8.

predavanje OG generacija 2014

Diferencijalna zaštita vodova

Kada je elektrana kratkim vodom vezana na # (na VN), zahteva se da se kvarovi isključuju najbrže jer su
tu najveće snage KS, pa moramo da primenimo kratkospojnu ili brzu I> zaštitu. Ona ima nedostatak –
zonu neosetljivosti, pa nije primenljiva na kratkim vodovima. Zbog toga moramo primeniti neko drugo
rešenje – brzo, a da se otkloni problem mrtve zone zaštite → podužna diferencijalna zaštita.

Analogna podužna diferencijalna zaštita

Imamo jedan kratak vod, i kada se kvar desi van štićene deonice (koja je određena položajima ST-a sa
kojih dovodimo ta dva strujna signala), ili kad nema kvara, struje IA i IB su skoro jednake pa je i dif. struja
ΔI= IA-IB≈0, i zaštita ne reaguje. Ukoliko se desi kvar unutar zone zaštite, onda se smer struje kroz desni
ST promeni tako da je razlika struja IA i IB velika i imamo uslov za reagovanje.

Da bismo realizovali podužnu dif. zaštitu, prvo nam treba dif. rele koji će računati ΔI i pratiti je. Drugo, ove
ST-e moramo sekundarno povezati – moramo, pored glavnog voda, imati jedan pilot vod koji povezuje
dva sekundara, i to je osnovni nedostatak podužne dif. zaštite. Zato je zaštita ograničena samo na kratke
vodove, samo tu ima smisla izgraditi pilot vod. Kao što vidimo na slici 3.40.c), ove struje upoređuje strujni
dif. rele koji je nacrtan u poprečnoj grani.

U prvom slučaju desio se kvar van zone zažtite K1 (isto se dešava kada nema kvara), i primarne struje su
(skoro) jednake, a sa sekundarne strane struje ne moraju biti iste zbog različitih karakteristika magnećenja
ova dva ST-a pa su one označene sa 𝐼1𝐴 i 𝐼1𝐵 . Kroz diferencijalnu granu prolazi razlika tih sekundarnih
struja. Njih možemo izraziti preko primarnih – primarnu svedemo na sekundarnu stranu i umanjimo je za 𝐼µ
tog ST-a. U režimu bez kvara ili sa kvarom van štićene deonice kroz dif. granu i dif. rele protiče 𝐼𝑑𝑒𝑏 koja je
posledica je različitih k-ka ST:

𝐼1 𝐼1
𝐼𝑑𝑟 = 𝐼1𝐴 − 𝐼1𝐵 = − 𝐼µ𝐴 − + 𝐼µ𝐵 = 𝐼µ𝐴 − 𝐼µ𝐵 = 𝐼𝑑𝑒𝑏
𝑚 𝑚

U stvarnosti ni ove primarne stuje nisu iste, 𝐼1 ≠ 𝐼2 , jer imamo i oticanje duž voda zbog kapacitivnosti, koje
je malo, ali postoji, što znači da će se javiti još jedna komponenta u struji debalansa, koja je posledica
različitih primarnih struja. Kod kraćih vodova ova druga komponenta se može zanemariti, ali kod dužih
mora se uzeti u obzir.

1
8. predavanje OG generacija 2014
Zaključak: U struji debalansa u stvarnosti imamo dve komponente.

U drugom slučaju desi se kvar unutar zone zaštite, odnosno između dva ST-a, označen sa K2. će se
struja kroz desni ST promeniti - I2D, dok je smer struje kroz levi ST ostao isti - I2L. će dif. struja biti jednaka
zbiru dve sekundarne struje. Kroz diferencijalnu granu prolazi svedena struja kvara na sekundarnu stranu
IK2s umanjena za zbir stuja magnećenja IµA i IµB.

𝐼2𝐿 𝐼2𝐷
𝐼𝑑𝑟 = 𝐼1𝐴 + 𝐼1𝐵 = − 𝐼µ𝐴 + − 𝐼µ𝐵 = 𝐼𝐾2𝑠 − 𝐼µ𝐴 − 𝐼µ𝐵 = 𝐼𝑑𝑒𝑏
𝑚 𝑚
Bitno je da procenimo kolike su ove struje debalansa zbog podešenja strujnog releja. Podešavamo ga
prema 𝐼𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥 , tako što ćemo nju pomnožiti sa koef. rezerve kr=1,1-1,2, i sve ćemo podeliti sa
koeficijentom otpuštanja 𝑎𝑟 , za rele sa radnim kontaktima, ili sve množimo sa koeficijentom reagovanja
𝑎𝑚 , za rele sa mirnim kontaktima. Dobijamo isti izraz kao i kod nulte prekostrujne zaštite samo su struje
debalansa različite:

𝑘𝑟
𝐼𝑝𝑜𝑑 = ∙𝐼 > 𝐼𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥
𝑎𝑟 𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥

𝐼𝑝𝑜𝑑 = 𝑘𝑟 ∙ 𝑎𝑚 ∙ 𝐼𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥 > 𝐼𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥

Principi podužne diferencijalne zažtite

Tri su osnovna principa kojih analogna

podužna diferencijalna zaštita treba treba da
se pridržava:

Prvi princip je da treba veliku impedansu

ovog pilot voda (jer može biti dugačak i
nekoliko kilometara a poprečni prešek mu je
nekoliko kvadrata) da prilagodimo sekundaru
ST-a, ne smemo na sekundar ST-a da
prikačimo veliku impedansu jer onda može
da ode u zasićenje. ST treba da radi u
režimima što bližim kratkom spoju. Zbog
toga mi ugrađujemo dva pomoćna
transformatora PT. Oni podignu napon tako
da je struja kroz pilot vod jako mala, a
𝑍𝑃𝑉
svedena imp. pilot voda na sekundarnu stranu je 𝑍𝑃𝑉𝑠 = 𝑚2
, koju smemo da priključimo na sekundar ST-a.

