12.

predavanje OG generacija 2014

Frekvencijska zaštita generatora (zaštita turbine)

Turbine su jako složeni mehanički sistemi koji imaju više

sopstvenih frekvencija oscilovanja i naravno, ako se ta
sopstvena f poklopi sa prinudnom (50Hz), može doći do
rezonanse i do teških mehaničkih oštećenja. Zato proizvođaci
turbina daju neki opseg u kome se može kretati frekvencija,
odnosno brzina obrtanja turbine. Taj opseg je obično 50 ±
(2,5 ÷ 3)𝐻𝑧, što je prikazano na sl.4.25. Zaštita se izvodi
frekvencijskim relejom, a frekvenciju uvek izvlačimo iz
naponskog signala.

Zaštita G-T bloka od fluksne prepobude

Fluks veći od naznačenog je opasan po mašinu, jer uvećava gubitke u gvožđu (PFe~Ψ2). Ako
dovoljno dugo radimo sa takvom pobudom, doći će do topljenja međulimovske izolacije u
magnetskom kolu i to je veliko oštećenje. Prilikom rada sa Ψ>Ψn ugrožen je stator G, ali ne i rotor, jer
se rotor okreće i ima bolje hlađenje. Ψ ne možemo meriti direktno, već indirektno merenjem U i f. U to
se možemo uveriti iz sledeće jednačine:
1 𝑈 𝑈
𝑈 = 4,44 ∙ 𝑛 ∙ 𝑞 ∙ 𝑓 ∙ 𝐵 ⇒ 𝐵 = ∙ =𝐾∙
4,44 ∙ 𝑛 ∙ 𝑞 𝑓 𝑓
gde su: 𝑛–broj navojaka, 𝑞–presek magnetskog kola, 𝐵–indukcija, 𝑓–učestanost
U sledećim režimima rada može doći do fluksne prepobude:
▪ rad u PH pre sinhronizacije – može da se desi da 𝑈 > 𝑈𝑛 , 𝜔 < 𝜔𝑛 (𝜔 − brzina turbine), pa
𝑈 𝑈𝑛
onda i Ψ = 𝑓
> 𝑓𝑛
= Ψn , tako da može doći do fluksne prepobude;
𝑈 𝑈𝑛
▪ rad sa sniženom frekvencijom – tada je takođe Ψ = 𝑓
> 𝑓𝑛
= Ψn ;
▪ rad na nepovoljnom otcepu regulacionog transformatora – svaki RT ima regulacionu
sklopku na primaru koja diktira napon na sekundaru. Ako bi se iz nekog razloga ona
pokvarila, zaglavila i zadržala veći napon od potrebnog, onda bi i količnik napona i frekvencije
bio veći od potrebnog, pa bi moglo doći do fluksne prepobude
Na sl.4.26 prikazana je analogna verzija ove
zaštite. Neophodan nam je NT na čiji sekundar
priključujemo otpornik R i kondenzator C i onda
kontrolišemo napon na C. Kada 𝑈𝐶 pređe
podešenu vrednost, zaštita odreaguje. Za ovo
kolo možemo da napišemo sledeću jedačinu:
𝐼 𝑈 𝑈
𝑈𝐶 = = =
𝜔𝐶 1 √𝜔 2 𝐶 2 𝑅2 + 1
𝜔𝐶 √𝑅 2 + 2 2
𝜔 𝐶

𝑈 𝑈 𝑈
⇒ 𝑈𝐶 ≅ , jer su R i C izabrani tako da je 𝜔2 𝐶 2 𝑅2 ≫1, pa je 𝑈𝐶 = =𝐾
𝜔𝐶𝑅 2𝜋𝑓𝑅𝐶 𝑓

Vidimo da je ovaj 𝑈𝐶 ~ 𝑈⁄𝑓. Merenjem 𝑈𝐶 možemo da izmerimo Ψ. Proizvođači G daju kolika je

1
12. predavanje OG generacija 2014
dozvoljena prepobuda i u praksi je ona oko 10% u odnosu na Ψn . Ova zaštita se podešava na tako
što U> rele podesimo na 10% višu vrednost u odnosu na U koji na njemu postoji kada imamo Un i fn
generatora.

Zaštita od preopterećenja pobudnog namotaja generatora

Svaki G projektovan je tako da može trajno podneti naznačenu pobudnu struju Ipob,n, dok veće struje
može podneti samo kratkotrajno. Koliko dugo može podneti struje veće od naznačene definiše
dozvoljeni toplotni impuls Adoz i to tako da što je Ipob veća to je G može kraće podneti i obrnuto. G se
štiti od preopterećenja pob. namotaja korišćenjem prekostrujnog releja sa inverznom karakteristikom,
potpuno isto kao kod asim. opterećenja. Ovu zaštitu podešavamo tako da vreme reagovanja
odgovara dozvoljenom vremenu koje je dato sledećim izrazom:
𝐴𝑑𝑜𝑧
2
𝐴𝑑𝑜𝑧 𝐼𝑝𝑜𝑏,𝑛
𝑡= 2 2 =
(𝐼𝑝𝑜𝑏 − 𝐼𝑝𝑜𝑏,𝑛 ) 𝐼𝑝𝑜𝑏 2
(𝐼 ) −1
𝑝𝑜𝑏,𝑛
Opšta formula prekostrujnog releja sa inverznom karakteristikom je:
𝐾
𝑡= 𝑘
𝐼𝑝𝑜𝑏
𝐼𝑝𝑜𝑑 ) − 1
(

Izjednačavanjem prethodne 2 formule dobijamo parametre releja:

𝐴𝑑𝑜𝑧
𝑘=2 i 𝐾=
𝐼2𝑝𝑜𝑏,𝑛
Napomena: Iako koristimo iste izraze i iste zaštite, dozvoljeni toplotni impulsi 𝐴𝑑𝑜𝑧 kada je u pitanju
zagrevanje pob. namotaja i kada je u pitanju asim. opterećenje nisu isti. Razlikuju se način zagrevanja
rotorskog kola. U slučaju 𝐼𝑝𝑜𝑏 > 𝐼𝑝𝑜𝑏,𝑛 , zagreva se ceo pobudni namotaj, dok se kod asimetričnog
opterećenja zagreva prigušni namotaj i magnetsko kolo rotora.

Važno je reći da G uvek štite 2 zaštite koje rade jednovremeno i u paraleli. Prvi razlog za to je zbog
pouzdanosti, a drugi je što kada se ispituje jedan sistem zaštite na ovaj način imamo drugu zaštitu, jer
ne smemo G da ostavimo bez zaštite. Te zaštite ne moraju biti iste, niti od ispog proizvođača. Često
se baš i ide na to da se koriste zaštite od različitih proizvođača, jer releji koriste različite algoritme, pa
se time ima veća sigurnost. Važno je da svaki od tih kompleta zaštite može kompletno da zaštiti G.

