, иако су богословска учеља, на неки начин издвојена
од оних која срећемо у осталим посланицама, другачија због врсте и в) Проблем јудејских представа о откривељу у 2. Посланици,
особина јереси против којих се у тој посланици бори. Не треба никако нарочито у перикопи 2, 1-15. Било је покушаја да се он реши тако што
искључити велику вероватноћу и оправданост тврдње да је Апостол су неки тврдили да је Посланица упућена јудеохришћанској мањини у

користио неког од СВОЈИХ ученика као писара за састављаље и запи­

сивање Посланице, у оном смислу о коме смо мало пре говорили. То
би свакако требало да представља одговор на питаље зашто постоји
разлика у језику и стилу ове посланице у односу на остале посланице
Солуну, или некој посебној групи цркава, или некој другој цркви, на
пример у Верији, или Филипима. Међутим, ова гледишта се не могу
ничим поткрепити. Ништа не указује да је Посланица упућена некој
другој цркви, а не Цркви у Солуну; да није упућена цркви у целости,

апостола Павла.
него једном љеном делу, на пример јудеохришћанима. Ово је сасвим
незамисливо за Павла који је систематски избегавао деловаље које би

III могло да изазове поделе и расколе. Апокалиптичке представе постоје

и у другим посланицама апостола Павла које он упућује и оним црква­
ма које чине хришћани од многобожаца; то значи да су оне биле уоби­
Аутентичност 2. Посланице Солуљанима почели су да негира­
ју, осим Тибингенске школе, многи савременици, углавном из ових чајене у ранохришћанском богословљу.

разлога: а) због љене есхатологије, која је, по љиховом мишљељу, дру­

гачија од 1. Посланице Солуљанима; б) због многобројних понавља­ г) Многе друге одлике у Посланици (ОдНОС према 1. Послани­

ља(например,2.Сол.2, 13-17,сматрасепонављаљем 1.Сол.З, 7-13); ци, помиљаље усменог Павловог проповедаља у Солуну, тон и облик

в) због јудејски обојених представа. поука и подстрека, својеручни поздрави и др.) могу се објаснити само
ако прихватамо Павла као писца Посланице. Посланица се сматра Па­
Ови истраживачи приписују Посланицу непознатој личности,
вловим делом и цитира се још од 2. века.
или Павловом ученику, који се труди да подражава стил 1. Посланице.
На оно што је речено имамо да приметимо следеће:
262 Јоанис Д. Каравидойулос
Саборне йосланице 263

24. САБОРНЕ ПОСЛАНИЦЕ

по имену писца, називају се "саборне" (данас бисмо рекли "васељс;ЈЈ:­
ске"), јер су упућене с~"11_м верујуfiИ:ма у Щ}кБИ, зiiаЧИ~свим веру]ућима
на-сВету,"ИЈ1И груџи цркава, а не једној посебној заједници, или некој
Библиографија
лично~ти (са изузетком 2. Јованове посланице која је упућена једној
заједници и 3. Јованове посланице која је упућенаједној личности, али
а. Тумачења и коментари: Климент Александријски PG 9.
се иједна и друга убрајају у саборне). 1. Јованова посланица назива се
Дидим PG 39. Златоуст PG 64. Кирил Александријски PG 74. Икуме­
"саборном" још од 2. века; све заједно их "саборним" у 4. веку назива
није PG 119. Теофилакт PG 125-126. Агуридис С., 'У1То~v11~а Ei<;; t~v
Јевсевије, али чини се, по начину на који се изражава Јевсевије, да је
ешаtоЛ.~v tou &.y(ou 'IaкuSpou, 1956. 'Y1ro~v11~a Ei<;; ta<;; А', В' ка( Г'
тај назив постојао и пре њега (Цркв. ист., 11, 23, 24-25. Е 18, 5).
еша-rол.&<;; -rou &1roat6Л.ou 'Iwavvou, 1973. Вулгарне Х., 'Y1ro~v"~a eL<;; t~v
У складу са другим схватањем, назване су саборним јер су чини­
А' Ка.8оЛ.Lк~v еша-rоЛ.~v -rou &1r. ПEtpou, 1980. Сакос С., 'У1То~vТ]~а Ei<;;
ле део канона Новог Завета после много колебања- бар кад су у пита­
-r~v E1ТLatoЛ.~v tou 'Ioufu, 1970. Стојанос В., ПpuStТJ Е1ТюtоЛ.~ ПEtpou, у
њу неке од њих - а онда су напокон признате од Цркве. Ово схватање
едицији EK.Il 15, 1980. Трембелас П., 'У1Т6~v"~а. ei.<;; -ra<;; Е1ТLаtоЛ.а<;; ti'J<;;
изгледа да претпоставља њихов назив на западу Epistulae canonicae. У
К. .ll., том 3, 214-563, 31982. Brown R., Тhе Epistles оЈ John, АБ, 1982.
немачком коментару Das Neue Testament Deutsch носе назив "Црквене
Chaine Ј., Les Epitre Catholiqиes, 1939. Chester А.- Ralph М., The The-
посланице" (Кirchenbriefe), док их неки енглески коментатори назива­
ology oJthe letters оЈ James, Peter and Јиdе, 1994. Davids Р., The Epistle
ју "Опште посланице" (General Epistles).
оЈ James, NICNT, 1982. Mussner F., Der Jacobиsbrief, НТЬК, 3, 1975.
Schnackenburg, Der JohannesbrieJe, HThK, 1970. Se1wyn Е. G., The First
Epistle oJSt. Peter, 1949. Spicq С, Les Epitres de St. Pierre, ЕВ, 1966. Vo-
uga F., L' Epitre de St. Jacqиes, CNT, 1984.
б. Студије: Агуридис С., ,,'A~apt(a ка( &va~aptТ]a[a каtа t~v
А' E1ТL01'0A~V tOU ау. 'Iwavvou", BLPALKU MEI..н~~ata, Ч971. Цаконас в.,
Ћ Хрю,;оЛ.оу(а twv eшa-roЛ.wv tou efuyyEI..юtou 'Iwavvou, 1970.

Саборним се називају посланице .flPвa и дi)уг~ковљева,Јiе­

трова посланица, Прва, Друга и Трећа Јованова и Јудина кој'еследе
у штампаним издањима Новог Завета после Посланице Јеврејима. У
многим старим рукописима ове посланице се смештају после Дела
апостолских а пре посланица апостола Павла. Такав је распоред и у ко­
дексима А, Б, Ц, сиријанском преводу Пешита, код Атанасија Великог
у 39. Пасхалној посланици (367) и код новијих издавача, Tischendorf-
a, Westcott-Hort-a, Von Soden-a. Очигледно је даје распоред такав због
мишљења да писци ових посланица потичу из круга дванаесторице

ученика, или браће Исусове, па сходно томе, налазе се испред Павла.

Данашњи распоред је посведочен у Мураторијевом каталогу, код Јев­
севија, код Григорија Назијанског и других, а од првог Еразмовог из­
дања (1516) задржао се у свим потоњим штампаним издаљима.
Ових седам посланица, које не носе наслове по имену прима­
лаца, као што је случај са осталим посланицама Новог Завета, него
264 Јоатшс Д Каравидойулос Јаковљева 265

25. ЈАКОВЉЕВА ПОСЛАНИЦА

Јосиф Флавије ('Iouo. 'Арха.LОЛ.оу(а 20, 200), који као доказ великог по­
штоваља свих према личности Јаковљевој, износи да су сматрали даје
разарање Јерусалић{а од стране Римљања била казна Божија Јудејцима
због каменоваља Јакова.
Јакову, П~.['Ј1~~~ру прве Цркве, приписује се, осим ове послани­
це и је)iан-аПоКрифни текст из 2. века, који је уживао велико пошто­
ваље у Цркви, ПpwteuayyEALOv 'IaкuSpou (Протојеванђеље Јаковљева),
као и један од гностичких коптских текстова из места Nag Hamadi,
'А1Т6крuфоv 'IaкuSpou ~IIO.КPJ:!<i!) и два текста 'А1Тока.Л.uфн<;
(Q_т:кряр_~~а). Поштоваље према личности Јаковљевој и љегов водећи
nоложај у првој Цркви одзваља и у осталим апокрифним текстовима:
'EuayyEALOV каО' 'Ерра(ощ (7), 'EuayyEALOV ewllii (беседа 12) и Псеудо­
Климентови списи. Писац ове посланице говори са ауторитетом и од­
лучношћу; љегово богословље и језичко уобличеље изазивају дубока
осећаља. Његова мисао дубоко је укорељена у Старом Завету, али се
25. Ј Писац Посланице с лакоћом сналази у реторици киничких и стоичких морали ста. Савре­
мени истраживачи истичу богату лексику Посланице: има 63 "а1Та~
p_p~_sm__(;a()op~иx посланица написао је Јаков, AEYOIJ.EVa" у целом Новом Завету, од којих се 13 по први пут јављају
који самог себе описује_ као ,,Јаков, слуга Бога и Госпо­ у грчкој кљижевности уопште, као што су, на пример, "&vЕл.ещ"- без
да Исуса Христа" ( 1, 1). Од оних које Нови Завет поми­ милости, "&VEIJ.L(OIJ.EVЩ"- онај кога ветар подиже, ,,&1ТЕtраоtщ"- не­
ље по имену Јаков, писац ове посланице може да буде пријемчив за кушаље, "&1Тоок(ао1Ј.а" - сенка, "оtфuхщ" - двоједушан,
само брат Божији, Јаков, за кога знамо да је почео да "ер11око<;" - побожан, "xpuoooaкtLALO<;" - човек са златним прстеном
верује после васкрсеља Господљег и који је заузимао и друге. Користи се такође реторским фигурама парономазијом, асо­
поглаварски положај у Цркви. ПавЛе цитира предаље нанцом и алитерациЈОМ, реченице су му често унутрашље зависне, а
о јављању Христовом Јакову
апокрифно Јеврејско јеванђеље, 7)
(1. Кор. 15, 7,
и наводи га као првог међу онима
"који су сматрани да су стубови" (Гал. 2, 9; види и Гал. 1, 19; 2, 9; Дап.
а види и

_____
не једноставне и паралелне, користи се гномски аористом, реторским
питаљима и осталим што указује на љегово богато кљижевно
~t:_(више о томе види у Davids-oвoм коментару, стр.
образо-
. ___________ - .

1, 13; 12, 2; 15, 13; 21, 18).
;исторлчар цркве,.Јевсевије, који је сачувао Игисипова обаве­
штеља _2писује Ј~~QВI}Љ~.9~?~~!_тог, ~~В~ЈЩQ.Г, уздржаног како у
Ј{Ј>-SlНИrТакои..у. одеваљу, отврдлих колена од непрестане молi:I.тве, која.
су_11_остала J(aq к.ам~ља ("заиста да су колена његова отврдла налик на
камиља, због непрестаног преклаљања колена јер се непрестано на
љима молио Богу и тражио да опрости народу").~дr.ЈЈl_l(ВИХ љегових
Bj)ЛJ:!II~ t~азванје "uраведн:иком". Јевсевије затим приповеда о томе
J<airo су !удејци каменовали Јакова(Цркв. ист., 11, 1, 5 и 23, 4-18). Ka-
~~i!Q!i~Њe брата Божијег за време првосвештеника Анана, {после Фи­
стеве смрти и пре него што је своју дужност преузео нови управник
провинције Јудеје, Алвин (62. године по. Хр.), а јудејски историчар
57 и даље).
На основу претходно реченог, поставља се питаље у вези са пи­
сцем коме се приписује ова посланица. Да ли је могуће да тако добро
написан грчки текст, који подсећа на хеленистичку ,,дијатрибу", поти­
че од Јакова који није могао тако добро познавати грчки језик? На ово
питаље дато је много одговора у савременој науци, од којих наводимо
најзначајније:
1. Поједини истраживачи сматрају да се ради о спису под ла­
жним насловом и временски га стављају на крај 1. века. Приписују га
неком нама непознатом писцу који поседује јудеохришћанско обра­
зоваље, али и богато знаље грчког језика и који се, како би дао већи
ауторитет своме делу - што је било веома уобичајено у оно време
-сакрива иза имена једне велике личности, Јако ва, брата Божијег. Не-
266 Јоан ис Д Каравuдойулос
Јаковљева 267

колико скоријих увода у Нови Завет врше поређење ове посланице са

делима из исте епохе (крај 1. века), као што су 1. Климентова послани­ с. Агуридис, 'Y1ТOIJ.V1)1J.IX
Ett; t~V E1ТLO't"OA~ tOU ay(ou 'Iaкwpou, 1956).
ца и ~Loaxal -rwv 'Апо<поЛ.wv (Учење Дванаесторице Апостола).
5. Јаковљева посланица, осим реторских фигура и богатства ре­
чи и израза које поседује, показује и следеће особне: Живи пророчки
2. Насупрот њима, неки истраживачи сматрају ову посланицу
тон који подсећа на велике пророке из Старога Завета, стил му је бли­
раним делом, можда чак и првим целовитим хришћанским текстом и
зак пословицама и изрекама и приписује се зависности од Књига му­
датирају га нешто пре Апостолског Сабора, односно у године 47/48,
дрости Старга Завета. Сличност са Господљом беседом на гори (Мт.
чак и пре Павлових посланица (типичан пример за такво мишљење је
5 - 7) је до те мере да се посланица описује као "беседа на гори међу
Ј. А. Robinson, Reading the New Testament, 1976, стр. 138-9).
посланицама". Сличност са Јеванђељем по Матеју и старозаветна осно­
З. Други Посланицу сматрају јудејским текстом са моралним
ва нас упућују да потражимо њено дефинитивно записивање на грчком
поукама, коју је неки хришћанин "христијанизовао" додајући име Ису­
језику у годинама после.h!;ковљеве смрти (62. по. Хр.), па чак после 70.
са Христа у стихове 1, 1 и 2, 1 као и још неке елементе, док су они
године. У истом правцу нас води и спомињање "oLfuaкaЛ.wv" (учитеља)
морални захтеви који су заједнички и у јудаизму и у хришћанству,
(З, 1) и "1ТpEoPLtEpwv t'ђt; Е:ккЛ.'I)а(щ" (презвитера цркве) (5, 14-15) који
остали непромењени. Слично је и гледиште, које по мишљењу свог
се позивају на молитву за болесне и на помазање болесних уљем.
творца, решава "загонетку" ове посланице (А. Meyer, Das Ratsel des
Очигледно је, разуме се, да се првобитно језгро повезује са Ја­
Jakobusbriefes, 1930): првобитни јудејски текст под лажним насловом,
. . . . ковљевим ауторитетом брата Божијег. Тако да се хипотеза, коју смо
КОЈИ Је садржавао алегориЈску прераду опроштаЈНИХ завештања родо-
претходно навели (у одељку бр. 4), више приближава решењу "заго­
начелника Јакова, упућених дванесторици његових синова, преобра­
нетке" Јаковљеве посланице.
жен је у хришћански текст од стране неког хришћанског писца, који
је био добар познавалац грчког језика, с краја 1. века, али не од Јакова,
брата Божијег. Хришћански састављач је, уместо имена Јаков ('IaкuSp 25. 2 Садржина
-јеврејски облик имена), у првобитном тексту, додао име 'I&:кwрщ
- што је грчки облик имена, у свој христијанизовани текст.
~~_s~_p.mвиjg~.jy___~~-I~мe: ~~М!!С..=!9_ и~!<У!!!~~а и
начин на кoJI!~-IPeQa са њима суочити (1, 1-27);ЛQС!)'IЈIЩ"богат:йх"
~ 4. Поучни тон пун препорука који преовлађује у Посланици
према "сиромащпи~а~' и пристрасност у ставу неких учитеља према
и ауторитативан став којим се њен писац изражава, показују да овај
богатима (2, 1-1З); вера без дела је мртва (2, 14-26); многа искушавања
текст потиче од неке водеће личности прве Цркве која је уживала по­
заједнице потичу од слабости мiiогих њ·ених чланова да зауздају_своГ___ .
штовање у свести читалаца. Питање грчког уобличавања је независно
јеЈиљ,љокјесавршен: онај ко контролишесвој језик (З, 1-112); истин-
од садржине, можда се, дакле, језичко уобличавање дугује другој лич­
сiщ__мудростје само она која происходкрд Бога и огледа се у начину
ности, која није Јаков. Уосталом, овај текст, са непрестаним обраћа­
живота који је са њом саображен (З, 13-18); приањање уз добра овога
њима ("браћо моја", ,,драга браћо моја" итд.) даје нам више утисак
света-доводи ља крају до непр!fЈ~Т.~~П'ЈЩ према Богу (4, 1-12); међу-
беседе, или збирке беседа, него посланице. Једино што га одређује
тим суд Божији ће бити строг према свима онима који занемаре вољу
као посланицу је увод (1, 1). Можда се ради, судећи по једном од ми­
Љегову и који, ослањајући се на своје моћи, праве користиљубиве пла­
шљења, у основи о беседи коју је проузнео Јаков на арамејском језику
нове, или искориштавају сиромашне (4, 1З- 5, 6);~е_рујуЬ:и. тре~а_д-~
пред неком заједницом у Палестини, на пример, у Јерусалиму, негде
пока2f<у истрајност јер се суд ближи, да се моле, да исповедају своје
између 40. и 50. године по. Хр. Та заједница је пролазила кроз некакву
грехове и да се труде да грешнике скрену са прелести на пут Божији
кризу због притиска од прогона њених чланова од стране "богатих",
(5, 7-20).
како изгледа на основу саме посланице. Ту беседу је, по мишљењу
Овде је неопходна белешка о свему ономе што се говори о вери
оних који подржавају ово мишљење, неки хришћанин, изузетан позна­
и делима у стиху 2, 14-26 а што се сматрало супротном учењу апосто­
валац грчког језика, превео касније на грчки, како би и остали хришћа­
ла Павла да се човек оправдава "вјером ... а не дјелима закона" (Гал.
ни, изван Палестине, имали користи од њене богате садржине (види
2, 16, а види такрђе и З, 2; Рим. З, 20 и 27; 11, 6; Еф. 2, 8-9). Када
 268 Јоатшс Д Каравидойулос 269
Ј. и 2. ПеШрова