Drugi princip je da moramo da upotrebimo 2 dif. releja, sa svake strane po 1 – A i B. Kada bismo imali
samo 1 dif. rele, recimo da je to rele A, to bi značilo da nam treba još jedan dodatan pilot kabl, da bi signal
reagovanja sa A preneo na stranu B da isključimo prekidač na toj strani (sa 2 dif. releja, to ne moramo da
radimo, svaki rele isključuje svoj prekidač). Druga stvar je što bismo u tom kanalu imali izvesno kašnjenje,
pošto nam treba neko vreme da prenesemo signal sa jednog na drugi kraj. Treći problem je što u tom
kanalu zbog el.-magn. sprege, raznih smetnji, šumova, može indukovati neki signal i isključiti prekidač sa
strane B, iako rele A nije poslao signal reagovanja tj. nije zatvorio kontakte. Iz ta 3 razloga ugrađujemo 2
dif. releja po fazi. Međutim, ovo nam stvara drugi problem, jer kako god mi instalirali ta 2 releja, oni će biti
vezani asimetrično → Kroz dif. grane (radne namotaje) 2 dif. releja uvek će proticati struja (čak i kad

2
8. predavanje OG generacija 2014
nema kvara i ako su identična 2 ST-a tj. iste su im sekundarne struje), koja je posledica nesimetrične veze
2 dif. releja. Pretpostavimo da su primarne i sekundarne struje A i B iste. Možemo napisati naponsku j-nu:

𝑍𝑅 ∙ 𝐼𝑅𝐴 = 𝐼𝑃𝑉 ∙ (𝑍𝑆 + 2 ∙ 𝑍𝑃𝑇 + 𝑍𝑃𝑉 ) − 𝑍𝑅 ∙ 𝐼𝑅𝐵

𝑍𝑅 – impedansa radnog nam., 𝑍𝑆 – impedansa stabilizacionog nam. dif. releja, 𝑍𝑃𝑇 – pomoćni TR, 𝑍𝑃𝑉 –
pilot vod, 𝐼𝑅𝐴 , 𝐼𝑅𝐵 – struje radnih nam. releja A i B, koje su iste: 𝐼𝑅𝐴 = 𝐼𝑅𝐵 = 𝐼𝑅 , važi i 𝐼𝑅 = 𝐼𝐴 − 𝐼𝑃𝑉 , odakle
sledi:

𝑍𝑆 + 2 ∙ 𝑍𝑃𝑇 + 𝑍𝑃𝑉
𝐼𝑅 = 𝐼𝑑𝑒𝑏 = ∙𝐼 >0
𝑍𝑆 + 2 ∙ 𝑍𝑃𝑇 + 𝑍𝑃𝑉 + 2 ∙ 𝑍𝑅 𝐴

Dakle, kroz radni namotaj prolazi struja i

kada su ST A i B jednakih k-ka u režimu bez
kvara. Ovaj problem rešavamo tako što
umesto dvožilnog pilot voda prikazanog na
sl.3.41. (imamo gornju i donju žilu) upotrebiti
trožilni PV; ova varijanta je prikazana na
sl.3.42.

Ako posmatramo vezu 2 mofazna dif. releja,

vidimo 3 provodnika; sa 2 spoljašnja
vezujemo stabilizacione (S) namotaje, a sa
trećim provodnikom radne tj. diferencijalne
(R).

Treći princip jeste da treba smanjiti broj dif.

releja. Po fazi nam trebaju dva. Za tri faze
će nam ukupno trebati 6 releja, a treba nam
što jeftinije rešenje. Jedan od načina je da se iskoriste samo dva 3f releja, sa svake strane po jedan, ali da
taj rele priključimo na filter simetričnih komponenti, a ne na fazne struje. Ovaj filter mora na izlazu
davati direktnu komponentu, zato što ona postoji i u simetričnom radnom režimu, i kod svih vrsti kvarova.
Ako želimo da dif. zaštita bude osetljivija na međufazne KS, onda ćemo izlazu tog filtra dodati i udeo
inverzne komponente, sa nekim težinskim faktorom. Ako želimo da bude osetljiva na kvarove sa zemljom,
i kratke spojeve sa zemljospojem, onda ćemo dodati i udeo nulte komponente.

Sam filtar simetričnih komponenti košta. Jeftinije rešenje je da umesto njega iskoristimo takozvani
sumacioni transformator – SUT (sl.3.42). On vektorski sabere 3 fazne struje, ali pošto ih prethodno
pomnoži različitim skalarima; različite struje propušta kroz namotaje sa različitim brojem navojaka, pa te
struje doprinose fluksu uz neki težinski faktor (u zavisnosti od broja navojaka kroz koje prolaze). Stavimo
po jedan ovakav SUT sa obe strane, i tako pojeftinimo zaštitu, jer možemo da upotrebimo dva monofazna
dif. releja, sa svake strane po jedan. Prednost ovog rešenja je cena, a nedostatak je što ova zaštita neće
biti isto osetljiva za istu vrstu kvara, ali između različitih faza. Zbog različitih koeficijenata uz struje različitih
faza, pa samim tim i uz struje kvara različitih faza – posmatrajmo kvarove AB i AC: za oba kvara struja IA
je zajednička, u prvom slučaju IB ulazi u neki broj navojaka, a u drugom IC u manji broj navojaka, pa iako
se radi o istoj vrsti kvara, struje na sekundaru ST neće biti iste u ova 2 slučaja, što znači da nećemo imati
istu osetljivost, iako imamo isti, međufazni kvar. Veći broj navojaka koji je rezervisan za struju IA znači
veću osetljivost za tu struju kvara, a manji broj navojaka transformatora kroz koje prolazi struja IB znači i
manju osetvljivost. To je cena koju plaćamo zbog jako jeftinih sumacionih transformatora.

