Infomator HF 2021

Универзитет
у Београду

Хемијски факултет
Информатор
2021
Аутор
Комисија за промоцију Хемијског факултета
Издавач
Универзитет у Београду – Хемијски факултет
Студентски трг 12-16, 11000 Београд
За издавача: Проф. др Горан Роглић, декан
Рецензент
Продекан за наставу Хемијског факултета
Др Рада Баошић, в.проф
Припрема текста
Др Гордана Крстић, асистент са докторатом Хемијског факултета
Милош Пешић, асистент Хемијског факултета
Графичка обрада, корице

Др Гордана Крстић, асистент са докторатом Хемијског факултета
Милош Пешић, асистент Хемијског факултета
Штампа и повез
Штампарија „Графика Галеб“ д.о.о. Ниш
Тираж
100
Година
2021.
ИСБН
978-86-7220-105-5
Циљ овог информатора јесте да будућим студентима Хемијског

факултета пружи неопходне информације и приближи поступак уписа на
Факултет. Информатор садржи податке о студијским програмима, конкурсу,
начину пријављивања и рангирања кандидата, садржају пријемног испита и
упису. Саставни део информатора чине примери пријемних испита из хемије из
претходних уписних година.
Могуће су измене и допуне информација о упису, након објављивања

конкурса за упис за школску 2021/22. годину од стране Универзитета у Београду
и Министарства просвете, науке и технолошког развоја. Измене ће бити
благовремено објављене на сајту Хемијског факултета (www.chem.bg.ac.rs).
https://chem.bg.ac.rs/
https://www.instagram.com/hemijskifakultet/
https://www.facebook.com/hemijskifakultetbg/
2
Садржај
Историјат Хемијског факултета.......................................................................... 1

Студијски програми ............................................................................................ 3
Конкурс .............................................................................................................. 28
Пријављивање кандидата................................................................................ 29
Програмске јединице за припрему пријемног испита .................................. 31
Систем бодовања ............................................................................................. 33
Упис .................................................................................................................... 34
Ко је ко на Хемијском факултету ..................................................................... 37
3
Историјат Хемијског факултета
Данашњи Хемијски факултет, као институција Београдског

Универзитета, води порекло из Лицеја (1838-1863) и Велике школе (1863-
1905). Лицеј је у почетку имао два одељења: Филозофско и Правно. Године
1853. на Лицеју је формирано ново Природно-техничко одељење на којем
се, поред осталих наука, почела изучавати и хемија. Први професор хемије
био је Михаило Рашковић (1827-1872). Он је 1853. године почео да предаје
неорганску и органску хемију и хемијску технологију, и да држи вежбе у
хемијској лабораторији коју је исте године основао. Ако се професура,
редовна настава, лабораторија и зачетак библиотеке могу узети за
минимум услова који дефинишу једну катедру, онда се може сматрати да је
1853. године основана Катедра за хемију - претеча данашњег Хемијског
факултета.
Хемијска лабораторија Лицеја била је смештена у подруму Конака
Кнегиње Љубице, где се Лицеј налазио до 1863. године. Те године је Лицеј
прерастао у Велику школу с три факултета (Филозофским, Правним и
Техничким) и преселио се у Капетан-Мишино здање (данашњу зграду
Ректората на Студентском тргу). Велика школа је постојала до 1905. године
када је прерасла у Универзитет.
Професора Рашковића је 1872. године наследио Сима М. Лозанић
(1847-1935) који је као професор хемије на Великој школи и Универзитету
провео више од пола века. Поред тога био је ректор Велике школе,
председник Универзитетског одбора и ректор Универзитета, председник
Српске академије наука у два мандата, а имао је и значајне државне
функције.
Велика школа је 1905. године реорганизована у Универзитет по
угледу на остале европске универзитете. При томе је Филозофски
факултет проширен на 15 група, од којих је једна била Група за хемију, а
Хемијска лабораторија је прерасла у Хемијски завод Универзитета, који
касније, 1924. године, постаје Хемијски институт. Филозофски факултет је
1927. године проширен на 27 група, међу којима су биле и Група за хемију и
Група за практичну хемију.
Хемијски факултет се данас налази у згради на Студентском тргу која
је наменски направљена средином шездесетих година прошлог века. Од
1989. године, након престанка функционисања Природно-математичког
факултета, Хемијски факултет постаје самостална научно-образовна
институција.
1
Рад на Хемијском факултету је организован кроз катедре (Катедра за

аналитичку хемију, Катедра за биохемију, Катедра за наставу хемије,
Катедра за општу и неорганску хемију, Катедра за органску хемију и
Катедра за примењену хемију) и центре (Иновациони центар и Центар
изузетних вредности за молекуларне науке о храни). На Факултету је
запослено скоро сто наставника и сарадника. Хемијски факултет
представља институцију са међународном репутацијом у области хемије.
Наставници Хемијског факултета су научници признати и цитирани у свету.
Опрема коју поседује Хемијски факултет обухвата најсавременије апарате
који су данас доступни.
2
Студијски програми
Студијски програм "Хемија"

