3.

Структура и подела оперативног система

Оперативни систем се састоји из следећих елемената:

o Микрокода (microcode);
o Језгра (karnel)
o Љуске (shell)

Микрокод јесте скуп програма специфичан за одређени хардвер рачунара. Да би исти

оперативни систем могао да функционише на различитим хардверским платформама,
овај скуп програма је груписану један модул, који се назива BIOS на основној плочи у
ROM меморији.
Jезгро је скуп програма оперативног система који контролише приступ рачунару,
организацију меморије, организацију датотека, распоред рада процеса и расподелу
системских ресурса.
Љуска је интерфејс који интерпретира улазне команде корисника и/или њихових
програма активира одговарајуће системске програме.
Оперативни системи могу се поделити на основу:
o броја програма коју могу истовремено да буду у меморији,
o броју корисника који могу истовремено да користе рачунар,
o начина издавања команди и
o преносивости на различите архитектуре.

На основу броја програма који могу бити истовремено у меморији, оперативни системи
се деле на:
o Монограмски – монопроцесни оперативни системи омогућавају да рачунар у
меморији држи и извршава само један програм. Пример монограмског
оперативног система је MS DOS.
o Мулти програмски оперативни системи омогућавају да се у централној
меморији рачунара налази више програма истовремено, од којих се само
један извршава у једном тренутку. Време и редослед извршавања програма
се одређује оперативни систем.
На основу броја корисника који истовремено користе рачунар, оперативни системи се
деле на:
o Једнокориснички оперативни систем се назива декстоп оперативни
систем имајући у виду да је намењен за рад једног корисника (на 1 PC-u)
и оптимизацију рада корисничких апликација у таквом једнокорисничком
окружењу.
o Bишекориснички оперативни системи - мрежни оперативни Системи се
често називају серверски оперативни системи, будући да се инсталирају
на сервер машинамау клијент сервер архитектури, омогућавајући
корисницима и њиховим апликацијама приступ свим ресурсима
 повезаним у мрежи. Примери ових оперативних система су: Novell Net
Ware, Windows NT (Now Technology), Windows 2000, Linux.
На основу издавања команди, оперативни системи се деле на:
o Оперативне системе комадног типа где се команде задају укуцавањем
наредби са својим параметрима. Знак који стоји на почетку реда и означава
оперативни систем спреман да прими наредбу назива се промпт. Најпознатији да
је оперативни системи промптног типа су Unix i MS DOS.
o Оперативне системе са графичким окружењем одликује то што се команде
најчешће задају показивањем на њу. Команде су у облику сличица које
представљају одређене команде. Најпознатији оперативни графичким
окружењем су Windowsi Linux.
На основу преносивости на различите технологије, оперативни системи се деле на :
o Преносиве и
o Непреносиве.

4. Типови оперативних система

4.1. Windows ОС

M icrosoft Windows је породица оперативних система за личне рачунаре и сервере

компаније Мајкрософт. Прва верзија је представљена 1985. године као одговор
на нову стратегију фирме Епл и најновију верзију
оперативног система за мекинтоше, који су користили
графички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је
временом стекао доминантну позицију на тржишту личних
рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник
затвореног кода и власник свих ауторских права и
дистрибуције оперативних система Windows.
Реч „Windows“ (енгл. Windows) у преводу са енглеског
језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у
графичком радном окружењу — прозора
— у којима се извршава већина програма. Назив верзије Распрострањеност
Windows 10 42,78%
Windows је развијен за рачунаре
компатибилне са IBM-ом, који су Windows 7 41,86%
базирани на архитектури Интел86 (енгл. Windows 8.1 8,72%
x86), и данас су скоро све верзије Windows XP 3,36%
Windows-а направљене за ову хардверску
платформу. Изузетак је био Windows NT Windows 8 2,44%
који је прављен за процесоре Интел и Windows Vista 0,74%
МИПС, и касније за архитектуре Power
PC, DEC и Алфа.