3
8. predavanje OG generacija 2014

Sto se tiče osobina ove zaštite, istaći ćemo da je brzina osnovna prednost, jednostavnost i velika
pouzdanost itd. Nedostatak je pilot vod, jer treba da napravimo jos jedan vod pored već postojećeg. Sva
ova prica se odnosi na analogne podužne diferencijalne zaštite. Međutim, upotrebom OPGW užadi, koja u
sebi sadrze optička vlakna, eliminisaćemo problem pilot voda, jer ćemo optičkim vlaknima povezati dif.
zaštite na krajevima voda, i samim tim, dužina voda prestaje da bude ograničavajuci faktor. Zato na ovu
zaštitu treba obratiti pažnju, jer je to zaštita buducnosti (za vodove).

Osobine analogne poprečne dif. zaštite

Pored podužne, na vodovima možemo da upotrebimo

poprečnu diferencijalnu zaštitu. Ona se može primeniti u
slučajevima paralelno vođenih vodova koji počinju i
završavaju se na istim sabirnicama, svejedno da li su
vodovi na istim ili zasebnim stubovima.

Njen princip rada je krajnje jednostavan, prikazan na

sl.3.43. Merimo struje na jednom i drugom paralelno
vezanom vodu. Ako se kvar desi van štićene zone, ili
ako nema kvara, razlika ove dve struje je 0, međutim,
ako se kvar desi na štićenoj deonici, jedna struja
postaje veća od druge, i samim tim postojaće razlika
struje, pa dif. zaštita reaguje. Najjednostavniji slučaj
ove zaštite je kada se ona instalira na radijalnim
vodovima (sl.3.44), gde je smer snage unapred
poznat; tada se ona instalira samo na jednom kraju
vodova (posle prvih sabirnica). Da je mreža
dvostrano napajana, onda bismo morali da
instaliramo jedan komplet zaštite i na drugom kraju.
Struja koju meri dif. zaštita (sa jedne strane) je struja
sekundara TR, tj. struja voda. Ona se može svesti na:

𝐼1 𝐼2
𝐼𝑑𝑟 = 𝐼1𝑠 − 𝐼2𝑠 = − 𝐼µ1 − + 𝐼µ2 = 𝐼𝑑𝑒𝑏.𝑟𝑎𝑑𝑛𝑖ℎ 𝑠𝑡𝑟𝑢𝑗𝑎 − 𝐼𝑑𝑒𝑏.𝑠𝑡𝑟𝑢𝑗𝑎 𝑚𝑎𝑔𝑛𝑒ć𝑒𝑛𝑗𝑎
𝑚 𝑚

Vidimo da u 𝐼𝑑𝑒𝑏 ove zaštite postoje dve komponente. Prva je posledica različitog magnećenja, a druga je
posledica razlike primarnih(faznih) struja. Ma koliko se mi trudili da parametri ova dva paralelno vođena
voda budu identična, nikad u realnosti nećemo postići potpunu simetriju. Zapravo, ove 2 komp. postoje i
kod podužne dif.zaštite, samo smo zbog dužine voda zanemarili prvu komponentu.

Greška na slici: prema ovako usvojenim ref. smerovima primarnih struja, sekundarne bi trebalo da su
orijentisane tako da sa gornje strane ide na jednu a sa donje na drugu, onda bi diferencijalna prema ref.
smeru trebalo da utiče sa donje strane u rele da bi razlika bila I1s-I2s, ovakva kakva je nacrtana ispalo bi da
je diferencijalna I2s-I1s.

4
8. predavanje OG generacija 2014
Mrtva zona poprečne dif. zaštite

Prvo ograničenje ove zaštite je mrtva zona; ova zaštita ima

zonu neosetljivosti i ne štiti čitav vod, ima nebranjeni deo na
kraju suprotnih sabirnica koji se mora štiti nekom drugom
zaštitom. Sl.3.44.c) – Desio se kvar K na donjem vodu, koji
prouzrokuje razliku struja ΔI=I1-I2. Kako približavamo kvar kraju
druge deonice, ΔI postaje sve manja, i u jednom trenutku
postane manja od Ipod (na slici označena sa iskprekidanom
linijom), odnosno, zađemo u nebranjeni deo koji je označen sa
reaktansom m. Što je Ipod veća, to znači da se ova granica
pomera ulevo, a što je niža to znači da je nebranjena zona
manja.

Kolika je ta nebranjena zona u funkciji Ipod može se proceniti na

sledeći način: pretpostavićemo da je # jaka, da imamo samo
X, i ako se desi kvar na donjem vodu, od # do kvara se vidi
ekvivalentna reaktansa Xe:
(XV + X) ∙ (XV − X)
𝑋𝑒 = 𝑋T +
2 ∙ XV
Za struju kvara kod 3f kratkog spoja, koji je najjednostavniji i simetričan dobijamo:
𝑈𝑓𝑚𝑟 2∙XV XV +X
𝐼𝐾 = = 𝐼1 + 𝐼2 = 𝐼1 ∙ , jer je 𝐼2 = 𝐼1 ∙
𝑋𝑒 𝑋𝑉 −𝑋 𝑋𝑉 −𝑋

Na granici osetljivosti će važiti I2-I1=Ipod, a rektansa koja odgovara toj granici je m (X=m). Ako se ubaci
X=m u prethodnu j-nu, dobijamo:
𝑈𝑓𝑚𝑟
𝑚2 + ∙ 𝑚 − XV ∙ (2 ∙ 𝑋T + XV ) = 0
𝐼𝑝𝑜𝑑
Rešavanjem po m dobija se koliko je ovo rastojanje. Ali zdravom logikom se da zaključiti da što je
podešena struja veća, nebranjena zona je takođe šira i obrnuto.