Наставни предмети студијског програма основних академских студија
"Хемија" који карактеришу његову структуру, односно садржај, могу се
сврстати у неколико група. У једну групу могли би се убројати курсеви који
студентима пружају основна знања из најважнијих природних наука (пре
свега физике, физичке хемије и математике). У посебну групу могли би се
сврстати основни хемијски курсеви из области опште, неорганске, органске,
аналитичке хемије, биохемије, хемије природних производа, примењене
(индустријске) хемије и хемије животне средине. На темељима ове две
групе предмета, студенти прате наставу у оквиру које стичу виши ниво
знања из најважнијих области хемије (органске синтезе, стереохемија,
структурне инструменталне методе, савремене инструменталне методе,
механизми неорганских реакција, координациона хемија, теоријска и
рачунарска хемија итд). Специјализовани курс енглеског језика омогућава
студентима праћење најсавременије научне и стручне литературе. Потом
студент приступа изради завршног рада, током кога се оспособљава за
самостално решавање задатог проблема.
Предвиђене методе реализације наставе су предавања,
лабораторијске (експерименталне) и теоријске вежбе. Имајући у виду све
специфичности овог студијског програма, у оквиру лабораторијских вежби
предвиђен је самосталан рад, који укључује и употребу најсавременијих
апарата и уређаја, који ће студентима студијског програма "Хемија" бити на
располагању за обуку. У оквиру већине предмета на вишим годинама
предвиђено је коришћење рачунара за обраду експерименталних података
и претраживање разних база података (укључујући и долажење до
података из литературе).
Циљеви студијског програма
Крајњи циљ студијског програма основних академских студија
"Хемија" јесте стварање стручњака са високим нивоом фундаменталног и
примењеног знања из различитих области хемије, као и развијеном
способношћу за "хемијски начин мишљења", што подразумева спремност
за уочавање, разумевање и ефикасно решавање комплексних хемијских
проблема са којима ће се неминовно сретати током рада у оквиру
фундаментално-истраживачких, иновационих и развојних пројеката, као и у
лабораторијама за истраживање и развој, контролу квалитета,
стандардизацију, праћење процеса, итд.
Исход студија
По завршетку студија на студијском програму Хемија кандидат стиче
звање "дипломирани хемичар".
3
Завршавањем студија на студијском програму основних академских

студија "Хемија" стичу се фундаментална и практична знања из различитих
области хемије, која омогућавају разумевање хемијских процеса и
оспособљавају за активно учешће у научно-истраживачком раду у области
фундаменталних и примењених истраживања. Током студија, студенти
бивају детаљно упознати са механизмима хемијских реакција и овладавају
модерним техникама синтезе, савременим инструменталним методама, као
и применом рачунарских метода у анализи података.
Студент који заврши студије на програму основних академских
студија "Хемија" је оспособљен за креативан и самосталан рад у хемијским
лабораторијама различитих профила и намена (истраживање и развој,
контрола квалитета, стандардизација, праћење процеса, итд). Поред тога,
свршени студент је квалификован за учешће у фундаментално-
истраживачким и развојним пројектима и задацима.
Приступ даљим студијама
Ималац дипломе има могућност да упише мастер академске студије
у обиму од 60 ЕСПБ.
4
НАСТАВНИ ПЛАН
Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

I ГОДИНА 1 2
Математика 001A2 8 4+4+0
Физика 011A2 9 4+2+3
Општа хемија 101A2 8 5+2+0
Практикум из опште хемије 101E2 4 0+0+4
Енглески језик 031A2 3 3+0+0
Неорганска хемија 1 102A2 6 4+2+0
Практикум из неорганске 102E2 4 0+0+4
хемије 1
Основи примене рачунара у 111H2 2 0+2+0
хемији
Аналитичка хемија 1 301H2 5 2+2+0
Практикум из аналитичке 301L2 6 0+0+8
хемије 1
Изборни предмет 1 E11H2 5 —
60
Изборни предмет 1
 Одабрана поглавља математике (002A2)
 Одабрана поглавља физике (012A2)
 Екологија (051S2)
 Основи геометријске кристалографије (131A2)
 Обрада резултата мерења (311A2)
5

II ГОДИНА 1 2
Физичка хемија 1 021H2 7 4+0+3
Органска хемија 1 201A2 10 4+1+4
Хемија животне средине 519H2 3 3+0+0
Физичка хемија 2 022H2 6 3+0+3
60
 Основи координационе хемије (121A2)
 Номенклатура у хемији (233A2)
 Основе аналитичког процеса (318A2)
 Увод у биохемију (408A2)

III ГОДИНА 1 2
Структурне инструменталне 221A2 9 4+5+0
методе
Теорија хемијске везе 231H2 5 2+2+0
Стереохемија 232H2 4 2+1+0
Хемија хетероцикличних 237H2 4 2+0+2
једињења
Хемија природних производа 411A2 7 3+0+3
Неорганска хемија 2 103H2 10 4+0+6
Органске синтезе 1 211H2 7 2+0+4
Индустријска хемија 501A2 6 3+0+3
60
 Хемија биоелемената (132A2)
 Механизми неорганских реакција (133A2)
 Примењена органска хемија (234A2)
 Механизми органских реакција (244A2)
 Методе одвајања (312A2)
 Биоаналитичка хемија (341A2)
 Биокатализа и метаболички инжењеринг (436B2)
6