Sledeća 2 naslova se ne uče za ispit.

Zaštita energetskih transformatora (ET)

ET ima jako puno u sistemu. Obradićemo međufazni KS, međuzavojni KS, 1f KS (samo kada je # dir.
uzemljena ili uzemljena preko niskoomske impedanse), tinjava pražnjenja. I ovde postoje opasna radna
stanja od kojih moramo zaštiti ET da ne bi prerastao u kvar, a to su spoljašnji KS ili preopterećenja.

Osnovna zaštita velikih ET (Sn>8MVA) je fazna diferencijalna zaštita. Ona štiti od međufaznih, a
zanimljivo je da štiti i od međuzavojnih KS, što kod G nije bio slučaj; kada se desi takav KS kod G, struje
na početku namotaja su iste, a kod ET struje na primaru i sekundaru nisu iste. Dakle, međuzavojna je
obuhvaćena faznom dif. zaštitom. Takođe, štiti i od 1f KS; napomena – ne od svih! Ako se desi sasvim

2
12. predavanje OG generacija 2014
blizu direktno uz. zvezdišta, u jednom trenutku postane neosetljiva, jer je zvezdište uzemljeno, pa IKS=0.
Ako je zvezdište uzemljeno preko niskoomske impedanse, nebranjeni deo je još veći, pa se tada mora
primeniti dodatna zaštita – zemljospojna zaštita ET.

Analogna fazna diferencijalna zaštita za međufazne, međuzavojne i 1f KS

Ona je kompleksnija od fazne vodova i G iz 2 razloga:

▪ Struje na primaru i sekundaru po modulu nisu iste, zbog transformacije,
▪ Ako posmatramo spregu čiji je sprežni broj različit od 0, one ne samo da nisu iste po amplitudi,
još nisu u fazi, pa pre nego što ih dovedemo dif. releju, moramo da ih fazno i amplitudski
uskladimo.
Zato moramo da ugradimo pomoćne strujne
međutransformatore (SMT), koji se ugrađuju između
glavnih ST i samog dif. releja. Pomoćni SMT su po
konstrukciji slični glavnim ST, to su 1f jedinice koje sprežemo
trofazno, u zavisnosti od sprege u Y ili D; na sl.5.1. je
prikazano kako se oni sprežu.

Što se tiče prenosnog odnosa 3f SMT, 𝑚𝑆𝑀𝑇 , on zavisi od

upotrebljene sprege. Ako je sprega Yy tada je prenosni
odnos monofazne jedinice ST jednak prenosnom odnosu
trofaznog, tj. 𝑚3𝑓 𝑆𝑀𝑇 = 𝑚1𝑓 𝑆𝑀𝑇 , a ako je sprega Yd onda je
𝑚1𝑓 𝑆𝑀𝑇
𝑚3𝑓 𝑆𝑀𝑇 = .
√3

Na sl.5.2. je slikovito prikazan razlog zašto je neophodno

uvesti SMT. Imamo ET sprege Yd koji treba zaštiti – neka je
𝑚𝐸𝑇 = 1, radi jednostavnosti; imamo glavne ST na
sekundaru i primaru – obavezno se sek. kola glavnih ST
vezuju u Y, da bismo mogli 1 tačku da uzemljimo iz
bezbednosnih razloga, i da bismo obezbedili cirkulaciju nulte
struje u sekundarnom kolu, ako ona postoji. Imamo i SMT
koji služi za usaglašavanje struja po modulu i fazi – njegov
primarni namotaj se obavezno vezuje u Y iz istog razloga
zbog koga se vezuje i sekundar glavnog ST, a sekundar se
vezuje po potrebi, u y ili d.

Pretpostavimo da se KS desio u fazi C van ET (negde u

mreži); pri ovom kvaru zaštita ne bi trebalo da reaguje.
Pretpostavimo da nemamo SMT. 𝐼𝐾 postoji samo u fazi C i
ona se na strani trougla raspodeljuje u dve faze i postoji u
fazama C i A. Ako ne bismo imali SMT i direktno dovodili ove
struje dif. releju, imali bismo ispunjem uslov reagovanja u 2
faze (a ne treba da imamo nijedan):

▪ U fazi C jer je sa leve strane imamo 𝐼𝐾 , a sa desne 𝐼𝐾 ⁄√3. Razlikuju se po amplitudi, pa postoji ∆𝐼;
▪ U fazi A, zato što sa leve strane nemamo struju, a sa desne imamo, pa postoji ∆𝐼;

3
12. predavanje OG generacija 2014
Ako bismo ugradili SMT, on u tom slučaja mora biti sprege Yd. On ce 𝐼𝐾 na svom sekundaru razviti isto u
faze A i C u 𝐼𝐾 ⁄√3, i ako sad njih dovedemo ∆𝐼 releju, ∆𝐼 = 0, u obe faze i dif. zaštita ne reaguje, što je i
bio cilj.

Određivanje sprege, satnog broja i prenosnog odnosa SMT u zavisnosti od sprege ET

Posmatramo najkomplikovaniji slučaj, a to je slučaj tronamotajnog ET sprege Yy0 primar-sekundar,

odnosno Yd5 primar-tercijar (sl.5.3.a)). Glavni ST postoje sa svake strane, i uvek su sprege Yy0, primari
SMT su uvek vezani u Y. Naš zadatak je da izaberemo sprege SMT na primaru, sekundaru i tercijaru. Tri
su principa koja moramo ispoštovati pri tome:
1) Struje koje upoređuje ∆𝐼 rele moraju da budu usklađene po fazi;
2) Struje koje upoređuje ∆𝐼 rele moraju da budu usklađene po amplitudi i
3) Treba sprečiti prodor 𝑰𝟎 u ∆𝐼 rele.

Da bismo ispoštovali ove principe, za SMT na primaru moramo upotrebiti spregu Yd, jer na primaru SMT
možemo imati 𝐼0 , a sekundar moramo zatvoriti u d, da bismo sprečili da izađe 𝐼0 . Isto to važi i za SMT na
sekundaru ET, a kod tercijarnog nema potrebe za tim, jer je sam tercijar spregnut u trougao, pa 𝐼0 ne
može da prođe dalje do SMT-a, pa za SMT možemo izabrati i spregu Yy. (Ako je sprega ET Yy, SMT je
obavezno sprege Yd, ako je sprega ET Yd, onda je SMT Yy.)

