Prof. dr Dara Milenović

POSLOVNO
PRAVO

Skripta
61. Zaključenje ugovora u privredi
 Jedno od osnovnih načela ugovora u privredi je načelo autonomije volje.
!ra"ava se #ao pravo učesni#a u pro$e%u da slo&odno ure'uju svoje
o&liga(ione odnose. Dejstvo načela  ogleda se u sledeće$) s%rane

*
 

sa$os%alno odlučuju s #i$ će !a#ljuči%i ugovor+ #oju vrs%u ugovora+

sadr"inu ugovora.
Ograničenja načela autonomije volje)
1.  Osnovno ograničenje načela au%ono$ije volje u%vr'eno je op,%o$
for$ulo$ #oja se !ove javni poredak  i do&ri poslovni običaji . O&liga(ioni
odnosi ne s$eju da &udu u%vr'eni supro%no -s%avu+ prinudni$ propisi$a i
$oralu
2.  Ograničenje $o"e &i%i odre'eno i pojedini$  propisima. Pre$a /OO+
preu!e%a o&ave!a $ora &i%i) $oguća+ dopu,%ena i odre'ena+ odn. odrediva
u supro%no$+ ugovor je ni,%av
3. - slučaju #ad je nad predu!eće$ odre'en stečajni postupak 
4. Mo"e &i%i ograničeno državnom intervencijom u privredni "ivo%
5. Propisivanje obaveznog načina zaključivanja ugovora.
-česni(i u privrednopravno$ pro$e%u du"ni su da se pridr"avaju načela
savesnosti i poštenja.
regovori   prethode zaključenju+ ali ne $oraju doves%i do !a#ljučenja
ugovora.
Po!iv na pregovore %re&a ra!li#ova%i od ponude !a !a#ljučenje ugovora.
o!iv na pregovore  ne sadr"i sve &i%ne ele$en%e ugovora i %re&a da
dovede do ponude u #ojoj će &i%i sadr"ani %i ele$en%i. On ne o&ave!uje
učesni#e.
onuda !a !aključenje ugovora odre'eno$ li(u je jednos%rana i!java
volje u (ilju !a#ljučenja ugovora. Svi ele$en%i &udućeg ugovora $oraju &i%i
o&uhvaćeni.
-govori u privredi se+ po pravilu+ !a#ljučuju na osnovu o"ave!ne ponude.
- ro&no$ pro$e%u+ prili#o$ !a#ljučivanja ugovora+ $ogu se #oris%i%i i
neo"ave!ne ponude.
A#o je ponudila( odredio rok !a pri#vatanje ponude+ on je ve!an
ponudo$ do is%e#a %og ro#a. Ponuda $o"e &i%i učinjena i "e! roka.
Volja !a !a#ljučenje ugovora 0 pri#vat ponude  $o"e se i!javi%i izričito  i
 prećutno 1#on#luden%ni$ radnja$a2.
ri#vatanje ponude je jednos%rana i!java volje #ojo$ ponu'ena s%rana
daje svoju saglasnos% na ponudu #oju je pri$ila. 3i$e je ugovor !a#ljučen.
$govor je !aključen kad su se ugovorne strane saglasile o "itnim
elementima ugovora.

%reme !aključenja ugovora. 0 -govor je !a#ljučen onog časa kad 

 ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihva%a ponudu. - ve!i sa
pi%anje$ u #o$ će %renu%#u ugovor &i%i !a#ljučen+ pos%oji vi,e %eorija)
1. &eorija i!jave 0 ugovor se s$a%ra !a#ljučeni$ u %renu%#u kad je
 ponuđeni poslao svoju izjavu ponudiocu #ojo$ se sagla,ava sa učinjeno$
ponudo$
2. &eorija sa!nanja 0 #ad je  ponudilac saznao da je ponuđeni prihvatio
 ponudu
3. &eorija prijema 0 #ad ponudilac primi izjavu ponuđenog o prihvatanju.
Na, /OO je prihva%io %eoriju prije$a.

4
 

'esto !aključenja. 0 Pre$a /OO+ $es%o !a#ljučenja je ono mesto u kome

 ponudilac ima svoje sedište, odn. prebivalište u trenutku kad je učinio
 ponudu.
Pre$a /OO+ ugovori u privredu su u načelu ne(ormalni. - novije vre$e
pos%oji %e"nja da se os%avi pis$eni %rag o ono$e ,%o su s%rane ugovorile.

62. ose"ni načini !aključenja ugovora u privredi

1. Zaključenje ugovora javnim nadmetanjem  1li(i%a(ija+ au#(ija2. 0 3o

 je način !a#ljučivanja ugovora #oji %re&a da o$ogući li(u #oje "eli da
!a#ljuči odre'eni ugovor da %aj ugovor !a#ljuči sa li(e$ #oje $u je ponudilo
najpovoljnije uslove. - %o$ s$islu+ li(e #oje i$a na$eru da !a#ljuči
odre'eni ugovor %o javno ogla,ava i po!iva !ain%eresovana li(a da podnesu
svoje ponude. Oglas o javno$ nad$e%anju nije ponuda !a !a#ljučenje
ugovora. 3o je  poziv zainteresovanim licima da mu učine ponudu !a
!a#ljučenje ugovora.
-česni(i su ponudio(i+ organi!a%or je ponu'eni.
%rste javnog nadmetanja) us$eno i pis$eno o&ave!no i do&rovoljno sa
re!ervo$ i &e! re!erve.

2. Zaključivanje ugovora prikupljanjem ponuda. 0 Li(e #oje na$erava

da !a#ljuči ugovor o&raća se neposredno određenim licima+ sa  pozivom da
 podnesu svoje ponude. -govor će se !a#ljuči%i sa li(e$ #oje je dalo
najpovoljniju ponudu. /&og %oga se pri#upljanje ponuda s$a%ra
ograničenim javnim nadmetanjem. - pra#si o&ično pri#upljanju ponuda
pre%hodi %!v. pred#vali5#a(ioni pos%upa#.

3. Zaključivanje ugovora prema unapred pripremljenim opštim

uslovima poslovanja.  0 Op,%i uslovi poslovanja sadr"e uslove  1pravila+
#lau!ule2 pod kojim će privredna organizacija #oja ih je unapred prihva%ila
 zaključiti ugovore  &ilo #oje vrs%e sa &ilo #oji$ !ain%eresovani$ li(e$.
Monopolis%a+ po pravilu+ donosi op,%e uslove poslovanja.
6or$ularni ugovori su ugovori #oji se !a#ljučuju u! #ori,ćenje op,%ih uslova.
/ahvaljujući nji$a ola#,ava se i u&r!ava !a#ljučenje ugovora. Druga s%rana
$o"e sa$o da ih prihva%i ili od&ije.
Op,%i uslovi preds%avljaju ponudu !a !a#ljučenje ugovora sa$o a#o su
o&javljeni na uo&ičajen način.
Op,%i uslovi va"e #ao op,%a 1generalna2 ponuda sve do%le do# su na sna!i.

63. )lementi ugovora o prodaji

Dva su "itna elementa ugovora o prodaji)
  *2 pred$e%
  42 (ena.
Mo"e da sadr"i i) ro# i $es%o isporu#e ro&e+ ro# plaćanja (ene+ način
plaćanja (ene....

7
 

-govor o prodaji u privredi je !a#ljučen #ad su se ugovorne strane

saglasile o "itnim elementima ugovora.
1. redmet $ogu &i%i telesne pokretne stvari+ i!u!e%no+ nepo#re%nos%i.
S%var $ora da &ude u prometu 0 res in (o$er%io 1a#o je s%var van
pro$e%a+ ugovor je ni,%av2+ da već postoji+ $ada $o"e i &uduća s%var.
Sa$o individualno određena stvar   #oja pos%oji u %renu%#u !a#ljučenja
ugovora proi!vodi pravno dejs%vo. Pred$e% su najče,će s%vari odre'ene po
rodu 0 generične stvari 1vrs%a ro&e+ #oličina+ #vali%e% ro&e2.
2. *ena se uve# i!ra"ava u nov+u. Mora &i%i određena ili odrediva. 8ena
$o"e &i%i odre'ena #ao nepromenljiva ,-ksna i #ao promenljiva.
Odredivos% (ene se $o"e pos%ići na ra!liči%e načine) *2 ugovorne s%rane
$ogu ugovori%i da će #upa( &i%i du"an da pla%i prodav(u %e#uću (enu 42
odre'uje je %reće li(e+ #ada se po!ovu na (enu i! ranijeg ugovora....
/lau!ulom o promenljivoj +eni (klauzula klizne skale) prodava(
!adr"ava pravo da poveća (enu a#o su se i!$enili #al#ula%ivni fa#%ori #oji
su slu"ili #ao osnov njenog odre'ivanja.
8ena va"i !a ne%o %e"inu ro&e &e! s#on%a 1od&i%a# od (ene #oju prodava(
odo&rava #up(u a#o #upa( i!vr,i o&ave!u pre dospelos%i2. 9upa( je du"an
da pla%i (enu sa$o !a ne%o %e"inu ro&e+ &e! a$&ala"e.

64. $govor o prodaji 0 o"ave!e prodav+a

1. O"ave!a isporuke ro"e

 3o je osnovna o&ave!a prodav(a. Pre$a /OO+ prodava+ je duan da

preda stvar kup+u u vreme i na mestu predvienim ugovorom .
Prodava( je i!vr,io svoju o&ave!u predaje s%vari #up(u #ad $u stvar uruči
ili preda ispravu #ojo$ se s%var $o"e preu!e%i.
Pre$a /OO+ isporuka ro"e  je uručenje s%vari ili isprava #ojo$ se s%var
$o"e preu!e%i. sporu#a ro&e %re&a da &ude) izvršena u ispravnom stanju, u
ugovoreno vreme, na ugovorenom mestu . sporu#a je  jednostrani akt 
 prodavca.
'esto isporuke  je $es%o gde se ro&a i$a preda%i #up(u. Regulisano je
tzv. transportnom klauzulom. A#o u ugovoru nije o!načeno $es%o
isporu#e ro&e+ pri$enjuju se /OO i Op,%e u!anse !a pro$e% ro&o$.
Pos%oji vi,e načina #a#o ugovorne s%rane $ogu da odrede vreme isporuke
ro"e.
$govorom moe "iti odreeno)
  *2 da%u$ isporu#e
  42 da će prodava( i!vr,i%i isporu#u ro&e po pro%e#u odre'enog vre$ena
1npr. !a *: dana od
  danas2
  72 da će prodava( i!vr,i%i isporu#u ro&e u o#viru odre'enog ro#a 1npr.
poče%#o$ $ese(a2
  ;2 ro# isporu#e i!ra!o$ <od$ah=+ <pro$p%=+ <&r!o=+ <hi%no=
A#o vreme isporuke nije odreeno ugovorom+ prodava( je du"an da
i!vr,i isporu#u u razumnom roku posle !a#ljučanja ugovora.

;
 

-govoro$ $ogu &i%i ugovoreni i način isporuke 1isporu#a se i$a i!vr,i%i

ona#o #a#o su prodava( i #upa( ugovorili2 i am"alaa .

2. O"ave!a garan+ije !a svojstva ro"e

rodava+ je duan da kup+u garantuje !a materijalna ,-!ička i

pravna svojstva ro"e.
1. arantovanje materijalni# ,-!ički# svojstava ro"e. 0 Prodava( je
du"an da #up(u isporuči ro&u sao&ra!no ugovoru u ispravno$ s%anju.
'aterijalni nedostatak postoji)
*2 a#o isporučena ro&a ne$a svojs%va !a njenu redovnu upo%re&u ili !a
pro$e%
  42 a#o isporučena ro&a ne$a svojs%va !a naroči%u upo%re&u
  72 a#o nije sao&ra!na $odelu ili u!or#u
  ;2 a#o nije upa#ovana na odgovarajući način.
Ma%erijalni nedos%a%a# $o"e da se odnosi na)
  *2 sups%an(u s%vari
  42 o&li# s%vari
  72 5nalna svojs%va s%vari....
edosta+i !a koje prodava+ ne odgovara)
  *2 ne!na%an $a%erijalni nedos%a%a# 1sud odre'uje da li je u pi%anju
ne!na%an nedos%a%a#2
  42 $a%erijalni nedos%a(i #oji su u času !a#ljučenja ugovora #up(u &ili
po!na%i ili $u nisu
  $ogli os%a%i nepo!na%i.
liud. 0 - slučaju #ad prodava(+ u$es%o ugovoro$ odre'ene s%vari+
isporuči #up(u drugu s%var (tzv. aliud)+ s$a%ra se da ugovor nije ispunjen+
odn. %a#va isporu#a se ne s$a%ra isporu#o$.
$slovi odgovornosti prodav+a. 0 Da &i prodava( odgovarao !a
$a%erijalne nedos%a%#e isporučene ro&e+ %re&a da &udu ispunjeni odre'eni
uslovi)
  *2 da je $a%erijalni nedos%a%a# pos%ojao u času prelas#a ri!i#a na #up(a
  42 da je svoja prava pre$a prodav(u #upa( os%vario u odre'eno$ ro#u.

2. arantovanje pravni# svojstava ro"e. 0 rodava+ je duan da

kup+u isporuči ro"u sao"ra!nu ugovoru i da mu omogui mirnu
dravinu. Prodava( garan%uje da proda%a s%var nije pred$e% svojine %rećeg
li(a.

65. $govor o prodaji 0 o"ave!e kup+a

1. O"ave!a plaanja kupovne +ene

 3o je osnovna o&ave!a #up(a.

8ena se plaća u odre'eno vre$e+ u odre'eno$ ro#u+ na odre'eni način.

'esto plaanja  je $es%o #oje su ugovorne s%rane ugovorile 1npr. $es%o na
#o$e se vr,i predaja ro&e2. A#o $es%o plaćanja nije u ugovoru regulisano+ a

>
 

ne pos%oje ni o&ičaji+ opšte  je pravilo da se novčane o&ave!e ispunjavaju

u mestu prodavca. Plaćanje (ene u privrednopravno$ pro$e%u vr,i se
bezgotovinskim načinom+ pu%e$ vir$ans#og preno,enja sreds%ava sa "iro?
računa #up(a na "iro?račun prodav(a. Plaćanje se s$a%ra i!vr,eni$ %e# #ad
vir$ans#i nalog s%igne u $es%o prodav(a.

%reme ,rok plaanja najče,će se reguli,e ugovoro$.

Pos%oje tri modaliteta plaanja)
  *2 plaćanje pre isporuke 0 prenumeraciona kupovina 1$o"e se učini%i u
vidu a#on%a(ije+
  #apare2
  42 plaćanje posle isporuke 0 tzv. kupovina na kredit 1poče#+ veresija2
  72 plaćanje istovremeno sa prijemom robe 0 tzv. kupovina za gotovo
1%o je pravilo+ u /OO
  se pre%pos%avlja da je u pi%anju ovaj $odali%e%+ a#o ugovoro$ nije
odre'eno drugačije2.

ačin plaanja. 0 Pos%avlja se pi%anje sreds%ava plaćanja. 9od nas (ena se

plaća u dinarima. /a&ranjeno je plaćanje u devi!a$a. Na,i privredni
su&je#%i plaćanja vr,e obračunom+ bezgotovinski sa računa i gotovim
novcem. Plaćanje u go%ovo$ nov(u vr,i se sa$o i!u!e%no i u o#viru %!v.
&lagajnič#og $a#si$u$a.
7nstrumenti plaanja su)
  *2 nalog !a ispla%u 1vir$ans#i nalog2
  42 če#
  72 $eni(a.
8aktura. 0 Prodava( predaje #up(u+ u! ro&u+ i račun (faktura)+ na#on
!a#ljučenja ugovora. 6a#%ura je !načajna isprava !a #up(a i! dva ra!loga)
*2 !&og #njigovods%vene eviden(ije o i!vr,enoj o&ave!i i! ugovora o
prodaji
  42 slu"i #ao do#a! #up(u o plaćanju.

2. O"ave!a prijema isporuke

O&uhva%a dve vrs%e radnji #up(a)

  *2 pripre$ne 1pre%hode isporu(i ro&e #upa( je du"an da ih i!vr,i da &i
o$ogućio prodav(u
  da i!vr,i isporu#u2
  42 sa$o preu!i$anje ro&e u fa#%ič#u vlas% #up(a 1<odno,enje ro&e=2.

66. Odgovornost prodav+a !a neurednost u pogledu

kvaliteta i količine ro"e
Odgovornos% prodav(a !a neurednos% u pogledu #vali%e%a i #oličine ro&e
deli se na tri osnovna dela)
  *2 u%vr'ivanje da li isporučena ro&a i$a nedos%a%#e
  42 prava #up(a a#o prodava( isporuči ro&u neodgovarajućeg #vali%e%a
  72 prava #up(a a#o prodava( ne isporuči ugovorenu #oličinu ro&e.

@
 

1. $tvrivanje da li isporučena ro"a ima nedostatke ,pregled

ro"e. 0 Pri prije$u isporu#e predu!i$aju se radnje #oje i$aju !a (ilj da se
u%vrdi da li ro&a #vali%a%ivno ili #van%i%a%ivno odgovara ugovoru+ odn. da li
isporučena ro&a i$a ne#e #vali%a%ivne i #van%i%a%ivne nedos%a%#e !a #oje
prodava( odgovara (tzv. kvalitativni i kvantitativni pregled! ili <kontrola
robe!).
/o vrši pregled ro"e9  0 Po pravilu+ kupac. A#o prili#o$ pregleda ro&e
#upa( u%vrdi ne#i nedos%a%a# na ro&i+ du"an je da s%avi  prigovor prodav(u+
da &i $ogao da os%varuje odgovarajuća prava #oja $u !&og %oga pripadaju.
Da &i !a,%i%io se&e od odgovornos%i !a nedos%a%#e isporučene ro&e+ sa$
 prodavac $o"e i!vr,i%i pregled radi u%vr'ivanja da li ro&a u %renu%#u
isporu#e i$a %ra"ena svojs%va+ u slučaju da #asnije do'e do spora sa
#up(e$.
Pregled $ogu i!vr,i%i i)  zajednički prodavac i kupac treće lice
komisija.

%reme pregleda ro"e. 0 Ro# u #oje$ #upa( %re&a da i!vr,i pregled

isporučene ro&e je vrlo #ra%a#+ a odre'uje se pre$a o#olnos%i$a sva#og
#on#re%nog slučaja i !avisno od %oga da li su u pi%anju vidljive ili s#rivene
$ane. Pre$a /OO+ pregled ro&e će se i!vr,i%i čim je to, prema
redovnom toku stvari, moguće pre$a Op,%i$ u!ansa$a+ u ono vre$e
u #oje je prodava( du"an da i!vr,i isporu#u. 9upa( #oji ne pos%upi po
pravili$a neće &i%i u $ogućnos%i da vre$e ulo"i prigovor da ro&a i$a
nedos%a%#e+ pa će se s$a%ra%i da je ro&a sao&ra!na ugovoru.

'esto pregleda ro"e. 0 Odre'uje se ugovoro$ ili pre$a o&ičaji$a.

Pravilo je da se ro&a pregleda u mestu njene isporuke.

ačin pregleda ro"e. 0 Ro&a se pregleda na uo&ičajeni način. 3o !nači da

način pregleda ro&e !avisi od %oga da li se u%vr'uje #oličina ili #vali%e%.
/oličina ro"e se utvruje  merenjem, vaganjem ili  prebrojavanjem.
/valitet ro"e se utvruje) stručnim pregledom kojim se utvrđuju
svojstva robe  upoređivanje sa uzorkom ili modelom  uzimanjem uzorka i
hemijskom analizom "zičkim ispitivanjem. Pi%anje načina odre'ivanja
#vali%e%a ugovorne s%rane ure'uju ugovoro$ o prodaji+ $ada %o !avisi od
vrs%e ro&e.

&roškovi pregleda ro"e. 0 3ro,#ove snosi prodava(.

2. rava kup+a ako mu je isporučena ro"a sa materijalnim

nedostatkom

rava kup+a ako mu je isporučena ro"a lošijeg kvaliteta. 0 A#o je

#upa( &lagovre$eno i uredno o&aves%io prodav(a o %o$e da isporučena
ro&a i$a lo,iji #vali%e% od onog #oji je ugovoren+ propisan ili uo&ičajen+ on
stiče određena prava)
  *2 $o"e !ah%eva%i od prodav(a da nedos%a%a# o%#loni (opravka stvari)
  42 da $u preda drugu s%var &e! nedos%a%#a (zamena stvari)


 

  72 sni"enje (ene (boni"kacija)

  ;2 i!javi%i da ras#ida ugovor
  >2 %ra"i%i na#nadu ,%e%e.

rava kup+a ako je isporučena ro"a "oljeg kvaliteta od

ugovorenog. 0 - %o$ slučaju #upa( ne $o"e od&i%i prije$ ro&e+ osi$ a#o
i$a opravdani in%eres da $u se isporuči &a, ro&a ugovorenog #vali%e%a. Ali+
ia#o je #upa( du"an pri$i%i ro&u &oljeg #vali%e%a+ prodava( ne $o"e
!ah%eva%i od #up(a da $u pla%i veću (enu od one #oja je ugovorena. A#o je
#upa( usled isporu#e ro&e &oljeg #vali%e%a pre%rpeo ,%e%u+ $o"e %ra"i%i
na#nadu ,%e%e od prodav(a.

3. rava kup+a ako prodava+ ne isporuči ugovorenu količinu ro"e

Slučajevi kad je prodava+ isporučio manju količinu ro"e od

ugovorene. 0 Manje isporučene #oličine ro&e s$a%ra se deli$ični$
nedos%a%#o$. - %o$ slučaju+ #upa( i$a dva alternativna prava)
*2 $o"e !ah%eva%i od prodav(a da ispuni ugovor %o !nači da #upa( ne
$o"e od&i%i prije$
  $anje #oličine ro&e od ugovorene #upa( će od prodav(a !ah%eva%i da
isporuči i preos%ali
  deo ro&e
  42 $o"e ras#inu%i ugovor sa$o u pogledu dela ili #oličine ro&e #oji
nedos%aju+ i %o sa$o a#o
  je pre%hodno os%avio prodav(u na#nadni pri$ereni ro# !a ispunjenje
ugovora a#o
  prodava( ni u %o$ ro#u ne ispuni svoju o&ave!u+ ugovor se ras#ida po
sa$o$ !a#onu 0
au%o$a%s#i.
9upa( #oji ras#ine ugovor !a%o ,%o $u je isporučena $anja #oličina ro&e od
ugovorene+ du"an je da pla%i (enu !a deo ro&e #oji je pris%ao da pri$i+ odn.
#oji je &io du"an da pri$i. Pored ove o&ave!e #oju i$a pre$a prodav(u+
kupac stiče određena prava )
  *2 $o"e da !ah%eva na#nadu #on#re%ne i aps%ra#%ne ,%e%e
  42 $o"e i!vr,i%i #upovinu radi po#rića.

Slučajevi kad je prodava+ isporučio veu količinu ro"e od

ugovorene. 0 - %o$ slučaju+ #upa( je du"an da pri$i sa$o ugovorenu
#oličinu. 9upa( $o"e u ra!u$no$ ro#u po prije$u isporu#e ro&e i!javi%i da
%aj vi,a# od&ija. /a vi,a# ro&e #oji je pri$io 1i!riči%o ili preću%no2 #upa( će
&i%i du"an da pla%i (enu pre$a ugovoru. A#o #upa( od&ije da pri$i vi,a#+
prodava( je du"an da #up(u na#nadi ,%e%u.

6:. aran+ija !a ispravno (unk+ionisanje stvari

Pre$a načinu nas%an#a+ garan(ija $o"e da &ude o"ave!na i do"rovoljna.
Osnov o&ave!ne je zakon+ a do&rovoljne ugovor .

B
 

9ao  pismena isprava o datoj garanciji slu"i garantni list 0 pis$eno

o&ećanje proi!vo'ača da preu!i$a je$s%vo !a ispravno fun#(ionisanje
s%vari u garan%no$ ro#u 1da o%#loni nedos%a%a# ili da s%var !a$eni2.
Caran%ni lis% $ora da sadr"i sve ele$en%e #oji su predvi'eni /a#ono$ o
s%andardi!a(iji.
roi!voač stvari odgovara "e! o"!ira na krivi+u !a nedostatke+ ča#
i #ad nije !nao+ ni%i je $ogao !na%i !a nedos%a%#e.
Odgovornos% proi!vo'ača #oji je i!dao garan%ni lis% i prodav(a %e s%vari je
solidarna+ %e #upa( $o"e da &ira du"ni#a od #oga će da os%varuje svoja
prava. 9upa( $o"e !&og neispravnog fun#(ionisanja #upljene s%vari da
!ah%eva od prodav(a 1proi!vo'ača2 oprav#u ili !a$enu s%vari u %o#u
garan%nog ro#a. 9upa( i$a pravo i na na#nadu ,%e%e.
/OO predvi'a i produ"enje garan%nog ro#a 1u slučaju $anje oprav#e
s%vari2.
/OO predvi'a odgovornost proi!voača !a re;eksnu štetu . 9o s%avi u
pro$e% ne#u s%var #oju je proi!veo+ a #oja !&og ne#ih nedos%a%a#a !a #oje
on nije !nao preds%avlja opasnos% ,%e%e !a li(e ili s%var+ odgovara za štetu
koja bi nastala.

6<. Do+nja prodav+a i kup+a

9od ugovora o prodaji u privredi sva#a s%rana $o"e da !apadne i u
du"nič#u i u poverilač#u do(nju.
rodava+ !apada u duničku do+nju ako nije na vreme isporučio kupcu
ugovorenu robu. - %o$ slučaju kupcu  alternativno pripadaju dva prava
!&og !ado(njenja)
  *2 pravo da %ra"i ispunjenje ugovora i na#nadu ,%e%e+ ili
  42 pravo da ras#ine ugovor i %ra"i na#nadu ,%e%e !&og neispunjenja
ugovora.
9upa( $o"e ras#inu%i ugovor %e# a#o je prodav(u os%avio naknadni rok  !a
ispunjenje o&ave!e+ pa prodava( ni u %o$ na#nadno$ ro#u ne i!vr,i
isporu#u.
Pos%oje slučajevi u kojima kupac nije dužan da ostavi prodavcu
naknadni rok  !a isporu#u ro&e)
? #upa( $o"e ras#inu%i ugovor &e! os%avljanja na#nadnog ro#a a#o i!
prodavčevog dr"anja proi!ila!i da on svoju o&ave!u neće i!vr,i%i ni u
na#nadno$ ro#u
? #od 5#snih ugovora o prodaji+ #od #ojih je ro# isporu#e &i%an sas%oja#
ugovora+ a#o prodava( ne i!vr,i isporu#u u ro#u+ ugovor se ras#ida po
sa$o$ !a#onu.
9upa( #oji je ras#inuo ugovor i$a pravo na naknadu štete !&og
neispunjenja+ a#o je prodava( odgovoran !a do(nju.
Na#nada ,%e%e !&og neispunjenja ugovora $o"e &i%i)
  *2 t!v. apstraktna 1diferen(ijalna2 šteta 0 sas%oji se u ra!li(i i!$e'u
ugovorene (ene i %e#uće
  (ene !a ugovorenu ro&u+ #oja je u $es%u isporu#e pos%ojala na dan
ras#ida ugovora


 

  $o"e se %ra"i%i sa$o a#o je %r"i,na (ena u vre$e isporu#e veća od

ugovorene (ene
  42 t!v. konkretna šteta 0 #upa( $o"e da je do#a!uje na dva načina)
? da ro&u nije $ogao upo%re&i%i u na$enjenu svrhu+ jer $u nije &ila
dos%avljena
? da je ro&u #oja $u nije &ila &lagovre$eno isporučena #upio od %rećeg
li(a po većoj (eni. 9on#re%na ,%e%a obuhvata) a2 o&ičnu ,%e%u &2
i!$a#lu #oris%.
rodava+ se nala!i u poverilačkoj do+nji ako bez opravdanih razloga
odbije da primi isplatu cene koju mu je ponudio kupac . 9upa( i$a sledeća
prava)
  *2 da deponuje i!nos #upovne (ene #od nadle"nog suda
  42 da o&us%avi plaćanje ugovorene #a$a%e
  72 da od prodav(a %ra"i na#nadu pre%rpljene ,%e%e.
/upa+ pada u duničku do+nju ako ne plati cenu za kupljenu robu u
ugovoreno vreme. - %o$ slučaju !a prodav(a nas%aju odre'ena prava
pre$a #up(u.
1. A#o #upa( nije pla%io (enu+ ali $u ni prodava( nije isporučio ro&u+
 prodavac ima pravo da tra#i)
  *2 ispunjenje ugovora
  42 plaćanje #upovne (ene i na#andu ,%e%e !&og !ado(njenja
  72 da ras#ine ugovor 1sa$o a#o #upa( nije pla%io u na#nadno
os%avljeno$ ro#u2.
2. A#o je #upa( ro&u pri$io+ ali nije pla%io #upovnu (enu+ prodava( se $o"e
opredeli%i !a raskid ugovora, uz vraćanje robe 1po osnovu s%i(anja &e!
osnova2.
/upa+ je u poverilačkoj do+nji kad neosnovano odbije prijem isporuke
robe 1#oja i$a po%re&na svojs%va vr,i se u ugovoreno$ ro#u pod
ugovoreni$ uslovi$a2. Prodava( i$a)
  *2 pravo na na#nadu ,%e%e
  42 pravo da preda ro&u na čuvanje javno$ s#ladi,%u u $es%u isporu#e+ a
a#o %o nije $oguće
  onda #od %rećeg li(a+ #oje+ na !ah%ev prodav(a+ odredi nadle"ni sud
  72 $o"e je proda%i na javnoj prodaji
  ;2 $o"e i!javi%i da ras#ida ugovor 1a#o #upa( &e! opravdanih ra!loga
od&ije da preu!$e
  ro&u2.

6=. $govor o posredovanju

$govor o posredovanju je %a#av ugovor #oji$ se posrednik obavezuje da
će nas%oja%i da na'e i da će doves%i u ve!u sa nalogodav(e$ li(e #oje &i sa
nji$ pregovaralo o !a#ljučenju odre'enog ugovora+ a nalogodavac se
obavezuje  da pla%i odre'enu (enu ? provi!iju+ a#o %aj ugovor &ude
!a#ljučen.
Osnovni +ilj posla posredovanja je da olakša zaključenje drugih ugovora
na osnovu #ojih se odvija pro$e% ro&a ili vr,enje privrednih usluga. Pu%e$

*:
 

posredovanja $ogu se !a#ljučiva%i svi ugovori. /a posredovanje #oris%e se i

i!ra!i E$e,e%arenjeE ili Esen!als%voE. /OO reguli,e ovaj ugovor.

>itan element ugovora je predmet   ? ono na ,%a se posredni# o&ave!uje.

Posredni# $ora !na%i #a#av ugovor "eli da !a#ljuči nalogodava(.
Na#nada ne $ora &i%i ugovoro$ odre'ena. /a%o i nije &i%an ele$en%
ugovora.

Oso"ine)
? $e,ovi%i ugovor 1ugovor o nalogu i ugovor o delu2
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? nefor$alan 1$ada se !a#ljučuje u pisanoj for$i2
? adhe!ioni 1!a#ljučuje se na osnovu op,%ih uslova poslovanja
posrednič#ih organi!a(ija2
? sa$os%alni
? i$enovani.
O"ave!e posrednika)
*2 obaveza izvršenja naloga 0 %ra"enje odgovarajućeg saugovarača !a
nalogodav(a
42 da o&ave,%ava nalogodav(a 1o svi$ o#olnos%i$a #oje su od in%eresa
!a nalogodav(a2
72 da štiti interese obeju strana 1$ora is%upa%i nepris%rasno2
;2 da čuva posrednič#u %ajnu 1poda(i o poslovanju nalogodav(a i sad"ina
naloga su
  poslovna %ajna2
>2 da vodi posrednič#i dnevni# 1da u dnevni# u&ele"ava sve &i%ne
poda%#e o ugovoru2
@2 da čuva u!or#e
2 da pri$i ispunjenje o&ave!e od %rećih li(a.

O"ave!e nalogodav+a)
*2 da plati naknadu posredniku  0 visina na#nade odre'uje se
ugovoro$ ili na osnovu %arife
  posredni#a posredni# s%iče pravo na na#nadu u času !a#ljučenja
ugovora !a #oji je
  posredovao 1a#o ,%a drugo nije ugovoreno2 ugovoro$ $o"e &i%i
predvi'eno da će
  posredni#u pripada%i pravo na na#nadu i u slučaju da njegovo
nas%ojanje da se !a#ljuči
  ugovor os%ane &e! re!ul%a%a
42 na#nada %ro,#ova 0 posredni# i$a pravo na na#nadu po%re&nih+
nu"nih i #orisnih
  %ro,#ova !a nalogodav(a+ a#o je %o i!riči%o predvi'eno ugovoro$.

:?. $govor o trgovinskom !astupanju ,agenturi

**
 

$govor o trgovinskom !astupanju ,agenturi  je %a#av ugovor o

%rgovins#i$ usluga$a na osnovu #oga se  zastupnik obavezuje da se s%alno
s%ara da %reća li(a !a#ljučuju ugovore sa njegovi$ nalogodav(e$+ #ao i da
!a#ljučuje ugovore sa %reći$ li(i$a u i$e i !a račun nalogodav(a+ a
nalogodavac se obavezuje da $u !a sva#i !a#ljučeni ugovor ispla%i
na#nadu 1provi!iju2.

/arakteristike. 0 3rgovins#o !as%upanje #ara#%eri,u odre'ena o&ele"ja po

#oji$a se ono i!dvaja u pose&nu grupu !as%upanja)
  *2 %rgovins#i !as%upni# 1agen%2 se  profesionalno &avi poslovi$a
!as%upanja+ u! na#nadu
  42 %rgovins#o !as%upanje je uve# trajan odnos
  72 %rgovins#o !as%upanje #ara#%eri,e isključivost 0 $o"e !as%upa%i sa$o
 jednog nalogodav(a
  ;2 %rgovins#o !as%upanje je kombinacija posredovanja i zastupanja 
  >2 nepostojanje radnog odnosa i!$e'u %rgovins#og !as%upni#a i
nalogodav(a.

Sa$o je jedan "itan element) $ora &i%i odre'en predmet ugovora 1$ora

da se vidi da je u pi%anju !as%upanje+ o&i$ ovla,ćenja2. 3rgovins#i !as%upni#
$ora &i%i i!riči%o ovla,ćen posebnim ili generalnim ovlašćenjem.
Na#nada nije &i%an ele$en% ugovora.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? for$alan 1pisana for$a2
? sa$os%alan
? i$enovani.
%rste. 0 Ra!li#uju se)
  *2 a2 %rgovins#i !as%upni(i inos%ranih 5r$i i &2 do$aćih privrednih
su&je#a%a
  42 a2 lo#alni i &2 generalni !as%upni#
  72 a2 pose&ni i &2 op,%i !as%upni#
  ;2 a2 o&ični i &2 !as%upni# del (redere 0 odgovara+ ne sa$o !a i!&or li(a+
već i da će i!vr,i%i
  o&ave!u.
Pravna #ons%ru#(ija pravnog posla %rgovins#og !as%upanja je %ročlana)
nalogodavac, zastupnik, treće lice .

O"ave!e !astupnika)
  *2 da se s%ara da %reća li(a !a#ljučuju ugovore sa njegovi$
nalogodav(e$
  42 da učes%vuje u !a#ljučivanju ugovora sa %reći$ li(e$
  72 da se s%ara o in%eresi$a nalogodav(a
  ;2 da se pridr"ava naloga
  >2 da o&ave,%ava nalogodav(a o svi$ va"ni$ činjeni(a$a
  @2 da čuva poslovnu %ajnu
  2 da vodi poslovne #njige i i!da !a#ljučni(u

*4
 

  B2 da nalogodav(u polo"i račun.

O"ave!e nalogodav+a)
  *2 da o$ogući !as%upni#u da o&avi posao
  42 da pla%i !as%upni#u na#nadu
  72 da nado#nadi !as%upni#u %ro,#ove.

 :1. $govor o komisionu

$govor o komisionu  je %a#av ugovor u privredi #oji$ se komisionar 

obavezuje  da+ u svoje i$e+ a !a račun #o$i%en%a+ o&avi jedan ili vi,e
poslova #oje $u poverava #o$i%en%+ a komitent se obavezuje da $u !a %o
pla%i na#nadu.
 3o je slo"en pravni posao #oji s%vara tri vrste pravnih odnosa)
*2 interni 1i!$e'u #o$isionara i #o$i%en%a2
42 eksterni 1i!$e'u #o$isionara i %rećeg li(a2
72 !avršni 1i!$e'u #o$i%en%a i %rećeg li(a2.
Pos%oji sa$o jedan "itan element) $oraju &i%i precizno određeni poslovi
#oje će #o$isionar o&avi%i u svoje i$e+ a !a račun #o$i%en%a.

Oso"ine)
? sa$os%alni i$enovani ugovor
? pose&na vrs%a ugovora o nalogu
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? nefor$alan 1u pra#si se !a#ljučuje na osnovu #o$i%en%ovog naloga
#o$isionaru+ u pisanoj for$i2
? spada u ugovore po pris%upu.

O"ave!e komisionara)
*2 da nas%oji da i!vr,i povereni $u posao
42 sa$os%alno is%upanje #o$isionara
72 da se pridr"ava naloga #o$i%en%a
;2 da čuva ro&u
>2 da čuva in%eres #o$i%en%a
@2 da polo"i račun
2 da o&aves%i o i$enu saugovarača.

O"ave!e komitenta)
*2 da o$ogući #o$isionaru da o&avi odre'eni posao
42 da #o$isionaru pla%i na#nadu
72 na#nada %ro,#ova
;2 davanje preduj$a.

*7
 

:2. Sličnosti i ra!like i!meu ugovora o posredovanju@

trgovinskom !astupanju i komisionu
$govor o posredovanju je %a#av ugovor #oji$ se posrednik obavezuje da
će nas%oja%i da na'e i da će doves%i u ve!u sa nalogodav(e$ li(e #oje &i sa
nji$ pregovaralo o !a#ljučenju odre'enog ugovora+ a nalogodavac se
obavezuje  da pla%i odre'enu (enu ? provi!iju+ a#o %aj ugovor &ude
!a#ljučen.
$govor o trgovinskom !astupanju ,agenturi  je %a#av ugovor o
%rgovins#i$ usluga$a na osnovu #oga se  zastupnik obavezuje da se s%alno
s%ara da %reća li(a !a#ljučuju ugovore sa njegovi$ nalogodav(e$+ #ao i da
!a#ljučuje ugovore sa %reći$ li(i$a u i$e i !a račun nalogodav(a+ a
nalogodavac se obavezuje da $u !a sva#i !a#ljučeni ugovor ispla%i
na#nadu 1provi!iju2.
$govor o komisionu  je %a#av ugovor u privredi #oji$ se komisionar 
obavezuje  da+ u svoje i$e+ a !a račun #o$i%en%a+ o&avi jedan ili vi,e
poslova #oje $u poverava #o$i%en%+ a komitent se obavezuje da $u !a %o
pla%i na#nadu.

&rgovinski !astupnik o&avlja poslove u ime i za račun poslodavca + a

komisionar u svoje ime, a za račun komitenta.
i !astupnik + ni posrednik nisu ugovorne s%rane u ugovoru sa %reći$
li(e$. osrednik sa$o dovodi u ve!u svog nalogodav(a sa %reći$ li(e$+ a
!astupnik !a#ljučuje ugovore u i$e nalogodav(a. osrednik nije ovla,ćen
da !a#ljuči ugovor sa %reći$ li(e$ u i$e i !a račun nalogodav(a.
Zastupnik se nala!i u trajnijim poslovnim odnosima  sa svoji$
nalogodav(e$+ do# komisionar ,%i%i in%erese svojih #o$i%ena%a od jednog
do drugog primljenog naloga. 9od posredovanja+ i!$e'u nalogodav(a i
posrednika ne nastaje trajan odnos. Posredovanje se odnosi na
!a#ljučenje jednog ili vi,e %ačno odre'enih ugovora. /a#ljučenje$ %ih
ugovora posredovanje pres%aje.
/omisionar+ is%o #ao i trgovinski !astupnik + o&avlja poverene poslove
!a račun #o$i%en%a. Du"an je da ,%i%i in%erese svog #o$i%en%a.
/a ra!li#u od komisionara i !astupnika + #oji su du"ni da ,%i%e in%erese
nalogodav(a+ posrednik ,%i%i in%erese o&e &uduće ugovorne s%rane 1$ora
da &ude nepris%rasan2.
osrednik $o"e posredova%i i na osnovu naloga #oji je do&io od o&e
s%rane !astupnik ne $o"e !as%upa%i o&e ugovorne s%rane.
osrednik o&avlja sa$o faktičke radnje !astupnik o&avlja pravne radnje.
$govor o posredovanju  je neformalan ugovor ugovor o !astupanju  je
formalan ugovor.

:3. $govor o uskladištenju

$govor o uskladištenju je %a#av ugovor #oji$ se skladištar obavezuje da
pri$i i čuva odre'enu s%var i da predu!i$a $ere radi njenog očuvanja u
odre'eno$ s%anju+ da je preda na !ah%ev os%avodav(a ili drugog

*;
 

ovla,ćenog li(a+ a ostavodavac se obavezuje  da $u !a %o pla%i odre'enu

na#nadu.
$a veli#e sličnos%i sa ugovoro$ o os%avi. -s#ladi,%i%i se $ogu sa$o
po#re%ne $r%ve s%vari.
Ovaj ugovor i$a veli#i privredni !načaj.
S#ladi,ne organi!a(ije !a pri$ljenu ro&u i!daju pose&nu FOV 0
skladišnicu. Po$oću s#ladi,ni(e $o"e se raspolaga%i ro&o$.
Odnosi i! ugovora o us#ladi,%enju reguli,u se /OO?o$.

>itni elementi)
*2 odre'ivanje ro&e
42 odre'ena na#nada.

Oso"ine)
? sa$os%alni i$enovani ugovor u privredi
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? nefor$alan 1u pra#si se !a#ljučuje u pisanoj for$i2
? adhe!ioni
? #onsesualni.

%rste skladišta)

1. Aavno skladište. 0 Pos%oje dve vrs%e)

*2 javna s#ladi,%a op,%eg %ipa 0 pri$aju na čuvanje sve vrs%e ro&e
42 spe(ijali!ovana javna s#ladi,%a 0 pri$aju na čuvanje sa$o odre'ene
vrs%e ro&e
2. *arinska skladišta. 0 - nji$a se privre$eno čuva uve!ena ro&a #oja
nije o(arinjena i$aju pravo da i!daju s#ladi,ni(u
3. *arinska smestišta. 0 Nisu na$enjena !a %u'u ro&u ne$aju pravo da
i!daju s#ladi,ni(u
4. /onsigna+iona skladišta. 0 Slu"e !a s$e,%aj neo(arinjene ro&e
5. &!v. trni+e na veliko. 0 Slu"e !a poljoprivredne proi!vode.