IV ГОДИНА 1 2
Рачунарска хемија 112H2 7 4+3+0
Органске синтезе 2 212H2 9 2+0+7
Стручна пракса P11H2 3 (0+6)
Биохемија 409H2 6 3+0+3
Израда завршног рада R11H2 9 (0+12)
Завршни рад Z10H2 1 (0+1)
60
 Одабране области неорганске хемије (149A2)
 Основи молекулског моделовања и хемијска информатика (235H2)
 Хемија макромолекула (243H2)
 Савремене инструменталне методе у аналитичкој хемији (313H2)
 Анализа реалних узорака (314H2)
 Анализа хране (315H2)
 Аналитичка хемија у форензици (316H2)
 Методе синтезе и карактеризације неорганских једињења (134A2)
 Одабране области структурних инструменталних метода (222A2)
 Основи супрамолекулске хемије (236A2)
 Одабране области органске хемије (249A2)
 Одабране области аналитичке хемије (349A2)
 Одабране области примењене хемије (549A2)
 Хемија координационих полимера (136H2)
 Медицинска неорганска хемија (137H2)
 Основи нанохемије (240H2)
 Биооргански механизми (245H2)
 Проточне методе у аналитичкој хемији (317H2)
 Увод у научноистраживачки рад (321H2)
 Препаративна биохемија са индустријском биокатализом (416H2)
7
Студијски програм "Биохемија"

Студијски програм основних академских студија "Биохемија" има 240
ЕСПБ бодова и садржи обавезне и изборне (45 ЕСПБ) предмете из области
математике, физике, хемије, биологије, биохемије, молекуларне биологије,
молекулске генетике и биотехнологије, као и завршни рад. На студијском
програму се изучавају основне хемијске и биолошке дисциплине потребне
за разумевање биохемијских процеса у природи. Од хемијских дисциплина
заступљени су курсеви неорганске, аналитичке, физичке и органске хемије,
а од биолошких биологија ћелије, физиологија, основи молекуларне
биологије и молекулска генетика. Обавезни биохемијски предмети
обухватају основне биохемијске дисциплине, као и упознавање и рад са
основним биохемијским експерименталним методама. Ови садржаји се
изучавају у оквиру следећих предмета: биохемија протеина и нуклеинских
киселина, ензимологија, хемија природних производа (липиди, угљени
хидрати, алкалоиди, антибиотици и друго), биохемија метаболизма,
регулација биохемијских процеса, молекулске основе патолошких стања,
имунологија и експериментална биохемија. У оквиру предмета основи
молекуларне биологије и молекулска генетика обрађују се савремена
знања о организацији, експресији, регулацији и еволуцији гена. У оквиру
предмета микробиолошка хемија са микробиологијом и основи
биотехнологије студенти се упознају са применом биохемије у технологији.
У оквиру изборних предмета током све четири године студија студенти могу
да изаберу широк спектар предмета из области фундаменталних и
примењених дисциплина из биохемије, хемије, биологије, али и из других
области (нпр. математика, екологија, психологија). Своје биохемијско
образовање студенти заокружују израдом самосталног, експерименталног,
истраживачког завршног рада из области фундаменталних и примењених
биохемијских дисциплина.
Студијски програм обухвата теоријско изучавање комплексних
процеса у живој природи и експерименталног рада у лабораторијама. У
циљу свеобухватног разумевања биохемије, методе извођења наставе
обухватају предавања, која се одвијају уз помоћ мултимедијалних
наставних техника, рад наставника и асистената са малим групама
студената (теоријске вежбе, израда проблемских задатака, семинари) и
лабораторијске вежбе. Експериментални рад у лабораторији је предвиђен у
оквиру свих хемијских, биохемијских и биолошких предмета. За упознавање
са савременим аналитичким, структурним и биохемијским методама
предвиђени су посебни (обавезни) предмети. Поред тога, заинтересовани
студенти могу да упознају специфичне методе које се примењују у
биохемијској и биомедицинској пракси, као и презентовање резултата
истраживачког рада у оквиру изборних предмета као што су токсиколошка
биохемија, методе у клиничкој хемији и биоаналитичка хемија. У оквиру
већине предмета предвиђено је коришћење рачунара за претраживање
8
база података (PubMed, Uniprot, ExPasy, PDB, укључујући и претраживање

научне литературе) и обраду експерименталних података. У оквиру
одговарајућих биохемијских предмета предвиђено је да се студенти
упознају са основама биоинформатике.

