Pitanja za I kolokvijum iz privrednog prava

1. Uvod u pravo proučava osobine i veze svih država i svih prava, ali ne sve osobine i
veze svih država i svih prava.

2. Organizacija je grupa qudi okupljenih oko ostvarivanja određenog cilja, među

kojima postoji podela rada, utvrđena pravilima.
Elementi organizacije:
1.Relativna trajnost i stabilnost organizovane društvene grupe
2.Ostvarivanje određenih ciljeva zbog kojihi je i nastala i postoji određena grupa ljudi
3.Podela rada
4.Pravila kojim utvrđuju tu podelu rada
5. Unutrašnja struktura

3. Država se od drugih društvenih organizacija razliku sledećim obeležjima:

1. monopolska kontrola nad sredstvima nasilja
2.terotorijalnost
3.suverenost
4.bezlična struktura vlasti
5.legitimnost
Ova obeležja predstavljaju onu osobenu razliku koja odvaja državu od drugih
društvenih organizacija.

4. Država se dakle može definisati kao osnovna politička organizacija u globalnom

(potpunom) društvu, poseban politički aparat odvojen od civilnog društva, koja
raspolaže najvišom suverenom vlašću nad stavnovništvom nastanjenim na određenoj
teritoriji, utemeljenoj na pravu na legetimnu upotrebu monopola fizičkog nasilja i koja
uživa bar minimum sopstvenog naroda.
Država se sastoji iz tri elementa: Državne teritorije, narod i vlast.

5. Pozitivno pravo je pravo koje trenutno važi ili je trenutno na snazi.

6. Osnovne razlike između prirodnog i pozitivnog prava su:

- Prirodno pravo:
1.Večno , univerzalno i nepromenljivo
2. Ne stvara se, već otkriva umom
3. U skladu je sa ljudskom prirodom
- Pozitivno pravo
1. Različito u prostoru i vremenu, promenljivo
2. Stvar je slobodnog izbora
3. Može, ali i ne mora da bude u skladu sa ljudskom prirodom.

7. Ustanova je društvena tvorevina koja traje nezavisno od promena ljudi koji je čine.

8. Terminom državni aparat obuhvataju se službena lica koja redovno vrše državnu
vlast.
9. Tri osnovna načeka državne organizacije:
Načelo hijerarhije (hijerarhija državnih organa , hijerarhija pravnik akata)
Načelo koordinacije
Načelo centroperifernog povezivanja.

10. Vrste službenih lica:

Službenici – vršenje državne službe im je zanimanje, poseduju odgovarajuću stručnost
neophodnu za stalno obavljanje državnih poslova, naknada za vršenje državne službe
čini njihov osnovni izbor prihoda za život (birokratija)
Neslužbenici vrše državnu službu privremeno ili povremeno, vrše službu iz počasti ili
uz eventualnu naknadu zbog umanjene dobiti iz redovnog posla, moraju ili ne moraju
posedovati određenu stručnu spremu.
Državni organ predstavlja organizacionu jedinicu državne irganizaije koja obuhvata po
pravilu više službenih lica koja obavlja pravnim propisima utvrđen krug državnih
poslova kao svoju nadležnost državnom organu i obezbeđuju određena sredstva u
državnom budzetu.

11. Dva različita pristupa proučavanju države:

Prvi pristup karakterističan je za političku filozofiju , pokušava da da odgovr na
pitanje, kakva treba da bude država?
Drugi pristup karakterističan je za političko pravo nauke, pokušava da odgovori na
pitanje, kakva je država, a ne kakva bi trebalo da bude?

12. Nadležnost je pravo i obaveza državnog organa da obavlja samo one poslove koji
su ustavom i zakonima povereni tom državnom organu.
3 vrste nadležnosti: stvarna, mesna (teritorija), funkcionalna.

13. Vrste državnih organa:

1. ustavom neposredno ustanovljeni organi i organi ustanovljeni zakonom tj.
podzakonskim aktima
2. demokratski i nedemokratski (službena lica, a u sastavu državnog organa bira
narod odnosno na te poslove dospevaju nasleđem, silom ili postavljanjem)
3. odlučujuće i izvršne (viši državni organi zapovedaju nižim, te i više prema nižima
pojavljuju kao odlučujući i suprotno, niži su u odnosu na više državne organe)
4. politički i stručni – politički određuju osnovne pravce (unutrašnaje i spoljne
politike), u tu svrhu donose zakone i druge pravne akte)
5. inokosni i kolegijalni – u inokosnom organu odluke donosi samo jedno lice, bez
obzira na to koliko je služ. slica zaposleno u tom organu; kolegijalnom (zbornom)
organu odluke donosi više služ. lica
6. oružani i civilni; oružani su vojska i policija, svi ostali su civilni
7. centralne, okružne (regionalne) i lokalne organe; centralni imaju nadležnost na
celokupnoj državnoj teritoriji, dok okružni imaju nadležnost na većem, a lokalni na
manjem delu teritorije

