ENERGETSKA ELEKTRONIKA

KOLA ZA OBRADU SIGNALA

OPERACIONI POJA^AVA^
Naziv operacioni poja~ava~ poti~e od prvobitne primene za
obavqawe matemati~kih operacija.
Operacioni poja~ava~ se pravi u
integrisanoj tehnici, a ku}i{te je
osmopinsko ili 14-opinsko. Sastoji se iz
tri osnovna dela: ulaznog stepena,
naponskog poja~ava~a i izlaznog stepena.
Napajawe se naj~e{}e vr{i pomo}u dva
Sl. 1. – [ematska oznaka
operacionog poja~ava~a jednosmerna izvora, pozitivnog i
negativnog. Ulazni stepen se izvodi kao
diferencijalni poja~ava~ pa se na ulazu nalaze dva prikqu~ka (sl. 1.). Ako
se na prikqu~ak sa znakom ”+” dovede ve}i napon nego na prikqu~ak sa
znakom "–" napon na izlazu je pozitivan; ako je na "–" ve}i napon nego na
"+" napon na izlazu je negativan, odnosno, invertovan. Zbog toga se "–" ulaz
zove invertuju}i ulaz a "+" ulaz neinvertuju}i.
Najzna~ajnije osobine idealnog operacionog poja~ava~a su da ima
beskona~no veliko naponsko poja~awe, beskona~no veliku ulaznu
otpornost i izlaznu otpornost jednaku nuli. Zbog velike ulazne
otpornosti ulazne struje se mogu zanemariti, a zbog velikog poja~awa
napon izme|u ulaznih prikqu~aka mora biti vrlo mali (pribli`an nuli)
da bi se na izlazu dobio kona~an napon; mo`e se re}i da su oba prikqu~ka
na istom potencijalu.

OSNOVNE PRIMENE OPERACIONIH POJA^AVA^A

Operacioni poja~ava~ se
naj~e{}e primewuje u konfigura-
ciji prikazanoj na slici 2. Grana u
kojoj se nalazi impedansa Z1 zove se
direktna grana, a grana u kojoj je Z2 –
povratna.
Kada je neinvertuju}i ulaz na
nuli i invertuju}i ulaz ima isti
potencijal – nula. Zbog toga {to
Sl. 2. – Primena operacionog poja~ava~a. invertuju}i ulaz nije fizi~ki vezan
za nulu mo`e se re}i da je
invertuju}i ulaz na virtuelnoj (prividnoj) nuli.
 U direktnoj grani je:
U − U ul U1
I1 = 1 = .
Z1 Z1
U povratnoj grani je:
U − U2 U
I 2 = ul =− 2 .
Z2 Z2
Zbog velike ulazne otpornosti Iul = 0 pa je:
I1 = I 2 ,
U1 U
=− 2 .
Z1 Z2
Naponsko poja~awe celog sklopa je:
U Z
Au = 2 = − 2 .
U1 Z1

