Tradicija: Božićni običaji koje morate da ispoštujete

4 januara, 2021 1

Vrijeme čitanja 3 minuta

Božić je najradosniji hrišćanski praznik kojim se slavi rođenje Isusa Hrista. To je praznik rođenja novog
života, dece i roditeljstva i kao takav obeležava se najlepšim verskim običajima.

Raznorazne varijacije u običajima uglavnom su uzrokovane podnebljem, ali osnovni elementi

proslave Božića prisutni su svuda – unošenje Badnjaka u kuću i njegovo paljenje, Badnje veče,
česnica, položajnik.

Sama suština praznika svuda je ista – slavi se Hristovo rođenje, ali se i neguju porodični odnosi, s
obzirom da je tradicija da tog dana bližnji budu na okupu.

Badnji dan, veče i nedelja

Pravoslavni hrišćani ovaj praznik slave 7. januara, a dan pred Božić slavi se Badnji dan. To je poslednji
u Badnjoj nedelji kada se ustaje rano, pre zore, i tada deda i unuk, najmlađi i najstariji muškarac iz
kuće idu u šumu po badnjak. Odmah po ustajanju u kući se loži vatra i pristavlja se pečenica, a žene
pripremaju kolače, torte i Božićnu trpezu.

Badnjak

Pre zore muškarci iz kuće idu u šumu da poseku badnjak. Obično se bira cer, koji domaćin, okrenut ka
istoku seče sa tri snažna udarca. Prilikom odsecanja izgovara se molitva za zdravlje i sreću porodice.
Iverak koji otpadne pri prvom udarcu se pokupi i čuva.

On se stavlja u karlicu što pomaže da se u njoj skuplja kajmak debeo kao iver, ili, ako se stavi na
košnice onda niko neće moći pčelama da naudi. Nekada se prvi iver potapa u vodu koju oboleli piju
radi ozdravljenja, dok se negde stavlja pod kvasac sa željom da u kući sve raste kao kvasac.

Jedan deo ivera se čuva u kući i veruje se da celoj porodici donosi mir i blagostanje. Badnjak se ka
kući nosi na desnom ramenu, a kada se donese uspravi se pored ulaznih vrata i tu stoji do uveče kada
ga domaćin unosi u kuću.
Česnica

Česnica je pogača koja se pravi od brašna vode i masti, bez kvasca. Najčešće je mesi najstarija
ukućanka prvog dana Božića, pre izlaska sunca. Zatim se okreće polivajući se vinom i lomi se na
onoliko delova koliko ima ukućana. U testo za česnicu se ubaci novčić i deo iverka sa Badnjaka, pa
onaj koga zapadnu prilikom lomljenja će, prema verovanju, imati novca, zdravlja i sreće tokom cele
godine.

Pečenica

Zajedno sa badnjakom, domaćin i njegovi sinovi unose u kuću i pečenicu i slamu. Muškarci koji nose
pečenicu na ražnju, uz reči “Dobro veče, srećno Badnje veče” stupaju desnom nogom preko praga, a
u kući ih dočekuje domaćica koja posipa sa zobi domaćina i pečenicu izgovarajući reči “Dobro veče!
Čestiti vi i vaša pečenica”.

U srpskom narodu pečenica je najčešće mlado prase, dok u nekim krajevima to može biti i mlado
jagnje i naziva se veselica. Na Badnje veče se unosi u kuću i naslanja na istočni zid gde ostaje do
Božića kada se služi na Božićnu trpezu. Na prazničnoj trpezi se ne sme naći pernata živina jer ona
simboliše nazadovanje i rasturanje kuće zato što kljuca i baca zemlju iza sebe.

Položajnik

Položajnik je osoba koja prva ulazi u kuću na Božić. Stupa desnom nogom preko praga, pozdravlja
ukućane rečima “Hristos se rodi”, na šta mu oni odgovaraju “Vaistinu se rodi”. Zatim položajnik prilazi
vatri i grančicom sa badnjaka je džara govoreći “Кoliko varnica toliko parica, koliko varnica toliko
sreće i veselja” i dalje nabrajajući sve ono što misli da bi valjalo da se u domaćinovoj kući umnoži.

Кako se čestita Božić

Na Božić se ljudi pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju sa: “Vaistinu se rodi!”.
Ukoliko se šalje čestitka na njoj treba da piše: “Mir Božji, Hristos se rodi”.