DIFERENCIJALNE JEDNAČINE SA RAZDVOJENOM PROMENLJIVOM

Ova diferencijabilna jednačina je oblika y`= f ( x) ⋅ g ( y ) .

Šta je ideja?

dy
Uvek se menja da je y`= a onda se “sve sa x“ prebaci na jednu stranu a “sve sa y“ na drugu.
dx

dy
= f ( x) ⋅ g ( y)
dx
dy
= f ( x) dx
g ( y)

Prilikom množenja ili deljenja nekim izrazom u cilju razdvajanja promenljivih, trebalo bi postaviti uslov

da to čime množimo odnosno delimo, bude različito od nule.Neki profesori to traže, neki ne, a naš savet je

kao i uvek da radite kako vaš profa zahteva....

Sad ovo “integralimo”, odnosno, dopišemo integrale na obe strane.

dy
∫ g ( y) ∫
= f ( x) dx

Da vas ne zbuni, ne mora u zadatku da bude dato y’, već može da ima dx i dy odmah.

To znači da bi diferencijalna jednačina izgledala:

P ( x) dx + Q( y ) dy = 0 pa samo pretumbate da razdvojite promenljive....

Evo nekoliko primera:

Primer 1. Reši diferencijalnu jednačinu: yy`− x = 0

Rešenje:

yy`− x = 0
yy`= x
dy
y = x....................... / idx, naravno uz uslov dx ≠ 0
dx
ydy = xdx sad integralimo

∫ ydy = ∫ xdx
y2 x2
= +c
2 2

Ovo rešenje se zove OPŠTE REŠENJE. E sad, neki profesori vole, da kada je to moguće odavde izrazimo y.

Za ovaj naš primer bi bilo:

1
y 2 x2
= + c............... / ⋅2
2 2
y = x 2 + 2c
2

y = ± x 2 + 2c ovde stavimo da je 2c = C, neka nova konstanta

y = ± x2 + C

Opet ponavljamo , vi pratite zahteve svog profesora....

Primer 2. Reši diferencijalnu jednačinu: x + xy + y`( y + xy ) = 0

Rešenje:

x + xy + y`( y + xy ) = 0
y`( y + xy ) = − x − xy
dy
y (1 + x) = − x(1 + y )....................... / ⋅dx ( dx ≠ 0)
dx
y (1 + x)dy = − x(1 + y ) dx....................../ : (1 + x)(1 + y ), naravno 1 + x ≠ 0,1 + y ≠ 0
y x
dy = − dx................integralimo
1+ y 1+ x
y  x 
∫ 1 + y dy = ∫  − 1 + x  dx

Vidimo da su integrali isti na obe strane, pa kad rešimo jedan , to je rešenje i drugog.

 x  x + 1 −1 x +1 1
∫  1 + x  dx = ∫ x +1
dx = ∫
x +1
dx − ∫
x +1
dx = x − ln( x + 1)

Sad se vratimo u diferencijalnu jednačinu:

y − ln( y + 1) = − ( x − ln( x + 1) ) + C
y − ln( y + 1) = − x + ln( x + 1) + C
y + x = ln( y + 1) + ln( x + 1) + C
y + x = ln( y + 1)( x + 1) + C

Dobili smo opšte rešenje. U ovom primeru je nemoguće izraziti sve preko y, rešenje ostaje ovako.

2
Primer 3. Reši diferencijalnu jednačinu: x(1+y2) = y y`

Rešenje:

x(1+y2) = y y`
dy
x(1+y2) = y sve pomnožimo sa dx (dx ≠ 0) i podelimo sa 1+y2
dx
ydy
x dx = integralimo....
1+ y2
ydy
∫ xdx = ∫ 1 + y 2 integral na levoj strani je tablični a za ovaj na desnoj strani uzimamo smenu.

x2 ydy 1 + y 2 = t 1 dt 1 1
=∫ = = ∫ = ln t + c = ln 1 + y 2 + c
2 1+ y 2
2 ydy = dt 2 t 2 2
Dakle:

x2 1
= ln 1 + y 2 + c je opšte rešenje ove diferencijalne jednačine.
2 2

Odavde možemo izraziti y, al se po našem uverenju dzabe mučimo....

Primer 4. Reši diferencijalnu jednačinu: x2 = 3y2y`

Rešenje:

x2= 3y2y`
dy
x2= 3y2 dx sve pomnožimo sa dx (dx ≠ 0)
x2dx = 3y2dy integralimo...

∫x dx = ∫ 3 y 2 dy
2
oba su tablična
3 3
x y
=3 +c
3 3
x3
= y3 + c ovo je opšte rešenje
3

3
Primer 5. Naći opšti i partikularni integral diferencijalne jednačine e y ( y`+1) = 1 za početni uslov
y (0) = ln 2

Rešenje:

Najpre rešimo d.j. i nadjemo opšte rešenje:

e y ( y`+1) = 1
1
y`+1 = y
e
1
y`= y − 1
e
1− ey
y`= y
e
dy 1 − e y
= y
dx e
y
e
dy = dx
1− ey
ey
∫ 1 − e y dy = ∫ dx
1− ey = t
y
e dt
∫ 1 − e y dy = −e dy = dt = − ∫ t = − ln t = − ln 1 − e
y y

e y dy = −dt

− ln 1 − e y = x + c → ln 1 − e y = − x − c

Šta znači naći partikularno rešenje?

U opšte rešenje zamenimo početne uslove i nadjemo vrednost za konstantu c.

Dobijenu vrednost za konstantu vratimo u opšte rešenje i dobijemo takozvano partikularno rešenje!

y (0) = ln 2 znači da menjamo x = 0 i y = ln2

ln 1 − eln 2 = 0 − c
ln 1 − 2 = c
c = − ln1
c=0

Sad ovo zamenimo u opšte rešenje:

c = 0 → ln 1 − e y = − x − c → ln 1 − e y = − x − 0 → ln 1 − e y = − x partikularno rešenje!

4
Primer 6. Reši diferencijalnu jednačinu: y`sin x = y ln y

Rešenje:

y`sin x = y ln y
dy
sin x = y ln y
dx
sixdy = y ln ydx
dy dx
=
y ln y sin x
dy dx
∫ y ln y = ∫ sin x
Sad ćemo svaki od ovih integrala rešiti “na stranu”, pa rešenja udaciti u d.j.

ln y = t
dy dt
∫ y ln y
= dy
= dt
= ∫ = ln t = ln ln y
t
y
x 2t 2
tg = t → sin x =
dx 2 1+ t2 1 + t 2 dt = 1dt = ln t = ln tg x
∫ sin x =
2
= = ∫ 2t ∫t 2
dx = dt
1+ t 2
1 + t 2

Vratimo se u rešenje d.j. ali pazimo , ovde ima jedan mali “trik”.

Dogovor je da kad su rešenja oba integrala sa ln, umesto konstante c pišemo lnc.

Ovo radimo da bi smo mogli da lepše spakujemo opšte rešenje:

x
ln ln y = ln tg + ln c
2
 x 
ln ln y = ln  tg ⋅ c 
 2 
x
ln y = c ⋅ tg
2

Podsetite se pravila za logaritmovanje iz II godine.