a) mno`ewe koeficijentom
Ako su impedanse otpornosti dobija se:
R
U 2 = − 2 U1 ,
R1
odnosno, napon U1 se mno`i koeficijentom k. Zbog znaka (−) naponi U1 i U2
su uvek suprotnog znaka pa se ovaj sklop naziva invertor. Poja~awe
invertora je:
U
Au = 2 = − k .
U1
Ako je otpor u povratnoj grani ve}i
od otpora u direktnoj grani sledi |Au|>1,
ako je R2<R1 onda je |Au|<1, a ako je R2=R1
onda je |Au|=1. Invertor sa poja~awem |Au|=1
zove se jedni~ni invertor i slu`i za obr-
tawe znaka signala (fazni pomeraj je π).
b) integrator
Integrator u povratnoj grani ima
kondenzator.
Za koli~inu naelektrisawa kod
kondenzatora va`e relacije:
Q = I ⋅t i Q = C⋅u ,
odakle je:
I ⋅t = C⋅u ,
I
u = ⋅t .
C
Ako je struja konstantna: Sl. 3. – Invertor.
 u = k ⋅t ,
{to predstavqa linearnu zavisnost napona od vremena.
Ako je napon U1 konstantan, tada je i struja puwewa (ili pra`wewa)
kondenzatora konstantna
U
I1 = 1 ,
R
i izlazni napon je linearan.
Napon na kondenzatoru je suprotnog smera od struje, pa je:
I1 ⋅ t = − C ⋅ U 2 ,
I U
U2 = − 1 ⋅ t = − 1 ⋅ t = −k ⋅ t .
C RC
Na slici 3. su prikazani integrator i odgovaraju}i talasni oblici.
Integrator naj~e{}e slu`i za generisawe testerastog napona.
v) diferencijator
Diferencijator u direktnoj grani ima
kondenzator (sl. 4.). Mo`e se ostvariti i sa
kalemom u povratnoj grani ali se kalem
izbegava, kada je to mogu}e, zbog slo`ene
konstrukcije.
Za analizu diferencijatora mora se
uzeti u obzir otpornost izvora. Kada napon
izvora postane pozitivan zbog malog otpora
izvora po~etna struja puwewa kondenzatora
je velika, na otporniku R ova struja
ostvaruje veliki pad napona i dobije se
strma ivica negativnog impulsa.
Kondenzator se brzo napuni i struja brzo
prestane da te~e, odnosno, izlazni napon
postaje nula. Kada napon izvora postane nula
kondenzator se zbog malog otpora izvora
prazni velikom po~etnom strujom koja na
otporniku R ostvaruje veliki pad napona i
Sl. 4. – Diferencijator. dobije se strma ivica pozitivnog impulsa.
Kondenzator se brzo isprazni i izlazni
napon postaje nula.
Diferencijator se naj~e{}e koristi za generisawe igli~astih
impulsa.
g) sabira~
Sabira~ je predstavqen na slici 5.
U U U
I a = a , I b = b , I = − iz ,
R R R
I = Ia + Ib ,
 U iz U a U b
− = + ,
R R R
U iz = −(U a + U b ) .
Izlaz je invertovani zbir
napona na direktnim granama.
Sabira~ se mo`e koristiti
za digitalno-analognu (D/A) kon-
verziju. Broj direktnih grana je
Sl. 5. – Sabira~. odre|en precizno{}u konverzije.
Vrednosti otpora su binarno
odre|ene. (Prakti~nije je za D/A konvertor koristiti lestvi~astu
otpornu mre`u.)
d) komparator
Komparator je predstavqen na slici 6.
Ako je ulazni napon ve}i od
referentnog napona, na izlazu se dobija
pozitivan napon; ako je mawi – negativan.
Zbog velikog poja~awa operacionog
poja~ava~a promene na izlazu su vrlo brze.
Sl. 6. – Komparator.
Zadatak 1. Za kolo na slici 7. odrediti
otpore da naponsko poja~awe sistema bude −5.
Re{ewe:
Naponsko poja~awe sistema je:
R
Au = − 2 .
R1
Smenom datih podataka dobija se:
R
− 5 = − 2 ⇒ R2 = 5R1 .
R1
Mo`e se usvojiti R1 = 2 kΩ, R2
Sl. 7. = 10 kΩ.
Zadatak 2. Za kolo na slici 7. odrediti R2.
Dato je: U1 = 2 V, U2 = −5 V, R1 = 3 kΩ.
Re{ewe:
Izlazni napon je:
R
U 2 = − 2 U1 .
R1
Otpornost R2 je:
RU 3 ⋅ 103 ⋅ ( − 5)
R2 = − 1 2 = − = 7,5 kΩ .
U1 2
 Zadatak 3. Za kolo na slici 8. odrediti izlazni napon.
Dato je: Ua = 2 V, Ub = 3 V,
R1 = 1 kΩ, R2 = 2 kΩ, R = 3 kΩ.
Re{ewe:
Struje u direktnim granama su:
Ua Ub
Ia = , Ib = ,
R1 R2
a u povratnoj:
U
I = − iz .
Sl. 8. R
Na osnovu I Kirhofovog zakona je:
I = Ia + Ib .
Smenom se dobija:
U iz U a U b
− = + ,
R R1 R2
 Ua Ub 
U iz = − R + ,
 R1 R2 
 2 3   3
U iz = −3 ⋅ 103 ⋅  3 + 3 = −3 ⋅  2 +  = −10,5 V .
 10 2 ⋅ 10   2
Zadatak 4. Za kolo na slici 8. odrediti otpore.
Dato je: Ua = 2 V, Ub = 5 V, Uiz = −10 V, R1 = R2.
Re{ewe:
Na osnovu prethodnog zadatka:
 Ua Ub 
U iz = − R + .
 R1 R2 
Smenom R1 = R2 dobija se:
 Ua Ub 
U iz = − R +
 R1 R1 
=−
R
R1 a
(
U + Ub . )
Smenom datih podataka dobija se:
R
− 10 = − ( 2 + 5) ,
R1
R 10 13 130
= ⋅ = .
R1 7 13 91
Mo`e se usvojiti R = 13 kΩ, R1 = R2 = 9,1 kΩ.
Zadatak 5. Potrebno je ostvariti funkciju
y = 2x1 + 3x2.
Re{ewe:
Na osnovu zadatka 3.:
 Ua Ub 
U iz = − R + .
 R1 R2 
Da bi se oslobodili znaka (−) uvodi se jedini~ni invertor
(otpornosti u direktnoj i povratnoj grani su jednake).
 Ua Ub  R R
U iz' = R + = U + U .
 R1 R2  R1 a R2 b
Upore|ivawem sa datim izrazom dobija se:
R R
= 2; = 3.
R1 R2
Kod ovakvog tipa zadataka jedna veli~ina se usvaja a ostale ra~unaju.
Usvaja se R = 3 kΩ.
Smenom se dobija:
R 3 ⋅ 103 R
R1 = = = 1,5 kΩ ; R2 = = 1 kΩ .
2 2 3
Za realizaciju date funkcije mo`e se koristiti kolo prikazano na
slici 9.

Sl. 9.

Zadatak 6. Za kolo na slici 10. odrediti temperaturu pri kojoj se LED

dioda pali.
Dato je: temperaturna zavisnost otpora RT: RT = 100 + 0,2T, gde se za T
o
[ C] dobija RT[Ω], R1= 4,3 kΩ, R2 = R4 = 1,3 kΩ, R3 = 4,7 kΩ.
Re{ewe:
Iz date temperaturne zavisnosti se zakqu~uje da se otpornost RT
pove}ava sa pove}awem temperature. Pove}awem otpornosti RT pove}ava se
napona na neinvertuju}em ”+” ulazu i kada na neinvertuju}em ulazu napon
dostigne vrednost referentnog napona na invertuju}em ”−” ulazu, dioda se
pali.
 Naponi na ulazima su:
R2
U− = E ,
R1 + R2
RT
U+ = E .
R3 + R4 + RT
Izjedna~avawem se dobija:
R2 RT
E =E ,
R1 + R2 R3 + R4 + RT
R2 ( R3 + R4 ) + R2 RT = ( R1 + R2 ) RT + ( R1 + R2 ) R4 ,
R2 R3 + R2 R4 + R2 RT = R1 RT + R2 RT + R1 R4 + R2 R4 ,
R2 R3 − R1 R4 = R1 RT ,
Sl. 10. R2 R3 1,3 ⋅ 103 ⋅ 4,7 ⋅ 103
RT = − R4 = − 1,3 ⋅ 103 = 121 Ω .
R1 4,3 ⋅ 103
Temperatura se odre|uje iz:
R − 100 121 − 100
T= T = = 105 °C .
0,2 0,2
Zadatak 7. Odrediti vrednost poten-
ciometra P i otpornika R na slici 11. da
o
se dioda upali na 30 C.
Dato je: temperaturna zavisnost
o
otpora RT: RT = 100 + 0,2T, gde se za T [ C]
dobija RT[Ω], R1 = 6,2 kΩ, R3 = 3 kΩ,
R4 = 1 kΩ.
Re{ewe:
o
Za temperaturu 30 C vrednost RT je:
RT = 100 + 0,2 ⋅ 30 = 106 Ω .
Na osnovu prethodnog zadatka je:
R R
RT = 2 3 − R4 .
R1
Sl. 11. Zamenom R2 = P + R dobija se:
( P + R) R3 = R1 ( R4 + RT ) ,

P+R=
3 ⋅ 103
(
6,2 ⋅ 103
)
103 + 106 = 2286 Ω .

Usvaja se R = 2,2 kΩ i P = 200 Ω.