Prelazimo na sprežne brojeve, čije određivanje nije jednoznačno. Krećemo od tercijara, i tu usvajamo
spregu Yy0, a onda za ostala 2 moramo ići na Yd5. Da smo za III usvojili Yy4, za I i II bismo usvojili Yd9.

Zašto treba sprečiti prodor 𝐼0 u ∆𝐼 rele?

– Pretpostavimo da smo imali dvonamotajni ET i to sprege Yy – sl.5.3.b) Treba usaglasiti struje po
amplitudi na primaru i sekundaru. Za spregu Yy0, nemamo faznu rotaciju struja, samo amplitudsku.
Ovakav izbor je pogrešan jer sada 𝐼0 može i sa jedne i sa druge strane da dođe do releja, a zašto je to
loše?
– Pretpostavimo da su oba zvezdišta ET uzemljena. Tada 𝐼0 dobijamo i sa jedne i sa druge strane, i sve
bi bilo ok. Da su oba izolovana, ne bi bilo 𝐼0 sa obe strane, i opet nemamo problem. A ako je jedno
zvezdište uzemljeno, a drugo izolovano i ako se desi KS negde u #, npr. levo od ET-a u fazi C, i neka je
tada primar uzemljen, a sekundar izolovan. Tada će rele sa leve strane detektovati 𝐼0 , iako je kvar van ET,
a sa desne strane neće jer tu ni nema 𝐼0 . Sada ćemo imati ∆𝐼 i rele će bespotrebno reagovati, pa za
ovako uzemljena zvezdišta, nije dobra sprega Yy0.
4
12. predavanje OG generacija 2014
Da ne bismo za svaku kombinaciju načina uzemljenja neutralne tačke menjali spregu SMT, lakše nam je
da ugradimo spregu SMT Yd i sa jedne i sa druge strane, tada će on raditi bez obzira na uzemljenje N
glavnog ET, i nećemo imati prenos 𝐼0 .

(*Da bi sl.3.5.b bila potpuno korektna, nedostaje povratni

provodnik između releja i uzemljenog zvezdišta MST i sa
leve i sa desne strane. Ovo se radi da bi se omogucilo
zatvaranje trostruke nulte struje.)

U tabeli 5.1 je prikazano koje sprege treba birati za SMT

u zavisnosti od sprege ET. Kako se formiraju različite
sprege, u zavisnosti od sprežnog broja, dato je na sl.5.4.

Kada pogledamo ove sprege i sprežne brojeve SMT-a

mogli bi da izanaliziramo situaciju gde bi eventualno
eliminisali SMT. Kada bi mogli da realizujemo
diferencijalnu bez njega? - Ukoliko je sprega Yd, MST tu
nikako ne možemo izbaciti, jer on se ne koristi samo za
amplitudsko, vec i za fazno usaglašavanje. Eventualno
SMT možemo izbaciti tamo gde je sprega Yy0 jer on se
tu koristi samo za amplitudsko usaglašavanje.

Jedina sprega gde imamo SMT Yy0 sa obe strane je

kod sprege ET Dd0. *Samo pod uslovom da je 𝐼𝑛,𝐸𝑇 =
𝐼𝑛,𝑔𝑙.𝑆𝑇 , na primaru i na sekundaru, nećemo imati potrebu
da amplitudski usaglasimo struje. Problem je što su 𝐼𝑛𝑆𝑇
standardizovane, dok 𝐼𝑛𝐸𝑇 nisu, pa je jako mala
verovatnoća da će se poklopiti ove 2 struje u praksi. Zaključak je da su u 99% slučajeva neophodni SMT
sprege Yy0. Mogli bismo da ih izbacimo samo kada nemamo potrebu za amplitudskim usaglašavanjem.

Kod sprege ET Dd0 bi eventualno mogli da realizujemo faznu dif. zaštitu bez SMT. Gde bi mogli da
izbacimo SMT samo sa jedne strane? – Kod ovih sprega: Dy5 (jer imamo Yy0, samo na primarnoj strani),
Dy11, Dd6, Yd5 i Yd11. Tu bi eventualno mogli da izbacimo samo sa jedne strane, ali pod uslovom da za
tu stranu važi da je 𝐼𝑛,𝐸𝑇 = 𝐼𝑛,𝑔𝑙.𝑆𝑇 .

U praksi se to ne radi, čak i kad je ovaj uslov ispunjen. Imamo 2 razloga za to. Najpre ćemo se vratiti na
prethodnu šemu (5.3.b)). Recimo da smo izbacili Yy0 sa desne strane, a sa leve strane je ostao SMT Yy0.
➢ Glavni STi, iako su iste klase tačnosti, više nemaju isto opterećenje, a greška ST zavisi od
njegovog opterećenja. Sada će glavni ST meriti različite struje, neće preslikavati na isti način
sekundarnu struju (desni ima samo rele, a levi je dodatno opterećen sa SMT, pa više greši). To je
prvi razlog zasto se ne sme izbaciti ovaj SMT sprege Yy0 (da bi opterećenje glavnih ST-a ostalo
isto, odnosno da ne bi imali različite greške).
➢ Drugi razlog je što je svaki ST na neki način filter eksponencijalno opadajuće DC komponente 𝐼𝐾
koja postoji sa primarne strane. Da bi se exp opadajuća DC komponenta potpuno verno preslikala
na sekundar ST, neophodno je da 𝑇𝐷𝐶 = 𝑇𝑠𝑒𝑘.𝑛𝑎𝑚.𝑆𝑇 . U praksi je 𝑇𝑠𝑒𝑘.𝑛𝑎𝑚.𝑆𝑇 ≫ 𝑇𝐷𝐶 , pa se onda
ponaša kao filter DC komponente, a na sekundaru se indukuje samo AC komponenta. Zato će sa
leve strane biti bolje filtrirana DC komponenta jer imamo 2 ST-a (glavni ST i SMT) u odnosu na ovu
5
12. predavanje OG generacija 2014
desnu, gde imamo samo glavni ST. Može se javiti i ∆𝐼, kao posledica nejednakog filtriranja DC
komp. na levoj i desnoj strani, pa bi ∆𝐼 rele mogao pogrešno da reaguje.
Iz ta dva razloga se ipak zadržava sprega Yy0, čak i kad nema potrebe za amplitudskim usaglašavanjem
sa jedne strane.