Јаков подвлачи ,,да се дјелима оправдава човјек, а не само вјером", 26. ПРВА И ДРУГА ПЕТРОВА САБОРНА ПОСЛАНИЦА
не окреће се против познатих Павлових учеља, него против љиховог
погрешног тумачеља од стране појединих хришћаиа. Колико год био
различит нагласак код ове двојице писаца -=.Ј]авле нарочиm--Ш!.ПI~Щ~­ ":'1•.• .~ .. "(.'~~ ••_
.
.• ,, ~-·;~ ·~ ~~~·~:;·~~~...=
- .
!\~РУ·_~_:!~~!Ј_д~!!а - раЈЩ се 9 цщо~ учељу оf)ојице, о. вери која се ~'•''" t"'- '14• L• .._,, ~~ .-.~~-~-~-·~~-~· ''

hJ ~ь~.;~~,~-~;:!!~~·~~~~,~~-~~~:~.~-·~~~; .
огщща yдe,JIJIJ•ta. Нити је за Павла јака вера ако није она која .~Р-93 љу­ / .. ,••• ;.-, 11,'1 '\."··~-·~ f''11t'• .. -··"'"'Jt•lџtt'•'

l~,.,.-~f.......:~.~ "~'"f';_~, .....~o~tiLW,.t-.'~;IJ:;,.z.__

.бав дјела" (Гал. 5, б)~нити за ЈаКовамоrу Да постоје дешi.без.веQ~~-Као
~: ~.:~:-:.:-'~:::·.~::~ ~г:~.~·:~,:~'.:::--v~
.·шТо}е вера ,,без.дјела м.Р!!!~''Т.tак~--2~26),-~;;~-ii-дела,-иар<;~то де.Ла--
~~~~!!~~сп~~~~i::юв~If~.:ц<.<>..f!~~!i~.в~р~ у Jfqyca ХрисТа.- - · ·'.(-1 •. ,,.
.
" - . ' .
,.~,,.,,,,"'--'rO-т-.:~-,.~..-'1.:-t'i~•f<.i
•.
~ -
А_··.··--~'
.

-. -~-~-.
"~'· ... _- . +:~>;; .. _· ~-~- -·
25. З. КаноничносШ Посланице •, ~~~{ . ./:::.~ ·;
-- ._·· --~·~, ....... :·· ." _··.·.·-;..!-"':'",. -,~---

-~аиеничнооr-Поеланице.посуr•.џf:?~() с.~.У-~· веку. У Муратори­ •.:!!!:~~:~~f.:.~-~~-~,: . ;;:- .·-

! ;rr!'"'::i~·-t~··"'··;,,~·н._...i"r--Jtf ... lf'. ~;г
јев~~l<Щ!<:)~је_!fема. Први је често цитира у својим тумачељима Орген. .
Такође је, као "Писмо"~ цитира ЈеВ.севије, који је, међутим, када набраја .

кљиге Новог Завета, свр-става међу "&:vtLЛ.tyoiJ.Eva:"- оспораване. Теодор

Мопсуетски је ()р.бацује._Од краја 4. века набраја у свимкаионима
НовоГа ЗаВ.еТа.оповргавања Лутера, који ју је оnИсао као ,~сламнату nо­
сланицу", већ су напустили и сами протестанти. У Правосљ<!вноЈцркви
ова посланица се нарочито цени због љених учеЊа о морЗлу као избог
спом~ll>~IЬа молитве и помазиваља болесних уљецЬ стиху З, 13-15/!9ie
IIJ>~.LJ:C!~B.JEЗ: )]'~~м ено утемеље_ље Тајне Ј едеосвећеља.Ј
26. Ј. Примаоци и садржина Прве ПеШрове йосланице
Ј_Iрва Петрова посщцшца y~eнti~___,_.ИJJ!,_Qp~!Ц!~~-J<9i!!fiP~H-
cтвyjy у расија~у 1_!Q_П9Н!у,_[щ-_~_а_:щји,_Кападокији, Азији и Витинији"
-(l,l}:ТО]ест, -~]шшћанима који насеља~~ју_~еЈЗерflе и западне делове
.
_М~-~ Ашiе. _!fз садржи~~ Посланице изводи се закључак да се прима­
_QЦИ цала.1е у стању дру~твеноrпроГона и __н~во~а, с~мо_збоrим:$а.
?fр_ишћшшнкgјиноf~--~(4, 14). Писац ИXJ'!Qt(CT_!t:Чe да црпе Е-~~гу из
Христовог страдања, Који "пострада" на крсту i>_ади нацЩХ грехова
(3, 18 и даље, 4,1 И даље). Ни у једном другом тексту Новога Завета
не јављају се тако често речи ,;п&ахнv"- страдати и ,;па.е~~а:tа."- стра­
дања, као у 1. Петровој посланици - термилологија у којој се крију
одјеци околности у којима живе примаоци Посланице~ж!L __ _
~ит~оци имали су потребу за у_[(репљењем, ј~р~у, каi(QS~-~!!ни, били
- "нов~рођ'е-на дје-ца'' у iiJI-illiћa~c;~y--:и Йед~статак великог искуства у
новој вери могло их је поколебати. Не ради се овде о уобичајеним
прогонима хришћана од стране римских власти, него пре о помесним
непријатностима и друштвеним притисцима које су хришћани трпе­
ли од својих суграђана. В~_9_~~.1је кщ~актеристично што им Апостол
саветује послушност др~авној влас~~- (2~--13 -и ДiЉё), што би било
незамисливо да су у питању организовани прогони римских власти

против хришћана.
 270 Јоанисl[Каравидойулос
271
1. и 2. Петрова

Подробније, садржина Посланице изгледа овако: 26. 2. Писац, месiйо и време насШанка
~(1, 1-2), Апq~л подсећа~-~Ј~_:~!!_таоце хQ!!_шћа~е Прве йосланице айосШола ПеШра
да__rоr_гују _блаrодарђ()9Ј:Ј?,g_гу_:з_QQГ свог пpsm.op_al}_!!_њ._<:~,_I:f_<:a~eтyje им да
=-јађу упор!Ј:ЩТ~ у_верлудркос и:~уш~им:-~. имајући у виду извесност
, АпостолуЛе!РУ_~~ЩIЗ'lе..Н.~!<()­
будућ.нх добара о којима су говорили и пророци (1, 3-1Z):J~ao препо­
_!!!!~~ранQХЈ?Ј!ШћансКfiХ l:'el(fio~a: пош~_.ц __
~~љ~ц!LБШЮЈЬl:R!!Шђ<:tни који су искупљени кр:е.[Ьу Христовом две Саборне посланице, приписујУ, му се
И:~_9!Qr~.ранијег огреховљеног стања,дужни су_ да одговоре на захтеве
по ко-
· нов_огаживота: да теже светости, дасеподвизавајууљубави, да се сје­
је се односи углавном на страдања Хри­
ДIП:~ују са J<:p~~'I'Q~, како би, _1\_ао_живо камеЦ;.~ _дух()вног храма који за
стова), многобр_(?ј_на Дела ап()_~~и­
темељ има Xp!fCTa, принели Богу ис-тинско служе!~>~ (1, 13-2, 10).
једно Откривење, које се у појединим ста-
У наставку (2, 11 - 4, 6), писац наводи ове опште одлике хри­
~----·канонИма убраја међу књиге Йо~оrа·
шћана у свим видовима живота:_~РЈiШћ<:l.I:ПiХР~ба на IGieвeтe многобо­
:Завета~а2сn:.О~де_Откривења Јована..-:.
жаца..да..одговарају својим светим .жи~~Q!QМИ. ло.Q,Qим делима_ (2, 11-
12), -да._...... се
,~--...,_, -------
покоравају светоВ_!11:П'!1.ЈШаСIИ~ (2, 13-17),__да. робови буду
-

-~ЈIУЈ!!ЈШ__ <:;вQ]им .rocrJQJJ~PИМ<!_p, ~8-25!?2!<~1ie да се rюкоравају сво-

' '---------~~-- .. ,
_1юг. У савременим истраживањима већи­
на истраживача сматра лажним списом и

1. Посланицу и датира је на крај 1. века,

ЈИМ мужевима "да ако неки не вЈеруЈу риЈечи, онда понашањем жена и
у време када почињу прогони хришћана.
без ријечи буду придобијени" и такође ~il.9....Y!ill.~~-'!~Ж~~QЛИ_!!fl:<9М: _
Човек се, међутим, пита: ако су прогони и страдања, о којима
_ЖИ:ЈЮТ}',-а-не--спољашњgј_де_цQТи (3, 1-6), _мушкарци да се..брижно.оnхо~ се у Посланици говори, потекли од римске власти, да ли би писац са­
де према женама._ као према "сунасљедницима благодати живота" (3,
ветовао покорност "сваком реду људском ... ако цару ... ако ли намје­
7); и уоnште хришћани треба да показују љубав према свима (3, 8-12) сницима ... " (2, 13-14)? Чини се да је прогон био друштвене природе
и да~__gд!:ов~~ју__добрИ.м:ЛелИћ-iа{З, 13-17), _имајућипред
од стране суграђана хришћана; само се тако објашњавају изрази "и ко
~млример И.<::У<:;_а_Хрл~т.а Који, !fai5Q.!!PAI!_~дa~по_~!Раlщради fle~QP<i.:­ може вама наудити ако будете ревнитељи добра?" (3, 13), "владајте се
-!!_eд!!!IX (3, 18-22); да живе у духу тим новим животом и да поmуно за­
добро међу многобошцима, да би за оно за што вас опадају као злочин­
бораве на своје старе навике (4, 1-6). После спомињања суда Божијег
це, видјевши ваша добра дјела, славили Бога у дан похођења." (2, 12),
који се ближи (4, 7-11 ), писац се поново враћа на тему искушавања и
"не враћајте зло за зло, ни увреду за увреду" (3, 9), и томе слично.
невоља хришћана, како би нагласио да nредставља част када неко nо­
Исто тако, есхатолошке алузије у Посланици (на пример 4, 5
страда ради имена Христовог и како би поновио да_доброчин~твQ_IQе:-_
затим 7 и 17; 5, 4 и 10) као и Павлова терминологија у њој, воде нас у
ба да буде једини одговор хришћана на све што претрпе од других (4,
време много раније него што је крај 1. века;Ј;diдржина Послани:~s~--­
-l2-19)~Йа крају--Даје савеiе~~nрезвитерима" (старешинама) у вези-са
по_предању везује за Петра. Међутим, високо юьижеiшиrрч:ки језик
њиховим пастирским дужностима, младимfi_~_:t!етује покорност, веру:
-i~.М<?~~-~отицат!f оД]еiшоr.уЧеiiИка И.з Дела апостолских (4, 13), ко­
јућима уопште смирење и будност (5, 1-11); помиње Силуана, уз чију га Лука описује као "неуког и простог". У том смислу одлучујуће је
- помоћје·и ·напИсао nосланицу и завршава поздравима и благословом
обавештење из стиха посланице 5, 12 ~,по Сицуану, вјернам_брату, _као
(5, 12-14). ЩIQ r.fИСлим, написах вам ово мало ... ". Чшщ се даје Силуан, који.се
поистовећује са Силом, Павловим cap;цt:!!!!ЉQM,_Q:ц:Q_Gt;:кpeтap који је на
грчком језику_уобл:ичИоМИсЛН"~ поуке Петро ве. Тако се, што сејеЗИка
тиче, објашњава и сличност многих богословских учења у овој посла­
ници са одговарајућим учењима апостола Павла.
У складу са овим закључком, Посланица је написана између
64. и 67. године у "Вавилону", који]е;· у символичном}езику nрве
 272 Јоанис Д. Каравидойулос
Ј. и 2. Пей1рова 273

хришћанске от~~-~љск~. МИ.~.Ј!!!, __о_значаваоЈ>...им_•.Ј<А!fQЈ?~:Ја~tЈ!>у~уј~Ј9 26. 4. Садржина Друге йосланице айосШола ПеШра
текстова Н.Q!!Q!'.~.-~.ааеiаљ.из љихово с тумачеља у . отачi<ом прељаf!>У.
* * Темом Доласка Господњег бави се писац већ у стиху 1, 16-18,
* а углавном у З. поглављу. Писац Посланице, истичући свој ауторитет
Прва Посланица апост_Qла ']]е~ ПQ,Ц~~.ћ<l ЧЈ!анов~.!Јр:кџ,е сваке
као "очевица величанства" Божијег за време Христовог преображења,
-~похе.љ~_с;у ...пу:rници" и ,,стра!!ци " У..~Ј3~У 1...да.,..дшпт!L.су:дрепоро ђ ~-
саветује своје читаоце да избегну пропадљивост света и да постану
JI0~;3J!Жli1~Y- ~:~аду васкрс;~ЈЬем Исуса Христа из мртвих'.' (Ј, ?)1 морају ,,причасници божанске природе" ( 1, 4), да њихову веру увек прати вр­
да им(lју за, циљ светост, у _скдаду ~а б11:§лијском заповещћу ,,буДите
Лински живот и да не сумњају у обећање о другом доласку, који је на­
~::~еТИ,~Ј!.~~мја <::~ет". Светост значи квалитативно разликоваље хри­
јављен већ за време преображења Христовог и у пророчким најавама,
шћаннна у односу према свету у коме живи, али се не саображава са . . .
,Јер никада пророштво не настаде ЧОВЈеЧИЈОМ вољом, него покретани
љим. У наше време, када се са разних страна стварају песимистичка
Духом Светимговорише свети Божији људи" (1, 21).
предвиђаља о човековој будућности у загађеној природној и друштве­
Они који одричу други Долазак Господњи су опасни јерети­
ној атмосфери и о будућности односа између народа, вера у Господа
ци, који се описују у целом 2. поглављу: Деловање тих лажних учите­
Исуса Христа, који је "пострадао" и жртвовао се, али победио смрт,
ља је било предвиђено и не треба да изненади хришћане; они својим
испуљава верујуће "живом надом".
животом одричу Господа и Спаситеља њиховог: живе као "бесловесне
животиње, по природи саздане за лов и трошење ... у покварености
26. З. Примаоци и сврха сасшављања својој пропашће ... извори безводни; облаци олујом гоњени ... обећава­
Друге йосланице айосШола ПеШра јући ... слободу а сами су робови покварености; јер од кога је ко поби­
јеђен томе и робује". Биће кажњени за свој грешни живот као и разни
Из саме Посланице није јасно коме је упућена Друга послани­
други безбожници у прошлости (2, 1-22).
ца апостола Петра. Вероватно је да су они "што су примили са нама
. Пророштва о појавијеретика који исмевају божанска обећања
једнако драгоцјену вјеру" (1, 1) исти хришћани којима је упућена и
биће испуњена, исто као што ће се испунити и обећање о Доласку.
Прва посланица апостола Петра, која се спомиље у 2. Посланици у
Ако касни, то је због тога што Бог рачуна време мерилима другачи­
стиху З, 1. Међутим, израз у уводу Посланице, који се односи на љене
јим од људских (,један дан пред Господом као хиљаду година, и хи­
примаоце, има толико уопштени карактер, да не може да доведе до по­
љаду година као један дан") и зато што каснећи тако даје прилике за
узданих закључака. Исто тако, нема података да бисмо са сигурношћу
покајање свим људима (З, 1-9). Дан Господњи ће доћи "као лопов"
могли да закључимо колико година после 1. Посланице и уз помоћ ког
и биће праћен свеукупном пропашћу старог света и стварањем но­
Петровог сарадника је састављена. Све у свему, тема којом се бави 2.
вих небеса и нове земље, "гдје правда обитава" (З, 10-13). Имајући у
Посланица поmуно је различита од теме 1. Посланице. Овде се супрот­
виду то очекивање, живот верујућег треба да је непорочан, као што
ставља грешном и за цркву веома опасном учељу јеретика који теже
саветије и Павле у својим посланицама, "у којима су нека мјеста те­
слободном животу, који су, потпуно погрешно схватајући проповед
шко разумљива, која неуки и неутврђени изврћу, као и остала Писма
апостола Павла о слободи од Закона, проповедали потпуну слободу,
на своју сопствену пропаст" (З, 16). На крају се читао цима даје под­
па чак разуздану независност, па су исмевали веру у то да се ближи
стрек да узрастају "у благодати и познању Господа нашега и Спаса
долазак Господљи, ослањајући се на чиљеницу да он већ касни. Разу­
Исуса Христа" (З, 18) и Посланица се завршава славословљем које се
здани живот ових јеретика описује писац у 2. поглављу Посланице, упућује Исусу Христу.
која се великим делом поклапа са Јудином посланицом.
274 Јоанис Д Каравидойулос
Ј. и 2. Петрова 275

26. 5. Писац и кшюничносШ Друге йосланице айосШола ЛеШра.

МесШо и време насШанка. не само од протестантских истраживача, него и од већине савремених
римокатоличких научника.

У недавно издатом детаљном седмотомном римокатоличком

Пошиљалац Посланице се представља својим читаоцима као
делу Introduction а /а BiЬle. Le Nouveau Testament, том З, стр. ЗОО,
"Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа" (1, 1), наводи да је
читамо :"Неизбежно је да говоримо о псеудонимији, или :књижевној
био очевидац преображења Христовог (1, 17-18) и спомиње претход­
фикцији (измишљотини/ књижевној вештини) 2. Петрове посланице.
ну посланицу (3, 1). Треба, међутим, одмах на почетку запазити да
Њен писац је хришћанинјудејског порекла (1, 16; 2, 1 и 18), добар по­
се ова друга посланица разликује од прве не само у теми, него и у
знавалац грчког језика, разликује се од писца 1. Петрове посланице,
стилу и лексици. Упркос томе што је 2. Петрова посланица кратка,
чији језик је у потпуности различит. Био он Петров ученик, или не, у
садржи 56 ,Д1Та~ AEYOf!Eva" и аналогно величини Посланице, има их
сваком случају заинтересован је да нам пренесе његово учење (1, 14-
више него у било којој другој књизи Новог Завета. Између ове две
18) и то чини као неко ко је одговоран за исправно разумевање њего­
Петрове посланице требало би да је прошао прилично велики вре­
вог учења (1, 19-21; З, 2 и 15). Како би допринео победи предања које
менски период. Тако, док се у 1. Петровој посланици Долазак Господ­
од њега потиче, ставља његово име на Посланицу. Употреба таквог
њи чини блиским (4, 7 и 17; 5, 4 и 10), у 2. Петровој посланици лажни
поступка била је веома раширена: писац који је прибегавао таквом по­
учитељи ругајући се говоре "шта је с обећањем Доласка његова? Јер