O"ave!e skladištara)
*2 da i!da ispravu o %o$e da je odre'ene s%vari pri$io na čuvanje
1s#ladi,ni(a2
42 da vodi odre'ene #njige 1poslovna #njiga s#ladi,na #njiga $a%ična
#njiga s#ladi,ni(a2
72 da čuva us#ladi,%enu ro&u 1du"an da ro&u s%ručno čuva+ pa"njo$
urednog privredni#a2
;2 da ne $e,a us#ladi,%ene s%vari 1da ro&u čuva odvojeno od ro&e drugih
os%avodava(a2
>2 da o$ogući pregledanje ro&e 1du"an da do!voli ovla,ćeno$ li(u da
pregleda ro&u2
@2 da se s%ara o in%eresi$a os%avodav(a 1du"an da upo!ori os%avodav(a
na $ane ro&e2
2 da pos%upa po nalo!i$a os%avodav(a
B2 da i!vr,i osiguranje us#ladi,%ene ro&e

*>
 

  2 da preda us#ladi,%enu s%var ovla,ćeno$ li(u.

Odgovornost skladištara je objektivna 0 odgovara !a sva#u ,%e%u+ osi$

a#o do#a"e da je ,%e%a na ro&i prou!ro#ovana usled dejs%va vi,e sile ili
#rivi(o$ os%avodav(a.

O"ave!e ostavodav+a)
*2 da s#ladi,%aru da o&ave,%enja o ro&i 1da i!javi #oli#a je vrednos%
us#ladi,%ene ro&e+ o&aves%i
  s#ladi,%ara o svojs%vi$a ro&e2
42 da pla%i na#nadu !a čuvanje ro&e.

:4. $govor o špedi+iji ,otpremanju

$govor o špedi+iji ,otpremanju  je %a#av ugovor o privredni$ usluga$a
#oji$ se otpremnik (špediter) obavezuje da o%pre$i ro&u do prevo!a+ a
nalogodavac (komitent) se obavezuje da $u ispla%i na#nadu 1provi!iju2.
Bpediter  je spe(ijali!ovani posredni# i!$e'u #orisni#a prevo!a i
prevo!ila(a. Posluje u svoje ime, a za račun komitenta . /&og %oga se $o"e
reći da je jedna vrsta ugovora o komisionu (tzv. komision u transportu).
Pre$a na,e$ po!i%ivno$ pravu+ poslove ,pedi(ije o&avljaju specijalizovane
organizacije. Ra!li#uju se dve vrste pravnih odnosa )
  *2 i!$e'u ,pedi%era i #o$i%en%a
  42 i!$e'u ,pedi%era i %rećih li(a.

$a sa$o jedan "itni element  0 $ora pre(i!no &i%i odre'en  zadatak 
špeditera+ a %o je organi!ovanje prevo!a odre'ene s%vari na odre'enoj
rela(iji.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? nefor$alan 1u pra#si se ovaj ugovor !a#ljučuje popunjavanje$
pose&nog o&ras(a od s%rane #o$i%en%a2
? adhe!ioni ugovor.

ose"ne vrste špedi+ije)

1. Samostalno istupanje špeditera  0 pos%oji u slučaju #ad ,pedi%er

preu!i$a na se&e o&ave!u da sa$ i!vr,i prevo! ro&e
2. 8iksna ,paušalna špedi+ija 0 ,pedi%er i #o$i%en% ugovaraju 5#sni
i!nos #oji pripada ,pedi%eru !a i!vr,enje naloga o o%pre$anju s%vari
3. Z"irna špedi+ija 0 poslovna saradnja ,pedi%era i! jedne ili vi,e !e$alja.

O"ave!e špeditera)
  *2 da organi!uje prevo! s%vari 1du"an da sa pa"njo$ do&rog s%ručnja#a
organi!uje prevo!

*@
 

  s%vari #oju $u je #o$i%en% poverio u %o$ (ilju+ ,pedi%er je du"an da

predu!$e ni!
  pravnih i fa#%ič#ih radnji du"an je da preda s%vari prevo!io(u u is%o$
s%anju u #o$e ih je
  pri$io+ #ao i da osigura s%vari od uo&ičajenih ri!i#a2
42 da pos%upa po nalo!i$a #o$i%en%a
  72 da čuva in%erese #o$i%en%a 1sa pa"njo$ do&rog s%ručnja#a du"an je
da+ &e! odlaganja+
  o&aves%i #o$i%en%a o sva#o$ o,%ećenju s%vari i da predu!i$a sve
po%re&ne $ere radi
očuvanja njegovih prava pre$a odgovorno$ li(u2
  ;2 da i!vr,i osiguranje ro&e
  >2 da o&avi (arins#e radnje
  @2 da polo"i račun #o$i%en%u 1de%aljan i!ve,%aj o radu radi regulisanja
,pedi%erove na#nade i
  de%aljan o&račun učinjenih %ro,#ova2.

Odgovornost špeditera. 0 Odgovara po pravili$a subjektivne

odgovornosti   sa pre%pos%avljeno$ #rivi(o$. Ne $o"e se oslo&odi%i
odgovornos%i ni u slučaju vi,e sile.
Odgovornos% ,pedi%era !a ,%e%u je neograničena.

O"ave!e komitenta)
  *2 da o$ogući ,pedi%eru o&avljanje poslova 1du"an da ,pedi%eru
&lagovre$eno preda s%var
  #oju %re&a preves%i+ #ao i sva po%re&na do#u$en%a2
  42 ispla%a na#nade 1visina na#nade $o"e se odredi%i na osnovu ugovora+
na osnovu
  ,pedi%erove %arife+ a u nedos%a%#u ovoga odre'uje je sud2
  72 na#nada %ro,#ova 1du"an da ,pedi%eru na#nadi sve po%re&ne %ro,#ove
1nu"ne i #orisne2
  #oje je on i$ao radi i!vr,enja naloga o o%pre$i s%vari2.

:5. $govor o prevo!u ro"e ele!ni+om

$govor o prevo!u ro"e ele!ni+om  je %a#av ugovor #oji$ se  prevozilac
obavezuje da će "ele!ni(o$ i!vr,i%i prevo! odre'ene ro&e od o%pre$ne do
upu%ne s%ani(e 1!a odre'eno vre$e i u neo,%ećeno$ s%anju2 i %a$o je
preda%i pri$ao(u+ a pošiljalac se obavezuje da prevo!io(u pla%i ugovorenu
(enu (prevozninu).
Ovaj ugovor !a#ljučuju prevozilac i  pošiljalac. Pored njih+ #ao učesni(i u
ovo$ poslu javljaju se i druga li(a+ #ao npr. primalac stvari.
revo!ila+  je+ po pravilu+  #elezničko transportno preduzeće. Mo"e se
pojavi%i i pri$ala( s%vari.
ošiljala+ $o"e &i%i sva#o pravno ili "zičko lice.

>itni elementi)
  *2 pred$e% prevo!a 1vrs%a+ #oličina ro&e2

*
 

  42 prevo!na dis%an(a 1o!načenje upu%ne s%ani(e2

  72 o!načenje prevo!nine 1novčana na#nada #oja se plaća !a i!vr,eni
prevo! (ena je
  unapred odre'ena+ jer je "ele!nič#i prevo! javni prevo!2.
Pri$ala( ro&e nije ugovorna s%rana.

redmet ugovora  je prevo! odre'ene ro&e od o%pre$ne do upu%ne

s%ani(e.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? adhe!ioni 1sa unapred u%vr'eni$ uslovi$a2
? sadr"i ele$en%e vi,e ugovora 1o delu+ os%avi+ $anda%u2
? realan 1do njega dola!i predajo$ ro&e od s%rane po,iljao(a "ele!ni(i2.
$govor je !aključen #ad prevo!ila( pri$i na prevo! s%var sa %ovarni$
lis%o$. Prije$ s%vari se po%vr'uje s%avljanje$ "iga i da%u$a o%pre$ne
s%ani(e na %ovarni lis%.
&ovarni list  je do#a! da je ugovor !a#ljučen. On je neprenosiv i i$a
svojs%vo FOV po nared&i.
Sadrina tovarnog lista) $es%o i da%u$ na!iv upu%ne s%ani(e i$e i
pre!i$e 1na!iv2 pri$ao(a i njegova adresa na!načenje vrs%e i $ase s%vari
&roj #ola $o"e i ro#.

%rste prevo!a)
  *2 a2 domaći   i &2 međunarodni   1#ad se prevo! ro&e o&avlja pre#o
%eri%orije &ar dve dr"ave2
  42 a2 vagonske 1#ols#e2 pošiljke 0 po,ilj#a čija je $asa naj$anje >:::
#g
&2 denčane 1#o$adne2 pošiljke 0 po,ilj#a čija $asa ne prela!i >:::
#g
  72 a2 sporovozni  &2 brzovozni  (2 ekspresni prevo!.

O"ave!e prevo!io+a)
  *2 da pri$i ro&u na prevo! 1ali ne i prevo! s%vari čiji je prevo! i!riči%o
!a&ranjen+ npr. opasne
  $a%erije2
  42 o&ave!a u ve!i sa %ovarenje$ po,ilj#e 1uno,enje po,ilj#e u vagon+
slaganje ro&e....2
  72 da i!vr,i prevo! ro&e 1od o%pravne do upu%ne s%ani(e %o je osnovna
o&ave!a prevo!ni
  pu% $o"e se odredi%i ugovoro$ o prevo!u ili od s%rane prevo!io(a+
vodeći računa o
  in%eresi$a po,iljao(a2
;2 da čuva s%var 1da pos%upa sa pa"njo$ do&rog privredni#a2
  >2 da i!vr,ava (arins#e i druge radnje
  @2 da pos%upi po !ah%evu !a i!$enu ugovora
  2 da preda ro&u pri$ao(u 1da je u upu%noj s%ani(i is%ovari i sa %ovarni$
lis%o$ preda

*B
 

  pri$ao(u2.

:6. Odgovornost prevo!io+a i! ugovora o prevo!u ro"e

ele!ni+om
revo!ila+ uvek odgovara !a štetu  do #oje do'e !&og neispunjenja
o&ave!e i! ugovora. 3o je ugovorna odgovornos% "ele!ni(e !a in%egri%e%
po,ilj#e.
revo!ila+ odgovara !a)
*2 gu&i%a#
42 o,%ećenje
72 !a#a,njenje.
Prevo!ila( odgovara !a i!vr,enje prevo!a od trenutka preuzimanja robe na
 prevoz, pa do izdavanja robe primaocu. Gele!ni(a odgovara po principu
objektivne odgovornosti . 3o !nači da ona odgovara !a ,%e%u sa$i$
prou!ro#ovanje$ ,%e%e+ &e! o&!ira da li je #riva !a ,%e%u.
Gele!ni(a odgovara) a2 !a posledi(e i!&ora prevo!nog pu%a i &2 !a ,%e%u
#oju su prou!ro#ovala druga li(a #oja su po njeno$ nalogu radila.
H%e%e !&og o,%ećenja ili gu&i%#a s%vari na!ivaju se transportne štete.

Cele!ni+a se oslo"aa odgovornosti u sledeći$ slučajevi$a)

*2 #rivi(a i$ao(a
42 $ane sa$e s%vari
72 vi,a sila.

a!lo!i !a oslo"oenje "ele!ni(e odgovornos%i !a ,%e%u $ogu &i%i)

*2 opšti  0 ra!lo!i !a oslo&o'enje #oji se odnose na sve vrs%e ,%e%e
42 posebni  0 odnose se sa$o na ,%e%e !&og o,%ećenja ili gu&i%#a s%vari.
Gele!ni(a se $o"e po!va%i na ograničenje  1li$i%iranje2 svoje
odgovornosti   sa$o ako doka#e da štetu nije prouzrokovala namerno +
#rajnjo$ nepa"njo$.
A#o je prevo!ila( o&ave!an da i$ao(u prava na#nadi ,%e%u !a gu&i%a# ili
o,%ećenje s%vari+ vrednos% s%vari se računa po %r"i,noj (eni+ a a#o je (ena
ugovorena ? po %oj (eni. 8ena se odre'uje po $es%u i vre$enu prije$a
s%vari na prevo!. Na#nada se odre'uje u nov(u. Pored od,%e%e !a i!gu&ljenu
s%var+ druge ele$en%e na#nade čini plaćanje na#nade !a prevo!ninu+
(arins#e da"&ine i drugi %ro,#ovi.
9ad u i!vr,enju prevo!a učes%vuje vi,e "ele!nič#ih %ranspor%nih predu!eća+
dola!i do solidarne odgovornosti svih %ranspor%nih predu!eća #oja učes%vuju
u i!vr,enju is%og ugovora o prevo!u.
Po%ra"ivanja !a na#nadu ,%e%e !as%arevaju !a godinu dana od dana
i!davanja s%vari ? #od po%punog o,%ećenja+ a #od gu&i%#a+ po is%e#u 7:
dana.

rava ele!ni+e)
*2 pravo na prevo!ninu 1(ena usluge prevo!a na #oju prevo!ila( i$a
pravo !a o&avljeni

*
 

  ugovoreni prevo! visina prevo!nine odre'uje se %arifo$+ a !avisi od

vrs%e po,ilj#e+
  #oličine ro&e i vrs%e prevo!a2
42 pravo na pose&ne na#nade i na#nadu %ro,#ova
72 pravo prevo!io(a da proda s%vari 1podlo"ne #varu2.

::. $govor o prevo!u ro"e u drumskom sao"raaju

$govor o prevo!u ro"e u drumskom sao"raaju  je %a#av ugovor #oji$
se  prevozilac obavezuje da dru$s#i$ prevo!ni$ sreds%vo$ preve!e
odre'enu ro&u od $es%a o%pre$e do $es%a opredeljenja i da je preda
pri$ao(u+ a pošiljalac se obavezuje da prevo!io(u pla%i prevo!ninu.
>itni elementi)
  *2 odre'enje pred$e%a
  42 rela(ija.
Prevo!nina je ne&i%an ele$en%+ ali se (ena $o"e ugovoro$ odredi%i.

Oso"ine)
? nefor$alan 1$ada se najče,će !a#ljučuje u pisanoj for$i i!davanje$
tovarnog lista ugovor se s$ara !a#ljučeni$ #ad ugovorne s%rane
pos%ignu saglasnos% o &i%ni$ ele$en%i$a ugovora2
? adhe!ioni 1!a#ljučuje se na unapred pripre$ljeni$ for$ulari$a2
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an.

%rste)
  *2 a2 do$aći i &2 $e'unarodni
  42 a2 javni prevo! i &2 prevo! !a sops%vene po%re&e
  72 a2 linijs#i i &2 slo&odni dru$s#i prevo!.

&ovarni list je do#a! da je ugovor !a#ljučen. Po pravilu je neprenosiv  1%o je

FOV2. !u!e%no+ $o"e &i%i prenosiv+ a#o se %a#o spora!u$eju po,ilja( i
prevo!ila(. !davanje %ovarnog lis%a je fakultativno+ sa$o a#o %o !ah%evaju
ugovorne s%rane.

O"ave!e prevo!io+a)
  *2 da pos%avi vo!ilo !a u%ovar+ preve!e i čuva ro&u 1da pos%avi vo!ilo na
$es%o u%ovara u
  ugovoreno vre$e a#o ugovoro$ nije drugačije odre'eno+ po,iljala(
i$a o&ave!u
  u%ovara ro&e u vo!ilo+ a o&ave!u is%ovara preu!i$a pri$ala( $ora da
i!vr,i prevo! na
  ugovoreni način i ugovoreni$ prevo!ni$ pu%e$ du"an je da čuva
s%vari #ao do&ar
  privredni# i da ih !a,%i%i od %rećih li(a2
  42 da pos%upi po !ah%evi$a !a i!$enu ugovora
  72 da i!vr,i osiguranje ro&e 1od uo&ičajenih %ranspor%nih ri!i#a2
  ;2 da pri$ao(u preda ro&u.

4:
 

:<. Odgovornost drumskog prevo!io+a ro"e

Drumski prevo!ila+ odgovara !a)
  *2 gu&i%a#
  42 o,%ećenje
  72 ,%e%u !&og !a#a,njenja.
Odgovara po principu objektivne odgovornosti .
Prevo!ila( odgovara !a ,%e%u na ro&i od trenutka preuzimanja robe na
 prevoz, do trenutka završetka prevoza i njene predaje primaocu.
Prevo!ila( se ugovoro$ ne $o"e oslo&odi%i odgovornos%i. Me'u%i$+ pod
odre'eni$ uslovi$a+ $o"e se oslo&odi%i odgovornos%i. $slovi !a
oslo"oenje od odgovornosti prevo!io+a mogu "iti )
  *2 opšti 0 !&og radnji ili propus%a #orisni#a prevo!a+ svojs%ava s%vari ili
s%ranih u!ro#a #oji se
  nisu $ogli predvide%i+ i!&eći ili o%#loni%i
  42  posebni 0 sa$o !a slučajeve !&og gu&i%#a ili o,%ećenja s%vari a#o je
,%e%a nas%ala) a2 !&og
  upo%re&e o%vorenih i nepo#rivenih vo!ila &2 nedos%a%#a a$&ala"e (2
a#o s%var nije
  uredno upa#ovana....
Prevo!ila( odgovara i !&og zakašnjenja.
Odgovornos% dru$s#og prevo!io(a je !a#ono$ li$i%irana do odre'enog
i!nosa. Prevo!ila( se $o"e po!va%i na pravila o ograničenju njegove
odgovornos%i !a ,%e%u sa$o a#o je prou!ro#ovana o&ično$ nepa"njo$+ %j.
da nije na$erno ili #rajnjo$ nepa"njo$.
Ograničenje odgovornos%i !a ,%e%u o&uhva%a sa$o stvarno pretrpljenu
štetu.
A#o u prevo!u učes%vuju dva ili vi,e dru$s#ih prevo!ila(a+ odgovaraju
solidarno.

O"ave!e pošiljao+a i primao+a prili#o$ prevo!a s%vari dru$o$)

  *2 plaćanje prevo!nine
  42 na#nada %ro,#ova
  72 na#nada ,%e%e
  ;2 predaja do#u$ena%a.

:=. $govor o prevo!u ro"e morem

$govor o prevo!u ro"e morem  je %a#av ugovor #oji$ se brodar 
obavezuje  da &rodo$ preve!e odre'enu ro&u od $es%a o%pre$e 1lu#e
u#r(aja2 do $es%a opredeljenja 1lu#e is#r(aja2+ a naručilac prevoza  se
o&ave!uje da !a %o pla%i odre'enu vo!arinu #ao (enu prevo!a.
$govorne strane su brodar  i naručilac prevoza.
Irodar je prevo!ila(. 3o je li(e #oje vr,i fa#%ič#u vlas% na &rodu+ organi!a%or
 je i nosila( plovid&enog poduhva%a. s%upa u svoje i$e. Ne $ora da &ude
vlasni# &roda.
4*
 

Naručila( prevo!a je li(e #oje predaje ro&u na prevo!.

Pored ugovornih s%rana+ javljaju se i druga lica)
? #r(a%elj ? po,iljala( ro&e
? luč#i slagač
? &rods#i agen%
? po$ors#i agen%
? &rodovlasni#.

>itni elementi)
*2 o!načenje pred$e%a 1po#re%na s%var #oja je u pro$e%u+ ali $ogu &i%i i
s%vari van
  pro$e%a2
42 rela(ija 1prevo!ni pu%2
72 vo!arina
;2 o!načenje &roda 0 sa$o #od %!v. &rodars#ih ugovora je &i%an ele$en%.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? nefor$alan.
Irodars#i ugovor !a vi,e pu%ovanja !a#ljučuje se u pisanoj for$i.
Ovaj ugovor je tipski formularni ugovor .
Naj!načajniji i!vor prava u $e'unarodno$ po$ors#o$ prevo!u je Irisels#a
#onven(ija o %ere%ni(i 1*4;.2.
Nova $e'unarodna 9onven(ija o prevo!u ro&e $ore$ done%a je *B.
godine 0 %!v. Fa$&ur,#a pravila.

O"ave!e "rodara)
*2 da pos%avi &rod !a u#r(aj
42 o&ave!a u#r(aja i is#r(aja ro&e
72 da i!da odgovarajuću ispravu
;2 da preve!e ro&u
>2 da čuva ro&u
@2 da pos%upa po nalo!i$a naručio(a
2 o&ave!a is#r(avanja i predaja %ere%a pri$ao(u.

O"ave!e korisnika prevo!a)

*2 o&ave!e u ve!i sa u#r(avanje$ ili is#r(avanje$ %ere%a
42 plaćanje vo!arine
72 sno,enje odre'enih %ro,#ova
;2 na#nada ,%e%e
>2 predaja do#u$ena%a.

<?. %rste ugovora o prevo!u ro"e morem

Ovi ugovori se dele pre$a tri kriterijuma)
1. rema teritorijalnom kriterijumu)
*2 do$aći po$ors#i prevo!

44
 

  42 $e'unarodni po$ors#i prevo!.

2. Zavisno od korisnika usluge)
*2 prevo! ro&e !a sops%vene po%re&e
42 javni prevo! 1!a %reća li(a2.
3. Zavisno od "itni# elemenata )
*2 vo!ars#i
42 &rodars#i.

%o!arski ugovor.  0 $rodar se obavezuje  da će i!vr,i%i prevo! pojedinih

s%vari &rodo$. - pi%anju je prevo! individualnih po,ilj#i (tzv. ugovor o
 prevozu komadne robe).

>itan element) odre'ivanje ro&e #oju %re&a preves%i do odre'ene lu#e

1lu#a is#r(aja2.

Oso"ine)
? adhe!ioni
? ugovor o delu 1po pravnoj prirodi2.
-ve# se !a#ljučuje !a prevo! $anje #oličine %ere%a u linijs#oj plovid&i i !a
odre'eno pu%ovanje.

>rodarski ugovor.  0 Irodar s%avlja naručio(u na raspolaganje odre'eni

&rod ili odre'eni deo &roda na odre'eno vre$e ili !a jedno ili vi,e
odre'enih pu%ovanja.

>itan element) o!načenje &roda 1o!načenje ro&e je u drugo$ planu2.

Pos%oje dve vrste brodarskih ugovora )
*2 &rodars#i ugovor na vre$e 1(har%er2 0 !a prevo! $asovnih %ere%a 1#ad
naručila(
  raspola"e većo$ #oličino$ ro&e2
42 &rodars#i ugovor na pu%ovanje 0 odnosi se na sa$o jedan ili vi,e %ačno
odre'enih
  pu%ovanja &rodo$.

od"rodarski ugovor.  0 9ada naručila( &roda ne$a dovoljno %ere%a da

popuni (eo &rods#i pros%or !a prevo! svog %ere%a+ on $o"e sa %reći$ li(e$
!a#ljuči%i ugovor o prevo!u njegove ro&e &rodo$ na #oji se odnosi &rodars#i
ugovor. - !a#ljučenju ovog ugovora ne učes%vuje &rodar. %eo je brodarskog
ugovora. /a#ljučuju ga naručila( i %reće li(e.

<1. Odgovornost "rodara ,!a štetu na teretu i

!akašnjenje
Pos%oje dva vida odgovornosti &rodara !a ,%e%u na %ere%u)
  *2 ugovorna odgovornost !a ,%e%u u ve!i sa prevo!o$ 0 !a o,%ećenje+
$anja#+ gu&i%a#
  %ere%a

47
 

  42 odgovornost na osnovu teretnice 0 ne!avisna je od ugovora o

prevo!u !a pravne
  odnose i!$e'u &rodara $erodavna je sadr"ina %ere%ni(e+ a ne ugovor
o prevo!u.
Osnov odgovornos%i !a o,%ećenje+ $anja#+ gu&i%a# %ere%a i !a#a,njenje
!asniva se na  pretpostavljenoj krivici &rodara !a ,%e%u. >rodar nee
odgovarati a#o ,%e%u nije $ogao spreči%i pa"njo$ urednog &rodara.
Osnovno pravilo) brodar odgovara i za radnje i propuste zapovednika
broda i drugih članova posade kao za svoje radnje i propuste 1po
pre%pos%avljenoj subjektivnoj odgovornosti 2+ u! dva izuzetka)
1. Irodar odgovara !a trgovačke greške !apovedni#a i posade 1npr.
,%e%a na %ere%u !a%o ,%o %ere% nije &io pravilno slo"en u &rodu2+ ali ne i !a
nautičke greške  0 gre,#e prou!ro#ovane radnja$a ili propus%i$a
!apovedni#a &roda i posade u plovid&i ili ru#ovanju &rodo$ 1!a%o ,%o ne
$o"e neposredno da #on%roli,e rad !apovedni#a i posade2.
2. /a ,%e%u prou!ro#ovanu po"aro$ &rodar odgovara samo ako se doka#e
da je kriv .

Odgovornost !a !akašnjenje. 0 Irodar odgovara !a ,%e%u usled

!a#a,njenja u predaji %ere%a po prin(ipu pretpostavljenje krivice.

>rodar nee odgovarati)

  *2 a#o u!ro# nije $ogao spreči%i pa"njo$ urednog &rodara
  42 a#o !a#a,njenje po%iče usled s#re%anja &roda radi spasavanja ljudi i
i$ovine
  72 !&og %!v. nau%ič#e gre,#e.
 Jedins%venos% pravila o odgovornos%i &rodara ogleda se u %o$e ,%o se is%e
!a#ons#e odred&e #oris%e i #od &rodars#og i #od vo!ars#og ugovora. 3o su
imperativna pravila i ne $ogu se ugovoro$ $enja%i na ,%e%u #orisni#a
prevo!a.

<2. Zajednička #avarija

 3o je s%ari ins%i%u% po$ors#og prava.
omorske #avarije su ,%e%e i %ro,#ovi #oje pre%rpi &rod ili %ere% %o#o$
plovid&e. Ra!li#uju se)
  *2 generalna+ !ajednička@ opšta #avarija 0 namerno naneta šteta  od
s%rane !apovedni#a
  &roda u (ilju op,%eg spa,avanja svih učesni#a i svih in%eresa
  42 partikularna@ delimična@ pose"na #avarija 0 ,%e%a #oja se doga'a
mimo volje
  !apovedni#a &roda 1sudar+ po"ar2 poga'a onog učesni#a #oji je !a nju
odgovoran.

$slovi !a postojanje !ajedničke #avarije)

  *2 da je ,%e%a prou!ro#ovana radnjo$ čove#a+ po odlu(i !apovedni#a
  42 sa$o na$erno i ra!u$no prou!ro#ovane ,%e%e

4;
 

  72 #ad pos%oji !ajednič#i po$ors#i poduhva% u #oje$ su anga"ovani

in%eresi naj$anje dva
  učesni#a 1pod in%eresi$a se podra!u$evaju) &rod+ vo!arina i %ere%
naj$anje dva li(a2
  ;2 sa$o #ad je u %renu%#u prou!ro#ovanja ,%e%e pos%ojala !ajednič#a+
o!&iljna+ neposredna i
  s%varna opasnos% !a sve in%erese.
/ajednič#a havarija ne postoji a#o su+ i pored predu!e%ih $era+ brod i
teret propali.

aspodela !ajedničke #avarije. 0 H%e%u i %ro,#ove snose !ajednič#i svi

učesni(i u plovid&eno$ poduhva%u 1sra!$erno i solidarno2.
Radi raspodele !ajednič#e havarije na sve učesni#e u plovid&eno$
poduhva%u obrazuju se dve mase )
1. Dunička masa 0 i$ovina pre$a čijoj se vrednos%i doprinosi na#nadi
,%e%e ili %ro,#ova. Sačinjava je čino$ !ajednič#e havarije) a2 spasena
i$ovina &2 vrednos% "r%vovane i$ovine i
(2 u$anjena vrednos% o,%ećene i$ovine %o je aktiva #oju čini pos%ojeća
i$ovina
2. overilačka masa 0 ,%e%a i !ajednič#i %ro,#ovi #oji su prou!ro#ovani
čino$ !ajednič#e havarije+ #oji se nado#na'uju i! du"nič#e $ase
sačinjavaju je) a2 "r%vovana vrednos% o,%ećene i$ovine i &2 %ro,#ovi
i!a!vani !ajednič#o$ havarijo$ %o je  pasiva+ pre$a čije$ se i!nosu
odre'uje pravo na solidarnu na#nadu ,%e%e pojedinih učesni#a plovid&enog
poduhva%a.
Pos%upa# odre'ivanja doprinosa !a !ajednič#u havariju sprovode
spe(ijali!ovana li(a 0 likvidatori 1dispečeri2.

<3. $govor o mešovitom ,kom"inovanom prevo!u ro"e

'ešoviti ,kom"inovani prevo! ro"e je %a#av o&li# prevo!a do $es%a
opredeljenja u! upo%re&u vi,e vrs%a prevo!nih sreds%ava 1"ele!ni(a+ &rod+
dru$s#i prevo!ila(2.
Da &i se i!&egli nepo%re&ni %ranspor%ni %ro,#ovi+ o%#lonili ri!i(i o,%ećenja
ro&e %o#o$ u%ovara i! jednog u drugo prevo!no sreds%vo+ !a#ljučuje se
 jedins%veni ugovor o prevo!u ro&e na (eloj prevo!noj rela(iji.
Svi prevo!io(i !ajedno čine jednu !ajedni(u prevo!ila(a is%e po,ilj#e. Ovi$
ugovoro$ organizator prevoza se obavezuje  da organi!uje prevo! u!
po$oć prevo!ila(a i! naj$anje dve grane prevo!a 1naj$anje dva prevo!na
sreds%va2+ a naručilac se obavezuje da pla%i prevo!ninu.

Odgovornost organi!atora mešovitog prevo!a.  0 Mo"e da odgovara !a

,%e%u na dva načina) a2 pre$a pravili$a $re"as%e odgovornos%i ili &2 pre$a
pravili$a jedins%vene odgovornos%i.

'reasta odgovornost. 0 Organi!a%or odgovara !a ,%e%u pre$a pravili$a

#oja va"e !a deo putovanja na kome je šteta prouzrokovana . Npr+ a#o je do
,%e%e do,lo %o#o$ prevo!a "ele!ni(o$+ organi!a%or prevo!a će odgovara%i

4>
 

pre$a prin(ipu o&je#%ivne odgovornos%i. A#o je do ,%e%e do,lo %o#o$

prevo!a &rodo$+ odgovara po prin(ipu pre%pos%avljene #rivi(e.
rednost  $re"as%e odgovornos%i je u %o$e ,%o organi!a%or prevo!a
odgovara !a ,%e%u pre$a pravili$a #oja va"e !a onu vrs%u prevo!a u #ojoj
 je ,%e%a prou!ro#ovana.
edostatak  je u %o$e ,%o je vrlo %e,#o u%vrdi%i na #o$ delu pu%a i #od #og
prevo!io(a je nas%ala ,%e%a.
 Aedinstvena odgovornost.  0 Odgovara !a ,%e%u pre$a jedins%veni$ i
au%ono$ni$ pravili$a. Odgovara !a ,%e%u od trenutka preuzimanja robe do
njene predaje ovlašćenom licu u $es%u opredeljenja.
rednost) ne $ora se u%vr'iva%i na #o$ delu pu%a se desila ,%e%a+ jer je u
prvo$ planu odnos naručila( prevo!a 0 organi!a%or $e,ovi%og prevo!a.
edostatak ) %e,#oće #oje se $ogu pojavi%i #ad organi!a%or prevo!a
os%varuje svoj regresni !ah%ev pre$a prevo!io(u.
'ešovita odgovornost.  0 Nas%ala je #o$&inovanje$ ova dva sis%e$a.
A#o se $o"e u%vrdi%i na #o$ delu pu%a je nas%ala ,%e%a+ &iće pri$enjen
sis%e$ $re"as%e odgovornos%i+ a a#o ne $o"e+ onda sis%e$ jedins%vene
odgovornos%i organi!a%ora pu%ovanja.
- našem pravu prihvaćen je sis%e$ $re"as%e odgovornos%i.

<4. $govor o organi!ovanju putovanja

$govor o organi!ovanju putovanja obavezuje organizatora putovanja
(turističku agenciju) da pri&avi s#up usluga pu%ni#u 1prevo!+ &orava#+ druge
usluge2+ a  putnik se obavezuje da organi!a%oru pla%i u#upnu 1pau,alnu2
(enu.

>itni elementi)
  *2  predmet   0 tzv. paket usluga   1o&uhva%a) prevo!+ &orava#+ druge
usluge2
  42 cena usluga 0 for$ira se u jedno$ u#upno$ 1pau,alno$2 i!nosu
odre'uje se ugovorom
  ili tarifom turističke agencije pau,alna (ena o&uhva%a i na#nadu !a
rad organi!a%ora
  pu%ovanja.

e(ormalan  je ugovor. pa#+ o&ave!a organi!a%ora je da pu%ni#u i!da

 potvrdu o putovanju 1#oja je !načajno do#a!no sreds%vo2.
Organi!a%or pu%ovanja odgovara za svu štetu  #oju pre%rpi druga ugovorna
s%rana !&og nei!davanja ili ne%ačnos%i po%vrde.

O"ave!e organi!atora putovanja)

  *2 da pu%ni#u pru"i usluge predvi'ene ugovoro$ (osnovna obaveza)
pu%ni# i$a pravo da
  odus%ane od ugovora a#o organi!a%or pu%ovanja &i%no i!$eni progra$
pu%ovanja &e!
  opravdanog ra!loga

4@
 

  42 da redovno i &lagovre$eno o&ave,%ava pu%ni#a o svi$ !načajniji$

pi%anji$a u ve!i sa
  organi!ovani$ pu%ovanje$
  72 da o&aves%i pu%ni#a o (ena$a+ uslovi$a prevo!a+ #vali%e%u prevo!nih
sreds%ava....
  ;2 da se s%ara o in%eresi$a pu%ni#a 1da pos%upa u s#ladu sa do&ri$
poslovni$ o&ičaji$a2
  >2 da čuva #ao poslovnu %ajnu lične poda%#e pu%ni#a+ njegovo$ pr%ljagu+
#re%anji$a.

Odgovornost organi!atora putovanja. 0 A#o u %o#u &orav#a u ho%elu

pu%ni# pre%rpi ,%e%u+ odgovara organi!a%or pu%ovanja. Odgovara !a
 propuste u organizaciji putovanja i pre i u toku putovanja . Si%ua(ija je
slo"enija #ad je pu%ni# pre%rpeo štetu zbog radnje nekog trećeg lica #o$e je
organi!a%or pu%ovanja poverio i!vr,enje odre'enih usluga. 3u se ra!li#uju &
situacije)
  *2 !a ,%e%u !&og nei!vr,enjadeli$ičnog i!vr,enja usluga od s%rane
%rećeg li(a organizator u
  potpunosti odgovara
  42 !a ,%e%u povodo$ i!vr,enja usluga %rećih li(a+ $ada su sa$e usluge
uredno i!vr,ene 1npr.
  #ra'a u ho%elu2 odgovaraju treća lica i organizator  1!a nesavesnos% u
i!&oru davao(a
  usluge2.
Organi!a%or pu%ovanja #oji je na#nadio ,%e%u pu%ni#u i$a  pravo regresa od
%rećih li(a.

O"ave!e putnika)
*2 osnovna o&ave!a) da plati cenu organizatoru putovanja   1u vre$e
odre'eno ugovoro$2
pau,alna (ena i! ugovora ne $o"e se $enja%i+ osi$ i!u!e%no.
  42 pu%ni# je du"an da on lično+ njegove isprave i njegov pr%ljag
ispunjavaju uslove
predvi'ene granični$+ (arins#i$+ sani%arni$+ $one%arni$ i drugi$
ad$inis%ra%ivni$
  propisi$a.

utnik odgovara !a štetu  #oju je prou!ro#ovao organi!a%oru

nei!vr,enje$ o&ave!a i! ugovora.

Pu%ni# $o"e odus%a%i od ugovora u sva#o$ %renu%#u+ po%puno ili deli$ično+

u! o&ave!u da na#nadi ,%e%u organi!a%oru.
Organi!a%or $o"e da odus%ane od ugovora &e! o&ave!e na na#nadu ,%e%e
a#o se nije prijavio $ini$alan &roj pu%ni#a %a#o'e i a#o pre ili !a vre$e
i!vr,enja ugovora nas%upe vanredne o#olnos%i #oje se nisu $ogle
predvide%i.

<5. osrednički ugovor o putovanju

4
 

osrednički ugovor o putovanju  je %a#av ugovor #oji$ se  posrednik 

(putnička agencija) obavezuje da u i$e i !a račun pu%ni#a !a#ljuči+ &ilo
ugovor o organi!ovanju pu%ovanja+ &ilo ugovor o i!vr,enju jedne ili vi,e
pose&nih usluga+ a putnik se obavezuje da pla%i na#nadu.
Posrednik posreduje između putnika i davalaca usluga  u (ilju
pove!ivanja dela%nos%i &rojnih davala(a usluga sa njegovi$ #orisni(i$a.
-govoro$ posrednik se o"ave!uje da  posreduje radi !a#ljučenja
ugovora i!$e'u pu%ni#a+ s jedne s%rane+ i organi!a%ora pu%ovanja+
ugos%i%elja+ sa druge s%rane+ #oji su po%re&ni pu%ni#u radi !adovoljenja
njegovih po%re&a+ i da  zastupa putnika 1$o"e+ u i$e i !a račun pu%ni#a+
!a#ljuči%i ugovor o organi!ovanju pu%ovanja+ ugovor o prevo!u ili ugovor o
s$e,%aju2.
e(ormalan je ugovor+ ali posrednik je duan da i!da pu%ni#u potvrdu o
 putovanju. Po%vrda sadr"i) 5r$u posredni#a poda%a# da on is%upa u
svojs%vu posredni#a+ o!načenje i!nosa #oji je plaćen !a uslugu. $govor je
!aključen u %renu%#u #ad su se ugovorne s%rane spora!u$ele #oji će
ugovor !a#ljuči%i posredni# u i$e i !a račun pu%ni#a i pod #oji$ uslovi$a.
Dela%nos% posredni#a us$erena je u prav(u !a,%i%e in%eresa pu%ni#a.

osrednik je duan)
  *2 da pos%upa po nalo!i$a pu%ni#a
  42 da savesno i s%ručno vr,i i!&or %rećih li(a.
Posredni# odgovara pu%ni#u !a i!&or %rećih li(a. - slučaju #ad posredni# ne
vr,i savesno i!&or %rećeg li(a+ posredni# će &i%i odgovoran pu%ni#u !a svu
,%e%u #oju je prou!ro#ovao svoji$ propus%o$.

<6. $govor o angaovanju ugostiteljski# kapa+iteta

,ugovor o alotmanu
$govor o angaovanju ugostiteljski# kapa+iteta ,ugovor o
alotmanu  je ugovor #oji$ se ugostitelj obavezuje da u %o#u odre'enog
vre$ena s%avi na raspolaganje %uris%ič#oj agen(iji odre'eni &roj le"aja u
odre'eno$ o&je#%u+ pru"i ugos%i%eljs#e usluge li(i$a #oje upu%i agen(ija i
pla%i odre'enu provi!iju agen(iji+ a agencija se obavezuje da nas%oji da ih
popuni.
Ovde se ugovorni odnos uspos%avlja i!$e'u %uris%ič#e agen(ije i ugos%i%elja.
-govor o alo%$anu je trajan ugovor sa sukcesivnim prestacijama.
A#o nije odre'en ro# %rajanja ugovora+ !a#on pre%pos%avlja da je ro# godinu
dana.

8ormalni  je ugovor+ pis$ena for$a je #ons%i%u%ivni ele$en%. $govor je

!aključen  u %renu%#u #ad ugovorne s%rane po%pi,u pis$enu ispravu na
#ojoj je sas%avljen ugovor o alo%$anu.

O"ave!e turističke agen+ije)

*2 da će nas%oja%i da popuni odre'eni &roj le"ajeva u ugovoreno$
o&je#%u upućivanje$
4B
 

  pu%ni#a ugos%i%elju
42 du"na je da re#la$ira odre'ene ugos%i%eljs#e o&je#%e 1ne o&ave!uje se
da će popuni%i
  ugos%i%eljs#e #apa(i%e%e2
72 da o&ave,%ava ugos%i%elja o %o#u popunjavanja #apa(i%e%a.
A#o &lagovre$eno ne o&aves%i da neće uspe%i da popuni #apa(i%e%e+ du"na
 je da na#nadi ,%e%u.
- ugovor o alo%$anu $o"e &i%i une%a klauzula garancija punjenja+
#ojo$ se predvi'a pose&na o&ave!a agen(ije da popuni anga"ovane
s$e,%ajne #apa(i%e%e.
Agen(ija plaća ugovorenu (enu posle i!vr,enih usluga.
Agen(ija je du#na da izda   vaučer  0 pose&na pis$ena isprava+ pose&an
legi%i$a(ioni papir #oji$ se pre$a ugos%i%elju legi%i$i,e li(e ovla,ćeno !a
#ori,ćenje #apa(i%e%a i drugih ugos%i%eljs#ih usluga.

Osnovna o"ave!a ugostitelja  je da pru"i pu%ni(i$a #oje upućuje

agen(ija usluge smeštaja i  pansionske usluge navedene u vaučeru . A#o
ugos%i%elj pu%ni#u sa vaučero$ ne pru"i usluge na #oje se o&ave!ao
ugovoro$+ odgovoran je %uris%ič#oj agen(iji !a nei!vr,enje ugovora.
O"ave!a ugostitelja je #onačna i neopo!iva. -gos%i%elj ne $o"e $enja%i
svoje o&ave!e+ ni%i odus%a%i privre$eno ili u (elini od ugovora.
Pu%ni# #oji pre%rpi ,%e%u %ra"i na#nadu i od agen(ije i od ugos%i%elja.
O&ave!a ugos%i%elja je da usluge pru"a po (ena$a #oje su odre'ene
ugovoro$ o alo%$anu.
-gos%i%elj je du"an da %uris%ič#oj agen(iji+ po o#ončanju svih odnosa+ ispla%i
provi!iju na pro$e% na osnovu ugovora o alo%$anu.