Određivanje prenosnih odnosa 3 strujna međutransformatora

Da bismo odredili 𝑚𝑆𝑀𝑇 , neophodno je da imamo neke inpute, tj. 𝐼𝑛,𝐸𝑇 sa primarne, sekundarne i tercijarne
strane; da poznajemo prenosne odnose glavnih ST na primaru, sekundaru i tercijaru kao i da poznajemo
𝐼𝑛,𝑟𝑒𝑙 . Za svaki od namotaja možemo napisati jednu od sledeće 3 j-ne:
𝐼𝑛𝑝 𝐼𝑛𝑠 𝐼𝑛𝑡
= 𝑚𝑝 ∙ 𝑚𝑀𝑝3𝑓 , = 𝑚𝑠 ∙ 𝑚𝑀𝑠3𝑓 , = 𝑚𝑡∙ 𝑚𝑀𝑡3𝑓
𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙
𝐼𝑛𝑝 𝐼𝑛𝑠 𝐼𝑛𝑡
⇒ Trofazni prenosni odnosi SMT: 𝑚𝑀𝑝3𝑓 = , 𝑚𝑀𝑠3𝑓 = , 𝑚𝑀𝑡3𝑓 =
𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 ∙ 𝑚𝑝 𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 ∙ 𝑚𝑠 𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 ∙ 𝑚𝑡

Osnovni uslov pri izboru 𝑚𝑆𝑀𝑇 je da, pri naznačenom opterećenju ET, kroz relej prolazi 𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 . Zašto je
važno da taj uslov bude ispunjen? – Možemo mi da postignemo da pri naznačenom opt. ET-a kroz relej
prolazi 𝐼𝑛𝑟𝑒𝑙 /2, ali to znači da onda ne koristimo optimalno čitav opseg releja, za koji je i predviđen da radi.
Kada pomoću nekog instrumenta merimo veličinu koja je u prvoj polovini skale tada je greška merenja
najveća, a najmanja je tamo kada se nalazimo sa desne strane, pri 100% opsega. Glavni razlog zašto je
bitno da je uslov ispunjem jeste preciznost samog merenja i korišćenje čitavog opsega releja.

Sada možemo odrediti prenosne odnose 1f jedinica SMT, iz kojih se oni sastoje. Ranije smo pomenuli da
ako je sprega Yd onda je prenosni 𝑚1𝑓𝑆𝑀𝑇 = √3 ∙ 𝑚3𝑓𝑆𝑀𝑇 , a ako je sprega Yy onda su isti.

Digitalne fazne diferencijalne zaštite transformatora

Kod digitalnih takođe moramo izvršiti usaglašavanje struja, ali nema potrebe da ugrađujemo hardverski
SMT, već to usaglašavanje vršimo softverski tj. reći ćemo mu šta sa čim da pomnoži, šta od čega da
oduzme tako da struje na primaru i sekundaru u normalnom radnom režimu budu iste.

Merimo struju ias, a - u pitanju je sek.

struja ET-a, dok s ukazuje da smo to sveli
na sekundarnu stranu glavnog ST;
merimo i IAs, A - primarna strana ET-a, s -
sek. strana gl.ST. Te struje dovodimo
releju, međutim, ako bismo direktno
uporedili ove 2 struje ovo ne bi radilo
dobro, jer nisu usaglašene ni po amplitudi
ni po fazi. Postoje 2 načina za pomenuto
usaglašavanje koji se koriste u relejnoj
zaštiti:

1) Da pređemo u kompleksni domen, tj. da na osnovu trenutnih vrednosti struja na primaru i sekundaru,
sračunamo njihove fazore pa izvučemo komponentne sisteme, „d“, „i“ i „0“, i onda uporedimo svaki od
komp. sistema sa primarne i sekundarne strane. Trebala bi nam 3 poređenja, to znači i da moramo
baratati sa kompleksnim prenosnim odnosima za „d“, „i“ i „0“ komp. sistem, pa je to prilično složeno.
6
12. predavanje OG generacija 2014
2) Jednostavniji način – izvršimo usaglašavanje po vremenskom domenu. Osnovna pretpostavka da bi
izveli izraz za usglašenu struju sa jedne strane sa kojom treba uporediti merenu struju s druge strane
je sledeća – da u normalnom režimu struje koje rele poredi moraju biti jednake, da bi prosto njihova
razlika bila jednaka 0, tj da ne bi bilo dif. struje.

Posmatramo primer ET sprege Yd5 (sl.5.6) u normalnom radnom režimu, merimo struje na sekundaru i na
primaru u sve 3 faze. Ako posmatramo fazu a, naš zadatak je da odredimo čime treba uporediti struju ia sa
primarne strane tako da one budu jednake, tj. da ne postoji njihova razlika. Jasno je da ne mogu uporediti
ia i iA jer će postojati i amplitudska i fazna razlika. ia (gledano sa strane primara):
𝑚𝑇
𝑖𝑎 = 𝑖52 − 𝑖41 = (𝑖𝐵 − 𝑖𝐴 )
√3
To dalje možemo izraziti preko odgovarajućih struja sa primarne strane uvažavajući prenosni odnos
glavnog ET. Pošto ne merimo direktno ia, već njenu svedenu vrednost, onda celu ovu j-nu podelimo sa
prenosnim odnosom glavnog ST na sekundarnoj strani, ms, tako dobijamo ias, a nju i merimo.
𝑚𝑇 𝑖𝐴 𝑖𝐵
𝑖𝑎𝑠 = (𝑖52 − 𝑖41 )/𝑚𝑠 = ∙ 𝑚𝑝 (𝑖𝐵𝑠 − 𝑖𝐴𝑠 ), jer su 𝑖𝐴𝑠 = , i 𝑖𝐵𝑠 =
𝑚𝑠 √3 𝑚𝑝 𝑚𝑝
𝑚𝑇
Praktično smo usaglašavanje ovim završili, 𝑚𝑠 √3
∙ 𝑚𝑝 (𝑖𝐵𝑠 − 𝑖𝐴𝑠 ) = 𝑖𝐴𝑢 – usaglašena primarna struja. Ona je
u normalnom radnom režimu jednaka merenoj sekundarnoj, što nam je bio i cilj. Dif. struju u fazi a je sada
|∆𝐼| = |𝐼𝐴𝑢 − 𝐼𝑎𝑠 |. Jasno je da će |∆𝐼| = |𝐼𝐴𝑢 − 𝐼𝑎𝑠 | = 0 kada je u pitanju normalni radni režim. Isti postupak
se može sprovesti za fazu B i C. Kod digitalnog releja je dosta jednostavnije izvršiti usaglašavanje.
Stabilizaciona struja se formira kao |𝐼𝑠𝑡𝑎𝑏 | = 0,5 ∙ |𝐼𝐴𝑢 + 𝐼𝑎𝑠 |.