Примарни циљ студијског програма је да омогући студентима
стицање дипломе првог степена у звању дипломирани биохемичар кoja ће
бити препозната / призната од стране свих европских и светских
институција и која ће омогућити студентима да нађу одговарајуће
запослење или да аутоматски наставе даље школовање (уколико имају
одговарајуће оцене) у оквиру мастер програма из биохемије или сродних
дисциплина на домаћим или на неком од европских универзитета.
По завршетку студија на студијском програму Биохемија кандидат
стиче звање "дипломирани биохемичар".
Студенти ће стећи потребна предзнања из хемијских и биолошких
дисциплина, имаће широко познавање фундаменталне биохемије као и
основна знања из специфичних биохемијских фундаменталних и
примењених дисциплина. Стећи ће знање о раду на најсавременијим
инструмената који се користе у биохемијским лабораторијама и биће у
потпуности упознати са основним биохемијским техникама и методама.
Студенти ће бити у стању да реше техничке проблеме у
лабораторији, као и да примене рачунарске методе у анализи података.
Биће у стању да се баве истраживањем под руководством ментора у
области биохемије и сродних дисциплина.
Студенти ће бити у стању да јасно излажу усмено и писмено основне
биохемијске концепте и резултате свога рада, како колегама, тако и
лаицима. Биће оспособљени за тиски рад.
Студенти треба да овладају на нивоу основних студија садржајима из
хемије (органске, неорганске, физичке и аналитичке), биологије (биологија
ћелије, молекуларна биологија, молекулска генетика, физиологија) и
биохемије. Језгро биохемијских садржаја овог студијског програма укључује
структуру и функцију макромолекула (протеина и ензима, нуклеинских
киселина, липида, угљених хидрата), метаболичке путеве и путеве преноса
сигнала, као и основна знања из специфичних биохемијских дисциплина
(имунохемија, молекулски основи патолошки стања, биотехнологија).
Студенти ће бити у стању да изводе стандардне биохемијске
лабораторијске процедуре и да користе основне лабораторијске
инструменте. Поседоваће основна знања из биоинформатике и биће у
стању да се користе рачунаром у обради експерименталних података,
претраживању база података и друго. Студенти ће бити у стању да
безбедно раде са биолошким материјалом и разним хемикалијама
9
примењујући одговарајуће мере заштите. Биће у стању да ураде део

истраживања, опишу своје резултате у облику завршног рада и одбране га
усмено. Студенти ће бити оспособљени за даљи професионални развој
што укључује и самосталност у раду.

I ГОДИНА 1 2
Основи физике 019B2 2 2+0+0
Биологија ћелије 061B2 7 5+0+2
Општа хемија 101K2 8 5+2+0
Практикум из опште хемије 101M2 4 0+0+4
Неорганска хемија 102B2 3 3+0+0
Практикум из неорганске 102D2 3 0+0+3
хемије
Органска хемија 1 201B2 11 4+3+4
Аналитичка хемија 1 301B2 6 2+1+4
Изборни предмет 1 E11B2 5 —
60
10

II ГОДИНА 1 2
Физичка хемија 029B2 7 4+0+3
Органска хемија 2 202B2 10 5+1+4
Биохемија протеина и 401B2 12 4+1+6
нуклеинских киселина
Основи молекуларне 062B2 6 3+0+3
биологије
Аналитичка хемија 2 302B2 8 2+1+5
Хемија природних производа 411B2 12 4+0+7
60
 Израчунавања у биохемији и молекуларној биологији (405B2)
 Добра лабораторијска и производна пракса (417B2)
11

Молекулска генетика 064B2 6 3+0+2
Структурне инструменталне 221B2 6 4+3+0
методе
Биохемија метаболизма 402B2 5 3+0+2
Експериментална биохемија 404B2 10 3+0+7
Физиологија 063B2 6 4+0+2
Микробиолошкa хемија са 412B2 7 3+0+4
микробиологијом
Ензимологија 431B2 7 3+1+3
60
 Виши курс органске хемије (203B2)
 Основе рада са ћелијским културама (426B2)
 Биокатализа и метаболички инжењеринг (436B2)
12

IV ГОДИНА 1 2
Регулација биохемијских 403B2 4 2+1+1
процеса
Основи биотехнологије 413B2 8 3+0+5
Имунохемија 421B2 7 3+0+4
Стручна пракса P11B2 3 (0+6)
Молекулске основе 422B2 8 4+0+4
патолошких стања
Израда завршног рада R11B2 8 (0+9)
Завршни рад Z10B2 1 (0+1)
60
 Биосупрамолекулска хемија (242B2)
 Елементи статистике у биохемији (342B2)
 Основе рада са екстрацелуларним везикулама (425B2)
 Биохемија спорта и физичке активности (427B2)
 Токсиколошка биохемија (424B2)
 Биохемија хране и исхране (432B2)
 Протеински терапеутици са основама биоинформатике (433B2)
 Биотехнолошка и индустријска биохемија (414B2)
 Препаративна биохемија са индустријском биокатализом (416B2)
 Методе у клиничкој хемији (423B2)
 Инструменталне методе у биохемији (434B2)
 Огледи у настави биохемије (435B2)
 Конформационе промене протеина (437B2)
 Бионеорганска хемија (141B2)
 Биоорганска хемија (241B2)
13
Студијски програм "Хемија животне средине"