14. 3 vlasti: zakonodavna, izvršna i sudska

15. Oblici državnog uređenja – određeni prema tom da li u određenoj državi postoji
jedna ili više drž. organizacija (unitorna, regionalna, složena)
16. Osovne vrste republika:
1. neograničene (diktature, teritorije, totalitarne države)
2. ograničene
a) predsedničke (šef države, šef vlade)
b) parlamentarne (pored šefa države postoji i predsednik vlade)
c) mešovite republike (vlada odgovara parlamentu i šefu države)

17. Pojam (pravne) norme – lat. mera, standard, pravilo

- pravilo o ponašanju ljudi čiju primenu nadzire država
- o onome što treba da bude
- zaapovest
- prinudnost

18. Dva osnovna elementa norme: dispozicija i sanckija.

- povezana u alternativni sud
- njihova veza je delikt
- pre svih ovih elemenata dolazi pretpostavka dispozicije

19. Pretpostavka dispozicije je onaj deo pravne norme koji određuju činjenice koje
moraju postojati da bi se dispozicijas primenila.

20. Pravne činjenice – činjenice ili okolnosti za čije nastupanje norma vezuje nastanak,
promenu ili prestanak pravnog odnosa.

DOGAĐAJI LJUDSKE RADNJE

prirodni: dozvoljene nedozvoljene (delikt)

rođenje, smrt, protok vremena 1. voljne (pravni poslovi)
društveni: 2. radnje saglasne
rat, van. stanje, javni interes

21. Dispozicija – bitan, suštinski deo norme

lat. disposito (raspored, razmeštaj)
- primarno, uslovno i alternativno pravilo koje predviđa da mora, sme ili može da se
nešto čini, ne čini ili trpi
- naređujuće, zabrinjavajuće i ovlašćujuće dispozicije

Vrste dispozicija:
1. dispozicije sa određenim pojmovima
2. alternativne (izbor prezimena u braku)
3. dispoz. koje daju diskrecionu vlast
4. dispozitivne (zamenljive)

22. Pretpostavka sanckije – to je opis radnje suaprotne onoj koja je u dispoziciji

predviđena kao obavezna (prekršaj u saobraćaju npr)

23. Uz opis protivpravne radnje (delikta) pretpostavka sankcie može da obuhvati i

druge momente; pr. psihičke činjenice)
24. Kada je subjekt podložan sankciji onda se kaže da je on odgovoran.
da bi postojala odgovornost – uz samu radnju/prekršaj dispozicije i njene posledice –
neophodne su najčešće još dve stvari: 1. (podobnost za) uračunljivost i 2. vinost.

25. Uračunljivost sadrži dva elementa:

1. voljni (sposobnost da vladamo svojim postupcima)
2. intelektualni (sposobnost da shvatimo moralni i socijalni značaj posledica onoga što
činimo)

26. Zrelost psihičkih svojstava (duševna i intelektualna zrelost) i razboritost.

Delikta sposobnost - to je u stvari deliktna sposobnost za činjenice prekršaja (potreban
kvalitet svesti i volje koji se stiče određenim uzrastom – punoletstvom).

27. Vinost (krivica) – psihički odnos lica sposobnog za rasuđivanje (dakle,

uračunljivog) prema svom postupku.

Dva osnovna oblika:

1. Umišljaj – kada lice svesno preuzme radnju i predvidi i hoće štetnu posledicu svoje
radnje
- svesno preduzimanje radnje i svest i želja o mogućim posledicama
- svesno preduzimanje radnje i svest o mogućim posledicama koje se ne žele ali se
dopuštaju

2. Nehat – kada hoće radnju i svesno je mogućih posledica, ali ono ih ne želi (nemir,
nebriga u pogledu posledica – “kažnjava se ne zbog aktivnosti i volje, već zbog njene
slabosti”)
- Svesni (svest o mogućim posledicama, ali s obzirom na okolnosti lice je moralo biti
svesno mogućih posledica)

28. Sanckija kao pravno određena posledica ponašanja karakterisanog kao delikta,
prekršaj.
VRSTE:
1. prema licima: krivične (kazne, mere, bezbednosti, uslovne osude), prekršajne i
građanske (izvršava se na imovini štetnika)
2. prema aktima: ništavost i rušljivost.