ступку није обмањивао своје читаоце, него је само доприносио већем
откако се оци упокојише све стоји тако од почетка стварања" (3, 4).
ауторитету учења које им излаже."
Један такав протест је оправдан после разорења Јерусалима (70. го­
Такође и чињеница што се ова посланица веома касно почела
дине по. Хр.) које се повезивала са крајем света (види: Мт. 24, 3), и
да сматра делом канона Новог Завета, од многих истраживача сматра
после смрти апостола.
се доказом да она не потиче од Петра. Први је цитира као "Писмо",
С друге стране, 2. Петрова посланица претпоставља да њени
тек у З. веку Ориген, и поред тога што је знао да многи у њу сумњају.
читаоци знају посланице апостола Павла, које Писац ставља на исти
Касније се Јевсевије сврстава уз оне који је увршћују међу
ниво као и "Писма", односно, Стари Завет (види 2. Пт. З, 15-16), а то
"&vпЛ.EYOf.LEVct" - оспораване списе (Цркв. ucйl., III, З, 1. 25, 3). На
значи, да су Павлове посланице већ биле сабране у један corpus, а да
Западу Јероним, и поред тога што су му познате сумње већине, ову
је од времена када су оне написане до 2. Петрова посланица прошао
посланицу сматра Петровим делом, али многобројне различитости у
известан временски период, тако да су упркос тешким условима кому­
односу на 1. Посланицу објашњава тако што каже да је до њих дошло
никације у оно време, оне већ биле познате хришћанским читаоцима
због другог писара кога је користио Апостол при њеном састављању.
2. Посланице апостола Петра.
После 376, а нарочито од 5. века преовладало је уверење даје ова по­
То што писац истиче своје присуство на Христовом преобра­
сланица канонска.
жењу, а само успутно спомиње своју Прву посланицу, сматра се књи­
Што се тиче времена и места настанка Посланице, датирају је
жевно уметничким поступком како би уверио своје читаоце да је он
у период измађу 64- 67. године, а Рим се сматра местом њеног настан­
Петар и како би на тај начин дао већи ауторитет ономе што пише.
ка. Они који подржавају њену псеудонимију- а то је већина савреме­
Уосталом треба истаћи да је коришћење лажним ttменом било позна­
ника - датирају је на крај 1. века, после Јудине посланице. Ово друго
то, како у Старом Завету, тако и у хришћанакој кљижевности, а да то
мишљење је вероватније. Што се тиче места настанка Посланице вла­
није довело у питање богонадахнутост ни у првом случају, као ни ве­
да велика неизвесност; можда чињеница да се ова посланица први пут
родостојност у другом. Каноничност и богонадахнутост неког текста
спомиње у Егиmу указује на место настанка.
Је независна од питања његовог писца, о коме може да се расправља

у науци, иако то није довело до одређених закучака, бар што се тиче

* *
појединих књига Новога Завета. Међутим, веома је карактеристично,
*
Нарочити значај има оно што 2. Посланица апостола Петра го­
да је тврдња како ова посланица не потиче од Петра данас прихваћена
вори о времену другог Доласка Господњег, а нарочито одговор који се
276 Јоште Ц. Каравидойулос
277
Ј дина

у њој даје онима који, видећи њено доцњење, сумњају у њену истини­ 27. ЈУДИНА ПОСЛАНИЦА
тост. За читаоца нашег времена, велику вредност имају две основне
тачке: а) Схватање времена је веома релативно: оно што човеку изгле­
да временски дуго, као на пример период од хиљаду година, за Бога је
27. Ј. Садржина
то веома кратак временски период, само као један дан. б) Његово одла­
гање није знак његове обесмишљености (испразности), него је доказ
Писац Посланице је, иако је првобитно намера­
дуготрпељивости Божије који тако пружа прилику људима да се пока­
вао да пише својим хришћанским читаоцима "о општем
ју. Потпуна власт Божија над временом и љубав према човеку су два
спасењу", био принуђен да ову посланицу пошаље на бр­
основна чиниоца који пред одређују долазак судњега дана, који многи
зину због јеретика који су се појавили у крилу цркве и
Оци, тумачи, пореде са часом смрти свакога човека појединачно.
почели, својим учењем и разузданим животом, да пред­
стављају опасност по цркву. Тражи од хришћана, прима­
лаца Посланице ,,да се боре за вјеру једанпут предану
светима" (стих 3). Јеретици се описују као "безбожни­
ци", јер благодат Божију изврћу "на разврат" и одричу
се ,јединог Владике и Господа нашега Исуса Христа"
(4). Подсећа их на строге казне Божије према безбожницима у про­
шлости (народ Божији у пустињи, анђели који нису одржали своје до­
стојанство, Содом и Гомор) и најављује да и овим јеретицима следује
строга казна Божија, уколико подражавају грехове безбожника у про­
шлости ( 5-16). Јеретици против којих се бори се описују као "облаци
безводни, које вјетрови витлају; дрвета јесења, бесплодна, двапут умр­
ла, и из коријена ишчупана; бијесни таласи морски који се пјенушају
својим срамотама; звијезде луталице, за које се мрак таме чува занави­
јек" (12-13). Потом саветује своје читаоце да се сете "ријечи које су
већ казали апостоли Господа нашег Исуса Христа" (17) да "изграђују
себе својом најсветијом вјером" (20) и да "одрже себе у љубави Божи­
јој, очекујући милост Господа нашег Исуса Христа за живот вјечни"
(21). Посланица се завршава славословљем Богу Спаситељу (24-25).

27. 2. Ко су Ши јереШици?

На данашњег читаоца Посланице оставља необичан утисак

оно што у њој пише о јеретицима, као и строг језик којим се користи
писац помињући казне које им следују, ако се не покају. Оно што
оставља још већи утисак је- јединствени случај у целокупном Новом
Завету- навођење апокалиптичих јудејских предања (види стихове
б, 9 и 14), за које се претпоставља да су познате читаоцима. Ови јере­
тици се, са једне стране, одричу ,јединог Владике и Господа нашега
Исуса Христа", а са друге, предају се разврату и скрнаве тијело. Још
278 Јоанис Д Каравидойулос
Ј дина 279

се из Посланице види да живе у крилу цркве, ,једући без зазора" са

То уосталом спомиње и 2. Посланица апостола Петра (3, 15-16), која
осталим верујућима и представљају "ругло на ... вечерима љубави".
хронолошки следи Јудину посланицу.
Да ли су у питању гностици? Ово тврде многи истраживачи, док дру­
ги говоре о лажним учитељима који заговарају слободан живот. Чини
се да се ради о претечама гностика из 2. века, који су, позивајући се 27. 4. Однос Јудуне йосланице са 2. Посланицом айостола Петра
на неки облик вишег познања, погрешно схвативши учење апостола
Највећи део Јудине посланице садржи се у 2. поглављу 2. По­
Павла о слободи оД Закона, живели животом лишеним морала. Писац
сланице апостола Петра. Из тога се рађа питање који од та два текста
види да оваквим слободним животом трују живот цркве и најављује
временски претходи другоме. Вероватније је да је писац 2. Посланице
строге казне.
апостола Петра припојио старију Јудину посланицу, пошто је прво
ублажи о неке њене оштре изразе, уклонио наводе из апокрифних јудеј­
27. З Примаоци, йисац и време настанка Посланице ских текстова које поседује Јудина посланица и поставио у правилан
хронолошки редослед казне безбожника у прошлости о којима је реч
Не знамо где се налазе примаоци ове посланице, која је упуће­
у Старом Завету. Супротно мишљење, односно, да Јудина посланица
на "призванима, освећеним Богом Оцем и сачуванима Исусом Хри­
црпи грађу из 2. Петрове посланице, занемарује три горе наведене раз­
стом", а исто тако не знамо где се налази писац, који се представља
лике између та два текста.
као "Јуда, слуга Исуса Христа, а брат Јаковљев". О браћи Исусовој
-синовима Јосифовим из претходног брака- говори се у јеванђељима
(види: Мк. 6, З; Мт. 13, 55), а знамо и из извештавања црквених писаца 27. 5. Место Посланице у канону

да су уживали велико поштовање при крају апостолске епохе. Говори

Јудина посланица убраја се међу књиге Новог Завета у Мурато­
се и о њиховим потомцима из времена Трајана (види: Јевсевије, Цркв.
ријевом канону (крај 2. века) и њен целокупни текст налази се на па­
ист., Ill, 19-20; 32, 5). Доводи нас у недоумицу то што писац самога
пирусу Р 72 , познатом као папирус Bodшer 8 (3. век). Цитира је Ориген,
себе не описује непосредно као брата Исусовог, него као брата Јако­
упркос томе што му је позната резервисаност, која произлази из чиње­
вљевог. Чини се да дај е предност опису "слуга Исусов", кој и му изгле­
нице да садржи наводе јудејских апокрифних текстова. Исте сумње
да снажнији и представља се затим као брат познате водеће личности,
многих својих савременика спомиње и Јероним у 4. веку. Занимљиво
Јакова, брата Божијег.
је да сумње, које се рађају током прва 4 века, будући да Јудина посла­
По предању, Посланица потиче од Јуде, брата Господњег и Ја­
ница наводи апокрифне текстове, нису резултирале њеним коначним
ковљевог, и написана је око 70. године. Али, да ли је Јуда писац ове
избацивањем из канона Новога Завета.
посланице? Због ових чињеница: а) да се апостоли у стиху 17 приказу­
ју као ликови из прошлости и б) што Посланица има, поред јудејског * *
и старозаветну основу, много класичних грчких израза са 14 ,Д1ТЩ Л.€
*
Ова мала посланица је драгоцена из два основна разлога. а)
YOf.LEva" , већина савремених истраживача тврде да је непознати јудео­
Њен писац, супротстављајући се себи савременим јеретицима који
хришћанин писац ове посланице дао већи ауторитет своме тексту при­
слободно живе, црпи своју грађу како из Старог Завета, тако и из јудеј­
писујући га Јуди. Ово природно претпоставља да се писац и читаоци
ских апокалиптичких предања, која поставља у оквире циља који има
налазе у области, у којој се браћа Господња сматрају ауторитетима у
на уму. И б) допушта, на основу свега што пише, да се хришћанство
питањима вере и морала. У том случају Посланица потиче са краја 1.
не ограничава само на чистоту догмата, него се протеже и на моралну
века (80-90), али не после 90, године, када је јудејски сабор у Јамни­
чистоту. Једно без другог не представља пуноћу хришћанства, што
ји искључио из канона Старог Завета апокрифе. Не треба заборавити
уосталом, само другачијем терминологијом и другачијим приступом,
да Посланица претпоставља извесну временску дистанцу у односу на
истичу сви писци Новог Завета.
Павлове посланице, током које је изврнута Павлово учење о слободи.
280 Јошщс Д. Каравидойулос
28. ПРВА, ДРУlЛ И ТРЕЋА ЈОВАНОВА ПОСЛАНИЦА
Три посланице јевађелисте Јована заступају све три врсте по­
сланица које су познате у Новом Завету: прва је енциклијска, упућена
многим црквама, друга је упућена одређеној заједници и трећа једној
личности, Гају, који је вероватно заузимао поглаварски положај у не­
кој од цркава. Средишња мисао која влада у овим посланицама је љу­
бав, као специфични животни став хришћана.
28.1. Циљ йисања и садржина Ј. йосланице
Прва посланица• нема ни уобичајени увод, ни поздраве на кра­
ју, обраћа се својим читаоцима на разним местима као ,,љубљени",
"дјечице моја", "дјецо" (у стиховима 2, 12-14 обраћа им се сукцесивно
"дјечице", "оци", "младићи", "дјецо"), али не даје никакво обавеште­
ње о томе где се они налазе. Очигледно је то енциклијска посЛаница
и циљ јој је борба против јеретика, који одричу истинско оваплоћење
Логоса Божијег. Од Иринеја добијамо обавештење да су овакви јере-
.) Августин у свом Коментару на 1. Јованову посланицу ('Упбј.Lvчџ.&. 1:0u 01:1lv А'
'Iwcfvvou ), сасвим необично назива ову посланицу "Посланица Парћанима" ('EщmoЛit
пр6~ Пареоu~) и у томе га следе многи рукописи Вулгате nосле 9. века. Историјско
објашњење је да је посланица можда упућена хришћанима Партије и Вавилона, али је
вероватније објашњење да се ради о грешци у nреписивању: могуће је да је неки латин­
ски преписивач погрешно разумео наслов ,;Iw&.vvou 1:0u пccp~vou" (Јована девственика),
па је написао ад Партхос (види више у коментару R. Brown-a, The Epistles of John, стр.
772-4).
281
Ј. 2. и З.Јованова
тици у Јованово време постојали у Коринту, где су учили да се Логос
Божији није оваплотио, него да се настанио у човеку Исусу само од кр­
штења до страдања; за време страдања се удаљио и само издалека гле­
дао шта се одиграва. Тако је Христос само привидно ("каtа Mк'l']atv")
одакле и назив "бoкf)tat" (докети) следбеницима ове јереси) постао
човек и пострадао. Ова јерес је одрицањем стварног (истинског) ова­
плоћења Логоса Божијег - што проистиче из грчких дуалистичких
претпоставки - одрекла на крају и могућност човековог целокупног
спасења и тела и душе.
Против ових јеретика, које описује као "антихристе", Јован су­
протставља посведочену и апостолским опитом потврђену историјску
чињеницу оваплоћења и смрти Исуса Христа, чињеницу која открива љу­
бав Божију према човечанству. Овде се налази критеријум на основу кога
се разликује јеретик од верујућег: "сваки дух који признаје да је Исус Хри­
стос у тијелу дошао, од Бога је, а сваки дух који не признаје да је Исус
Христос у тијелу дошао, није од Бога; и то је дух Антихриста" (4, 2-З).
Тема љубави се у Посланици тесно преплиће са полемиком про­
тив јеретика. Јован прелази са једне теме на другу и поново се враћа
на прву, привидно је понављајући, али у ствари додајући неки нови
елемент и испитујући га са другог аспекта. Спирални и циклични на­
чин размишљања који откривамо и у четвртом Јеванђељу, видљив је и
у 1. Посланици.
У општим цртама садржина Посланице је следећа: После
уводног дела (1, 1-4), у коме Јован, као очевидац и аутентични сведок
догађаја из живота Христовог, пише хришћанима, како би имали ,,за­
једницу" са Оцем и Сином, одмах открива у чему се састоји та зајед­
ница: Будући да је Бог светлост, онај ко има заједницу са Њим мора
да живи "у свјетлости" и далеко од греха (1, 5 - 2, 2); та заједница се
делатно очитује придржавањем заповести (2, З-6); онај ко воли свога
брата налази се у светлости (2, 7-11 ); љубав, међутим, према свету и
греху света несагласна је са љубављу према Богу (2, 12-17); они који
одричу да Исус јесте Христос су антихристи (2, 18-27). Затим набра­
ја препознатљива знамења деце Божије: Очекују Господа (2, 28 - З,
З); нису везани са грехом, него са праведношћу (З, 4-10); воле своју
браћу, не речима него делима (З, 11-24); избегавају дух прелести што
је учење јеретика који су антихристи (4, 1-6). Потом се враћа на среди­
шњу тему љубави. Бог је из љубави послао Сина Свога у свет; из тога