Zadatak 8. Za prethodni zadatak odrediti u kom opsegu se mogu regulisati
temperature.
Re{ewe:
Minimalna regulaciona temperatura se dobija za P = 0 Ω, a
maksimalna za P = 200 Ω.
Na osnovu zadatka 6.:
R R
RT = 2 3 − R4 .
R1
Za P = 0 Ω je:
2,2 ⋅ 103 ⋅ 3 ⋅ 103 R − 100 64,5 − 100
RT min = − 103 = 64,5 Ω ; Tmin = T = = −177,5 °C .
6,2 ⋅ 103 0,2 0,2
Za P = 200 Ω je:
2,4 ⋅ 103 ⋅ 3 ⋅ 103 161,3 − 100
RT max = − 103 = 161,3 Ω ; Tmax = = 306,5 °C .
6,2 ⋅ 103 0,2
Zadatak 9. Kako se pona{a kolo na
slici 12. ako je napajawe opera-
cionog poja~ava~a jednostruko i
iznosi E = 10 V. Dato je: Ur = 5 V, R1 =
20 kΩ, R2 = 10 kΩ, R = 200 kΩ.
Re{ewe:
Za male vrednosti napona U1
izlazni napon je 0 V pa su otpori R2
i R u paraleli. Izlaz mewa stawe
kada napon na neinvertuju}em ulazu
Sl. 12.
dostigne referentni napon:
R2 || R
U r = U1 ⋅ .
R1 + R2 || R
Smenom datih podataka dobija se:

R2 || R =
10 ⋅ 103 ⋅ 200 ⋅ 103
= 9 ,524 k Ω ; U =
( 20 + 9,524) ⋅ 103 ⋅ 5 = 15,5 V .
(10 + 200) ⋅ 103 1
9,524 ⋅ 103
Kada je U1 iznad 15,5 V izlaz je na naponu napajawa (teorijski;
prakti~no je na ne{to mawem naponu). Promena konfiguracije dovodi do
promene vrednosti napona U1 potrebnog za prelazak izlaznog napona za
napona napajawa na nulu.
Za neinvertuju}i ulaz sada va`i:
U r E − U r U1 − U r U r U r E − U r U1
= + ⇒ + − = .
R2 R R1 R2 R1 R R1
Smenom poznatih vrednosti dobija se:
  5 5 10 − 5 
U 1 = 20 ⋅ 103 ⋅  + −  = 10 + 5 + 0,5 = 14,5 V .
 10 ⋅ 103 20 ⋅ 103 200 ⋅ 103 
Zbog velike razlike ulaznih napona potrebnih za promenu izlaznog
napona, izlazni napon se vrlo brzo mewa i dolazi do oscilovawa.
Zadatak 10. Za kolo na slici 13. od-
rediti vrednost kondenzatora po-
trebnog za realizaciju signala pri-
kazanih na slici. Dato je: R = 10 kΩ.
Re{ewe:
Prilikom puwewa kondenza-
tora napon na izlazu je:
U
U2 = − 1 t .
RC
Ako prava se~e apscisnu osu u t=to:
U 2 = − 1 ( t − to ) .
U
RC
Sa dijagrama na slici 13. se ~ita:
U1 = 3 V, U2 = −5 V, t = 3 ms, to = 3 ms,
pa je:
C = − 1 (t − t o ) =
U
RU 2

⋅ (3 − 1) ⋅10 −3 = 0,12 µF .
3
=−
10 ⋅10 3 ⋅ (− 5)
Sl. 13.
Zadatak 11. Objasniti kolo na
slici 14.
Re{ewe:
Po~etkom puwewa kondenzatora
ve}i deo struje direktne grane puni
kondenzator a mali deo prolazi kroz R2.
Kako se kondenzator C puni to mawi deo
prolazi kroz C a ve}i kroz R2. Kada se C
napuni sva struja prolazi kroz R2 i tada
je na izlazu:
R
U 2 = − 2 U1 .
Sl. 14. R1
Zakqu~uje se da otpornik R2 u kolu na slici 14. ima ulogu da spre~i
stalno puwewe kondenzatora.
 DIGITALNA ELEKTRONSKA KOLA
Digitalna elektronska kola obra|uju elektri~ne signale koji mogu
poprimiti samo dve vrednosti. Engleski matemati~ar Bul je postojawe dve
vrednosti primewivao u logici mi{qewa pa im je dao imena logi~ke
promenqive. Kola pomo}u kojih se vrednosti logi~kih promenqivih mogu
i fizi~ki predstaviti zovu se logi~ka kola. Bulova algebra obra|uje sve
operacije sa logi~kim promenqivim.

LOGI^KE OPERACIJE I OSNOVNA LOGI^KA KOLA

Uobi~ajno je da su logi~ke promen-
qive ”0” (nula) i ”1” (jedan). Elektri~no
one predstavqaju napone (sl. 15.).
Tri osnovne logi~ke operacije sa
logi~kim promenqivim su:
– logi~ka I operacija,
– logi~ka ILI operacija,
– logi~ka NE operacija.
Sl. 15.
Logi~ka I operacija je lo-
gi~ko mno`ewe. Tablica stawa i
{ematska oznaka predstavqeni su
na slici 16. Logi~ka I operacija se
pi{e:
F = A⋅ B ,
i ~ita se: F jednako A i B. Sl. 16.
Logi~ka ILI operacija je
logi~ko sabirawe. Tablica stawa
i {ematska oznaka predstavqeni
su na sl. 17. Logi~ka ILI operacija
se pi{e:
F = A+ B,
i ~ita se: F jednako A ili B.
Logi~ka NE operacija je
tablicom stawa i {ematskom Sl. 17.
oznakom predstavqena na slici 18.
Logi~ka NE operacija se ~esto zove i
invertovawe i pi{e se:
F= A,
i ~ita se: F jednako ne A, ili F je
komplement A, ili F je invertovano A. Sl. 18.
 U praksi se ~esto koriste i invertovane I i ILI operacije. Da bi se
izbeglo predstavqawe pomo}u dva znaka usvojeno je predstavqawe kao na
slikama 19. i 20.
Na slici 19. je NI kolo a na slici 20. NILI kolo.

Sl. 19. Sl. 20.

Veliku olak{icu u re{avawu problema predstavqaju De Morganove

teoreme:
1. A + B = A⋅ B ,
2. A⋅ B = A + B .