4.1.1. Windows XP
Windows XP је оперативни систем којег је развио Мајкрософт. Прва верзија се појавила
у октобру 2001. године. Ознака XP (XP) у називу односи се на енглеску реч eXPerience
која значи искуство.
Windows XP је са собом донео значајна побољшања у односу на свог претходника
Windows 2000. Нека од тих побољшања су:

o Много боља подршка за додатне уређаје. То је реализовано у виду веће

количине њихових драјвера који су уграђени у сам Windows XP.
o Нови графички интерфејс. Прозори долазе са иницијално заобљеним ивицама
мада има подршку и за другачије теме, могуће је груписање прозора у оквиру
таскбара, сакривају се неактивне иконице у системском подручју крај сата, а и
генерално цео интерфејс је
више оријентисан ка
решавању проблема.
o Брзо смењивање
корисника (енгл. Fast User
Switching). Могуће је на истом
рачунару да се и други корисник
улогује, без тога да први мора
да се излогује.
o Remote Assistance и Remote
Desktop. Корисник може затражити помоћ од корисника који је за неким другим
рачунаром или даљински приступити свом рачунару.
o Нарезивање компакт-дискова (енгл. CD burning). Сам оперативни систем има
подршку за нарезивање компакт-дискова, али и за пиши-бриши дискове (CD
RW).
o ClearType технологија омогућава јаснији приказ слова на екранима монитора. То
је поготову изражено на мониторима лаптопа или на ТФТ мониторима.

4.1.2. Windows 7

Windows 7 је оперативни систем за личне рачунаре који је произвео Мајкрософт као

део породице оперативних система Windows NT. Пуштен је у производњу 22. јула 2009.
године и постао општедоступан 22. октобра 2009, мање од три година након издавања
свог претходника, Windows висте. Истовремено је издат и одговарајући сервер,
Windows Server 2008 Р2.
Windows 7 је првенствено замишљен да буде постепена надоградња за Microsoft
Windows, са намером да адресира слабу
критичну рецепцију Windows висте уз
одржавање компатибилности хардвера и
софтвера. Он је наставио са побољшањима на
Windows еру (кориснички интерфејс уведен у
оперативни систем Windows Vista) са додатком редизајниране траке задатака која
омогућава апликацијама да буду „закачене” на њега и нових функција за управљање
прозорима. Друге нове функције су додате у оперативни систем, укључујући
библиотеке, нови систем за дељење датотека (Матична група) и подршку за унос
вишеструким додиром. Додат је и нови интерфејс, Центар активности, који пружа
преглед информација о безбедности и одржавању система, а направљена су и
подешавања система Контроле корисничког налога у циљу мање наметљивости.
Windows 7 је испоручен и са
ажурираним верзијама неколико апликација-залиха, укључујући Интернет експлорер 8,
Windows репродуктор медија и Windows центар медија.
За разлику од Windows висте, Windows 7 је генерално био похваљен од стране
критичара, који су сматрали да је оперативни систем знатно побољшање у односу на
свог претходника због повећаних перформанси, интуитивнијег интерфејса (са посебном
похвалом посвећеном новој траци задатака), мањег броја искачућих прозора Контроле
корисничког налога и других побољшања која су направљена широм платформе. Он је
био велики успех за Мајкрософт; чак и пре свог званичног издања, продаја пре наруџбе
за седмицу на онлајн-трговцу Amazon надмашила је претходне рекорде. За само шест
месеци широм света продато је преко 100 милиона копија, што је до јула 2012. порасло
на преко 630 милиона лиценци. У децембру 2018. године, 35,55% рачунара који
покрећу оперативни систем Windows и даље користе Windows 7.

4.1.3. Windows 8

Wиндоwс 8 (енгл. Wиндоwс 8) је следбеник

оперативног система Wиндоwс 7. У продају
је изашао 26. октобра 2012. Велика промена
у односу на претходника је почетни екран
који је дизајниран у Метро стилу. Постоје
неколико издања: Wиндоwс 8, Wиндоwс 8
Про , Wиндоwс 8 Ентерприсе и Wиндоwс
РТ (РунТиме).
Wиндоwс 8 има другачију радну површину
него Wиндоwс 7 што, по процени произвођача, олакшава рад на рачунару. Wиндоwс 8
има верзију за таблете (табличне рачунаре).
Wиндоwс 8 је наишао на мјешовити пријем. Иако је реакција на побољшања
перформанси, сигурносна побољшања те побољшану подршку за тач-скрин уређаје
била позитивна, ново корисничко сучеље за оперативни систем је широко критиковано
јер је потенцијално збуњујуће и тешко за учење (поготово када се користи са
тастатуром и мишем умјесто заслона осјетљивог на додир) због почетног екрана.
Упркос тим недостацима, 60 милиона Wиндоwс 8 лиценци је продато до јануара 2013,
тај број обухвата надоградње и продају оригиналне опреме за нове рачунаре.

