Поремећаји органских система изазвани штетним навикама , неадекватном исхраном,

поремећаји дневно- ноћног режима

Гастритис -упала слузокоже желуца . Узроци су: неправилна исхрана, узимање алкохола, кафе
као и пушење, стрес, нервоза и хеликобактер пилори.
Чир на желуцу и дванаестопалачном цреву: појава раница на слузокожи ових органа. Узроци:
неправилна исхрана, стрес и нервоза поспешују настанак чира.
Рак дебелог црева: број оболелих је у порасту у последњој деценији.Осим наследних
предиспозиција , важну улогу у настанку рака дебелог црева имају и неправилна исхрана која
подразумева конзумирање слане , масне конзервиране хране, суво месо, месне прерађевине у
комбинацији са алкохолом, пушењем и стресом. Превенција је исхрана свежим воћем и поврћем,
припремање хране без јаких зачина, редовно пражњење дебелог црева, редовна физичка
активносткао и редовна лекарска контрола.
Цревне заразне болести ,, болести прљавих руку ,,
Дизентерија- изазива је дизентреична амеба, знаци болести су учестале крваве столице, болови
у стомаку и висока температура.Извор заре је оболео човек или клицоноша, а пут преношења
инфекције је преко загађене хране , воде или прљавих руку.
Трбушни тифус - изазива бацил тифуса а преноси се преко оболелог или клицоноше прљавим
рукама, загађеном водом или храном.
Заразна жутица -изазивач је вирус који се из оболелог избацује путем урина или столице.
Препознатљива је по жутој пребојености беоњаче, коже и слузокоже. Обевезно је болничко
лечење.
Астма: хронична упала дисајних путева због преосетљивости на разне утицаје: дувански дим,
загађење ваздуха , присуства буиђи перја, прашине у сл.
Туберкулоза - заразна болест изазвана Коховим бацилом, јавља се код сиромашнијег слоја
становништва. Данас се држи под конртолом захваљујући обавезној вакцинацији.
Рак плућа- неконтролисана деоба измењених ћелија плућа. Пушење, загађење ваздуха и
наследна сколоност су фактори ризика.
Стрес
Стрес је психолошко и физиолошко стање организма које настаје када смо суочени са изузетно
неповољним догађајима из спољашње средине. Психички симптоми стреса су: губитак
концентрације, повлачење у себе, несаница, појачана раздражљивост, незаинтересованост,
унутрашњи немир , агресивност. Физиолошки симптоми стреса су:лупање стца, главобоља,
убрзано дисање, умор. Као последица стреса долази до болести срца, хипертензије( повишеног
крвног притиска), шећерне болести, чира на желуцу и дванаестопалачном цреву.
Настанак стреса може ублажити добра организација дневних обавеза, редован сан и одмор,
одлазак у природу, дружење са пријатељима, путовање.
На нервни систем изузетно штетно делују наркотици , алкохол и дувански дим. Њихово дејство
доводи пропадања нервних ћелија.
Недостатак сна негативно утиче на памћење, могућност одлучивања, емотивну стабилност и
имуни систем. Деци школског узраста је неопходно 10 сати сна.