Osobine poprečne dif. zaštite: jednostavnost, pouzdanost, brzina... Ono što je nedostatak je upravo mrtva
zona, mora se iskombinovati sa još nekom zaštitom da bi pokrili čitav vod. (potreba potpunog isključenja
kompletne zaštite važi ali kada svaki vod ima sopstveni prekidač, a to će biti u nastavku obrađeno – ova
konstatacija ne važi za poprečnu diferencijalnu neusmerenu zaštitu sa jednim prekidačem)

Usmerena poprečna diferencijalna zaštita vodova

Ukoliko svaki vod ima svoj prekidač, a to je načešće, tada osim što treba primeniti zaštitu na oba kraja (i
kod sabirnica A i kod sabirnica B na slici 3.45), već i pri kvaru na jednom od vodova treba isključiti samo
taj vod, a ne sve. Da bi selektivno isključili vod sa kvarom moramo upotrebiti tzv. usmerenu poprečnu dif.
zaštitu, što znači da svakom dif. releju moramo dovesti i naponski signal (ref. veličinu) da bi utvrdio smer
struje. Zato se instaliraju NT-i sa obe strane.

5
8. predavanje OG generacija 2014
Kako se ovde postiže selektivnost?

Posmatraćemo kvar na gornjem vodu i neka sve radi

u PH. Ref. smerovi struja kroz ST su usvojeni za oba
releja od sabirnica ka vodu. Neka se desio kvar K1 na
gornjem vodu. Za dif. rele A, ref. smerovi struja
odgovaraju stvarnim smerovima. Te 2 struje se
razlikuju po amplitudi zato što je impedansa kroz koju
protiče IA1 manja, pa je │IA1│>│IA2│, dok naponi
moraju biti isti, pa važi: ∆IA=IA1-IA2>0. Kod releja B,
struja je po modulu ista kroz oba ST, │IB1│=│IB2│, s
tim što se ref. smer sa gornje strane poklapa sa
stvarnim smerom, a sa donje strane je u protivfazi.
∆IB =IB1-IB2, a to će skalarno značiti IB1-(-IB2)>0.
Zaključak: pri kvaru sa gornje strane, ∆I kroz oba dif.
releja je veći od 0.

Ako se desi kvar K2 na drugom vodu, situacija će se

okrenuti. Sada je │IA1│<│IA2│, pa će dif. struja biti
manja od 0 tj : ∆IA=IA1-IA2<0. Sada će ref. smer IB1 biti suprotan od stvarnog, a ref. smer struje IB2 će se
poklapati sa stvarnim. ∆IB =IB1-IB2, ali pošto je smer IB1 suprotan od stvarnog, to će skalarno značiti -IB1-
IB2<0. Zaključak: za kvar na donjem vodu će važiti da su ∆I oba releja manje od 0.

Selektivnost: traženjem smera dif. struje zaključujemo da li je kvar sa gornje ili donje strane. Napomena:
da bismo utvrdili smer, moramo dif. releju dovesti naponski signal.

Kaskadni rad usmerene diferencijalne zaštite

Kod usmerene poprečne zaštite javlja se problem usled postojanja mrtve zone. Ako se desi kvar K na
vodu 1 – sl.3.46.a), u mrtvoj zoni zaštite B, odmah posle ST-a A, A vidi kvar (IA1>>IA2), ona otvori svoj
prekidač, pa se menja ekvivalentna impedansa mreže → smanjuje se, a struja koja teče donjim vodom i
napaja mesto kvara malo poraste. Zbog porasta struje (poraste iznad Ipod) zaštita B izlazi iz mrtve zone i
otvara svoj prekidač. Ovakav rad, ako se kvar desi u mrtvoj zoni jedne zaštite, naziva se kaskadni.
Prekidači ne isklope istovremeno, što nije dobro zbog dužeg trajanja struje kvara, tranzijentne stabilnosti
itd.

Postoji i dodatni problem. Kada zaštita A otvori

svoj prekidač, IA1=0, ali IA2 koja napaja mesto
kvara sa donje strane ≠0, pa je ΔIA=IA1– IA2=-
IA2<0, pa će A da otvori svoj P i na donjem vodu,
koji nema kvar (zadovoljen je uslov da ΔIA<0 za
donji vod). To je problem neselektivnog
isključenja drugog prekidača.

Problem se javlja i u sledećem slučaju: sistem je

bio u praznom hodu, kvar se desi bilo gde na V1,
a P levo i desno nemaju isto vreme isključenja (u
realnim situacijama ne moraju biti isti P, jer ih ne
prave isti proizvođači). Kaskadni rad se javlja ne
kao posledica mrtve zone, već zbog različitih
6
8. predavanje OG generacija 2014
vremena isključenja prekidača, i opet se dešava kod zaštite koja prva reaguje da, nakon što isklopi jedan
prekidač, postoji uslov i za drugi.