4.1.4. Windows 10

Windows 10 је оперативни систем за личне рачунаре, развијен и објављен од стране

Мајкрософта, као део Windows NT породице оперативних система. Објављен је 29. јула
2015. Он је прва верзија Windows-а која прима стална ажурирања функција. Уређаји у
enterprise окружењу могу да примају та ажурирања споријим темпом, или користити
дугорочне прекретнице подршке који примају само критична ажурирања, као што си
безбедносне закрпе, током њиховог десетогодишњег животног века продужене
подршке.
Windows 10 представља нешто што је Мајкрософт назвао „универзалним
апликацијама”; у поређењу са метро апликацијама, ове апликације се могу покренути
на више породица Мајкрософтових производа са готово идентичним кодом‍—‌ово
обухвата личне рачунаре, таблете, смартфоне, уграђене системе, Xbox One, Сурфејс хаб
и Мешовиту реалност. Кориснички интерфејс Windows-а је био рађен да би се сукобио
с прелазима између интерфејса оријентираног на миша и интерфејса оптимизованог
екрана осетљивог на додир заснован на досупним улазним уређајима‍—‌нарочито на 2-у-
1 личним рачунарима; оба интерфејса укључују ажуриран Старт мени који садржи
елементе траниционалног Старт менија из Windows-а 7 и плочица из Windows-а 8. Прво
објављивање Windows-а 10
такође представља систем
виртуелнних радних површина,
функцију за управљање прозора
или радних површина названа
Task View (преглед задатака),
Мајкрософт Еџ веб прегледач,
подршка за пријављивање
отиском прста и препознавањем
лица, нове безбедносне
функције за enterprise окружење
и DirectX 12 и WDDM 2.0 за побољшање графичких способности за играње игрица у
оперативном систему.
Windows 10 је добио углавном позитивне рецензије након првобитног обављивања у
јулу 2015; критичари су похвалили одлуку Мајкрософта да пружи десктоп-оријетисани
интерфејс у складу са претходним верзијама Windows оперативног система,
критиковајући интерфејс оријентисан на таблете из Windows-а 8, али је интерфејс
оријентисан на додир у Windows-у 10 био критикован јер садржи регресије након истог
у Windows-у 8. Критичари су такође похвалили побољшања у самом софтверу
Windows-а 10 у односу на Windows 8, интеграција Xboc Live–а, као и функционалности
Кортане, личног асистента и замену Интернет експлорера са Мајкрософт Еџом.
Међутим, медији су критиковали промене понашања оперативног система, обавезну
инсталацију ажурирања, забринутост у вези са приватношћу због прикупљања података
које оперативни систем извршава за Мајкрософт и његове партнере и адвер тактику
која се користи за промовисање оперативног система на његовом објављивању.

4.2. Линукс

Л инукс (енгл. Linux) рачунарски је оперативни систем

сличан Јуниксу, састављен и развијен у складу с
принципима слободног софтвера. Главни део Линукса је
језгро Линукса (такозвани кернел), или централни део оперативног система чију је прву
верзију развио Линус Торвалдс 1991. године. Само језгро оперативног система постало
је доступно јавности 5. октобра 1992. године, када је постављено на FTP сервер
Универзитета у Хелсинкију.
Постоје четири главна дела оперативног система Линукс. Први део је језгро
оперативног система или кернел. Други део чине придружени програми за рад са
системом, као што су алатке за управљање датотекама, уређивање текста, математику,
програмирање, обраду звука, слике, видео-записа итд. Трећи дио чине корисничке
љуске, које представљају основни начин за рад са системом преко командне линије.
Четврти дио чини графички систем X, који обезбјеђује рад са прозорима, менијима,
иконама и другим елементима карактеристичним за данашња графичка корисничка
окружења.
Линукс је првобитно представљен као слободни оперативни систем за рачунаре
засноване на 32-битној Интел x86 серији микропроцесора. Од тада је пребачен на више
рачунарских платформи него иједан други оперативни систем. Линукс је главни
оперативни систем на серверима, мејнфрејм рачунарима и суперрачунарима: више од
90% данашњих највећих суперрачунара користи неку верзију линукса, укључујући 10
најбржих. линукс такође ради на микросистемима у којима је оперативни систем
обично уграђен у уређај. То су на примјер мобилни телефони, таблет рачунари, мрежни
усмјеривачи, телевизори и конзоле за игру. Оперативни систем Андроид је такође
изграђен на бази линуксовог језгра.
Развој линукса један је од најбољих
примјера сарадње на пројекту
слободног софтвера. Изворни код
програма може свако да користи,
мијења и дистрибуира комерцијално
или некомерцијално, под слободним
лиценцама као што је ГНУ-ова
општа јавна лиценца. Линукс је
обично дистрибуиран у облику
линуксове дистрибуције, која
укључује језгро и хиљаде пратећих
програма. На овај начин се
обезбјеђује користан радни систем одмах по инсталацији.
Неке познатије дистрибуције су Дебијан, Убунту, Федора и СУСЕ линукс.

