Утицај државе, власти и моћи на јавна

предузећа
Власт је легитимна или друштвено прихваћена употреба моћи. То је легитимна
моћ коју једна особа или група људи има над другом особом или групом људи.
Елемент легитимитета је кључан за поимање власти и представља главно
средство за разликовање власти од општијег концепта, моћи. Моћ може бити
примењена уз употребу силе или насиља, а власт, насупрот томе, зависи од
прихватања подређених да они који су изнад њих имају права да им издају
наређења или упутства. Владе могу креирати субвенције, опорезујући јавност и
дајући новац индустрији, или тарифе, додајући порезе на стране производе како
би подигле цене и учиниле домаће производе привлачнијим. Већи порези, накнаде
и већи прописи могу да затворе предузећа или читаве индустрије. Субвенције и
тарифе су у суштини исте ствари из перспективе пореског обвезника. У случају
субвенције, влада опорезује ширу јавност и даје новац одабраној индустрији како
би је учинила профитабилнијом. У случају тарифе, влада примењује порезе на
стране производе како би их поскупила, дозвољавајући домаћим добављачима да
наплаћују више за своје производе. Обе ове акције имају директан утицај на
тржиште. Државна подршка једној индустрији је снажан подстицај банкама и
другим финансијским институцијама да тим индустријама дају повољне услове.
Овај преференцијални третман од стране владе и финансирања значи да ће се
више капитала и ресурса потрошити у тој индустрији, чак и ако је једина
компаративна предност коју има подршка владе. Овај одлив ресурса утиче на
друге, глобално конкурентније индустрије које сада морају више да раде да би
добиле приступ капиталу. Овај ефекат може бити израженији када влада делује
као главни клијент за одређене индустрије, што доводи до добро познатих
примера превисоких трошкова извођача и хронично одложених пројеката.
Пословни свет се ретко жали на спасавање одређеним индустријама, можда због
сазнања да ће и њиховој индустрији једног дана можда требати помоћ. Али
Волстрит се противи када су у питању прописи и порези. То је зато што док
субвенције и тарифе могу дати индустрији компаративну предност, прописи и
порези могу негативно утицати на профит. Високи порези на корпоративну добит
имају другачији ефекат јер могу обесхрабрити компаније да дођу у земљу. Баш као
што државе са ниским порезима могу одвући компаније од својих суседа, земље
које имају мање порезе ће привући било које мобилне корпорације. Што је још
горе, компаније које не могу да се преселе на крају плаћају већи порез и у
конкурентском су положају у пословању, као иу привлачењу капитала инвеститора.
Макс Вебер је у својим социолошким и психолошким делима идентификовао и
разликовао три типа легитимне доминације (Herrschaft у немачком, што значи
"доминација" или "правило") који су у енглеском језику интерпретирани као три
типа власти јер доминација није перципирана као политички концепт. Вебер је
дефинисао доминацију (власт) као могућност да наређења буду прихваћена од
стране специфичне групе људи. Легитимна власт је она чији је легитимитет
оправдан и препознат, како са становишта надређеног, тако и са тачке гледишта
потчињеног. Легитимна владавина резултује оним што Вебер назива монолопом
над применом принудне силе, на датој територији. У модерном свету, таква власт
је уобичајено додељена полицији или судству. Три типа легитимне власти по
Веберу:
Први тип који је Вебер разматрао јесте рационално-легална власт. То је облик
власти који због порекла своје легитимности зависи од формалних правила и
установљених закона државе који су записани и врло често веома комплексни.
Моћ рационално-правне власти је дефинисана у Уставу државе. Модерна друштва
заснована су рационално-правној власти коју поседују званичници владе у већини
земаља. Бирократе су резултат овог типа власти.
Други тип власти јесте традиционална власт која произилази из дуготрајних
обичаја, навика и друштвених структура. Када власт прелази са једне генерације
на другу, реч је о традиционалној власти. Право наследних монархија на власт
пружа очигледан пример. Династија Тјудора у Енглеској или владавина породице
Мевар у Раџастану (Индија) су неки од примера традиционалне власти.
Трећи тип власти је харизматска власт. Овде кључну улогу игра харизма појединца
или вође. То је власт која проистиче из "дара или благослова" или тврдње вође да
његова моћ долази од неке "више силе" (на пример, од Бога или природних закона
и права) или путем продуховљења, власт која је супериорна у односу на
традиционалну или рационално-легалну власт и следбеници то прихватају, вољни
су да следе ову узвишену власт уместо оне који су досад следили. Пример за ово
може бити НТ Рама Рао, филмска звезда, који је касније постао један од
најмоћнијих министара индијске државе Андра Прадеш.