<:. $govor o graenju ,pojam@ oso"ine@ pravna priroda@

vrste
$govor o graenju  je ugovor #oji$ se izvođač obavezuje da pre$a
odre'eno$ proje#%u sagradi odre'enu gra'evinu na odre'eno$ !e$lji,%u+
odn. da i!vr,i druge gra'evins#e radove na već pos%ojeće$ o&je#%u+ a
naručilac (investitor) se obavezuje da !a i!vr,ene radove pla%i odre'enu
(enu i!vo'aču.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? ugovor sa %rajni$ pres%a(ija$a
? for$alan 1o&ave!na pis$ena for$a2
? #o$u%a%ivan
? i$enovani ugovor.

ravna priroda. 0 3o je jedna vrsta ugovora o delu. Me'u%i$+ pos%oje i

odre'ene ra!li#e. a!like i!$e'u ugovora o gra'enju i ugovora o delu su
sledeće)

4
 

1. 9od ugovora o graenju posao se o&avlja pre$a  projektu &i%ni

ele$en%i ugovora o delu su određeni posao i određena ili odrediva cena
2. $govor o graenju  je ugovor sa trajnim prestacijama+ vrednos%
pred$e%a ugovora je veli#a i !a%o je pi%anje izmene cene regulisano
 zakonom #od ugovora o delu pi%anje izmene cene nije regulisano
 zakonom
3. $govor o graenju  je formalan+ a ugovor o delu neformalan ugovor
4. 9od ugovora o graenju odgovornost izvođača radova za solidnost 
građevine posebno je regulisana zakonom  #od ugovora o delu  pitanje
odgovornosti se ne postavlja .
-govor o gra'enju je samostalan ugovor+ i$a ne#e ele$en%e ugovora o
nalogu.
Pis$ena for$a ugovora o gra'enju je pravilo. !u!e%a# od pravila da $ora
&i%i !a#ljučen u pisanoj for$i je a#o su ugovorne s%rane i!vr,ile u (elos%i ili u
pre%e"no$ delu o&ave!e.

%rste)

1. $govor u uem smislu 0 i!vo'ač preu!i$a o&ave!u sa$o da sagradi

određenu građevinu
2. $govor u širem smislu 0 i!vo'ač preu!i$a i neke druge obaveze)
i!rada e#sper%i!a+ geode%s#i i drugi is%ra"ni radovi+ ople$enjivanje
!e$lji,%a+ unu%ra,nje ure'enje i de#ora(ija+ vr,enje nad!ora.
Pose&na vrs%a ugovora o gra'enju u ,ire$ s$islu je ugovor o
inžinjeringu.
7ninjering se $o"e shva%i%i u u"e$ i ,ire$ s$islu.
1. 7ninjering u uem smislu 0 pru"anje usluga in%ele#%ualnog #ara#%era
1pru"anje !nanja2+ tzv. konsalting in#injering .
2. 7ninjering u širem smislu 0 in"injering o&uhva%a či%av ni! o&ave!a
in"enjering organi!a(ije radi ostvarenja jednog slo#enog, veoma skupog
 poduhvata !a#ljučuje se radi i!gradnje #o$ple%nih gra'evina.
A#o je u ugovor une%a klauzula !ključ u ruke"+ i!vo'ač se o&ave!ao da
!a naručio(a i!vede sve radove do predaje u upo%re&u odre'enog (elovi%og
gra'evins#og o&je#%a.
raenje Eključ u rukeF vrs%a je ugovora o in"injeringu u ,ire$ !načenju.

-govor o in"injeringu je)

G nei$enovani ugovor
G dvos%rano o&ave!ujući
G %ere%ni sa %rajni$ pres%a(ija$a
G for$alan ugovor.

<<. Zaključenje i elementi ugovora o graenju

/a !a#ljučenje ugovora o gra'enju va"e op,%a i pose&na pravila.
Opšta pravila. 0 -govor preds%avlja saglasnost volja najmanje dva lica o
bitnim elementima ugovora. -govor nastaje  %a#o ,%o jedno li(e učini
ponudu drugo$ li(u+ a drugo li(e ponudu prihva%i.

7:
 

ose"na pravila su ad$inis%ra%ivnopravnog #ara#%era. -%vr'ena su

/a#ono$ o i!gradnji o&je#a%a.

ret#odne radnje !a !aključenje ugovora o graenju. 0 -govor o

gra'enju $o"e se !a#ljuči%i %e# #ad se ispune pre%hodni uslovi i o&ave
pre%hodne radnje+ tzv. administrativnopravne obaveze naručioca .
1. Predu!eće #oje na$erava da #ao naručila( !a#ljuči ugovor o i!gradnji
donosi odluku na osnovu investicionog programa. Sas%avni deo
inves%i(ionog progra$a je te#nička dokumentacija. $slov !a
donošenje odluke je prethodno obezbeđenje "nansijskih sredstava.
2. 7nvesti+ioni program  je ela&ora% #oji sadr"i opis o&je#%a sa poda(i$a o
njegovoj na$eni+ predračuns#oj vrednos%i o&je#%a+ poče%a# i %rajanje
i!gradnje+ poda%#e o $a%erijalu i opre$i #oja se ugra'uje.
nves%i%or o&ično i!radu inves%i(ionog progra$a poverava predu!eću #oje je
upisano u suds#i regis%ar !a o&avljanje %ih poslova.
&e#nička dokumenta+ija sadri) proje#a% !a i!vo'enje radova %ehnič#i
opis o&je#%a ins%ala(ija ure'aja+ opre$e pred$e% i predračun.
 3ehnič#u do#u$en%a(iju i!ra'uje predu!eće #oje je regis%rovano !a vr,enje
%e dela%nos%i.
Odo&renje !a i!gradnju+ odn. re#ons%ru#(iju (tzv. građevinska dozvola)
uslov je !a !a#ljučenje ugovora i !a poče%a# i!gradnje.
raevinska do!vola  je isprava ad$inis%ra%ivnopravnog #ara#%era #oju
i!daje op,%ins#i organ uprave nadle"an !a poslove gra'evinars%va.
ačini !aključenja ugovora. 0 nves%i%or odlučuje o načinu !a#ljučenja
ugovora. -govor se $o"e !a#ljuči%i)
  *2 javni$ nad$e%anje$ 1li(i%a(ijo$2
  42 pri#upljanje$ ponuda
  72 neposredno$ pogod&o$ inves%i%ora i i!vo'ača.
-govor se !a#ljučuje u pisanoj for$i+ jer je %o for$alni ugovor.

<=. O"ave!e i!voača radova

O"ave!e i!voača radova su sledeće)
*2 o"ave!a da prijavi početak radova  0 du"an je da op,%ins#o$
organu uprave #oji je i!dao
  do!volu prijavi dan poče%#a i!vo'enja radova 1!a slo"enije o&je#%e
repu&lič#o$ organu
  uprave2
42 da prouči %ehnič#u do#u$en%a(iju
72 da i$enuje ru#ovodio(a gradili,%a
;2 da i!vede ugovorene graevinske radove  0 pravilo je da je !a
ods%upanje od proje#%a
  gra'enja po%re&na pis$ena saglasnos% naručio(a od ovog pravila
pos%oje dva izuzetka)
a2 nepredvi'ene radove i!vo'ač $o"e i!ves%i &e! saglasnos%i
naručio(a !&og hi%nos%i ili
  sprečavanja ,%e%e &2 pis$ena saglasnos% naručio(a nije po%re&na a#o
 je na i!riči% !ah%ev
  naručio(a ods%upio od proje#%a

7*
 

  72 da se pridr"ava ugovorenih ro#ova

;2 da vodi odreene knjige 1da vodi gra'evins#i dnevni# i inspe#(ijs#u
#njigu2
>2 da o&e!&edi i osigura gradili,%e
@2 da o&ave,%ava naručio(a o svi$ !načajni$ o#olnos%i$a u ve!i sa
i!vo'enje$ ugovorenih
  radova
2 da o$ogući naručio(u vr,enje nad!ora
B2 o"ave!a u pogledu upotre"ljenog materijala 0 i!vo'ač je du"an
da u o&je#a% ugradi
$a%erijal #oji odgovara propisani$ s%andardi$a ili #oji je sna&deven
po%vrdo$ o
  #vali%e%u $a%erijala 1a%es%2
2 da pla%i ugovornu #a!nu
*:2 da !a,%i%i ugovorene radove.

=?. O"ave!e naručio+a

O"ave!e naručio+a graevinski# radova su sledeće)
*2 da pri"avi odo"renje !a i!gradnju 1gra'evins#u do!volu2
42 da i!voača uvede u posao ) a2 da i!vo'aču preda gradili,%e u
po%puno ra,či,ćeno$
  s%anju 1u ugovoreno$ ro#u2 &2 da i!vo'aču o&e!&edi pris%up na
gradili,%e
1u ugovoreno$ ro#u2 (2 da i!vo'aču preda odo&renje !a i!gradnju 1u
ugovoreno$ ro#u2
  d2 da i!vo'aču preda %ehnič#u do#u$en%a(iju 1u ugovoreno$ ro#u2
72 da vrši nad!or nad i!voačem radova  0 s%ručni nad!or je
o&ave!an #od i!gradnje
  odre'enih #o$pli#ovanih i privredno !načajnih o&je#a%a
;2 da plati ugovorenu +enu 0 ugovoro$ se $o"e predvide%i plaćanje
(ene odjedno$+ u
  %renu%#u !a#ljučenja ugovora ili u %renu%#u predaje gra'evine
naručio(u plaćanje se
  $o"e vr,i%i i u dva dela) a2 prili#o$ !a#ljučenja ugovora i &2 prili#o$
predaje gra'evine
  naručio(u o&račun s%anja gra'evins#ih radova po #oličina$a i
#o,%anju na!iva se
  si%ua(ija pos%oje dve vrs%e si%ua(ija) a2 privre$ene &2 o#ončane
>2 da plati avans 0 deo (ene #oji naručila( plaća i!vo'aču pre poče%#a
i!vo'enja ugovorenih
  radova on se vraća naručio(u su#(esivno i sra!$erno pri$ljeno$
avansu i %o #ad novčani
  i!nos ispos%avljenih privre$enih si%ua(ija dos%igne visinu od >:K od
ugovorene (ene.

=1. rimopredaja graevine i radova

74
 

Pos%upa# pri$opredaje se sas%oji i! %ri fa!e)

  *2 %ehnič#i pregled i do!vola !a upo%re&u gra'evine
  42 pri$opredaja
  72 #onačni o&račun.

1. &e#nički pregled. 0 Vr,i se  po završetku izgradnje objekta, a pre

 početka njegovog korišćenja. /ah%ev !a i!davanje do!vole du"an je da
podnese naručila(. Vr,i ga stručna komisija #oju o&ra!uje organ uprave #oji
 je i!dao do!volu. A#o #o$isija !a %ehnič#i pregled u%vrdi da objekat nije
izgrađen prema te#ničkoj dokumentaciji + naručila( je du"an da pri&avi
odobrenje za izmenu tehničke dokumentacije . A#o i!$ena nije $oguća+
organ uprave će done%i rešenje da se objekat ili njegov deo poruši 1a#o ne
pos%oji $ogućnos% da se osposo&i !a druge na$ene2. A#o je objekat 
 podoban za bezbednu upotrebu+ nadle"ni organ i!daje dozvolu za
upotrebu i $o"e se pris%upi%i pri$opredaji.
2. rimopredaja. 0 Ovo je !načajna fa!a u odnosu i!$e'u ugovornih
s%rana+ jer se u njoj #onačno ure'uju i$ovins#opravni odnosi u ve!i sa
i!gradnjo$ gra'evine. /omisija !a primopredaju graevine vr,i
pregled gra'evine. O i!vr,enoj pri$opredaji sas%avlja se !apisni#. Moguć je
i jednos%rano sas%avljeni !apisni#.
Od %renu%#a pri$opredaje počinju da %e#u garan%ni ro#ovi i od %og %renu%#a
ri!i# prela!i sa i!vo'ača na naručio(a radova.
3. /onačni o"račun. 0 Mora se i!vr,i%i u ro#u od @: dana od
pri$opredaje.
=2. Odgovornost i!voača !a nedostatke graevine
Slučajevi u kojima nastupa odgovornost i!voača. 0 Odgovornos%
i!vo'ača radova je vi,es%ru#a)
  *2 u pogledu načina izvođenja radova 0 i!vo'ač+ #ao do&ar s%ručnja#+
garan%uje da su svi
  radovi i!vedeni u s#ladu sa ugovoro$+ propisi$a+ pravili$a s%ru#e+ da
ne$a $ana
  42 a#o su nedos%a(i gra'evine re!ul%a% greške u projektu  1i!vo'ač je
du"an da sa s%ručno$
  pa"njo$ pregleda proje#a%2
  72 a#o je pos%upio po  pismenim zahtevima naručioca 1!a%o ,%o on nije
s%ručnja#2
  ;2 #ada je podizvođaču poverio i!vo'enje odre'enih radova
  >2 !a kvalitet materijala  0 du"an je da s#rene pa"nju naručio(u na
nedos%a%a# $a%erijala #oji
  $u je predao
  @2 !a opremu #oju ugra'uje i!vo'ač
  2 !a nedostatak zemljišta na #o$e je podignu%a gra'evina.
!vo'ač odgovara naručio(u !a nedos%a%#e po prin(ipu  pretpostavljene
krivice.
7!voač nee odgovarati)
  *2 a#o do#a"e da nije #riv

77
 

  42 !&og gre,#e u proje#%u+ #oja se i pored po%re&ne pa"nje+ nije $ogla

o%#ri%i+ ni pre+ ni%i u
  %o#u i!vo'enja radova.
Pos%oje dve vrste nedostataka za koje odgovara izvođač radova )
  *2 nedos%a(i gra'evine #oji ne ugrožavaju njenu solidnost i #oji se
odnose na #vali%e% %!v.
  $alih radova
  42 nedos%a(i gra'evine #oji ugrožavaju njenu solidnost .
! ovih nedos%a%a#a proi!ila!e dve vrste odgovornosti )
  *2 odgovornos% !a nedos%a%#e #oji ne u%iču na solidnos% gra'evine
42 odgovornos% !a nedos%a%#e #oji u%iču na solidnos% gra'evine.
rava naručio+a ako graevina ima nedostatke !avise od %oga da li su
nedos%a(i otklonjivi ili neotklonjivi. Otklonjivi nedosta+i su oni nedos%a(i
#oji ne dovode u pi%anje upo%re&ljivos% gra'evine. Naručila( $o"e %ra"i%i
o%#lanjanje nedos%a%a#a.
9ad gra'evina i$a nedos%a%a# #oji je čini neupotre"ljivom+ naručila(
$o"e od$ah da ras#ine ugovor. On i$a i  pravo na naknadu štete.

Odgovornost projektanta i nad!ornog organa !a nedostatke

graevine. 0 !rada proje#%a se $o"e poveri%i  projektantskoj organizaciji.
 3ada naručilac ima dve mogućnosti)
1. Naručila( $o"e !a#ljuči%i ugovor sa proje#%an%o$ čiji je pred$e% i!rada
proje#%a. - %o$ slučaju projektant odgovara)
*2 !a greške u proje#%u
  42 !a kvalitet  i!ra'enog proje#%a.
7!voač odgovara) !&og nedostataka u projektu koji su vidljivi. e
odgovara naručio(u  !a ,%e%u !&og skrivenih mana  u proje#%u+ #oje nije
$ogao o%#ri%i.
2. Pred$e% o&ave!e proje#%an%a $o"e &i%i izrada projekta i nadzor nad
i!vo'enje$ radova. Reč je o ugovoru o delu i ugovoru o punomoćstvu.
rojektant kao organ nad!ora odgovara naručio+u)
  *2 !a radnje i!vo'ača
  42 !a svoje radnje 1a#o su one posledi(a propus%a u vr,enju nad!ora2.
Proje#%an%?nad!orni od&or nee odgovarati !a gre,#e i!vo'ača sa$o a#o
$u se ne $o"e pripisa%i #rivi(a u vr,enju nad!ora.
Odgovornost !a štetu treim li+ima. 0 /a ,%e%u %reći$ li(i$a solidarno
odgovaraju naručilac i izvođač radova. Odgovornos% je vanugovorna+
deli#%na+ ne!avisna od #rivi(e+ us%anovljena !a#ono$ i ne $o"e se
ograniči%i.

=3. $govor o osiguranju ,pojam@ "itni elementi@ oso"ine@

li+a u osiguranju@ vrste osiguranja
$govor o osiguranju  je %a#av ugovor #oji$ se ugovarač osiguranja
o&ave!uje da pla%i osiguravaču pre$iju osiguranja+ a osiguravač   se
o&ave!uje da+ a#o se desi doga'aj #oji je ugovoro$ predvi'en #ao
osigurani slučaj+ ispla%i ugovaraču osiguranja na#nadu+ odn. ugovorenu
svo%u ili učini ne,%o drugo.

7;
 

Hi+a u osiguranju. 0 -govorne s%rane su)

*2 osiguravač
42 ugovarač osiguranja.
$govarač osiguranja+ po pravilu+ !a#ljučuje ugovor u svoje ime i za
svoj račun. - %o$ slučaju je ugovarač osiguranja istovremeno i osiguranik .
Po,%o je osigurani# li(e čija je ličnos% ili i$ovina ugro"ena ne#i$ ri!i#o$+ %o
on i$a in%eres da se ne dogodi osigurani slučaj.
-govarač osiguranja $o"e !a#ljuči%i ugovor o osiguranju u svoje ime, a
 za račun nekog drugog lica (tzv. osiguranje za tuđ račun). - %o$
slučaju dola!i do razdvajanja lica koje je ugovorna strana (ugovarač 
osiguranja) i lica kome pripadaju prava iz ugovora o osiguranju + jer je
ugovor !a#ljučen !a njegov račun 1osigurani#2. Ovo osiguranje je %ipično !a
osiguranje i$ovine. -govor o osiguranju u svoje i$e+ a !a %u' račun i$a
puno sličnos%i sa #o$isiono$. $a i ne#e ele$en%e ugovora u #oris% %rećeg
li(a.
/orisnik osiguranja je li(e u čiju je #oris% !a#ljučen ugovor o osiguranju.
 3u je ugovor o osiguranju ugovor u #oris% %rećeg li(a.

>itni elementi. 0 -govor o osiguranju po sa$oj svojoj prirodi i$a vi,e

&i%nih i vrlo ra!liči%ih ele$ena%a. Prili#o$ !a#ljučivanja ovog ugovora
ugovarač osiguranja i osiguravač moraju se spora!umeti o tome)
*2 #oja se stvar + odn. lice osigurava
42 od #ojih rizika
72 o trajanju osiguranja 1ili periodu po#rića2
;2 o sumi osiguranja 1ili o %o$e da je osiguranje neograničeno2
>2 o premiji osiguranja 1odn. doprinosu2.
i!ik   je osnovni poja$ !a ins%i%u% osiguranja budući neizvestan događaj,
nezavisan od volje ugovornih strana, koji dovodi do štetnih posledica 1čije
osiguranje je dopu,%eno !a#ono$+ javni$ pore%#o$ i $oralo$+ od čijeg
nas%upanja ili nenas%upanja !avisi da li će osiguravač &i%i du"an da ispla%i
na#nadu i! osiguranja2.
i!i+i se dele na)
*2 osnovne 0 redovno se po#rivaju odre'eno$ vrs%o$ osiguranja i u!
 jedins%venu redovnu
  pre$iju
42 dopunske  0 po#riveni osiguranje$ sa$o a#o je %o pose&no
ugovoreno.
Od ri!i#a osiguranja %re&a ra!li#ova%i osigurani slučaj. i!ik osiguranja je
unapred predvi'en doga'aj od #oga se osigurani# ,%i%i ugovoro$ o
osiguranju. Osigurani slučaj je reali!ovani ri!i# osiguranja.
-govor se ne $o"e po&ija%i !&og pre#o$ernog o,%ećenja.
remija osiguranja je (ena osiguranja 1(ena ri!i#a2.
Suma osiguranja  je novčani i!nos predvi'en ugovoro$ o osiguranju ili
!a#ono$.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an+ sa %rajni$ pres%a(ija$a

7>
 

? alea%orni
? adhe!ioni
? i$enovani ugovor.
-govor o osiguranju i$ovine i li(a na #opnu je for$alan ugovor. -govor o
osiguranju je !a#ljučen #ad ugovarači po%pi,u polisu osiguranja ili lis%
po#rića. 9od po$ors#og osiguranja ugovor je nefor$alan.

%rste)

1. S o&!iro$ na mesto na kom se ostvaruju rizici )

*2 ugovor o plovidbenom osiguranju
42 ugovor o osiguranju u vazdušnoj plovidbi 
72 ugovor o kopnenom osiguranju.

2. S o&!iro$ na %o šta se osigurava)

*2 ugovor o osiguranju lica
42 ugovor o osiguranju imovine 1<osiguranje od ,%e%e<2.

3. S o&!iro$ na način nastanka)

*2 dobrovoljna 0 nas%aju sa$i$ ugovoro$ 1pravilo2
42 obavezna 0 pose&ni$ !a#ono$ se u%vr'uje da se $oraju !a#ljuči%i
1i!u!e%a#2

4. S o&!iro$ na način izravnavanja rizika)

*2 osiguranje 0 sa$ osiguravač i!ravnava ri!i# i! ugovora
42 reosiguranje 0 vr,i se ver%i#alna podela ri!i#a i!$e'u osiguravača i
reosiguravača
72 saosiguranje  0 vr,i se hori!on%alna podela ri!i#a i!$e'u vi,e
saugovarača

5. S o&!iro$ na način organizovanja osiguranja)

*2  premijsko  0 os%varuje se upla%o$ pre$ije osiguranja na osnovu
ugovora o osiguranju od
  s%rane osigurani#a osiguravaču
42 uzajamno 0 sprovodi se &e! osiguravača #ao posredni#a+ sprovode ga
sa$i osigurani(i.

6. S o&!iro$ na %o koliko lica obuhvata)

*2 individualno
42 kolektivno .

=4. O"ave!e ugovorni# strana kod ugovora o osiguranju

O"ave!e ugovarača osiguranja ili osiguranika)

7@
 

1. O"ave!a ugovarača da prijavi okolnosti koje su od !načaja !a

o+enu ri!ika.  0 Prili#o$ !a#ljučivanja ugovora+ ugovarač osiguranja ili
osigurani# du"an je da prijavi osiguravaču sve o#olnos%i #oje su od !načaja
!a o(enu ri!i#a osiguranja+ a #oje su $u &ile po!na%e prili#o$ !a#ljučenja
ugovora o osiguranju. Od %ih o#olnos%i !avisi ocena rizika od #oga se vr,i
osiguranje+ a od %oga i visina pre$ije osiguranja. On ne s$e na$erno da
učini ne%ačnu prijavu 1da prevari osiguravača2.

2. O"ave!a plaanja premije. 0 Premija osiguranja je (ena osiguranja

ili (ena ri!i#a #oju plaća ugovarač osiguranja ili osigurani#+ ali %o $o"e
učini%i sva#o li(e #oje i$a pravni in%eres. Visina pre$ije osiguranja odre'uje
se ugovoro$ o osiguranju+ a pre$a %ari5 osiguravača. $ari%a premija  je
(enovni# osiguravača. Ii%an ele$en% ugovora o osiguranju je onaj i!nos ili
s%opa pre$ije #oji su o!načeni u polisi. Pre$ija osiguranja plaća se u
ugovoreno$ $es%u u ugovoreno vre$e. Plaća se u ugovoreni$ ro#ovi$a+ a
$o"e i odjedno$ prili#o$ !a#ljučenja ugovora.

3. O"ave!a o"aveštavanja osiguravača o promenama ri!ika. 0 - ovu

grupu o&ave!a spadaju)
  *2 o"ave!a sprečavanja nastupanja osiguranog slučaja i o"ave!a
spasavanja  0 osigurani#
  je du"an da preu!$e sve propisane ugovorne $ere po%re&ne da se
spreči nas%upanje
  osiguranog slučaja 1ili a#o je već nas%upio+ da se ,%e%a s$anji2
osigurani# i$a pravo na
  na#nadu svih %ro,#ova pravo na na#nadu i$a i %reće li(e
  42 o"ave!a o"aveštavanja o nastupanju osiguranog slučaja  0
osiguravač+ po pravilu+ ne !na
  da se dogodio osigurani slučaj+ %j. da je nas%upila njegova o&ave!a i!
ugovora o
  osiguranju li(e #oje i$a pravo da !ah%eva ispla%u du"no je da o&aves%i
osiguravača
  nas%upanju osiguranog slučaja ro# je %ri dana od sa!nanja !a
nas%upanje osiguranog
  slučaja.

O"ave!e osiguravača)

1. O"ave!a i!davanja polise osiguranja

2. O"ave!a da organi!uje svoje poslovanje saglasno ekonomskim
načelima poslovanja
3. O"ave!a da isplati naknadu ili osigurani i!nos . 0 9ada se dogodi
osigurani slučaj+ osiguravač je du"an da ispla%i na#nadu ili svo%u odre'enu
ugovoro$ u ugovoreno$ ro#u+ #oji ne $o"e &i%i du"i od *; dana.
A#o osiguravač ne ispla%i na#nadu u ugovoreno$ ili !a#ons#o$ ro#u+
duguje osigurani#u zateznu kamatu.
Na#nada ,%e%e pu%e$ osiguranja vr,i se u nov(u. - odre'eni$ slučajevi$a
$o"e se vr,i%i i u na%uralnoj res%i%u(iji+ pu%e$ !a$ene s%vari ili pu%e$ njene

7
 

oprav#e. - ne#i$ slučajevi$a+ pod odre'eni$ uslovi$a+ $oguće je i!vr,i%i

prepu,%anje osiguranja s%vari osiguravaču (pravo abandona).

=5. Osiguranje imovine

Načela po #oji$a se osiguranje i$ovine ra!li#uje od osiguranja li(a)
1. ačelo o"ešteenja
? svrha osiguranja i$ovine je naknada štete+ i!nos na#nade i!
osiguranja ne $o"e da &ude veći od ,%e%e #oju je osigurani# pre%rpeo
nas%upanje$ osiguranog slučaja
? nije do!voljeno nadosiguranje+ gde je ugovorena svo%a veća od
s%varne vrednos%i s%vari
? is%a s%var ne s$e &i%i osigurana po osnovu dva ili vi,e ugovora od
is%og ri!i#a
? do!voljeno je da is%a s%var &ude vi,e pu%a osigurana #od ra!nih
osiguravača od is%og ri!i#a 0 tzv. višestruko osiguranje
? do!voljeno je da ugovarač osiguranja osigura s%var sa$o !a deo
njene vrednos%i 0 tzv. podosiguranje
? a#o se dogodi vi,e osiguranih slučajeva jedan !a drugi$+ na#nada se
isplaćuje u po%punos%i 0 tzv. uzastopne štete .

2. 7nteres u osiguranju imovine. 0 n%eres osiguranja nije nu"an !a

!a#ljučenje ugovora o osiguranju+ ali je nu"an !a dejstvo ugovora o
osiguranju. A#o se i!gu&i in%eres+ ugovor je ni,%av. n%eres $ora &i%i
materijalan, moguć, pravno dozvoljen  $ora pos%oja%i u %renu%#u nas%an#a
,%e%e. 9ao nosio(i in%eresa $ogu se pojavi%i ra!na li(a 1sops%veni# s%vari+
!alogopri$a(+ plodou"ivala(+ !a#upa(+ ,pedi%er2.

3. ačelo neakumula+ije štete i !akonska personalna su"roga+ija. 0

A#o je osigurana s%var uni,%ena ili o,%ećena osigurani$ slučaje$+ a !a ,%e%u
 je odgovorno ne#o %reće li(e+ dva su pravna osnova za nadoknadu štete )
  *2 ugovor o osiguranju
  42 odgovornos% !a ,%e%u.
&siguranik ima pravo izbora po #o$ će osnovu nado#nadi%i ,%e%u.
9u$ula(ija !ah%eva !načila &i povredu načela o&e,%ećenja i do,lo &i do
neosnovanog obogaćenja .

4. Odmeravanje visine naknade kod osiguranja stvari. 0 Osiguravač

 je du"an da osigurani#u na#nadi o&ičnu 1s%varnu2 ,%e%u+ ali i i!$a#lu do&i%
1sa$o a#o je %o pose&no ugovoreno2.

=6. Osnovna pravna načela koja vae u o"lasti osiguranja

%rste. 0 Osiguranje li(a deli se na)
  *2 osiguranje "ivo%a 1!a slučaj s$r%i2
  42 osiguranje od posledi(a nesrećnog slučaja.
7B
 

1. Osiguranje li+a nema o"ešteujui karakter. 0 -govoro$ o

osiguranju li(a ugovorne s%rane odre'uju visinu osigurane svote + #oju je
osiguravač du"an da ispla%i #ad nas%upi osigurani slučaj+ do# se ugovarač
osiguranja o&ave!uje da ispla%i  premiju osiguranja. Osigurana svo%a je
bitan element   ugovora o osiguranju li(a. Os%ali ele$en%i !načajni !a
ugovor o osiguranju i$ovine ne$aju #od ugovora o osiguranju li(a ni#a#vu
ulogu+ jer se čove# osigurava+ a njegova vrednos% se ne $o"e $a%erijalno
i!ra!i%i.
2. $tvrivanje o"ima o"ave!e osiguravača u osiguranju li+a. 0
Osigurana su$a je osnovni činila( od #ojeg u odnosi$a osiguranja li(a
!avisi visina o&ave!e osiguravača. Osiguravač ne isplaćuje u svi$
slučajevi$a osiguranja li(a ugovorenu svo%u osiguranja.

3. Osiguranje ivota kao ugovor u korist treeg li+a. 0 Osiguranje !a

slučaj s$r%i+ po pravilu+ se !a#ljučuje u #oris% %rećeg li(a. 9orisni# osiguranja
$o"e &i%i odre'en u sa$oj polisi osiguranja+ ne#i$ drugi$ pravni$ poslo$
ili %es%a$en%o$. 9orisni(i osiguranja su o&ično de(a i supru"ni#.
Opšte pravilo 0 #od osiguranja "ivo%a !a slučaj s$r%i+ %reće li(e 1#orisni#
osiguranja2 s%iče sops%veno i neposredno pravo pre$a du"ni#u
1osiguravaču2. /a%o se #orisni# osiguranja $o"e o&ra%i%i neposredno
osiguravaču sa !ah%evo$ da $u se ispla%i su$a osiguranja.

4. ose"na prava ugovarača osiguranja u osiguranju ivota)

  *2 pravo na o%#up
  42 pravo na preduja$
  72 pravo na !alaganje polise.

=:. ojam@ oso"ine i vrste "ankarski# poslova

ojam. 0 Sa$ na!iv E&an#ars#i posloviE u#a!uje na %o da je reč o poslovi$a
#oje o&avljaju pose&ni organi!a(ioni o&li(i privre'ivanja 0 "anke.
>ankarski poslovi su poslovi pla%nog pro$e%a poslovi u ve!i sa nov(e$.
redmet "ankarski# poslova  je pro$e% nov(a i har%ija od vrednos%i+
plaćanje i o&e!&e'ivanje plaćanja+ #redi%iranje....
Pre$a /a#onu o &an#a$a 1/OI2+ &an#a se $o"e &avi%i depo!i%ni$+
#redi%ni$ i drugi$ &an#ars#i$ poslovi$a.
9od &an#ars#ih poslova #ao jedna ugovorna s%rana uve# se pojavljuje
banka+ a druga ugovorna s%rana $o"e biti bilo koje pravno ili "zičko lice.
Ian#ars#i poslovi preds%avljaju) a2 poslove ro&nog pro$e%a &2 privredne
1%rgovins#e2 poslove.
9ao pose&na vrs%a privrednih poslova+ o&avljaju se u s#ladu sa !a#ono$+
pravili$a &an#ars#e s%ru#e i o&ičaji$a. Osnovni i!vor u na,e$ pravu je
ZOO.

Oso"ine.  0 - vr,enju svojih poslova &an#e $oraju da pos%upaju sa

 pa#njom dobrog stručnjaka 1do&rog &an#ara2. Pona,ajući se neu%ralno+

7
 

&an#a $ora svoje #lijen%e redovno da infor$i,e o s%anju sreds%ava na

njihovi$ računi$a #od &an#e.
Ian#ars#i poslovi !asnivaju se na osnovnim načelima građanskopravnog i
 privrednopravnog prometa)
*2 načelo au%ono$ije volje ugovornih s%rana
42 načelo ravnopravnos%i ugovornih s%rana.
Ian#ars#i poslovi su)
*2 %ormalni 0 !ah%eva se pis$ena for$a
42  ad#ezioni   0 !a#ljučuju se pris%upo$ #lijen%a i prihva%anje$ op,%ih
uslova poslovanja
72 %ormularni  0 &an#a unapred pripre$a for$ulare
;2  tajni   0 &an#a je du"na da čuva #ao poslovnu %ajnu sve poda%#e o
#lijen%u
>2 intuitu personae 0 lična svojs%va i $e'uso&no poverenje &i%ni su !a
ugovorni odnos.

%rste "ankarski# poslova.  0 Ian#ars#i poslovi se $ogu podeli%i pre$a

vi,e #ri%eriju$a)

1. S o"!irom na ulogu koju "anka ima u odreenom "ankarskom

poslu 1najs%arija podela2)
*2 aktivni   0 poslovi #od #ojih se &an#a pojavljuje #ao poverila( svog
#lijen%a
42  pasivni   0 poslovi #od #ojih se &an#a pojavljuje #ao du"ni# svog
#lijen%a
72 neutralni  0 &an#a is%upa #ao !as%upni#+ #o$isionar+ posredni#....

2. rema (unk+iji "anke u poslu)

*2 poslovi depozita (bankarski depoziti) 0 #lijen% deponuje #od &an#e
novčana sreds%va ili
  ne#e druge s%vari 1novčani depo!i% ulog na ,%ednju %e#ući račun
nenovčani depo!i%
  depo!i% FOV ugovor o sefu2
42 kreditni   0 &an#a s%avlja na raspolaganje #lijen%u odre'ena novčana
sreds%va 1ra!ni o&li(i
  ugovora o #redi%u2
72 bankarski uslužni   0 &an#a po nalogu #lijen%a i!vr,ava odre'ene
usluge %reće$ li(u
  1a#redi%iv &an#ars#a garan(ija pla%ni pro$e% do#u$en%arni in#aso
&ro#ers#o?dilers#i
  poslovi sa FOV2.

3. S o"!irom na vrstu novčani# sredstava)

*2 dinars#i
42 devi!ni.

4. rema vremenu trajanja)

*2 #ra%#oročni
42 dugoročni.

;:
 

5. S o"!irom na područje o"avljanja)

*2 do$aći
42 $e'unarodni.

6. S o"!irom na vrstu klijenata)

*2 poslovi sa pravni$ li(i$a
42 poslovi sa 5!ič#i$ li(i$a.

=<. >ankarski novčani depo!it

$govor o "ankarskom novčanom depo!itu   je %a#av &an#ars#i posao
#oji$ se banka obavezuje da pri$i na čuvanje odre'eni novčani i!nos+ a
deponent se obavezuje da polo"i #od &an#e %aj deo nov(a. Ian#a i$a pravo
da raspola"e deponovani$ nov(e$ i du"na je da ga vra%i deponen%u pre$a
uslovi$a #oji su ugovoro$ u%vr'eni.
Depo!it ? la%. Edeposi%u$E je ono ,%o je da%o na čuvanje. Vlasni# nov(a
1deponen%2+ #oji $o"e da &ude sva#o pravno i 5!ič#o li(e+ poverava &an(i
na čuvanje i #ori,ćenje odre'eni novčani i!nos #oji $u u %o$ %renu%#u nije
po%re&an+ a &an#a dr"i deponovana sreds%va !a račun deponen%a i njegov
 je du"ni#.
- pravnoj %eoriji ne pos%oji jedins%veno shva%anje o pravnoj prirodi ugovora
o novčano$ depo!i%u. Pre$a jedno$ shva%anju+ ovaj ugovor je vrsta
 zajma+ a pre$a drugo$ shva%anju+ %o je vrs%a ugovora o ostavi .
9od ovog ugovora ugovorne strane su)
*2 deponent  ? $o"e &i%i &ilo #oje pravno ili 5!ič#o li(e
42 depozitar  ? uve# &an#a.

redmet ugovora je novac.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući 1na osnovu !a#ljučenog ugovora nas%aju
o&ave!e i !a jednu i !a drugu ugovornu s%ranu2
? %ere%ni
? nefor$alan
? #onsesualan
? #o$u%a%ivan.
Na !ah%ev deponen%a+ &an#a $o"e da $u i!da  potvrdu (certi"kat) o
deponovanim novčanim sredstvima . Ova po%vrda i$a svojs%vo FOV.

%rste novčani# depo!ita

1. S o"!irom na vreme čuvanja)

*2 depo!i%i po vi'enju
42 oročeni depo!i%i.

;*
 

2. S o"!irom na način na koji je ograničeno pravo deponenta da

raspolae deponovanim sredstvima+ oročenje depo!i%a $o"e da &ude)
*2 na neodre'eno vre$e sa o%#a!ni$ ro#o$
42 na odre'eno vre$e &e! o%#a!nog ro#a.

3. S o"!irom na to da li je deponovanje novčani# sredstava kod

"anke i!vršeno radi posti!anja +ilja)
*2 depo!i%i sa pose&no$ na$eno$ 1depo!i%i2
42 depo!i%i &e! na$ene 1nena$ens#i2.

A#o ugovoro$ o novčano$ depo!i%u nije odre'ena vrs%a depo!i%a+ s$a%ra

se da je u pi%anju ugovor po vi'enju i nena$ens#i ugovor.

O"ave!e deponenta.  0 Osnovna o"ave!a)

obaveza polaganja
ugovorenog iznosa, u ugovoreno vreme i na ugovoreni način, kod banke
depozitara.
Deponen% $o"e polo"i%i na račun i veći i!nos od ugovorenog.
- slučaju da deponen% ne i!vr,i o&ave!u polaganja ugovorenog novčanog
i!nosa #od depo!i%ara+ &an#a i$a pravo) a2 da ras#ine ugovor o
&an#ars#o$ novčano$ depo!i%u i &2 da od deponen%a %ra"i na#nadu ,%e%e.
- na,e$ po!i%ivno$ pravu predvi'eno je da is%o li(e #od jedne &an#e ili #od
vi,e njenih poslovnih jedini(a $o"e i$a%i veći &roj računa.

O"ave!e "anke ,depo!itara. 0 Ian#a je du"na da)

*2 o%vori račun na #oji će deponen% polo"i%i deponovana novčanana
sreds%va
42 u grani(a$a raspolo"ivih sreds%ava i pre$a uslovi$a ugovora o
depo!i%u vr,i ispla%e sa
  računa deponen%a ispla%e se vr,e po nalogu deponen%a ili drugog
ovla,ćenog li(a
72 deponen%a o&ave,%ava o sva#oj pro$eni s%anja na njegovo$ računu+
naj$anje jedno$
  godi,nje
;2 !a deponovana novčana sreds%va plaća deponen%u ugovorenu
#a$a%u.

==. $log na štednju

$govor o ulogu na štednju  je &an#ars#i posao na osnovu #ojeg se
ulagač (deponent) obavezuje da će polo"i%i 1preda%i2 #od &an#e ili #od
druge odgovarajuće organi!a(ije odre'enu svo%u nov(a na čuvanje i
raspolaganje na odre'eno ili neodre'eno vre$e+ do# se banka obavezuje
da će preu!e%i %a sreds%va na čuvanje+ sa pravo$ raspolaganja sa nji$a+ da
će !a %o plaća%i ugovorenu #a$a%u+ sa o&ave!o$ vraćanja deponen%u na
njegov !ah%ev.

Oso"ine)
? nefor$alan
? realan

;4
 

? !a !a#ljučenje ugovora nije dovoljna sa$o saglasnos% u pogledu

&i%nih ele$ena%a ugovora ugovor je !a#ljučen %e# #ad ulagač polo"i
#od &an#e ugovorenu svo%u nov(a na čuvanje i raspolaganje
? %ere%an
? jednos%rano o&ave!ujući
? #o$u%a%ivan
? sa$os%alan
? i$enovani.
-govor o ulogu na ,%ednju je pravni posao #oji je sličan bankarskom
novčanom depozitu on je njegova  podvrsta. Me'u%i$+ pos%oje i !načajne
ra!like)
1. a2 ugovor o ulogu na štednju 0 realan ugovor
  &2 ugovor o novčanom depozitu 0 konsesualan ugovor
2. a2 ugovor o ulogu na štednju 0 &an#a #od #oje su ulo"ena sreds%va na
,%ednju i!daje
  ulagaču 1deponen%u2 štednu knji#icu
  &2 ugovor o novčanom depozitu 0 &an#a 1depo!i%ar2 i!daje potvrdu
(certi"kat) o
  deponovanim sredstvima
3. a2 ugovor o ulogu na štednju 0 u ulozi primaoca uloga na ,%ednju
1depo!i%ar2 $ogu se
  pojavi%i+ ne samo banke, nego i druge "nansijske organizacije
1Po,%ans#a ,%edioni(a+
  ,%edioni(e....2+ a u ulozi ulagača (deponent) $ogu se pojavi%i samo
"zička lica (građani)
  &2 ugovor o novčanom depozitu 0 u ulozi depozitara pojavljuje se
sa$o banka+ a u ulozi
  deponenta privredne organizacije i druga pravna lica.

%rste ugovora na štednju)

  1. a2 oročeni
&2 neoročeni
  2.  a2 na$ens#i
  &2 nena$ens#i
  3.  a2 sa o%#a!ni$ ro#o$
  &2 &e! o%#a!nog ro#a.

Btedna knjii+a je pis$ena isprava u #oju se unose sve upla%e i podi!anja

nov(a po osnovu ugovora o ulogu na ,%ednju.
9ad je novčani depo!i% pri$ljen #ao ulog na ,%ednju+ depo!i%ar 1&an#a2
i!daje deponen%u 1ulagaču2 ,%ednu #nji"i(u.
H%edna #nji"i(a $o"e da glasi na i$e odre'enog li(a ili na donosio(a. -
poslovnoj pra#si po pravilu se i!daje na i$e+ jer #od ,%edne #nji"i(e #oja
glasi na donosio(a pos%oji veli#i ri!i# njene ne!a#oni%e upo%re&e od
neovla,ćenog li(a.
Deponovani$ novčani$ sreds%vi$a o!načeni$ u ,%ednoj #nji"i(i $o"e
raspolaga%i)
*2 li(e o!načeno u #nji"i(i

;7
 

  42 njegov puno$oćni#.
Poda(i upisani u ,%ednu #nji"i(u preds%avljaju poslovnu %ajnu &an#e.

O"ave!e "anke)
  *2 po,%o &an#a i$a pravo da raspola"e novčani$ sreds%vi$a #oja je
ulagač #od nje ulo"io+
  %o je ona u o&ave!i da ulagaču plati kamatu 
  42 &an#a je du"na da na !ah%ev ovla,ćenog li(a+ a u s#ladu sa uslovi$a
i! ugovora+ izvrši
  uplatu sredstava koja su označena u knji#ici, sa pripadajućom
kamatom.

