GRAĐA I FUNKCIJA MHC molekula

MHC- Major Histocompatibility Comlex ( glavni kompleks gena tkivne podudarnosti).

- je skup gena ili molekula čija je osnovna funkcija prezentacija Ag T limfocitima.
Nazivaju se ‘geni tkivne podudarnosti’ iz istorijskog razloga zato što su zavedeni kao geni koji
diktiraju ishod transplantacije genetski nepodudarnih životinja. Kasnije je dokazano da su ovi
geni odgovorni I za nastanak bilo koje vrste imunskog odgovora ,pa je povezano delovanje na
čovekov organizam I eksperimenti koji su se do tada radili na životinjama. Tako da se dokazano
da će se I ljuski organi odbacivati zbog površinskih molekula na tkivima tj otkriveno je da će
ljudski leukociti u in vitro uslovima, biti napadnuti od seruma nepodudarnog donora ili
nepodudarnih ćelija.
MHC ima posebna imena za različite životinjske vrste. Kod čoveka se naziva: HLA ( Humani
Leukocitni Antigeni).

MHC molekuli se zbog svoje različite građe ili različite distribucije ( tj različitog rasporeda na
ćelijama ) dele u 2 grupe:
1. MHC molekuli I klase
2. MHC molecule II klase

Osnovno svojstvo ovog lokusa je POLIGENOST. To znači da sadrži 200 različitih gena.
MHC region se nalazi na hromozomu 6 I na njemu se vidi prisustvo velikog broja različitih gena
od kojih su MHC geni I I II klase. Tu se nalaze neki geni koji kodiraju sisteme komplementa npr.
Pored poligenosti bitno svojstvo MHC lokusa je I POLIMORFNOST. Polimorfnost je ‘ Kriva’zato
što će 2 nasumično odabrane individue biti inkopatibilne u pogledu odgovora na organe
ukoliko se transplantiraju od jedne osobe drugoj. Polimorfnost podrazume postojanje vise
varijanti ,vise alternativnih oblika jednog gena tj vise ALELA.
Broj alela kada je u pitanju HLA region on je svake godine sve veći I veći.

Fiziološki gledano osnovna funkcija MHC molekula nije odbacivanje transplantiranih organa
već je PREZENTACIJA Ag T LIMFOCITIMA tokom imunskog odgovora.
MHC geni ( molekuli ) I i II klase se pored razlike u građi I rasporedu na ćelijama,razlikuju I u
pogledu toga kome će prezentovati peptide svom ŽLEBU.
MHC I klase prezentuje peptide CITOTOKSIČNIM CD8+ T limfocitima .
MHC II klase prezentuje peptide POMOĆNIČKIM CD4+ T limfocitima.
Razlog za isključivost ova 2 tipa MHC molekula je taj što su koreceptorski molekuli CD8 I CD4
takođe odgovorni za postavljanje veze između T limfocita I odgovarajuće AG prezentujuće
ćelije.
-Većina T limfocita prepoznaje peptidne Ag koji su vezani za molecule glavnog kompleksa
tkivne podudarnosti ( MHC na Ag prezentujućim ćelijama) I ta pojava se naziva MHC
RESTRIKCIJA.
ŠTA SE DEŠAVA TOKOM IMUNSKOG ODGOVORA?
-kada neka APĆ ( kao što su dendritske ćelije I li makrofagi) unese neki ekstracelularni
Ag ,takav Ag se obrađuje I prezentuje pomoćničkim T limfocitima; to isto se dešava I sa B
limfocitima.
Na taj način pomoćnički T limfociti dobijaju informaciju o tome da je prisutno nešto zbog čega
treba da se aktiviraju. Onda će ispoljiti svoje efektorske funkcije u vidu sinteze
citokina,podstaći funkciju makrofaga I B limfocita . I sto važi I za citotoksične T limfocite ,koji
takođe zahtevaju prepoznavanje peptida u sklopu MHC molekula samo što sa tom razlikom što
je njihova funkcija da ubiju ,inficirane ili tumorski izmenjene ćelije tako da će nakon inicijalne
aktivacije od strane dendritskih ćelija,ovi citotoksični T limfociti dospeti u inficirano tkivo I
tamo eliminisati zaražene ćelije.