про истиче обавеза хришћанина да воли свога брата и та љубав према
брату је доказ заједнице са Богом (4, 7-16). Љубав даје смелост хри-
282 Joamlc Д Каравидойулос
1. 2. и З.Јованова 283

шћанину и ослобађа га страха од суда и казне (4, 17-19). Љубав према

Богу, уколико није праћена љубављу према брату, лажнаје
Љубав према Богу значи држаље заповести Његових, а држаље Њего­
вих заповести осигурава победу над демонским силама у свету; свет,
међутим, побеђује онај ко верује у оваплоћеног Христа (5, 1-12). По­
сланица завршава указиваљем (5, 13-20) да хришћани треба да упуте
своје захтеве Богу и да се моле за браћу која сагрешују "не на смрт"
(реченицом "има гријех на смрт, за љега не кажем" писац мисли на
јеретике који не верују у оваплоћеље Христово и немају заједницу
са Христом и осталим хришћанима, и сходно томе молитва за љих
нема смисла); следи подсећаље да препорођени хришћанин не треба
да има било какве везе са грехом, него са животом који даје једино
истинити Бог, и писмо завршава саветом: "Дјечице, сачувајте себе од
идола!" (5, 21 ).
18. 2. Друга и Трећа йосланuца
бе да наметне као поглавара. На крају писац хвали неког Димитрија,
(4, 20-21).
говори о својој предстојећој посети и шаље поздраве.
28. З. Писац, .место и време настанка Посланица
Ове три посланице потичу од истог писца који је написао четвр­
то јеванђеље, како се може закључити на основу сличности тема, јези­
ка и стила. То што писац 1, 2. и З. Посланице себе назива "1ТрЕо~utЕрщ"
- "старјешином" не значи да је он нека личност неистоветна личности
четвртог јеванђелисте (нешто више о термину "1ТpEo~utEpo.;;", у вези са
проблемом писца четвртог јеванђеља, види у С 9, З). Не поседујемо
прецизна обавештеља о месту на коме се налази писац и примаоци
. .
ове три посланице: наЈвероватниЈе су примаоци посланица заЈеднице
.
које се налазе негде у Малој Азији, а даје Јован у Ефесу. Настанак по­
сланица би требало датирати на крај 1. века, после настанка четвртог
јеванђеља.

Друга Јованова посланица упућена је "иза­

браној госпођи и дјеци љезиној". Овом речени­ 28. 4. Comma Јоhаппеит
цом очигледно мисли на неку црквену заједни­
Не улазећи у подробнију анализу проблема кри­
цу којој Апостол пише да се љубав састоји у
тике Јованових посланица, осврнућемо се само
држаљу заповести Божијих и скреће пажљу ље­
укратко на проблем критике одломка 1. Ји. 5, 7-8,
ним члановима на деловаље (утицај) прелести
који је познат у науци као Comma Johanneum. На
и разних антихриста који не признају "Исуса
наведеном месту, у стиховима 7-8 пише ,јер је тро­
Христа да је дошао у тијелу". У овој малој по­
је што свједочи [ ..... ]дух, и вода, и крв; и ово троје
сланици од 13 стихова укратко даје преглед две
су уједно", поједини рукописи после речи ,J.Laptu
средишље теме из 1. Посланице.
Трећа посланица је упућена "Гају љубље­
pouv1:E<;;"- "што свједочи", додају ["на небу: Отац,
Логос (Ријеч), и Свети Дух; и ова тројица су једно. И троје што свједо­
номе", којега хвали, зато што "у истини живи", и што је угостио хри­
чи на земљи:"]. Овај додатак не постоји ни у једном грчком рукопису
шћанске мисионаре. Чини се да је Гај био поглавар неке цркве у Малој
и не спомиље се од грчких Отаца, упркос жестоких расправа о Светој
Азији и веома драг Јовану. Не знамо ко је био споменути Диотреф
Тројици које би нужно изазвало навођеље тако значајног места, ако
(стих 9-10), за кога Апостол пише да воли да буде први, не прима оне
је оно заиста постојало у тексту. Овај додатак садрже 4 млађа грчка
који су послати (очигледно од Јована) и не саображава се са љеговом
рукописа писана малим словима (један из 12. века, један из 15. века
посланицом. Да ли је можда био епископ неке суседне цркве? Ова
и два из 16. века) под утицајем латинских рукописа, у којима је овај
претпоставка не изгледа вероватна, као што је исто тако невероватно
додатак већ раније постојао. У рукописима Vulgate посведочен је од
мишљеље да је био епископ цркве којој Јован пише обраћајући се јед­
9. века и касније, иако је још раније посведочен у тексту Vetus Latina
ном свом драгом духовном чеду, Гају. Највероватније је да је Диотреф
у рукописима из Шпанији. Најстарије спомиљаље овог додатка нала­
био неки сујетни (славољубиви) смутљивац (,.фLЛ.o'!ТpW-rEuwv"- "који
зи се у јеретичком Прискилијанском рукопису (385), а можда већ и
жели да буде први"), који је, уместо апостолског ауторитета, хтео се-
код Тертулијана у Северној Африци. Тако се за вероватно место на-
284 Јоанис Д Каравидойулос
ОШкривење 285

станка овог додатка сматра Северна Африка, одакле се потом пренео

29. ЈОВАНОВО ОТКРИВЕЉЕ
у Шпанију и тако ушао у текст Vulgate. Многе расправе о овом месту
настале су у 16. веку, када је Еразмо, иако у два своја прва издања
(1516, 1519) није укључио овај додатак, већ га је додао у треће изда­
ње (1522), прилагођавајући се Комплутској полиглоти у којој је већ
био садржан. У Патријаршијском тексту из Константинопоља (1904)
одштампано је другачијим словима са следећом примедбом (запажа­
њем) В. Антонијадиса у предговору: "Ово место се ни као изузетак не
јавља као оригинални део текста, јер је у целости непосведочено ... у
свим грчким рукописима који су написани независно од додатка који
је скорије уведен у Вулгату. Задржано је на основу мишљења Светог
Синода." Данас ни одједног критичара текста није прихваћена аутен­
тичност овог додатка.

Библиографија

а. Тумачења и комен.Шари: Андреј Кесаријски PG 106, и издање

Ј.Schmid, 1965. Арета Кесаријски PG 106. Икуменије, издање Н. С. Ho-
skier, 1928. Cramer, Catenae VII, 171-582. Захарије Гергански, 'Е~~УТЈОL<;;
EL<;; t~v tou 'Iw<ivvou tou 'YфТjЛ.ottitou 8ЕоЛ.6уоu 'Arroк<iЛ.uфLv, издање
А. Аргириса, 1991. Агуридис С., 'А1Ток&.Л.uф11 tou 'IwavVТj, 1994. у еди­
цији EKD. бр. 18. Анагностос Н., Ћ 'А1Ток&Л.uфL<;;, 12!971. Јанакопулос
Јоил, 'Ep~ТJVELa tft<;; 'а1ТокаЛ.uфЕw<;;, 1950, 2!991. Макракис А., 'Ep~ТjVEta
tft<;; 'А1ТокаЛ.uфЕtu<;; 1w<ivvou tou 8ЕоЛ.6уоu, 1882. 2!982. Брациотис П., Ћ
'А 1Ток<iЛ.uфL<;; tou 'А 1ТОоt6Л.оu 'lwavvou, 1950, 2!993. Charles R. Н., А Criti-
cal and Exegetical Commentary оп the Revelation ofSt. John, 1920. 1979.
Ј. Roloff, Die Offenbarung des Johannes, 1984. Prigent Р., L' Apocalypse
de St. Jean, СNТ, 1988.
б. СШудије: Акiйа са VJ скуйа йравославн.их библијских богосло­
ва: Ћ 'А1Ток<iЛ.uф11 tou 'IwavvТ], 1991. Агуридис С., Ћ 'А1Ток<iЛ.uфТЈ tou
'lwavvТJ. 'IotopLк~ ка( ouYXpovLOtLK~ Е:р~ТЈVЕuпк~ 1Троо1Та8на, 1978. Агу-
286 Јоанис Д Каравидойулос
ОШкривење 287

ридис с., "ot EAAТ)VLKEc; Epf.!Т)VE1Ec; (Jt~V 'А тrокаЛ.U\ЏТ) KO:ta touc; хр6vощ
призора "Јагње гдје стајаше као заклано" и оно узе књигу и поче даје
tf]c; Тоuркокро:t(о:с;", ЕЕ01':0 24(1979), 357-380. Les exeg'eses grecques
отвара уз појаље четири жива бића, 24 старешине, и безброј анђела и
/'
de l' Apoca/ypse а epoque Turque (1453-1821), 1982. Киртатас Д., 'Н
свих створеља "на небу и на земљи и под земљом и што је на мору".
'А тrокаЛ.u\ЏТ) tOU 'IwaVVТ) ко: L о t Eтrta 'ЕкКАТ)О LEc; tf]c; 'Ао (щ, 1994. Скиа­
Овим призором Јован уводи средишљу личност Откривеља ко­
даресис Ј., "ГЕVЕОТ) ко:( 'АтrокаЛ.u\ЏТ)", LlBM 1988, Ч996. Од истог ауто­
ја се описује као ,,Јагње које је заклано" , али и као "Лав који је из
ра, ot "Yf.!VOL tf]c; 'А iiOKclAU\ЏТ)c; (докторска дисертација), 1998. Сто­
племена Јудина, Изданак Давидов" и која није нико други до распети
јан ос Б., ,,'АтrокаЛ.u\ЏТ) ко:( тrоЛ.Lнк~", у збирци чланака ,,'Ер~Ј.ТЈVЕuпка
и васкрсли Исус Христос из свих осталих кљига Новог Завета. Ова сре­
МЕЛ yt~f.LIXtiX", 1988, 562-591.
дишља личност је, уосталом, и она личност која прави разлику између
Јовановог Откривеља и осталих јудејских апокалиптичких дела. Ова
29. Ј. Јудејска оШкривења и хришћанско ОШкривење Јованово средишља личност кљиге први пут се појављује у виђељу небеског
престола, постаје кључ за разумеваље кретаља света према крају, али
Јованово Откривеље, последља књига у низу у канону Ново­
и за разумеваље кљиге Откривеља.
га Завета, али и хронолошки међу последњима, представља део шире
:~JI Виђељима, која је имао Јован за време
кљижевне струје у крилу јудаизма, апокалиптиптичкој кљижевности,
\~" свог прогонства на Патмосу и која је записао на
која после краја библијског пророштва покушава, у периоду који почи­
ље два века пре Христа и траје током два века после Христа, да осве-
..18118111..,.,.!"' J'l •
~
il грчком Језику, натопљеним од почетка до кра-
. . .
-"_.",
ја терминологијом, представама и символима
~ _ r,..,_. ; •
---4-
тли таЈне везане за исторИЈУ света, а нарочито за љегов краЈ и то чине
" . . "
писци КОЈИ крИЈУ своЈ идентитет и лажно се представљаЈу као познате , •' пророчких текстова Старога Завета, Јован нам
даје између осталог и христолошко тумачеље
историјске личности из прошлости.
Библије прве Цркве, која се свакако непосредно односе и на проблеме
Међутим, колико год начин излагаља и фразеологија у Јовано­
свог времена.
вом Откривељу личи на оне из јудејских откривеља, постоји велика
Фрагменти Откривеља постоје и у другим кљигама Новог Заве­
разлика у садржини. Лик Месије, који има малу, или готово никакву
та(напримерМк.13;Мт.24.Лк.21; 1.Сол.4, 13-18;2.Сол.2, 1-12; 1.
улогу у тим јудејским текстовима, влада од почетка до краја у Откри­
Кор. 15, 20-28 и у другим), али у Откривељу влада нада да ће се дефи­
вељу, влада као распети и васкрсли Господ цркве и као "Који долази"
нитивно остварити обећање Господље о крају.
као победник над сатанским силама. Такође, уместо измишљених вре­
менских рачуница о крају света које налазимо у јудејским откривељи­
ма, у Јовановом Откривељу је изражена вера Цркве у Бога, Који је 29. 2. КраШки йреглед садржине ОШкривења

Господар историје и управља љоме до краја који се ближи.

Садржину кљиге представља "откривеље" које је Јовану на
Откривеље нам приказује нови угао гледаља на историју и на
Патмосу дато од Господа Исуса Христа, са изричитом заповешћу да
последље дане који су међусобно повезани и неразлучиви у хришћан­
га запише и да га пошаље у седам цркава у Малој Азији: црквама у
ству са "Јагљетом које је заклано" у средишту и оно пројављује ,ја
Ефесу, Смирни, Пергаму, Тијатири, Сарду, Филаделфији и Лаодикији
сам Први и Посљедљи и Живи; и бијах мртав и ево жив сам у вјекове
(1, 11).
вјекова" (1, 17Р-18).
После уводног
1. поглавља, које садржи пролог (1, 1-3), еписто­
Средишљи и кључни значај за устројство целе кљиге има ви­
ларне елементе ( 1, 4-8) и почетно виђеље позивања писца по имену ( 1,
ђеља престола небеског у 4. и 5. поглављу: "Онај што сједи на прија­
9-20), преостали део дела би могло да се подели на 7 целина, у складу
столу" држи у својој десној руци "кљигу исписану изнутра и споља,
са тим, Јовану тако драгим бројем.
запечаћену са седам печата" (5, 1), коју нико, ни на небу, ни на земљи,
А. Посланице уйућене у седам цркава у Малој Азији (поглавља
ни под земљом, не беше достојан да отвори- сазнаље због кога Јован
2-3). У љима Јован спомиље појединачне проблеме сваке од тих црка­
заплаче ("и ја плаках много"). И тада писац види у средишту целог тог
ва(" ... нека чује шта Дух говори Црквама").
288 Јоан.ис Д. Каравидойулос
ОШкривење 289

Б. Седам йечаШа (4, 1 - 8,1). У поглављима 4-5 пророк види

ји. Први празни чашу на људе који имају печат звери, други у море
како Бог седи на небеском престолу око кога су 24 старешине у белим
и тако усмрћује све живо у њему, трећи на реке и изворе, четврти на
хаљинама са златним венцима на глави; књигу, коју "Онај који сједи
сунце које сажиже људе, пети на престо звери, шести на реку Еуфрат
на пријестолу" држи у десној руци "запечаћену са седам печата", нико
и седми на ваздух.
није достојан да отвори осим Христа Који се појављује као· ,јагње Које
Е. Месијина йобеда над Сатаном ( 17, 1 - 20, 6). Потом се опи­
је заклано" и налази се поред престола. Када Јагње отвара један по је­
сује пад покварене блуднице Вавилона- која у ранохришћанскомјези­
дан печат, појављују се четири коњаника, који ступају, први на белом
ку символише Рим који влада светом - као и хватање звери и лажног
коњу, други на риђем, трећи на враном и четврти на сивцу. Они пред­
пророка од стране војсковође Логоса Божијег, који седи на белом ко­
сказују пропаст човечанству. Код отварања петог печата пророк види
њу. Сатана бива свезан и затворен у Бездан на хиљаду година, а за то
испод небеског жртвеника душе мученика, које вичу јаким гласом "До­
време зацари се царство Месијино.
кле ћеш, Господару Свети и Истинити, одлагати да судиш и осветиш
Ж. Нови свет Божији (20, 7 - 22, 5). После хиљаду година Са­
крв нашу на онима што .живе на земљи?" и добијају одговор да треба
тана је поново слободан на земљу, али коначно бива бачен у огњено је­
да почину још мало времена ,.докле се напуни и број сатрудника њихо­
зеро. Долази до општег суда човечанству и Јован види напокон "небо
вих и браће њихове, који има да буду побијени као они" (6, 9-11 ). Отва­
ново" и "земљу нову", као и Нови Јерусалим како се пење на небеса.
рање шестог печата прати земљотрес и друге катастрофичне небеске
На величанствен начин се описује јединствено насеље Бога и људи, у
и земаљске појаве које најављују последњи суд. Пре отварања седмог
коме нема места за сузе, бол, плач и смрт.
печата, анђео ставља печате на верне слуге Божије на земљи, којих је
У епилогу (22, 6-21) још једном наглашава да ,је вријеме бли­
144 хиљада из 12 племена Израиљевих као и небројених других, како
зу" и да Господ долази "ускоро". Књига завршава молитвом "Амин,
не би били дирнути великим искушењима која долазе. Током отварања
да дођи, Господе Исусе!"
седмог печата настаје тишина на небу око пола сата.
Г. Седам Шруба (8, 2- 11, 19). Садржина седмог печата је тру­
29. З. Средишње тематске осовине ове књиге
бљење седам труба. Првих шест најављују по једно кушање људи и
природе. Па ипак се људи не кају и не напуштају идолопоклонство и
Који је најтачнији опис Откривења Јовановог? Да лије то "про­
не престају са безакоњима својим. Затим пружа књигу пророку да је
роштво" у општем футуролошком смислу те речи, о свему што би