==. >ankarski tekui račun

$govor o "ankarskom tekuem računu  je %a#av ugoovor #oji$ se
banka obavezuje da odre'eno$ li(u o%vori pose&an račun i da pre#o %og
računa pri$a upla%e i vr,i ispla%e u grani(a$a njegovih sreds%ava i
odo&renog #redi%a.
-govor o &an#ars#o$ %e#uće$ računu je pose&na vrs%a ugovora o %e#uće$
računu uop,%e.
-no,enje$ u %e#ući račun+ pojedinačna po%ra"ivanja gu&e svoju pose&nos%
1individualnos%2.
Ian#ars#i %e#ući računi i$aju !načajnu fun#(iju u pogledu $o&ili!a(ije
slo&odnih novčanih sreds%ava.

Oso"ine)
? for$alan 1o&ave!na je pis$ena for$a2
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? #o$u%a%ivan
? in%ui%u personae
? $e,ovi%i ugovor 1po pravnoj prirodi2.

Nas%ao je i! &an#ars#og depo!i%nog posla.

 Jedno li(e $o"e i$a%i #od is%e &an#e ili #od vi,e &ana#a vi,e %e#ućih
računa.
Ovaj ugovor je regulisan odred&a$a /OO.

Ciro račun  je  posebna vrsta tekućeg računa . Reč E"iroE po%iče od

i%alijans#e reči EgiroE ? #rug+ ,%o !nači da je u pi%anju op%i(aj+ #ru"enje nov(a
od du"ni#a do poverio(a u o#viru računa #oji je o%voren #od &an#e.
Osnovna (unk+ija iro računa 0 o$ogućavanje la#,eg odvijanja pla%nog
pro$e%a &e! upo%re&e go%ovog nov(a+ a u! #ori,ćenje ins%ru$ena%a pla%nog
pro$e%a.
-česni(i u pla%no$ pro$e%u 1predu!eća i druga pravna li(a i predu!e%ni(i2
$ogu i$a%i "iro račune #od jednog ili vi,e nosila(a pla%nog pro$e%a.

;;
 

6i!ič#a li(a $ogu na osnovu ugovora o%vori%i račune 1%e#ući račun ili "iro
račun2 #od &an#e+ vodi%i sreds%va na %i$ računi$a i vr,i%i plaćanja pre#o %ih
računa.

O"ave!e ugovorni# strana. 0 /a#ljučeni ugovor proi!vodi dejs%vo !a o&e

ugovorne s%rane.

O"ave!e "anke)
  *2 da pri$a sve vrs%e upla%e #oje su i!vr,ene na račun #orisni#a %e#ućeg
ili "iro računa
42 da po nalo!i$a ovla,ćenih li(a vr,i plaćanja sa računa
  72 dos%avljanje i!voda #orisni#u računa.
-pla%e na %e#ući račun $o"e vr,i%i sa$ #orisni# računa ili ne#o %reće li(e
#oje je u ne#o$ pravno$ odnosu sa #orisni#o$ računa.
A#o je &an#a pogre,no odo&rila jedno$ %e#uće$ računu ili "iro računu
i!vesna novčana sreds%va #oja pripadaju ne#o$ %reće$ li(u+ &iće
odgovorna !a na#nadu ,%e%e prou!ro#ovane %o$ li(u+ a #orisni# računa #oji
se o&oga%io &e! osnova &iće du"an da %aj i!nos vra%i+ u! #a$a%u od dana
opo$ene ili podno,enja %u"&e.
Ian#a je du"na i)
? da i!vr,i o&račun %e#ućeg ili "iro računa+ #a#o &i u%vrdila saldo računa
1u odre'eno$ vre$ens#o$ in%ervalu2
? da #orisni#e računa uredno o&ave,%ava o svi$ pro$ena$a s%anja
%e#ućeg računa.
O"ave!e korisnika tekueg računa ,deponent)
  *2 da &an(i ispla%i provi!iju !a i!vr,ene usluge 1na osnovu ugovora o
&an#ars#o$ %e#uće$
  računu2
  42 da &an(i ispla%i na#nadu !a pose&ne %ro,#ove učinjene u ve!i sa %i$
usluga$a.

Svoja po%ra"ivanja u ve!i sa provi!ijo$ i nu"ni$ %ro,#ovi$a !a #orisni#a

%e#ućeg računa &an#a upisuje u svoju #oris% u %e#ući račun.

1??. $govor o "ankarskom nenovčanom depo!itu

$govor o "ankarskom nenovčanom depo!itu je %a#av &an#ars#i posao
na osnovu #oga deponent   predaje &an(i na čuvanje odre'ene %elesne
po#re%ne s%vari i preu!i$a o&ave!u da !a %o čuvanje pla%i &an(i odre'enu
na#nadu+ a banka se obavezuje  da pri$ljene s%vari čuva #ao do&ar
s%ručnja# i da ih vra%i deponen%u saglasno uslovi$a i! ugovora.
 3o je vrsta ugovora o ostavi .
$govorne strane su)
*2 os%avopri$a( 1depo!i%ar2 0 uve# &an#a
42 deponen% 0 $o"e &i%i sva#o pravno ili 5!ič#o li(e.
redmet  0 čuvanje ra!nih drago(enos%i+ u$e%nič#ih pred$e%a+
do#u$ena%a+ s#upo(enih !&ir#i....

;>
 

Ian#ars#i nenovčani depo!i% je  pravi depozit + jer &an#a 1os%avopri$a(2

ne$a pravo da se #oris%i deponovani$ sreds%vi$a. Ona je u o&ave!i da
deponovane s%vari čuva #ao do&ar s%ručnja# i da ih deponen%u vra%i na
njegov !ah%ev. A#o &an#a nije u $ogućnos%i da deponen%u vra%i
deponovanu s%var+ u s#ladu sa ugovoro$+ du"na je da $u na#nadi ,%e%u.

%rste)

1. S o&!iro$ na način čuvanja predmeta #oje je &an#a pri$ila u depo!i%)

*2 otvoreni nenovčani depozit   0 deponen% predaje &an(i na čuvanje
s%vari #oje nisu
  !a%vorene ili !apečaćene+ već &an#a $o"e vide%i s%var #oju pri$a na
čuvanje
42  zatvoreni nenovčani depozit  0 deponen% predaje &an(i na čuvanje
s%vari #oje su
  !a%vorene u pose&no$ pa#ovanju i !apečaćene sadr"aj je nepo!na%
&an(i i ona ne$a
  pravo da ga proverava.
!davanje s%vari deponen%u vr,i se u! povraćaj po%vrde depo!i%ara
1os%avni(e2+ #oju je &an#a i!dala deponen%u prili#o$ !a#ljučenja ugovora.
 3o je do#a! da je ugovor o nenovčano$ depo!i%u i!vr,en.

2. S o&!iro$ na vreme čuvanja nenovčanog depo!i%a+ ra!li#uju se)

1.  a2 depo!i%i po vi'enju
&2 oročeni depo!i%i
2. a2 sa o%#a!ni$ ro#o$
&2 &e! o%#a!nog ro#a.

1?1. $govor o deponovanju #artija od vrednosti

$govor o deponovanju #artija od vrednosti  je %a#av ugovor #oji$ se
banka obavezuje  da će+ uz naknadu+ preu!e%i FOV od deponen%a radi
čuvanja i vr,enja prava i o&ave!a #oje se u ve!i sa %i$ !ah%evaju
1upravljanje FOV2.
 3o je posebna vrsta ugovora o bankarskom nenovčanom depozitu .
$pravljanje deponovanim IO% od strane "anke kao depo!itara  je
pravo i o&ave!a &an#e da &lagovre$eno i s%ručno predu!i$a sve radnje
radi očuvanja har%ija+ #ao i radi os%varivanja prava deponen%a i! FOV i
is%ovre$ene !a,%i%e njegovih in%eresa.
Depo!i% FOV spada u  prave depozite otvorenog tipa. Redovno ru#ovanje i
poslovanje deponovani$ FOV $oguće je sa$o #od o%vorenog %ipa
depo!i%a.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? #o$u%a%ivan
? nefor$alan

;@
 

? $e,ovi%i 1po pravnoj prirodi2 0 jer u se&i sadr"i ele$en%e vi,e drugih
ugovora 1ugovor o $anda%u+ ugovor o delu2.

O"ave!e ugovorni# strana

O"ave!e "anke. 0 Ian#a je du"na da)

  *2 o&e!&edi čuvanje FOV sa &ri"ljivo,ću #oja se oče#uje od os%avodav(a+
u! na#nadu
  42 !a račun deponen%a predu!i$a sve po%re&ne radnje radi očuvanja i
os%varivanja njegovih
prava i! deponovanih FOV
  72 s%avi na raspolaganje deponen%u naplaćene su$e na osnovu
deponovanih FOV
  ;2 u sva#o do&a+ na !ah%ev deponen%a+ vra%i deponovane har%ije
  >2 o&aves%i%i deponen%a o sva#o$ !ah%evu i prigovoru #oji %reće li(e
is%a#ne u pogledu
  deponovanih FOV.

Osnovna o"ave!a deponenta)

? da &an(i pla%i ugovorenu ili uo&ičajenu nagradu !a čuvanje i
upravljanje deponovani$ FOV.

1?2. $govor o se(u

$govor o se(u  je %a#av ugovor #oji$ se banka obavezuje  da s%avi na
upo%re&u #orisni#u sef !a odre'eni period vre$ena+ a korisnik se obavezuje
da !a %o pla%i &an(i odre'enu na#nadu.
Poja$ sefa nije odre'en /OO.
Reč EsefE po%iče od engles#e reči EsafeE ? siguran+ do&ro čuvan+ !a,%ićen.

Oso"ine)
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? #o$u%a%ivan
? ne !ah%eva se pis$ena for$a
? #onsesualan
? i$enovani.

>itni elementi)
*2 o!na#a sefa
42 vre$e %rajanja ugovora
72 na#nada !a #ori,ćenje sefa.
ravna priroda.  0 3o je  posebna vrsta ugovora o ostavi . 9orisni# sefa
predaje &an(i na čuvanje odre'ene s%vari %a#o ,%o ih pola"e u sef+ a &an#a
se o&ave!uje da će čuva%i odre'eni sigurnosni pros%or 1sef2. A#o #orisni#
s%vari u!$e s%vari i! sefa+ %o ne !nači pres%ana# ugovora o sefu.
a!lika i!meu se(a i ostave)
*2 #od sefa se čuva prostor 

;
 

  42 #od os%ave se čuvaju stvari.

O"ave!e ugovorni# strana

O"ave!a "anke. 0 /OO i!riči%o predvi'a da)

? &an#a $ora predu!e%i sve po%re&ne $ere da o&e!&edi do&ro s%anje
sefa i nad!or nad nji$.
Pravo pris%upa sefu i$a sa$o njegov #orisni# ili njegov puno$oćni#.
9ljučeve od sefa dr"i is#ljučivo njegov #orisni#. Hifru !na sa$o #orisni#.

O"ave!e korisnika se(a pre$a &an(i)

*2 #orisni# sefa ne s$e s%avi%i u EsvojE sef pred$e% ili proi!vod #oji $o"e
ugro!i%i sigurnos%
  &an#e ili drugih sefova 1npr. e#splo!iv2
42 #orisni# sefa je du"an da &an(i uredno plaća na#nadu !a #ori,ćenje
sefa visina na#nade
  odre'uje se u !avisnos%i od veličine sefa i du"ine #ori,ćenja.

$govor o se(u prestaje) a2 is%e#o$ vre$ena na #oje je ugovor !a#ljučen+

ili &2 ras#ido$ ugovora od s%rane &an#e.
Ian#a i$a zakonsko zalo#no pravo  na pred$e%i$a #oji se nala!e u sefu+ a
radi o&e!&e'enja svojih po%ra"ivanja i! ugovora o sefu.

1?4. $govor o kreditu ,opšte karakteristike@ prava i

o"ave!e ugovorni# strana
$govor o kreditu  je %a#av ugovor #oji$ se banka obavezuje da #orisni#u
#redi%a s%avi na raspolaganje odre'eni i!nos novčanih sreds%ava+ na
odre'eno ili neodre'eno vre$e+ !a ne#u na$enu ili &e! u%vr'ene na$ene+
a korisnik se obavezuje da &an(i plaća ugovorenu #a$a%u i do&ijeni i!nos
nov(a vra%i u vre$e i na način #a#o je u%vr'eno ugovoro$.
Reč <#redi%= po%iče od la%ins#e reči <(redo= 0 verova%i+ vera+ poverenje.
9redi%ni odnos se !asniva na  poverenju banke u lice kome se daje kredit  i u
njegovu kreditnu sposobnost . - %o$ slučaju+ &an#a+ pre !a#ljučenja
ugovora o #redi%u sa jedni$ li(e$+ predu!i$a sve po%re&ne $ere radi
ispi%ivanja njegove #redi%ne sposo&nos%i.
spi%ivanje &an#e se #reće u dva prav(a. >anka ispituje)
  *2 podobnost  !ain%eresovanog li(a (tzv. formalna kreditna sposobnost) 
  42 solventnost   !ain%eresovanog li(a (tzv. materijalna kreditna
sposobnost).

>itni elementi ugovora. 0 - ugovoru o #redi%u $oraju se spe(ijalno

odredi%i)
  *2 i!nos #redi%a
  42 uslovi #ori,ćenja #redi%a
  72 uslovi vraćanja #redi%a.

;B
 

redmet  0 određeni iznos novca  #oji &an#a s%avlja #orisni#u na

raspolaganje. On $o"e &i%i)
a2 pre(i!no odre'en &2 učinjen odredivi$.
-govor o #redi%u $o"e sadr"a%i i či%av ni! drugih ele$ena%a 1npr. #lau!ula o
načinu o&e!&e'enja o%pla%e #redi%a2.
Oso"ine)
? pis$ena for$a
? adhe!ioni
? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%an
? in%ui%u personae
? &an#ars#i posao 1davala( #redi%a je najče,će &an#a+ ali $o"e &i%i i
ne#i drugi privredni su&je#% 0 npr. predu!eće2.

ravna priroda)
? i$enovani
? naj&li"i ugovoru o !aj$u.
-govor je ure'en /OO.

rivredni !načaj ugovora. 0 Jedan je od naj!načajnijih i najče,ćih

&an#ars#ih poslova u privredi i dru,%vu uop,%e. 9redi%i su &i%an činila(
$a%erijalne o&las%i dru,%venog "ivo%a.
9redi% je doprineo i o$ogućio ra!voj ro&no?novčanih odnosa i ,irenje %r"i,%a+
#on(en%ra(iju #api%ala u privredi....
9redi%i i$aju i kontrolnu funkciju #oja se os%varuje pre#o &an#e 0 davao(a
#redi%a.
9redi%i su od ogro$nog !načaja i !a "ivo% i rad gra'ana. /ahvaljujući
#redi%i$a+ gra'ani popravljaju svoj "ivo%ni s%andard.

O"ave!e "anke

Osnovna o"ave!a &an#e #ao davao(a #redi%a 1#redi%ora2 je)

  da #orisni#u #redi%a s%avi na raspolaganje ugovoro$ o #redi%u
odre'eni i!nos nov(a+ na ugovoreni način i u ugovoreno vre$e.
/a#a,njenje &an#e u i!vr,enju ove o&ave!e podle"e op,%i$ pravili$a o
du"nič#oj do(nji.

O"ave!e korisnika kredita)

  *2 da i!nos nov(a #oji $u je &an#a s%avila na raspolaganje #oris%i pre$e
ugovoro$
  u%vr'enoj na$eni
  42 da plaća &an(i #a$a%u 1%!v. a#%ivna #a$a%a2.

1?5. %rste ugovora o kreditu

1. S o"!irom na predmet )
*2 'nansijski (novčani) 0 dodeljuju se i vraća u nov(u #redi%or je
&an#a

;
 

  42 robni (nenovčani) 0 dodeljuju se !a vr,enje odre'ene proi!vodnje ili

usluga #redi%ori su
  proi!vo'ači+ prodav(i+ predu!eća #oja pru"aju usluge.

2. rema nameni)
*2 namenski (vezani)  0 $oraju se #oris%i%i sa$o u svrhe odre'ene
ugovoro$ o #redi%u
42 nenamenski (slobodni, opšti) 0 $ogu se #oris%i%i !a ra!liči%e svrhe.

3. S o"!irom na svr#u)
*2  proizvođački   0 odo&ravaju se !a po%re&e privrede 1proi!vodnje+
uslu"nih dela%nos%i2
42 potrošački  0 odo&ravaju se radi povećanja #upovne $oći gra'ana.

4. rema načinu o"e!"eenja)

*2 pokriveni  0 po#riveni ne#i$ sreds%vo$ o&e!&e'enja
42 nepokriveni  0 &e! sreds%ava o&e!&e'enja

  *2 personalni  0 lična sreds%va o&e!&e'enja

42 realni  0 s%varna sreds%va o&e!&e'enja.
ealni krediti su o&e!&e'eni s%varni$+ realni$ sreds%vi$a o&e!&e'enja+
#ao ,%o je)
a2 !alaganje po#re%nih s%vari i FOV ili &2 hipo%e#a na nepo#re%nos%i.
9redi% #oji je obezbeđen hipotekom  na!iva se #ipotekarni kredit. 3o su+
po pravilu+  dugoročni #redi%i. Oni preds%avljaju osnovni o&li# 5nansiranja
s%a$&ene i #o$unalne i!gradnje.

6. rema načinu puštanja u tečaj)

*2 #redi% u go%ovo$ nov(u
42 #redi% na %e#uće$ računu
72 asigna(ioni #redi%
;2 #redi% u! i!davanje #redi%nog pis$a
>2 a#(ep%ni #redi%
@2 ra$&ursni #redi%
2 #redi% u %ran,a$a.

6. rema načinu vraanja)

*2 #redi%i #oji se vraćaju odjedno$ 1jedno#ra%ni2
42 #redi%i #oji se vraćaju o%pla%o$ u ra%a$a
72 #redi%i sa $irovanje$ o%pla%e
;2 %!v. revolving #redi%i.

:. rema statusu kreditora)

*2 tzv. javni 0 dodeljuju su&je#%i javnog prava 1dr"ava2
42 tzv. privatni  0 dodeljuju su&je#%i priva%nog prava 1&an#e2

<. rema domi+ilu kreditora)

*2 do$aći
42 $e'unarodni.

>:
 

=. %inkula+ioni kredit 0 %a#va vrs%a #redi%a #od #oje #redi%or odo&rava

#orisni#u #redi% pod uslovo$ da #od &an#e deponuje ro&na do#u$en%a na
osnovu #ojih se raspola"e ro&o$.

1?. )ventualni ,StandG"J kredit  0 #redi% spre$nos%i ili pripravnos%i

odo&reni &udući #redi% #oji se daje #orisni#u !a even%ualno #ori,ćenje 0 a#o
&ude po%re&no.

1?6. $govor o kreditu na osnovu !aloge #artije od

vrednosti
$govor o kreditu na osnovu !aloge IO%   je ugovor na osnovu #ojeg
&an#a odo&rava #redi% u odre'eno$ i!nosu u! o&e!&e'enje !alogo$ F?
 jaOV 1#oje pripadaju #orisni#u #redi%a ili %reće$ li(u #oje na %o pris%ane2.
 3o je posebna vrsta ugovora o kreditu .
9redi%i #oje &an#e odo&ravaju u! !alaganje FOV na!ivaju se lom"ardni
krediti.
/alo"ena FOV predaje se &an(i+ a na nju du"ni# i! har%ije s%avlja klauzulu
o prenosu+ u! napo$enu 'vrednost za zalogu' .
Najče,će se #oris%i !a o&e!&e'enje po%re&nih novčanih sreds%ava !a %e#uću
proi!vodnju i pro$e%.

Oso"ine)
? #ra%#oročni &an#ars#i #redi%
? pis$ena for$a
? dvos%rano o&ave!ujući.

Pre$a /OO+ $ora da sadr"i sledeće elemente)

? na!načenje FOV #oje se !ala"u
? na!iv+ odn. 5r$u i sedi,%e+ odn. pre&ivali,%e i$ao(a har%ije
? i!nos i uslove odo&renog #redi%a
? i!nos i vrednos% FOV.
- poslovnoj pra#si pose&an !načaj i$aju krediti uz zalaganje zalo#nice
1varan%a2.

O"ave!e "ankeGkreditora)
*2 da s%avi na raspolaganje #orisni#u #redi%a odre'eni novčani i!nos+ sa
ne#o$ na$eno$
  ili &e! u%vr'ene na$ene
42 da vra%i !alogodav(u !alo"ene FOV #ad #redi% &ude o%plaćen.

O"ave!e korisnika kredita)

*2 da preda &an(i !alo"ene FOV na #oje se odnosi ugovor o #redi%u
42 da plaća ugovornu #a$a%u i #oris%i #redi% u s#ladu sa ugovoreno$
na$eno$
72 da vra%i i!nos do&ijenog #redi%a u vre$e i na način predvi'en
ugovoro$.

>*
 

A#o korisnik kredita ne vrati dobijeni kredit   o dospelos%i i na ugovoreni

način+ &an#a?#redi%or $o"e na$iri%i svoje po%ra"ivanje na jedan od dva
$oguća načina)
*2 &an#a?#redi%or $o"e proda%i !alo"ene FOV
42 &an#a $o"e da os%vari svoje !alo"no pravo i vr,enje$ prava i!
!alo"enih FOV.
- poslovnoj pra#si &an#e vrlo čes%o !a#ljučuju ugovor o relombardu radi
pri#upljanja po%re&nih novčanih sreds%ava !a poslovanje.
$govor o relom"ardu je pose&na vrs%a ugovora o lo$&ardu. Sas%oji se u
ponovno$ !alaganju FOV i drugih s%vari #oje su pred$e% ugovora o
lo$&ardu #od druge+ tzv. relombard banke.

1?:. $govor o eskontu

$govor o eskontu  je %a#av ugovor #oji$ se imalac *   #oja jo, nije
dospela !a plaćanje o&ave!uje da is%u prenese na &an#u #redi%ora+ a banka
se obavezuje da $u !a %o pla%i ugovoreni i!nos nov(a.

redmet eskonta) nedospele FOV 1$eni(e+ če#ovi+ o&ve!ni(e2.

Oso"ine.  0 3o je kratkoročni bankarski posao  1#oji &an#a odo&rava na

osnovu ne#e nedospele FOV2. $ala( FOV ili %i%ular po%ra"ivanja prenosi ga
indosiranje$ ili (esijo$ na &an#u+ !ajedno sa svi$ pravi$a #oja i! njih
proi!ila!e. Na osnovu %oga+ &an#a i$ao(u FOV isplaćuje novčani i!nos u
no$inalno$ i!nosu vrednos%i #upljene $eni(e ili druge FOV. Od %og i!nosa
&an#a od&ija i!nos nedospelih #a$a%a+ svoju provi!iju i %ro,#ove. -$anjeni
ili od&ijeni novčani i!nos nedospelih #a$a%a+ &ančine provi!ije i njenih
%ro,#ova na!iva se diskont.
Visina i!nosa #oji &an#a isplaćuje i$ao(u FOV !avisi od &oni%e%a har%ije.
-govor o es#on%u je kombinacija ugovora o prodaji nedospelih * ili
nedospelih potra#ivanja i ugovora o kreditu .
A#o &an(i o dospelos%i ne &ude plaćena $enična svo%a+ %aj i!nos će &i%i
du"no da pla%i li(e #oje je &an(i prodalo $eni(u. A#o glavni $enični du"ni#
pla%i $eničnu svo%u o dospelos%i $eni(e $enična o&ave!a se gasi.
s#on%na &an#a+ #ao #upa(+ s%iče pravo svojine na es#on%ovani$ $eni(a$a
ili drugi$ FOV.
s#on%na &an#a+ #ao vlasni# es#on%ovanih FOV+ $o"e sa nji$a slo&odno da
raspola"e $o"e da ih rees#on%uje 0 da ih proda ne#oj drugoj &an(i.
Rees#on% es#on%ovanih FOV ili es#on%ovanih po%ra"ivanja vr,i (en%ralna
1e$isiona2 &an#a.

1?<. kreditiv ,pojam@ oso"ine@ !načaj

kreditiv  je ins%ru$en% plaćanja #od #oga se banka+ po nalogu svog
#o$i%en%a i u s#ladu sa njihovi$ ins%ru#(ija$a+ obavezuje+ da će #orisni#u
a#redi%iva ispla%i%i odre'enu novčanu svo%u+ &e! i#a#vih uslova ili u#oli#o
#orisni# ispuni ugovorene uslove.
>4
 

Pre$a ZOO+ a#redi%iv i$a sa$o isplatnu funkciju.

Pre$a  Aednoo"ra!nim pravilima i o"ičajima !a dokumentarne
akreditive+ pored fun#(ije plaćanja !a i!vr,ene o&ave!e+ a#redi%iv i$a i
!načajnu funkciju "nansiranja.
A#redi%iv je slo#eni pravni posao u #o$e učes%vuje vi,e li(a 0 naj$anje 7+ a
čes%o i ; li(a)
  *2 nalogodavac za otvaranje akreditiva (kupac robe)
  42 akreditivna banka 1pri$a i i!vr,ava nalog !a o%varanje a#redi%iva i
ispla%u2
  72 korisnik akreditiva (lice u čiju korist se otvara akreditiv + prodavac)
;2 druga &an#a (tzv. posrednička korespondentna banka) .
Ian#a će prihva%i%i nalog !a o%varanje a#redi%iva u#oli#o nalogodava(+ #oji
 je najče,će njen #o$i%en%+ na računu #od nje i$a dovoljno sreds%ava !a
ispla%u a#redi%ivnog i!nosa.

Oso"ine i pravna priroda. 0 3o je slo#eni pravni posao u #o$e učes%vuje

vi,e li(a. !$e'u učesni#a u a#redi%ivno$ poslu uspos%avljaju se 7 ili ;
pravna odnosa.
A#redi%ivni posao je+ po svojoj pravnoj prirodi+ jedna vrsta upućivanja
(asignacije).
$puivanjem ,asigna+ija  jedno li(e ustupilac (asignant) ovla,ćuje drugo
li(e+ upućenika (asignata)+ da !a njegov račun i!vr,i ne,%o %reće$ li(u+
 primaocu (asignataru)+ a pri$ao(a ovla,ćuje da %o i!vr,enje pri$i u svoje
i$e.
alog !a otvaranje akreditiva  ima karakter ponude za zaključenje
ugovora+ po pravilu se daje u pisanoj for$i 1pre$a /OO+ o&ave!na je
pis$ena for$a2.

Značaj akreditiva. 0 A#redi%iv je najče,ći i najsigurniji ins%ru$en% plaćanja

u pla%no$ pro$e%u+ a naroči%o u $e'unarodni$ plaćanji$a)
? sredstvo plaćanja i obezbeđenja potra#ivanja #od #upovine ro&e ili
i!vr,enja usluga
? u $e'unarodni$ plaćanji$a je sredstvo za razmenu novca
? o$ogućuje u!aja$no #redi%iranje nalogodav(a i #orisni#a a#redi%iva.

1?=. ravni odnosi kod akreditivnog posla

A#redi%ivni posao je slo"en pravni posao #oji preds%avlja skup pravnih
odnosa)

1. ravni odnos i! osnovnog ugovora ,nalogodava+ i korisnik 

akreditiva. 0 /a#ljučeni$ ugovoro$ uspos%avlja se pravni odnos i!$e'u
nalogodavca (du#nika) i korisnika akreditiva (poverioca) i odre'uje da će
du"ni# svoju o&ave!u plaćanja i!vr,i%i otvaranjem akreditiva u #oris% druge
ugovorne s%rane 1poverio(a2 0 tzv. akreditivna klauzula u osnovnom
 pravnom poslu. 9upa( preu!i$a o&ave!u da o%vori a#redi%iv u odre'eno$
ro#u+ #od odre'ene &an#e+ odre'enu vrs%u.

>7
 

2. ravni odnos i!meu nalogodav+a i akreditivne "anke. 0 /a ovaj

odnos &i%an je nalog za otvaranje akreditiva (ugovor o otvaranju
akreditiva). 9upa( daje nalog &an(i da o%vori a#redi%iv odre'ene sadr"ine.
Po pravnoj prirodi+ ovaj ugovor je vrsta ugovora o nalogu .

3. ravni odnos i!meu akreditivne "anke i korespodentne "anke.

0 Do ovog pravnog odnosa dola!i na osnovu nekog drugog pravnog posla + a
ne na osnovu a#redi%ivnog posla.

4. ravni odnos i!meu "anke i korisnika akreditiva. 0 Pos%avlja se

pi%anje u #o$ %renu%#u je o%voren a#redi%iv. Pre$a /OO+ a#redi%iv je o%voren
od dana kada je korisniku akreditiva saopšteno otvaranje akreditiva . Ovaj
pravni odnos se uspos%avlja na osnovu  pismene isprave akreditivne
banke+ na jednos%ranoj i!javi volje a#redi%ivne &an#e. Pis$eno$ ispravo$
a#redi%ivna &an#a o&ave,%ava prodav(a o o%varanju a#redi%iva i njegovi$
uslovi$a.
Odnos a#redi%ivne &an#e i #orisni#a a#redi%iva !avisi od %oga da li je u
pi%anju opozivi ili neopozivi a#redi%iv 1vi,e o nji$a u naredno$ ispi%no$
pi%anju2.

11?. %rste akreditiva

1. S o&!iro$ na %o da li je korisniku akreditiva postavljen neki uslov 
od čijeg ispunjenja !avisi ispla%a a#redi%ivne svo%e ili nema nikakvog
uslova (osnovna podela))
  *2 "e!uslovni ,o"ični  0 vrs%a a#redi%iva #od #oje se od #orisni#a
a#redi%iva ne %ra"i
  ispunjenje ne#og uslova da &i od &an#e $ogao da !ah%eva ispla%u
a#redi%ivnog i!nosa
  42 uslovni ,dokumentarni@ ro&ni 0 vrs%a a#redi%iva #od #oje &an#a
isplaćuje #orisni#u
  a#redi%ivnu svo%u sa$o a#o do#a"e da je ispunio sve uslove navedene
u ispravi o
  a#redi%ivu ovaj a#redi%iv je osnovni instrument platnog prometa .
 Aednoo"ra!na pravila  0 do#u$en%i #oji se javljaju u poslovanju sa
do#u$en%arni$ a#redi%ivo$ svrs%ani su u ; vrs%e)
  a2 o%pre$ni do#u$en%i
  &2 do#u$en%i o osiguranju
  (2 %rgovač#e fa#%ure
  d2 os%ali do#u$en%i.

2. - !avisnos%i od čvrstine obaveza akreditivne banke)

  *2 opo!ivi  0 a#redi%iv #oji ne o&ave!uje a#redi%ivnu &an#u pre$a
#orisni#u na !ah%ev
  nalogodav(a ili po sops%venoj ini(ija%ivi a#redi%ivna &an#a $o"e %a#av
a#redi%iv u sva#o$
  %renu%#u i!$eni%i ili opo!va%i

>;
 

  42 neopo!ivi  0 a#redi%iv #oji a#redi%ivna &an#a ne $o"e ni opo!va%i+ ni

i!$eni%i !a vre$e
  njegovog va"enja is%e#o$ ro#a va"nos%i a#redi%iva+ on se gasi.

3. - !avisnos%i od karaktera obaveza korespodentne banke)

  *2 nepotvreni 0 #ad #orisni#a isplaćuje sa$o a#redi%ivna &an#a
  42 potvreni 0 #ad+ pored a#redi%ivne &an#e+ #orisni#a isplaćuje i ne#a
druga &an#a #oja
  po%vr'uje a#redi%iv a#redi%ivne &an#e.

4. /avisno od %oga da li korisnik akreditiva može ili ne može

 prenositi nalog za isplatu na treća lica)
  *2 prenosivi  0 a#redi%iv #od #oga #orisni# a#redi%iva i$a pravo da i!da
nalog a#redi%ivnoj
  &an(i da i!vr,i plaćanje+ u (elini ili deli$ično+ drugo$
#orisni#u#orisni(i$a prenosiv je
  sa$o onaj neopo!ivi a#redi%iv u #o$e je a#redi%ivna &an#a i!riči%o
o!načila da je prenosiv
  42 neprenosiv  0 a#o nije i!riči%o predvi'eno da je a#redi%iv prenosiv u
%o$ slučaju #orisni#
  ga ne $o"e prene%i na %reće li(e.

5. S o&!iro$ na %o da li se akreditivni iznos može naplatiti u

delovima (ratama) ili samo odjednom)
  *2 deljiv  0 a#redi%iv #od #oga #orisni# a#redi%iva $o"e #oris%i%i svoje
pravo i! a#redi%iva u
  delovi$a 1e%apno+ u ra%a$a2+ sve do# $u u (elini ne &ude isplaćena
a#redi%ivna svo%a
  42 nedeljiv 0 a#redi%iv #oji se #oris%i i naplaćuje odjedno$.

6. S o&!iro$ na %o gde je akreditiv izdat  i gde se može koristiti )

  *2 odla!ei ,nostro 0 a#redi%ivi do$aćih uvo!ni#a o%voreni u #oris%
inos%ranih i!vo!ni#a
  42 dola!ei ,loro 0 a#redi%ivi #oje s%vara inos%rani uvo!ni# u #oris%
do$aćih i!vo!ni#a.

:. kreditiv sa +rvenom klau!ulom 0 %a#av do#u$en%arni a#redi%iv na

čije$ pis$enu se (rveni$ $as%ilo$ ispisuje #lau!ula da #orisni# a#redi%iva
$o"e #oris%i%i deo i!nosa o%vorenog a#redi%iva na i$e avansa i pre
podno,enja a#redi%ivnih do#u$ena%a.

111. >ankarske garan+ije ,pojam@ pravni odnosi u ve!i sa

"ankarskim garan+ijama@ pravna priroda@ dejstvo@ prenos
prava i! garan+ije i i!mena osnovnog ugovora

>ankarska garan+ija  je izjava banke  #ojo$ se ona o&ave!uje pre$a

 primaocu garancije (korisniku) da će $u po dospelos%i du"ni#ove o&ave!e

>>
 

i! osnovnog posla ispla%i%i odre'eni i!nos nov(a+ a#o du"ni# ne i!vr,i svoju
o&ave!u.
Ian#ars#a garan(ija je sreds%vo o&e!&e'enja ispunjenja o&ave!a i! ne#og
slo"enog i s#upog privrednog ugovora.
Mora &i%i i!da%a u pisanoj for$i.
- na,e$ pravu regulisana je /OO.

ravni odnosi u ve!i sa "ankarskim garan+ijama.  0 - odnosi$a #oji

nas%aju u ve!i sa &an#ars#i$ garan(ija$a pojavljuju se naj$anje tri lica)
*2 nalogodavac 1du"ni# i! ne#og drugog pravnog odnosa2
42 &an#a #oja i!daje garan(iju (bankagarant)
  72 korisnik garancije 1poverila( i! osnovnog pravnog posla2.
Ian#ars#a garan(ija se sas%oji i! više pravnih odnosa  i!$e'u li(a #oja
učes%vuju u poslu garan(ije)
1. Odnos i!meu dunika i poverio+a i! osnovnog posla  radi #oga je
garan(ija da%a. 0 3o je osnovni ugovorni odnos i! osnovnog posla #oji
pre%hodi i!davanju &an#ars#e garan(ije i radi čijeg o&e!&e'enja se i!daje
&an#ars#a garan(ija.

2. Odnos i!meu nalogodav+a G dunika ,"ančinog komitenta i

"anke ,davao+a garan+ije
Pravni osnov odnosa nalogodava( ? &an#a je !a#ljučeni ugovor o i!davanju
&an#ars#e garan(ije.

3. Odnos i!meu "ankeGgaranta i korisnika garan+ije. 0 Ovaj pravni

odnos se !asniva davanje$ garan(ije+ najče,će u vidu pis$a #oje &an#a
upućuje #orisni#u &an#ars#e garan(ije.

4.  ven%ualni pravni odnos  $o"e nas%a%i i!meu  "anke u !emlji

korisnika garan+ije i "anke u !emlji nalogodav+a 1#on%ragaran(ija2+
#ao i odnos i!$e'u dve &an#e u slučaju supergaran(ije.

Svi ovi pravni odnosi su $e'uso&no sa$os%alni i ne!avisni.

ravna priroda "ankarske garan+ije.  ? - pravnoj %eoriji pos%oje dva

shvatanja o pravnoj prirodi &an#ars#e garan(ije)
rvo s#vatanje 0 &an#ars#a garan(ija je ugovor #oji se !a#ljučuje i!$e'u
&an#e+ #ao davao(a garan(ije+ i #orisni#a garan(ije %o je  jednostrano
obavezujući ugovor.
Drugo s#vatanje  0 odnos i! &an#ars#e garan(ije nas%aje  jednostranom
izjavom volje banke.
/OO prihva%a #on(ep% &an#ars#e garan(ije #ao jednos%rane i!jave volje
&an#e.
Ian#ars#a garan(ija i$a dos%a sličnos%i sa ne#i$ drugi$ pravni$
ins%i%u%i$a najveća sličnos% je sa je$s%vo$.
 &an#ars#a garan(ija i je$s%vo i$aju is%i (ilj 0 o&e!&e'enje i pojačanje
o&ave!a du"ni#a i! osnovnog posla.
Me'u%i$+ i!$e'u &an#ars#e garan(ije i je$s%va pos%oje i !načajne
ra!li#e....

>@
 

Dejstvo "ankarske garan+ije.  0 Osnovna o"ave!a "ankeGgaranta  i!

ugovora o i!davanju &an#ars#e garan(ije 0 da korisniku garancije izda
garanciju  pre$a oni$ uslovi$a #oji su odre'eni nalogo$ i upu%s%vi$a
nalogodav(a. A#o &an#a?garan% ne ispuni ovu svoju o&ave!u i! ugovora o
i!davanju &an#ars#e garan(ije i ne i!da garan(iju+ &iće odgovorna pre$a
nalogodav(u !a ,%e%u.
!davanje$ &an#ars#e garan(ije &an#a se o&ave!uje da će #orisni#u
garan(ije ispla%i%i odre'enu svo%u nov(a+ #oja ne $o"e &i%i veća od i!nosa
navedenog u garan(iji+ u#oli#o du"ni# i! osnovnog posla 1nalogodava(2 ne
i!vr,i ili neuredno i!vr,i svoju ugovornu o&ave!u.
/ah%ev !a ispla%u garan(ije $o"e is%aći sa$o #orisni# garan(ije.
Osnovna o"ave!a nalogodav+a  i! ugovora o i!davanju &an#ars#e
garan(ije je da bancigarantu nadoknadi iznos novca koji je isplatila
#orisni#u garan(ije sa #a$a%o$ i da joj pla%i provi!iju !a i!da%u garan(iju.

renos prava i! garan+ije i i!mena osnovnog ugovora.   0 Prava i!

&an#ars#e garan(ije #orisni# garan(ije $o"e da prenese 1(edira2 sa$o a#o
se us%upa 1(edira2 i po%ra"ivanje #oje je o&e!&e'eno &an#ars#o$
garan(ijo$. 3o !nači da bankarska garancija nije * + jer ne $o"e
sa$os%alno fun#(ionisa%i u pro$e%u.
H%a će &i%i u slučaju #ad se na#on i!davanja &an#ars#e garan(ije i!$eni
osnovni pravni posao !a#ljučen i!$e'u poverio(a 1#orisni#a garan(ije2 i
du"ni#a 1nalogodav(a2
Odgovor na ovo pi%anje nije jedins%ven+ jer !avisi od vrs%e garan(ije. 9ada je
u pi%anju bezuslovna (apstraktna) bankarska garancija+ i!$ene
osnovnog pravnog posla ne proi!vode dejs%vo na ovu vrs%u garan(ije+ jer je
ona ne!avisna od osnovnog posla. 9ada se radi o uslovnoj (kauzalnoj)
bankarskoj garanciji + i!$ene i dopune osnovnog posla proi!vode dejs%vo
i na &an#ars#u garan(iju+ jer je ona a#(esorna 1!avisna2 od osnovnog posla.

112. Dokumentarni inkaso ,pojam@ vrste@ pravni odnosi@

odgovornost "anke@ ra!lika i!meu dokumentarnog
inkasa i dokumentarnog akreditiva
7nkaso posao je %a#av &an#ars#i posao #od #oga se banka obavezuje  da
će po nalogu i !a račun svog #o$i%en%a 1prodava(+ nalogodava(2 napla%i%i
novčano po%ra"ivanje #oje ovaj i$a pre$a %reće$ li(u 1#up(u+ %rasa%u2+ u!
is%ovre$enu predaju odre'enih do#u$ena%a+ a komitent (nalogodavac) se
obavezuje  da će !a %o pla%i%i &an(i provi!iju i druge %ro,#ove u ovo$
slučaju &an#a se pojavljuje #ao puno$oćni# 1!as%upni#2 svog #lijen%a.
n#aso posao preds%avlja siguran i e5#asan način plaćanja i!$e'u
ugovornih s%rana u nesigurni$ vre$eni$a.

Po pravnoj prirodi+ in#aso posao je ugovor o nalogu. /a ra!li#u od

ugovora o nalogu+ ne $o"e se !a#ljuči%i ću%anje$ &an#e na nalog
nalogodav(a.
Oso"ineK

>
 

? dvos%rano o&ave!ujući
? %ere%ni+ sa %renu%ni$ i!vr,enje$ činid&e
? in%ui%u personae
? nei$enovani.

Nas%ao je #ao re!ul%a% po%re&a poslovne pra#se.

a!lika i!meu dokumentarnog inkasa i dokumentarnog

akreditiva.  0 Osnovna ra!li#a proi!ila!i i! ra!liči%og polo"aja &ana#a i
&ančinih #lijena%a u %i$ poslovi$a)
7. *. 9od do#u$en%arnog in#asa 0 &ančin #o$i%en% je poverilac
4. 9od do#u$en%arnog a#redi%iva 0 &ančin #o$i%en% je du#nik .
77.  *. 9od do#u$en%arnog a#redi%iva 0 do#u$en%a is#upljuje akreditivna
  1#on5r$irajuća2 banka
4. 9od do#u$en%arnog in#asa 0 %o čini kupac (trasat).
777.  *. 9od do#u$en%arnog a#redi%iva 0 &an#a deluje u #oris%
nalogodavca  kupca
4. 9od do#u$en%arnog in#asa 0 &an#a deluje u #oris% nalogodavca 
 prodavca.

%rste dokumentarnog inkasa

7. S o&!iro$ na vrstu dokumenata #oji se #oris%e u in#aso poslovi$a)

*2 robni  0 napla%a FOV !ajedno sa ro&ni$ do#u$en%i$a
42 nerobni  1o&ični2 0 napla%a po%ra"ivanja i!ra"enih u o&li#u FOV.

77.  S o&!iro$ na prostor o"avljanja posla  do#u$en%arnog in#asa i

učesni#a u poslu)
*2 nostro 0 in#aso #od #oga do$aća &an#a pre#o in#aso &an#e u !e$lji
plaćanja naplaćuje
  od inos%ranog du"ni#a po%ra"ivanja do$aćeg poverio(a
42 loro 0 in#aso #od #oga inos%rana &an#a+ pre#o do$aće in#aso &an#e+
naplaćuje
  po%ra"ivanja inos%ranog poverio(a od do$aćeg du"ni#a.