STRUKTURA I GRAĐA MHC MOLEKULA I i II KLASE

-poznavanje građe je bitno za razumevanje njihove funkcije.
MHC MOLEKUL I klase
-sastoji se od 2 polipeptidna lanca ; Jedan ( duži) lanac je transmembranski molekul I
označavamo ga kao ALFA lanac. Sastoji se iz domena koji vezuju peptid,to su domeni alfa 1 I
alfa 2,a alfa 3 domen čini u stvari jednu globulu koja je deo opšteg plana građe svih molekula
koje imaju I koji se nazivaju IMUNOGLOBULINSKA FAMILIJA.
Takođe,ovaj molekul ima I transmembranski deo I mali intracitoplazmatski rep.
-Stabilnost ovog molekula na površini omogućava tzv BETA 2 mikroglobulin ( koji je zaseban
peptidni lanac). Ono što je važno da se zna da se polimorfnost ( šarolikost) MHC molekula I
klase upravo skoncentrisana na ALFA lancu I to baš na onim delovima koji vezuju peptid.
BETA 2 mikroglobulin je peptid koji je identičan kod svih jedinki iste vrste tj kod svih ćelija te
vrste.
Ova struktura je stabile na ćeliji SAMO ukoliko ima vezan peptid ( trakasti dijagram).
ALFA 1 I ALFA 2 domeni su domeni za vezivanje peptida, a konstantni deo alfa lanca ( alfa 3
domen) služi za vezivanje koreceptorskog CD8 molekula pri uspostavljanju kontakta Ag
prezentujuće ćelije I T limfocita.
MHC MOLEKUL II klase
-takođe se sastoji od 2 polipeptidna lanca,ali je ovde polimorfnost osobina I jednog I drugog
lanca,tj I ALFA I tzv BETA lanac MHC molekula II klase ,čine mesta za vezivanje peptide,koje je
raznoliko u pogledu različitih MHC molekula.
Oba ova lanca su transmembranski molekuli,imaju transmembranski deo znači I mali
intracitoplazmatski region.
Kao I ALFA lanac MHC I klase,I ovi ALFA lanci sadrže imunoglobulinske domene,globularne
structure. Takođe,ova dva lanca NISU kovalentno spojena to znači da su njihove interakcije
nekovalentne prirode,tj slabije su veze nego kada je u pitanju kovalentna veza.
Za konstantni region BETA lanca( beta 2 domen),vezuje se koreceptorski CD4 molekul kada se
uspostavlja kontakt pomoćničkog T limfocita I APĆ.

ODNOS PEPTIDA i MHC MOLEKULA I i II klase

-peptidi koji se mogu smestiti u MHC molekul I klase su MANJI nego peptide koji se mogu
smestiti u MHC II klase. Razlog za to je što je žleb MHC molekula I klase zatvoren bočno I zato
je peptid koji se smešta veličine oko desetak aminokiselina.
Zarazliku od peptida u sklopu MHC molekula I klase,peptid u sklopu MHC molekula II
klase,može da ima 20,30 aminokiselina.
-Ono što treba imati u vidu kada je u pitanju vezivanje peptide za MHC molekul jeste da ta
veza NIJE KOVALENTNA,da nije zauvek,tj peptid može da se izmeni, isti MHC molekul može da
smešta različite peptide koji imaju odgovarajuću dužinu I ključne aminokiseline koje se
rasporede prema karakteristikama samog udubljenja. Ovo je važno za sam imunski odgovor
jer jedan ipak relativno ograničenbroj MHC molekula koji ima jedna jedna individua,može da
nosi relativno veliki broj peptide I time omogući prezentaciju velikog broja infektivnih agenasa.
Peptid uspostavlja veze sa MHC molekulom koje su višestruke da bi bila dovoljno stabilna
ovako jedna veza I aminokiseline koje uspostavljaju takve veze nazivamo peptidnim lacima sa
usidravanje. One se smeštaju u džep( udubljenja) MHC molekula. Kada T ćelijski receptor
prepoznaje peptid,on ne samo da dolazi u kontakt sa peptidom već I sa vršnim delovima MHC
molekula( polimorfni delovi). T ćelijski receptor ovak kompleks vidi kao 3D strukturu,kao jednu
celinu.
Organizacila HLA lokusa je kompleksna. Na kratkom kraku hromozoma 6 dalje od centromere
nalaze se GENI za molecule I klase ( MHC molecule I klase) ,zatim III klase,a najbliže
centromere je II klasa (MHC molekuli II klase).
U gene I klase spadaju geni koji kodiraju ALFA lance (HLA –A ,HLA-B,HLA-C molekula) E,F, I G
su geni I klase koji nisu zaduženi za prezentaciju Ag T limfocitima.