29. Pravna norma nije isto što i član ili paragraph jednog zakona ili nekog drugog
pravnog akta!!

OPŠTI PRAVNI AKT

30. Formalni izvori prava - ''Formalnim izvorima pravnih pravila nazivaju se načini
kojima ta pravila do nas dospevaju kojima se manifestuju i kojima nam se nameću. ''
-to je forma u kojoj se pojavljuju obavezujuće opšte pravne norme – to su opšti pravni
akt.
30. Pravni akt – psihički akt – izjava volje, to jest njen spoljašnji materijalni izraz.

FORMA SADRŽINA
1. Nadležnost Glavni elementi (izjava volje) Sporedni elementi
2. Postupak akti (norme)
3. Materijalizacija akti (uslovi)

Akti državni organi

1. zakonodavni organi
2. izvršni organi (izvršno politički, uprava)
3. sud
Akti-norme
1. Opšti-formalni (izvor prava)
- ustav
- zakon
- podzakonski opšti akt (uredbe)
2. Pojedinačni
-upravni akt
-sudski akt

31. Formalni izvori prava - ''Formalnim izvorima pravnih pravila nazivaju se načini
kojima ta pravila do nas dospevaju kojima se manifestuju i kojima nam se nameću. ''
-to je forma u kojoj se pojavljuju obavezujuće opšte pravne norme – to su opšti pravni
akt.

32. Dva pravna sistema zapadne kulture:

-kontinentalni (rimsko pravo)
-anglosaksonski

33. Svi pravni akti koji imaju jednaku sandržinu spadaju u istu vrstu akata u
materijalnom smislu i označavaju se istim imenom.
Svi pravni akti koji imaju istog donosioca ili zajednički postupak čine istu vrstu akata u
formalnom smislu i jednako se nazivaju.

34. Zakon u materijalnom smislu: pisana opšta norma kojom država na apstraktan i
generalan način uređuje celu jednu vrstu slučajeva i kojom se uspostavljaju prava i
obaveze pravnih subjekata.
Zakon u formalnom smislu - akt koji se donosi po zakonodavnoj proceduri od strane
zakonodav., predstavničkog organa.
Ustav u materijalnom smislu određuje se prema sadržini (materiji) ustavnih normi.

35. Pravna snaga je mera uticaja koju jedan pravni akt ima na druge akte u tom smislu
da akt niže pravne snage mora da bude saglasan sa aktom više pravne snage.
-ona zavisi od forme i to pre svega od nadležnosti.
36. Pojam gradjanskog prava – sistem normi kojima su regulisani imovinski odnosi u
odredjenoj društvenoj zajednici (sadržano u zakonskim propisima).

37. Predmet: -su odnosi (imovinski) koje gradjansko pravo uredjuje

Obuhvata i privredno pravo.

38. Uzanse – pisani trgovinsko običaju, ako su strane ugovorile njihovu primenu ili su
primenu htele.

39. Pravna sposobnost – sposobnost nekog subjekta da bude nosilac prava i obaveza.
Stiču se radjanjem a gube smrću.
Poslovna sposobnost – sposobnost nekog subjekta da svojim radnjama stiču prava i
preuzimaju obaveze. Stiče se sa 18. godina

40. Pravna lica:

Organizacija fizičkih lica koja:
1.ima imovinu
2.nije zabranjena imperativnim propisima
3.izrično priznata od pravnog sistema
Nisu pravna lica: (nemaju imovinu) državni organi (sud,tužilaštvo, policija), porodična
zajednica
Obeležja: poslovno ime, sedište, akt o osnivanju, dozvoljeni cilj, organi...
Atributi: ime, sedište i državljanstvo

41. Gradjanskopravni odnosi: odnos koji nastaje izmedju subjekata koji ima
odredjeno subjektivno-gradjansko pravo i subjekta na kome leži

42. Pretpostavke: činjenice za koje se pretpostavlja da postoje (oborive i neoborive)

43. Fikcije su činjenice koje u stvarnosi ne postoje ali se uzima da postoji.

44. Viša sila – vis maior: nesavladiv, nepredvidljiv, spoljni dogadjaj u odnosu nasferu
delovanja odgovornih lica (požar, zemljotres)

45. Slučaj nastaje u sferidelovanja odgovornog (fizičkog ili pravnog) lica i stoga ima
unutrašnji karakter

46. Subjektivna odgovornost – počiva na krivici koja postoji ako je štetnik

prouzrokovao štetu namerno ili krajnjoj nepažnjom, ali ne i slučajem.
Objektivna odgovornost postoji bez obzira na krivicu i štetnik tada odgovara i za
slučaj.