777. S o&!iro$ na način reali!a+ije i o"ave!e "anke)

*2 inkaso sa plaćanjem u gotovom
42 inkaso sa predajom dokumenata uz akcept menice .

ravni odnosi i! dokumentarnog inkasa.  0 !$e'u učesni#a posla

do#u$en%arnog in#asa uspos%avljaju se odre'eni odnosi)
1. ravni odnos i!meu nalogodav+a ,prodav+a i trasata ,kup+a  
2. ravni odnos i!meu nalogodav+a ,prodav+a i dostavne "anke 
3. ravni odnos i!meu dostavne "anke i inkaso "anke .
!$e'u in#aso &an#e i nalogodav(a ne uspos%avlja se ni#a#av pravni odnos.

Odgovornost "anke. 0 Ian#e #oje su u#ljučene u posao do#u$en%arnog

in#asa du"ne su da pos%upaju s%ručno i profesionalno+ Esa ra!u$no$

>B
 

pa"njo$ i u do&ro$ uverenjuE.  Aednoo"ra!nim pravilima !a inkaso

odgovornos% &an#e je u&la"ena+ pa ča# i is#ljučena.
Pre$a Jednoo&ra!ni$ pravili$a+ &an#e nisu du"ne da predu!i$aju &ilo
#a#ve radnje u ve!i sa ro&o$ na #oju se odnosi do#u$en%arna napla%a.
!riči%o se !a&ranjuje da se ro&a dire#%no ,alje &an(i+ &e! njenog i!riči%og
pris%an#a. A#o se %o ipa# učini pro%ivno !a&rani+ &an#a nije du"na da
preu!$e ro&u.

113. ojam i oso"ine #artija od vrednosti

Iartija od vrednosti  je pis$ena isprava #ojo$ se njen i!davala(
o&ave!uje da ispuni o&ave!u upisanu na %oj ispravi.
IO% je pis$ena isprava #oja u se&i sadr"i odre'eno i$ovins#o pravo #oje
 je neodvojivo i neos%varljivo &e! nje.
IO%  je isprava sas%avljena u !a#ono$ propisanoj for$i+ #oja sadr"i sve
&i%ne ele$en%e predvi'ene !a#ono$. /a FOV #ara#%eris%ično je načelo
formalne strogosti hartija.
Pravo na #artiju i  pravo iz #artije su nera!dvojni. Prenos jednog prava
povlači i prenos drugog prava.
FOV poseduju tri bitne osobine po #oji$a se ra!li#uju od os%alih pis$enih
isprava)
*2 veo$a viso# s%epen for$alne s%rogos%i pravnog posla
42 in#orporisanos% odre'enog i$ovins#og prava
72 ve!anos% in#orporisanog prava !a pos%ojanje sa$e har%ije #ao
pis$ene isprave.

FOV su prenosive (negacijabilne) isprave.

9ao i druge pis$ene isprave u pravno$ pro$e%u+ FOV i$aju ulogu
!načajnog do#a!nog sreds%va.

Oso"ine IO%. 0 Ii%ne oso&ine FOV 1&e! #ojih ne$a FOV2)

1. ismena (orma ,(ormalnost.   0 FOV je for$alna isprava+ jer &e!
odre'enog pis$ena ona ne $o"e da pos%oji.
/OO propisuje op,%e o&ave!ne ele$en%e #oje %re&a da sadr"i sva#a FOV.
A#o jedna pis$ena isprava ne sadr"i ne#i od &i%nih ele$ena%a+ ona se ne
$o"e s$a%ra%i F?o$OV. /OO?o$ su predvi'ene pravne radnje i način na
#oji se %e radnje $ogu vr,i%i propisan je i sadr"aj ili $es%o odre'enih i!java
#oje $ogu &i%i une%e u FOV.
ačelo (ormalnosti 0 u pisano$ o&li#u $oraju &i%i sve radnje sa i na FOV.

2. 7movinsko pravo.  0 FOV je pis$ena isprava #oja se odnosi na ne#o

prenosivo pravo i$ovins#opravnog #ara#%era. $ovins#o pravo $o"e &i%i
ra!liči%o+ pa se $ogu ra!li#ova%i ra!ne vrste IO%)
*2 s%varna prava 1pravo svojine+ !aloga2 0 najče,ća u pra#si
42 o&liga(iona prava 1pravo po%ra"ivanja2
72 novčano po%ra"ivanje 1$eni(a+ če#2.

>
 

Pis$ene isprave u #oji$a je o!načeno ne#o drugo pravo+ a ne i$ovins#o

pravo+ nisu FOV.

3. 7nkorpora+ija ,otelovljenje. 0 Pravo na #oje se odnosi FOV ne $o"e

se os%vari%i+ ni%i prenosi%i &e! posedovanja isprave+ jer pravo i! FOV je
čvrs%o ve!ano !a sa$u har%iju+ %a#o da preds%avljaju !ajedno jedins%venu
(elinu. S o&!iro$ na pravilo) čija je FOV+ %oga je i pravo i! %e har%ije+ %o je
 zakoniti imalac * istovremeno i titular prava   na #oje se ona odnosi.
/a#oni%i i$ala( FOV %re&a da je s%e#ao har%iju na !a#oni% način i da je pri
%o$ &io saves%an u s#ladu sa načelo$ savesnos%i i po,%enja. FOV na
si$&oličan način preds%avlja pravo na #oje se ona odnosi.
ačelo inkorpora+ije 0 !ajednič#o !a sve FOV+ ali ne$a is%i !načaj !a sve
vrs%e.
Pravo i! FOV $o"e da se prenosi na drugo li(e jedino prenoso$ har%ije.
/a#oni%i i$ala( FOV+ #ao i sva#e druge po#re%ne s%vari+ s o&!iro$ da
poseduje s%varno pravo na har%iji+ $o"e njo$e i s%varnopravno raspolaga%i.

4. renosivost ,nega+ija"ilnost.  0 FOV su u pravno$ pro$e%u+

pred$e% su pro$e%a 0 i$aju moć cirkulacije. 3o !nači da su FOV
prenosive ili negacijabilne. Pravo i! har%ije i pravo na har%iju $ogu
se prenosi%i sa jednog li(a na drugo li(e. Sa prenosom prava na #artiji
istovremeno se prenose i prava na koja se ta #artija odnosi 0 prava
i! #artije 1npr. prenos s#ladi,ni(e na si$&oličan način !nači prenos
us#ladi,%ene ro&e2. - !avisnos%i od vrs%e har%ije+  prenošenje * sa jednog
na drugo lice vrši se )
*2 indosiranje$
42 (esijo$
72 predajo$ 1%radi(ijo$2.

114. rava !akonitog imao+a #artije od vrednosti

/a#oni%i i$ala( FOV i$a dva prava)
*2 pravo na #artiju 1s%varna prava 0 pravo svojine+ !aloge2
42 pravo iz #artije 1o&liga(iono pravo 0 po%ra"ivanje2.

!davanje$ FOV s%vara se odre'eni pravni odnos i!$e'u izdavaoca hartije+

#ao du"ni#a+ i zakonitog imaoca hartije+ #ao %i%ulara prava na #oje se har%ija
odnosi. Pravo i! har%ije i pravo 1svojine2 na har%iji preds%avljaju !ajedno
 jedins%venu (elinu.

1. /a#oni%i i$ala( FOV poseduje s%varno pravo na #artiji 1pravo svojine+

!aloge2 i $o"e sa njo$ s%varnopravno raspolaga%i. Po,%o pravo na har%iju i
pravo i! har%ije preds%avljaju jedins%venu (elinu 1načelo in#orpora(ije2+ %o
prenos jednog prava povlači !a so&o$ i prenos drugog prava. Pravo na #oje
se har%ija odnosi+ po svo$ sadr"aju+ !avisi od vrs%e FOV.

2. rava i! #artije $ogu &i%i)

*2 pravo po%ra"ivanja 1$eni(a+ če#2

@:
 

  42 pravo svojine ili !aloge 1#onos$an+ s#ladi,ni(a2

72 pravo uče,ća 1i$ovins#o i lično pravo a#(ionara #od prenosa a#(ija2.

rivredna uloga i !načaj IO%.  0 6un#(ije FOV u privrednopravno$

pro$e%u $ogu se grupisa%i u dve sfere)
1. &!v. Lro"na s(eraL.  0 FOV #oris%e se #ao sredstvo robnog prometa  1npr.
prenoso$ %ere%ni(e sa jednog li(a na drugo li(e is%ovre$eno se prenose i
sva prava na ro&i #oja je navedena u %oj ispravi2

2. 'onetarnoGkreditna s(era. 0 Ovde se FOV #oris%e #ao)

*2 sreds%va !a plaćanje
42 #redi%no sreds%vo
72 $ogu i$a%i ra!ne #o$&inovane fun#(ije 1inves%i(ione+ #redi%ne+
!alo"ne+ regula(ione+
  upravljač#e i sl. 0 npr. a#(ije2.

F?$aOV prvens%veno se ,%i%e in%eresi poverio(a. Poverila( čije je pravo

in#orporisano u FOV+ a#o poseduje %u har%iju+ i$a sigurniji i obezbeđeniji
 polo#aj u odnosu na poverio(a #oji ne poseduje har%iju)
? posedovanje FOV preds%avlja čvrs% do#a! o pos%ojanju prava
na!načenog u har%iji
? FOV o$ogućuje poverio(u da se la#,e legi%i$i,e
? FOV o$ogućava poverio(u da la#,e raspola"e svoji$ pravo$
? !a#oni%i i$ala( har%ije 1poverila(2 siguran je da nijedno drugo li(e ne
$o"e !ah%eva%i od du"ni#a da ispuni o&ave!u #oja je upisana na
har%iji sve do# se ona nala!i u njegovi$ ru#a$a.

115. astanak o"ave!e i! #artija od vrednosti ,pojam i

teorije G emisije@ krea+ije@ ugovora
FOV se uve# i!daje sa odre'eni$ (ilje$ 0 radi zasnivanja i ostvarenja
obaveza iz nekog drugog + osnovnog pravnog posla ili povodom osnovnog
 posla i radi njegovog izvršenja i obezbeđenja. 3o !nači da i!$e'u izdavaoca
hartije (du#nika)  i imaoca + korisnika  hartije (poverioca) redovno i pre
i!davanja har%ije pos%oji odre'eni osnovni pravni odnos.
Pored osnovnog pravnog odnosa+ i!$e'u i!davao(a har%ije 1du"ni#a2 i
i$ao(a har%ije 1#orisni#a+ poverio(a2 pos%oji jo, jedan pravni odnos u ve!i
sa FOV.

&eorija emisije. 0 Pravni odnos i! FOV nas%aje jednos%rano$ i!javo$ volje

njenog po%pisni#a+ u trenutku kad on izvrši predaju hartije ('emitovanje')
korisniku.

&eorija krea+ije. 0 O&ave!a du"ni#a i! FOV nas%aje jednos%rano$ i!javo$

volje 0 u momentu kad je izdavalac hartije stavio svoj potpis na hartiju . -
%renu%#u s%avljanja po%pisa na har%iji+ i!davala( je svojo$ jednos%rano$
i!javo$ volje #reirao pravni posao i !asnovao svoju o&ave!u i! har%ije.

@*
 

&eorija ugovora. 0 FOV su pose&na vrs%a ugovora. 3re&a ra!li#ova%i dva

ugovora)
*2 osnovni ugovor  1pravni osnov #ons%ru#(ije FOV #ao ugovora2
42 ugovor iz #artija 1du"ni#ova o&ave!a i! FOV nas%aje !a#ljučenje$
ugovora i!$e'u
  učesni#a u ve!i sa har%ijo$2.

116. odela IO% prema načinu odreivanja imao+a prava

i! #artije
1. IO% na ime  0 FOV u #oji$a je o!načeno i$e 5!ič#og li(a+ odn. 5r$e+
predu!eća ili drugog pravnog li(a+ #oje je i$ala( 1vlasni#2 har%ije i njen
#orisni# 1poverila(2. /a#oni%i i$ala( har%ije je li(e #oje je i!davala( har%ije
o!načio u sa$oj har%iji.
Voljo$ i!davao(a FOV+ #oja po sa$o$ !a#onu glasi po nared&i 1npr.
$eni(a2+ $o"e &i%i pre%vorena u har%iju na i$e. !davala( će i!riči%o
naglasi%i u har%iji da pravo i! har%ije i$a sa$o li(e #oje je o!načeno u sa$oj
ispravi+ ali ne i ne#o drugo li(e+ i %o 0 s%avljanje$ nega(ije EneE ispred
klauzule 'po naredbi'+ da &i se do&ilo sasvi$ supro%no s%anje u vidu
klauzule 'ne po naredbi' (rekta klauzula) . -no,enje$ re#%a #lau!ule pored
i$ena #orisni#a har%ije po nared&i je do&ila svojs%vo har%ije na i$e 1npr)
Epla%i%e ?u+ ali ne po njegovoj nared&iE2
!davala( FOV najče,će sa$ odlučuje o vrs%i har%ije #oju će i!da%i.
FOV na i$e prenosi se cesijom.

2. IO% po nared"i 0 FOV #od #ojih je o!načeno i$e 15r$a2 #orisni#a i

#oje sadr"e ovla,ćenje o!načeno$ #orisni#u da $o"e jednos%rano$
i!javo$ volje 1svojo$ nared&o$2 da odredi i ne#o drugo li(e #ao #orisni#a.
-lauzula 'po naredbi' s%avlja se po volji i!davao(a ili i$ala(a har%ije.
Ove har%ije i$aju veli#u (ir#ula(ionu $oć. Prenose se jednos%avno+ &r!o i
la#o.
Po volji i!davao(a har%ije po nared&i ili i$ao(a 1#orisni#a2 har%ije+ ova
har%ija se $o"e pre%vori%i u har%iju na i$e. !davala( har%ije po nared&i
unosi u har%iju rekta klauzulu.
Far%ije po nared&i $ogu se #oris%i%i u do$aće$ i $e'unarodno$ pla%no$
pro$e%u #ao sreds%vo #redi%a i #ao sreds%vo o&e!&e'enja i osiguranja
po%ra"ivanja 1EpraveE FOV2.
FOV po nared&i prenose se indosamentom.

3. IO% na donosio+a 0 FOV u #oji$a nije na!načeno i$e 15r$a2 li(a #oje
 je %i%ular prava na #oje se har%ija odnosi+ %a#o da se !a#oni%i$ i$ao(e$
har%ije 1#orisni#o$2 s$a%ra sva#o li(e #oje poseduje %u ispravu.
Svojs%vo har%ije na donosio(a najče,će se odre'uje voljo$ njenog
i!davao(a. -$es%o na!načenja i$ena 15r$e2 #orisni#a+ har%ija na
donosio(a sadr"i #lau!ulu Epla%i%e donosio(uE.
9od har%ije na donosio(a kao imalac hartije smatra se svako lice koje
 poseduje hartiju.

@4
 

 Jedno od osnovnih o&ele"ja har%ije na donosio(a je da je #od ovih har%ija

os%varen najviši stepen povezivanja prava na hartiju i prava iz hartije.
FOV na donosio(a prenose se običnom predajom (tradicijom).
!daju se u veli#o$ &roju pri$era#a+ u serija$a #ara#%eri,e ih $asovnos% u
pravno$ pro$e%u+ &r!ina i jednos%avnos% prenosa.
Far%ije na donosio(a su  prezentacione hartije. Du"ni# 1i!davala( har%ije2 će
i!vr,i%i o&ave!u sa$o ono$ li(u #oje $u pre!en%ira har%iju na donosio(a.
-ni,%enje ili gu&i%a# har%ije na donosio(a o&ično i$a !a posledi(u pres%ana#
svojs%va poverio(a.
FOV na donosio(a $o"e se pre%vori%i u har%iju po nared&i 0 s%avljanje$
klauzule 'po naredbi'+ #ao i u har%iju na i$e 0 s%avljanje$ rekta klauzule.

4. lternativne IO% 0 FOV #od #ojih se i$ala( prava 1#orisni#2 odre'uje

na al%erna%ivan način) #o$&ina(ijo$ 1napred navedenih2 načina
odre'ivanja i$ao(a prava har%ije 1npr) Epla%i%e ?u ili donosio(uE2.
5. 'ešovite IO% 0 FOV #oje se sas%oje i! vi,e delova+ a #od %ih delova se
na ra!liči%e načine odre'uje i$ala( prava.

11:. odela IO% prema prirodi inkorporisanog prava

1. Stvarnopravne IO%  0 u se&i sadr"e odre'eno stvarno pravo  1pravo
svojine+ pravo !aloge2. Pre$a vrstama stvarnog prava+ s%varnopravne
FOV se dele na)
*2 svojins#opravne
42 !alo"nopravne.
Pravo svojine i !aloge najče,će se odnosi na po#re%ne s%vari+ ali $o"e
o&uhva%i%i i nepo#re%nos%i. Zalonopravne IO% dele se na) a2 !alo"no
pravo na po#re%ni$ s%vari$a
&2 !alo"no pravo na nepo#re%nos%i$a.
Najče,će se prenose predajom (tradicijom). Odnose se na odre'enu ro&u.

2. O"liga+ionopravne IO% 0 sadr"e odre'eno obligaciono pravo. Odnose

se na ne#o plaćanje. /a#oni%i i$ala( har%ije i$a odre'eno novčano
po%ra"ivanje pre$a du"ni(i$a i! har%ije. - ove har%ije spadaju) $eni(a+
če#+ o&ve!ni(a+ &lagajnič#i !apisi+ #o$er(ijalni !apisi+ #redi%no pis$o.... Ova
har%ija je pre!en%a(iona isprava. Prenosi se  indosiranjem.

3. IO% sa pravom učeša ,Lkorpora+ioni papiriL.   0 - nji$a je

in#orporisano+ pored ne#og imovinskog prava+ i  pravo upravljanja i
odlučivanja  u pojedini$ pravni$ li(i$a. 3ipična #orpora%ivna har%ija je
akcija. Sadr"i i člans#a i i$ovins#a prava a#(ionara. - a#(iju su
in#orporisani) lično pravo 1člans#o2 i o&liga(iono pravo 1pravo na
dividendu2.

11<. odela IO% prema stepenu pove!anosti sa

osnovnim poslom@ prema načinu nastanka prava i! #artije
i prema karakteru potraivanja
@7
 

odela IO% prema stepenu pove!anosti sa osnovnim poslom

1. /au!alne IO%. 0 9od njih se vidi pravni posao koji je prethodno nastao +
#oji pos%oji i!$e'u i!davao(a har%ije 1du"ni#a2 i i$ao(a har%ije 1poverio(a2.
 3o je osnovni pravni posao  0 ne#i od ugovora ro&nog ili pla%nog pro$e%a
(ugovor o kreditu).
2. pstraktne IO%.  0 Pos%oje a#o se iz * ne vidi razlog njenog
izdavanja+ a#o se i! har%ije ne vidi osnovni pravni posao !&og #ojeg su
i!da%e. 3ipične aps%ra#%ne FOV su menica i ček .
odela IO% prema načinu nastanka prava i! #artije

1. /onstitutivne 0 one isprave #od #ojih je  pravo na koje se hartija odnosi

nastalo tek izdavanjem hartije .
2. ekonstitutivne ,deklarativne 0 sadr"e ne#o  pravo koje nije
konstituisano izdavanjem hartije, jer je postojalo pre izdavanja hartije .
!davanje$ FOV ovo pravo se sa$o de#lari,e pre$a %reći$ li(i$a. - ovu
grupu FOV spada sa$o menica.

odela IO% prema karakteru potraivanja

1. ovčane IO% 0 odnose se na ne#o novčano potra#ivanje 1$eni(a+ če#+

o&ve!ni(a+ a#(ija2.
2. o"ne IO%  0 odnose se na ne#o  potra#ivanje u robi  1#onos$an+
s#ladi,ni(a+ prenosivi %ovarni lis%2.

11=. %rste indosamenata 0 podela prema (ormi

7ndosament  je pis$ena i!java li(a #oje je u FOV po nared&i o!načeno #ao
poverila( 1prenosila( har%ije2 #oje svojo$ nared&o$+ une%o$ u propisano$
$es%u na har%iji+ us%upa 1prenosi2 prava i! har%ije i na har%iji na odre'eno
li(e 1novog i$ao(a har%ije2.

1. uni indosament. 0 Mora sadr"a%i naj$anje tri bitna elementa)

*2 i!javu o prenosio(u
42 5r$u 1indosa%ar2
72 po%pis prenosio(a 1indosan%2.
7!javom o prenosu  (klauzulom naloga za plaćanje)  indosan% #oris%i
svoje ovla,ćenje da svojo$ i!javo$ volje 1nared&o$2 odredi ne#o drugo
li(e #ao !a#oni%og i$ao(a har%ije. - %o$ s$islu+ u puno$ indosa$en%u
$o"e se reći) E-$es%o $eni+ pla%i%e po nared&i ?u.E

2. >lanko indosament 0 indosa$en% #oji na pole'ini har%ije po nared&i

sadr"i sa$o po%pis indosan%a. - nje$u nije o!načeno i$e 15r$a2 novog
i$ao(a har%ije po nared&i 1indosa%ara2. Novi i$ala( har%ije po nared&i
1indosa%ar2 je li(e #oje pre!en%ira %u har%iju njeno$ i!davao(u 1du"ni#u2+ jer
 je !a#ons#a pre%pos%av#a da je sva#i i$ala( har%ije njen !a#oni%i i savesni

@;
 

i$ala(. Dalji prenos #artije sa &lan#o indosa$en%o$ $o"e se i!vr,i%i na

više načina)
*2 &lan#o indosa%ar $o"e dalje prene%i har%iju  prostom predajom
(tradicijom) ne#o$
  drugo$ li(u
42 &lan#o indosa%ar $o"e &lan#o indosa$en% predvodi%i u puni
indosa$en% %a#o ,%o će
  i!nad po%pisa svog &lan#o indosa$en%a upisa%i i$e indosa%ara
72 &lan#o indosa%ar $o"e i!nad po%pisa svog &lan#o indosa$en%a upisa%i
svoje i$e #ao
  indosa%ara.

3. 7ndosament na donosio+a.  0 Pos%oji #ada se u #lau!ulu o

indosa$en%u+ u$es%o o!načenja i$ena indosa%ara+ s%avlja reč Edonosio(uE.
Far%ija po nared&i sa indosa$en%o$ na donosio(a se vrlo la#o prenose
(prostom tradicijom). 

4. ekta indosament. 0 Far%ija$a po nared&i $o"e se odu!e%i svojs%vo

prenosivos%i s%avljanje$ re#%a #lau!ule na har%iju. Sadr"i klauzulu ne po
naredbi. -no,enje re#%a #lau!ule u har%iju po nared&i ne !nači da se %a
har%ija dalje uop,%e ne $o"e prenosi%i. Ona !a&ranjuje indosa%aru da %u
har%iju dalje prenosi indosa$en%o$+ ali se ona $o"e prenosi%i sa$o
cesijom.

5. ovratni indosament  0 %a#va vrs%a indosa$en%a #od #ojeg se #ao

indosa%ar pojavljuje li(e #oje je već $enični du"ni#. Pravno dejs%vo
povra%nog indosa$en%a !avisi od %oga na #oje je li(e har%ija povra%no
indosirana)
*2 a#o se har%ija po nared&i povra%ni$ indosa$en%o$ indosira na njenog
i!davao(a
  1%rasan%a2+ nas%aje #onfu!ija o&ave!a i! har%ije se gasi
42 a#o je $eni(a indosirana povra%ni$ indosa$en%o$ na a#(ep%an%a+
nas%upa sjedinjenje
  prava i o&ave!a u is%o$ li(u 1#onfu!ija2 o&ave!a i! har%ije se gasi+ a
gase se i o&ave!e
  os%alih du"ni#a u ve!i sa %o$ har%ijo$
72 povra%ni$ indosa$en%o$ na ne#og ranijeg i$ao(a har%ije 1npr. na
%rasa%a #oji nije
  a#(ep%irao $eni(u+ pa !a%o nije $enični du"ni#2 %o li(e ponovo pos%aje
indosa%ar i s%iče
  prava i! har%ije pre$a i!davao(u har%ije.

12?. %rste indosamenata 0 podela prema sadraju

1. Svojinski ,translativni indosament 0 %a#va vrs%a indosa$en%a #oji$
se+ pored prava i! har%ije+ is%ovre$eno prenosi i pravo na har%iju 1pravo
svojine2. Svojins#i indosa$en% uve# se pre%pos%avlja+ a#o na FOV nije
i!riči%o navedeno da se radi o !alo"no$ ili puno$oćnič#o$ indosa$en%u.
@>
 

2. Zaloni indosament. 0 /alaganje FOV vr,i se s%avljanje$ na har%iju

#lau!ule Evrednos% !a !aloguE+ i! #oje se vidi da se radi o prenosu har%ije !a
!alogu. 3o se o&ično čini radi o&e!&e'enja po%ra"ivanja i! ne#og drugog
pravnog posla.
9ad je pod$ireno po%ra"ivanje radi čijeg je o&e!&e'enja !alo"ena FOV+
poverila( 1!alogopri$a(2 je du"an da vra%i har%iju !alogodav(u.
/alogodava( će na#on prije$a har%ije pre(r%a%i #lau!ulu o prenosu+ #oja je
&ila une%a na har%iju.
/alaga%i se $ogu) a2 har%ije na i$e &2 har%ije po nared&i (2 har%ije na
donosio(a.

3. unomonički indosament. 0 /a#oni%i i$ala( FOV $o"e ovlas%i%i ne#o

drugo li(e #ao svog puno$oćni#a da u njegovo i$e i !a njegov računa
os%varuje prava i! har%ije. Puno$oćnič#i indosa$en% i!ra"ava se #lau!ulo$
Eprenos puno$oćjaE.

121. romene kod IO%@ deljenje i sjedinjavanje #artija

romene kod IO%

7. romene koje moe da vrši imala+

!davala( FOV $o"e+ na !ah%ev i o %ro,#u i$ao(a har%ije+ pro$eni%i njenu

vrs%u 1/OO2. Pro$ena vrs%e har%ije vr,i se+ po pravilu+ radi povećanja njene
cirkulacione moći ili radi smanjenja njene cirkulacione moći. Pro$ene su
$oguće sa$o a#o nisu u pi%anju FOV #oje po sa$o$ !a#onu $ogu da &udu
sa$o na i$e ili #oje voljo$ i!davao(a glase sa$o na i$e odre'enog li(a+
u! !a&ranu pro$ene.
/onver!ija  je slučaj #ad i!davala( F?juOV na i$e pre%vara u FOV na
donosio(a ili FOV po nared&i. 9onver!ijo$ se  povećava cirkulaciona i
negacijabilna moć * na ime 1jačanje prenosivos%i2.
%inkula+ija je slučaj #ad i!davala( F?juOV na donosio(a pre%vara u FOV na
i$e ili FOV po nared&i. Na %aj način smanjuje njenu cirkulacionu i
negacijabilnu moć 1sla&ljenje prenosivos%i2.
!davala( FOV prili#o$ #onver!ije har%ije 1na !ah%ev i o %ro,#u i$ao(a
har%ije2 du"an je da pre%hodno proveri for$alnu legi%i$isanos% i$ao(a %e
har%ije+ a #od har%ije na donosio(a+ prili#o$ vin#ula(ije+ da pos%upa
savesno.

77. romene koje moe da vrši imala+

Pre$a /OO+ !a#oni%i i$ala( FOV po nared&i ili FOV na donosio(a $o"e
vr,i%i sledeće pro$ene na har%iji)
  *2 indosan% $o"e prene%i FOV po nared&i indosa$en%o$ na donosio(a ili
re#%a
  indosa$en%o$

@@
 

  42 FOV na donosio(a ne $oraju se uve# prenosi%i pros%o$ %radi(ijo$+ i!

ru#e u ru#u+ već se
  %o $o"e učini%i indosa$en%o$ $oguće je FOV na donosio(a prene%i i
(esijo$ na
  odre'eno vre$e.

Deljenje IO%

Ra!li#uju se dva slučaja)

1. Slučaj gde poverila( $o"e !a%ra"i%i da $u du"ni# u ve!i sa osnovni$
pravni$ poslo$ i!da vi,e har%ija i da na %aj način i!vr,i podelu svoje
o&ave!e 1ne preds%avlja %ipičan slučaj deljenja FOV2
2. Na#on ,%o je FOV i!da%a+ i$ala( har%ije $o"e !ah%eva%i+ o svo$ %ro,#u+
da $u i!davala( i!vr,i njenu podelu na vi,e har%ija $anjeg i!nosa.

Sjedinjavanje IO%

Supro%no podeli FOV+ i$ala( FOV $o"e !ah%eva%i sjedinjavanje vi,e har%ija
i!da%ih od is%og i!davao(a+ #oje se odnose na is%u vrs%u o&ave!a i #oje su
i!da%e u is%oj seriji+ u jednu ili vi,e har%ija. Sjedinjavanje$ FOV ne dovodi se
pro$ena u u#upnoj o&ave!i i!davao(a har%ija.

122. 'eni+a ,pojam@ oso"ine@ uloga@ istorijat

'eni+a je %ipična FOV #oja sadr"i sve &i%ne oso&ine FOV i pose&ne oso&ine
podvrs%e FOV po nared&i.
vojstvo * po naredbi menica ima po samom zakonu + %a#o da ne $ora
da sadr"i #lau!ulu Epo nared&iE. -no,enje$ pose&ne #lau!ule u $eni(u
(tzv. 'rekta klauzula') ona $o"e da i!gu&i svojs%vo har%ije po nared&i i da
se pre%vori u har%iju na i$e.
- na,i$ propisi$a i u uporedno$ pravu nije da%a de5ni(ija $eni(e+ ali su
na&rojani njeni &i%ni ele$en%i #oji %re&a da &udu upisani na $eni(i.
'eni+a  je FOV+ sačinjena u !a#ono$ propisanoj for$i+ #ojo$ se njen
izdavalac  (trasant) &e!uslovno o&ave!uje da će on sa$ ili+ po njegovo$
nalogu treće lice odre'eno u $eni(i (trasat) + ispla%i%i odre'eni i!nos nov(a
na #oji $eni(a glasi o!načeno$ korisniku (poveriocu)  ili li(u po njegovoj
nared&i.

Oso"ine. 0 Meni(a je)

*2 FOV po nared&i po sa$o$ !a#onu
42 o&liga(ionopravna FOV
72 $enična o&ave!a je aps%ra#%nog #ara#%era
;2 s%rogo for$alna FOV
>2 pre!en%a(iona FOV
@2 !a nas%ana#+ prenos+ os%varivanje i pres%ana# prava i! $eni(e
neophodno je pos%ojanje
  $eničnog pis$ena
2 $enične o&ave!e i$aju 5#sni #ara#%er.

@
 

$loga. 0 - savre$eno$ pravno$ pro$e%u $eni(e se+ po pravilu+ #oris%e

#ao kreditno sredstvo i #ao sredstvo za obezbeđenje kredita  1vrlo
pogodno2.

7storijat. 0 Prve pis$ene isprave #oje su i$ale odre'ene oso&ine $oderne

$eni(e pojavile su se jo, u do&a ro&ovlasnič#ih dr"ava 1Fa$ura&ijev
!a#oni#+ 8i(eronovo pis$o po!nani#u u A%ini !a ,#olovanje njegovog sina2.
Meni(a je nas%ala u i%alijans#i$ %rgovač#i$ gradovi$a u rano$ srednje$
ve#u 1 ve#2.
Sa ra!voje$ ro&no?novčanih odnosa+ sve su učes%aliji i $asovniji slučajevi
#ad su %rgov(i $orali da i!vr,e plaćanja van $es%a svog &orav#a.
9ori,ćenje $eni(e u fun#(iji $enjanja nov(a po#a!alo se vrlo #orisni$ i
e5#asni$ i! vi,e ra!loga)
*2 i!&egavane su for$alnos%i ve!ane !a preno,enje nov(a pre#o grani(e
42 poslovanje u! #ori,ćenje $eni(e &ilo je sigurnije i pra#%ičnije.
Sve do dono,enja fran(us#og 3rgovač#og !a#oni#a $eni(a je i$ala s%ale,#i
#ara#%er 1ona je &ila %rgovač#a FOV2. Dono,enje$ fran(us#og 3rgovač#og
!a#oni#a+ $eni(a je i!gu&ila svoj s%ale,#i #ara#%er i pos%ala dos%upna svi$
poslovno sposo&ni$ li(i$a. Meni(a je pos%ala univer!alna FOV.

123. %rste meni+e

/riterijumi !a ra!vrstavanje meni+a

7. Zavisno od "roja li+a u meni+i)

1. %učena ,trasirana meni+a 0 %a#va vrs%a $eni(e #od #oje jedno li(e 0
njen izdavalac  (trasant)  daje nalog drugom licu  (trasatu)  da u vre$e
njene dospelos%i ispla%i trećem licu  (korisniku, remitentu)  ili li(u po
nared&i %og %rećeg li(a+ novčani i!nos #oji je o!načen na $eni(i.

odvrste )

1. %učena meni+a po sopstvenoj nared"i  0 $eni(a #od #oje trasant 

daje nalog trasatu  da nje$u sa$o$ (trasantu) ispla%i o dospelos%i
odre'eni $enični i!nos. 9od ove vrs%e $eni(e %rasan% je Evu#aoE $eni(u na
%rasa%a u sops%venu #oris%+ jer je sa$og se&e o!načio #ao #orisni#a
1re$i%en%a2 u $eni(i. Po,%o je do,lo do spajanja fun#(ije %rasan%a i #orisni#a
u is%o$ li(u+ #od ove vrs%e $eni(e pos%oje sa$o dva lica)
*2 %rasan% 1i!davala(2
42 %rasa% 1#oji %re&a da ispla%i $enični i!nos2.
Vučena $eni(a po sops%venoj nared&i glasi) Epla%i%e po nared&i $ojoj
sops%venojE. 9oris%i se naroči%o u slučajevi$a #ad %rasan% "eli da do
a#(ep%iranja $eni(e dr"i u %ajnos%i i$e li(a 1#orisni#a2 #o$e %re&a ispla%i%i
$enični i!nos.

@B
 

2. %učena sopstvena meni+a 0 $eni(a #od #oje izdavalac (trasant) sa$

se&i daje nalog da korisniku  pla%i $enični i!nos. 3rasan% vuče 1%rasira2
ispla%u $eničnog i!nosa na se&e %a#o ,%o sam sebe označava kao trasata .
9od ove vrs%e $eni(e do,lo je do konfuzije %rasan%a i %rasa%a. /rasant ima
dvostruku ulogu ) a2 i!davao(a $eni(e i &2 %rasa%a 1ispla%io(a $eničnog
i!nosa2.

3. %učena sopstvena meni+a po sopstvenoj nared"i   0 $eni(a #od

#oje trasant   daje nalog samom sebi da sebi o dospelos%i $eni(e ispla%i
$enični i!nos. 9od ove vrs%e $eni(e fun#(ije %rasan%a+ %rasa%a i #orisni#a
sjedinjene su u jedno$ li(u. Pra#%ično+ #od ove vrs%e $eni(e pos%oji sa$o
 jedno li(e+ a %o je du"ni#. Po,%o ne$a poverio(a+ %o ova vrs%a $eni(e ne
proi!vodi pravno dejs%vo.

2. Sopstvena meni+a  0 $eni(a #od #oje se njen izdavalac  (trasant)

o&ave!uje da će o dospelos%i $eni(e ispla%i%i trećem licu  (korisniku,
remitentu) ili po nared&i %og %rećeg li(a odre'eno$ li(u+ novčani i!nos #oji
 je odre'en u $eni(i. 9od sops%vene $eni(e ne postoji nalog za isplatu
meničnog iznosa  upućen drugo$ li(u 1%rasa%u2+ već pos%oji o&ećanje
i!davao(a $eni(e da će on i!vr,i%i ispla%u $eničnog i!nosa. -$es%o
&e!uslovnog naloga pla%i%e+ s%oji #lau!ula Epla%ićuE. Ovde nije označeno ime
lica  #oje %re&a da pla%i $eni(u+ odn. %rasa%a+ jer $eni(u plaća njen
i!davala( 1%rasan%2. 3o !nači da se u $enično$ odnosu pojavljuju dva lica)
*2 i!davala( $eni(e 1%rasan%2
42 li(e #o$e će i!davala( pla%i%i $enični i!nos.

77. rema načinu i!davanja i svojstvu i!davao+a meni+e)

*2 $eni(e #oje je i!davala( i!dao u svoje i$e i !a svoj račun
42 $eni(e i!da%e u %u'e i$e i !a %u' račun
72 $eni(e i!da%e u svoje i$e+ a !a %u' račun.

777. Zavisno od ne"itni# ,(akultativni# sastojaka koje sadre)

*2 nea#(ep%irane
42 a#(ep%irane.
*2 pro%es%ovane
42 nepro%es%ovane.
*2 avalirane
42 neavalirane.
*2 u$no"ene
42 neu$no"ene.

7%. $ !avisnosti od osnovnog posla radi kojeg se meni+e i!daju )

*2 ro&ne
42 5nansijs#e.

%. Zavisno od (orme meni+e)

*2 puna $eni(a
42 &lan#o $eni(a.

@
 

124. ravna priroda meni+e

Starije škole

1. 'editeranska ,romanska škola.   0 Ova ,#ola i$a ne#e odli#e po

#oji$a se ra!li#uje od os%alih ,#ola)
? $eni(a je s%rogo for$alna isprava
? $eni(a i$a oso&ine #au!alnog pravnog posla
? $eni(a se %re%ira #ao ins%i%u% ugovornog prava.

2. ermanska škola. 0 Odli#uje je vi,e oso&ina)

? $eni(a je &e!uslovni i aps%ra#%ni pravni posao
? radi ola#,avanja i u&r!avanja (ir#ula(ije $eni(e+ ova ,#ola ods%upa
od načela s%roge for$alnos%i $eni(e i do!voljava i!davanje &lan#o
$eni(e
? i!davala( $eni(e 1%rasan%2 ne $ora u %renu%#u i!davanja $eni(e
posedova%i po#riće #od %rasa%a.

3. nglosaksonska škola.  0 Do!voljava punu slo&odu o&li#a i sadr"aja)

? !a pos%ojanje $eni(e ne !ah%eva se ne#a pose&na for$a
? $eni(a ne $ora &i%i po%puno aps%ra#%na
? #ada je u pi%anju o!načenje dospelos%i $eni(e+ do!voljeni su ra!liči%i
ro#ovi dospelos%i i ispla%a $eničnog i!nosa na ra%e.

ovije škole

1. $govorna teorija. 0 Pre$a %eoriji %ri ugovora s$a%ra se da #od $eni(e

pos%oje tri ugovorna odnosa )
*2 osnovni ugovor   i!$e'u i!davao(a $eni(e i #orisni#a $eni(e
1re$i%en%a2
42 ugovor o mandatu i!$e'u i!davao(a $eni(e 1%rasan%a2 i li(a na #oje
se $eni(a vuče
  1%rasa%a2
72 ugovor o ustupanju (cesiji) potraživanja i!$e'u li(a #oje indosira
$eni(u 1re$i%en%a+
  indosan%a2 i li(a na #oje se $eni(a indosira 1indosa%ara2.
-govorna %eorija o pravnoj prirodi $eni(e je napu,%ena+ a prihvaćena je
%eorija jednos%rane i!jave volje njenog i!davao(a 1%rasan%a2.

2. &eorija jednostrane i!jave volje njenog i!davao+a ,trasanta.  0

Menični odnosi nas%aju  jednostranom izjavom volje. Ova %eorija i$a dve
%eorije)
1. &eorija krea+ije.  0 Mo$en%o$ po%pisivanja $eni(e njen i!davala(
1%rasan%2 je jednos%rano kreirao meničnopravni odnos+ o&ave!ujući se da
će !a#oni%o$ i$ao(u $eni(e ispla%i%i $enični i!nos.
2. &eorija emisije.  0 /a punova"nos% $enično?pravnog odnosa nije
dovoljno sa$o %o da je $eni(a #reirana 1jednos%rano po%pisana od s%rane

:
 

i!davao(a2+ već je po%re&no da se ona emituje 1pus%i u op%i(aj2. 3o !nači da

$eni(a $ora da i!a'e i! ru#u njenog i!davao(a 1du"ni#a2+ da &ude pu,%ena
u $enično?pravni pro$e% i da %a#o do'e do %rećeg li(a+ odn. !a#oni%og i
savesnog i$ao(a $eni(e 1poverio(a2.

125. ačelo pismenosti ,(ormalnosti

Meni(a je strogo formalan pravni akt .
Pisana for$a $eni(e ogleda se u vi,e prava(a)
? $eni(a uve# i$a oblik pismene isprave
? $eni(a $ora da sadr#i zakonom propisane bitne elemente  !a#ono$
 je pre(i!no propisan način i $es%o popunjavanja pojedinih ele$ena%a
#oje $eni(a sadr"i
? sve $enične radnje $oraju da &udu predu!e%e u strogo propisanoj
formi.
/ah%ev s%roge $enične for$e us%anovljen je i! vi,e ra!loga)
? %o ola#,ava upo%re&u $eni(e
? ,%i%e se is%ovre$eno in%eresi i $eničnog du"ni#a i $eničnog
poverio(a
? $enično$ ispravo$ se o&e!&e'uje la#o i &r!o do#a!ivanje $enično?
pravnog odnosa.
Sadr"ina $enične isprave %re&a da &ude vidljiva.
!$e'u $eni(e #oja je i!da%a na od,%a$pano$ for$ularu i $eni(e #oja je
i!da%a na o&ično$ papiru pos%oji ra!li#a u %o$e ,%o se #upovino$ for$ulara
is%ovre$eno plaća %a#sa. Meni(a $ora da &ude %a#sirana.
Od načela for$alnos%i $eni(e pos%oje dva izuzetka)
*2 usvajanje$ %!v. %eorije o$isije 1propu,%anja2 do!voljena je $ogućnos%
i!davanja &lan#o
  $eni(e
42 da%o je pravo li(i$a #oja ne $ogu dava%i pis$ene i!jave 1slepi+
nepis$eni2 da pu%e$
  ru#o!na#a+ ,%a$&ilja i u! suds#u overu+ i pre#o ovla,ćeni#a+ daju
$enične i!jave i
  preu!i$aju $enične o&ave!e.

126. ačelo inkorpora+ije i načelo menične strogosti

ačelo inkorpora+ije

0ravo meničnog poverioca i obaveza meničnog du#nika sadr#ani su u

menici. 3a#o su spojeni u jedins%venu (elinu $eni(a 1#ao s%var?ro&a2 i pravo
i! $eni(e. S o&!iro$ da $eni(a na si$&oličan način preds%avlja i$ovins#o
pravo #oje je u njoj sadr"ano 1in#orporisano2+ %o nijedan $enični poverila(
ne $o"e os%vari%i svoje pravo i! $eni(e do# ne podnese $enično$ du"ni#u
i sa$u $eničnu ispravu.

ačelo menične strogosti

*
 

Meni(a je vrlo stroga isprava+ a $eničnopravne o&ave!e su s%roge o&ave!e.