U gene II klase – u ove gene spadaju oni koji kodiraju ALFA odnosno BETA lanac,molekula; ti
molekuli se zovu DP,DQ I DR .Svaki od ovih molekula ima svoj ALFA I BETA lanac odnosno A I B
gen koji ga kodiraju.

HLA I klase
Na hromozomu 6 na HLA reguonu se nalaze geni koji kodiraju ALFA lanac MHC molekula I
klase,kod čoveka ( HLA-A,HLA-B I HLA-C tj njihovi odgovarajući geni A B I C).
-Na površini plazma membrane eksprimiraju se po tri različita HLA molekula I klase koji su
prepisani sa odgovarajućih gena ( gore smo ih spominjali). Ovi geni kodiraju istoimene
molekule. Ne treba zaboraviti da imamo dva hromozoma 6 I da se sa svakog od njih prepisuju
geni za HLA molekule I klase.

HLA II klase
Organizacija HLA gena II klase.Svaki od HLA molekula II klase ima alfa I beta lanac koji su
polimorfni. I u ovom regionu koji kodira HLA molekule,svaki od HLA molekula ( DP,DQ I DR)
nalazi se A I B gen koji kodiraju alfa odnosno beta lanac. Npr. Imamo DPB gen.DPA
gen,DQA,DQB,DRA,DRB gen. Kod nekih ljudi,najčešće je slučaj da je DRB gen DUPLIRAN.Tako
da postoji mogućnost kombinacije njegovog alfa lanca sa dve varijante za beta lanac I
ekspresija dva različita DR molekula na površini ćelija ovihosoba.
Geni II klase se eksprimiraju na površini plazma membrane kao odgovarajući DQ,DP I DR
molekul,znači svaki od A I B gena kodira alfa odnosno beta lanac odgovarajućeg HLA druge
klase.
TRANSKOMPLEMETACIJA- DP I DQ molekuli često kombinuju alfa I beta lanac kodirani sa dva
različita hromozoma broj 6. Ova pojava povećava broj različitih HLA molekula II klaseza DP I
DQ.
Sa jednog hromozoma 6 imamo 3 različita HLA molekula druge klase,odnosno još 3 sa drugog
hromozoma broj 6.Ali taj broj može da bude I veći zbog transkomplementacije I dupliranih DRB
gena.
HLA molekuli I klase se nalazena svim ćelijama sa jedrom kod čoveka,a HLA molekulu II klase
se nalaze na ćelijama koje pre svega predstavljaju PROFESIONALNE APĆ a to su: dendritske
ćelije,makrofagi I B limfociti. Konstitutivno ( tj u svakom vremenskom trenutku),HLA II klase
imaju I ćelije epitela timusa I endotelne ćelije. U uslovima inflamacije,mnoge druge ćelije
MOGU da ispolje HLA II klase( npr. fibroblasti,keratinociti).

ZNAČAJ TKIVNE DISTRIBUCIJE HLA MOLEKULA?

-značajno je da svaka ćelija sa jedrom ispoljava HLA I klase jer je to molekul koji služi za
identifikaciju sopstvenih ćelija. To je važno zato što svaka ćelija sa jedrom može da bude
potencijalno tumorski izmenjena ili inficirana virusom. Zbog toga mora postojati mehanizam
da se takva ćelija prepozna I eliminiše.
S druge strane,dendritske ćelije,makrofagi I B limfociti su ćelije koje aktiviraju POMOĆNIČKE T
LIMFOCITE I one su te koje treba da obezbede ekspresiju molekula II klase.
-Ekspresija gena za HLA molekule druge klaseje KODOMINANTNA ( to znači da će se oba
roditeljska alela svakog MHC gena eksprimirati na površini ćelije. Ovo je značajno jer dovodi do
povećanja broja različitih MHC molekula koji mogu da prepoznaju peptide T limfocitima.

Ako posmatramu jednu humanu ćeliju sa jednom ona će na svojoj površini eksprimirati 6
različitih HLA molekula I klase ( 3 kodirana sa majčinskog hromozoma 6 I 3 kodirana sa očevog
hromozoma 6). Ukoliko je to I PROFESIONALNA APĆ imaće bar još 6 HLA molekula II klase.
Treba naglasiti da se HLA molekuli nasleđujuu bloku ( kao HAPLOTIP). Zato što je verovatnoća
crossing overa između dva hromozoma 6 (zato što su ovo bliski geni) jako mala.

OSOBINE MOLEKULA I GENA MHC?