Zadatak 12. Realizovati funkciju:

F = AB + AB + AB .
Re{ewe:
Data funkcija je realizovana na slici 21.
Sl. 21.

Zadatak 13. Realizovati funkciju:

F = AB + AB + AB .
Re{ewe:
Data funkcija je realizovana na
slici 22.
Sl. 22.

Zadatak 14. Odrediti funkciju sklopa prikazanog na slici 23.

Re{ewe:
Na slici 24. su prikazani me|ukoraci u realizaciji funkcije.
F = ABC ⋅ ABC .
 Sl. 23.

Sl. 24.
Zadatak 15. Realizovati pomo}u NI kola funkciju:
F = AB + AC + BC .
Re{ewe:
F = AB + AC + BC = AB ⋅ AC ⋅ BC .

Zadatak 16. Realizovati pomo}u NI kola

funkciju:

( )
F = ( A + B) A + B .
Re{ewe: Sl. 25.

F = A + B + A + B = AB + AB = AB + AB = AB ⋅ AB
.

Sl. 26.
 ELEMENTI ENERGETSKE ELEKTRONIKE
U energetskoj elektronici su gubici na
elementima zna~ajan faktor. Idealan slu~aj je da pri
provo|ewu kroz neki elemenat nema gubitaka, odnosno,
da je pad napona na tom elementu jednak nuli, kao i
kada elemenat ne provodi da nema protoka struje, {to
se mo`e predstaviti slikom 27.
Kod poluprovodnika se ne mo`e spre~iti disi-
Sl. 27. – Karakteris- pacija i zato se koriste oni poluprovodni~ki ele-
tika idealizovanog menti koji najpribli`nije zadovoqavaju kriterijum
prekida~kog idealnog elementa.
elementa. Prema na~inu rada energetski poluprovodni~ki
elementi se dele na usmera~ke diode, energetske tranzistore,
~etvoroslojne diode, dijake, tiristore i trijake.
Prema stepenu upravqivosti dele se na potpuno neupravqive
(usmera~ke diode, dijaci), delimi~no upravqive (tiristori) i potpuno
upravqive (energetski tranzistori).
Dvoslojni i troslojni poluprovodni~ki elementi u provodnom smeru
imaju relativno veliku otpornost i tek pojavom ~etvoroslojnih elemenata
nastaje ve}e kori{}ewe poluprovodni~kih elemenata za regulaciju
velikih snaga. ^etvoroslojni elementi imaju u provodnom smeru malu
otpornost, malih su dimenzija, imaju ve}u pouzdanost i nama pojave
varni~ewa.
Razvojem tehnologije kod tranzistora je smawena otpornost u
provodnom smeru i sve vi{e postaju elementi energetskih ure|aja.

SNA@NE DIODE
Princip rada sna`nih dioda je
isti kao i dioda malih snaga:
razlika je u obliku. Zbog velike
disipacije ku}i{te sna`nih dioda
mora biti prilago|eno postavqawu
na hladwake. Za sredwe snage u tu
svrhu deo ku}i{ta je u obliku vijka;
za velike snage ku}i{te je
a) b)
kerami~ko sa dve metalne plo~e koje
Sl. 28. – Oblici sna`nih dioda za: a) sredwe se pri~vr{}uju u hladwak.
snage, b) velike snage.
Najbitniji parametri koji
defini{u sna`nu diodu su: maksimalna disipacija PDmax, maksimalna struja
u provodnom smeru IDmax i maksimalni inverzni napon Uimax.
Najve}a primena sna`nih dioda je za ispravqawe naizmeni~nih
napona; najvi{e se primewuje Grecov spoj.
 ENERGETSKI TRANZISTORI
Da bi se disipacija kod energetskih
tranzistora svela na minimum, koristi se
zona zasi}ewa tranzistora; pri tome je pad
napona na tranzistoru najmawi i mo`e
provoditi veliku struju.
Energetski tranzistori rade u pre-
kida~kom re`imu (ili neprovodno stawe
ili stawe zasi}ewa). Za ve}e u~estanosti
mora se obratiti pa`wa na vreme ka{wewa
odziva zbog kona~nog vremena promene
Sl. 29. – Izlazne karakteristike {irine prostornog tovara.
energetskog tranzistora: Najbitiniji parametri koji defini{u

- zona zasi}ewa.
energetski tranzistor su: maksimalni napon
koji tranzistor mo`e da izdr`i UC-Emax, maksimalna kolektorska struja Icmax
i napon zasi}ewa UCEs.
Kao i sna`ne diode, i energetski tranzistori su konstrukciono
prilago|eni postavqawu na hladwake.

Darlingtonov spoj tranzistora

Tranzistori velikih snaga imaju malo
strujno poja~awe; da bi se postiglo zna~ajno
strujno poja~awe koristi se Darlingtonov spoj.
Ulazni (pobudni) tranzistor ne mora biti
Sl. 30. – Darlingtonov energetski jer se glavna disipacija vr{i na
spoj tranzistora.
izlaznom tranzistoru.

^ETVOROSLOJNA DIODA (DINISTOR)

Sastav dinistora i oznaka su
prikazani na slici 31.
Na slici 32. je predstavqena
karakteristika dinistora. Ukoliko je
a) b)
anodni napon ve}i od katodnog, sredwi
Sl. 31. – ^etvoroslojna dioda: spoj je inverzno polarisan. Kada razlika
a) sastav, b) oznaka.
napona dostigne vrednost Ubo dolazi do
nedestruktivnog proboja i struja naglo poraste a napon naglo pada na
vrednost odre|enu elementima kola u kome se dinistor nalazi. Vrednost
napona Ubo (bo - breakover) se naziva napon ukqu~ewa, napon paqewa ili
prelomni napon jer dinistor prelazi iz neprovodnog u provodno stawe.
Pri smawewu napona u provodnom stawu zadr`ava se provodno stawe sve
dok se struja ne smawi do Ih (h - holding) i naziva se struja dr`awa.
 Sl. 32. – Karakteristika dinistora.
Inverzni probojni napon se ozna~ava sa Ura (ra - reverse avalanche).
Prikqu~ivawe naizmeni~nog napona na dinistor predstavqeno je na
slici 33.

Sl. 33. – Oblici napona u kolu sa dinistorom.