Menična s%rogos% se $o"e pos$a%ra%i sa dva aspe#%a)
1. 'aterijalnopravni aspekt menične strogosti 0 dola!i do i!ra"aja u
ve!i sa pravni$ polo"aje$ $eničnog du"ni#a. Ona se ogleda u sa$oj
aps%ra#%nos%i $eni(e. Meni(a je odvojena i pravno nezavisna od osnovnog
 posla radi #og je i!da%a. Ona je s%roga+ sa$os%alna+ ne $o"e se uslovljava%i.
2. 8ormalnopravna strogost meni+e 0 odnosi se i na $eničnog du"ni#a i
na $eničnog poverio(a. Ona se ogleda u više pravaca)
*2 $eni(a je strogo formalna isprava  #oja $ora &i%i sas%avljena u
!a#ono$ propisanoj for$i
  i sadr"a%i !a#ono$ predvi'ene &i%ne ele$en%e
42 $enični poverila( os%varuje svoje pravo i! $eni(e na propisani način i
u u%vr'eni$
  ro#ovi$a.

12:. ačelo -ksne menične o"ave!e i načelo solidarnosti

ačelo -ksne menične o"ave!e

- najneposrednijoj je ve!i sa načelo$ $enične s%rogos%i. 0ravo meničnog

 poverioca i obaveza meničnog du#nika strogo su "ksirani u meničnoj
ispravi. /a%o se u $eni(u pre(i!no+ jasno i nedvos$isleno odre'uje o&i$ i
sadr"ina $enične o&ave!e. Po,%o su $enično?pravni odnosi sa$os%alni i
ne!avisni od osnovnog posla !&og #oga je $eni(a i!da%a+ %o je  pravno
relevantno samo ono što je u menici "ksirano . Ii%no je sa$o ono ,%o s%oji u
$eni(i.

ačelo solidarnosti

Načelo solidarnos%i u $enično$ pravu sas%oji se u %o$e ,%o su menični

du#nici solidarno odgovorni za isplatu meničnog iznosa .
Menični du"ni(i se dele na)
*2 glavnog $eničnog du"ni#a
42 regresne du"ni#e.
lavni menični dunik  je bezuslovni du#nik .
egresni duni+i su uslovnisupsidijarni du#nici.
9ad $eni(u ispla%i glavni $enični du"ni#+ o&ave!a se ne deli i!$e'u
solidarnih du"ni#a+ jer se gasi. - %o$ slučaju+ i! $enične o&ave!e i!la!e svi
os%ali $enični du"ni(i. A#o glavni $enični du"ni# nije o dospelos%i $eni(e
ispla%io $enični i!nos+ poverila( $o"e ispla%u $eničnog i!nosa !ah%eva%i od
%!v. $eničnih du"ni#a. 3ada regresni du"ni(i pos%aju solidarni du"ni(i.
Regresni du"ni# #oji je ispla%io $enični i!nos i$a pravo na regres od os%alih
du"ni#a.

4
 

12<. ačelo neposrednosti i načelo samostalnosti

menični# o"ave!a
ačelo neposrednosti

Ovo načelo se sas%oji u %o$e ,%o se svako od potpisnika menice (meničnih

du#nika) nalazi u neposrednom pravnom odnosu sa meničnim poveriocem .
 1akoniti i savesni imalac menice je titular prava iz menice. Njegovo pravo
i! $eni(e proi!ila!i i! sa$e $eni(e i ne!avisno je od prava njegovog
pre%hodni#a. Menični du"ni# $o"e da is%iče su&je#%ivne prigovore #oje i$a
i! neposrednog odnosa sa odre'eni$ #on#re%ni$ $enični$ poverio(e$+ ali
ne i prigovore #oji prois%iču i! odnosa i!$e'u i$ao(a $eni(e i drugih
$eničnih du"ni#a.
S%rogos% načela neposrednos%i je deli$ično u&la"ena uno,enje$ u $eničnu
ispravu 'rekta klauzule'. -no,enje$ u $eni(u ove #lau!ule is#ljučuje se
indosiranje $eni(e i ovla,ćuje $enični du"ni# na is%i(anje su&je#%ivnih
prigovora pre$a poverio(u+ #oji ne proi!ila!i i! njihovog neposrednog
odnosa.

ačelo samostalnosti menični# o"ave!a

- $enično$ pravu svaki potpis menice zasniva samostalnu meničnu

obavezu, koja je nezavisna od obaveza ostalih potpisnika menice . baveza
svakog meničnog du#nika je samostalna i nezavisna od obaveza ostalih
meničnih du#nika. Sva#a $enična o&ave!a i$a svoju sa$os%alnu pravnu
sud&inu+ ne!avisne od pravne sud&ine drugih $eničnih o&ave!a.
Ovo načelo čini $enične o&ave!e ra!liči%i$ od o&ave!a u gra'ans#o$
pravu.

12=. >itni menični elementi

Meni(a je strogo formalna isprava. Pre$a /a#onu o $eni(i 1/OM2+ vučena
1%rasirana2 $eni(a $ora da sadr#i sledeće elemente)
*2 o!načenje da je %o menica
42 &e!uslovni nalog 1upu%2 !a ispla%u odre'ene svo%e nov(a
72 i$e li(a #oje %re&a da pla%i (trasat)  
;2 o!načenje dospelosti  $eni(e
>2 mesto gde plaćanje $eni(e %re&a da se i!vr,i
@2 i$e li(a #o$e se ili po čijoj se nared&i $ora pla%i%i (remitent)
2 o!načenje dana i mesta izdavanja $eni(e
B2 po%pis li(a #oje je i!dalo $eni(u (trasant).

Ii%ni $enični ele$en%i moraju biti sadr#ani i upisani u meničnu ispravu .

Meni(a #oja ne sadr"i sve ove ele$en%e ne$a svojs%vo vučene 1%rasirane2
$eni(e. Me'u%i$+ odre'eni &i%ni ele$en%i $ogu i da ne &udu une%i u

7
 

$eni(u+ a#o se $ogu pre%pos%avi%i (tzv. pretpostavljeni bitni elementi

menice).
- pravnoj %eoriji &i%ni $enični ele$en%i se+ s o&!iro$ na #ara#%er #oji i$aju+
grupi,u u odre'ene #a%egorije+ i %o u) a2 op,%e &2 personalne (2
#alendars#e d2 geografs#e ele$en%e.

7. Opšti menični elementi)

*2 o!načenje da je isprava u pi%anju $eni(a
42 &e!uslovni nalog !a plaćanje odre'ene svo%e nov(a.

77. ersonalni menični elementi)

*2 i$e %rasa%a
42 i$e re$i%en%a
72 po%pis %rasan%a.

777. /alendarski menični elementi)

*2 da%u$ i!davanja $eni(e
42 o!načenje dospelos%i.

7%. eogra(ski menični elementi)

*2 o!načenje $es%a i!davanja $eni(e
42 o!načenje $es%a plaćanja $eni(e.

13?. Opšti menični elementi

1. O!načenje da je u pitanju meni+a

Menična isprava $ora da sadr"i o!načenje da je u pi%anju $eni(a

1dopu,%eni su i!ra!i) E$enična ispravaE+ E$enično pis$enoE+ E$enična
o&ve!ni(aE2.
Pravilo po #o$e u sa$o$ $enično$ slogu $ora da &ude upisana reč
E$eni(aE us%anovljeno je radi pravne sigurnosti.
Reč E$eni(aE $ora da &ude napisana na je!i#u na #oje$ je %a isprava
sas%avljena.
H%a$pane $enične for$ulare i!daje i e$i%uje dr"ava.

2. >e!uslovni nalog !a plaanje menične svote 

Vučena $eni(a $ora sadr"a%i ovaj nalog. Sops%vena $eni(a sadr"i

&e!uslovno o&ećanje da će se pla%i%i odre'ena svo%a nov(a.
Nalog !a plaćanje odre'ene svo%e nov(a $ora &i%i &e!uslovan.
Meni(a $o"e da glasi samo na određeni novčani iznos .
Svo%a nov(a u $eni(i $ora &i%i jasno određena i po iznosu i po valuti . !nos
nov(a se i!ra"ava odre'eni$ &roje$+ a vrs%a nov(a navo'enje$ novčane
 jedini(e #oja je !a#ons#o sreds%vo plaćanja. Menična svo%a se i!ra"ava
slovi$a i &rojevi$a.

;
 

9ad je $enična svo%a napisana vi,e pu%a u ra!liči%i$ i!nosi$a $erodavan

 je onaj i!nos svo%e #oji je naj$anji. Menična svo%a u dinari$a ne s$e se
ve!a%i !a odre'eni i!nos dinara i ne#e s%rane valu%e (tzv. valutna klauzula).
Nalog $ora da glasi na plaćanje $enične svo%e odjedno$+ jer se s$a%ra da
$enična svo%a $ora da &ude u po%punos%i isplaćena u %renu%#u dospelos%i
$eni(e.

131. ersonalni menični elementi

1. O!načenje trasata

&rasat je li(e #o$e se upućuje nalog !a ispla%u $enične svo%e.

 3rasa% #od $eni(e $o"e da &ude bilo koje "zičko ili pravno lice koje ima
 pasivnu meničnu sposobnost 1#oje je poslovno sposo&no2.
- pravnoj %eoriji prihvaćeno je s%anovi,%e da i vi,e li(a $ogu da &udu
kumulativno na!načeni #ao %rasa%i (satrasati) vučene $eni(e.
- pogledu alternativnog  o!načavanja sa%rasa%a+ u pravnoj li%era%uri
pos%oje dva shvatanja)
*2 %a#ve $eni(e su punova"ne
42 al%erna%ivno odre'ivanje sa%rasa%a nije do!voljeno.
Punova"na je i $eni(a #oja je vučena na li(e #oje ne pos%oji 15ngirani
%rasa%2.
!davala( $eni(e $o"e da u $eni(i o!nači i sa$og se&e #ao %rasa%a
1sops%vena %rasirana $eni(a2.
 3rasa% $o"e da &ude o!načen i supsidijarno s%avljanje$ #lau!ule Eadresa u
nu"diE2.

2. O!načenje remitenta

emitent 0 $enični poverila( je li(e #oje$ se+ ili po čijoj se nared&i+ $ora
pla%i%i odre'ena svo%a nov(a on je prvi i$ala( $eni(e. $a pravo da %ra"i
da $u se ispla%i $enična svo%a.
Re$i%en% $o"e da &ude svako "izičko ili pravno lice . O!načenje i$ena
re$i%en%a je &i%ni $enični ele$en%.
9ao re$i%en% $o"e da &ude na!načen i ne#i od pos%ojećih po%pisni#a
$eni(e+ npr. re$i%en% $o"e da &ude i trasant .
- jednoj $eni(i $o"e &i%i vi,e li(a o!načeno #ao re$i%en%i (saremitenti).

3. otpis trasanta

!davanje $eni(e je !avr,eno %e# stavljanjem potpisa trasanta, odn.

izdavaoca sopstvene menice . Na#on %oga+ $eni(a $o"e da &ude pu,%ena u

>
 

(ir#ula(iju. tavljanjem potpisa na meničnu ispravu trasanta dolazi do

 zasnivanja meničnopravnog odnosa, a trasant preuzima meničnu obavezu .
 3rasan% $o"e &i%i 5!ič#o ili pravno li(e.
Po%pis %rasan%a $ora da &ude svojeručni i da pos%oji u donje$ desno$ uglu
,%a$panog $eničnog for$ulara.
Po%re&no je i!vr,i%i &li"u iden%i5#a(iju %rasan%a.
Vi,e li(a $o"e po%pisa%i jednu $eni(u #ao kumulativni trasanti 
(satrasanti).
Nije dopu,%eno da vi,e li(a al%erna%ivno po%pisuju jednu $eni(u.
Meni(u $ogu i!da%i i nepis$ena i slepa li(a ili li(a #oja !&og 5!ič#ih
nedos%a%a#a ne $ogu s%avlja%i po%pis na $eničnu ispravu pre#o
puno$oćni#a.

132. /alendarski i geogra(ski menični elementi

/alendarski menični elementi

1. O!načenje dospelosti meni+e

O!načenje$ dospelos%i $eni(e odre'uje se vreme kad njen imalac

(menični poverilac) ima pravo da je podnese du#niku sa zahtevom za
isplatu menične svote . Meni(a se ne $o"e podnosi%i pre ro#a dospelos%i
radi napla%e+ ni%i je $enični du"ni# u o&ave!i da je pla%i pre njene
dospelos%i.
O!načenje dospelos%i $eni(e vr,i se na &elini na poče%#u drugog reda
,%a$panog $eničnog for$ulara.
- na,e$ pravu dospelos% $eni(e $o"e se odredi%i na jedan od sledećih
načina)
*2 po vi'enju
42 na odre'eno vre$e po vi'enju
72 na odre'eno vre$e od dana i!davanja
;2 na odre'eni dan.
Ni,%ave su $eni(e u #oji$a je dospelos% $eni(e na ne#i drugi način
odre'ena.
Ro# dospelos%i $eni(e ne $o"e da &ude o!načeno ni #u$ula%ivno+ ni
al%erna%ivno+ jer &i $eni(a sa vi,e dospelos%i s%varala nesigurnos%. Meni(a u
#ojoj je odre'eno vi,e dospelos%i je ni,%ava.

1. 'eni+a po vienju ,Lpoka!na meni+aL  0 %a#va vrs%a $eni(e #oja

glasi) 'platite po viđenju'  ili $eni(a u #ojoj uop,%e nije odre'en ro#
dospelos%i.
2. 'eni+a koja dospeva na odreeno vreme po vienju ,Lročna
meni+aL 0 %a#va vrs%a $eni(e u #ojoj se nala!i #lau!ula)  'za 2 meseca od
viđenja platite'....

@
 

3. 'eni+a koja dospeva na odreeno vreme od dana i!davanja   0

%a#va vrs%a $eni(e u #ojoj je dan dospelosti menice određen protekom
određenog vremena od dana izdavanja menice . -nosi se #lau!ula+ npr) E!a
4: dana od danas pla%i%e.
4. 'eni+a koja dospeva na odreeni dan 0 %a#va vrs%a $eni(e u #ojoj
 je  precizno određen dan na #oji se ona $o"e podne%i na ispla%u npr) E*.
 jula 4:BB. god. pla%i%eE.

2. O!načenje dana i!davanja meni+e

 3o je &i%ni $enični ele$en% #oji $ora da &ude o!načen u $eni(i+ i %o u

njeno$ slogu. Neuno,enje u $eni(u da%u$a i!davanja ili uno,enje u
$eni(u vi,e da%u$a čini $eni(u ni,%avo$.
O!načenje dana i!davanja $eni(e i$a veli#i pravni !načaj. Pre$a %o$
ro#u)
*2 $o"e se odredi%i ro# dospelos%i ne#ih vrs%a $eni(e
42 odre'uje se ro# !a podno,enje na a#(ep%iranje $eni(e vučene na
odre'eno vre$e po
  vi'enju
72 u%vr'uje se pasivna $enična sposo&nos%
;2 re,ava se su#o& !a#ona u vre$enu.

eogra(ski menični elementi

1. O!načenje mesta i!davanja meni+e

Mes%o i!davanja $eni(e je od pose&nog !načaja !a $eni(e #oje (ir#uli,u u

$e'unarodno$ privredno$ pro$e%u.
Mes%o i!davanja $eni(e $ora da &ude neki postojeći zvanični geografski
 pojam+ či$e se is#ljučuje nesigurnos% u pogledu $es%a u #o$e du"ni# $ora
da i!vr,i plaćanje $enične svo%e.
Pre$a $es%u i!davanja $eni(e odre'uje se for$a $eni(e i valjanos%
odre'enih $eničnih radnji.

2. O!načenje mesta plaanja menične svote

$a veli#i !načaj i !a $eničnog du"ni#a i !a $eničnog poverio(a %o je

mesto u kojem se menica podnosi trasatu radi akceptiranja i plaćanja kod
vučene menice, odn. radi plaćanja izdavaocu sopstvene menice.
Mes%o plaćanja $eni(e se o&ično unosi u poslednji red ,%a$panog
$eničnog for$ulara. Mora &i%i o!načeno nedvos$isleno. - $eni(i ne $o"e
&i%i na!načeno vi,e $es%a plaćanja+ ni #u$ula%ivno+ ni al%erna%ivno+ jer &i u
%o$ slučaju pos%ojala nei!vesnos% u pogledu $es%a plaćanja.
Mes%o plaćanja $enične o&ave!e je od pose&nog !načaja u $e'unarodno$
privrednopravno$ pro$e%u.


 

133. retpostavljeni menični elementi

Meni(a je s%rogo for$alna isprava #oja $ora sadr"a%i sve propisane &i%ne
ele$en%e. A#o $a#ar i sa$o jedan od &i%nih $eničnih ele$ena%a nije
upisan na jednoj pis$enoj ispravi+ s$a%ra se da ne$a $eni(e. 3a#va
pis$ena isprava #oja ne sadr"i sve &i%ne $enične ele$en%e preds%avlja
ispravu o dugu.
Novi$ /OM?o$ u&la"ena su pravila o &i%ni$ $enični$ ele$en%i$a i
!ah%evi s%rogog $eničnog for$ali!$a. -vedene su 1!a#ons#e2 pre%pos%av#e
!a slučaj da pojedini $enični ele$en%i ne &udu une%i u $eni(u. 3o su tzv.
 pretpostavljeni bitni menični elementi . /a njih se s$a%ra da  postoje i
ako nisu upisani u menični slog 1%e#s%2.
- na,e$ pravu pos%oje tri pretpostavljena bitna elementa $eni(e)
1. ok dospelosti.  0 A#o u vučenoj $eni(i nije o!načen ro# dospelos%i
$enične o&ave!e+ $eni(a je punova"na i %re%iraće se #ao menica po
viđenju.
2. 'esto i!davanja.  0 A#o u vučenoj $eni(i nije na!načeno $es%o
i!davanja+ $eni(a je punova"na. S$a%raće se da je $eni(a i!da%a u mestu
koje je označeno pored trasantovog potpisa .
3. 'esto plaanja.  0 A#o u vučenoj $eni(i nije na!načeno $es%o
plaćanja+ $eni(a je punova"na+ a plaćanje $enične svo%e će se se i!vr,i%i u
mestu koje je naznačeno pored trasatovog imena .
Sops%vena $eni(a u #ojoj nije o!načen ro# dospelos%i %re%ira se #ao $eni(a
po vi'enju.

134. e"itni menični elementi

e"itni menični elementi su %a#vi ele$en%i čije pos%ojanje nije nu"no !a
punova"nos% $eni(e. Oni ne $oraju &i%i une%i u $eničnu ispravu.

Značaj ne"itni# menični# elemenata.  0 -no,enje$ fa#ul%a%ivnih

#lau!ula u $eničnu ispravu sadr#aj menice se čini potpunijim,
kompletnijim+ jer se neka pravno relevantna pitanja uređuju preciznije,
 jasnije. -ne%i$ fa#ul%a%ivni$ #lau!ula$a u $eničnu ispravu $enja se ne#o
od pravnih dejs%ava $eni(e.

'enična ,(akultativna li+a  su li(a od čijeg po%pisa ne zavisi

 punova#nost menice+ ali !a #oja+ na#on ,%o su po%pisala $eni(u+ nastaje
menična obaveza 1indosan%i+ avalis%i+ in%ervenijen%i+ a#(ep%an%i+ (eden%i....2.
/&og veli#og pra#%ičnog !nanja fa#ul%a%ivnih #lau!ula+ !a većinu ovih
#lau!ula predvi'en je odgovarajući pros%or u ,%a$pano$ $enično$
for$ularu.

1. /lau!ula o "roju menični# primeraka. 0 O$ogućava umno#avanje

menice. Ona se unosi u drugi red ,%a$panog $eničnog for$ulara+ u &elinu
i!a reči Epla%i%e !a ovuE.
B
 

2. /lau!ula Lpo nared"iL i Lne po nared"iL ,Lrekta klau!ulaL.

a  -no,enje klau!ule Lpo nared"iL i$a !a (ilj da pose&no podvuče %o
svojs%vo $eni(e.
" Re#%a #lau!ula je supro%na #lau!uli po nared&i. -no,enje$ klau!ule Lne
po nared"iL ,rekta klau!ule u $eni(u+ %rasan% !a&ranjuje preno,enje
prava i! $eni(e indosa$en%o$.
3. /lau!ula o pre!enta+iji. 0 Mo"e &i%i une%a sa$o u vučenu $eni(u.
O&ično se unosi u drugi red ,%a$panog $eničnog for$ulara+ i!a o!načenja
dospelos%i $eni(e. -no,enje #lau!ule o pre!en%a(iji u $eni(u i$a !a (ilj da
uredi pi%anje podno,enja $eni(e na a#(ep%. 9lau!ula o pre!en%a(iji i$a dva
o&li#a)
1 po!itivna pre!enta+iona klau!ula  0 glasi u o&li#u nare'enja
i$ao(u $eni(e da podnese
  $eni(u na a#(ep% %rasa%u
2 negativna pre!enta+iona klau!ula 0 glasi u o&li#u !a&rane i$ao(u
$eni(e da je podnese
  na a#(ep% %rasa%u.
4. /lau!ula o moneti i e(ektivnosti.   0 /načajna je u $e'unarodno$
privrednopravno$ pro$e%u. !davala( $eni(e odre'uje vrs%u nov(a u #ojoj
će i!vr,i%i plaćanje 1npr. pla%i%e su$u od *::: 2.
5. %alutna klau!ula ,klau!ula o protivčinid"i.  0 3rasan% o&ave,%ava
%rasa%a da je re$i%en% i!vr,io svoju o&ave!u i! osnovnog posla 1npr.
Evrednos% pri$ljena u go%ovo$ro&iE2.
6. /lau!ula o pokriu. 0 3rasan% o&ave,%ava %rasa%a o %o$e od #og li(a će
do&i%i po#riće !a isplaćenu $eničnu svo%u+ a#o+ even%ualno+ po#riće nije
do&io unapred.
:. /lau!ula o i!veštaju ,Lavi!oL klau!ula. 0 3rasan% o&ave,%ava %rasa%a
da ne %re&a da a#(ep%ira $eni(u sve do# pre%hodno ne do&ije njegov
i!ve,%aj o %o$e !a,%o je vu#ao $eni(u.
<. /lau!ula o platišu. 0 3rasa% odre'uje adresu gde će o dospelos%i i!vr,i%i
ispla%u $eni(e.
=. /lau!ula o domi+iliranju.  0 3rasan% odre'uje da će $eničnu svo%u
ispla%i%i ne#o %reće li(e u %rasa%ovo$ sedi,%u+ a ne %rasa%.
1?. /lau!ula o adresi po potre"i.   0 3rasan% je unosi u $eni(u #ad
pre%pos%avlja da %rasa% neće $oćih%e%i da a#(ep%ira $eni(u.
11. /lau!ula L"e! protestaL,L"e! troškovaL.
12. /lau!ula L"e! o"ave!eL ,L"e! regresaL.
13. /asatorna klau!ula ? Epla%i%e !a ovu prvu+ a ne !a os%ale $eni(eE.
135. 7!davanje meni+e
7!davanje meni+e  je %a#va $enična radnja #ojo$ i!davala( vučene
$eni(e 1%rasan%2 jednos%rano$ i!javo$ volje daje nalog %rasa%u da u vre$e
dospelos%i ispla%i re$i%en%u ili li(u po njegovoj nared&i o!načenu svo%u
nov(a.
'enična o"ave!a nastaje stavljanjem meni+e u pravni promet
,emitovanjem. Od %renu%#a i!davanja $eni(e+ %rasan% je odgovoran
i$ao(u $eni(e 1$enično$ poverio(u2 !a ispla%u o!načene $enične svo%e+
sve do# ne do'e do pres%an#a $eničnog prava i o&ave!a.


 

!davanje$ vučene $eni(e is%ovre$eno je uspos%avljen i pravni odnos

i!$e'u %rasan%a i %rasa%a.
!davanje $eni(e+ po pravilu+ preds%avlja prvu meničnu radnju. Me'u%i$+
u pra#si se $o"e desi%i da i!davanju $eni(e $ogu pre%hodi%i ne#e druge
$enične radnje 1a#(ep%iranje+ avaliranje....2.
'enična sposo"nost je sposo&nos% ne#og li(a da &ude su&je#% $enično?
pravnog odnosa.
1. asivna menična sposo"nost  je pravo ne#og li(a da izdaje menicu i
 preuzima meničnu obavezu . $a je sva#o poslovno sposo&no li(e. 3o !nači
da $eni(u $o"e i!da%i i preu!e%i $eničnu o&ave!u sva#o li(e #oje se+
pre$a propisi$a ugovornog prava+ $o"e ugovoro$ o&ave!a%i.
2. ktivna menična sposo"nost  je sposo&nos% ne#og li(a da bude
menični poverilac jedna#a je pravnoj sposo&nos%i. Poverila( po $eni(i
$o"e &i%i sva#o pravno ili 5!ič#o li(e.

7!davanje meni+e preko punomonika i komisionara. 0 !davala(

vučene $eni(e 1%rasan%2+ odn. i!davala( sops%vene $eni(e $o"e i!da%i
$eni(u u svoje ime i za svoj račun .
-$es%o %rasan%a+ odn. i!davao(a sops%vene $eni(e $eni(u $o"e po%pisa%i
i njihov  punomoćnik + #oji pri %o$ $ora da naglasi da is%upa u svojs%vu
puno$oćni#a (u ime i za račun svog vlastodavca).
Meni(a je punova"na i #ad ju je po%pisao la"ni puno$oćni#.
 3rasan% $o"e i!da%i $eni(u u svoje ime, a za račun trećeg lica   0
davaoca naloga (komitenta) . - ovo$ slučaju nije u pi%anju ugovor o
puno$oćs%vu+ već ugovor o komisionu.

'enično pokrie. 0 Po,%o se $eni(a uglavno$ #oris%i #ao #redi%no

sreds%vo+ %o i!davanje $eni(e ne zahteva postojanje pokrića  %rasan%a #od
%rasa%a. Po#riće $ora pos%oja%i u %renu%#u dospelos%i $eni(e !a napla%u.
 3rasan% $o"e vući $eni(u na %rasa%a i #ad %rasa%u nije pru"io+ ni%i o&ećao
$enično po#riće.
 3rasan%+ po pravilu+ vuče $eni(u na %rasa%a #ad $u je polo"io $enično
po#riće.

136. >lanko meni+a

>lanko meni+a  je $eni(a #oja u $o$en%u njenog i!davanja+ voljo$
sa$og i!davao(a+ ne sadr#i sve bitne menične elemente + ali #oja proizvodi
menično pravno dejstvo.
!davala( $eni(e je Epropus%ioE da u %renu%#u i!davanja $eni(e u nju unese
sve &i%ne $enične ele$en%e+ ali je ovlas%io $eničnog poverio(a 1i$ao(a
$eni(e2 da je na#nadno popuni+ saglasno spora!u$u 1$eni(a Eu
nas%ajanjuE+ E&uduća $eni(aE2.
Pre$a načelu for$alnos%i+ $eni(a $ora da &ude sas%avljena u !a#ono$
propisanoj for$i i $ora da sadr"i !a#ono$ propisane &i%ne ele$en%e.
/a pos%ojanje &lan#o $eni(e po%re&no je)
? pos%ojanje $enične isprave sa o!na#o$ E$eni(aE
? po%pis %rasan%a+ odn. i!davao(a sops%vene $eni(e

B:
 

? po%pis a#(ep%an%a vučene $eni(e.

Ilan#o $eni(a !asniva se na poverenju+ savesnos%i i po,%enju.
Slu"i #ao sredstvo za obezbeđenje kredita ili se daje #ao depozitna ili
kauciona ili garancijska menica za obezbeđenje izvršenja ugovora . Davala(
#redi%a+ odn. poverila( i! osnovnog posla+ u $o$en%u !a#ljučenja osnovnog
ugovora ne !na da li će $u #redi% &i%i uredno vraćen+ pa se o&e!&e'uje
&lan#o $eni(o$.
A#o du"ni# i! osnovnog posla ne i!vr,i o&ave!u 1npr. a#o #redi% uredno ne
o%plaćuje2+ &lan#o $eni(a $ora &i%i popunjena pre pre!en%a(ije na ispla%u+
a naj#asnije u %renu%#u pre!en%a(ije.
9a#va je pravna si%ua(ija a#o i$ala( &lan#o $eni(e popuni %a#vu $eni(u
pro%ivno spora!u$u poverio(a i du"ni#a+ odn. supro%no spora!u$u i!
osnovnog posla
Moguće su dve situacije)
1. 9ad je re$i%en% 1prvi poverila(2 popunio $eni(u supro%no spora!u$u+
%rasan% vučene $eni(e i i!davala( sops%vene $eni(e+ #ao i a#(ep%an%
vučene $eni(e+ $ogu s%avi%i  prigovor iz osnovnog posla pre$a %a#vo$
re$i%en%u+ #ao prvo$ i$ao(u $eni(e.
2. 9ad se prava i! &lan#o $eni(e prenesu na ne#o %reće li(e+ pa %o %reće
li(e popuni $eni(u supro%no ranije$ spora!u$u+ glavni $enični du"ni#+ u
s#ladu sa načelo$ neposrednos%i+ ne $o"e da is%iče prigovor da je $eni(a
popunjena supro%no njegovo$ spora!u$u sa re$i%en%o$+ pod uslovo$ da
 je %reće li(e savesno. Pre$a %reće$ savesno$ li(u $ogu se is%i(a%i sa$o
 prigovori koji proizilaze iz menice.

13:. $mnoavanje i prepisi meni+e

$mnoavanje meni+e

Meni(a se najče,će i!daje u jedno$ pri$er#u. Me'u%i$+ u pojedini$

slučajevi$a+ i! pra#%ičnih ra!loga+ $o"e da do'e do u$no"avanja $eni(e.
Ovo se najče,će doga'a u $e'unarodno$ pla%no$ pro$e%u+ #ad $o"e da
do'e do gu&i%#a ili o,%ećenja $eni(e. *iljevi umnoavanja meni+e su
vi,es%ru#i)
*2 o&e!&e'uje se nes$e%ano i &r!o odvijanje $enično?pravnog pro$e%a+
a sa$i$ %i$ i
  po%punije os%varivanje $enične fun#(ije
42 !načajno se doprinosi pravnoj sigurnos%i i$ao(a $eni(e
72 u$no"avanje$ $eni(e is#ljučuje se po%re&a !a po#re%anje$
a$or%i!a(ionog pos%up#a.
Do u$no"avanja $eni(e $o"e da do'e na dva načina)
*2 i!davanje$ dupli#a%a 1%ripli#a%a....2 $eni(e
42 sačinjavanje$ #opije $eni(e.

1. Duplikat ,triplikat.... meni+e

!davanje dupli#a%a $eni(e je izdavanje jednog ili više naknadnih

 primeraka već izdate menice o %ro,#u i$ao(a $eni(e.

B*
 

Mo"e se i!vr,i%i u$no"avanje vučene $eni(e.

Sops%vena $eni(a se ne s$e u$no"ava%i.
Po,%o u$no"eni pri$er(i $eni(e $oraju &i%i u po%punos%i is%ove%ni sa prvi$
pri$er#o$ 1originalo$2+ %o se na sva#o$ u$no"eno$ pri$er#u $eni(e
$oraju naći originalni po%pisi $eničnih du"ni#a.
S o&!iro$ da je $enična o&ave!a jedins%vena 1svi u$no"eni pri$er(i
sadr"e jednu o&ave!u2+ %o a#(ep%an% po%pisuje sa$o jedan pri$era#
$eni(e.
Ra!li#a i!$e'u u$no"enih pri$era#a $eni(e+ čiji je sadr"aj iden%ičan+
sas%oji se sa$o u %o$e ,%o svaki primerak ima svoj redni broj . - #lau!uli o
redno$ &roju unosi se redni &roj.

2. repis meni+e ,kopija

Sva#i i$ala( $eni(e i$a pravo da sa$ sačini njen prepis 1#opiju2. Prepis
1#opija2 $ora da preds%avlja vernu sliku original menice.
Prepis $eni(e $o"e slu"i%i samo za indosiranje i avaliranje . 3o !nači da se
na prepisu $eni(e ne $o"e s%avi%i i!java o a#(ep%iranju+ ni%i se na osnovu
pre!en%iranja prepisa $o"e i!vr,i%i ispla%a $enične svo%e.
Pre$a shva%anju suds#e pra#se+ fo%o#opija $eni(e i$a karakter prepisa
menice+ pa se !a%o na osnovu nje ne $o"e !ah%eva%i ispla%a $enične svo%e.
Li(e #od #ojeg se nala!i original $eni(a+ a #oje nije %i%ular $eničnog prava+
du"no je da je+ na !ah%ev %i%ulara $eničnog po%ra"ivanja i i$ao(a
propisanog prepisa+ preda. - slučaju od&ijanja predaje original $eni(e+
%i%ular $eničnog po%ra"ivanja i i$ala( propisanog prepisa $o"e da podigne
 perkvizicioni protest .

13<. renos meni+e

1. renos meni+e indosamentom.  0 Meni(a #ao FOV #oja glasi  po
naredbi remitenta, po pravilu, se prenosi indosamentom. ndosa$en%
o$ogućava jednos%avno+ la#o i &r!o preno,enje $eni(a sa jednog li(a na
drugo. Sva#i indosan% je solidarni menični du#nik .
7ndosiranje meni+e  je $eničnopravna radnja #oja se sas%oji u davanju
i!jave prenosio(a $eni(e (indosant)+ une%e u propisano $es%o u $eni(i+
#ojo$ us%upa $enična prava novo$ i$ao(u $eni(e (indosatar).
lauzula o indosamentu se upisuje na pole'ini $eni(e 1la%. Ein dossoE ?
na pole'ini2.
ndosiranje $eni(e najče,će se vr,i pre njene dospelos%i. Me'u%i$+ sa$a
dospelos% $eni(e ne u%iče na njenu (ir#ula(iju. ndosiranje $eni(e $o"e se
vr,i%i i posle njene dospelos%i+ sve do podi!anja pro%es%a !&og neispla%e
$eni(e.
ndosa$en% na $eni(i ne $ora &i%i da%iran.
ndosiranje$ $eni(e indosatar menja svoj pravni polo#aj . Od indosa%ara+
#ao $eničnog poverio(a+ pos%aje indosan%+ #oji je $enični du"ni#.
Li(e na #oje se prenosi $eni(a 1indosa%ar2 pos%aje $enični poverila(.
ndosiranje$ $eni(e+ pored prava i! $eni(e 1o&liga(ionopravno

B4
 

po%ra"ivanje2+ is%ovre$eno se prenosi i pravo na $eni(u 1pravo svojine #ao

s%varno pravo2.
Meni(i se $o"e odu!e%i svojs%vo prenosivos%i pu%e$ indosiranja uno,enje$
u nju %!v. <re#%a #lau!ule<.

2. renos meni+e ustupanjem ,+esijom. 0 Menično po%ra"ivanje $o"e

se prene%i i gra'ans#opravni$ pu%e$ ili (esijo$. !java prenosio(a $eni(e
1(eden%a2 $ora da &ude %a#o i!ra"ena da se vidi da je u pi%anju (esija.
Prenos $eni(e us%upanje$ je pogodan način prenosa !a i$ao(a $eni(e 0
prenosio(a i !a %rasan%a. Prenoso$ prava i! $eni(e pu%e$ (esije novi
poverila( (cesionar) ne s%iče ni#a#va originarna prava i! $eni(e+ već su
njegova prava i!vedena i! prava njegovog cedenta 1ranijeg poverio(a2.

3. renos meni+e prostom predajom. 0 Meni(e #oje je i$ala( s%e#ao

&lan#o indosa$en%o$ ili indosa$en%o$ na donosio(a+ vrlo la#o se prenose
? pros%o$ predajo$ i! ru#e u ru#u 1%radi(ijo$2.

 13=. val kod meni+e

valiranje meni+e je $enično?pravna radnja #ojo$ ne#o li(e s%avljanje$

svog po%pisa na $eni(u i!javljuje da preu!i$a je$s%vo 1garan%uje2 da će
odre'eni $enični du"ni# uredno ispuni%i svoju $eničnu o&ave!u 1$enično
 je$s%vo2.
Davanje avala nije nu"no !a punova"nos% $enično?pravnog posla+ %a#o da
 je %o sporedna menična radnja.
valista je li(e #oje daje aval 1$o"e &i%i &ilo #oje li(e+ pod uslovo$ da i$a
 pasivnu meničnu sposobnost  u pra#si je %o najče,će banka  ili po!na%i
#redi%no sposo&ni privredni su&je#%2.
Ionorat je li(e !a #oje avalis%a je$či.
!java o avalu sa po%piso$ avalis%e upisuje se+ po pravilu+ na li(u $eni(e
1E#ao avalE+ Ereč avalE+ E#ao je$a(E+ Eals garan%E2 ili na alon"u.
Aval se najče,će odnosi na (elo#upni i!nos $enične svo%e (potpuni aval).
Ali+ aval se $o"e odnosi%i i na deo $enične svo%e (delimični aval).

Dejstvo avala.  0 Aval preds%avlja o&li# pose&nog osiguranja plaćanja

$eni(e.
Avalis%a odgovara ona#o #a#o odgovara li(e !a #oje je$či.
Avalis%a je solidarni du#nik   sa os%ali$ po%pisni(i$a $eni(e u pogledu
ispla%e $enične svo%e.
Pre$a pravili$a o&liga(ionog prava+ obaveza jemca je akcesorne prirode .
Avalis%a $o"e da je$či sa$o !a i!nos na #oji $eni(a glasi 1načelo 5#sne
$enične o&ave!e2.
9ad avalis%a ispla%i $eničnu svo%u i$ao(u $eni(e+ on s%upa u neposredni
pravni odnos+ ne sa$o sa honora%o$+ nego i sa svi$ li(i$a 1načelo
neposrednos%i2.

Skriveni aval ,iro.  0 - $eničnopravni$ odnosi$a aval se ne #oris%i

čes%o. Avaliranje $eni(e !nači odre'eno nepoverenje+ nesigurnos% %rasan%a

B7
 

1i!davao(a $eni(e2 u %o da li će $eni(a &i%i a#(ep%irana i isplaćena od

s%rane %rasa%a. S#riveno je$s%vo 1"iro2 redovno se #oris%i u  poslovnoj praksi
meničnog obezbeđenja potrošačkih kredita   1a i ,ire2. -$es%o avalis%a
pojavljuju se indosanti  #oji se u poslovnoj pra#si po%ro,ač#ih #redi%a
na!ivaju 0 iranti.
Li(e #o$e se odo&rava po%ro,ač#i #redi% 1#orisni# #redi%a2 po%pisuje $eni(u
#ao ak+eptant i %a#o pos%aje glavni $enični du"ni#.
Li(e #oje !a njega je$či ne po%pisuje $eni(u #ao avalis%a+ već #ao %rasan% i
ujedno #ao prvi indosant.
Drugi indosant ,irant  upisuje se svoji$ &lan#o indosa$en%o$ i!a
prvog indosan%a.
Giran%i 1indosan%i2 u odnosu na davao(a po%ro,ač#og ili drugog #redi%a
pojavljuju se #ao je$(i #oji sa$os%alno+ solidarno i neopo!ivo isplaćuju
$eničnu svo%u+ a#o %o o dospelos%i ne učini glavni $enični du"ni# 0 %rasa%
1a#(ep%an%2. Menični poverila( 1i$ala( $eni(e2 najče,će !ah%eva ispla%u
$enične svo%e od drugog "iran%a+ a ovaj+ na#on ispla%e $enične svo%e+
!ah%eva regres od prvog "iran%a+ a ovaj od a#(ep%an%a.

14?. k+ept
k+eptiranje meni+e. 0 A#(ep%iranje $eni(e je $enična radnja #oja se
sas%oji u neopo!ivoj i!javi %rasa%a #ojo$ on prihva%a nalog %rasan%a da
ispla%i $eničnu svo%u.
A#(ep% je i!java %rasa%a #oja se unosi u $enično pis$eno.
 3rasa% će a#(ep%ira%i $eni(u)
*2 a#o je pri$io po#riće od %rasan%a
42 a#o je pre%hodno sa %rasan%o$ !a#ljučio ugovor o %o$e
72 a#o on+ i pored %oga ,%o %rasan% #od njega ne$a po#riće+ "eli da spasi
poslovni ugled
  %rasan%a.
A#(ep%iranje$ $eni(e trasant i trasat menjaju svoj meničnopravni polo#aj .
$rasat + #oji nije &io u $enično?pravno$ odnosu+  postaje glavni menični
du#nik + a trasant  postaje regresni du#nik .
A#o %rasa% od&ije da a#(ep%ira $eni(u+ glavni $enični du"ni# je %rasan%. -
%o$ slučaju+ i$ala( $eni(e je du"an da podigne pro%es% !&og
nea#(ep%iranja.
A#(ep% je neobavezna menična radnja+ ali je njegov !načaj ogro$an.
/oje se meni+e ak+eptiraju9
*. Meni(e #oje dospevaju na određeno vreme po viđenju  obavezno se
 podnose na akcept .
4. Meni(e #oje dospevaju po viđenju ne podnose se na akcept .
7. 9od $eni(a #oje dospevaju na određeni dan ili na određeno vreme
od dana izdavanja+ njihov imalac sam odlučuje da li će ih podneti na
akcept .
;. *opstvene menice se ne podnose na akcept .

B;
 

odnošenje meni+e na ak+ept. 0 3o je pravo+ a ne o&ave!a $eničnog

poverio(a. Me'u%i$+ uno,enje$ klauzule o prezentaciji u $eni(u+ %rasan%
$o"e naredi%i i$ao(u da $eni(u podnese na a#(ep%.
Meni(a se podnosi na a#(ep% %rasa%u u mestu njegovog prebivališta.
Meni(a se $o"e podne%i na a#(ep% sve do dospelos%i.
 3rasa% #o$e je $eni(a podne%a na a#(ep%iranje $o"e da !ah%eva da $u se
$eni(a podnese jo, jedno$+ su%radan posle prvog podno,enja na
a#(ep%iranje 1%!v. deli&era(ioni ro#2.

Od"ijanje trasata da ak+eptira meni+u. 0 A#o %rasa% od&ije da u (elini

a#(ep%ira $eni(u+ imalac menice ima pravo da mu je podnese na akcept 
 ponovo 1ča# i vi,e pu%a2+ sve do njene dospelos%i.
A#o je u $eni(u une%a #lau!ula Eadresa po po%re&iE+ i$ala( $eni(e #oju je
%rasa% od&io da a#(ep%ira ne $o"e od$ah podići pro%es% !&og
nea#(ep%iranja $eni(e i po#renu%i regresni pos%upa#.