-MHC molekuli se odlikuju velikom polimorfnošću. To znači da je veliki broj različitih alela
prisutan u populaciji. Smisao ove raznolikosti je da se obezbedi da bar neke individue u slučaju
pojave infektivnog agensa, koji do tada nije bio prisutan u populaciji,budu spremne da svojim T
limfocitima prezentuju Ag I time prežive I odbrane se od infekcije.
U najraznovrsnije gene spadaju HLA-A,HLA-B I HLA-C ( kao molekuli I klase),a u okviru II klase
najraznovrsniji su B geni sva 3 HLA molekula II klase.
OBRADA I PREZENTACIJA Ag
-podrazumeva proces nastanka peptida od nativnih proteina. To je OBRADA.
PREZENTACIJA Ag je prikazivanje peptide u sklopu sopstvenih MHC molekula na površini ćelija.

OBLICI Ag KOJE PREPOZNAJU T limfociti

-samo peptidne Ag,linearne determinante( linearne nizove aminokiselina),na površini ćelija u
sklopu sopstvenih MHC molekula.

S obzirom da imamo relativno mali broj MHC molekula,veoma je bitno da svaki od njih može
da prikaže veći broj peptide.
Za vezivanje peptide za MHC molekul ključne su aminokiseline za usidravaje I ukoliko su to one
odgovarajuće,peptid se može smestiti u odgovarajući džem MHC molekula ( mora se voditi
računa da je peptid odgovarajuće veličine. U jednom tenutku jedan MHC molekul,može da
prikaže samo jedan peptid I to je razlog što svaka T ćelija na samo jedan peptid vezan za MHC
molekul.
MHC molekuli su protein. Sastoje se od aminokiselina koje imaju raznovrsne osobine. Imai h
20. Vezno mesto koje te aminokiseline grade ima veoma šarolika elektrohemijska svojstvai
stereohemijska svojstva. Zbog toga vezno mesto za Ag na MHC molekulu može da nosi samo
korespondirajuću strukturu koju mogu da imaju SAMO PROTEINI. Uniformno hidrofobni lipidni
ili hidrofilni ugljeni hidrati ili u celini negativno naelektrisan molekul( kao što su npr
NUKLEINSKE KISELINE) NE MOGU da budu smešteni u džem MHC molekula. A pošto je T
limfocit ograničen na prepoznavanje u sklopu MHC molekula to je razlog ZAŠTOT limfociti
uglavnom odgovaraju samo na proteinske Ag.

Razlikuje se poreklo peptide koji se smeštaju u džep MHC molekula I i II klase.

Ekstracelularni peptide generalno završavaju u MHC molekulu II klase gde se se smeštaju u
endociklonoj vezikuli.
Citosolni peptide transportovani u ER završavaju u MHC molekulu I klase.

Za stabilnu ekspresiju MHC molekula na površinu ćelija,potrebno je da peptid bude vezan za

taj MHC molekul,tj prazni MHC molekuli neće biti dugo na plazma membrani nego će se
reciklirati u unutrašnjost ćelije.
Ova disocijacija peptida od MHC molekula je SPORA što omogućava da T limfocit ima vremena
da pronađe MHC molekul koji nosi odgovarajući peptid I da se aktivira.

DVA PUTA OBRADE I PREZENTACIJE Ag

-poreklo peptida koji završava u MHC molekulu I klase i II kase je RAZLIČIT,pa se tako I razlikuju
dva puta obrade I prezentacije Ag.
-pre svega se razlikuje sastav molekula I i II klase,razlikuju se ćelije koje ih nose(MHC II klase se
pre sve ga nalazi na profesionalnim Ag prezentujućim ćelijama).
MHC I klase prezentuje citotoksičnim T limfocitima,a MHC II klase prezentuje pomoćničkim T
limfocitima.
Proteini koji se prezentuju u sklopu MHC I klase su citosolnog porekla,međutim ako nešto iz
fagozoma dođe u cytosol,takođe može biti prikazano u sklopu MHC molekula I klase.
MHC II klase prikazuju peptide koji su ekstracelularnog porekla,oni su uneti u endozom I tu
obrađeni da bi se prikazali u sklopu MHC II.
Enzimi koji učestvuju u nastanku peptida su komponente proteozoma u putu I klase,dok su
lizozomalne protease zadužene za razlaganje proteina koji se prikazuju u sklopu II klase.
Mesto razlaganje je je mesto gde se MHC molekul puni peptidom; Za put I klase to je ER ,a za
put II klase je kasni endozom ( lizozom).
Takođe se ova dva puta razlikuju I po molekulu koji učestvuju u punjenju ovih peptida.