Problem neselektivnosti se javlja uvek ako je # prethodno bila opterećena. Pretpostavimo da imamo
prekidače koji isto isklapaju sa obe strane. Kvar se desi na sredini V1, a imali smo neko opterećenje pre
toga. Zaštita 1 izbaci svoj P, a zaštita 2 svoj. Radna struja sada teče samo kroz V2. Ona stvara ΔI i dovodi
do otvaranja oba P na V2. To se rešava tako što zaštita koja prva reaguje i isklopi jedan P, nakon toga
bude blokirana i ne dozvoljava se da isklopi i drugi. Zaključak je da usmerena poprečna zaštita ne može
biti u pogonu kad radi samo 1 vod, moraju da rade oba voda. Problem kaskadnog rada, za razliku od
neselektivnosti, ne može se rešiti.

Kako se blokada ostvaruje prikazano je

na sl.3.47. Ako se desi kvar na V1 i dif.
rele reaguje, usmereni prepozna da je
kvar na tom vodu i zatvara kontakt 1.
Plus znak je merodavan za prekidač koji
se zatvara i prati se putanja: relej 1,
kontakti 1 releja 2 i vraćamo se na kalem
za isključenje prekidača P1, na kom se
desio kvar. Otvaranjem P1 se otvara i
pomoćni kontakt prek. P1 i ukida + za
dalje manipulacije. Pošto su ispunjeni
uslovi da izbacimo i P2 (usmereni relej je
zatvorio i drugi kontakt), do toga neće
doći jer je + ukinut otvaranjem pomoćnog
kontakta P1.

Napomena: ST su prikazani na slici

trofazno, a zaštita je prikazana samo na
fazi A, ali treba da bude ista ovakva i na
fazama B i C.

Nulta usmerena poprečna diferencijalna zaštita

Ona poredi razliku dve nulte struje na dva voda

(sl. 3.48). Svaki vod ima svoj prekidač, pa nam
treba usmerena zaštita. Zato se na red sa
diferencijalnim dodaje nulti usmereni relej. Za
njega nam treba napon U0 koji se dobija iz
otvorenog trougla NT-a, a stuja koja se dovodi
je trostruka vrednost razlike nultih struja, ista
ona koju kontroliše dif. rele.

Ona je jednostavnija jer je potreban samo 1

komplet 1f releja na svakom kraju, jer je nulti
sistem monofazni. Mana je što reaguje samo
na kvarove sa zemljom, ne štiti od 3f KS, ni od
2f KS.

Nulta poprečna zaštita je isto osetljiva kao i

7
8. predavanje OG generacija 2014
fazna poprečna dif. zaštita (u knjizi stoji da je nulta osetljivija jer nema drugu komp. u Ideb, ali to važi samo
ako posmatramo normalni režim, gde nema nultih struja, pa neće biti ni njihove razlike, ni struje koja je
posledica te razlike). To se vidi iz situacije gde imamo 1f KS neposredno posle sabirnica. Njega zaštita ne
treba da vidi, jer je kvar van štićene zone. Struja 1f KS se javlja po vodovima. Ako su karakteristike vodova
različite (Zdio1≠Zdio2) javlja se komponenta Ideb koja je posledica razlike te dve struje, a ne samo komp. koja
potiče od različitih Iμ. Pošto imamo dve komp. Ideb, vidi se da je ova zaštita isto osetljiva kao i fazna
diferencijalna. Ovo mora da se predvidi pri podešenju, kako zaštita ne bi reagovala u ovakvom slučaju, pa
se podešava na vrednost nešto veću od razlike ovih struja.

Podešavanje poprečne diferencijalne zaštite

Podešenje je isto kao i kod podužne diferencijalne, prema maksimalnoj Ideb:

𝑘𝑟 ∙ 𝐼𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥
𝐼𝑝𝑜𝑑,𝑚𝑖𝑛 = = 𝑎𝑚 ∙ 𝑘𝑟 ∙ 𝐼𝑑𝑒𝑏,𝑚𝑎𝑥
𝑎𝑟

Napomena: koeficijent rezerve treba da bude kao i do sada u granicama kr=1,1÷1,2.

Distantna zaštita vodova

Jedino ovaj tip zaštite obezbeđuje selektivnost u 1 i višestrano napajanim #. Usmerena zaštita je dobra
kod dvostrano napajanih jednostrukih vodova, ali ako bi ti vodovi još bili i upetljani i višestrano napajani ne
bismo imali selektivnost.

Posmatramo dvostrano napajan dvostruki vod na sl.3.49.a).

Konkretno nas interesuje selektivnost zaštite 1 i 4 (isto će važiti
i za zaštite 2 i 3).

Ako se dogodi kvar K1, kvar će videti i relej 1 i relej, 4 jer je

kvar i ispred jednog i ispred drugog. Ako koristimo usmereni
rele, selektivnost pokušavamo postići vremenskim
podešenjem. Dakle, moramo podesiti da zaštita 1 bude brža od
zaštite 4 jer pošto je kvar na gornjem vodu 1 treba da izbaci
prekidač a ne 4. Ako se dogodi kvar K2, zahteva se da zaštita 1
bude sporija od zaštite 4. Ne može se od jedne zaštite
zahtevati da u istom trenutku bude i brža i sporija.

Zato za postizanje selektivnosti mora postojati još jedan kriterijum, a to je rastojanje od mesta kvara, pa će
se upotrebiti distantna zaštita vodova. Pošto je K1 bliži zaštiti 1 od zaštite 4, ona pre reaguje od zaštite 4,
dok je K2 bliži zaštiti 4 od zaštite 1 zbog čega zaštita 4 brže reaguje.

Karakteristika vreme-impedansa distantnog releja

Ova karakteristika je zapravo vreme reagovanja u funkciji od merene impedanse. Što je kvar bliži releju
to tr treba da je kraće i obrnuto. U teoriji bi se mogao napraviti takav distantni relej, da njegovo tr linearno
raste u funkciji od Zr, ali je ovo veoma komplikovano. Isti efekt će se postići ako napravimo stepenastu
karakteristiku kao što je prikazano na sl.3.49.b).

