смањења (уклањања) минерала из воде (обично морске воде) за добијање питке воде, технолошке воде (нпр. Напојне воде) или воде за наводњавање, те добијање соли као додатне материје. Крајеви уз море и острва често имају велике потешкоће са допремањем питке и технолошке воде, па се због тога све чешће јављају сталне или повремене несташице воде и све последице које из тога произлазе. 2.Битно је због тога што из мора могу да узимају воду и животиње које живе у њој. 3.Водени саобраћај обухвата целокупан саобраћај који се одвија на воденим површинама (мору, језерима, рекама, каналима). Међутим, далеко највећи значај у оквиру воденог саобраћаја има поморски саобраћај. МОРСКИ САОБРАЋАЈ има прворазредни значај за остваривање спољне трговине. Он обезбеђује око 4/5 укупног транспорта у међународној трговини. У њему је посебно велики удео превоза терета (нафте, деривата, руда, угља, жита итд.). Морским транспортом се превезе преко 5,5 млрд. t терета годишње. Морски транспорт превезе релативно мали део укупног физичког обима превезеног терета, али због великог просечног растојања (7-8 хиљ. km) на њега отпада 60% од укупног светског превоза робе. Рокови доставе роба у воденом транспорту су највећи. То је повезано како с великим растојањима, тако и са чињениоцом да је светска трговачка флота јако зависна од међународне трговине нафтом. У порасту су међународни морски превози расутих терета, посебно угља, жита, нерудних сировина. У основи савремени бродови се деле на : путнички, теретни, специјални. Савремени путнички бродови подсећају на луксузне хотеле који имају на располагању биоскопске и ТВ сале, базене за купање, ресторане, продавнице и др. 4. Главни загађивачи су отпадне воде, док штету спречавају системи за обраду отпадних вода. Загађење воде може бити биолошко, термално, хемијско и физичко.