4.3. Mac OS
M

acOS (првобитно Mac OS X, а од 2012. до 2016. OS X) је

серија графичких оперативних система заснованих на
Јуниксу које развија и продаје Епл. macOS ради само на Мек
рачунарима, који од 2002. године долазе већ инсталираним
оперативним системом. Наследник је Mac OS-а 9,
представљеног 1999, последње верзије тзв. „класичног“ Mac OS-а, који је био примарни
Еплов оперативни систем од 1984. године.
Језгро овог оперативног система је безирано на микројезгру Мека 3.0 и сервисима
оперативног система јуникс FreeBSD. Садржи везнике (управљачке програме)
компатибилне са симетричним процесорима, а графички интерфејс, назван Aqua
(„Вода“), је засебна целина, одвојена од језгра. Данас се може рећи да је ово један од
најмоћнијих оперативних система када је у питању обрада графике и видео снимака,
нарочито у професионалне сврхе. Све стандардне јуниксове алатке и скриптни језици
се налазе на овом систему и доступни су преко терминала (уређивачи текста Емакс, Ви,
Ед, љуске Беш, Tcsh, Zsh и Корн, стандардне команде cp, mv, ls, tar итд, скриптни
језици Перл, PHP, tcl, Руби и Пајтон те уграђена подршка за популарне пакете TCL/ТK,
TKInter и WxWidgets). macOS је у првој линији имао за циљ да створи платформу на
којој ће програмери, користећи стандардне компилаторе, моћи да развијају софтвер за
Еплове платформе.

4.3.1. OS X Yosemite

OS X Јосемити (енгл. OS X Yosemite) (верзија 10.10) је једанаесто велико издање OS X, Еплових

десктоп и сервер оперативних система за Мекинтош рачунаре.

OS X Yosemite је најављен и објављен за програмере 2. јуна 2014. на Епловој светској

програмерској конференцији (WWDC 2014), а јавна бета верзија за тестирање је објављена 24.
јула 2014. Систем је за остале кориснике објављен 16. октобра 2014. По новој шема давања
имена по најзначајнијим обележијима Калифорније, представљен је OS X Yosemite, који је
добио име по националном парку Јосемити.

Средином 2007. iMac је постао први iMac који је

подржавао 7 великих OS X ажурирања: 10.4, 10.5,
10.6, 10.7, 10.8, 10.9, и 10.10.

Јосемити је представио велики ремонт OS X

корисничког интерфејса. Његова графика је
заменила скјуморфизам са равним (флет)
графичким дизајном и замућеним
транслуцентним ефектима, који су већ
представљени у iOS 7. Неке иконице су
промењене да би одговарале онима на iOS 7 и iOS 8. Јосемити подржава OS X десктоп
метаморф.

Многе од нових карактеристика овог система фокусирају се тему континуитета, повећавају

његову интеграцију са другим Епловим сервисима и платформама као што су iOS и iCloud. Лака
финкционалност дозвољава оперативном систему да врши интеграцију са уређајима који имају
iOS 8 систем преко паметног блутута и вај-фаја; корисници имају могућност да зову и
одговарају на позиве користећи свој ајфон као проводник, могу да шаљу и примају поруке,
повежу се са рачунаром, или учитају било шта на чему раде или су радили на некој мобилној
апликацији (као на пример могу да учитају недовршене поруке из и-мејла или тазне табеле)
дирекно на свој десктоп рачунар.

Литература

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Оперативни_систем

https://sr.wikipedia.org/wiki/Microsoft_Windows

https://sr.wikipedia.org/wiki/Macintosh_(оперативни_системи)

https://sr.wikipedia.org/wiki/OS_X_Yosemite

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Линукс