47. Podela subjektivnog gradjanskog prava

1. Apsolutna prava – ona prava čiji imalac ima neposrednu vlast nad dobrima koja su
predmet tog prava; deluju prema svim trećim licima a obaveza trećeg lica je da se
uzdrže od radnji kojima bi se titular ometao u vršenju svog prava.Važi pravo
sledovanja. Nezastariva su: lična, pravna i intelektualna.
2.Relativna prava – ona prava koja deluju izmedju tačno odredjenih lica, poverioca i
dužnika; imaju imovinski karakter sa odredjenim sadržajem; snabdevrni su sankcijom
obaveznog ispunjenja. Zastarevaju protokom odredjenog vremena.

48. Imovina je skup svih subjektivnih građanskih prava jednog lica. Nedeljiva je i
predstavlja jedinstvenu celinu.

49. Pravni posao je izjava volje učinjenja sa ciljem da se zasnuje građanskopravni

odnos, da nastane, da prestane ili se ugasi neki subjekt prava, ako to dopušta pravni
poredak. Bitni sastojci: oni elementi koji moraju da postoje da bi pravni posao uopšte
nastao.

50. Jednostrani pravni poslovi nastaju, proizvode pravno dejstvo i prestaju izjavom
samo jedne volje (testament).
Dvostrani pravni poslovi su ugovori.
Teretni su oni pravni poslovi od kojih se naknada za korist koja se poslom dobija.
Primer kupoprodaja, razmena, zakup.
Dugoročni su oni pravni poslovi kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za
korist koju dobija od druge strane. Primer poklon, posluga
Formalni su oni pravni poslovi za čiju se punovažnost traži određena forma i ta forma
je bitna. Primer za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti uslov punovažnosti je

Pravni posao je neformalan ako se može zasnovati na bilo koji način, rečima ili
uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti da
je pravni posao nastao.

51. Rok je trenutak u vremenu, ili određeni protok vremena, čijim nastupanjem pravni
posao nastaje ili prestaje.
Dele se na: odložne, raskidne, subjektivne, objektivne, imperativne, dispozitivne,
zakonske, sudske.
Prekluzivni rokovi su predviđeni zakonom u okviru njih se mogu steći neka prava,
preduzeti neka radnja ili šteti neko pravo – rokovi zastarelosti.
Rokovi se računaju u danima, nedeljama, mesecima ili godinama, na osnovu kandidata.
Rok određen u danima počinje da teče prvog dana posle događaja od koga se rok računa
a završava se istekom poslednjeg dana roka, ne može biti neradan dan ili praznik. Rok
se završava onog dana koji se po broju i imenu poklapa sa danom nastanka događaja od
kog rok počinje da teče.

52. Nalog je teret (obaveza) koji se nameće korisniku dugoročnog raspolaganja

(nasledniku, legataru, poklonoprimcu).

53. Zastupanje je preduzimanje pravnih poslova i za račun zastupanog fizičkog ili

pravnog lica na osnovu ovlašćenja za zastupanje. Zastupnik-direktor

54. Ugovor o komisionu - komisionar zaključuje pravne poslove u svoje ime i za tuđ
račun, dok kod zastupanja zastupnik preduzima or. poslove u ime i za račun zastupanja.

55. Zakonsko zastupništvo postoji u slučajevima kada se neposredno na osnovu

zakona određuje zastupnik i obim njegovog ovlašćenja.
56. Zastupanje pravnih lica
Statutarno zastupanje je predstavljanje pravnih lica od strane njihovih organa
određenih statutom pravnaog lica, kojim se određuje obim ovlašćenja organa prilikom
istupanja u pravnom prometu. Poslovni organ (direktor) je na osnovuzakona zastupnik
privredna društva.

57. Prokura je način zastupanja pravnog lica

58. Poslovno punomoćje je jedan od oblika zastupanja pravnog lica i priv. društva da
može dati u granicama zakona i njime ovlastiti punomoćnika da zaključuje ugovore i
obavlja druge poslove koji su uobičajeni u vršenju njihove poslovne delatnosti.