Karakteristika jednog dif. digitalnog releja je prikazana na sl.5.8.

Imamo 2 dela, jedan je horizontalni u kome je ∆𝐼 nezavisna od 𝐼𝑠𝑡𝑎𝑏 ,
a imamo i nagib u kome većoj 𝐼𝑠𝑡𝑎𝑏 odgovara veća ∆𝐼. Taj nagib se
uvodi zbog zasićenja ST. Ono što je ovde novo u odnosu na
analogne, jeste što ovde možemo realizovati i 2 blokade koje su
nam neophodne kod ET.

Kada treba blokirati diferencijalnu zaštitu?

1) Kada uključujemo ET u praznom hodu, tada se javlja udarna struja uključenja 𝐼𝑢𝑑 , ali samo sa jedne
strane, jer je u PH, a to bi moglo da izazove reagovanje diferencijalne, pa bespotrebno isključi
transformator. Međutim, u 𝐼𝑢𝑑 postoji izražen drugi harmonik. Zato se fazna dif. zaštita (FDZ) ET-a
obavezno blokira po 2. harmoniku i na taj način nam je omogućeno da uključimo ET u PH.
2) Blokada po 5. harmoniku. Zašto nam je ona neophodna? Kada ET radi sa povišenim naponom,
može ući u zasićenje. Kada uđe u zasićenje, poraste 𝐼𝜇 koja sada postoji samo sa jedne strane, opet

7
12. predavanje OG generacija 2014
će se javiti razlika struja na primaru i sekundaru zbog prevelike 𝐼𝜇 i onda bi diferencijalna mogla da
ga izbaci sa #, iako nema potrebe, jer nema kvara. I u 𝐼𝜇 se javljaju viši harmonici i to neparni, treći,
peti itd. Mogli bi da koristimo treći, međutim koristi se peti zato što neparni harmonici mogu da
nastanu jer u mreži postoji pretvarač koji injektira neparne
harmonike, ne zato što je ET otišao u zasićenje. Ukoliko
imamo spregu ET Yd, 3. harmonik ne može proći kroz ET i
ostaje u trouglu. Taj 3. harmonik bi se onda mogao videti kao
da je posledica magnećenja (jer dolazi samo sa jedne strane)
a ne da dolazi iz #. Kod 5. harmonika to ne važi tj. ako peti
dolazi iz #, on prolazi kroz ET bez obzira na njegovu spregu,
a ako je posledica magnećenja, on će postojati samo sa
jedne strane. Iz tog razloga se koristi 5., tu jasno možemo da
razlikujemo da li su viši harmonici posledica zasićenja ili eksternih uticaja.

Zemljospojna zaštita transformatora

Fazna dif. zaštita ne štiti ceo namotaj pri 1f KS. Ako je zvezdište dir. uzemljeno, što je kvar bliže zvezdištu,
𝐼𝐾 je manja, i u jednom trenutku padne ispod 𝐼𝑝𝑜𝑑 , tako da je rele ne vidi. Ako je zvezdište uzemljeno preko
niskoomske Z, nebranjeni deo je još veći. Da bi smo pokrili ceo namotaj pri 1f KS, koristimo zemljospojnu
zaštitu.

Ova zaštita prikazana je na sl.5.10. sastoji se iz 2 kompleta zaštita, za primarni i sekundarni namotaj po
jedna. ET je u opštem slučaju sprege Yd. Za zaštitu možemo ravnopravno da upotrebimo 2 vrste releja:
➢ Usmereni I0> rele koji se napaja samo iz strujnih ulaza, umesto nultim naponom (smer struje
zvezdišta se ne menja sa položajem kvara).
➢ Dif. rele nulte struje koji meri I0 sa dve strane i zatim ih poredi.

Ako posmatramo namotaj spregnut

u zvezdu, tu imamo I0 koju dobijamo
iz filtra (on se sastoji iz 3 fazna ST u
paraleli i označen je sa FOP) i I0
zvezdišta, koja se meri pomoću
monofaznog ST. I pri kvaru K1
(unutar TRa) i pri K2 (van TRa), I0
kroz zvezdište ima isti smer, zbog
čega može da se upotrebi kao
referentna veličina, dok se kao
radna veličina koristi struja iz filtra.
Za K1, smer struje filtra je zdesna
nalevo, dok je pri K2 smer sleva
nadesno, pa se na osnovu detekcije promene smera pomoću nultog usmerenog releja može utrvrditi gde
je kvar i podesti da zaštita reaguje samo pri K1. Isto važi i za spregu trougao, tj. kvarove na njoj K3 i K4.
Ovaj namotaj nema zvezdište, već se ono veštački formira preko prigušnice sprege cik-cak, pa na taj način
dobijamo neophodnu struju zvezdišta koju dalje merimo preko STa.

8
12. predavanje OG generacija 2014
Dif. relejom nulte struje će moći da se detektuju isti kvarovi kao i korišćenjem nulte usmerene prekostrujne.
Za kvar K2, struja u zvezdištu i ona koju dobijamo sa filtra biće iste po modulu i u fazi, pa je ∆𝐼 = 0 i relej
ne reaguje. Za kvar K1, smer I0 sa desne strane se menja, ∆𝐼 poraste i relej reaguje.

❖ Specijalni slučaj koji se javlja je kod

autotransformatora, jer je tu deo primarnog
namotaja ujedno i sekundarni namotaj (sl.
5.11). Takođe nam trebaju 2 kompleta zaštite.
Da bi se detektovao kvar, zaštita mora da
reaguje u celini, odnosno obe zaštite
pojedinačno moraju da reaguju. Princip je
sledeći: meri se struja zvezdišta i dovodni na
jedan ili drugi komplet zaštite. Pri kvaru K1
unutar AT, smer i na višenaponskoj i na
niženaponskoj strani je od mreže ka AT, tako
da obe zaštite reaguju, pa i zaštita u celini. Pri
K2, smer struje kroz filtar se menja (od AT ka
mreži), tako da zaštita 1 blokira. Zaštita 2 reaguje (smer je i dalje od mreže ka AT), ali u celini zaštita
blokira. I ovde mogu da se upotrebe nulti usmereni Ili diferencijalni nulte struje. Ako se koristi nulti
usmereni, gde se I0 koristi za prepoznavanje smera, a amplitude nisu važne, pa 𝑚𝑆𝑇𝑍 strujnih trafoa
koji transformišu 𝐼𝑧𝑣 ka relejima 1 i 2 nisu bitni. Ako se koristi dif. rele, on po fazi i po amplitudi poredi
struje filtra i zvezdišta. Prenosni odnos levog STZ se bira tako da pri K2 struja koju on daje na
sekundaru bude jednaka struji koja se dobija sa filtra, da bi se dobila ∆𝐼 = 0. Za desni ST važi isto.