прогута, књигу која можда садржи све страхоте пре самога краја. Сед­
требало да се ·догоди у светској историји? Да ли је то "историјска"
ми знак трубе најављује победу Бога над сатанским силама.
књига која садржи одјеке прогона Цркве од стране римске власти на
Д. Прогон цркава од аждаје и две звери (поглавља 12-14). Про­ крају првог века и до мученичке смрти због одбијања хришћана да слу­
падају покушај и аждаје да здраби мушко дете које рађа жена, која је
же култу римског цара? Када се једном укратко забележе средишње
"обучена у сунце, и мјесец под ногама њезиним, и на глави њезиној
осовине око којих се, циклично их понављајући неколико пута обрће
вијенац од дванаест звијезда" (12, 1). А онда, током рата који се води
писац, брзо ће се доћи до одговора на горе постављена питања.
на небу, арханђел Михаило убија аждају (поглавље 12). Потом се поја­ Средишње тематске осовине, око којих се окреће књига, су
вљује једна звер из мора, која чудесним догађајима заводи људе да се
следеће:
клањају првој звери и урезују им жиг ("х&рау!Ј.а") на десну руку, или
на чело. "Овдје је мудрост. Ко има ум нека израчуна број звијери; јер
1. Подељено у целине које за основу имају број седам, Откри­
је број човјеков, и број њезин је шест стотина шездесет и шест" (13, вење описује три низа мука које се одвијају током отварања седам
18). Али појављује се Јагње на гори Сиону и најављује суд свету и крај­ печата на књизи, током оглашавања труба седам анђела и за време
њи тријумф Бога (поглавље 14). изливања садржаја седам чаша на земљу. Удари се односе, од случаја
Ђ. Седам злаШних чаша (поглавља 15- 16). Седам анђела пра­
до случаја, на човека, или на бића која имају душу на копну и у мору,
зне на зумљу садржину из седам златних чаша које садрже гнев Божи-
или на природу и небеска тела. Целокупан свет- човек и његово при-
290 Јоанис Д Каравидойулос
родно окружеље- како се пред нама одвија опис страшних догађаја,
свакако није оно што је ,,добро веома" Богом саздано, него оно што је
успео да изqпачи човек. Тај свет који је човековом кривицом повезан
са злом и изопаченошћу треба да буде уништен како би дошло "небо
ново" и "нова земља". Описане страхоте делују као очишћеље старог
света као би се на љеговом месту успоставио нови свет, свет Божији.
2. Циљ свих деловаља Божијих, када смо ми у питаљу, допу­
штање страшних катастрофа, јесте покајаље људи, а то је средишља
тема не само у Откривељу, него у целокупном Светом Писму. Позив
на покајаље представља израз силе Божије да одврати свет и човека
од уништеља и да га упути на препорађање и од смрти ка животу. До­
вољно је само да човек одговори на тај позив. Међутим, писац Откри­
веља са много горчине, али и реализма открива: "А остали људи који
не погибоше од ових зала, не покајаше се од дјела руку својих, да се
не клаљају демонима, ни идолима златним и сребрним и бронзаним и
каменим и дрвеним, који нити могу видјети, ни чути, ни ходити; и не
покајаше се за убиства своја, ни за гатаља своја, ни за блуд свој, ни за
крађе своје" (9, 20-21).
З. У Откривељу нема романтичног улепшаваља света, или чове­
ковог опхођеља. Напротив, потресни реализам управља писцем који
не затвара очи пред постојаљем зла. Сатана - који још носи називе
и ђаво, змија, аждаја, звер- са својим се следбеницима непрестано
супротставља делу Божијем. Разуме се, све се то описује апокалип­
тичким представама и приказима који су страни нашем времену, а не
апстрактним појмовима који су нам блискији: звероликим представа­
ма, а не истанчаним философским имагинацијама. Зло се непрестано
увећава и достиже гигантске размере изазивајући пропаст творевине.
4. Може зло непрестано да разједа свет и распаљује свет, али
последљу реч у историји и свету има Бог. Он влада есхатолошки али и
током историје света. У последљем обрачуну са сатанским војскама,
увек у складу са откривељском терминологијом, победник је Онај Ко­
ји седи на белом кољу, Логос Божији, Цар царева и Господар господа­
ра (19, 11-16). Врхунац крајље победе је опис Новог Јерусалима, новог
света, света без бола, суза и смрти (поглавља 21-22).
Вредно је пажље, да колико год расте зло и умножавају се они
који му служе, упоредо се умножава и број изабраних који носе "пе-
ОШкривење 291
чат Бога". Ови последљи су, у једном пишчевом виђељу, "мноштво на­
рода којег не може нико избројати, од сваког племена и рода и народа
и језика" (7, 9).
5. Али коначном успостављаљу Царства Божијег, претходи суд
свету. То је врхунски и коначни тренутак у историји, али и средишља
тема Откривеља. Њен писац јој се, враћајући се више пута на ту тему,
непрестано приближава, додајући сваки пут нове елементе. Како би­
смо то боље описали, користићемо се једном сликом: .,Откривеље нас
уздиже на гору кружним кретаљем, допуштајући нам да гледамо пут
којим смо прошли, али сваки пут само један љегов део, те тако не гу­
бимо осећаље континуитета. Свако мало застаје на путу, одмарајући
се и усредсређујући нашу пажљу ка врху, где се налази хор који нам
појаљем улива снагу како бисмо наставили пут. Дело има за циљ да
утеши, да пружи храбрости верујућима за тешку борбу на напорном
путу који је пун опасности, а већину тих опасности заједнички водич
има у виду." (В. Стојанос, 'А1Ток&:Л.uф11 ка( ПокLнк~, 1985, стр. 16). Ово
усходно путоваље као кљижевни поступак види се на теми суда. Први
наговештај долази при отвараљу шестог печата (6, 12-17). Потом има­
мо нови опис у стиховима 14, 14-20 и коначни у стиховима 20, 11-15,
само мало пре описа новог света.
6. У очекиваљу коначног суда, али и сваког догађаја у животу
који га наговештава и најављује, Јован предлаже људима непрестану
будност. У речима "Прени се и бди" упућеним поглавару цркве у Сар­
ду (3, 2), али и сваком члану цркве, одзваљају непрестано Исусове
речи из јеванђеља "стражите, дакле", нарочито тамо где се Његове
приче (параболе) завршавају најавом суда (Мт. 24, 42; 25, 13; Мк. 13,
34 и др.).
Звер, о којој говори Откривеље и за коју се у стиху 13, 18 кори­
сти тајни број 666,је римски цар, односно римска власт уопште. То је
историјско тумачеље ових места у кљизи. Можда је, разуме се, у време
када је Откривеље написано, звер заиста била римска власт, али током
историје, тумачило се да се то односи на чиљеницу да су многобројне
звери тражиле достојанство да буду обожаване као богови. Тумачи су
се уверили да су се у многим епохама, у покушају да протумаче ову
кљигу коју је тешко протумачити, као оличеље звери истицале разне
. . . .
историЈске личности КОЈе су током људске историЈе сеЈале пропаст.
Уопштавајући, можемо рећи да је свака људска моћ за влада-
292 Јоанис Д Каравидойулос
ОШкривење 293

љем и свака људска личност која себи приписује божанске особине и

29. 5. Писац, време и место настанка
хоће да се у поmуности наметне човеку и тражи од љега посвећиваље
и обожавање, заправо ,,звер". Свака сила, или личност, или систем,
или идеологија која одриче права Божија, па сходно томе и људска, Писац дела себе назива Јова­

има сатанске особине и наговештава Антихриста, који представља

ном (1, 1-4; 22, 8), "брат ваш и заједни­
чар у невољи и царству и трпљељу у
крајљи израз зла, али не дефинитивни крај историје, у складу са основ­
Исусу Христу" (1, 9). Древно црквемо
ним учељем Откривеља.
предаље сведочи да је то Јован, позна­
ти ученик Господљи, који је написао
29. 4. ВрсШе Шумачења ОШкривења
четврто јеванђеље и три саборне по­
сланице и који припада кругу дванае­
П. Брациотис у свом Коментару на Откривеље (стр. 38) запажа
сторице апостола. Тако се Апостолу и
да "се поставља питаље да ли у историји светске кљижевности посто-
. ..
ЈИ књига КОЈа Је више тумачена а при том погрешно тумачена него што
јеванђелисти Јовану приписује Откри­
веље и од стране писца Мураторијевог
је наше Откривеље." Заиста, мноштво представа, символичних броје­
канона, од Јустина, Тертулијана, Ипо­
ва и уопште, сама природа кљиге, чине љено тумачеље веома тешким.

Главна питаља која су мучила љене истраживаче су следећа: а) На лита и других. Против тога окренуо се

коју епоху се односе пророкова виђеља; б) Да ли 7 печата, 7 труба и у З. веку Дионисије Александријски,

7 чаша најављују циклично исте страхоте, или се свака од ових најава који се углавном ослонио на разлике
у језику, стилу и учељу између Откри­
односи на нови низ страхота; в) Ко се подразумева под символичним
веља и осталих Јованових дела. У по­
бројем звери 666, у стиху 13, 18; г) какво се значеље крије у хиљадуго­
ређељу са овим последљим (делима),
дишљем царству Христовом, као и многа друга питаља која се односе
Откривеље "такорећи готово да нема ни један заједнички слог". "Јер
на многе друге појединости.
је, каже, написано не само беспрекорно што се тиче грчког језика, не­
Овде није могуће изнети сва питања која се јављају приликом
го је написано изузетно префиљено у избору речи, у промишљаљима,
тумачеља Откривеља, па ћемо изнети само опште правце тумачеља:
у устројству реченице, а у тумачељу, пише, било би потребно много
1) На основу исiii:оријског тумачеља писац наводи догађаје везане за
да се пронађе било каква негрчка реч, или језичка грешка, или уопште
светску историју, "шта ће бити" током времена између љеговог доба и
неукост ... али нећу спорити да је откривеља видео, да је знаље и про­
другог Доласка Христовог. 2) По есхаiii:олошком тумачељу писац на­
роштво примио, али ипак видим да љегов говор и начин изражаваља
води догађаје само у последљим годинама, значи годинама које прет­
нису у потпуности у духу грчког језика, него да се у љему користи
ходе последљем Суду. З) На основу црквен.о-исШоријског тумачеља
негрчким изразима а понегде и греши у језику ... а то сам рекао не
Откривеље обухвата догађаје који су у вези са историјом Цркве. 4) По
у намери да се подсмевам (да неко не би помислио), него само како
син.хрон.исшичком тумачељу Јован наводи догађаје свога доба (про­
бих указао на различитости међу тим списима" (Јевсевије, Цркв. ист.,
гони, искушеља итд.). 5) На основу религијског тумачеља траже се у
Откривељу утицаји других упоредних религијских ставова других на­
VII, 25, 25-27).
Ова добра Дионисијева запажаља поновили су новији истра­
рода. 6) По мисШичком, или духовном тумачељу, целу кљигу треба
живачи. Појединци данас приписују Откривеље Јовану "презвитеру",
разумети алегоријски и духовно као да се односи на духовни живот.
кога, почетком 2. века, спомиље Папије, епископ Јерапоља (види С
7) и напокон, по еклекiii:ичком тумачељу повезују се елементи поједи­
9. 3.), док га остали приписују другом, непознатом Јовану, пророку
них горе наведених тумачеља.
прве Цркве. Не могу се, разуме се, превиђати разлике у стилу између
Откривеља и осталих Јованових дела, али не може а да се ни не приме­
ти заједнички дух богословља Божије борбе и победе над сатанским
294 Јоанис Д Каравидойулос
ОШкривење 295

силама, па макар тај дух, у сваком од њих, био изражен другачијем

терминологијом и начином излагања. вито острво у Егеј ском мору било коришћено у римско доба као место
Неки истраживачи у наше време говоре о "Јовановом кругу" на које су слали људе у изгнанство. Посетилац овог острва данас може
у Ефесу, односно о Јовановим ученицима који су чинили школу из да види "Пећину Откривења". Расправља се у науци да лије Јован От­
које су потекле књиге Новог Завета које носе Јованово име. Навешће­ кривење одмах записао на Патмосу, или касније у Ефесу.

мо овде једно црквено предање које говори о саучествовању Прохора Што се тиче времена настанка, постоје два могућа решења: го­
(Никомидијског) у записивању Јованових дела. То предање јасно има дине непосредно пре 70. године по. Хр. (дакле, 64-69) и почетак по­

одјека како у апокрифним делима која се везују за име Јованово, тако следње деценије 1. века (значи, око 95. године). Они који подржавају
и у иконографији. прву хронологију позивају се на следеће аргументе: а. Језичке и син­
Расправа о писцу Откривења у савременој науци остаје отворе­ таксичке неправилности лако се објашњавају тих година, јер Јован та­
на. Међутим, треба да приметимо да и они који не прихватају апосто­ да још није добро знао грчки језик; б. има довољно времена између
ла Јована као писца Откривења, поред тога што истичу језичке и бо­ Откривења и Јеванђеља (које је написано током последње деценије 1.
гословске разлике између четвртог јеванђеља и Откривења, признају века), тако да су оправдане разлике између та два текста; в. пет царева

заједнички дух којим су прожета оба ова дела, а то је дух жестоке бор­ који су пали (17, 10) су: Август, Тиберије, Калигула, Клаудије, Нерон

бе између добра и зла и победе добра на самом крају. А ако се још се­ и шести који је владао тада био је Галба, или по другима Веспазијан;

тимо свега што је било речено приликом испитивања четвртог јеванђе­ г. године одмах после Неронове смрти нуде боље објашњење заразу­
ља о суделовању цркве у Ефесу, или Јованових ученика, у састављању мевање онога што се у Откривењу говори о звери.
јеванђеља, онда лакше можемо да објаснимо разлике у језику, стилу и За другу хронологију (95. године по. Хр.), коју прихватамо као

богословљу између једног Јовановог дела и другог. Најскорији комен­ исправнију, истичу следеће аргументе: а. Иринеј сведочи да Откриве­

татор Откривења у Грчкој, професор С. Агуридис, коментаришући ве­ ње "није било виђено пре много времена, него готово у време наше
зу између пророка Јована, писца Откривења, са "Јовановим кругом" у генерације, пред крај Дометијанове владавине" '{ЕЛ.еухщ Е' ЗО, З; а
Малој Азији, који је на крају крајева одговоран за коначно издавање исто то и у Јевсевијевој Цркв. ист., III, 18, З); б. ситуација у црквама

осталих Јованових дела, каже: "Какав год да је однос пророка Јована Мале Азије која се претпоставља у Откривењу, у сваком случају је
са "Јовановим кругом" у Малој Азији, његово дело несумњиво задржа­ новија од оне коју знамо из посланица апостола Павла; в. сукоб цркве
ва независну јединственост како у односу на четврто јеванђеље, тако са царским култом (клањање звери итд.) нас упућује на године Доми­