Студије Хемије животне средине трају четири године (8 семестара). У
оквиру студија студент треба да сакупи 240 ЕСПБ бодова. Студенти уписују
студије након полагања пријемног испита из хемије (успех из средње школе
40 бодова, пријемни испит 60 бодова). Након завршених студија студент
добија звање Дипломирани хемичар а кроз додатак дипломе се доказује
његово опредељење за област хемичар, животне средине.
Предмети студијског програма основних академских студија "Хемија
животне средине" који карактеришу његову структуру, односно садржај,
могу се сврстати у неколико група. У једну групу могли би се убројати
курсеви који студентима пружају основна знања из најважнијих природних
наука (пре свега физике, физичке хемије, па и екологије) и математике.
Затим, у посебну групу могли би се сврстати основни хемијски курсеви као
што су општа, односно неорганска хемија, органска хемија, аналитичка
хемија, биохемија, односно хемија природних производа и примењена, тј.
индустријска хемија. Имајући у виду циљеве овог студијског програма,
посебна пажња је посвећена, унутар аналитичке хемије, курсевима
инструменталне анализе. На основама ове две групе предмета, студенти
затим прате курсеве који су уско повезани са хемијом животне средине, и
односе се, пре свега, на природу и судбину загађујућих супстанци у
земљишту, површинским и подземним и отпадним водама, у ваздуху,
односно атмосфери, у храни, као и загађујућих супстанци из појединих
индустријских процеса, односно постројења. У ову, у методолошком смислу
трећу по реду групу предмета, убрајају се они кроз које се учи на који начин
се проблем загађења, односно загађујућих супстанци, може решити.
Енглески језик чинио би посебну, у овом набрајању четврту, групу
предмета.
Предвиђене методе извођења наставе су предавања, теоријске и
лабораторијске вежбе. Имајући у виду све специфичности овог студијског
програма, у оквиру вежби предвиђен је интензиван самосталан рад на
најсавременијим аналитичким инструментима којима се може детектовати
присуство и расподела и неорганксих и органских загађујућих супстанци у
различитим супстратима, односно сегментима животне средине. Хемијски
факултет у Београду се последњих година у доброј мери снадбео
најмодернијим инструментима у неорганској, органској и аналитичкој
хемији. Они ће студентима и овог студијског програма бити на располагању
за обуку. Такође, у оквиру вежби посебна пажња биће посвећена
узорковању. То подразумева сталне одласке на терен ради обуке у вези
узимања узорака земљишта, седимената, подземних, површинских и
отпадних вода, хране и ваздуха.
Очекује се да ће висок педагошки и научни ниво наставника и
асистената Хемијског факултета, њихов непосредан и интензиван контакт
са студентима, уз перманентно утврђивање градива и проверу знања
14
студената, довести до дефинисања високо квалитетног едукативног

процеса са високом пролазности студената.

Крајњи циљ студијског програма основних академских студија
"Хемија животне средине" јесте стварање стручњака који ће у потпуности
моћи да разуме природну суштину животне средине и природу бројних
створених проблема у њој. На тај начин, такав стручњак биће у могућности
да разликује нативне од антропогених облика у животној средини, што
представља предуслов за очување природе и спречавање започетих
процеса нарушавања екохемијскиох равнотежа на Земљи. Општа процена
је да у овом тренутку број таквих стручњака у Србији није довољан.
Државни је интерес да се у блиској будућности школују они који ће моћи да
допринесу решавању нагомиланих проблема.
У оквиру овог студијског програма су постављени јасно дефинисани
специфични циљеви. Да би неко постао хемичар, стручњак у области
животне средине, неопходно је да савлада предмете који се могу сврстати
у неколико група. Прву групу чине општи курсеви из природних наука и
математике. Они су неопходни у педагошком смислу у процесу формирања
стручњака коме су основа природне науке. Друга група обухвата премете
из најважнијих хемијских области. У том смислу изучава се општа и
неорганска хемија затим органска, а потом и биохемија и хемија природних
производа. Тако се стиче предуслов за учење основа примењене хемије, и
улазак у питања загађујућих супстанци и загађења различитих сегмената у
животној средини. Свршени студент мора да буде оспособљен да
идентификује изворе загађивања, да разуме хемијску природу процеса
загађивања и загађујућих супстанци, трансформационе путеве, начине
миграције, и оно што је свакако најважније, да буде оспособљен да
предложи начин за уклањање загађујућих супстанци из животне средине.
Отуда су планом овог студијског програма предвиђени курсеви (трећа
група) који обухватају аналитичке методе и инструменталне технике у
идентификацији загађујућих супстанци, изучавање супстрата, односно
нативних екохемијских система, с једне стране, и изучавање потенцијалних
загађујућих супстанци, с друге стране. Међутим, мора се имати у виду да,
теоријски, сам хемичар није у стању да у потпуности реши неки проблем.
Он је у стању да проблем суштински, на молекулском нивоу, најбоље
дефинише. Међутим тим за решавање проблема врло често мора да
садржи и биолога, технолога, врло често машинског стручњака, и да сви
заједно буду "под лупом" правних и медицинских експерата. Четврту групу
предмета чине изучавање енглеског језика и правне регулативе у области
животне средине, са циљем разумевања опште друштвене позиције
области хемије животне средине у свету и код нас.
15
Крајњи исход је оспособљеност студента за хемијски део решавања
проблема спречавања загађења. По завршетку студија на студијском
програму Хемија животне средине кандидат стиче звање "дипломирани
хемичар".
Савладавањем студијског програма остварују се исходи учења
релевантни за мастер, а затим и за докторске академске студије, а према
Националном оквиру квалификација:
1. Свршени студенти се оспособљавају за послове на контроли хемикалија
и загађујућих супстанци у животној средини.
2. Добијају основна знања из методологије аналитичких приступа
припреме узорака и обраде резултата.
3. Кроз практичан рад се упознају са савременим аналитичким методама
за одређивање загађујућих супстанци.
4. Оспособљавају се за за контролу загађујућих супстанци.
5. Оспособљавају се за учествовање у тимовима који се баве
спречавањем загађивања у индустријским процесима.
6. Добивају академска, али и стручна знања у области очувања животне
средине и одрживог развоја.
7. Свршени студенти решавају сложене проблеме у нестандардним
условима; при томе примењују вештине значајне за комуникацију,
интеракцију, одноно сарадњу са различитим друштвеним групама.
8. Крајњи исход је оспособљеност студента за хемијски део решавања
проблема спречавања загађења.