8
8. predavanje OG generacija 2014
Posmatramo dva voda (postoji i treći ali
njegova zaštita nije prikazana) i jedan kvar.
Na početku svakog voda ugrađen je po
jedan distantni relej i svaki od njih ima po 3
stepena (nije prikazan 3.stepen drugog
releja).

Podešavanje stepena distantne zaštite:

stepeni distantne zaštite se podešavaju da
štite 80-90% štićene deonice. Dakle, prvi
stepen prvog i prvi stepen drugog releja se
podese bez vremenske zadrške, samo
imaju sopstveno vreme reagovanja koje je u
praksi oko 1T. Sigurnosna margina,
odnosno zona neosetljivosti prvog stepena
se mora ostaviti da se slučajno ne bi desilo
da na početku voda 2 odreaguje rele 1.
Nebranjena zona prvog stepena se pokriva
drugim stepenom te iste zaštite i ujedno i rezerviramo prvi stepen distantne zaštite 2, odnosno, u slučaju
da rele 2 otkaže pokriće ga rele 1 u drugom stepenu. Distantnim relejima se postiže rezerviranje
zaštite, što jedan od osnovnih uslova za korektan rad relejne zaštite, a drugi je da negde imamo
nebranjenu zonu.

Veoma je važno vremenski zategnuti drugi stepen zaštite 1 u odnosu na prvi stepen zaštite 2 da bi se
ispoštovala selektivnost. Stepeni se vremenski zatežu za vreme ∆t, i to prvi u odnosu na drugi i drugi u
odnosu na treći. Kod distantnih zaštita ∆t je nešto kraće nego kod usmerenih prekostrujnih zaštita i ono je
reda veličine 0.2s.

Analogna distantna zaštita

U praksi se koriste dva principa:

1. Jednosistemska analogna distantna zaštita

Ima samo 1 merni relej za sve vrste kvarova, ali njemu moramo dovesti pobudni rele. Uloga pobudnog je
da prepozna vrstu kvara, između kojih faza je došlo do kvara i na osnovu toga dovede odgovarajću
kombinaciju U i I mernom releju, koji zatim izmeri Z i da nalog za isključenje. (U 3f sistemu ima 10 različitih
kvarova: jedan 3f, tri 2f+z, tri 2f bez zemlje i tri 1f.)

2. Višesistemska analogna diferencijalna zaštita

Kod ove vrste zaštite ne postoji pobudni relej već se za svaku vrstu kvara ima poseban merni relej.
(Pokazaće se da je za 10 vrsta kvarova dovoljno 6 releja)

Prikazan je blok dijagram jedne 1sistemske zaštite. Imamo 1 NT sa koga dobijamo naponske signale i
jedan strujni sa koga dobijamo strujne impulse, to je pobudni relej - 1 (on ima U i I ulaze). Na osnovu
izmerenih I i U, pobudni relej određuje vrstu kvara, u kojoj fazi je došlo do kvara i na osnovu toga na svom
izlazu daje odgovarajuće U i I dist. mernom releju. Ukoliko je k-ka dist. releja neusmerena, recimo da
imamo Z distantni relej, na red sa njim moramo dodati jedan usmereni relej, ovde označen brojem 2. Ali
ako je k-ka dist. releja usmerena, ne treba nam pozicija 2. 4 je vremenski relej, vrši vremenska zatezanja
između 1. i 2.; 2. i 3. kao i između 3. i 4. stepena.

9
8. predavanje OG generacija 2014
Princip rada vremenskog releja:
(*treba nam jedan pomoćni NT označen sa PNT)
- Ako se desi kvar unutar 1. zone zaštite, u
kojoj nema vremenskog zatezanja, zaštita
reaguje posle sopstvenog vremena
reagovanja. Reaguju pobudni, distantni,
usmereni relej i daje se nalog za isključenje P.
Vremenski relej nije stigao ništa da odradi.
- Ako se kvar desio dalje, tako da se nalazi u 2.
zoni zaštite, on se treba isključiti posle ∆t.
Tada se ne vrši se nikakvo prepodešenje dist.
zaštite, već se vremenska zadrška postiže
vremenskim relejom. Odreagovaće pobudni i
usmereni relej ali ne i dist. jer se kvar nalazi
van zone zaštite 1. stepena (zatvorena su
gornja 2 kontakta - položaj I tako da je na dist.
releju pun napon). Posle vremena ∆t,
vremenski rele prebacuje prebacač u položaj
II, čime dist. releju dovodi napon koji je manji
od pravog napona na PNT. Dovođenje manjeg U od stvarnog je ekvivalentno približavanju mesta
kvara releju, pa on meri manju Z. Sada će ovaj kvar biti unutar zone zaštite unapred podešenog dist.
releja koji generiše nalog za isklj. P. Isti princip važi i za 3. i 4. stepen, samo se dovode još manji U, još
više se privlači kvar.
Prevezivanjem u naponskom kolu se prelazi sa stepena na stepen kod elektromehaničkih distantnih releja.

Napomena: Rele 5 nije rele snage koji služi da pojača izlazne signale mernih osetljivih releja. Ovo je
pomoćni relej sa mirnim kontaktima čiji je zadatak da blokira distantnu zaštitu pri oscilovanju snage u
sistemu (blokadni relej). Ovaj problem do sada nismo analizirali jer dif. zaštita nije osetljiva na njega, ali
distantna jeste. Ako rele 5 detektuje osc. snage, blokiraće dist. zaštitu, jer bi zbog oscilovanja 𝑍𝑚𝑒𝑟 mogla
da zađe u zonu zaštite a da kvar zapravo nije u njoj.