DIJAK
Dijak nastaje antiparalelnim vezivawem dva dinistora {to se mo`e
predstaviti slikom 34.
Prikqu~ivawe naizmeni~nog napona na dinistor predstavqeno je na
slici 35.
 Sl. 34. – Dijak: a) {ema, b) oznaka, v)
karakteristika.

Sl. 35. – Oblici napona u kolu sa dijakom.

TIRISTOR
Tiristor je ~etvoroslojna dioda sa
upravqa~kom (pobudnom) elektrodom koja
se zove gejt i ima oznaku G. Naponskim,
odnosno, strujnim delovawem na gejt uti~e
se na vrednost prelomnog napona Ubo, {to je
prikazano na slici 36. Karakteristika
a) b)
tiristora je prikazana na slici 37.
Sl. 36. – Tiristor: a) sastav,
b) oznaka.
 Sl. 37. – Karakteristika tiristora.
Ukoliko je Ig = 0 karakteristika tiristora se poklapa sa
karakteristikom dinistora. Pove}avawem Ig smawuje se vrednost Ubo i za
dovoqno veliko Ig tiristor se pona{a kao dioda. Za negativno Ig pove}ava
se Ubo.
Sve karakteristi~ne vrednost tiristora se navode u prate}im
katalozima. Probojni napon se kre}e od 100÷10.103 V, pad napona u pro-
vodnom stawu od 1–2 V, radna struja od nekoliko ampera do 3.103 A, strujni
udari su do 10 puta ve}i od radnih struja, radna u~estanost do 50 kHz.

TRIJAK
Trijak je zamena za antipa-
ralelnu vezu dva tiristora pa se
ne mora voditi ra~una o polari-
tetu prikqu~enog napona, odnos-
no, trijak mo`e provoditi i u
pozitivnoj i u negativnoj polu-
periodi prikqu~enog napona.
Sl. 38. – Trijak predstavqen {emom i
simbolom.
 OSNOVE UPRAVQAWA TIRISTORA I
TRIJAKA
NA^INI UKQU^IVAWA TIRISTORA

Ukqu~ivawe preko anode

Ukqu~ivawe na ovaj na~in odgovara ukqu~ivawu dinistora i ne
primewuje se u praksi.

Ukqu~ivawe preko upravqa~ke elektrode

[ema i oblici napona u kolu su prikazani na slici 39.

Sl. 39. – Oblici napona u kolu sa tiristorom.

U vremenu do delovawa impulsa tiristor je neaktiviran i na
potro{a~u R nema napona pa napon na tiristoru prati napon napajawa.
Delovawem impulsa tiristor se aktivira i na wemu je, u odnosu na napona
napajawa, zanemarqivo mali napon pa napon na potro{a~u prati napon
napajawa. Po prestanku delovawa impulsa tiristor je i daqe aktiviran.
Tiristor se deaktivira kada struja opadne na vrednost struje deaktivira-
wa, odnosno, kada je na tiristoru vrlo mali napon pa se mo`e smatrati da
se tiristor deaktivira kada sinusoidni napon poprimi vrednost nula.

Osnovne elektri~ne {eme pobudnog kola tiristora i

trijaka
Najprostiji na~in sinhronog dovo|ewa tiristora u aktivno stawe
prikazano je na slici 40.

Sl. 40. – Oblici napona u kolu sa tiristorom.

Deo anodnog napona tiristora se preko otpornika RG dovodi na gejt.
Pove}awem IG dosti`e se potrebni nivo i tiristor se aktivira. Ukoliko
je otpornik RG mawi IG pre dosti`e potrebni nivo
i tiristor se ranije
aktivira. Otpornik RG ne sme biti ve}i od grani~nog slu~aja‚ jer se
tiristor ne bi nikada aktivirao.
Na ovaj na~in se ne ostvaruje potpuna upravqivost tiristorom, mo`e
se upravqati samo ~etvrtinom periode napona napajawa.
Da bi se eliminisao deo IG koji ne u~estvuje u pobu|ivawu tiristora
u kolo gejta se dodaje dinistor (Slika 41.). Istovremeno se posti`e i br`e
aktivirawe tiristora.
Da bi se ostvarila potpuna upravqivost tiristora ili trijaka koristi se
{ema predstavqena na slici 42. Napon na kondenzatoru C je fazno
pomeren za ϕ=–arctg(ωCR) tako da se mo`e promenom R (teoretski i C)
 Sl. 41. – Uticaj dinistora na oblik struje gejta.
mewati trenutak aktivirawa tiristora ili trijaka. Na dijagramu je
predstavqen napon na kondenzatoru i struja gejta u kolu sa trijakom.

Sl. 42. – Fazna regulacija.

 NA^INI ISKQU^IVAWA TIRISTORA
Tiristor se deaktivira kada se IA-K smawi ispod vrednosti dr`awa Ih
i u kolu naizmeni~ne struje se ovo de{ava automatski. U kolima
jednosmerne struje iskqu~ivawe se vr{i rednim prekida~em prekidawem
strujnog toka ili paralelnim prekida~em dovo|ewem UA-K na nulu.
Tiristor se mo`e iskqu~iti i pomo}u oscilatornog kola, pomo}u
prethodno napuwenog kondenzatora i pomo}u spoqweg izvora.

Sl. 43. – Iskqu~ivawe tiristora: a)

rednim i b) paralelno vezanim prekida~em.
 PRELAZNI PROCESI U ELEKTRI^NIM
KOLIMA
PRELAZNI PROCESI I INERCIJALNI ELEMENTI
Do sada su prou~avana kola u ustaqenim re`imima rada. Pod
ustaqenim (stacionarnim) stawima podrazumevaju se re`imi rada pri
kojima struje u pojedinim granama i naponi na pojedinim delovima kola
ostaju nepromenqivi ili se mewaju po jednom istom zakonu u toku
proizvoqno dugog intervala vremena.
Prelazni procesi su elektromagnetski procesi koji nastaju u
elektri~nom kolu pri prelazu iz jednog ustaqenog stawa u drugo.
Za{titni ure|aji ostvaruju automatsku za{titu elektri~nog kola od
prenapona i prekomernih struja koji se javqaju u toku prelaznih procesa.
Kalem i kondenzator predstavqaju inercione elemente jer se
promena energije nagomilane u magnetnom poqu kalema i elektri~nom
poqu kondenzatora ne mo`e izvr{iti trenutno.
Struja u toku prelaznog procesa mo`e se predstaviti kao:
i = ius + ipp.
Komponenta ius predstavqa struju koja se formira kada se prelazni
proces zavr{i. Komponenta ipp karakteri{e prelazni proces i ona te`i
nuli a wen oblik zavisi od po~etnih uslova.
Sli~no va`i i za napone
u = uus + upp.