и на Павлове и Јованове посланице. Јован са Патмоса је првенствено цијанове владавине (81-96 године по. Хр.), који је, по Светонију имао
пророк, а његови опити и дело су прожети горким искушењима, како достојанство, иако је још био жив, да буде обожаван као бог и да се
његовим сопственим, тако и његових саслужитеља и сарадника, про­ назива Dominus et Deus noster: а са нарочитом ревношћу је наметан
рока цркве у Малој Азији у време њихових прогона у другој половини царски култ у Азији. Прогон хришћана за време Домицијана предста­

1. века после Христа" (стр. 33-34). вља историјски оквир тумачења за оно што се у Откривењу говори. г.
Закључујући расправу о писцу, истаћи ћемо да било посредно Уосталом, осим Иринеја кога смо већ навели, и остали црквени писци

(узимајући у обзир оно што говоре савременици о "Јовановом кру­ говоре о Јовановом прогонству на Патмос за време Домицијана (Кли­

гу"), било непосредно из црквеног предања, Откривење се везује за мент Александријски, Tl.c;; о ow(Of.LEVЩ 1ТАОtЮLЩ 42; Ориген, 'E~ТlYflt.
личност јеванђелисте Јована. etc;; Мате. 20, 22; Јевсевије, Цркв. ист.,
111, 18, 1. Усамљено је Епифа­
Као место на коме је Јован примио Откривење Исуса Христа, нијево обавештење, ПavapLov va' 12, ЗЗ, да је Јован био протеран на
у самом тексту се сасвим одређено спомиње Патмос, камо је писац Патмос за време Клаудија).
отишао због "ријечи Божије и свједочења Исуса Христа" (Отк. 1, 9),
реченица која открива даје Јован био протеран на Патмос,јер је про­
поведао реч Божију. Из Плинијевог обавештења знамо да је то стено-
296 Јоан.ис Д Каравидойулос
297
ОШкривење

29. 6. МесШо ОШкривења у канону

29. 7. ОШ.кривење и наше доба

Поједине цркве током првих векова, нарочито на Истоку, нису

1. Откривење садржи веру Цркве да је Бог Сведржатељ и Госпо­
у свој канон Новог Завета уврстиле Откривење. Сиријска црква, на
дар историје и да је ,,Јагње које је заклано". Каква год мука да снађе
пример, првобитно га није обухватила својим познатим преводом Пе­
људе у свету (било у људској историји, или у природи) - од кога год да
шита, али касније јесте у Филоксеновом преводу (6. век). Антиохијски
потиче - она је до пуштена ради човековог буђења и покајања, како би
богослови (Златоуст, Теодорит) нису га тумачили. Нису га споменули
променио начин живота, али и да би променио свој однос према при­
канони Кирила Јерусалимског (350), са Сабора у Лаодикији (360) и
родној средини, како би се сви вратили свом првобитном Створитељу.
Григорија Назијанзина (390), док га, готово у исто време, Атанасије
Ако, по речима песника Одисеја Елитиса, "неки предео није, као што
Велики убраја међу 27 књига Новог Завета, у својој 39. Васкршњој по­
неки сматрају, само прост збир земље, растиња и вода, него одраз слике
сланици (367). душе једног народа на творевини" (Т& OrjJ.Loa[a ка( ta tбLwпк&, 2. изда­
Откривење је и касније изостављено из неких грчких рукописа
ње 1990, стр. 8), онда предео који описује Откривење највећим делом
Новог Завета све до 1О. века. Петошести Васељенски сабор усагласио представља одраз слике рђавог односа људи према Богу, ближњему и
је и озваничио два канона, један са Откривењем и друm без њега. Та­
природи који доводи до страхота свеопште пропасти творевине: предео
кође је не садржи ни каталог из 9. века, познат као Никифорова ~tLXO
из nоглавља 21 - 22, где се описује "небо ново" и " нова земља ",јесу
~Etp(o: (Стихометрија). Више о том питању може се наћи у поглављу
израз стваралачког дела Божијег.
о историји канона Новог Завета. Разлог због ког поједине цркве нису
прихватиле Откривење треба тражити у томе што се у тој књизи гово­
2. Ова књига нема за циљ претерани страх, него утеху, односно
ри о хиљадугодишњем царству Месијином, на које се ослањала хили­
укрепљење људи, утемељење вере и поуздања у Господа света и ожи­
јастичка јерес, али и на његово погрешно схваћено приказивање, како
вљавање наде у будућност. Речи Господње "ево, долазим ускоро", на
каже Епифаније, на "оно што је у њој дубоко и тајанствено речено".
крају књиге, нису претња, него садрже утеху и доносе наду. Ова пору­
Веома је занимљиво да Црква није одредила да се перикопе из
ка пуна наде и оптимизма учинила је да Откривење постане омиљено
Откривења читају у богослужењу. Али и поред тога, ова књига пред­
штиво хришћана у време турске владавине, током које је написано то­
стављала је сама по себи утеху за верујуће, нарочито у тешким време­
лико тумачења ове књиге (већина тих тумачења још није објављена)
нима: тако, на пример, за време турске владавине, читање ове књиге
колико никада до тада у историји Цркве.
ублажавало је муке поробљених Грка, давало крила њиховој нади у
ослобођење од страхота и утврђивало веру у Бога, Који историју упра­
З. Средишња личност књиге је Исус Христос, као што је, уоста­
вља према крају, према победи истине над лажи.
лом и свих осталих књиrа Новог Завета. Антихрист је Његов антипод,
Откривење се поново нашло у самом средишту интересова­
кога својевољно следе многи људи и носе "њеrов жиг" (13, 16; 14, 9;
ња верујућих крајем 19. века, захваљујући Коментару Ап. Макракија 16, 2; 19, 20; 20, 4); и то не зато што им је неопажено и неочекивано
(1882), у време после окупације, захваљујући Коментару П. Брациоти­ утиснуо свој жиг на чела против њихове воље, него зато што су они
са (1950) и у скорије време, у 8. деценији 20. века, поводом ратова и
сами првенство дали привременој сигурности која се састоји у моћи,
нуклеарних претњи ('У'!Т6~vч~о: С. Агуридиса, 1994). У свакој епохи
у власти и у безбрижности и раскоши.
читаоци ове књиге црпе снагу за укрепљење свој е вере у Бога, као по­
бедника над сатанским силама и за јачање наде у долазак Господњи.
298 Јоште Д. Каравидойулос
АйокриФне и Аграфа 299

30. "АПОКРИФНЕ" КЊИГЕ НОВОГА ЗАВЕТА

И "АГРАФА"( "НЕЗАПИСАНЕ" ИСУСОВЕ ЛОГИЈЕ) гетским циљем. Обавештеља из Јн. 20, 30 "А и многа друга знамеља
учини Исус пред ученицима својим која нису записана у кљизи овој"
била је довољна библијска основа за писце апокрифа. Извесна друга
места такође су прдстављала повод да настане неки други текст. На
Библиографија
пример, обавештеље из 2. Кор. 12, 2-4 ("Знам човјека ... који ... би од­
несен до трећега неба ... и чу неисказане ријечи које човјеку није до­
пуштено говорити") било је повод настанку апоктрифног Откривеља
Јоанидис В. ,,'А1Т6крuфа К. !::..", 8НЕ
2, 1108-1111. Каравидо­
Павловог.
пулос Ј., Т6 Гvu.IOТLKO KO:'t'ct ew~av E\JayyEALO, 1967. Т6 каt&: ПEtpou
Често се споредне, или безимене личности из Новог Завета по­
euayyeЛ.Lo, 1995; од истог аутора са групом сарадника, 'Аш)крuфа
миљу у апокрифима по имену - имену које се задржало у црквеном
хрштшvLксt KEL~eva, 1-П, у припреми. Иконому Хр. 'Н &:п6крuфТ}
предаљу, углавном богослужбеном- и постају главне личности, или
'АпокаЛ.щјЈТ} 'Iw&vvч, 1996. Bovon F. - Geoltrain Р., Ecrits Apocryphes
играју значајну улогу у апокрифима. Безименом капетану римске вој­
chretiens, 1, 1997. Elliott Ј. К., The Apocryphal N. Т., 1993. Hennecke
ске који се затекао код распећа Христовог, по предаљу у апокрифима
Е.,- Schneemelcher, Neиtestamentliche Apokryphen 1-II, 5 1987. Hofius 0.,
име је Лонгин (и тако је познат у Синаксарима и осталим делима пре­
"Unknown Sayings of Jesus", у збирци дела Р. Schneemelcher-a The Go-
даља). Двојица разбојника зову се Гиста и Дизма, жена болесна "од
spel and the Gospels, 1991, 336-360. Jeremias Ј., Unbekannte Jesиs Worte,
течеља крви", зове се Вероника итд. Обично се приповедају бајковите
1947, и енглески превод The Unknown Sayings ofJesиs, 3 1961.
и фантстичне приповести о оним периодима из Исусовог живота о ко­
јима нема обавештеља у јеванђељима. Тако се, на пример, говори о ро­
30. Ј Айокрифни iileкciiloвu Новога Зaвeiila ђељу и детиљству Пресвете Богородице, о чудима из Исусовог детиљ­
ства, о бекству у Египат и уништаваљу тамошљих идола, о силаску у
Ад и тамошљим дешаваљима, о Васкрсељу, мисионарској делатности
"Апокрифним хришћанским текстовима", или "Апокрифима
апостола у разним деловима света итд.
Новога Завета", по угледу на ,.Апокрифе Старога Завета", називају
се разни анонимни, или лажно насловљени текстови, написани од 2.
2. Апокрифна кљижевност постала је одмах начин и средство
века и надаље, који нису обухваћени "каноном" Новог Завета, само се
ствараља и ширељајеретичких учеља. Црквени писци, нарочито то­
читају, или одбацују од црквених писаца из првих векова. Имају изве­
ком првих векова, говоре о апокрифним списима за која тврде да
сну везу са Новим Заветом (тако се и објашњава њихов назив), како са
их шире разне групе јеретика, а нарочито гностици, којима заводе
аспекта књижевне врсте (то су Јеванђеља, Дела апостолска, Послани­
наивне (лаковерне) и неписмене хришћане. Иринеј, на пример, по­
це, Откривења, али и Дијалози, Питања, итд.), тако и са аспекта њихо­
миљући гностике каже да имају "небројено мноштво апокрифних
ве садржине, јер се ти текстови односе на догађаје, или личности које
и лажних списа, које су сами створили" и које "износе на запрепа­
се садрже у Новом Завету, али су обично мало измењени, или чине
шћеље неуких и оних који не познају истините списе"( "ЕЛ.Еухщ А'
њихов наставак.
20). Историчар Јевсевије, наводећи расправљаља око канона Новог
Разлози који су довели до настанка ове апокрифне књижевно­
Завета, дели кљиге на "o~oЛ.oyou~Eva" - "признате", "&vtLЛ.Eyo~Eva"
сти су следећи:
- "оспораване", "v6ea каl alpEtLюx"- ,,лажне ијеретичке". У две по­
следеље групе убраја неке од данас познатих апокрифних текстова
1. Пре свега побожна уобразиља појединих непознатих писаца,
(Цркв. исШ., III, 25).
који су своја дела приписали познатим црквеним личностима, хтела
О појединим апокрифима и данас се у науци расправља да ли
је да попуни "празнине" Новог Завета, нарочито оне из живота Исуса
су јеретички, или нису (на пример о Јеванђељу Петровом). Та дела
Христа и Пресвете Богородице, као и апостола, веома често са аполо-
заиста имају компликовану историју, нека од љих зато што су била је-
300 Јошшс Д Каравидойулос
АйокриФне и Аграфа 301

ретичка, па су била подвргнута обради православне руке, а друга зато

. . .
што су претрпела прераду Јеретика КОЈИ су у љих додали своЈа учеља.
Апокрифи се деле на Јеванђеља, Дела апостолска, Посланице и

Апокрифни текствови су, током векова, наилазили на разли­

Откривења. Навешћемо само најзначајније:

чит пријем: Некад их је црква осуђивала (нарочито на Западу), некад 1. Айокрифн.ајеванђеља: Протојеванђеље Јаковљева, Јеврејско
су развијали народну побожност, или су послужили као надахнуће за јеванђеље, Јевађеље Петрово, Јеванђеље Томино (наводи чуда из де­

уметничка дела. Византијска уметност поседује призоре који потичу тињства Исусовог), Историја Јосифа родитеља, Египатско јевађеље,

из апокрифа. Довољно је навести мозаик у нартексу манастира у Ха­ Јеванђеље Псеудо-Матејево, Јеванђеље Никодимово, или Дела Пила­
тона и друга. Од недавно (1948) пронађених гностичких текстова у ме­
ри у Константинопољу и мозаик у цркви Santa Maria Maggiore у Риму,
сту Nag Hamadi у Египту, наводимо Јеванђеље Алитијино, Јеванђеље
који су инспирисани Протојеванђељем Јаковљевим (ПpwtEuayy€Л.Lov
Филипово и Јеванђеље Томино. Ово последње састоји се од 114 бесе­
'IaкWpou) и садрже призоре из детиљства Пресвете Богородице. Тако­
да која се приписују Исусу.
ђе и иконографске теме пећине као места Исусовог рођеља, отварања
2. Айокрифн.а Дела айосШолска: Проповед Петрова, Дела Пе­
горе да би се Јован Крститељ спасао од Иродових војника и још многе
трова, Дела Павлова и Теклина, Дела Павлова, Јованова, Андрејева,
друге теме које су потекле из апокрифних текстова, који су веома мо­
Филипова, Варнавина, Вартоломејева, Тадејева и друга.
гуће, разуме се, у себи сачували ранохришћанска предаља.
З. Айокрифне йосланице: Кореспонденција Павла и Сенеке, Па­
Апокрифи су повремено изазивали занимаље науке, а у наше
влова посланица Лаодикијцима, З. Коринћанима, посланица Поплија
време нарочито, када је истраживаљу апокрифа дала замах научна ин­
Леонтула, Кореспонденција Авгарова са Исусом Христом.
ституција, недавно основана, под називом Association pour 1' Etude de
la Litterature Apocryphe Chretienne, чије је седиште у Лозани, а чланове 4. Айокрифн.а ОШкривења: Откривење Петрово, Јованово, Па­
влово, Томино, Маријино, Сибилинска пророчанства и друга.
чине научници са многобројних универзитета, углавном из Европе и
Америке. Ова институција је планирала, а једним делом и успела да
оствари критичка издаља апокрифа у едицији Corpus Scriptorum Chri- 30. 2 "Аграфа" Исусове логије
stianorum Series Apocriphorum, а почела је тракође на француском
На разним издвојеним рукописима Новога Завета, или у апо­
језику да издаје серију џепних издања за ширу читалачку публику.
крифним текстовима из првих векова, затим у делима црквених пи­
Упркос томе што апокрифи не уносе никакав суштински нови
саца и Отаца, као и у богослужбеним црквеним текстовима сачуване
податак у хришћанско откривеље и упркос томе што им, у поређељу
су поједине логије које писац приписује Исусу, али се не јављају ни
са "канонизованим" новозаветним књигама, сасвим очигледНо недо­
у једном од новозаветних јеванђеља. Те логије се обично у светској
стаје дубине са аспекта богословља, што им недостаје историјских
науци, од 1776. године, када је Ј. G., Kбmer одбранио своју докторску
података, духовног богатства и моралне продубљености, занимаље за
љих се ипак може оправдати како у ранијим епохама, тако и у савре­
дисертацију у Лајпцигу, са темом De sermoniЬus Christi аурафоL<;, нази­
меној науци. Неки од љих чувају предања на којима се заснивају неки
вају грчком речју "аура.фа". Називају се "аграфа", јер нису "ypщ.tфt.Eva."
-"написана" и нису обухваћена канонизованим јеванђељима.
празници и црквене химне, као што је, на пример, Рождество Пресве­
А.
Resch, који се, крајем 19. века, позабавио сабирањем и изуча­
те Богородице, Ваведеље Пресвете Богородице и други.
вањем "аграфа", у првом издању свог дела Agrapha. Ausserkanonische
Уосталом, многи од њих- који не потичу од ј еретика- одгајили
су нараштаје хришћана током историје и иако се никада нису нашли
