Световна мзика

Световна (народна) изводи се у 11. 12. и 13. веку.

Позни средњи век

Рзвија се у доба мира у европи после крсташких ратова

Епидемија

Световну музику изводе забављачи (песници, певачи, свирачи, играчи, глумци) који потичу из
редова сиромашнијег племства. Они формирају дружине , путују из једног у други град и тако на
дворовима забављају властелу, а на улицама и трговима праве читав представе за народ.

Различити су називи за путујуће музичаре у различитим деловима европе : трубадури (југ

Француске), трувери (Север Француске)

Минезенгери (Немачка), Блијарди (Италија), шпилмали, свиралници, скормаси, певци (Балкан)

Световна народна музика је вокалн-инструменталн жанра и има синкретички карактер.

Инструменти : жичани инструменти: харфе, лире, лаутре,цитре

Гудачки : ребаб, Фидусла

Дувачки : Фруле, флауте, рог , трубе, гајде,

Ударачки : бубњеви, добоша, звона, оргуље

Први вишегласни облици у духовној музици средњег века

До 9 века музика је била једногласна, а онда се додаје кедам по један глас и настаје вишегласје.
Касније је 1 од гласова изводио инструмент, а најчешће оргуље.

Једногласно певање-певање једне мелодије (број извођача 1 или више)

Вишегкасно певање-певање више мелодија у исто време (број извођача 2 или више)

између 7. и 8. века пишу се прве композоције за хор од 4 гласа-2 женска и 2 мушка

вишегласни облици:

1) Орбанум (најстарији облик вишегласја то је певање две црквене мелодије у гласовном

кретању)
2) Дискант (певање две црквене мелодије у супротном кретању)
3) Мотет (истовремено певање више различитих црквених мелодија у примерима неких
мотета запаже се да један од мелодија која се пева није црквена већ народна песма)
 4) Канон-врхунац вишегласја (композиција у којој сви гласови изводе исту мелодију али не
почињу у исто време)

Најстарији сачуван запис је из 1316. у 6 гласова, 4 виша мушка гласа и 2 нижа мушка гласа.

Грегоријански корал

Представља збирке црквених песама које је у 8. веку оформи папа гргур 1 велики. Грегоријанско
певање је једносгласно певање црквених песама у грегоријанском коралу:

1) Акцентуе – на сваком слогу речи пева се 1 тон

2) Кондентус – на сваком слогу речи пева се више тонова

Песме ова два типа певане су једноставно на 4 начина

1) Солистичко
2) Хорски
3) Анти Фоно
4) Респонзоријално

Миса је облик духовне музике, централни део богоолужења у западној цркви у току које
свештеници и хор једноставно певају напеке из грегоријанског корала, почев од 8. до 13. века.
Обавезни ставови мисе, који се увек певају у току мисе, без обзира о ком је празнику реч су:

1) Кредо (верују у једног Бога)

2) Санктус (светије господ)
3) Бенедчкгус (благословен)
4) Ангус реч (јагње Божје)

У време мисе певају се и необавезни ставови који су различити у зависности од временог

празника.

Византија

Одржавало се цео миленијум дуже од западног Римског царства. Византија култура заснована
се на основу цезаропоаизма ( духовна и световна класа је у рукама владара)

У Византији се прожимају духовна и световна култура. Византијско певање је једноставно

певање црквених песама из осмогласника ( 8 , тј црквених гласова, односно 8 типова
мелодије) за време богослжењаж

Најпознатији типови мелодије су :

 1) Тропар
2) Хина
3) Канон

Постоје две врсте црквених песама:

1) Сизабичне (када се на једномг слогу речи пева један тон)

2) Нелинатичне (када се на сваком согу речи пева више тонова) песме из осногласника су у
средњем веку певане једногласно:

1) Сабмидијски (солистички)

2) Хорски

3) Респонзоријални

4) Антифоно (смењивање две групе)

Лутрија је облик духовне музике, централни део богословена у источој цркви у току које
свештеници хор певају песме музике

Музика средњег века

После пада римског царства 446. наступа нови историјиски период – средњи век. Траје 10 века до
15.

Карактеристике:

1) Постојање 2 врсте музике: духовна и световна

2) Постојање 2 врсте црквеног певања византиског певање и греголијански кора
3) Развој вишегласне облика
4) Прогаавање музичара световне музике путујући музичари
5) Развој музичких облика

Ово је период феудалног друштвеног поретка феудалци и кметови па се у музика дели на музику
владајуће и поклачене класе.

Европска култура и музика се разликује као део хришћанске цивилизације. Хришћанство се

прожима кроз све свере живота

1) Духовна (црквена) музика за црквене потребе

2) Световна (народна) музика намањена свакодневном животу

Распад Римске империје на источно и западно Римско царство доводи до распада и хришћанске
цркве на византијску (православну) и географску (католичку).

Источно православно црквено певање и западно европско римокатоличко црквено певање