59. Trgovinski putnik je punomoćnik privrednog društva koji je ovlašćen da preuzima

samo one poslove koji se odnose na prodaju robe i koji su navedeni u punomoćju koje
mu je društvo dalo. Mora imati posebno ovlašćenje da bi mogao da zaključi ugovor, ili
da naplati cenu.

60. Ugovorno zastupanje nastaje ugovorom između vlastodavca (zastupanog) i

punomoćnika (zastupnika) kojim se ovlašćuje punomoćnik da u ime vlastodavca
preuzima određene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i
drugu stranu (treće lice sa kojim punomoćnik zakljućuje ugovor).

61. Nevažeći pravni poslovi su oni pravni poslovi koji ne proizvode pravno dejstvo jer
im nedostaje neka od pretpostavki određenih zakona. – ništavni - rušljivi
Fiktivan(ništavan) pravni posao je onaj posao koji se zaključuje da bi se stvorio privid
za treća lica o njegovom postojanju, iako ga ugovorne strane stvarno ne žele i izjavljuju
volju koja nije stvarna nego prividna
Simulativni pravni posao – posao koji strane zaključuju iako njegovo dejstvo ne žele
da bi prikrila drugi pravni posao čije dejstvo žele da se ostvari

62. Ugovorno zastupanje nastaje ugovorom između vlastodavca (zastupanog) i

punomoćnika (zastupnika) kojim se ovlašćuje punomoćnik da u ime vlastodavca
preuzima određene pravne poslove, tako da oni neposredno obavezuju vlastodavca i
drugu stranu (treće lice sa kojim punomoćnik zaključuje ugovor).
Punomoćnik može biti opšte ako se punomoćnik ovlasti da preuzima širi obim poslova
u ime i za račun vlastodavca koji se odnosi na redovne poslove.

63. Cesija - Ustupanje, odustajanje; prenošenje nekog prava na drugog.

64. Državina je pravna ustanova (institucija) koja predstavlja faktičku vlast na stvari,
nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektinog prava ili bez pravnog osnova i
nezavisno od toga da li držalac veruje da je ovlašćen da vrši tu faktičku vlast.
Može biti: neposredna i posredna.
Može se odnositi na državinu stvari i državinu prava. Može biti i zakonita i nezakonita,
savesna i nesavesna.
Da bi državina bila zakonita i savesna treba da ispunjava određene uslove, pored ostalog
da se zasniva na punovažnom pravnom poslu koji je potreban za sticanje prava svojine,
da nije pribavljena silom, prevarom, prinudom, zloupotrebom poverenja.
Savesnost podrazumeva da držalac ne zna, ili ne može da zna, da stvar koju drži nije
njegova.
Državina je slična svojini, ali se od nje razlikuje u tome što državina nije pravo već je
samo faktička vlast na stvari, a svojina jeste pravo na stvari. I državina uživa pravnu
zaštitu.

65. Ustav je najviši opšti pravni akt u državi. Može nastati samoniklim putem – bez
postojanja pravnog osnova za njegov nastanak u nekom do tada važećem Ustavu, ili
izvedenim putem – izveden iz odredbi nekog prethodnog do tada vežećeg Ustava. Ustav
najčešće donosi najviši zakonodavni organ (skupština, parlament) ili ređe, specijalni
ustavni organ u utvrđenom ustavotvornom postupku, a ustav može biti vrlo retko i
nametnut od strane vladara države.

66. Kapara predstavlja davanje sume novca ili količine druge zamenljive stvari drugoj
ugovornoj strani u trenutku zaključenja ukgovora kao znak da je ugovor zaključen.
Kapara se razlikuje od odustance, pa davalac kao i primalac kapare ne mogu odustati od
ugovora. Ako su stranke ugovorile uz kaparu da se može odstupati od ugovora onda
kapara ima dejstvo odustance, pa davalac kapare ako odustane od ugovora gubi kaparu a
ako odustane primalac dužan je da vrati dvostruki iznos kapare.

67. Odustanca je obećanje jedne strane da će drugoj strani dati izvesnu sumu novca, u
slučaju da odustane od ugovora. Jedna ili obe strane mogu da odustanu od ugovora
davanjem odustance koja se za razliku od kapare ne daje unapred već samo obećava.

68. Održaj je pravna ustanova kojom se omogućava sticanje prava, pravnog ovlašćenja
usled
postojanja pravne činjenice protoka vremena. Uspostavlja i nastanak novih pravnih
odnosa. Znači da je određeni subjekt stekao određeno pravo nakon proteka odgređenog
vremena. Održajem se ne mogu steći sva prava.