ZAKONI KOMUTACIJE
Promena stawa u elektri~nom kolu se u op{tem slu~aju naziva
komutacija. Prvi zakon komutacije se odnosi na struju a drugi na napon.
Struja u induktivnom elementu (iL) i napon na kapacitivnom elementu (uC)
neposredno pre (t+) i neposredno posle (t−) komutacije su isti
iL(t−) = iL(t+), uC(t−) = uC(t+)
odnosno, struja u induktivnom elementu i napon na kapacitivnom elementu
elektri~nog kola se ne mogu naglo promeniti (za kona~nu veli~inu u toku
beskona~no malog vremena).
Va`no je napomenuti da se po delovawu stalnog napona na rednom RL
kolu uspostavqa struja
U − 
t
i = 1 − e τ  ,
R  

gde je τ=L/R vremenska konstanta kola.
 Sredwa i efektivna vrednost
Za periodi~ne signale sredwa vrednost
predstavqa povr{inu ispod aktivnog dela
krive f(ωt) podeqenu sa ugaonom osnovicom;
efektivna vrednost predstavqa kvadratni
koren povr{ine ispod aktivnog dela krive
2
f (ωt) podeqenu sa ugaonom osnovicom.
( )
Ad = −U m cos β − cos α ,

U m2  ( )
sin 2β − sin(2α ) 
Ar =
2 
(
 β−α −) 2
,


Ad
Ud = ,
ugaona osnovi ca
Sl. 44. – Uz definiciju sredwe i
Ar
efektivne vrednosti. Ur = .
ugaona osnovi ca

ENERGETSKI PRETVARA^I
Osnovni oblici preobra`aja elektri~ne energije
Osnovni oblici preobra`aja elektri~ne energije su:
– usmeravawe (pretvarawe naizmeni~ne struje u jednosmernu);
– invertovawe (pretvarawe jednosmerne u naizmeni~nu struju);
– pretvarawe u~estanosti (pretvarawe naizmeni~ne struje jedne
u~estanosti u naizmeni~nu struju druge u~estanosti).

USMERA^I
Podela prema snazi: male snage (do 1 kW), sredwe snage (do 100 kW) i
velike snage (iznad 100 kW).
Podela prema naponu: niskog (do 250 V), sredweg (do 1 kW) i visokog
napona (iznad 1 kW).
Podela prema broju faza primarnog napotaja: jednofazni i
trofazni.
 OSNOVNE [EME USMERAVAWA
Za idealizovane {eme usmeravawa va`e slede}e pretpostavke:
– usmera~ki elementi su idealni; u stawu provo|ewa imaju otpornost
jednaku nuli (Rf = 0) a u neprovodnom stawu provodnost jednaku nuli (1/Rf =
0),
– usmera~ki elementi u stawe provo|ewa i neprovo|ewa dolaze
trenutno, bez prelaznih procesa,
– otpornosti provodnika u kolu jednake su nuli,
– otpornosti namotaja transformatora i gubici su jednaki nuli.

a – Jednofazna polutalasna {ema usmeravawa (Sl. 45.).

a) b)
Sl. 45. – Jednofazni punotalasni usmera~: a) {ema, b) dijagrami napona.

Na sekundaru transformatora je napon:

uab = U m" sin( ω t ) = 2U " sin( ω t ) .
Struja kroz potro{a~ postoji samo za pozitivnu poluperiodu
sekundarnog napona i ima vrednost:
uab u 2U "
id = = ab = sin( ω t ) = I m sin( ω t ) .
Rf + Rd Rd Rd
U negativnoj poluperiodi je:
uab
id = =0.
Rf + Rd
Jednosmerna komponenta napona na potro{a~u (Ud) je sredwa
vrednost napona za celu periodu i iznosi:
− U m" ( cos π − cos 0) U m" 2 "
Ud = = = U .
2π π π
Sli~no se mo`e izra~unati i sredwa vrednost usmerene struje:
 Im
Id = .
π
Ukoliko se kao usmera~ki element koristi tiristor dovo|ewem
upravqa~kog signala na gejt u trenutku kada uab postane pozitivan dobija se
ve} izlo`eni re`im. Tada je upravqa~ki ugao ϕ = 0. Sredwa vrednost
usmerenog napona (i struje) mo`e se mewati promenom ϕ i iznosi:
− U m" ( cos π − cos ϕ ) U m" 2
Ud = = (1 + cos ϕ) = U " (1 + cos ϕ) ,
2π 2π 2π
I
I d = m (1 + cos ϕ ) .
2π

b – Jednofazna punotalasna {ema sa sredwom (neutralnom)

ta~kom (Sl. 46.).

Sl. 46. – Jednofazni punotalasni usmera~.

1 – Rad pri aktivnom optere}ewu i uglu upravqawa ϕ = 0 mo`e se

objasniti pomo}u dijagrama na slici 47.
Jednosmerna komponenta (Id) struje potro{a~a (id) je dva puta ve}a
nego u slu~aju jednofaznog polutalasnog usmera~a i iznosi:
I
Id = 2 m .
π
Jednosmerna komponenta
napona potro{a~a je tako|e dva
puta ve}a nego kod jednofaznog
polutalasnog usmera~a i iznosi:
2 "
Ud = 2 U
π
2 – Rad pri aktivnom opte-
re}ewu i uglu upravqawa ϕ > 0
mo`e se objasniti pomo}u dija-
grama na sl. 48.
Sredwa vrednost usmerenog
Sl. 47. – Dijagrami pri aktivnom optere|ewu napona iznosi:
i uglu ϕ = 0.