Evangelienfragmente (Лајпциг, 1889), сабрао је 177 логија, а за 74 од
њих је тврдио да су аутентичне Исусове логије, која потичу из неког
у средишту црквеног живота, ипак су живели и вршили свој утицај на
јеврејског Протојеванђеља, из којега су вероватно логије црпли и је­
љеговој периферији. Али љихово тихо кретање периферијом црквеног
ванђелисти синоптичких јеванђеља. У другом издању ове књиге огра­
живота често је резултирало израљањем у самом љеговом средишту и
ничио је број, по његовом мишљењу аутентичних логија Исусових,
утицало на уметност, богослужеље, на морално образоваље, на аполо­
на 34. Нешто касније се грађа аграфа обогатила открићем већег броја
гетско настројење.
папиру са у Оксиринху.
302 Јоанис Д. Каравидойулос
Айокрифне и АграФа 303

Међутим, док је Resch међу логије у ширем смислу сврстао и

будемо способни да правимо прави избор: жБудите ваљани мељачи',
сваку приповест о Исусу, и све логије које писац наводи уводећи их
да се са нечим не саглашавамо, а онога што је добро да се држимо"
изразима "писано је", "каже Писмо", "негде је речено" итд., али се ниг­
(Климент Александријски ~}cpw1J.atE1.c; 1, 28. PG 8, 924В. ВЕП 7, 305).
де не јављају у Светом Писму, већина истраживача данас не сматра да
- "А Господ рече: Изиђите из сужаљства ви који то желите."
аграфима припада свака приповест, него само логије која се припису­
(Климент Александријски, ~tpWIJ.CI'.tE'ic; 6, 6. PG 9, 265А. ВЕП 8, 193).
ју Исусу, а не јављају се у канонизованим јеванђељима. Због тога се
- "Зато Спаситељ каже: Спасавај се ти и твоја душа" (Климент
данас, уосталом, и многи пре опредељују за назив "ванканонске Ису­
Александријски, 'Ек twv tou 0Eoб6tou 'EшtoiJ.aL. 2. PG 9, 653 В).
сове логије ".
- "Према томе и Исус каже: Боловах због болесних и због глад­
них гладовах и због жедних бијах жедан" (Ориген, Etc; Mat8. 13, 2. PG
Ј. Логије које су сачуване у књигама Новог Завета
13, 1097В).
изван Јеванђеља, или у йојединачни;и рукойисшиа Јеванђеља
-"Стога и Спаситељ каже: Онај ко је близу мене, близу огља је;
а онај ко је далеко од мене, далеко је од Царства" (Ориген, Ei.c;'IEpEIJ..
У Делима апостолским (20, 35) Павле у својој опроштај нај бе­
20, 3. PG 13, 532. Дидим, Ei.c; ЧiaAIJ.. 88, 8. PG 39, 1488D, и гностичко
седи старешинама цркве у Ефесу каже: "и опомињати се ријечи Госпо­
Томино јеванђеље, беседа 82)
да Исуса коју он рече: Блаженије је давати него примати".
-"Због тога каже: Ја сам онај који у пророцима збори, ево ме"
У кодексу Беза (D), у стиху Лк. б, 4, сачувана је следеће: "Исто­
(Епифаније, Пav&ptov 66, 42. PG 34, 568D).
га дана видевши неког човека како ради у суботу, рече му: човече, ако
- "Господ им је дакле говорио: Зашто се дивите знамељима?
знаш шта чиниш, блажен си; а ако не знаш, проклет си и преступник
Велико наследство вам дајем какво не постоји на целоме свету" (Ма­
закона." У истом кодексу, у стиху Мт. 20,28 пише и следеће: "А ви тра­
карије Египатски, 'OIJ.LЛ.(a 12, 17. PG 34, 568D).
жите да се уздигнете од малог и да од већег буде нижи; а када уђете по­
- "Јер овако рече: Будите милостиви да бисте били помилова­
звани да вечерате немојте сести на маста предвиђена за угледне, да се
ни; праштајте да би било опроштено вама; како чините, тако ће бити
не деси да дође угледнији од тебе па да ти онај који те је позвао приђе
чиљено вама; како сте дали тако ће вам бити дато; како судите, тако ће
и каже ти: помери се још ниже, да се не би осрамотио; а ако се сместиш
вам бити суђено; колико сте (ви) благотворни толико ћете благотвор­
на ниже место и дође ти нижи од тебе, онај који те је позвао ће ти рећи:
ности добити; каквом мером мерите том ће бити одмерено вама" (Ј.
помери се навише, и то ће ти бити од користи" (види: Лк. 14, 8-10).
Клименuюва йосланица 13, 2 ВЕП 1, 18).
- "Али и о томе је речено: Нека се милостиља озноји у твојој
2. Логије које су сачуване у делшиа црквених йисаца и Отаца руци све док не познат коме да је даш" (дtбах~ 1, 6).
- "Док је Господ приповедао ученицима о будућем Царству све­
-"Јер рече: Биће раскола и јереси" (Јустин, i1LаЛоущ 35,3 ВЕП
тих, како је славно и чудесно, Јуда, изненађен оним о чему се гово­
3, 239).
рило, рече: А ко ће то видети? А Господ рече: То ће видети они који
- "Јер и Господ наш Исус рече: у чему вас затекнем, у томе ћу
постану достојни" (Иполит Римски 'Y1ТOIJ.VТJIJ.CI'. Ei.c; даvt~Л., 4, 60).
вам и судити" (Јустин i1LаЛоущ 47, 4. PG б, 580А. ВЕП 3, 250).
-"Видео си", рече,."брата својега, видео си Бога својега" (Кли­
мент Александријски ~'tpWf.LaтE1<; 1, 19. PG 8, 812А-1009А. ВЕП 7, З. Логије у богослужбеним ШексШовима

298).
' Међу изворима за сабираље и изучаваље "аграфа" су и цркве­
-"Јер тражите", рече, "велике ствари, а мале ће вам се дометну­
ни богослужбени текстови. Као пример наводимо једну од аграфа која
ти" (Климент Александријски, ~'tPWf.La'tEL<; 1, 24. PG 8, 905В. ВЕП 7,
је сачувана у молитви чина Јелеосвећеља. После 2. читаља из Апосто­
298).
ла и Јеванђеља стоји овако: " ... Ти си онај Који рече: Колико год пута
- "Зато нам с правом и Свето Писмо указује на то, желећи да
паднеш, устани, и бићеш спасен."
304 Joaнuc)l }(аравидойулос 305

Ова изрека, коју састављач молитве приписује Исусу, не јавља

се у Јеван!Јељима Новога Завета. Можда би се могло претпоставити да
састављач, о коме је реч, у овој реченици алудира на Исусово учење
о покајаљу. Или, опет, на основу одговора који је Господ дао Петру о
неограниченом броју праштања браћи (Мт. 18, 21-22) изводи закључак
о могућности непрестаног усправљања од многобројних падова ("ко­
лико год пута паднеш ... "). Али реченица се сасвим јасно приписује
Исусу ("Ти си онај Који рече"). Ако се узме у обзир да управо пре те
логије и непосредно после ње писац молитве наводи друге Исусове
логије, познате из јеванђеља и то дословно, и да их уводи истом рече­
ницом ("Ти си онај Који рече"), не преостаје нам ништа друго, него да
претпоставимо даје и та логија била позната по предању, или из неког
. .
писаног текста КОЈИ се ниЈе сачувао.

Завршавајући, додаћемо још и ово што се односи на веродостој­

ност аграфа уопште. (а) Многе од тих логија представљају прошире­
ња, или варијанте Исусових логија познатих из канонских јеванђеља.
(б) Велики број аграфа потиче из апокрифних текстова и сходно томе
одмах подлеже сумњи да су аграфа измишљена. (в) Понекад се књиге
разликују због омашке у памћењу, или се ванбиблијски пасуси припи­
сују Исусу. (г) На крају, ове логије не додају ништа ново у оно што
је из канонских јеванђеља познато о животу и учењу Исусовом, али
5 • • •

представљаЈу ЈОШ Једно сведочанство о постоЈаљу усменог предања о

Исусовој личности и учењу.

 307

ХРОНОЛОШКА ТАБЕЛА КЉИГА НОВОГА ЗАВЕТА

књиrа место време поглавља стихова

Јеванђ. по Мк. Рим 64-70 16 677

Јеванђ. по Мт. Антиохија nосле70 28 1 071
Јеванђ. по Лк. Ефес nосле70 24 1 151
Јеванђ. по Јн. Ефес крај 1. века 21 879
Дела апостол. Рим? 6З-90? 28 1 006
~!Ьанима Коринт 51 ·- 5· 89
уњанИШL._ ......Ј~оринт ······-~~~7·····. з. - 47 .. .
~~-- ~~----...6---------------l~~,
1
[iiЈШТИМа Ефес
1
Филипљанима
- Ефес 54 4 104
Ефесцима Ефес 54/55 6 155
Колошанима Ефес 54155 4 95
Филимону Ефес 54155 1 25
1-:§pиf.ili!iНИ:Мa··- - Ефес· ·----- - --- 55 16 4З7
~·--·---~'-·
2.Коринћанима Македонија 56 13 256
/'n----~-:-~--- -----·····,·:... :.....
\Ј'_имљанма _ Коринт 57 16 4ЗЗ

l. Тимотеју Македонија 6З/64? --------ь-~--~~---пг

Титу Македонија 6З/64? з 46
2. Тимотеју Рим 66/67? 4 83
Јеврејима Италија? пре 70 13 зоз

Јаковљева Палестина ? .. 5 108

~------~--~·~· ~~-- ···--~---·-·----~---- . -·-- .~-·· _ ·- -- ...
"~----·---

1. Петрова Рим 64-67 5 105

·-
2. Петрова Рим или Египат 64-67 или з 61
крај 1. века
}.Јованова Ефес крај 1. века 5 105
2.Јованова Ефес крај 1. века 13
З. Јованова Ефес крај 1. века 15
Јудина ? 70 или 80-90 25
Откривење Патмос 95 22 405
 Јоанис Каравидоnулос родио се у Солуну, где је
завршио студије философије и теологије. Поред Арис­
тотеловог Универзитета у Солуну nредавао је и у Страз­
буру и Гетингену. Професор је на одсеку за теологију,
Универзитета у Солуну, где од 1975. године држи Тумачење Новог
Завета.
Говори француски, немачки и енглески језик.

Најnознатија дела су му:

Грех по аnостолу Павлу, 1968.

Страдање Христово по извештај у синоnтичких јеванђеља,
1974.
Тумачење Посланица Ефесцима, Филиnљанима, Колошанима
и Филимону, 1981.
Увод у Нови Завет, 1983; 1998.
Јеванђеље по Марку, 1988.
 311

Садржај

УВОДНА РЕЧ .......................................................................................... 5

Ј. Шта је Нови Завет ....................................................................... 5
2. Шта је йред.меШ изучавања Увода у Нови Завет ..................... 6
3. Кратки историјски йреглед ......................................................... 7
4. Увод у Нови Завет у савремено доба ......................................... 9

БИБЛИОГРАФИЈА ................................................................................ 11

СКРАЋЕНИЦЕ ....................................................................................... 15

ПРВИ ДЕО
ТЕКСТ, КАНОН И ЈЕЗИК НОВОГА ЗАВЕТА .............................. 17

1. ИСТОРИЈА ТЕКСТА НОВОГА ЗАВЕТА ..... ,.................................. 18

1. 1. ИСТОРИЈА РУКОПИСНОГ ТЕКСТА ......................................... 19

Ј. Ј. а. Материјал за йисање .......................................................... Ј9
Ј. Ј. б. Врсте рукойиса ..................................................................... 2Ј
Ј. Ј. в. Најзначајнији рукойиси ........................................................ 23
Ј. Ј. г) Старе йоделе текста ......................................................... 27

1. 2. ДРЕВНИ ПРЕВОДИ НОВОГА ЗАВЕТА ..................................... 28

Ј. 2. а) Латински йреводи ................................................................ 28

Ј. 2. б) Сиријански йреводи ............................................................ 30
Ј. 2. в) Остали древни йреводи ........................................................ 32
Ј. 2. г) Новогрчки йреводи Новога Завета ..................................... 34

1. З. ЦИТИРАЊЕ НОВОГА ЗАВЕТА У ДЕЛИМА ОТАЦА ЦРКВЕ 40

.
1. 4. ИСТОРИЈА ШТАМПАНОГ ТЕКСТА ......................................... 41
1. 4. а) Од Еразма до издања Textus Receptus................................. 4J
Ј. 4. б) Од издања Textиs Receptиs до критичких издања ............ .44
Ј. 4 в) Издања Новога Завета у Православној цркви .................... 49
312 Јоан.uс Д Каравидойулос
313

Ј. 4. г) Издања лиШургијских зачала (Јеванђеља и Айостола) ... 50

5. 4. Сведочанства древног црквеног йредања .............................. 98
5. 5. Теолошке карактеристике Јеванђеља ................................. Ј ОО
1. 5. КРИТИКА ТЕКСТА НОВОГА ЗАВЕТА .................................... 51
5. 6. Стил и језик Јеванђеља .......................................................... ЈОЈ
Ј. 5. а) Штаје критика тексШа Новога Завета .......................... 5Ј 5. 7. Читаоци, место и време када је Јеванђеље найисано ........ Ј ОЗ
Ј. 5. б) Сврставање рукойиса у Шийове текста ........................... 52 5. 8. Крај Јеванђеља ....................................................................... Ј 04
Ј. 5. в) Укључивање Црквеног текста ·5. 9. Савремено истраживање Јеванђеља йо Марку ................. Ј 06
у критичко истраживање текста Новог Завета .............. 55 5. Ј О. Јеванђеље йо Марку и наше време ...................................... Ј 07

2. ИСТОРИЈА КАНОНА НОВОГА ЗАВЕТА ......................................-58 6. ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ ............................................................. 109

2. Ј. Стари Завет као "Писмо" у йрвобитној Цркви .................. 58 6. Ј. Садржина ............................................................................. ... ЈЈ О
2. 2. Почеци Новог Завета као "Писма" ....................................... 59 6. 2. Сведочења древног црквеног йредања ....................... ........... Ј 13
2. З Прве збирке књига Новога Завета. 6. З. Извори Јеванђеља ................................................................... ЈЈ6
Претйоставке и чињенице .................................................... 6Ј 6. 4. Основна богословска гледишта и особеносШи
2. 4. Kpf:!,j 2. века, йрекретница у историји канона ...................... 6З Јеванђеља йо Матеју ............................................................ ЈЈ7
2. 5. Расйраве о йојединим канонским књига.ма у З. веку............. 66 6. 5. Читаоци, место и време настанка ...................................... 119
2. 6. Коначно образовање канона у 4. веку .................................... 67 6. 6. Место Јеванђеља йо Матеју у животу Цркве
2. 7. Канон у Сиријској цркви ........................................................... 70 и у савременим истраживањима ...................................... . Ј20
2. 8. Канон Новога Завета и Црква ................................................ 7Ј
7. ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО ЛУКИ ................................................................. 123
3. ЈЕЗИК У КЊИГАМА НОВОГА ЗАВЕТА ........................................ 73
7. Ј. Писац и уводна реч оЈеванђељу ............................................ Ј2З
7. 2. Садржина ................................................................................ Ј25 ;
ДРУГИ ДЕО 7. З. Извори Јеванђеља йоЛуки ..................................................... Ј27
УВОД У КЉИГЕ НОВОГА ЗАВЕТА ................ ;.............................. 79 7. 4. Богословска учења и йосебна обележја овог јеванђеља .... Ј28
7. 5. Језик Јеванђеља йо Луки ...... ~ ................................................. ЈЗО
7. 6. Читао ци, место и време настанка Јеванђеља йо Луки ..... ЈЗЈ
4. ЈЕВАНЂЕЉА ..................................................................................... 80
7. 7. Јеванђеље йоЛуки и наша ейоха ........................................... 13Ј
4. Ј. Уойштено о јеванђељима, о карактеру