Zaštita malih transformatora od unutrašnjih kratkih spojeva

Za zaštitu od međufaznih KS kod malih ET, dif. zaštita je neisplativa, skupa je, pa se koristi KS zaštita
(sl.5.12).

Ugrađuje se s primarne strane, 3f je i štiti od KS unutar

TR. Stavlja se na VN strani ET, štiti od međufaznih i
međuzavojnih KS na primaru i sekundaru, ali ne i od
kvarova u # na sek. strani. Zato ostaje jedan nebranjeni
deo (mrtva zona), za kvarove na priključcima sek.
strane, zbog selektivnosti – da se ne bi desilo da
zaštita izbaci ET, a da je kvar negde u #. Taj
nebranjeni deo se pokriva faznim I> sa vremenskim
kašnjenjem.

Ovde se obavezno koristi 3f KS zaštita bez obzira na to kako je zvezdište ET uzemljeno, jer je trofazna u
odnosu na dvofaznu zaštitu iza sprege ET Yd duplo više osetljiva u slucaju 1/3 međufaznih KS. Štiti i od 1f
KS, ali ne od svih. Ako je 𝐼𝐾 < 𝐼𝑝𝑜𝑑 , nećemo videti takav KS, i u tom slučaju reaguje zemljospojna.

9
12. predavanje OG generacija 2014
Kućišna zaštita transformatora

Za zaštitu od 1f KS (direktno
uzemljena # ili preko niskoomske Z)
koristi se kućišna (kazanska)
zaštita (sl.5.13). Oba zvezdišta su u
ovom slučaju uzemljena preko
niskoomske R. Uslov da se ova
zaštita primeni je da TR sud bude
uzemljen samo preko jednog
provodnika. U taj provodnik se
ugradi I> rele 1 priključen preko
STa. Pri eksternim kvarovima K3 i
K4 zaštita ne treba da reaguje. 𝐼𝐾 tada ne prolazi kroz provodnik, već kroz zvezdište i mesto kvara. Pri
kvaru K1 i K2 𝐼𝐾 se zatvara obavezno i kroz provodnik preko koga je uzemljen TR sud, tako da zaštita te
unutrašnje kvarove detektuje.

Ovo rešenje se primenjuje samo na malim trafoima, jer se može desiti da kvar na ventilatorima koji su na
kućištu kod velikih TR dovede do reagovanja zaštite i izbace ceo TR, dok se kod malih TR totoleriše.

Gasna ili BUHOLC zaštita transformatora

Ovo je najstarija zaštita TR i obavezna je za svaki TR, ugrađuje se još prilikom proizvodnje TR. Buholc
rele se ugrađuje između TR suda i konzervatora, negde u cevi koja spaja konzervator i TR stub.
Kako funkcioniše? Sastoji se iz 2 plovka:
▪ gornjeg, koji služi samo za alarm i reaguje na pojavu gasova i tinjavih pražnjenja u ulju– to znači da se
počeo dešavati neki proces u izolaciji ali TR još nije probio;
▪ donjeg, koji reaguje direktno na KS, kada imamo intezivno strujanje ulja od suda ka konzervatoru.

Kako sve ovo funkcioniše? – Plovci se u normalnom

položaju nalaze baš kao na slici, crnom bojom je
označena živa – tečni metal. Da bi ovo dalo neki signal,
živa treba da spoji 2 kontakta na dnu plovka; na slici
nisu spojena i ništa se ne dešava. Ako dođe do tinjavog
pražnjenja, nastanu gasovi u TR ulju i počnu da se
skupljaju pri vrhu i kako nivo gasova raste, potiskuju
ulje i gornji plovak počne da rotira na dole, obrće se
oko crne tačke. Kako nivo ulja pada, plovak rotira u
smeru kazaljke na satu. Kada se dovoljno zarotira, živa u jednom trenutku spoji ova 2 kontakta – alarm.

Na sličnom principu radi i donji plovak, s tim što njega obara intezivno strujanje TR ulja, što se dešava pri
KS, i zato kad on odreaguje idemo odmah na isključenje TR. Ovaj plovak se nalazi na putanji ulja, obori
plovak na desno (dole), drugi deo krene na levo i sve se rotira oko crne tačkice, živa spoji 2 kontakta i
isključimo TR. Zanimljivost: iako je u pitanju mehanički sistem, imamo protok fluida, brzina reagovanja
drugog plovka je istog reda veličine kao dif. zaštita, par ms, jer je tečnost nestišljiva, pa sve brzo reaguje.

10
12. predavanje OG generacija 2014
Zaštita T od KS-a u mreži – rezervna zaštita

Važi potpuno ista priča kao za G, možemo upotrebiti I> rele sa velikom
vremenskom zadrškom, zato što je poslednji u nizu i zbog postizanja
selektivnosti ima veliku vremensku pauzu. Zato se kod velikih T koji puno
koštaju ne ide na to rešenje već se ide na distantnu zaštitu koja je ujedno
rezervna diferencijalne T i ujedno i pokriva kvarove u # ako dođe do otkaza
neke druge zaštite ili nekog prekidača u #. Jedna zona se usmeri ka T,
druga ka vodu i vrši se rezerviranje.

Zaštita TR od preopterećenja

Kod zaštite od preopterećenja, za TR standard ne definiše

max dozvoljeno opterećenje što bi nam bilo mnogo lakše jer
direktno merimo struju, već definiše max dozvoljenu
temperaturu. A pošto se obični T nalaze napolju, na tu
temperaturu jako utiču ambijentalni uslovi. Temperatura se
menja po eksponencijalnom zakonu – sl.5.14.

Na slici 5.14 možemo videti da su dozvoljene vrednosti

temperature ulja su negde oko 90°C do 100°C, a tempreatura
namotaja negde od 90°C do 110°C u zavisnosti od standarda.
I svi standardi uzimaju u obzir ambijentalnu temperaturu negde
oko 35°C do 40°C – što će reći kada pređemo na
nadtemperature, dozvoljena nadtemperatura ulja je od 55°C do
60°C, a namotaja od 55°C do 70°C.