Ulazne veličine distantnog releja

Cilj je odrediti koje ulazne veličine treba dovesti distantnom mernom releju da pri različitim kvarovima meri
uvek pogonsku impedansu 𝒁𝒑𝒐𝒈 .
- Kod 3f kvarova, koji su simetrični, svejedno je da li dovedemo fazne ili međufazne veličine, distantni
merni relej uvek meri 𝑍𝑝𝑜𝑔 = 𝑍𝑑 = 𝑍𝑖 . (𝑍𝑑 – direktna imp. voda)
- Kod nesim. kvarova javlja se problem, jer postoji uticaj i 𝑍𝑜 , koja je najčešće 3 puta veća od 𝑍𝑑 i 𝑍𝑖 .
Pretpostavićemo da je kvar metalan (na mestu kvara nemamo otpornost, luk, prelaznu otpornost).
Tada (u slučaju da je vod dvostrano napajan) # sa desne strane ne igra nikakvu ulogu u merenoj
impedansi. Da je postojala neka prelazna otpornost R, mreža desno bi stvarala pad napona na njoj i
uticala bi na merenje releja sa leve strane
Posmatraćemo 3f ks, 2f ks između A i B, 2f+z ks između A i B i 1f ks faze A. Pri tome merimo U i I na
početku voda. Impedanse označavamo na sledeći način:
 𝑍𝑘 - pogonska impedansa ( kod vodova: 𝑍𝑘 = 𝑍𝑑 = 𝑍𝑖 )

10
8. predavanje OG generacija 2014
 𝑍𝑘0 - nulta impedansa do mesta kvara (javlja se kod nesim. kvarova sa zemljom, obično je 𝑍𝑘0 = 3 ∙
𝑍𝑘 )
Potrebno je odrediti koje veličine treba dovesti dist. releju da
on meri samo 𝑍𝑘 , nezavisno od toga koji kvar je u pitanju, jer
distantni relej uvek podešavamo na samo jednu impedansu.

 3f KS

Ovo je sim. kvar, tako da je svejedno da li se dovode fazne ili

međufazne veličine. Relej ispravno meri Z u oba slučaja. Ako
gledamo fazne U, 𝑈𝐴 je napon na mestu ugradnje releja:
𝑈𝐴 = 𝑍𝑘 𝐼𝐴 .
𝑈𝐴
Merena impedansa 𝑍𝑚𝑒𝑟 = 𝐼𝐴
= 𝑍𝑘 , koja je količnik faz.
napona i faz. struje na mestu kvara će biti jednaka imp. petlje
kvara, što i jeste cilj.
Isto se dobija i dovođenjem međufaz. napona 𝑈𝐴𝐵 i struje 𝐼𝐴𝐵 :
𝑈𝐴𝐵 = 𝑈𝐴 − 𝑈𝐵 = 𝑍𝑘 𝐼𝐴 − 𝑍𝑘 𝐼𝐵 = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 − 𝐼𝐵 ).
Merena impedansa (količnik 𝑈𝐴𝐵 i 𝐼𝐴𝐵 ) će biti jednaka
𝑈𝐴𝐵
𝑍𝑚𝑒𝑟 = 𝐼 = 𝑍𝑘 .
𝐴 − 𝐼𝐵

 2f KS

Neka se kvar desio između faza A i B. Ovde ne možemo da pratimo fazne veličine, već samo međufazne
jer je u pitanju međufazni KS, pa je i U petlje kvara međufazni. Napon petlje kvara:
𝑈𝐴𝐵 = 𝑈𝐴 − 𝑈𝐵 = 𝑈𝐴𝑑 + 𝑈𝐴𝑖 − 𝑈𝑩𝑑 − 𝑈𝑩𝑖 = 𝑍𝑘 𝐼𝑑 + 𝑈𝑑 + 𝑍𝑘 𝐼𝑖 + 𝑈𝑖 − 𝑍𝑘 𝐼𝑑 𝑎2 − 𝑈𝑑 𝑎2 − 𝑍𝑘 𝐼𝑖 𝑎 − 𝑈𝑖 𝑎 =
𝑍𝑘 (𝐼𝑑 + 𝐼𝑖 ) − 𝑍𝑘 (𝑎2 𝐼𝑑 + 𝑎𝐼𝑖 ) + 𝑈𝑑 (1 − 𝑎2 ) + 𝑈𝑖 (1 − 𝑎) = 𝑍𝑘 𝐼𝐴 − 𝑍𝑘 𝐼𝐵 = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 − 𝐼𝐵 )
Iskorišćen je pritom identitet: 𝑈𝑑 (1 − 𝑎2 ) + 𝑈𝑖 (1 − 𝑎) = 0 koji važi za 2f KS i činjenica da kod međufaznih
kvarova ne postoji nuti komponentni sistem.

Zaključak: ako se releju dovedu međufazni napon i struja 𝑈𝐴𝐵 i 𝐼𝐴𝐵 , on će meriti impedansu jednaku 𝑍𝑘 , što
i jeste bio cilj.
Takođe se zaključuje da međufazni relej AB prepoznaje i 3f KS i 2f KS između ovih faza, pa nisu potrebna
2 releja za detekciju ova dva kvara, već samo 1.