16

I ГОДИНА 1 2
Физика 011A2 9 4+2+3
Општа хемија 101K2 8 5+2+0
Практикум из опште хемије 101M2 4 0+0+4
Екологија 051S2 5 3+0+0
Неорганска хемија 102S2 6 5+1+0
Практикум из неорганске 102T2 3 0+0+4
хемије
Аналитичка хемија 1 301A2 4 2+2+0
Практикум из аналитичке 301E2 5 0+0+6
хемије 1
Изборни предмет 1 E11S2 5 —
60
17

II ГОДИНА 1 2
Физичка хемија 1 021A2 7 4+0+3
Метеорологија 052S2 2 2+0+0
Инструментална аналитичка 303A2 8 3+0+5
хемија
Основи хемије атмосфере и 511S2 6 3+0+3
загађујуће супстанце у ваздуху
60
 Неорганске загађујуће супстанце (521S2)
 Органске загађујуће супстанце (522S2)

Виши курс органске хемије 203S2 4 3+0+0
Структурне инструменталне 221A2 9 4+5+0
методе
Геохемија и загађујуће 512S2 8 3+0+4
супстанце у земљишту
Биохемија 409A2 7 3+0+3
Индустријска хемија - најбоље 501S2 7 4+0+3
расположиве технике
Хемодинамика загађујућих 515S2 7 3+0+4
супстанци
60
 Биоиндикатори (523S2)
 Природни ресурси (524S2)
18

IV ГОДИНА 1 2
Биотехнологије у животној 415S2 6 3+0+3
средини
Хемија вода и отпадних вода 513S2 9 4+0+5
Стручна пракса P11S2 3 (0+6)
Загађивачи хране 514S2 6 3+0+4
Израда завршног рада R11S2 7 (0+10)
Завршни рад Z10S2 1 (0+1)
60
 Моделовање загађења у атмосфери (053S2)
 Управљање квалитетом и законска регулатива (054S2)
 Обрада података у хемији животне средине (319S2)
19
Студијски програм "Настава хемије"

Студијски програм под називом Интегирисане академске студије
"Настава хемије", изводи се с циљем да се образују наставници хемије за
рад у основним и средњим школама, да они кроз наставне садржаје и
различите активности изграде потребне компетенције за испуњавање свих
улога и задатака савремене наставе хемије, и да стечене компетенције
буду добра основа за даљи професионални развој кроз акциона
истраживања у сопственој наставној пракси и програме професионалног
развоја. Према врсти студија ово су интегрисане академске студије (ниво
7.1), обима 300 ЕСПБ, са исходима у складу са Законом о националном
оквиру квалификација Републике Србије. То значи да ће студенти на крају
студија да имају високо специјализована академска и стручна знања која се
односе на теорије, принципе и процесе, укључујући вредновање, критичко
разумевање и примену у области учења и наставе хемије, да ће бити
оспособљени да решавају сложене проблеме у настави хемије на
иновативан начин који доприноси развоју у области учења и наставе
хемије, и да ће бити оспособљени да управљају и воде сложену
комуникацију, интеракцију и сарадњу са ученицима, родитељима, колегама
и другима из различитих друштвених група заинтересованих за
образовање, да примењује сложене методе, инструменте и уређаје
релевантне за област учења и наставе хемије, да планирају и изводе
акциона истраживања и на основу добијених резултата да преиспитују
сопствену наставну праксу, да планирају пројекте за унапређење наставе
хемије, али и рада целе школе, да контролишу рад и вреднују резултате
ученика, своје резултате и резултате рада других колега и школе ради
унапређивања постојеће праксе.
Структуру студијског програма чине предмети који припадају
академско-општеобразовним, теоријско-методолошким, научним и стручно-
апликативним групама предмета. У првој групи предмета су они који
студентима пружају основна знања из најважнијих природних наука (пре
свега физике и физичке хемије), математике, као и специјализовани курс
енглеског језика који омогућава праћење најсавременије научне и стручне
литературе. Следећу групу чине основни хемијски курсеви из области
опште хемије, неорганске, органске, аналитичке хемије, биохемије, хемије
природних производа, индустријске хемије и хемије животне средине. На
темељима ове две групе предмета студенти прате курсеве на којима стичу
виши ниво знања из најважнијих области хемије, као и педагогије. Стручно-
апликативни предмети обуватају предмете из области методике наставе
хемије. У оквиру студијског програма студенти се оспособљавају за
примену информационо-комуникационих технологија у образовању.
Студијски програм "Настава хемије" задовољава захтеве важећег
Закона о основама система образовања и васпитања, и пружа потребно
образовање у области педагогије, психологије, методике наставе и школску
20
праксу, које Закон прописује за обављање образовно-васпитног рада у

школи. Такође, задовољен је и стандард за акредитацију студијског
програма који прописује потребан обим педагошке праксе од 15 ЕСПБ.
Кроз завршни рад студенти се оспособљавају да примене стечена
знања у решавању проблема у образовању у области хемије.
Начини извођења студија обухватају предавања која укључују
примену информационо-комуникационих технологија, радионице,
пројекатску наставу, лабораторијске (експерименталне) вежбе, теоријске
вежбе, педагошку праксу и самостални истраживачки рад у вези с
образовањем.