Na sl.5.15 je prikazano kako se menja temperatura kada dođe

do zagrevanja ulja ili namotaja - po exp zakonu. Prvo smo
imali neko opterećenje 𝐼 < 𝐼𝑛 a potom se u jednom trenutku
desi preopterećenje i na sl.5.15 je naznačeno koliko to
preopterećenje sme da traje pre nego što se dostigne
𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 𝑚𝑎𝑥 , nakon čega moramo isključiti T sa #.
∆𝑡
∆𝜃𝑑𝑜𝑧 = ∆𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 𝑚𝑎𝑥 − ∆𝜃0 = (∆𝜃𝑚𝑎𝑥 − ∆𝜃0 ) (1 − 𝑒 − 𝑇 )
∆𝜃𝑚𝑎𝑥 − ∆𝜃0
⇒ ∆𝑡 = 𝑇 ∙ 𝑙𝑛 ,
∆𝜃𝑚𝑎𝑥 − ∆𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 𝑚𝑎𝑥
𝑅𝐼𝑛2 𝑅𝐼02 𝑅𝐼 2
gde je ∆𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 𝑚𝑎𝑥 = , ∆𝜃0 = , ∆𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 𝑚𝑎𝑥 = .
𝑆𝛼 𝑆𝛼 𝑆𝛼
𝑆, 𝛼 − površina i koeficijent odvođenja toplote
𝐼 2 − 𝐼02 𝑠 2 − 𝑠02 𝐼 𝐼0
⇒ ∆𝑡 = 𝑇 ∙ 𝑙𝑛 2 2 = 𝑇 ∙ 𝑙𝑛 2
, gde je 𝑠 = , 𝑠0 =
𝐼 − 𝐼𝑛 𝑠 −1 𝐼𝑛 𝐼𝑛

Za zaštitu od preopt. TR, pomislili bismo da bi koristili termički relej. On nije dobar - procenjuje samo
nadtemperaturu, ne uzima u obzir uslove hlađenja i zato se kod velikih TR umesto njega koristi termička
slika.

11
12. predavanje OG generacija 2014
Termička slika TR

Imamo 2 I> releja, (1) i (2), termički rele (3) koji preko sonde direktno meri 𝜃 ulja. Sonda je utopljena u TR
sud sa gornje strane i meri 𝜃 najtoplije tačke ulja, nalazi se otprilike u visini gornjeg jarma, gde imamo
kumulativno dejstvo svih gubitaka i u Fe i u Cu samog TR. Na tom mestu, ulje se dodatno zagreva
grejačem kroz koji prolazi preslikana struja samog TR, ne možemo direktno propustiti struju samog TR,
može biti velika, pa je prvo skaliramo i propustimo kroz grejač i na taj način simuliramo uslove namotaja.
Najizloženija tačka je izolacija koja se nalazi do samog namotaja, pa na taj način uzimamo u obzir i uslove
hlađenje, jer merimo 𝜃 ali uzimamo u obzir i opterećenje samog ET.

Ovaj termički rele ima 3 stepena: U 1. stepenu –

kontakt d, kada se on zatvori, uključuje ventilator kao
prinudno hlađenje. Ako 𝜃 nastavi da raste, zatvara i
kontakt e i to je alarm koji obaveštava dispečera da je
došlo do preopterećenja i daje mu mogućnost da u
nekom vremenu rastereti taj TR. I kontakt f – kada se
pređe dozvoljena 𝜃, pa se ide na isključenje zbog
preopterećenja, kada isključimo T, treba mu omogućiti
da ga odmah vratimo na # ako smo ga rasteretili. To u
slučaju termičke slike ne bismo mogli odmah da
uradimo zato što sondi treba neko vreme da se ohladi
i ona nam ne bi dozvolila da ga odmah uključimo.
Zato se na red sa termičkim relejom vezuje I> rele
(2), koji za 𝐼 < 1,05 ∙ 𝐼𝑛 blokira termički rele i on će
nam omogućiti vraćanje TR na # iako se sonda i dalje
nije ohladila i drži zatvorenim kontakt f.
I> rele(1) služi za zaštitu od velikih preopt.,
podešava se jako visoko, čak na 1,9 ∙ 𝐼𝑛 i ujedno je i rezerva za otkaz drugih zaštita ili P negde u # – za
zaštitu od KS. Vremenski se zateže na par 10s. Ovo se sve odnosi na velike TR. Mali TR se od
preopterećenja štite kontaktnim termometrima.

Kontaktni termometar i termostat za zaštitu malih T

Direktno merimo 𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 sa gornje strane, ima 2 kontakta. Jedan alarmira na 𝜃𝑢𝑙𝑗𝑎 = 80°C , a drugi ide na
isključenje kada ulje dostigne 90°C.

Zaštita sabirnica
Sabirnice su jednostavne konstrukcije, pa su kvarovi na njima jako retki. Postoji jedan problem, pa se ipak
izvodi zaštita sabirnica. Vrlo se često kvar na nekom drugom elementu prenese na sabirnice, tipičan
primer je rastavljač. Pogrešna manipulacija rastavljačima – neko greškom proba da otvori rastavljač pod
opterećenjem, javiće se luk između njegovih kontakata, prenese se na sabirnice i dovede ih u KS. To je
klasičan primer sabirničkog kvara i posledica je ljudske greške.

Postoje 2 koncepta za zaštitu sabirnica:

1) Zaštita sabirnica bez posebnih sabirničkih zaštita, to možemo ovde primeniti jer svi elementi

12
12. predavanje OG generacija 2014
koje vezujemo na sabirnice (to su vodovi, TR, G) imaju sopstvene zaštite koje će u drugim, trećim
stepenima videti kvarove na sabirnicam i isključiti ih, samo je pitanje posle kog vremena.
2) Ako su 𝐼𝐾 na sabirnicama velike onda se očekuje da se ipak ugradi posebna sabirnička zaštita,
zbog brzine, ukoliko je u 2. ili 3. stepenima to isključenje sporo.

*Napomena :sabirnice moraju biti jako pouzdane i sigurne, ne sme se kod njih dozvoliti lažno reagovanje
jer ispad sabirnica znači i ispad svih vodova koji se vezuju na te sabirnice, znači čitavog čvora.