Put prezentacije u MHC molekulu I klase

-prikazaće se protein koji se nalaze u citosolu. Ovi protein su zapravo sopstveni protein,zatim
protein infektivnih agenasa koji se nalaze u zaraženoj ćeliji a nalaze se u citosolu,ali se tu mogu
prikazati I protein koji su iz fagolizozoma prešli u cytosol.Oni se degradiraju u multikatalitičkom
kompleksu u samom citosolu koji se naziva PROTEAZOM. U proteazom dospevaju protein koji
su obeleženi malim peptidom UBIKVITINOM koji ih usmerava ka proteazomu. Nastali peptidi
se transoprtuju u ER putem transportera koji je asociran sa obradom I prezentacijom Ag.
Na ribozomima ER se sintetišu MHC molekuli,dok ne dobiju peptid oni su vezani za protein koji
se naziva TAPASIN; ovaj protein ih povezuje sa TAP molekulima namembrani ER I tako kako
peptidi dospevaju u lumen ER njih mogu da preuzmu prazni MHC molekuli I klase.
MHC molekuli I klase koji se napune peptidom,dalje putem ER I egzocitozom dospevaju na
površinu ćelijske membrane gde prezentuju Ag T limfocitima ( citotoksičnim T limfocitima).
Proteini koji se prikazuju u sklopu I klase mogu da budu sopstveni protein ili defektni
ribozomalni produkti I svi oni će biti obeleženi ubikvitinom za razlaganje.
Za otkriće ovog puta je dodeljena Nobelova nagrada.
Put prezentacije u MHC molekuli II klase
-nakon endocitoze,proteinski Ag-I će se razlagati u endolizozomu u kojem su prisutne
lizozomalne protease,enzimi koji će razlagati ove proteinske Ag.
Istovremeno se u lumenu ER sintetišu peptidni lanci (ALFA I BETA) lanci MHC molekula II klase.
Kako se MHC II klase ne bi napunio peptidima već u ER ,njega će vezati tzv. INVARIJANTNI
lanac,to je polipeptid koji zapravo obezbeđuje ovo vezno mesto u samom MHC molekula II
klase.
MHC molekul II klase putem ekzocitoznih vezikula kroz Goldži napušta ER, I fuzioniše se sa
fagolizozomom u kojem se sad invarijantni lanac delimično razlaže;zaostaje peptid koji se
naziva CLIP u samom MHC molekulu II klase,a jedan drugi sličan molekul DM će preuzeti CLIP I
vezno mesto DM HLA II klase se ostati slobodno za vezivanje peptida. Ovde se za razliku od I
klase peptid smešta u dzep MHC molekula II klase u fagolizozomu.
Kao takav napušta fagolizozom I prezentuje Ag na površini APĆ pomoćničkim T limfocitima.

Ukoliko je inficirana sama DENDRITSKA ĆELIJA,ona će prikazati intracelularne Ag porekla

infektivnog agensa u sklopu MHC molekula I klase citotoksičnim T limfocitima I onda će ti T
limfociti tu dendritsku ćeliju eliminisati.

Kako se eliminiše infekcija koja se nalazi unutar neke ćelije koja nije dendritska ćelija?
-da bi de ovo ostvarilo potrebno je da se desi UNAKRSNA PREZENTACIJA. Ovaj fenomen
podrazumeva,da dendritska ćelija fagocituje infektivni material,čak I celu inficiranu ćeliju;sada
se taj material nalazi u fagolizozomu i po logici bi trebalo da završi u putu MHC molekula II
klase. Što se i dešava. Međutim,peptidi iz fagolizozoma se aktivno transportuju I u cytosol
dendritske ćelije koja onda te peptide prezentuje u sklopu MHC molekula I klase I tada će se
aktivirati I citotoksični T limfociti I dobiće se odgovor na Ag koji inicijalno nisu bili prisutni u
samoj dendritskoj ćeliji.
Zapravo je NEOPHODNO da se pokrene citotoksični odgovor u ovim infekcijama.
Dobra strana unakrsne prezentacije je što se aktiviraju i pomoćnički I citotoksični odgovoršto je
neophodno za adekvatnu diferencijaciju I nastanak memorijskih citotoksičnih T limfocita,jer su
citokini koje prave ove pomoćničke ćelije,zapravo KLJUČNI.