/lau!ula o ak+eptu.  0 A#(ep%iranje $eni(e je strogo formalna menična

radnja. -pisuje se+ po pravilu+ na li(e $eni(e+ u deo $eničnog for$ulara na
#oji se nas%avlja %alon o plaćenoj %a#si.
A#(ep% $ora da &ude bezuslovan.
A#(ep% se i!ra"ava reči$a) Epri!naje$E+ Epri$ljenaE+ EprihvaćenaE....
Ilan#o a#(ep% sadr"i sa$o po%pis a#(ep%an%a. 3a#av a#(ep% se $ora s%avi%i
is#ljučivo na li(e $eni(e.

Opo!iv ak+epta.  0 !java o a#(ep%u se $o"e opo!va%i+ ali sa$o u

ograničenom roku  i  pod određenim uslovima. 3rasa% $o"e i!vr,i%i opo!iv
a#(ep%a sve do trenutka vraćanja menice njenom zakonitom imaocu .
!java o a#(ep%u je neopo!iva od %renu%#a #ad a#(ep%an% vra%i a#(ep%iranu
$eni(u njeno$ i$ao(u.
 3rasa% najče,će opo!iva svoju i!javu o prihva%anju naloga %rasan%a da ispla%i
$eničnu svo%u 1a#(ep%2 upisanu u $enično$ pis$enu+ a#o je $eni(u
po%pisao u !a&ludi o po#riću.

141. laanje menične svote ,pre!enta+ija na isplatu i

isplata
re!enta+ija meni+e na isplatu

!davala( $eni(e je i!dao $eni(u sa (ilje$ da njen i$ala( $o"e napla%i%i

$enično po%ra"ivanje. Pod redovni$ o#olnos%i$a+ ispla%a $enične svo%e je
 poslednja menična radnja. Plaćanje $enične svo%e u (elos%i od s%rane
glavnog $eničnog du"ni#a dovodi do pres%an#a $enično?pravnog odnosa.
Menični poverila( %re&a da !a%ra"i od $eničnog du"ni#a da i!vr,i svoju
dospelu o&ave!u i! $eni(e. Pravni $enični du"ni# du"an je da ispla%i
$eničnu svo%u tek kad mu menica bude prezentirana.
re!enta+ija meni+e  je po!iv !a#oni%og i$ao(a $eni(e 1$eničnog
poverio(a2 upućen glavno$ $enično$ du"ni#u da i!vr,i plaćanje $enične
svo%e.

B>
 

Meni(a se pre!en%ira glavnom meničnom dužniku  1a#(ep%an%u vučene

$eni(e+ odn. i!davao(u sops%vene $eni(e2.
Meni(a se pre!en%ira na ispla%u u mestu koje je u njoj označeno kao mesto
 plaćanja+ u poslovnoj pros%oriji glavnog $eničnog du"ni#a+ odn. njegovo$
s%anu.
Meni(a se $o"e pre!en%ira%i na ispla%u na dan njene dospelosti ili u roku od
najviše dva radna dana nakon toga dana .
Pose&ni$ spora!u$o$ glavnog $eničnog du"ni#a i i$ao(a $eni(e ili
!a#ono$ $o"e se Eprolongira%iE ro# ispla%e $eni(e.
Propu,%anje ro#a na podno,enje 1pre!en%a(iju2 $eni(e na ispla%u 1do(nja
i$ao(a $eni(e2 proi!vodi !načajne posledi(e 1i$ala( $eni(e gu&i regresno
pravo pre$a os%ali$ $enični$ du"ni(i$a2. Menični du"ni# nije o&ave!an
da i!vr,i upla%u $enične svo%e pre dospelos%i+ #ao ,%o ni $enični poverila(
1i$ala( $eni(e2 nije o&ave!an da pri$i ispla%u $eni(e pre dospelos%i.

7splata meni+e

Meni(u podnosi na ispla%u njen !a#oni%i i$ala( ili njegov puno$oćni#.

Menični du"ni#+ #oji plaća $eničnu svo%u+ prili#o$ ispla%e $eni(e $ora da
pos%upa savesno i po,%eno. On je du"an da+ prili#o$ ispla%e $eni(e+ proveri
for$alnu+ ali ne i $a%erijalnu ispravnos% $eni(e.
spla%a $eni(e $o"e da &ude u celosti ili delimično. Clavni du"ni# ovla,ćen
 je da i!vr,i deli$ičnu ispla%u $eni(e. $ala( $eni(e ne $o"e od&i%i
deli$ičnu napla%u $eni(e. A#o i$ala( $eni(e od&ije da pri$i deli$ičnu
ispla%u $enične svo%e+ gu&i regresno pravo. Deli$ično$ ispla%o$ $enične
svo%e ola#,ava se polo"aj regresnih du"ni#a.
A#o je $eni(a i!da%a u vi,e pri$era#a+ $enični du"ni# #oji je u (elos%i pla%io
$eničnu svo%u i$a pravo da %ra"i da $u se preda a#(ep%irani pri$era#
$eni(e.

142. 7nterven+ija kod meni+e

7nterven+ija kod meni+e je $enično?pravna radnja #ojo$ ne#o %reće li(e
u$es%o %rasa%a a#(ep%ira $eni(u ili u$es%o ne#og $eničnog du"ni#a
1%rasa%a+ a#(ep%an%a2 plaća $eničnu svo%u.
7ntervenijent je li(e #oje in%erveni,e.
Ionorat je li(e !a #oje se in%erveni,e.
n%erven(ijo$ se spa,ava+ čuva poslovni ugled meničnog obveznika +
trasanta, kome je trasat + i! &ilo #og ra!loga+ odbio da akceptira menicu   i
glavnih $eničnih du"ni#a #oji+ i! &ilo #og ra!loga+ ne $ogu da ispla%e
$eničnu svo%u 1npr. a#(ep%an% nije u $ogućnos%i da pla%i odre'enu
$eničnu svo%u+ jer je %rajno insolven%an+ pa je nad nji$ o%voren s%ečaj2.
lauzula o intervenciji   unosi se o&ave!no u $eni(u. Po svojoj for$i+
in%erven(ija $o"e &i%i sa$o puna. Mora sadr#ati)
*2 po%punu i &e!uslovnu i!javu o in%erven(iji
42 po%pis in%ervenijen%a
72 even%ualno i na!načenje li(a !a #oje se in%erveni,e 1npr. Eprihva%a$ !a
čas% Franislava

B@
 

  3epavčevićaE 0 aslav Panajo%ović2.

%rste interven+ije)

1. o!itivna interven+ija 0 %a#va $enična radnja #oja se predu!i$a #ad

 je u $eni(u une%a klauzula adresa po potrebi. -ne%o$ #lau!ulo$ u
$enično pis$eno označava se lice koje će po pozivu imaoca menice
akceptirati ili isplatiti menicu, ako to ne učini trasat ili glavni menični
du#nik .
9lau!ulu o po!i%ivnoj in%erven(iji $o"e une%i u $eni(u) a2 %rasan% &2
indosan% (2 avalis%a 1#ao regresni du"ni(i2. Oni su #ao solidarni $enični
du"ni(i o&ave!ni da pla%e $eni(u a#o %o ne učini li(e #oje je na $eni(i
o!načeno #ao %rasa%+ odn. #oje je $eni(u po%pisalo #ao a#(ep%an%.
Na jednoj $eni(i $o"e &i%i na!načeno i vi,e in%ervenijena%a.
- ulo!i adresa%a+ odn. in%ervenijen%a $o"e se pojavi%i &ilo #oje %reće li(e
#oje nije ni u #a#voj o&ave!i po pos%ojećoj $eni(i+ #ao i sa$i $enični
du"ni(i.
Naj,ire dejs%vo i$a po!i%ivna in%erven(ija #od #oje je po!i%ivnog
in%ervenijen%a na!načio %rasan%.
n%ervenijen% je du"an da u ro#u od dva dana o&aves%io svojoj in%erven(iji
li(e !a #oje je in%ervenisao.

2. Spontana interven+ija  0 vrs%a in%erven(ije #od #oje ne#o %reće li(e+

#oje nije na!načeno na $eni(i u klauzuli i adresa po potrebi  #ao
intervenijent, samoinicijativno i spontano interveniše za nekog meničnog
du#nika radi akceptiranja ili isplate menice. 9ao spon%ani in%ervenijen%
$o"e se pojavi%i &ilo #oje %reće li(e i!van $enično?pravnog odnosa. /a
spon%anu in%erven(iju va"e u osnovi is%a pravila #ao i !a po!i%ivnu
in%erven(iju+ ali u! !načajnu ra!li#u u delovanju.
S jedne s%rane+ i$ala( $eni(e #oju je %rasa% od&io da a#(ep%ira $ora da se
o&ra%i po!i%ivno$ in%ervenijen%u.
Sa druge s%rane+ a#o je a#(ep%an% od&io da ispla%i $eničnu svo%u+ i$ala(
$eni(e $ora pri$i%i ispla%u $enične svo%e od spon%anog in%ervenijen%a.

3. 7nterven+ija !"og neak+eptiranja  1a#(ep% !a čas%+ a#(ep%iranje

$eni(e in%erven(ijo$2

4. 7nterven+ija !"og neisplate menične svote

143. rotest i noti-ka+ija kod meni+e

rotest kod meni+e

rotest kod meni+e je pos%upa# #oji se predu!i$a #od suda i u #oje$

i$ala( $eni(e ili njegov puno$oćni#+ #ao i i$ala( dupli#a%a ili i$ala(
#opije $eni(e+ na verodos%ojan način u%vr'uje da je os%ao &e!uspe,an
njegov po#u,aj da se odre'ena $enična radnja i!vr,i ili da se uredno i!vr,i.

B
 

Pro%es% je javna isprava #oju i!daje $esno nadle"an op,%ins#i 1osnovni2 sud+

a #oja preds%avlja  pravno sredstvo za očuvanje meničnog prava
imaoca menice.
rotestant  je li(e #oje podigne pro%es% %o $o"e &i%i i$ala( $eni(e 0
re$i%en%+ odn. indosa%ar.
rotestat je li(e pro%iv #oga se podi"e pro%es%.

Značaj protesta. 0 8ilj pro%es%nog pos%up#a je da i$ala( $eni(e od suda

o&e!&edi verodos%ojan do#a! da je &e!uspe,no predu!eo sve po%re&ne
radnje !a očuvanje svojih prava pre$a $enični$ 1regresni$2 du"ni(i$a.
Podi!anje pro%es%a je uslov !a vr,enje regresnog prava i$ao(a $eni(e.
Pro%es% je obavezna menična radnja.
A#o i$ala( $eni(e nije &lagovre$eno podigao pro%es%+ $eni(a pos%aje
Eprejudi(iranaE. 3a#va $eni(a vi,e nije sposo&na !a os%varivanje prava
regresa i$ao(a $eni(e pre$a regresni$ du"ni(i$a+ jer se pro%iv njih ne
$o"e po#renu%i suds#i pos%upa#.
/načaj podi!anja pro%es%a ogleda se i u drugi$ do$eni$a u ve!i sa
$eni(o$)
*2 od dana &lagovre$eno podignu%og pro%es%a računa se ro# !as%arelos%i
$eničnih
  po%ra"ivanja pre$a $enični$ du"ni(i$a
42 podi!anje pro%es%a je !načajno !a indosiranje $eni(e.

ostupak u ve!i sa protestom.  0 Pro%es% se podi"e #od osnovnog suda

#oji je $esno nadle"an. /OM?o$ je da%a $ogućnos% da se podigne i #od
po,%e.
Pro%es%an% 1i$ala( $eni(e2 podi"e pro%es% %a#o ,%o podnosi $eni(u sudu sa
 zahtevom da sud utvrdi određenu činjenicu u vezi sa menicom  i da se i!vr,i
odre'ena $enična radnja. Sud+ #ao pro%es%ni organ+ du"an je)
*2 da pri$i !ah%ev od pro%es%an%a
42 da #ons%a%uje predočene činjeni(e
72 da o %o$e o&aves%i li(e od #oga se !ah%eva da i!vr,i odre'enu
$eničnu radnju+ sa
  po!ivo$ da i!vr,i %ra"enu radnju u ve!i sa $eni(o$.
A#o %o li(e 1pro%es%a%2  pristane  da i!vr,i !ah%evanu radnju+ sud %o
#ons%a%uje na $eni(i i $eni(u predaje ovla,ćeno$ li(u.
A#o pro%es%a% odbije  da i!vr,i !ah%evanu $eničnu radnju+ sud će vra%i%i
$eni(u li(u #oje je podiglo pro%es%+ a predaće $u i pro%es%nu ispravu.
Sud je du"an da (elu sadr"inu podignu%ih pro%es%a !avodi redo$+ po
njihovo$ da%u$u i &roju+ u pro%es%ni regis%ar.
Pro%es%ni regis%ar preds%avlja javnu #njigu.
A#o se %ra"eno li(e ne $o"e pronaći+ pro%es%ni organ nije du"an da ponovi
pos%upa#.

%rste protesta)

1. rotest !"og neak+eptiranja ,ili delimočnog ak+eptiranja

meni+e 0 podi"e se u slučaju #ad je %rasa% od&io da a#(ep%ira $eni(u u
(elos%i ili je deli$ično a#(ep%irao.

BB
 

2. rotest !"og neisplate ,ili delimične isplate meni+e 0 podi"e se u

slučaju #ad je glavni $enični du"ni# od&io da ispla%i $eničnu svo%u u
(elos%i ili #ad je i!vr,io sa$o deli$ičnu ispla%u.
3. rotest !"og nedatiranja ak+epta  0 podi"e i$ala( $eni(e #oja
dospeva na odre'eno vre$e po vi'enju+ a#o prili#o$ a#(ep%iranja %a#ve
$eni(e %rasa% nije s%avio da%u$ a#(ep%a ili i!davala( sops%vene $eni(e
#oja je podne%a na vi'enje nije s%avio da%u$ vi'enja.
4. erkvi!i+ioni protest  0 podi"e i$ala( u$no"enog pri$er#a $eni(e
1dupli#a%a2 #o$e dr"ala( a#(ep%iranog pri$er#a od&ija da preda a#(ep%irani
pri$era#.
5. 7nterven+ijski protest 0 podi"e se u slučaju #ada nije isplaćena $eni(a
#oja je a#(ep%irana in%erven(ijo$.
6. morti!a+ioni protest  0 podi"e predlagač a$or%i!a(ije !&og
nea#(ep%iranja ili !&og neispla%e nes%ale $eni(e. Ovaj pro%es% podi"e
predlagač a$or%i!a(ije da &i odr"ao svoja regresna prava.
:. rotest !"og neisplate protestni# troškova  0 podi"e se u slučaju
#ad je $enični du"ni# ispla%io sa$o $eničnu svo%u+ ali je od&io da ispla%i
%ro,#ove pro%es%a.

Slučajevi u kojima protest nije o"ave!an.  0 Po,%o pro%es% $eni(e

i!is#uje odre'ene %ro,#ove #oji padaju na $eničnog du"ni#a+ %o u $eni(u
$o"e &i%i une%a #lau!ula E&e! %ro,#ovaE ili E&e! pro%es%aE. 8ilj uno,enja ove
#lau!ule u $eničnu ispravu je i!&egavanje pro%es%nih %ro,#ova.

oti-ka+ija meni+e

A#o je %rasa% od&io da a#(ep%ira $eni(u 1ili je deli$ično a#(ep%irao2 ili je

glavni $enični du"ni# od&io da ispla%i $eni(u 1ili je deli$ično ispla%io2+ pa
 je !&og %oga podignu% pro%es% !&og nea#(ep%iranja ili !&og neplaćanja
$enične svo%e+ i$ala( $eni(e o&ave,%ava o %o$e regresne du"ni#e.
Menična radnja #ojo$ se vr,i ovo o&ave,%avanje na!iva se noti-ka+ija.
$ala( $eni(e je du"an da o podignu%o$ pro%es%u o&aves%i svog indosan%a
i %rasan%a+ #ao i njihove avalis%e+ u ro#u od ; radna dana od dana podi!anja
pro%es%a.
*ilj noti-ka+ije je da obavesti regresne du#nike da su ispunjeni uslovi za
regres.
!vr,ena no%i5#a(ija ne obavezuje regresnog du#nika. On $o"e i!vr,i%i
$eničnu o&ave!u od$ah na#on prije$a i!ve,%aja da je i$ala( $eni(e
podigao odgovarajući pro%es%.
No%i5#a(ija nije obavezna menična radnja, već fakultativna . A#o no%i5#a(ija
ne &ude i!vr,ena+ i$ala( $eni(e neće i!gu&i%i regresna prava.
Pravila o no%i5#a(iji u ve!i sa vučeno$ $eni(o$ pri$enjuju se i u ve!i sa
sops%veno$ $eni(o$.

144. egres kod meni+e

B
 

egres kod meni+e  je %a#va $enična radnja #ojo$ i$ala( $eni(e

!ah%eva napla%u $enične svo%e od svojih pre%hodni#a po $eni(i+ #ao
solidarnih $eničnih du"ni#a+ a#o je %rasa% od&io da a#(ep%ira $eni(u 1ili je
deli$ično a#(ep%irao2.
Li(e #oje i$a pravo na regres na!iva se regredijent  (menični poverilac+
remitent).
Li(e pro%iv #ojeg se is%iče regresni !ah%ev na!iva se regresat.
S o&!iro$ da #od regresa pose&an !načaj i$aju načela solidarnos%i+
neposrednos%i i sa$os%alnos%i+ %o regredijen% i$a pravo da &ira od #og će
regresnog du"ni#a !ah%eva%i da $u ispla%i $eničnu svo%u.
Regres je poslednja vansudska menična radnja.

%rste regresa)

1. egres !"og neak+eptiranja 0 vr,i se)

*2 #ad je %rasa% od&io da a#(ep%ira $eni(u
42 #ad in%erven(ijo$ nije i!vr,eno a#(ep%iranje
72 #ad je &lagovre$eno podignu% pro%es% !&og nea#(ep%iranja.

2. egres !"og neisplate  0 vr,i se #ad su se s%e#li sledeći uslovi)

*2 da je $eni(a &lagovre$eno a#(ep%irana na ispla%u
42 da glavni $enični du"ni# nije ispla%io $eni(u
72 da je i$ala( $eni(e &lagovre$eno podigao pro%es%.
Regres !&og neispla%e $eni(e vr,i se na#on dospelos%i $eni(e na ispla%u.

%reme kada se vrši regres.  0 Napla%a $eni(e pu%e$ regresa vr,i se

nakon dospelosti menice. 3zuzetno+ $o"e i  pre dospelosti  $eni(e !a
napla%u+ i %o u sledeći$ slučajevi$a)
*2 a#o je %rasa% od&io da a#(ep%ira $eni(u
42 a#o je+ pre ili posle a#(ep%iranja+ o%voren s%ečaj
72 a#o je o%voren s%ečaj nad i$ovino$ %rasa%a #oja se ne s$e podnosi%i
na a#(ep%iranje.
Regres se+ pre dospelos%i $eni(e+ $o"e fa#%ič#i podne%i u dva slučaja)
*2 a#o $eni(a nije a#(ep%irana
42 #ad je $eni(a Eu opasnos%iE.

Do"rovoljni regres. 0 $ala( $eni(e vr,i no%i5#a(iju sa ciljem)

*2 da regresni du"ni(i s%e#nu sa!nanje da su ispunjeni uslovi !a regres
42 da je dospela njihova $enična o&ave!a
72 da %u o&ave!u do&rovoljno i!vr,e 1&e! in%erven(ije suda2
;2 da na %aj način s$anje %ro,#ove u ve!i sa napla%o$ $eni(e.
/a ra!li#u od plaćanja $eni(e u redovno$ pos%up#u+ gde je $enična
o&ave!a E%ra"ljivaE+ u regresno$ pos%up#u ona je pos%ala EdonosivaE.
$ala( $eni(e se $o"e o&ra%i%i &ilo #o$ regresno$ du"ni#u. On $o"e
!ah%eva%i ispla%u $enične svo%e od jednog po%pisni#a+ ne#oli(ine po%pisni#a
ili svih po%pisni#a.

7splata regresne menične svote prinudnim putem.  0 Regresna

$enična svo%a $o"e se napla%i%i i prinudno 0 pu%e$ regresne tužbe.

:
 

egresni postupak.  0 9ada su ispunjeni uslovi !a vr,enje regresa+ svi

regresni du#nici+ u s#ladu sa načelo$ solidarnos%i+ neposrednos%i i
sa$os%alnos%i+ odgovaraju imaocu menice. $ala( $eni(e i$a pravo da
!ah%eva ispla%u $enične svo%e od jednog po%pisni#a+ ne#oli(ine i svih
po%pisni#a !ajedno+ a da pri %o$ nije du"an da se dr"i reda #oji$ su se oni
o&ave!ivali.
Regresni $enični du"ni# #oji ispla%i $eni(u 1Eis#upi $eni(uE2 na!iva se
iskupitelj meni+e. On i$a pravo regresa prema svojim prethodnicima po
menici.
- regresno$ $enično$ pos%up#u ne pri$enjuje se pravilo o&liga(ionog
prava o pasivnoj solidarnos%i. Regresni du"ni# #oji je is#upio $eni(u
1is#upi%elj $eni(e2 i$a pravo o&e,%ećenja.
- regresno$ $enično$ pos%up#u du"ni(i nisu du"ni da pla%e !a%e!nu
#a$a%u.
Regresni du"ni# 0 is#upi%elj $eni(e i$a pravo da !ah%eva predaju $eni(e
!ajedno sa pro%es%o$ i po%vrdo$ o plaćeno$ i!nosu.
Sva#i indosan% #oji je is#upio $eni(u $o"e pre(r%a%i svoj indosa$en%.

145. Sudsko ostvarivanje prava na osnovu meni+e

'enične tu"e

A#o i$ala( $eni(e 1$enični poverila(2 ne ispla%i $eničnu svo%u od

$eničnog du"ni#a+ du"an je da predu!$e odre'ene $enične radnje+
u#oli#o ne "eli da i!gu&i pravo regresa pre$a regresni$ du"ni(i$a.
- $enično$ pravu a#(ena% se s%avlja na do&rovoljnoj ispla%i $enične
svo%e+ &e! in%erven(ije suda. Me'u%i$+ a#o je i$ala( $eni(e &lagovre$eno
i!vr,io o&e $enične radnje 1pro%es% i no%i5#a(iju2+ a $enični du"ni(i+ i pored
%oga+ nisu i!vr,ili svoje $enične o&ave!e+ i$ao(u $eni(e ne preos%aje ni,%a
drugo nego da svoja prava i! $eni(e os%varuje pre#o suda. Nje$u s%oje na
raspolaganju odre'ene $enične %u"&e.
'enična tu"a  je pravno sreds%vo !a os%varivanje prava $eničnog
poverio(a.
Pos%oje dve vrste tu#bi)
1. edovna 0 i$ala( $eni(e podi"e je protiv glavnog meničnog du#nika
radi ispla%e $eni(e.
2. egresna 0 podnosi se protiv regresnih du#nika.
Ostale tu"e. 0 $ao(u $eni(e+ u odre'eni$ slučajevi$a+ s%oje na
raspolaganju i građanskopravne tužbe.

Odlike meničnog spora. 0 Sud je du"an da pos%upa hitno.

'enični prigovori

'enični prigovor preds%avlja oblik zaštite meničnog du#nika   1%u"enog2.

A#o je pro%iv $eničnog du"ni#a done%o re,enje o i!vr,enju na osnovu
verodos%ojne isprave ili pla%ni nalog+ on i$a pravo da se &rani prigovori$a.

*
 

Pos%oje dve vrste prigovora)

1. O"jektivni ,apsolutni prigovori 0 o&je#%ivno pos%ojeći prigovori #oji

su vidljivi na $eničnoj ispravi+ a %iču se nedostataka u pogledu sadržaja
menice  1i$aju apsolu%no dejs%vo2. Mo"e ih is%aći &ilo #oji du"ni# pre$a
sva#o$ i$ao(u $eni(e 1$enični poverila(2.

odvrste o&je#%ivnih prigovora)

*.  Prigovori #oje $o"e is%i(a%i sva#i $enični du"ni# pre$a sva#o$ i$ao(u
$eni(e (nedostatak nekog bitnog meničnog elementa) 
4. Prigovori #oje $o"e is%i(a%i sa$o pojedini $enični du"ni# pre$a sva#o$
i$ao(u $eni(e (prigovor meničnog du#nika da nema njegovog potpisa) 
7. Prigovori #oje $o"e is%i(a%i sva#i $enični du"ni# pre$a jedno$ i$ao(u
$eni(e (prigovor nedostatka materijalne legitimacije).

2. Su"jektivni prigovori 0 !asnivaju se na lično$ odnosu i!$e'u du"ni#a

i poverio(a (lični razlozi) i$aju rela%ivno dejs%vo.
- $enično$ pravu !načajna su načela sa$os%alnos%i+ neposrednos%i i
aps%ra#%nos%i. Me'u%i$+ jedno od osnovnih načela u $enično$ pravu je
načelo savesnosti i poštenja.
Su&je#%ivni prigovori $ogu &i%i vrlo ra!liči%i)
? prigovor da nije i!vr,en osnovni posao
? prigovor da nije pri$ljeno $enično po#riće
? prigovor da je po%pis da% i! uslu"nos%i 1a#(ep% !a čas%2
? prigovor da je &lan#o $eni(a popunjena pro%ivno spora!u$u
? prigovor nedos%a%#a volje
? prigovor da je $eni(a da%a u! uslov #oji nije ispunjen.

Cal"a u meničnim sporovima. 0 Ro# !a "al&u je spe(ijalan 0 B dana od

dana dos%avljanja prepisa presude.

146. morti!a+ija kod meni+e

morti!a+ija meni+e je vanparnični pos%upa# u #oje$ se donosi odlu#a o
progla,enju nes%ale ili o,%ećene $eni(e neva"ećo$+ u (ilju !a,%i%e in%eresa
savesnog i !a#oni%og i$ao(a $eni(e #oji je os%ao &e! nje+ %a#o ,%o $u se
o$ogućava da os%vari $enična prava pre$a odre'eni$ $enični$
du"ni(i$a.
A$or%i!a(ija $eni(e je i!u!e%a# od načela in#orpora(ije.
estala meni+a je sva#a i!gu&ljena+ u#radena ili uni,%ena $eni(a+ original
ili #opija s$a%ra se da je $eni(a nes%ala i #ad je %oli#o o,%ećena da je
ne$oguće da se raspo!naju njeni &i%ni ele$en%i.
Li(e #oje %ra"i a$or%i!a(iju $eni(e na!iva se amorti!ant  on je !a#oni%i
i$ala( $eni(e 0 re$i%en% a$or%i!a(iju $o"e %ra"i%i i puno$oćni#.

4
 

ostupak amorti!a+ije.  0 Predlagač a$or%i!a(ije 1a$or%i!an%2 po#reće

amortizacioni postupak  podno,enje$ pis$enog predloga a$or%i!a(ije sudu
$es%a plaćanja $eni(e+ #ao $esno nadle"no$ sudu.
A#o sud o(eni da su podneseni do#a!i dovoljni+ i!daće oglas  u #o$e će
i!lo"i%i glavnu sadr"inu nes%ale $eni(e+ sa po!ivo$ da onaj #od #oga se %a
$eni(a nala!i preda je sudu+ naj#asnije u ro#u od @: dana od dana
o&javljivanja oglasa.
A#o se $eni(a u %o#u ro#a odre'enog u oglasu prona'e+ $oguće su dve
situacije)
*2 da se prijavi nala!ač nes%ale $eni(e i da je preda sudu u %o$ slučaju+
sud će o&us%avi%i
  a$or%i!a(ioni pos%upa# i i prona'enu $eni(u preda%i njeno$
!a#oni%o$ i$ao(u
42 a#o se $eni(a na ovaj način prona'e+ ali njen nala!ač od&ije da je
preda sudu+ sud
  !as%aje sa a$or%i!a(ion$ pos%up#o$ i upućuje predlagača
a$or%i!a(ije da je pu%e$
  svojins#e %u"&e u redovno$ parnično$ pos%up#u rasprave pi%anje
svojine na $eni(i.

Dejstvo amorti!a+ije)

1.  Nes%ala 1uni,%ena2 $eni(a #oja je progla,ena neva"ećo$ pravno ne

pos%oji+ %a#o da se na osnovu nje ne $ogu os%variva%i ni#a#va $enična
prava.
2. /a#oni%i i$ala( a$or%i!ovane $eni(e+ na osnovu re,enja o a$or%i!a(iji
nes%ale 1uni,%ene2 $eni(e+ do&io je !vaničnu po%vrdu suda da $o"e pre$a
glavno$ $enično$ du"ni#u os%vari%i svoja $enična prava.
3. Os%ali po%pisni(i $eni(e 1regresni du"ni(i2 oslo&a'aju se u po%punos%i
svoje $enične o&ave!e.

14:. Zastarelost menični# potraivanja i neopravdano

o"ogaenje u ve!i sa meni+om
Zastarelost menični# potraivanja

Menična po%ra"ivanja $ogu !as%are%i sa$o ako menični poverilac u

određenom periodu ne vrši svoja menična prava . 9on#re%no+ a#o $enični
poverila( u odre'eno$ ro#u ne !a%ra"i od du"ni#a ispla%u $enične svo%e.
/as%arelo,ću se gase prava $eničnih poverila(a i o&ave!e $eničnih
du"ni#a+ pod uslovo$ da dejs%vo #on#re%ne $eni(e nije pres%alo ranije.

okovi !astarelosti. 0 - $enično$ pravu pos%oji vi,e ro#ova !as%arelos%i)

1.  Po%ra"ivanja i$ao(a $eni(e pre$a glavno$ $enično$ du"ni#u
!as%arevaju !a 2 godine od dana dospelosti .
2. /ah%evi i$ao(a $eni(e pro%iv indosan%a+ %rasan%a !as%arevaju !a godinu
dana od dana blagovremeno podignutog protesta .

7
 

3.  Me'uso&na po%ra"ivanja regresnih $eničnih du"ni#a !as%arevaju !a 4

meseci.
4. Nepopunjena &lan#o $eni(a ne preds%avlja $eni(u. /a%o se na nju ne
pri$enjuju ro#ovi !as%arelos%i+ već opšti rokovi zastarelosti  #oji va"e !a
osnovni posao.
Sud nije du"an da po slu"&enoj du"nos%i pa!i na !as%arelos% $eničnih
o&ave!a.

rekid !astarelosti. 0 Do pre#ida !as%arelos%i dola!i #ad $enični poverila(

predu!$e odre'enu radnju radi os%varenja svojih $eničnih prava. Do
pre#ida !as%arelos%i dola!i u sledeći$ slučajevi$a)
*2 podi!anje$ $enične %u"&e #od suda
42 os%varivanje$ $enično?pravnog !ah%eva u %o#u parni(e
72 prijavo$ po%ra"ivanja sudu u s%ečajno$ pos%up#u.
-#oli#o pres%ane da pos%oji ne#i ra!log !&og #ojeg je do,lo do pre#ida ro#a+
!as%arelos% %eče i!nova sa novi$ ro#ovi$a.

O"ustava toka !astarelosti.  0 Do o&us%ave %o#a !as%erolos%i dola!i u

slučaju kad nastupe određene okolnosti zbog kojih menični poverilac ne
mo#e da vrši svoja prava . 3o# !as%arelos%i se !aus%avlja i ne %eče sve do#
%raje o#olnos% !&og #oje je do,lo do o&us%ave 1npr. pres%ana# rada suda+
vojna ve"&a+ vi,a sila2.
Dejstvo prekida i o"ustave !astarelosti.  0 S o&!iro$ na načelo
sa$os%alnos%i $eničnih o&ave!a+ ra!log !&og #oga dola!i do pre#ida+ odn.
o&us%ave !as%arelos%i+ dejs%vuje sa$o pre$a ono$ $enično$ du"ni#u u
pogledu #oga je i nas%ao.

eopravdano o"ogaenje u ve!i sa meni+om

Načelo s%rogos%i $eni(e dola!i do i!ra"aja u dva pravca)

*2 u materijalnopravnom pogledu  1$enična o&ave!a preds%avlja
%ipičnu aps%ra#%nu
  o&ave!u2
42 u procesnopravnom pogledu 1vr,enje $eničnih o&ave!a od s%rane
$eničnih du"ni#a
  ure'eno je pre(i!ni$ pravili$a $eničnog prava2.
ačelo strogosti menice posebno dolazi do izražaja  #od  pooštrenih
rokova #oji su predvi'eni+ ne sa$o !a ispunjenje $eničnih o&ave!a+ već i
!a o&e!&e'enje uslova u #oji$a %re&a da do'e do ispunjenja.
Načelo $enične s%rogos%i pre$a $enično$ poverio(u dola!i do i!ra"aja i u
slučaju #ad je menično potra#ivanje zastarelo prema pravilima meničnog
 prava.
Do gu&i%#a prava os%varenja $enično?pravnih !ah%eva dola!i i u slučaju #ad
 je menica prethodno amortizovana .
- svi$ ovi$ slučajevi$a $enični poverila( 1i$ala( $eni(e2 je pre%rpeo
,%e%u. Sa druge s%rane+ $enični du"ni(i su se oslo&odili sva#e svoje
o&ave!e pre$a $enično$ poverio(u+ ali su se i o&oga%ili &e! osnova+ jer su
od i$ao(a $eni(e pri$ili odre'enu vrednos% 1npr. %rasan% se neosnovano

;
 

o&oga%io a#o je pri$io i!vr,enje o&ave!e od re$i%en%a+ a nije o&e!&edio

po#riće !a ispla%u re$i%en%a o dospelos%i...2.

Ostvarenje !a#teva na osnovu neopravdanog o"ogaenja.   0 $užbu

iz neopravdanog obogaćenja ima pravo da podigne lice koje je
 posedovalo menicu u trenutku nastupanja zastarelosti meničnog
 potra#ivanja, odn. u trenutku kad je menica postala prejudicirana . 3u"&a je
po svojoj prirodi građanskopravna tu#ba . Na osnovu nje dola!i do redovne
gra'ans#e parni(e.
Da &i se sprečilo neopravdano o&ogaćenje a#(ep%an%a+ %rasan%a i
indosan%a+ predvi'ena je $ogućnos% podi!anja %u"&e pro%iv onog li(a #oje
se neopravdano o&oga%ilo.
 3u"&a i! neopravdanog o&ogaćenja $o"e se podići pro%iv a#(ep%an%a+
%rasan%a i indosan%a čije su se o&ave!e ugasile usled !as%arelos%i
po%ra"ivanja pre$a propisi$a $eničnog prava.
 3u"&a i! neopravdanog o&ogaćenja ne $o"e se podići po pro%e#u 7 godine
od nas%an#a osnova.
$ala( $eni(e %u"&eni$ !ah%evo$ %ra"i na#nadu s%ečenog &e! osnova od
onog $eničnog du"ni#a #oji se na njegov račun o&oga%io+ jer $enično
po%ra"ivanje nije naplaćeno.
Odgovornos% neopravdano o&ogaćenog du"ni#a je individualnog #ara#%era.
Sva#i neopravdano o&ogaćeni du"ni# odgovara sa$o u $eri #oli#o se
neopravdano o&oga%io. A#o su svi $enični du"ni(i+ osi$ jednog+ dali ne,%o
da &i s%e#li $eni(u+ neopravdano se o&oga%io sa$o onaj #oji nije dao ni,%a.

14<. Mek 0 pojam@ uloga i pravna priroda

ojam čeka

Zakon o čeku 1u dalji$ %e#s%ovi$a ZOM2 ne sadr"i de5ni(iju če#a+ već u

prvo$ planu+ pola!eći od načela da je če# s%rogo for$alna isprava+
određuje (bitne) elemente #oje jedna pisana isprava $ora da sadr"i da &i
&ila s$a%rana če#o$. sprava u #ojoj ne &ilo $a #ojeg od ele$ena%a ne
vredi #ao če#.
Mek   je %a#va FOV sas%avljena u !a#ono$ propisanoj for$i+ #oja je vučena
na &an#u ili sa njo$ i!jednačenu us%anovu 1a u ne#i$ !e$lja$a i na druga
li(a2 #od #oje njen i!davala( dr"i svoja novčana sreds%va sa #oji$a+ na
osnovu odgovarajućeg ugovora sa %o$ organi!a(ijo$+ $o"e raspolaga%i
pu%e$ če#a+ a #ojo$ njen izdavalac  (trasant) daje &e!uslovni nalog banci
(trasatu) da u če#u o!načeno$ li(u (korisniku, remitentu ) ispla%i u če#u
odre'enu svo%u nov(a i! njegovog 1%rasan%ovog2 po#rića #od &an#e ?
%rasa%a.
! de5ni(ije če#a proi!ila!i da če# preds%avlja FOV #ojo$ se o$ogućava
raspolaganje novčani$ sreds%vi$a+ #oja i$ala( %e#ućeg računa dr"i #od
&an#e.
>
 

Ovde se pojavljuju %ri lica)

*2 trasant  0 li(e #oje i!daje če#
42 trasat  0 li(e na #oje se vuče če#
72 remitent  1#orisni#2 0 li(e #o$e ili po čijoj nared&i %re&a ispla%i%i i!nos
#oji je o!načen u
  če#u.

$loga čeka

1.  Osnovna uloga če#a 0 sredstvo plaanja če# o$ogućava vr,enje

plaćanja &e! upo%re&e go%ovog nov(a on u pla%no$ pro$e%u !a$enjuje
go%ov nova( i %a#o pos%aje suroga% nov(a.
2.  -po%re&o$ če#a pojednostavljuje se odvijanje platnog prometa
ograničava se upo%re&a go%ovog nov(a.
3.  e# u odre'eni$ slučajevi$a $o"e i$a%i i fun#(iju sredstva !a
o"e!"eenje plaanja.
4. - odre'eni$ slučajevi$a $o"e i$a%i i kreditnu (unk+iju.

ravna priroda čeka

Pos%oje dve grupe %eorija o pravnoj prirodi če#a)

1. $govorne teorije  0 nas%oje da pravnu prirodu če#a o&jasne
gra'ans#opravni$ ugovoro$.
2. &eorija jednostranog pravnog akta  0 !asniva se na učenji$a %eorije
#rea(ije i %eorije e$isije po svojoj pravnoj prirodi če# je jednos%rana i!java
volje i!davao(a 1%rasan%a2.

14=. %rste čeka

7. Vrs%e če#ova pre$a načinu kako je određen imalac čeka)

1. Mek na ime 0 če# #od #oga je određen remitent kao imalac čeka. Ova
vrs%a če#a &i %re&alo da se prenosi sa$o u o&li#u gra'ans#opravne (esije.
2. Mek po nared"i 0 vrs%a če#a #oja upućuje na %o da se isplata čekovne
svote mo#e izvršiti po naredbi lica označenom u čeku ili li(a na #oje je
pre%hodni i$ala( če#a preneo indosiranje$ ovu FOV (indosatar).
3. Mek na donosio+a 0 če# u čije pis$eno nije uneto ime korisnika ili je
upisana  klauzula platite donosiocu!  o&e!&e'uje la#+ jednos%avan i &r!
prenos pros%o$ predajo$+ &e! i#a#vih for$alnos%i.
4. lternativni ček 0 če# #oji sad#i ime remitenta, ali pored njega i
klauzulu ili donosiocu! . 3rasa% je u o&ave!i da i!vr,i ispla%u če#a sva#o$
li(u #oje ga podnese na ispla%u+ jer se on %re%ira #ao če# na donosio(a.
5. &rasirani ček 0 če# #od #oga trasant izdaje ček u sopstveno ime ili po
sopstvenoj naredbi, %a#o da dola!i do konfuzije trasanta 1i!davao(a če#a2 i
remitenta 1#orisni#a2.
6. Sopstveni trasirani ček 0 če# #od #oga trasant sebe označava kao
trasata+ %a#o da dola!i do konfuzije trasanta i trasata . Ovaj če# i!daje
organi!a(iona jedini(a ne#e &an#e 0 %rasan% i vuče če# na drugu 5lijalu

@
 

&an#e+ #oja je najče,će u drugo$ $es%u+ o$ogućavajući %a#o svo$ #lijen%u

0 re$i%en%u da i!vr,i napla%u če#a #od %e druge 5lijale.

77. Vrs%e če#ova pre$a njihovoj nameni )

1. 7splatni ,gotovinski ček 0 če# na osnovu #ojeg %rasan% daje nalog

%rasa%u da na %ere% njegovog računa ili a#redi%iva re$i%en%u ispla%i če#ovnu
svo%u u go%ovo$ nov(u.
2. O"računski ,virmanski ček 0 če# #oji$ %rasan% daje nalog &an(i?
%rasa%u da !a i!nos o!načen u če#u u$anji njegov račun i is%ovre$eno
i!vr,i plaćanje prenoso$ na račun re$i%en%a veo$a pogodan i siguran
ins%ru$en% &e!go%ovins#og plaćanja.
3. >arirani ,pre+rtani ček 0 če# na čije$ li(u se nala!e dve paralelne
dijagonalne linije+ povučene od donjeg levog dela do gornjeg desnog dela.
Pre(r%avanje če#a $o"e da i!vr,i %rasan% ili re$i%en%.
4. utnički ček 0 pojavio se rela%ivno #asno+ sa ra!voje$ %uris%ič#og
pro$e%a. Iilo je po%re&no da se sve &rojniji pu%ni(i i %uris%i o&e!&ede od
veli#og ri!i#a da i!gu&e ili da i$ &udu u#radene veće su$e go%ovog nov(a
na propu%ovanju #ro! ra!ne #rajeve sve%a. Ovde pos%oje %ri li(a)
  *2 &an#a
  42 njen #lijen%
  72 re$i%en%.
!daju se na unapred od,%a$pani$ for$ulari$a 1o&ras(i$a2 u vidu
pose&nih #nji"i(a.
5. *irkularni ček 0 i!daje &an#a #oja i$a fun#(iju %rasan%a i predaje ga
svo$ #lijen%u #oji i$a #od nje po#riće radi %oga da &i on+ #ao re$i%en%+
$ogao napla%i%i če#ovnu svo%u od ne#e njene poslovne jedini(e 15lijale2.
6. *erti-+irani ček 0 do&io svoj na!iv po pose&noj #lau!uli 1<do&ar=+
<good=+ <(er%i5(ied=2 #ojo$ se po%vr'uje da če# #oji je i!dao %rasan% i$a
po#riće. Po%vrda va"i sve do ro#a va"nos%i če#a+ jer se &an#a?%rasan%
o&ave!ala+ na svoju odgovornos%+ da ovo po#riće &lo#ira do is%e#a ro#a !a
pre!en%a(iju če#a na ispla%u o&li# a#(ep%iranog če#a.
:. %i!irani ček 0 sličan je (er%i5(irano$ če#u sadr"i #lau!ulu 1<vi'en=+
<vise=2+ #oja o!načava sa$o da če# i$a po#riće !a ispla%u u $o$en%u
njegovog i!davanja.
<. Dokumentovani ček 0 če# #oji dospeva po vi'enju+ ali #oji se $o"e
pre!en%ira%i %rasa%u na ispla%u sa$o u! pre!en%a(iju odre'enih ro&nih
do#u$ena%a 1npr. #onos$an+ %ovarni lis%+ fa#%ura+ polisa osiguranja2.
=. Mek !a potrošački kredit 0 i!daje &an#a na osnovu pre%hodno
!a#ljučenog ugovora o #redi%u. Ian#a se javlja u fun#(iji %rasan%a
1i!davao(a če#a2 i %rasa%a. Ona i!daje če# li(u #oje$ je odo&ren po%ro,ač#i
#redi% 1re$i%en%2. e# je na$ens#i i $o"e se #oris%i%i sa$o u odre'ene
svrhe. Na pole'ini če#a se ispisuje svrha u #oju se če# $o"e upo%re&i%i.
1?. /omisioni ček 0 pos%oji u slučaju #ad %rasan% i!daje če# u svoje i$e+ a
!a račun %rećeg li(a 1%uris%ič#a agen(ija !a &an#u2.