1. формирање знања из области опште хемије, неорганске хемије,
аналитичке хемије, физичке хемије, органске хемије, индустријске
хемије, биохемије, као основе за планирање и обраду садржаја
наведених области у настави хемије у основној школи и средњим
школама;
2. формирање вештина експерименталног рада у лабораторији и
способности планирања огледа, постављања и извођења
демонстрационих огледа, и планирања и организовања
експерименталних вежби ученика;
3. формирање знања из психологије о узрастним карактеристикама
ученика, како се деца развијају и уче, и како се наставом обезбеђује
развој ученика, и из педагогије о захтевима које треба да задовољи
организовање, релизација, праћење и процењивање ефеката
образовања;
4. оспособљавање за планирање и извођење часова према циљевима,
исходима и садржајима из наставних програма хемије, и у складу с
образовним стандардима, као и за критички процену сопствене праксе и
предузимање активности за унапређивање процеса наставе/учења
хемије;
5. оспособљавање за избор одговарајућег начина за праћење и
вредновање ученичких постигнућа, за припрему инструмената (тестова)
за проверавање ученичких постигнућа и за организовање и извођење
проверавања;
6. оспособљавање за планирање и спровођење истраживања у оквиру
сопствене праксе у циљу њеног унапређивања, као и за планирање
сопственог професионалног развоја кроз различите програме;
7. оспособљавање за успешну комуникацију са ученицима, родитељима,
колегама, локалном заједницом и осталим заинтересованим странама
за образовање.
21
По завршетку студија на студијском програму Настава хемије
кандидат стиче звање "мастер професор хемије".
Савладавањем студијског програма "Настава хемије" студент
формира следеће компетенције:
1. разуме циљеве и исходе учења хемије, и образовне стандарде;
2. располаже вештинама експерименталног рада и оспособљен је да
према циљевима и исходима учења изабере/осмисли, постави и
демонстрира огледе, да изабере/осмисли и постави лабораторијске
вежбе и води ученике у њиховом самосталном експерименталном раду;
3. оспособљен је да одговарајућим питањима, примерима или
демонстрацијама покрене стручну интеракцију у функцији сазнавања, да
ученике уведе у дискусију, да их подстакне да изнесу своје мишљење и
да аргументују став;
4. оспособљен је да прати сазнајне промене ученика и процењује њихов
напредак, да бира одговарајући начин и инструменте за процењивање
знања и вештина ученика, да организује и изведе проверавање, и да
ученицима даје одговарајуће повратне информације.

Ималац дипломе има могућност да упише специјалистичке академске
студије у укупном обиму од 60 ЕСПБ или докторске академске студије у
обиму од 180 ЕСПБ.
22

I ГОДИНА 1 2
Физика 011A2 9 4+2+3
Општа хемија 101A2 8 5+2+0
Практикум из опште хемије 101E2 4 0+0+4
Психологија 042P2 4 3+0+0
Неорганска хемија 1 102A2 6 4+2+0
Практикум из неорганске 102E2 4 0+0+4
хемије 1
Практикум из аналитичке 301E2 5 0+0+6
хемије 1
Изборни предмет 1 E11P2 5 —
60
23

II ГОДИНА 1 2
Педагогија 043P2 2 2+0+0
Инструментална аналитичка 303A2 8 3+0+5
хемија
Педагошка пракса 1 P11P2 3 (0+6)
60
 Социјална психологија образовања (044P2)
 Израчунавања у хемији (142P2)
24

Неорганска хемија 2 103P2 6 3+0+3
Виши курс органске хемије 203P2 10 4+1+5
Методика наставе опште и 601P2 6 2+4+0
неорганске хемије
Структурне инструменталне 221P2 6 4+3+0
методе
Индустријска хемија 501A2 6 3+0+3
Историја хемије 611P2 3 3+0+0
60
 Основи примене рачунара у настави хемије (621P2)
 Инклузивни приступ (632P2)
25

IV ГОДИНА 1 2
Школски огледи у настави 238P2 8 2+0+6
хемије 1
Хемија животне средине 519P2 6 2+0+3
Методика наставе органске 602P2 8 2+4+0
хемије
Школски огледи у настави 239P2 8 3+0+5
хемије 2
Биохемија 409A2 7 3+0+3
60
 Одабране области неорганске хемије (149A2)
 Основи молекулског моделовања и хемијска информатика (235H2)
 Хемија макромолекула (243H2)
 Савремене инструменталне методе у аналитичкој хемији (313H2)
 Анализа реалних узорака (314H2)
 Анализа хране (315H2)
 Аналитичка хемија у форензици (316H2)
 Информационо-комуникационе технологије у настави хемије (622P2)
 Визуализација у настави хемије (631P2)
26

