Harold Pinter

"Monolog"

ČOVEK: Mislim da ću skoknuti dole, do prostorije za rekreaciju. Da protegnem

noge. Da odigram partiju ping-ponga. A ti? Jel bi odigrao jednu? Da te rasturim, a?

Izgledao si odvažni u crnom. Jedino mi se nije sviđalo tvoje lice, previše belo,
uglavljeno između tvoje crne kacige, i tvoje crne kose i tvoje crne kožne jakne,
nekako prestrašeno, tako očigledno ranjivo, gotovo jadno. Naravno, nisi ti ni bio za
bajkera, bilo je protivno tvojoj prirodi, nikad nisam razumeo šta ti je to trebalo.Ono
što je sigurno jeste da to nije funkcionisalo, nikad me nisi ubedio, nikad te to u
mojim očima nije uzdiglo. Trebalo je da budeš crn, da imaš crno lice, onda bi
negde stigao, onda bi od toga nešto i napravio.

Često sam imao utisak... često... da ste vas dvoje u stvari brat i sestra, ne više od
toga da ste jednom delili isti lonac. Ali, naravno, ona je bila crna.

Ponekad pomislim da si zaboravio crnu devojku, crnu kao abonos. Ponekad

pomislim da si i mene zaboravio.

Mene nisi zaboravio. Ko je bio tvoj najbolji drugar, ko je bio tvoj jedini iskreni
prijatelj? Ti si mi otkrio Vebstera i Ternera, priznajem. Ali, ko te je uputio na
Tristana, Caru, Bretona, Đakometija i sve te tipove? Ko je vama oboma doneo sav
taj krem upola cene? Kažem oboma. Bio sam najbolji prijatelj kojeg ste i jedno i
drugo ikad imali, i još sam spreman da vam to dokažem, još sam spreman da svoje
ruke obavijem oko bilo čijeg vrata u vašu odbranu.

Sad ćeš ti reči da si ti vole njenu dušu, a ja njeno telo. Opet češ da prospeš tu staru
priču. Znam da si bio mnogo lepši od mene, to ti priznajem. Ali reći ču ti jednu
stvar koju ti ne znaš. Ona je volela moju dušu.

Bila je umorna.

Ja sam voleo njeno telo. Ne da je to na ovaj ili onaj način od ikakve važnosti. Moji
grčevi mogli su biti tvoji.
Zajedno smo svi šetali, ruku pod ruku, kroz visoku travu, preko mosta, sedeli kraj
paba, na suncu, pab je bio zatvoren. Jel nas iko primećivao? Jesi li video da iko
gleda u nas?

Dodirni mi telo, rekla ti je. Učinio si to. Naravno da si učinio. Bi bi prokleta budala
da nisi.

To je bilo pre razdvajanja.

Tvoja nezainteresovanost bilo je opasna. Naravno da sam to znao, i to vrlo dobro.

To je bila mreža u kojoj se moja crna draga lebdela, kolebala se. Zamuckivala je u
toj svetlosti, tvojoj pomalo mrzovoljnoj, smrtno opasnoj svetlosti. Na kraju,
najbolje prođu oni koji ćute.

Čak iako ti ne osećaš ništa, ja saosećam s tobom, stari moj.

Trebalo je da imaš crno lice, to je bila tvoja greška. Mogao si od toga da napraviš
uspešan posao, mogao si o tome da napišeš knjigu, mogao si da imaš crnu
dečurliju.

Dao bih život za njih.

Bio bih njihov ujak.

Ja sam njihov ujak.

Ja sam ujak tvoje dece.

Izvešću ih napolje, pričaću im viceve.

Volim tvoju decu.