15?. >itni i ne"itni elementi čeka


 

>itni elementi čeka

e# $ora da sadr"i šest bitnih elemenata)

  *2 o!načenje da je ček 
  42 &e!uslovni nalog da se pla%i odre'ena svo%a nov(a
  72 i$e onoga #oji %re&a da pla%i (trasat) 
  ;2 mesto gde %re&a platiti  če#ovnu svo%u
  >2 o!načenje dana i mesta izdavanja če#a
  @2 po%pis onoga #o je i!dao če# (trasant).

Ii%ni ele$en%i če#a $ogu se podeli%i u 5 grupe)

  *2 op,%i &i%ni če#ovni ele$en%i
  42 personalni &i%ni če#ovni ele$en%i
  72 geografs#i &i%ni če#ovni ele$en%i
  ;2 #alendars#i ele$en%.
7. Opšti "itni elementi)
  *2 o!načenje da je če#
  42 &e!uslovni nalog da se pla%i odre'ena svo%a nov(a.

77. ersonalni "itni elementi)

  *2 i$e %rasa%a
  42 po%pis %rasan%a.

777. eogra(ski "itni elementi)

  *2 $es%o i!davanja če#a
  42 $es%o gde %re&a pla%i%i če#ovnu svo%u.

7%. /alendarski element)

? o!načenje dana i!davanja če#a.

e"itni ,(akultativni elementi čeka

1. 8akultativna li+a)
  *2 indosan%i
  42 indosa%ari
  72 avalis%i
  ;2 puno$oćni(i.

2. 8akultativne klau!ule)
  *2 /lau!ula Epo nared"iF 0 fa#ul%a%ivni ele$en% !a%o ,%o se sva#i če#
$o"e prene%i da drugo
  li(e indosa$en%o$
  42 ekta klau!ula ,Ene po nared"iF 0 !a&ranjuje se preno,enje če#a
indosiranje$ sa
  jednog li(a na drugo
  72 /lau!ula E"e! o"ave!eF ,E"e! regresaF 0 uno,enje$ ove
#lau!ule u če# indosan% se
  oslo&a'a o&ave!e plaćanje če#a

B
 

  ;2 /lau!ula E"e! protestaF ,E"e! troškovaF 0 i$a is%o dejs%vo #ao

#od $eni(e.

151. 7!davanje@ umnoavanje i prenos čeka

7!davanje čeka

!davanje če#a je uvek prva čekovnopravna radnja 1i$a odre'ene sličnos%i

sa i!davanje$ $eni(e+ ali i !načajne ra!li#e2. S$a%ra se da je če# i!da%
onog trenutka kada je popunjen, potpisan i predat korisniku (remitentu) .
 Jer+ %rasan% popunjavanje$ če#a daje nalog &an(i?%rasa%u da pla%i odre'eni
če#ovni i!nos re$i%en%u 1#orisni#u če#a2.
/a i!davanje če#a %re&a da &udu ispunjena dva uslova)
*2 da %rasan% i$a pasivnu če#ovnu sposo&nos%
42 da je o&e!&e'eno po#riće.
 3rasan%ovo  pokriće u novčani$ sreds%vi$a #od &an#e %rasa%a je jedan od
uslova na osnovu #oga i!davala( če#a $o"e da vuče če# na &an#u?%rasa%a.
A#o je i!davala( če#a 1%rasan%2 i!dao ček bez pokrića+ a &an#a?%rasa% ne
"eli da ga #redi%ira+ on će &i%i odgovoran za isplatu čeka . 3rasan% se ne
$o"e oslo&odi%i svoje odgovornos%i !a !a ispla%u. San#(ija i!davanja če#a
&e! po#rića nije gra'ans#opravne prirode+ jer ne povlači ni,%avos% če#a.
9orisni# če#a će $oći da #oris%i %u"&u i! osnovnog posla+ ali i če#ovne
%u"&e. On će od %rasan%a napla%i%i če#ovnu svo%u !ajedno sa !a%e!ni$
#a$a%a$a. A#o je #orisni# pre%rpeo ,%e%u+ i!davala( če#a će &i%i du"an da
$u na#nadi i do#a!nu ,%e%u. !davanje če#a &e! po#rića san#(ionisano je i
#ao #rivično delo #oje se s%rogo #a"njava.

$mnoavanje čeka

Po,%o je če# FOV na$enjena #ra%#o%rajnoj (ir#ula(iji+ %o do u$no"avanja

če#a dola!i sa$o izuzetno. e# #oji je i!da% i pla%iv u na,oj !e$lji ne $o"e
&i%i u$no"en. Mogu se u$no"ava%i samo oni čekovi koji su izdati u našoj
 zemlji, a plativi u inostranstvu.
9opija če#a ne proi!vodi ni#a#vo če#ovno?pravno dejs%vo+ već se s$a%ra
gra'ans#opravno$ ispravo$.

renos čeka

Redovni i uo&ičajeni prenos če#a je indosament . 3a#o se pos%i"e &r!a

(ir#ula(ija če#a. ndosa$en%o$ se prenose svi če#ovi.
/a indosa$en% #od če#a pri$enjuju se slična pravila #ao i !a indosa$en%
#od $eni(e+ ali u! ne#e speci"čnosti)
? če# se $o"e indosira%i sa$o do dospelos%i
? #od če#a nije do!voljen deli$ični indosa$en%
? po%pis jednog li(a na pole'ini če#a na donosio(a &e! #lau!ule o
indosa$en%u ne$a !načaj &lan#o indosa$en%a+ nego se s$a%ra
avalo$ !a %rasa%a


 

? indosiranje če#a na %rasa%a ne$a dejs%vo indosa$en%a+ već i$a

#ara#%er pri!nani(e o ispla%i
? #od če#a je $oguć sa$o svojins#i i puno$oćnič#i indosa$en%.

152. val kod čeka i pre!enta+ija čeka na isplatu

val kod čeka

- pogledu avala #od če#a pri$enjuju se+ u osnovi+ is%a pravila #ao i #od
$eni(e. Aval #od če#a ne$a u pra#si ne#i pose&an !načaj+ ča# se i ne
pri$enjuje. Ra!loga !a %o i$a vi,e)
? če# je ins%ru$en% plaćanja !a čije se #ori,ćenje ve!uje pos%ojanje
 pokrića ove FOV
? ugovorna pojačanja garan(ije ispla%e če#a s$anjuju po%re&u !a
pos%ojanje$ drugih ugovornih pojačanja ove garan(ije
? če#+ #ao sreds%vo plaćanja+ i$a kratku cirkulaciju.
Aval #od če#a i$a odre'ene speci'čnosti )
? če#ovni$ avalo$ se $o"e garan%ova%i ispla%a če#ovne svo%e u (elini
ili deli$ično
? avalis%a $o"e da%i je$s%vo !a %rasan%a i indosan%a.

re!enta+ija čeka na isplatu

e# je prezentaciona * .

Sa$a fun#(ija če#a+ #ao ins%ru$en%a plaćanja+ opredelila je njegovu
dospelos% po vi'enju.
Dospelost po vienju !nači da se ispla%a če#ovne svo%e i$a i!vr,i%i u
trenutku prezentacije čeka na isplatu  is%og dana #ad je če# i!da% i nje$u
preda%. e# je instrument plaćanja po viđenju + a ne ins%ru$en% odlo"enih
plaćanja+ #ao $eni(a. e# $o"e da se pre!en%ira na ispla%u od$ah po
i!davanju.
 Aednoo"ra!nim ZOM?o$ predvi'eno je da)
  *2 če# i!da% i pla%iv u is%oj !e$lji $ora &i%i pre!en%iran na ispla%u u ro#u
od B dana
  42 če# i!da% u jednoj !e$lji+ a pla%iv u drugoj+ %re&a da &ude pre!en%iran
u ro#u od 4: dana+
  a#o se $es%o i!davanja i $es%o plaćanja nala!e u is%o$ delu sve%a a
u ro#u od : dana+
  a#o se ne nala!e u is%o$ delu sve%a.
Ovi ro#ovi se računaju od dana o!načenja na če#u #ao dan i!davanja.
Pre$a ZOM+ pos%oje op,%i i pose&ni ro#ovi.

1. Opšti rokovi !a pre!enta+iju čeka na isplatu)

? a#o je če# i!da% i pla%iv u is%o$ $es%u u na,oj !e$lji+ %aj ro# je -
dana od dana i!davanja če#a a#o je i!da% u jedno$ $es%u u na,oj

*::
 

!e$lji+ a pla%iv u drugo$ $es%u+ %aj ro# je / dana  od dana

i!davanja
? a#o je če# i!da% u ne#oj od evrops#ih !e$alja+ a pla%iv u na,oj !e$lji+
%aj ro# je 01 dana od dana i!davanja
? a#o je če# i!da% u ne#oj od !e$alja van vrope+ ali na o&ala$a
Sredo!e$nog ili 8rnog $ora+ %aj ro# je 21 dana od dana i!davanja
? a#o je če# i!da% u ne#oj drugoj !e$lji van vrope+ %aj ro# je 31 dana
od dana i!davanja.

2. ose"ni rokovi !a pre!enta+iju čeka na isplatu. 0 Ovi ro#ovi su

u%vr'eni !a pojedine #a%egorije če#ova)
? +irkula+ioni ček $o"e da se podnese u ro#u od 4 meseci od dana
i!davanja
? putnički@ akreditivni i "ankarski ček $o"e da se podnese na
ispla%u u ro#u od 5 meseca od dana i!davanja.

Pre$a ZOM+ če# se pre!en%ira na ispla%u bancitrasantu.

Propu,%anje ro#a !a pre!en%a(iju če#a na ispla%u i$a !a posledi(u tzv.
 prejudiciranje čeka. $ala( če#a $o"e vr,i%i regresno pravo %rasan%a+
indosan%a ili avalis%e. 3o su regresni du#nici sa$o a#o je če# pre!en%iran na
ispla%u u propisani$ ro#ovi$a. 3o !nači da i$ala( če#a gu&i svoja regresna
prava pre$a regresni$ če#ovni$ du"ni(i$a+ a#o ne pre!en%ira če#
&lagovre$eno na ispla%u.

153. 7splata čeka

spla%u če#a vr,i "ankaGtrasat + čije je i$e o!načeno u če#u i #od #oje se
nala!i %rasa%ovo po#riće.
Ian#a?%rasa% će i!vr,i%i ispla%u pravno valjanog i uredno popunjenog če#a
sa$o a#o su o&e s%rane ispunile odre'ene o&ave!e. Pre ispla%e če#ovne
svo%e+ bankatrasat je dužna)
  *2 da ispi%a formalnu legitiaciju i$ao(a če#a
  42 da ispi%a formalnu ispravnost  če#a.
Ian#a odgovara !a ,%e%u nas%alu !&og naplaćenog če#a od s%rane
nevlasni#a.
/a ra!li#u od pravila $eničnog prava+ imalac čeka mo#e odbiti delimičnu
isplatu.
Prili#o$ ispla%e če#a+ &an#a?%rasa% $o"e !ah%eva%i da joj i$ala( če#a preda
če# sa po%vrdo$ na nje$u da je isplaćen. Na %aj način &an#a?%rasa%
o&e!&e'uje do#a! o i!vr,enoj napla%i če#a 1is%o re,enje prihva%io je /O2.
 3rasa% ne s$e da i!vr,i ispla%u če#a a#o !na da je nad i$ovino$ %rasan%a
o%voren s%ečaj.
 3rasan%ova s$r% ne$a ni#a#vog u%i(aja na dejs%vo če#a.
Načini ispla%e če#a !avise od vrste čeka)
? u go%ovo$
? upla%o$ če#ovne svo%e u #oris% računa i$ao(a če#a #od %rasan%a
? vir$ano$
? #o$pen!a(ijo$

*:*
 

? predajo$ i$ao(u drugog če#a vučenog na drugu &an#u.

154. 7nterven+ija kod čeka i opo!ivanje čeka

7nterven+ija kod čeka

 Jednoo&ra!ni$ /O i na,i$ /O nije predvi'eno plaćanje če#a

in%erven(ijo$+ a#o %rasa% ne ispla%i če#ovnu svo%u. - %o$ slučaju o isplati
čeka brine njegov izdavalac (trasant). Dva su osnovna razloga  !a
prihva%anje ovog re,enja)
1. Pos%oji &oja!an da se prihva%anje$ in%erven(ije #od če#a $o"e izigrati 
 zabrana izdavanja čeka bez pokrića i zabrane trasiranja (vučenja)
čeka na neko drugo lice, osim banke .
2. A#o &i se do!volilo da %rasan% prili#o$ i!davanja če#a o!nači pored
%rasa%a jo, ne#u &an#u #ao in%ervenijen%a+ %o &i u%i(alo na slabljenje
 poverenja u trasata i sigurnost u ček kao sredstvo plaćanja.

Opo!ivanje kod čeka

/a ra!li#u od $eni(e #oja ne $o"e &i%i opo!vana+ u ve!i sa če#o$ pos%oji

 jedna pose&na+ spe(i5čna radnja 0 opo!ivanje čeka. Opo!iv če#a prois%iče
i! njegove prirode 1#ao sreds%va plaćanja2.
Opo!iv čeka  je svojevrsna i!java %rasan%a upućena %rasa%u+ #ojo$ se
!a&ranjuje ispla%a če#a #oji je i!dao 1odn. već i!da%og če#a2. 3rasa% je du"an
da i!vr,i %rasan%ov nalog !a ispla%u pu%e$ če#a sve do# %rasan% ne opo!ove
če# #oji je i!dao. Opo!iv če#a $o"e i!vr,i%i samo trasant .
Opo!iv če#a mo#e da bude ) a2 pre ro#a !a pre!en%a(iju če#a na ispla%u+ ili
&2 na#on pro%e#a %og ro#a. Jednoo&ra!ni$ /O usvojeno je načelo
neopozivosti   čeka do isteka roka za prezentaciju čeka na isplatu . ZOM  je
prihva%io re,enje i! Jednoo&ra!nog /O #ao pravilo.
7!u!etak od načela neopo!ivosti 0 ne#i se če#ovi $ogu opo!va%i i pre
is%e#a ro#a !a pre!en%a(iju.
e#ovi #oji glase na donosio(a ne $ogu se opo!va%i pre prejudi(iranja.
$ankatrasat ne sme da isplati opozvani ček .
9ad opo!ove če#+ %rasan% $o"e slo&odno da raspola"e sreds%vi$a po#rića+
#oja su &ila na$enjena !a ispla%u opo!vanog če#a.

155. rotest@ noti-ka+ija i regres kod čeka

rotest kod čeka

Pravila #oja se pri$enjuju na for$u pro%es%a+ ro#ove podi!anja pro%es%a+

s%varnu i $esnu nadle"nos% suda is%a su #ao #od $eni(e. Pro%es% je  javna
isprava.
a!like i!meu vrsti protesta kod meni+e i vrsti protesta kod čeka )
1. 9od čeka ne postoji )
  *2 pro%es% !&og nea#(ep%iranja
*:4
 

  42 pro%es% !&og neda%iranja a#(ep%a

  72 pro%es% na osnovu #opije če#a.
2. 9od čeka postoji )
  *2 protest !"og neisplate 0 podi"e se #od če#ova #od #ojih se ispla%a
vr,i u go%ovo$ nov(u
  1ispla%ni če#2
  42 protest !"og neisplate protestni# troškova 
  72 protest !"og od"ijanja !avoda !a o"račun da o"računa ček 0
podi"e se #od o&računs#og
  ili &ariranog če#a
;2 amorti!a+ioni protest 0 podi"e se u slučajevi$a #ad je i$ala( če#a
i!gu&io če#+ ili $u je
  u#raden+ ili ja#o o,%ećen
  >2 perkvi!i+ioni protest 0 podi"e i$ala( u$no"enog pri$er#a če#a.
  @2 interven+ijski protest i protest !"og neak+eptiranja 0 pos%oji u
pravi$a !e$alja u #oji$a
  je dopu,%ena in%erven(ija #od če#a+ odn. a#(ep%iranje če#a.
oti-ka+ija kod čeka

$ala( če#a+ radi !a,%i%e svojih prava+ du"an je da i!vr,i noti-ka+iju

1i!ve,%avanje2.
Pre$a ZOM+ propisi $eničnog prava pri$enjuju se i u pogledu no%i5#a(ije
#od če#a.
Pre$a Jednoo&ra!no$ /O+ i$ala( če#a #oji nije &lagovre$eno i!vr,io
no%i5#a(iju ne gu&i svoja če#ovna prava+ ali će odgovara%i !a ,%e%u #oja je
nas%ala njegovi$ propu,%anje$+ do visine če#ovne svo%e.  na, ZOM
prihva%a ovo pravilo.

egres kod čeka

 3o je  poslednja čekovna radnja u vansudskom postupku . Pravo na regres

i$ala( če#a i$a sa$o u jedno$ slučaju 0 kad je bankatrasat odbila da
isplati uredno i na vreme prezentirani ček . $ala( če#a ne $o"e da %ra"i
prinudnu napla%u če#a od %rasa%a+ i pored pos%ojanja po#rića+ jer nije sa
nji$ u o&liga(ionopravno$ odnosu. - na,oj pra#si najče,će je  jedini
regresni du#nik trasant . On je %vora( 1i!davala(2 če#a+ #oji je apsolu%no
odgovoran !a njegovu ispla%u.
Svoje pravo na regres i$ala( če#a $o"e da os%vari sa$o a#o su ispunjeni
sledeći uslovi)
? da je uredno i &lagovre$eno pre!en%irao če# na ispla%u u &an(i?
%rasa%u
? da je uredno i &lagovre$eno pre!en%iran če# na ispla%u %rasa% od&io
da ispla%i+ a i$ala( če#a poseduje for$alni do#a! o od&ijanju ispla%e.
Regres se $o"e vr,i%i i &e! podignu%og pro%es%a u dva slučaja)
  *2 a#o je %rasa% u če# uneo i po%pisao i!javu #ojo$ od&ija da ispla%i
če#ovnu svo%u
  42 a#o je u pi%anju o&računs#i če#+ pro%es% $o"e &i%i !a$enjen da%irani$
uverenje$
  o&računs#og !avoda.

*:7
 

Po,%o če# uve# dospeva po vi'enju+ %o se regres vr,i uve# nakon dospelosti
čeka za isplatu.
- regresno$ pos%up#u #od če#a+ i$ala( če#a pos%avlja  zahtev za isplatu
čekovne svote sa zakonskom zateznom kamatom .

156. Mekovne tu"e i prigovori

&u"e

A#o regresni du"ni(i ne pos%upe po regresno$ !ah%evu+ i$ao(u če#a

1poverio(u2 !a !a,%i%u njegovih prava i! če#a s%oje na raspolaganju
odre'ene %u"&e. 9od če#a pos%oji sa$o jedna če#ovna %u"&a 0 regresna
tu"a. 9od če#a nema tu#be protiv glavnog du#nika 1jer for$alnopravno
njega i ne$a2. - $a%erijalnopravno$ s$islu on pos%oji 0 %o je trasant .
Poverila( $o"e #oris%i%i i građanskopravne tu#be 0 tu"u i! osnovnog
posla i tu"u i! neosnovanog o"ogaenja.
egresna tu"a se podi"e protiv regresnih du#nika i trasanta.
Poverila( $o"e da svoje po%ra"ivanje os%vari tu"om i! osnovnog posla
!&og #oga je do,lo do i!davanja ili prenosa če#a. $ala( če#a $o"e %u"&u i!
osnovnog posla podići)
*2 konkurentno sa regresnom tužbom 0 i$ala( če#a 1poverila(2 ne
$ora da se o&a!ire na
  svoje pravo regresa+ već $o"e da podigne %u"&u i! osnovnog posla+
#oji usled od&ijanja
  %rasa%a da ispla%i če# nije reali!ovan+ ili
  42 samostalno 0 i$ala( če#a 1poverila(2 $o"e podići ovu %u"&u i #ad
nisu ispunjeni uslovi
  predvi'eni !a os%varivanje regresnog !ah%eva #on#re%no+ ova %u"&a se
$o"e podići u
  slučajevi$a prejudi(iranja če#a ili !as%arelog če#a+ #ad se ne $o"e
podići regresna %u"&a.
ZOM  je predvideo jo, jednu pravnu $ogućnos% !a i$ao(a če#a 1poverio(a2
#oji u če#ovno?pravno$ poslu nije os%vario svoja prava. - pi%anju je pravo
i$ao(a če#a da pro%iv %rasan%a podigne tu"u i! neosnovanog
o"ogaenja. Ova %u"&a se podi"e u ro#u od 7 godine od dana
prejudi(iranja.

rigovori

Pos%oje dve vrste prigovora)

1. O"jektivni 0 !asnovani su na objektivnim okolnostima  i!van odnosa

i!$e'u poverio(a i du"ni#a. O&je#%ivni prigovori su)
  *2 prigovor nedos%a%#a ne#og od &i%nih ele$ena%a če#a
  42 prigovor nedos%a%#a pasivne če#ovno?pravne sposo&nos%i
  72 prigovor da je nas%upila !as%arelos% če#ovnog po%ra"ivanja
  ;2 prigovor da je če# prejudi(iran.

*:;
 

2. Su"jektivni 0 !asnivaju se na ličnom odnosu  i!$e'u poverio(a i

du"ni#a %o su)
  *2 prigovor da je !loupo%re&ljen &lan#o po%pis
  42 prigovor da je če# u#raden
  72 prigovor nedos%a%#a volje na s%rani du"ni#a
  ;2 prigovor #o$pen!a(ije....

15:. k+ije ,deoni+e

k+ija 1deoni(a2 je FOV #oja glasi na jedan deo osnovnog #api%ala
a#(ionars#og dru,%va i %a#o na si$&oličan način o!načava da je njen
!a#oni%i i$ala( uneo odre'eni ulog u osnovni #api%al dru,%va.
A#(ija se $o"e odredi%i u materijalnopravnom  i %ormalnopravnom
smislu.
1. k+ija u materijalnopravnom smislu  je ulog i udeo njenog !a#oni%og
i$ao(a 1a#(ionara2 u osnovno$ #api%alu a.d.
A#(ije izdaje a.d+ a ne osnivači dru,%va. A#(ija o!načava određeni deo
osnovnog kapitala a.d . Mora i$a%i i!ra"enu novčanu vrednos%+ #oja
preds%avlja njen no$inalni i!nos. Odnos no$inalnog i!nosa a#(ije i
osnovnog #api%ala  (udeo u osnovnom kapitalu) i!ra"ava računs#i #ljuč !a
u%vr'ivanje vrednosnog uče,ća (udela) na (elo#upnoj i$ovini dru,%va
(udeo u imovini društva) . /a#oni%i i$ala( a#(ije i$a udeo u dru,%vu.
S o&!iro$ na %o da je une%i ulog u,ao u osnovni #api%al dru,%va+ %o a#(ionar
vi,e sa nji$ ne $o"e da raspola"e. /a une%i ulog a#(ionar je do&io a#(iju.
2. k+ija u (ormalnopravnom smislu  je isprava  #ojo$ se do#a!uje
člans%vo u a.d. lans%vo u dru,%vu preds%avlja s#up prava i o&ave!a
a#(ionara.
k+ija  je s#up prava i o&ave!a #oje s%iče a#(ionar u dru,%vu u #oje je uneo
ulog+ a od #oga je+ !a u!vra%+ do&io a#(iju.
 3er$ini <a#(ija= i <deoni(a= su sinoni$i.

>itni elementi ak+ije

A#(ija se sas%oji i! dva dela)

1. lašt ak+ije 0 sadr"i sledeće &i%ne ele$en%e)
  *2 o!načenje da je isprava u pi%anju a#(ija
  42 o!načenje vrs%e a#(ije
  72 5r$a i sedi,%e i!davao(a a#(ije
  ;2 o!načenje serije sa #on%rolni$ &roje$ a#(ija
  >2 5r$a+ odn. i$e #up(a a#(ije ili o!načenje da a#(ija glasi na donosio(a
  @2 no$inalna vrednos% a#(ije
  2 $es%o i da%u$ i!davanja.
2. /uponski ta"ak 0 sadr"i sledeće &i%ne ele$en%e)
  *2 redni &roj
  42 &roj a#(ije

*:>
 

  72 5r$a i sedi,%e i!davao(a a#(ije

  ;2 godina !a #oju se dividenda isplaćuje
  >2 fa#si$il po%pisa ovla,ćenog li(a.
9upon slu"i !a naplatu dividende. Pravo na dividendu se $o"e prenosi%i.
9upon je 1#ao i pla,% a#(ije2 FOV.
lašt ak+ije glasi na ime.
/uponi glase na donosioca .

ravna priroda ak+ije

O pravnoj prirodi a#(ije pos%oje različita shvatanja)

rvo s#vatanje 0 a#(ija je stvarnopravna isprava.
Drugo s#vatanje 0 a#(ija je korporativna isprava.
&ree s#vatanje 0 a#(ija je isprava o ortačkim pravima....
k+ija preds%avlja s#up prava i o&ave!a #oje s%iče a#(ionar uno,enje$
uloga u dru,%vo+ odn. #upovino$ a#(ije.
Pos%oje dva opšta imovinska prava #oja pripadaju a#(ionaru+ &e! o&!ira na
vrs%u a#(ije #oju poseduje)
  *2 pravo na uče,će u do&i%i dru,%va
  42 pravo na deo li#vida(ione ili s%ečajne $ase.
A#(ija je dugoročna * + jer se i!daje na neodre'eno vre$e.
- odre'eni$ slučajevi$a $o"e &i%i i pre!en%a(iona FOV.

15<. %rste i klase ,rodovi ak+ija

Pos%oje ra!liči%e #lasi5#a(ije a#(ija.

7. S o&!iro$ na način na koji je odreen !akoniti imala+ ak+ije  1u

na,e$ po!i%ivno$ pravu2)
  *2 a#(ije na i$e
  42 a#(ije na donosio(a.
Na,e pravo ne predvi'a $ogućnos% i!davanja a#(ija #oje &i glasile po
nared&i.

77. S o&!iro$ na sadraj prava inkorporisani# u ak+ijama+ vr,i se

podela na klase (rodove) akcija.
/lasa ,rod ak+ije su a#(ije #oje daju is%a prava njihovi$ !a#oni%i$
i$ao(i$a.

k+ije na ime i ak+ije na donosio+a

Pre$a /a#onu o predu!eći$a 1/OP2+ akcije moraju da glase na ime ako

su izdate pre plaćanja celokupnog nominalnog ili višeg emisionog iznosa, ili
u slučaju upisivanja akcija sa zaključenim ugovorom o sporednim
činidbama na #oje se o&ave!ao a#(ionar.
• k+ija koja glasi na ime sadr"i u se&i)
? upisano i$e ili 5r$u odre'enog li(a
? o!na#u %e#ućeg &roja.

*:@
 

• k+ija koja glasi na donosio+a sadr"i u se&i sa$o oznaku svog

tekućeg broja.
• k+ija na ime 0 !a prenos a#(ije va"e  pravila meničnog prava o
indosiranju * 
• k+ije na donosio+a 0 prenose se pros%o$ predajom akcije.
- na,e$ pravu pos%oji $ogućnos% i!davanja tzv. mešoviti# akcija.

k+ije prve emisije i ak+ije sledei# emisija 1podela pre$a vre$enu

i!davanja a#(ija2

1. k+ije prve emisije su osnivačke akcije. A#(ije prve e$isije #oje

dru,%vo i!daje a#(ionari$a #oji upla%u a#(ija vr,i u ra%a$a+ #oje se na
a#(iji eviden%iraju+ na!ivaju se  privremene akcije. Po%puno$ upla%o$
upisanog uloga+ odn. no$inalne vrednos%i upisanih a#(ija+ privre$ene
a#(ije pres%aju da va"e+ povlače se+ a u$es%o njih i!daju se stalne akcije
 prve emisije.
2. k+ije naredne emisije 0 nji$a se o&e!&e'uju doda%na sreds%va radi
povećanja osnovnog #api%ala dru,%va ili radi o&e!&e'enja doda%nih
sreds%ava !a poslovanje dru,%va.
edovne i prioritetne ak+ije

1. edovna ,o"ična ak+ija  je ona a#(ija #oja a#(ionaru daje)

? pravo na uče,će u upravljanju dru,%vo$
? pravo na uče,će u deo&i do&i%i dru,%va 1pravo na dividendu2
? pravo na deo li#vida(ione+ odn. s%ečajne $ase
? pravo na raspolaganje a#(ijo$ #ao F?o$OV.
2. rioritetna ,povlašena ak+ija daje svo$ !a#oni%o$ i$ao(u
odre'ene privilegije 1pose&na prava2 u odnosu na i$ao(a redovnih a#(ija.
Mogu &i%i)
  *2 imovinske 1$a%erijalne2 privilegije 1npr. pravo prvens%va na ispla%u
dividende u odnosu
  na i$ao(a redovne a#(ije2
  42  privilegije u pogledu upravljanja društvom 1npr. pravo na vi,e
glasova redovne a#(ije2.

/umulativne i parti+ipativne ak+ije

Priori%e%ne a#(ije $ogu da &udu)

1. /umulativna ak+ija daje pravo prvens%va na ispla%u svih
1#u$ula%ivnih2 neisplaćenih dividendi i$ao(i$a redovnih a#(ija+ u s#ladu
sa odlu#o$ o i!davanju a#(ija.
2. arti+ipativna ak+ija daje pravo svo$ i$ao(u+ pored u%vr'ene
priori%e%ne dividende+ i na ispla%u dividende #oja+ u s#ladu sa odlu#o$ o
e$isiji a#(ija+ pripada i$ao(i$a redovnih a#(ija.

k+ije "e! prava na glas i ak+ije koje daju pravo na vei "roj
glasova

*:
 

1. k+ije "e! prava na glas 0 i$ao(i ovih a#(ija i$aju sa$o i$ovins#a
prava. /OP !a&ranjuje i!davanje pluralnih a#(ija.
2. k+ije koje daju pravo na vei "roj glasova 0 u uporedno$ pravu+ u
ne#i$ !e$lja$a+ pos%oje i %a#ve a#(ije #oje daju pravo na veći &roj glasova
u s#up,%ini u odnosu na no$inalnu vrednos% a#(ije 1%!v. pluralni va%u$2.

$itničke ak+ije

$itničke ak+ije su a#(ije #oje se i!daju prili#o$ s$anjenja osnovnog

#api%ala a.d+ i %o povećanje$ na lu%rijs#i način 1prinudno "re&anje2 i
ispla%o$ povučenih a#(ija.

15=. O"ve!ni+e
O"ve!ni+a  je FOV #ojo$ se njen i!davala( (emitent) o&ave!uje da će li(u
o!načeno$ u o&ve!ni(i+ ili li(u po njegovoj nared&i+ odn. donosio(u
o&ve!ni(e ispla%i%i o dospelos%i i!nos naveden u o&ve!ni(i sa ugovoreno$
#a$a%o$.
O&ve!ni(e su dugoročne * + #oje se i!daju na du"i ro#+ u pisanoj for$i+ a
$ogu da glase)
? na i$e
? po nared&i
? na donosio(a.
9upovino$ o&ve!ni(e 1ispla%o$ njene (ene u (elos%i2 #upa( s%iče  pravo na
obveznicu.
$ala( o&ve!ni(e s%iče  pravo potra#ivanja prema izdavaocu obveznice
(zajmoprimcu).
$ala( o&ve!ni(e s%iče u odnosu na !aj$opri$(a dva osnovna prava )
  *2 pravo na povraćaj no$inalnog i!nosa odo&renog !aj$a
  42 pravo na ugovorenu #a$a%u.
Osnovna o"ave!a imao+a o"ve!ni+e je plaćanje cene.

7!davanje o"ve!ni+a

!davao(i 1e$i%en%i2 $ogu da &udu)

? predu!eća
? dr"ava
? druga pravna li(a.
!davanje o&ve!ni(a se vr,i)
? na osnovu odlu#e i!davao(a 1e$i%en%a2
? na osnovu pose&nog !a#ona.
A#%o$ o i!davanju o&ve!ni(a nadle"ni organ i!davao(a u%vr'uje naroči%o)
? 5r$u+ odn. na!iv i sedi,%e i!davao(a
? o&i$ e$isije
? no$inalnu vrednos% o&ve!ni(e
? način plas$ana
? na$enu e$isije
? vrs%u o&ve!ni(e

*:B
 

? ro#ove....
A#o je u pi%anju o&ve!ni(a !a čiju ispla%u pos%oji garan(ija+ unose se i
poda(i o garan%u.
!davala( o&ve!ni(a $o"e pris%upi%i i!davanju o&ve!ni(a tek nakon
dobijanja odobrenja za izdavanje (emitovanje) obveznica od -omisije za
* .

>itni elementi

7. O"ve!ni+a koja se isplauje u jednom i!nosu 0 sas%oji se sa$o i!

 jednog dela 1 plašta 0 u #o$e su sadr"ani svi njeni &i%ni ele$en%i2.
77. O"ve!ni+a koja se isplauje u više i!nosa ,anuitetski 0 sas%oji se
i! dva dela)

1. lašt o"ve!ni+e 0 $ora da sadr"i)

? o!načenje da je isprava o&ve!ni(a
? vrs%u o&ve!ni(e
? 5r$u+ odn. na!iv i sedi,%e i!davao(a
? for$u+ odn. i$e #up(a o&ve!ni(e ili o!načenje da o&ve!ni(a glasi na
donosio(a
? no$inalnu vrednos%
? na!iv garan%a
? visinu #a$a%ne s%ope
? pro(ena% uče,ća u do&i%i
? $es%o i da%u$ e$isije
? fa#si$il i peča%
? a$or%i!a(ioni plan....

2. /amatni kupon o"ve!ni+e 0 sadr"i)

? o!načenje serije i &roja #upona
? visinu #a$a%e
? da%u$ dospeća i $es%o i način plaćanja #a$a%a
? fa#si$il i peča%.

rivredni !načaj o"ve!ni+e

9ao FOV+ o&ve!ni(a i$a vi,es%ru#i !načaj. One slu#e #ao)

? sreds%vo !a pri#upljanje i $o&ili!a(iju slo&odnih novčanih sreds%ava
? sreds%vo plaćanja
? sreds%vo o&e!&e'enja plaćanja
? sreds%vo o&e!&e'enja #redi%a.

a!like i!meu o"ve!ni+a i ak+ija

Pos%oji sličnos%+ ali i !načajne ra!li#e.

7. 1. k+ija daje svo$ i$ao(u člansko pravo u a.d. + izdavaocu 
  2. $ala( o"ve!ni+e je sa$o poverilac njenog izdavaoca.
77. 1. -pla%o$ no$inalne vrednos%i ak+ije njen i$ala( 1a#(ionar+ član
dru,%va2 je trajno

*:
 

  ulo#io sredstva u društvo

  2. $ala( o"ve!ni+e je i!vr,io privremeno ulaganje u društvo.
777. 1. $ala( ak+ije ima upravljačka prava u dru,%vu
  2. $ala( o"ve!ni+e nema pravo glasa.
7%. 1. -log ak+ionara je rizični kapital
  2. Po%ra"ivanje i$ao(a o"ve!ni+e $o"e &i%i obezbeđeno
garancijom.

%rste o"ve!ni+a

1. O"ve!ni+e javnog sektora (državne obveznice) 0 i!daje

narodna banka
2. O"ve!ni+e privatnog sektora (korporacijske) 0 i!daju
 preduzeća 1$ogu &i%i)
indus%rijs#e i &an#ars#e2.

1. O"ve!ni+e na ime 0 prenose se indosamentom

2. O"ve!ni+e po nared"i
3. O"ve!ni+e na donosio+a 0 prenose se prostom predajom i! ru#e u
ru#u 1%radi(ija2.

1. arantovane o"ve!ni+e 0 o&ve!ni(e !a #oje je predvi'ena

garancija za obaveze
  izdavaoca garan(ija se o&ično daje #ad je reč o ne&an#ars#i$
i!davao(i$a daje je &an#a
2. egarantovane o"ve!ni+e 0 po pravilu su o&ve!ni(e
negaran%ovane
3. Iipotekarna !aloni+a 0 o&ve!ni(a i! #oje su obaveze izdavaoca
obveznice
obezbeđene hipotekom.

1. /ratkoročne 0 ro# dospelos%i do godinu dana

2. Dugoročne 0 ro# dospelos%i preko godinu dana.

1. Zamenljive (konvertibilne) 0 do!voljavaju mogućnost zamene

obveznice za druge
  * + pre svega !a a#(ije
2. e!amenljive o"ve!ni+e.
1. Aednokratne 0 isplaćuju se odjednom 1u (elos%i2
2. nuitetske 0 isplaćuju se u jednakim godišnjim (kamatnim)
 periodima.

1. O"ve!ni+e koje i!davala+ moe otkupiti

2. O"ve!ni+e koje i!davala+ ne moe otkupiti.

16?. /reditna karti+a

**:
 

/reditna karti+a  je pisana isprava #oja glasi na i$e odre'enog li(a+ na
osnovu #oje je njen i$ala( ovla,ćen da+ u! njenu pre!en%a(iju+
&e!go%ovins#i na&avlja ro&u ili #oris%i ra!ne usluge #od njenog i!davao(a ili
#od predu!eća #oje je sa i!davao(e$ pre%hodno o %o$e !a#ljučilo
odgovarajući ugovor.
9redi%na #ar%i(a je prvens%veno instrument bezgotovinskog plaćanja. Na
osnovu #redi%ne #ar%i(e njen i$ala( #upuje ro&u i do&ija po%re&ne usluge
#od njenog i!davao(a+ a da pri %o$ ne $ora pla%i%i ni go%ovins#i+ ni če#o$.
9redi%na #ar%i(a je instrument kratkoročnog kreditiranja imaoca kartice + jer
on !a #upljenu ro&u+ odn. do&ijenu uslugu+ plaća (enu+ odn. provi!iju
na#nadno.
9redi%na #ar%i(a uvek glasi na ime određenog lica . Mora da sadr"i sledeće
ele$en%e)
  *2 o!načenje 5r$e i si$&ola i!davao(a #ar%i(e
  42 i$e i pre!i$e i$ao(a 1#orisni#a2
  72 originalni po%pis i$ao(a #ar%i(e
  ;2 o!načenje dr"ave u #ojoj je i!da%a #redi%na #ar%i(a.
9redi%ne #ar%i(e su nas%ale u -SA.

%rste kreditni# karti+a

S o&!iro$ na broj učesnika u pravnom poslu+ #redi%ne #ar%i(e $ogu &i%i

spe(ijalne i univer!alne.
1. Spe+ijalne 1o&ične+ po%ro,ač#e2 kreditne karti+e. 0 - sis%e$u
spe(ijalnih #redi%nih #ar%i(a+ pravni odnos se uspostavlja između dva lica)
  *2 izdavalac kartice 1prodava( ro&e+ odn. davala( usluga2
  42 imalac 1#orisni#+ vlasni#2 kartice 1#upa( ro&e+ odn. #orisni# usluge2.
!$e'u ova dva li(a !asniva se odgovarajući pravni odnos+ #oji je najče,će
kupoprodajni odnos+ odn. pravni odnos i! ne#og ugovora o usluga$a.
• 7!davala+ kreditne karti+e se obavezao da će imaocu kartice
 prodati robu ili pru#iti uslugu uz odlo#eno plaćanje (na kredit) + na ro#
#oji nije predvi'en ugovoro$.
• 7mala+ karti+e  je dužan da u određenim vremenskim intervalima
 plati cenu za kupljenu robu, prema obračunu koji mu je dostavio
izdavalac kartice.
9redi%nu #ar%i(u njen i$ala( $o"e #oris%i%i sa$o #od i!davao(a.

2. $niver!alne kreditne karti+e. 0 Pojavljuju se tri lica)

  *2 6zdavalac kreditne kartice 0 &an#a ili spe(ijali!ovano predu!eće !a
poslovanje sa
  #redi%ni$ #ar%i(a$a
  42 6malac kreditne kartice 0 po%ro,ač 1#upa( ro&e2 ili #orisni# usluge
  72  preduzeća 1#oja prodaju ro&u ili vr,e usluge na osnovu #redi%ne
#ar%i(e2 0 na osnovu
  #ar%i(e !a#ljučila su pose&ne ugovore sa i!davao(e$ #redi%ne #ar%i(e
na osnovu
  !a#ljučenog ugovora sa i!davao(e$ #ar%i(e+ ova predu!eća su se
obavezala da će svakom

***
 

  imaocu kreditne kartice čiji rok va#enja nije istekao prodati robu, odn.
 pru#iti uslugu+ na
  osnovu #redi%ne #ar%i(e.
7mala+ karti+e je dužan da prezentira karticu ugovorenom preduzeću, da
 potpiše račun za kupljenu robu, odn. uslugu . - računu $ora &i%i na!načen i
&roj #redi%ne #ar%i(e.
Po,%o se #od univer!alnih #redi%nih #ar%i(a pojavljuju %ri li(a+ %o se u poslu
#redi%nih #ar%i(a uspos%avljaju tri vrste pravnih odnosa+ i %o i!$e'u)
  *2 i!davao(a #ar%i(e i ugovorenog predu!eća
  42 i!davao(a #ar%i(e i i$ao(a #ar%i(e
72 i$ao(a #ar%i(e i ugovorenog predu!eća.

ravna priroda kreditne karti+e

Po svojoj pravnoj prirodi+ #redi%ne #ar%i(e spadaju u legitimacione

 znakove+ jer slu"e sa$o !a legi%i$isanje 1iden%i5#a(iju2 njenog i$ao(a
1#orisni#a2. 9redi%na #ar%i(a nije * + jer u njoj nije in#orporisano ne#o
i$ovins#o pravo.

**4