 1f KS

Ovde se mora dovoditi fazni napon, jer je to U petlje kvara, ne može se dovoditi međufazni. Kvar se desio
u fazi A. Napon petlje kvara je:
𝑈𝐴 = 𝑈𝐴𝑑 + 𝑈𝐴𝑖 + 𝑈𝐴𝑜 = 𝑍𝑘 𝐼𝑑 + 𝑈𝑑 + 𝑍𝑘 𝐼𝑖 + 𝑈𝑖 + 𝑍𝑘0 𝐼0 + 𝑈0 = 𝑍𝑘 (𝐼𝑑 + 𝐼𝑖 ) + 𝑍𝑘0 𝐼0 .
Iskorišćeno je da je zbir 𝑈𝑑 + 𝑈𝑖 + 𝑈0 = 0. Izraz se zatim proširi sa 0 napisanom kao 𝑍𝑘 𝐼0 − 𝑍𝑘 𝐼0 . Dobija
se na kraju da je:
𝑈𝐴 = 𝑍𝑘 𝐼𝐴 + 𝐼0 (𝑍𝑘0 − 𝑍𝑘 ) = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 + 𝐼0 (𝑍𝑘0 − 𝑍𝑘 )/𝑍𝑘 ) = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 + 𝑘𝐼0 )

Zaključak je da ako releju dovedemo fazni napon, faznu struju i deo nulte struje, merena impedansa će biti
jednaka imp. kvara 𝑍𝑘 . Koliki deo 𝐼0 se dovodi određuje koef. 𝑘, koji se naziva koef. kompenzacije nultom
komponentom struje i jednak je 𝑘 = (𝑍𝑘0 − 𝑍𝑘 )/𝑍𝑘 . Kod vodova je 𝑍𝑘0 = 3 ∙ 𝑍𝑘 , tako daće k imati vrednost
2.

11
8. predavanje OG generacija 2014
 2f+z KS

Ovaj kvar predstavlja 2 kvara u jednom, međufazni, pa još sve to sa zemljom. Zato kao i kod 3f KS imamo
2 opcije (i fazne i međufazne veličine), a isto rešenje. Kvar AB:
𝑈𝐴𝐵 = 𝑈𝐴 − 𝑈𝐵 = 𝑈𝐴𝑑 + 𝑈𝐴𝑖 + 𝑈𝐴𝑜 − 𝑈𝑩𝑑 − 𝑈𝑩𝑖 − 𝑈𝐵𝑜 = 𝑍𝑘 𝐼𝑑 + 𝑈𝑑 + 𝑍𝑘 𝐼𝑖 + 𝑈𝑖 + 𝑍𝑘0 𝐼0 − 𝑍𝑘 𝐼𝑑 𝑎2 − 𝑈𝑑 𝑎 2 −
𝑍𝑘 𝐼𝑖 𝑎 − 𝑈𝑖 𝑎 − 𝑍𝑘0 𝐼0 − 𝑈0 = 𝑍𝑘 (𝐼𝑑 + 𝐼𝑖 ) − 𝑍𝑘 (𝑎2 𝐼𝑑 + 𝑎𝐼𝑖 ) + 𝑈𝑑 (1 − 𝑎2 ) + 𝑈𝑖 (1 − 𝑎),
pri čemu je iskorišćeno 𝑈𝑑 (1 − 𝑎2 ) + 𝑈𝑖 (1 − 𝑎) = 0. Izraz se zatim proširi sa 0 napisanom kao 𝑍𝑘 𝐼0 − 𝑍𝑘 𝐼0 .
Na kraju se dobija da je:
𝑈𝐴𝐵 = 𝑍𝑘 (𝐼𝑑 + 𝐼𝑖 + 𝐼0 ) − 𝑍𝑘 (𝑎2 𝐼𝑑 + 𝑎𝐼𝑖 + 𝐼0 ) = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 − 𝐼𝐵 )

Zaključak: ako se releju dovedu međufazni napon i struja 𝑈𝐴𝐵 i 𝐼𝐴𝐵 , on će meriti impedansu jednaku 𝑍𝑘
(međufazni relej AB na taj način prepoznaje i ovaj treći kvar, pa je on dovoljan umesto da imamo tri
posebna releja).

𝑈𝐴 = 𝑈𝐴𝑑 + 𝑈𝐴𝑖 + 𝑈𝐴𝑜 = 𝑍𝑘 𝐼𝑑 + 𝑈𝑑 + 𝑍𝑘 𝐼𝑖 + 𝑈𝑖 + 𝑍𝑘0 𝐼0 + 𝑈0 = 𝑍𝑘 (𝐼𝑑 + 𝐼𝑖 ) + 𝑍𝑘0 𝐼0 ,

jer važi da je 𝑈𝑑 + 𝑈𝑖 + 𝑈𝑜 = 0. Proširivanjem sa 0 napisanom kao 𝑍𝑘 𝐼0 − 𝑍𝑘 𝐼0 dobije se 𝑈𝐴 = 𝑍𝑘 𝐼𝐴 +
𝐼0 (𝑍𝑘0 −𝑍𝑘 )
𝐼0 (𝑍𝑘0 − 𝑍𝑘 ) = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 + 𝑍𝑘
) = 𝑍𝑘 (𝐼𝐴 + 𝑘𝐼0 ).
𝑈𝐴
Merena impedansa je 𝑍𝑚𝑒𝑟 = = 𝑍𝑘 .
𝐼𝐴 +𝑘𝐼0

Zaključak je da, da bi relej merio 𝑍𝑘 , treba mu dovesti fazni napon, faznu struju i deo nulte struje, kao i u
slučaju 1f KS. Ovakav fazni relej detektuje četiri vrste kvara: 1f KS faze A, k2z između faza A i B, k2z
između faza A i C, kao i 3f KS (jer nema 𝐼0 kod 3f KS, pa se taj član u izrazu gubi i ostaju samo fazne
veličine).

12