1) Zaštitu sabirnica bez posebne sabirničke zaštite možemo realizovati na 2 načina, korišćenjem:
a) Prekostrujnih releja
b) Distantnih releja
Uglavnom se ova rešenja koriste na SN (110kV najčešće, 220 i 400kV # gotovo uvek idu na posebne
sabirničke zaštite, to su već jaka čvorišta i zahtevaju bolju selektivnost i brzinu)

a) Prekostrujna zaštita sabirnica

Obično se I> releji koriste za zaštitu odvoda i dovoda, ovde ćemo ih

iskoristiti i za zaštitu sabirnica, sl.6.1. Ovo je često rešenje u D# kod
nas. Imamo 3 I> releja, 1, 3 i 4, svaki je dvokanalni, pa imaju po 2
kontakta:
▪ levi kontakt je brzi (KS, I>>), bez t zatezanja,
▪ desni kontakt je prekostrujni (I>), sa t zadrškom koju možemo da
podešavamo.
I>> kanali na relejima 3 i 4 su mirni, I> su radni, dok su na glavnom
dovodu tj. releju 1 oba kanala radna. Imamo i pomoćni t rele, rele 2.

Princip: Desi se KS na nekom od odvoda (npr. na gornjem odvodu),

tada sab. zaštita ne treba da reaguje. Zaštita 4 svojim I>> kanalom
otvori mirni kontakt, i tako blokira t rele. t rele je aktivirala zaštita 1
svojim I>> kanalom, jer kvar vidi i zaštita 1 i 4. Pošto I>> kanal releja
4 ide preko releja 2, I>> član će otvoriti svoj kontakt, blokirati t rele, a samim tim i zaštitu 1 i neće dozvoliti
da ona isključi glavni prekidač, a sada rele 4 posle svog t podešenja zatvori svoj I> član i isključi P na
odvodu posle 𝑡𝑝𝑜𝑑 . 𝑡𝑝𝑜𝑑 bi trebalo da je usaglašeno sa nizvodnim I> zaštitama koje štite vodove.

Ako se kvar desi na sabirnicama, tada ni zaštita 4, ni 3 ne vide taj kvar, zato t rele više nije blokiran, kvar
vidi zaštita 1, zatvori svoj I>> član i posle podešenog vremena 𝑡2 isključi P i zaštita je uspešno realizovana.
Kod ovakvog koncepta imamo čak i rezerviranje kod otkaza osnovne zaštite i prekidača. Pretpostavimo
opet da se desio kvar na vodu 4 i odreagovala je zaštita 4, blokirala rele 2 otvaranjem svog kontakta, posle
podešene t zadrške zatvorila svoj I> član, dala nalog za isključenje P, ali je on otkazao. Upravo će sad I>
kanal zaštite 1 posle vremena zatezanja 𝑡1 (𝑡1 > 𝑡3 , 𝑡4 ), zatvoriti svoj kontakt – vidi se da on uopšte ne ide
preko t releja, već direktno na P, otvoriće glavni P i isključiti čitavo postrojenje.

Ako se isti kvar desio na gornjem vodu, ali je sada otkazala zaštita 4 (nije otkazao P već je došlo do kvara
na samoj zaštiti). Ona sada više ne reaguje, uopšte ne otvara svoj kontakt, tako da će sada zaštita 1 posle
𝑡2 opet isključiti glavni P i čitavo postrojenje, tako i treba jer je otkazala zaštita 4. Zaštita 1, pored toga što
je zaštita sabirnica, je ujedno i rezervna zaštita u slučaju otkaza i P, i osnovnih zaštita na vodu.

13
12. predavanje OG generacija 2014
b) Distantna zaštita sabirnica

Možemo pored da je realizujemo na dva načina: korišćenjem distantnih releja iz susednih čvorova ili iz
sopstvenog (istog) čvora.
DZ is susednih čvorova: desi se KS na jednom od dva sistema sabirnica na sl.6.2. Jasno je da će DZ 1, 3,
5 i 7, u svojim 2. stepenima videti taj kvar i isključiti čitavo postrojenje. Međutim, ako imamo dvostruki
sistem sabirnica, nije logično izbaciti oba sistema jer je obično kvar samo na jednom.
Možemo isključiti samo jedan sistem, tako što u spojno polje
ubacimo jedan I>> rele sa malom t zadrškom – 9 (ne
reaguje posle sopstvenog, t već posle podešenog, koje je jako
kratko), koji bi trebalo podesiti na sledeći način: kada se desi
KS na sabirnicama, pre nego što DZ isključe oba sistema
sabirnica, I>> rele treba da ih razdvoji, tako da sada DZ u
svojim 2. stepenima isključe samo sabirnice koje su u kvaru.
Da bi sistem bio selektivan, 𝑡𝑝𝑜𝑑 I>> zaštite u spojnom polju
bi trebalo da je duže od sopstvenog vremena reagovanja DZ
u 1. stepenu, a kraće od njihovog 2. stepena. Tako postižemo
da ako se kvar desi na nekom od vodova, I>> rele ne razdvoji
sabirnice bespotrebno, jer nije na njima kvar. Ako se desi kvar
na sabirnicama, to znači da će I>> rele prvo da razdvoji
sabirnice, pa će tek tada DZ u 2. stepenu da isključi sabirnice
sa kvarom.

2) Prelazimo na zaštitu sabirnica bez posebnih sabirničkih zaštita, korišćenjem DZ ali sada iz
sopstvenog čvora, ne iz susednih. Neophodan uslov da primenimo ovo rešenje je da svaka DZ ima
posebno izvedene usmerene kontakte za kvarove ispred mesta ugradnje i za kvarove iza mesta
ugradnje tog releja.

Šema je data na sl.6.3., imamo 3 voda i DZ koje štite te vodove – 1, 2 i 3; 4 je pomoćni rele sa mirnim
kontaktima i 5 je t rele koji posle podešene t zadrške isključuje sve P koji su povezani na sabirnice.

Kada se kvar desi na nekom od vodova, recimo, na V1, pošto smo

rekli da je uslov da svaki distantni relej ima izvedene kontakte za
kvarove ispred i iza, tada će distantni relej da zatvori kontakt v zato
što je kvar ispred mesta ugradnje, a 2 i 3 će zatvoriti kontakt s jer je
za njih kvar iza mesta ugradnje. Pošto je 1 zatvorio kontakt v, + će
biti doveden pomoćnom releju 4. On će otvoriti svoje mirne kontakte
i samim tim blokirati t rele 5 i zaštitu u celini, i treba da je blokira jer
je kvar bio na vodu, a ne na sabirnicama, pa ne bi trebalo da se
aktivira zaštita sabirnica.

Šta se dešava ako se desi kvar na sabirnicama?

– Sve tri DZ će zatvoriti svoje s kontakte jer će videti kvar iza. To
dalje znači da + neće biti prosleđen pomoćnom releju 4, pa će t rele
5 biti pobuđen, neće biti blokiran jer su mirni kontakti ostali zatvoreni i t rele posle podešene t zadrške
isključuje sve elemente koji su vezani na ovaj sistem sabirnica jer je došlo do kvara na njima.
14