и циљу њиховог зайисивања ................................................... 80 8. СИНОПТИЧКИ ПРОБЛЕМ ............................................................ 133
4. 2. Црквено йредање йре настајањајеванђеља .......................... 84
8. Ј Шта називамо синойтичким йроблемом ............................. 13З
4. З. Предисторија и књижевни род коме йрийадају јеванђеља
8. 2. Разни йредлози за решење "синойтичког йроблема" .... .... ЈЗ4
на основу савремених научних истраживања ..................... 88
8. З. Теорија о два извора .............................................................. ЈЗ5
5. ЈЕВАНЋЕ.ЉЕ ПО МАРКУ ................................................................ 92
9. ЈЕВАНЂЕЈЬЕ ПО ЈОВАНУ ............................................................ 139
5. 1. Хронолошко йрвенство Јеванђеља йо Марку
9. Ј. Четврто јеванђеље и његов однос
у односу на остала јеванђеља ............................................... 9З
йрема синойтичкимјеванђељима ....................................... Ј40
5. 2. Писац .......................................................................................... 94
9. 2. Садржина ................................................................................ Ј42
5. З. Садржина .................................................................................. 95
9. З. Писацјеванђеља ................................................................... Ј44
314 Јоанис Д Каравидойулос 315

9. 4. Језик и стил четвртог јеванђеља ........................................ 147

14.
9. 5. Време, место и циљ йисања јеванђеља .......................... ..... 148
9. 6. Проблеми критике текста четвртогјеванђеља .............. 149
9. 7. Богословски значај четвртог јеванђеља .......................... .. 151
10. ДЕЛА АПОСТОЛСКА .................................................................. 152
10. Ј. Наслов, йисац, коме је дело уйућено и циљ књиге ............. Ј5З
1О. 2 Садржи на ...................................................................... ........ Ј55
10. З. Извори .................................................................................... Ј56
10. 4. Однос йисца Дела айостолских са айостолом Павлом ... Ј57
1О. 5. Време и место настанка ..................................................... 160 15.
1О. 6. Хронологија догађаја у Делима айостолским .................. . 160 МЕСТО И ВРЕМЕ НАСТАНКА
10. 7. Проблем текста .................................................................. 161
10. 8. Значај књиге Дела айостолска за данашљу Цркву ........... Ј62
@;illослАницА ЕФЕСЦИМА ........................................................ 208
11. АПОСТОЛ ПАВЛЕ И ЉЕГОВЕ ПОСЛАНИЦЕ ........................ 164
11. Ј. ЖивоШ, особине личности и дело айостола Павла .......... Ј64
11. 2. Посланице .............................................................................. Ј69
11. З. Редослед йосланица айостола Павла
ПРВА И ДРУГА ПОСЛАНИЦА КОРИНЋАНИМА .................. 189
14. Ј. Оснивање цркве у Коринту .................................................. Ј90
14. 2 Садржи на Прве йосланице Коринћанима ................... . Ј9Ј
14. З. СадржинаДруге йосланице Коринћанима ....................... Ј95
14. 4. Време настанка ове две йосланице .................................... . Ј96
14. 5. Да лије айостол Павле, осим Прве и Друге,
найисао и друге йосланица Коринћанима? ......................... Ј96
14. б. Прва и Друга йосланица Коринћанима
у савременим истраживањима ......................................... . Ј99
ПОСЛАНИЦЕ ИЗ СУЖАЊСТВА
...................................................... ..201
16. Ј. Значај и енциклијски карактер Посланице ...................... 208
16. 2. Садржина ............................................................................. 209
16. З. Однос Посланице Ефесцима
са Посланицом Колошанима ............................................... 21Ј

у канону Новога Завета ............................................... ........ 170 16. 4. Основне еклисиолошке тезе у Посланици .......................... 2ЈЈ
",.-, ('
(Q) ПРВА И ДРУГА ПОСЛАНИЦА СОЛУЉАНИМА ................... 172 1
17. ПОСЛАНИЦА ФИЛИПЉАНИМА .............................................. 213
\ '

12. Ј. Осниваље цркве у Солуну ..................................................... Ј7З
12. 2 Садржи на Прве йосланице Солуљанима ............................ 176
12. З. Циљ, садржај и време настанка
Друге йосланице Солуњанима ............................................. 178
12. 4. Хронолошки редослед ове две йосланице ..................... ...... 179
12. 5. Две йосланице Солуњанима,
зачетак хришћанске књижевности .................................. . Ј80
\-._/17. Ј. Айостол Павле и црква у Филийима .................................. 213
17. 2. Особености и садржина Посланице .................................. 2Ј4
17. З. Јединство Посланице ........................................................ 215
17. 4. Ко су јеретици йротив којих· се бори ................................. 2Ј9
17. 5. Основне йоуке у Посланици које досежу
све до наше ейохе .................................................................. 220
,.".-.
(

'118. ПОСЛАНИЦА КОЛОШАНИМА ................................................ 222

13. ПОСЛАНИЦА ГАЛАТИМА .......................................................... 181 __;18. Ј. Околности и цшь с којим је найисана Посланица ............. 222
1З. Ј. Значај и садржина Посланице ............................................ Ј8Ј 18. 2. Јеретичко учење у Колоси .................................................. 222
13. 2. Повод, околности и циљ настанка Посланице ................. 184 18. З. Садржина .............................................................................. 224
13. З. Време и место настанка Посланице. 18. 4. Богословска йоука Посланице ............................................. 225
Проблем везан за йримаоце ................................................ . 186
13. 4. Значај Посланице Галатима ............................................... Ј88 19. ПОСЛАНИЦА ФИЛИМОНУ ....................................................... 228
19. Ј Повод и карактер Посланице ............................................... 228
316 Јоан.ис Д Каравидойулос
19. 2. Историјке йрилике које се н.азиру кроз йосланицу ............ 230
19. З. Вредност Посланице Филимону ......................................... 232
20. ПОСЛАНИЦА РИМЉАНИМА .................................................... 233
20. Ј. Оснивање цркве у Риму ........................................................ 233
20. 2. Садржина .............................................................................. 235
20. З. Циљ са којим је найисана Посланица, место и време ...... 236
20. 4. Ј6. йоглавље Посланице ....................................................... 238
20. 5. Вредност Посланице Римљанима
и њен утицај током векова ................................................. 240
21. ПАСТИРСКЕ ПОСЛАНИЦЕ .......................................................
21. Ј. Назив и йримаоци .................................................................. 24Ј
21. 2 Садржина .............................................................................. 24З
21. З. Проблем йисца Пастирских йосланица .............................. 244
21. 4. Време и место настанка ..................................................... 247
21. 5. Значај Пастирских йосланица за Цркву ............................. 247
22. ПОСЛАНИЦА ЈЕВРЕЈИМА ........................................................ 249
22. Ј. Примаоци Посланице и садржина ...................................... 249
22. 2. Писац Посланице .......................................... ....................... 25Ј
22. З. Време настанка ................................................................... 254
22. 4. Место Посланице
у богослужбеном животу Цркве ....................................... 254
23. АУТЕНТИЧНОСТ ПОСЛАНИЦА АПОСТОЛА ПАВЛА ....... 255
24. САБОРНЕ ПОСЛАНИЦЕ ............................................................. 262
25. ЈАКОВЉЕВА ПОСЛАНИЦА ....................................................... 264
25. Ј Писац Посланице ................................................................... 264
25. 2 Садржина ............................................................................... 267
25. З. Каноничност Посланице ..................................................... 268
26. ПРВА И ДРУГА ПЕТРОВА САБОРНА ПОСЛАНИЦА ............ 269
26. Ј. Примаоци и садржина Прве Петрове йосланице ............. 269
317
26. 2. Писац, место и време настанка
Прве йосланице айостола Петра ....................................... 27Ј
26. З. Примаоци и сврха састављања
Друге йосланице айостола Петра ...................................... 272
26. 4. Садр:ж:инаДруге йосланице айостола Петра .................. 27З
26. 5. Писац и каноничност Друге йосланице
айостола Петра.Место и време настанка ....................... 274
27. ЈУДИНА ПОСЛАНИЦА ............................................................... 277
27. Ј. Садр:ж:ина ............................................................................. 277
27. 2. Ко су ти јеретици? .............................................................. 277
241 27. З Примаоци, йисац и време настанка Посланице ................ 278
27. 4. Однос Јудуне йосланице са
2. Посланицом айостола Петра ......................................... 279
27. 5. Меr:то Посланице у канону .................................................. 279
28. ПРВА, ДРУГА И ТРЕЋА ЈОВАНОВА ПОСЛАНИЦА .............. 280
28. Ј. Циљ йисања и садр:ж:ина Ј. йосланице ............................... 280
28. 2. Друга и Трећа йосланица ...................................................... 282
28. З. Писац, место и време настанка Посланица ..................... 28З
28. 4. Comma Јоhаппеит ................................................................ 28З
29. ЈОВАНОВО ОТКРИВЕЉЕ .......................................................... 285
29. Ј. Јудејска откривења и хришћанско
Откривење Јованово ............................................................ 286
29. 2. Кратки йреглед садр:ж:ине Откривења ............................. 287
29. З. Средишње тематске осовине ове књиге ........................... 289
29. 4. Врсте тумачења Откривења ............................................. 292
29. 5. Писац, време и место настанка ........................................ 29З
29. 6. Место Откривења у канону ................................................ 296
29. 7. Откривење и наше доба ....................................................... 297
30. ,,АПОКРИФНЕ" КЊИГЕ НОВОГА ЗАВЕТАИ "АГРАФА"( ,,НЕ-
ЗАПИСАНЕ" ИСУСОВЕ ЛОГИЈЕ) ................................................... 298
30. Ј Айокрифни текстови Новога Завета ................................. 298
30. 2 "Аграфа" Исусове логије ................................................... ЗОЈ
Ј. Логије које су сачуване у књига.ма Новог Завета
318 Јоан.ис Д Каравидойулос

изван Јеванђеља, или у йојединачним

Уредник: Епископ далматински Фотије
рукойисима Јеванђеља .......................................................... 302
2. Логије које су сачуване у делима црквених йисаца и 0Шаца .. 302
З. Логије у богослужбеним Шексйlовима ..................................... 303

Издаје: ИСТИНА
ХРОНОЛОШКА ТАБЕЛА КЊИГА НОВОГА ЗАВЕТА .................. 307
издавачка установа Епархије далматинске

Белешка о писцу ................................................................................... 309 Штампа: ФинеГраф, Београд

Садржај ................................................................................................. З 11 Тираж: 1.000 примерака

CIP- Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

27-246-277.2

КАРАВИДОПУЛОС, Јоанис Д.
Увод у Нови Завет 1Јоанис Д. Каравидопулос ; са грчкоr
превела Лада Јагушт Акад ; редактор превода Епископ дал­
матински Фотије. - Београд ; Шибеник : Истина, издавачка
установа Епархије далматинске, 2005 (Београд : Финеграф) .
-314 стр.: илустр. ; 24 cm.- (Библијска библиотека; књ. 1)

Превод дела: Etoa.yUJy~ at~v Ka.Lv~ дше~кТЈ 1 'IwavVТ)t; i.\.

Кар<фLб6nоuЛ.щ;. - Тираж 1.000.

ISBN 86-82555-10-7
а) Нови Завет- Еrзеrеза
COBISS.SR-ID 120285964

ISBN 86-82555-10-7
nм~сши~\1
~iioxw Хр1fсШ~ Тџре

ФEHHI\HIA
Pwмti(W 6ojc~eo6ottA ПомW..i Је ~lf3 о
lqo'lfCA.\wм о1. wgwнt iiy>r P.X.I• ~к
'l~f'\10 Шеме"' 1"'•" ЈЩ 6~&"""
ltф ~ ~јА.\.НК~ 7i>f> 1ogw
v ~1"'09'1 ~ }7. 1. Иrс r.x.
9" "· Щаwж ~~~ r.x.' G~м fдЛНЛЕ\А
(),..... .\G""wнt ћм. "'"'"" ТL\мсж .. ою
је Ч"f'-'G.v.w ц..\р HJIOi> tk.•wм.w. • n;:u.,.,t"'·"'i>-' Xi>p.u"".
1\)(,,, н~i!IG< <'мrШ.. W~rcЖGo •ч 1<.\i..:p...,_\jA\ 8
\ AIIAII IUM Јј\ј ~~1: 1 м_..-1
""1Ј'>)јUЦ..\ tьei.IO.ox <'11~ "" \}М<' • • Г :,>IC<'
1-fpo.J Atl~ ~ 'fWpAG.v.w '"'• fдЛИЛЕЈ • 1
МОРЕ • r wЙD<'"
r. • ...:Ј,}... " ТЈе""ј.)м: ЛЈ.,()о \4\.fШoG њс
Фи....;; - нжчrчј.}м ..
Тр...Х.ЖМ!)о)М;
дw.х-..-..,.. ГIА&л~ 1< ш.~ ил '* ur о
MtiCWtt.\J'<K(> rolj(<IO(),мt>(' •7 1 \)\HI
др сА.о.ј • llf~i"·"· Смцр..ј.>м
11 ~ljМtjO.\<. f 0\)U~ 1>. i4.x'A • i<М"·'" 1'~11 Xr""< 'C"'i {1'.Х.).
Р.Х. (t'o" tt>~> Xruc~i) Пр.->r.-.м... •ч .\ о""'"" .. k н м.,r,. . Сf'ЕД03ЕМНО
ДрЈ<~ је СМСН\fО J'UМ<'ICI! ~ с !Ј"...,"' '1 fkrlч. 1 ·'" "-V.rкo
IIJ'<'K'fi'Affior ( ...сЖчi'ник ДЕСЕТОТРА ЂЕ MOPf
и.к .._ ""'"'" П...l\м " О. r"- t;.
J"'M<'KOliЏJ'.\). Нс~ \f
('~ .. J'Aeiicffi lf
''f' Gr. -.,,,,.,.
i"9UН.I.A\. ЧЙfi.\Gд...\Њ!
• . т w..""' r.x.
WroK'fi'.'iOIOp ЈЮн~ .но км
П...U.i"i".." (% - ~ il. н. с.)
д c~fp.\~ i440 је
~ ..... оЪА.\СЖ g.-:cti<i
'flcgvtьe- CAМO\jWpA6НIIX
\f'ЧМ.'ОЈ' ~~
МАЈ<ЕДОНН/д
ВНТННН}д

fАЛАТН}д

Ar'fi" u"ШD6Afbl
Ом "''· iФО\IН(' *-'см 1'. .
ПА&.,, Jt 3.-Јео"" '".~~ '"'' Ј<rнт
Мо\D)ј(~ днiiilli!К\11\f .. Uо\44М
""'91'1f'-' Јfчщ..&њt. v ЛucШrw
\М\ се lir>~I)P't1'1110 ТммоШсј. СРЕДОЈЕМНО МОРЕ
'11 Tr~мu л ч"-'- НАкон
' 1 1
ј TeplfШop\1~ 1оgмвч" iiO \}АН.. које је ii~o lf
D 1\) ZD юкм Ф"лui<.\ ~••iiilf '11А6 е t G ~ l'.uм~J'.\
Г t'AHUЦ.\ W~rcШG., lfAнi4мoxuf ('Ј Ј.).
1Юкм
Hp~Dr"wкoi
...~.

1 • '
-, ·~ t
'.
':