Černobilj nekad i danas

Najveća nuklearna nesreća na svetu dogodila se 26. aprila 1986. godine u nuklearnoj
elektrani Lenjin u blizini grada Pripjat u Ukrajini. Černobiljska katastrofa smatra se najvećom
ekološkom katastrofom u istoriji nuklearne energije. Ova nuklearna katastrofa pretvorila je
nekada naseljeno područje u grad duhova i odnela hiljade žrtava sa sobom. Šta se zapravo
dogodilo, kako je nekada izgledalo i kako danas ovo područje izgleda možete pročitati u
nastavku.
Kada se dogodila eksplozija, obližnji grad Pripjat nije bio odmah evakuisan i stanovnici
su bili potpuno nesvesni šta se dogodilo. Nekoliko sati kasnije na desetine ljudi se razbolelo, a
kasnije sve više i više je imalo i napade kašljanja i povraćanja. Nakon dva dana više od 100 000
stanovnika je evakuisano iz Pripjata, a posledice zračenja osetilo je milion ljudi. Najmanje 500
000 od ukupno dva miliona ljudi proglašeni žrtvama katastrofe do sada je umrlo. Većina je
nastradala od raka, a nije potpuno sigurno ni 3 decenije kasnije. Ljudi su napustili svoje
domove, a danas su to napušteni gradovi. Stanovi, škole, bolnice i ostale ustanove ostavljeni su
da trunu. Da nije bilo trojice hrabrih ljudi, koji su sprečili pojavu eksplozije nuklerne pare, danas
bismo govorili o milionima žrtava, a u Evropi možda ne bi moglo da se živi.
I biljni i životinjski svet osetio je posledice radijacije. Životinjska populacija je drastično
smanjena, a još u toku nesreće dešavala su se i masovna ubistva životinja. Zemljište oko
nuklearne elektrane postalo je beskorisno. Biljke, tlo i voda postali su previše zagadjeni, a šteta
se proširila i izvan Ukrajine, Belorusije i Rusije. S obzirom na to da je celokupna zona bila
zatvorena dugi niz godina, pa ljudska noga nije smela tamo ni da kroči, danas ipak, zona
isključenja nije sasvim lišena života. Biljke se oporavljaju i brzo prilagođavaju uslovima novog
života, neke životinje se vraćaju u guste sume ovog podrucja, jezera i reke su čisti. Na neki
način, katastrofa u Černobilju otkriva prvi stepen našeg uticaja na životnu sredinu. Nuklearna
nesreća je bila mnogo manja opasnost za lokalni ekosistem nego sto je bio čovek.
Ubrzo nakon što se primirila situacija oko Černobilja, ljudi su želeli da se vrate svojim
kućama. Dozvoljeno im je da se vrate ali bez prijavljenih mesta boravka, jer faktički niko ne živi
u Černobilju. Danas, ti ljudi jedu biljke odande, piju tamošnju vodu i od toga nemaju nikakve
zdravstvene posledice. Čitava ta zona u suštini je prilično čista danas. Životni vek radioaktivnih
elemenata koji su se širili tamo, već je prošao. Na primer, životni vek joda, jednog od
najopasnijih elemenata koji se tamo proširio, je samo 8 dana. Ali, naravno da postoji manji deo
zone gde i dalje postoji odredjena količina opasnih radioaktivnih materijala. U jednom delu
nalaze se manje količine plutonijuma, ciji je životni vek čak 24 100 godina. Za ovu teritoriju
kažu, da nikada neće biti naseljena. Zanimljivo je da, iako mozda zvuči neverovatno, upravo
Černobilj i Pripjat danas predstavljaju veoma popularne destinacije medju turistima koji vole
adrenalin.
Iako danas svi znamo za Černobilj, on za većinu nas, predstavlja pusto, zaboravljeno,
propalo i strašno mesto. Da, katastrofa je bila zaista velika i sa ogromnim posledicama u
narednih nekoliko godina, ali danas, to područje, predstavlja se kao “raj na Zemlji” za biljni svet
koji se uveliko širi i obogaćuje. Nadam se da će vas moj rad inspirisati da još malo istražite ovaj
dogadjaj, kao i mesto i možda dobijete neku bolju sliku o tome.