Sl. 48. – Dijagrami pri aktivnom optere|ewu
i uglu ϕ > 0.
Sl. 49. – Dijagrami pri aktivno-induktivnom
optere|ewu i uglu ϕ = 0.
Sl. 50. – Dijagrami pri aktivno-induktivnom
optere|ewu i uglu ϕ > 0.
2 "
Ud = U (1 + cos ϕ )
π
3 – Rad pri aktivnom opte-
re}ewu i uglu upravqawa ϕ = 0
mo`e se objasniti pomo}u dija-
grama na sl. 49. Usmereni napon i
wegova sredwa vrednost su isti
kao i pri aktivnom optere}ewu,
ali je struja prakti~no konstant-
na i jednaka sredwoj vrednosti pri
aktivnom optere}ewu.
Induktivnost je inercioni
element kola i id raste (opada)
sporije ukoliko je ve}a vremenska
konstanta τd=Ld/Rd kola optere}e-
wa. Po Lencovom pravilu elektro-
motorna sila samoindukcije pro-
tivi se uzroku koji ju je izazvao,
odnosno, induktivni kalem mo`e
da se posmatra kao rezervoar
energije. Ukoliko je vrednost ωτd
ve}a utoliko je struja ravnija,
odnosno, ako bi ωτd bilo
beskona~no usmerena struja bi
bila idealno ravna. Prakti~no se
ovakva struja dobija ve} pri ωτd >
5; induktivnosti u energetici su
velike i mo`e se smatrati da je
usmerena struja uvek idealno
izravnata.
4 – Rad pri aktivno-induk-
tivnom optere}ewu i uglu uprav-
qawa ϕ > 0. Usled magnetne ener-
gije koja se nagomilava u kalemu u
kolu postoji struja i posle
prolaska napona sekundarnog
polunamotaja kroz nulu (sl. 50.).
Ako je induktivnost dovoqno ve-
lika (prakti~no uvek zadovoqe-
no), struja }e te}i do pojave
upravqa~kog signala na odgova-
raju}em tiristoru.
 Sredwa vrednost usmerenog napona data je izrazom:

Ud =
− U m"
π
[ ( )
cos π + ϕ − cos ϕ = ]
− U m"
π
[
− cos ϕ − cos ϕ =
2U m"
π
] cos ϕ .

Zadatak 17. Za jednofazno polutalasno usmeravawe odrediti sredwu

vrednost napona i struje.
Dato je: U ” = 700 V, Rd = 10 Ω, ϕ = 0.
Re{ewe:
Za jednofazno polutalasno usmeravawe sredwa vrednost napona je:
U m" 2U "
U d= (1 + cos ϕ) = (1 + cos ϕ) .
2π 2π
Sredwa vrednost struje je:
2U "
I d= (1 + cos ϕ) .
2 πRd
Smenom datih podataka dobija se:
2 ⋅ 700
U d= (1 + 1) = 315,1 V ,
2π
I d= 31,51 A .

Zadatak 18. Za jednofazno polutalasno usmeravawe odrediti upravqa~ki

ugao ϕ.
Dato je: U ” = 300 V, Ud = 100 V.
Re{ewe:
Za jednofazno polutalasno usmeravawe (ϕ > 0) sredwa vrednost
napona je:
2U "
U d= (1 + cos ϕ)
2π
Upravqa~ki ugao je:
2 πU d 2 π ⋅ 100
cos ϕ = −1= − 1 = 0,481 ⇒ ϕ = 61,25o .
2U " 2 ⋅ 300
Zadatak 19. Za jednofazno punotalasno usmeravawe odrediti efektivnu
vrednost sekundarnog napona.
Dato je: Ud = 100 V, ϕ = 0.
Re{ewe:
Za jednofazno punotalasno usmeravawe sredwa vrednost napona je:
2U "
U d= (1 + cos ϕ)
π
Efektivna vrednost sekundarnog napona je:
πU d π ⋅ 100
U" = = = 1111
( )
, V.
2 ⋅ 1 + cos ϕ 2 ⋅ (1 + 1)
Zadatak 20. Za jednofazno punotalasno usmeravawe odrediti upravqa~ki
ugao ϕ2 pri kome je sredwa vrednost napona dva puta ni`a nego pri
upravqa~kom uglu ϕ1.
o
Dato je: U ” = 220 V, ϕ1 = 30 .
Re{ewe:
Za jednofazno punotalasno usmeravawe sredwa vrednost napona je:
2U " 2 ⋅ 220  3
U d1=
π
( 1 + cos ϕ1 ) =
π
1 +  = 184,8 V .
 2 
Polovina ovog napona je:
U d2 = 92,4 V .
Odgovaraju}i upravqa~ki ugao je:
πU d 2 2 π ⋅ 92,4
cos ϕ 2 = −1= − 1 = 0,933 − 1 = −0,067 , ϕ 2 = 93,84o .
2U "
2 ⋅ 220
Zadatak 21. Jednosmerni motor se napaja jednofaznim punotalasnim
usmera~em. [ta se de{ava kada se ugao upravqawapromeni od π/6 na 2π/3?
Dato je: U ” = 220 V.
Re{ewe:
Sredwa vrednost napona je:
2 2 U"
Ud = cosϕ .
π
Kako je cos π/6 > 0, a cos 2π/3 < 0 zakqu~uje se da }e motor promeniti
smer. Odgovaraju}e sredwe vrednosti napona su:
2 2 ⋅ 220 π
U d1= cos = 171,5 V ,
π 6
2 2 ⋅ 220 2π
U d2= cos = −99 V .
π 3
Kod trofaznog sistema fazni naponi su pomereni za 2π/3. Prilikom
crtawa sinusoida trofaznog sistema koristi se vrednost sin π/6 = 1/2 i pre
crtawa potrebno je apscisu podeliti na segmente po π/6 a na ordinatu se
nanosi mksimalna vrednost i polovina maksimalne vrednosti. Prvi fazni
napon polazi iz nule, za π/6 je polovina maksimalne vrednosti, za π/2
dosti`e se maksimalna vrednost, za 5π/6 je polovina maksimalne vrednosti,
za π vrednost je 0, za 7π/6 je polovina negativne maksimalne vrednosti, za
3π/2 dosti`e se minimalna maksimalna vrednost, za 11π/6 je polovina
negativne maksimalne vrednosti, za 2π je 0 i postupak crtawa se ponavqa.
Druga sinusoida polazi iz 2π/3, tre}a iz 4π/3 a tehnika crtawa je ista. Za
lak{e pra}ewe pojava po`eqno je sinusoide crtati razli~itim bojama,
ili, na primer, jednu punom linijom, jednu isprekidano, i jednu ta~kasto.
 Sl. 51. – Sinusoide trofaznog sistema.

v – Trofazna {ema usmeravawa sa sredwom ta~kom (Slika 52.).

Sl. 52. – Trofazni usmera~ sa sredwom
ta~kom.
Primar je spregnut u
trougao, a sekundar u zvezdu.
Po{to se usmerava samo jedan od
polutalasa naizmeni~nog napona
svake faze ova {ema ima naziv i
trofazna polutalasna {ema
usmeravawa.
1 - Rad pri uglu upravqawa
ϕ = 0 prikazan je na slici 53.
Svaki tiristor provodi u
toku tre}ine periode kada je
odgovaraju}i napon faze sekundara
ve}i od ostala dva.
Sredwa vrednost usmerenog
napona data je izrazom:

  π 2π  π 5π π  3 3
 − 3 2U " − − 
− U m" cos +  − cos  − 2U " cos − cos 
 6 3 6  6 6  2 2  3 6
Ud = 2π = 2π = = U"
2π 2π
3 3
a sredwa vrednost usmerene struje:
3 3 "
Id =
Im .
2π
2 - Rad pri uglu upravqawa ϕ > 0 prikazan je na slici 54.
Upravqa~ki ugao ϕ ra~una se u odnosu na trenutke kada fazni naponi
sekundarnih navoja transformatora prolaze kroz nulu, a da su pri tome
dva fazna napona pozitivna.
 Sl. 53. – Dijagram pri aktivnom
optere}ewu i ϕ = 0.
U zavisnosti od ugla a
mo`emo razlikovati tri re`ima
rada: sa neprekidnom usmerenom 0 < ϕ < π/6 ϕ = π/6 π/6 < ϕ < 5π/6

strujom (0<ϕ<π/6), isprekidanom Sl. 54. – Dijagrami pri ϕ > 0.

usmerenom strujom (π/6<ϕ<5π/6) i grani~ni neprekidni re`im rada (ϕ=π/6).
Sredwa vrednost usmerenog napona u re`imu neprekidne usmerene
struje odre|uje se pomo}u izraza:
  5π  π   5π  π 
  + ϕ +  + ϕ  + ϕ −  + ϕ 
 6   6   6   6 
− U − 2 sin
"
sin
  5π π   
m
 2 2
− U m" cos + ϕ  − cos + ϕ   
  6  6   
Ud = =
2π 2π
3 3
 4π 
 (
− U m" − 2 sin
)
π + 2ϕ 6  
 3
( )
2  − 3U "  − 2 sin π + ϕ sin π  3U "  cos ϕ ⋅
sin
 2 
m    m
 3 3 2U cos ϕ
"
   2 3  2
Ud = 2π = = =
2π π 2π
3
3 6U "
Ud = cos ϕ ,
2π
a u re`imu sa isprekidanom usmerenom strujom:
 π 
− U m" cos π − cos + ϕ 
 6   3 2U "  π 
Ud = = 1 + cos + ϕ  .
2π 2 π  6 
3
Smenom ϕ = π/6 u bilo kojoj jedna~ini dobija se:
9 2 "
Ud = U
4π
 Pri aktivno-induktivnom optere}ewu i za ωτd > 5 energija
nagomilana u induktivnom elementu je dovoqna da obezbedi proticawe
struje i ne dolazi do prekida. Sredwa vrednost se izra~unava prema izrazu
za neprekidni re`im rada.
g - Trofazna mosna {ema usmeravawa (Slika 55.).
U radu su uvek provodna dva ti-
ristora i na potro{a~u je sekundarni
me|ufazni napon. Za daqa izra~unava-
wa potrebno je matemati~ki predstavi-
ti sekundarni me|ufazni napon. Ako se
posmatraju sekundarni linijski naponi
ua i ub, fazni napon uab mo`e se
odrediti kao:
 π
uab = 3U m" sin ω t +  .
 6

Sl. 55. – Trofazni mosni usmera~.

Sl. 56. – Fazni napon uab.

1 – Rad pri uglu upravqawa ϕ = 0 prikazan je na sl. 57. Po~etni ugao

je π/6, a krajwi π/6 + π/3 = π/2.
Sredwa vrednost usmerenog napona data je izrazom:
  π π  π π 2π π
− 3U m" cos +  − cos +   − 3U m" cos  1 1
− cos  − 3 3 2U " − − 
  2 6  6 6  3 3  2 2 = 3 6 U"
Ud = = =
π π π π
3 3
a sredwa vrednost usmerene struje:
3 3 "
Id =
Im .
π
2 – Rad pri uglu upravqawa ϕ > 0 prikazan je na slici 58.
Upravqa~ki ugao ϕ ra~una se isto kao i kod polutalasnog
usmeravawa.
Kao i kod trofaznog usmera~a sa sredwim izvodom pri radu sa
aktivnim optere}ewem razlikuju se: re`im sa neprekidnom usmerenom
strujom (0 < ϕ < π/3), sa isprekidanom usmerenom strujom (π/3 < ϕ < 2π/3) i
grani~ni neprekidni re`im rada (ϕ = π/3).
 Sl. 57. – Dijagrami pri ϕ = 0. 0 < ϕ < π/3 ϕ = π/3 ϕ = π/2
Sredwa vrednost usmerenog Sl. 58. – Dijagrami napona.
napona za 0 < ϕ <π/3 dobija se pomo}u
izraza:
 π π π π    2π  π 
− 3U m" cos + ϕ +  − cos + ϕ +   − 3U m" cos + ϕ − cos + ϕ 
  2 6   6 6  =   3   3 
Ud =
π π
3 3
 2π  π   2π  π 
 + ϕ +  + ϕ  + ϕ −  + ϕ
3 6U "  3  3   3  3  3 6U " π + 2ϕ π
Ud = 2 sin sin = 2 sin sin
π 2 2 π 2 6
3 6U " π
"
 1 3 6U
Ud = 2 sin + ϕ ⋅ = cos ϕ ,
π 2  2 π
a u re`imu sa isprekidanom usmerenom strujom, za π/3 < ϕ < 2π/3 pomo}u
izraza:
  π π π π 
− 3U m" cos +  − cos + ϕ +  
  3 6   6 6   3 6U "  π 
Ud = = 1 + cos + ϕ  .
π π   3 
3
Pri aktivno-induktivnom optere}ewu i za ωτd > 5 energija
nagomilana u induktivnom elementu je dovoqna da obezbedi proticawe
struje i ne dolazi do prekida. Sredwa vrednost se izra~unava prema izrazu
za neprekidni re`im rada.