V година 1 2
Методика наставе хемије 1 653P2 9 4+4+0
Изборни предмет А E5AP2 9 —
Изборни предмет Б E5BP2 9 —
Методика наставе хемије 2 654P2 6 4+2+0
Истраживања у настави 664P2 7 6+2+0
хемије
Израда завршног рада R51P2 10 (0+8)
Завршни рад Z50P2 4 (0+2)
60
Изборни предмет А
 Хемија чврстог стања (151H2)
 Бионеорганска хемија (152H2)
 Координациона хемија (153H2)
 Биоорганска хемија (251H2)
 Физичка органска хемија (252H2)
 Конформациона анализа (253H2)
 Одабране области супрамолекулске хемије и нанохемије (254H2)
 Синтезе комплексних органских молекула (255H2)
 Савремене структурне методе (256H2)
 Увод у метаболомику (258H2)
 Хемија мириса (259H2)
 Одабране методе инструменталне анализе (351H2)
 Хроматографске методе (352H2)
 Статистика и контрола квалитета у аналитичкој хемији (353H2)
 Зелени приступи у аналитичкој хемији (354H2)
 Електрохемијски нано-био-сензори (355H2)
 Аналитичке методе у дизајну и развоју лекова (356H2)
 Савремене оптичке методе (357H2)
 Органска геохемија и нафтне загађујуће супстанце (551H2)
 Зелена хемија (751H2)
Изборни предмет Б
 Евалуација у образовању (663P2)
 Научна писменост (665P2)
27
Конкурс
Право уписа у прву годину основних и интегрисаних академских

студија имају лица која су завршила средње образовање у
четворогодишњем трајању и положила пријемни испит, или кандидати који
су као ученици трећег или четвртог разреда средње школе имали запажен
успех на републичком такмичењу које организује Министарство просвете и
спорта, односно на међународном такмичењу.
Кандидати који конкуришу за студијске програме основних
академских студија Хемијa и Хемијa животне средине, као и интегрисане
академске студије Настава хемије полажу пријемни испит из хемије, док
кандидати који конкуришу за студијски програм Биохемијa полажу пријемне
испите из хемије и биологије који носе по 30 бодова (пријемни испит из
биологије организује Биолошки факултет Универзитета у Београду).
Број студената за које се конкурс расписује:
Смер Буџет Самофинансирање
Хемија 75 5
Биохемија 45 5
Хемија животне 25 5
средине
Настава хемије 25 0
28
Пријављивање кандидата
Пријављивање на конкурс се изводи у три корака:

1. Попуњавање електронског формулара
Потребно је да попуниш формулар на следећој адреси:
www.chem.bg.ac.rs/sp/enr_appl0.py
Пријављивање ће бити отворено у јуну месецу 2021. године. Тачан датум

пријаве биће доступан на сајту факултета
(https://www.chem.bg.ac.rs/upis/index.html)
Формулар се попуњава ћирилицом. Пази на исправну употребу малих и
великих слова. После успешно изведеног попуњавања, добићеш број
пријаве.
2. Уплата накнаде за пријаву на конкурс

Попуни уплатницу на следећи начин:
Сврха уплате: Пријава на конкурс за упис на студије

Прималац: Универзитет у Београду - Хемијски факултет, Студентски трг
12-16, Београд
Износ: 5.000,00 дин.
Рачун примаоца: 840-1817666-82
Позив на број: 750.
Уплату можеш да изведеш у било којој банци или пошти.
Ако си као ученик трећег или четвртог разреда средње школе имао/-
ла запажен успех на Републичком такмичењу које организује Министарство
просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, или на
међународним такмичењима, ослобођен си полагања пријемног испита.
Листа ових кандидата се објављује на Интернет презентацији Хемијског
факултета пре почетка пријављивања. Ови кандидати треба да уплате
2.500,00 дин. као накнаду за пријаву на конкурс.
3. Верификација докумената
Осим попуњеног електронског формулара и уплаћене накнаде, за
пријаву на конкурс потребна су ти следећа документа:
За држављане Републике Србије: важећа лична карта. Пожељно је
(али не и обавезно) да имаш извод из матичне књиге рођених.
За држављане других земаља (укључујући и Босну и Херцеговину /
Републику Српску, Црну Гору, Хрватску): важећи пасош.
Оригинали: четири сведочанства из средње школе и диплома о
стеченом средњем образовању.
29
Фотокопије сведочанстава из средње школе и дипломе о стеченом

средњем образовању.
Ако си на основу постигнутог успеха на такмичењима ослобођен/-а
полагања пријемног испита, потребна ти је и диплома са такмичења и једна
њена фотокопија.
Уплатницу и остала потребна документа треба доставити Хемијском
факултету на проверу, после чега ће пријава бити потврђена, као и учешће
на конкурсу.
Фотокопије докумената кандидата који нису примљени се не враћају.
Достава докумената поштом
За држављане Републике Србије са новом (биометријском) личном

картом са чипом је потребан и извод из личне карте, док је за оне са
старом личном картом, или новом без чипа, потребна фотокопија личне
карте (обе стране!). За држављане неке друге земље, потребна је
фотокопија пасоша - стране на којој се налази фотографија и лични
подаци. У случају да се верификација изводи слањем потребних
докумената преко поште, фотокопије сведочанстава и дипломе из средње
школе морају да буду оверене! Исто важи и за дипломе са такмичења,
уколико се кандидат на основу њих ослобађа полагања пријемног испита.
Неопходно је да у коверат ставиш следећа документа: извод (или
фотокопију) личне карте (односно пасоша), оверене копије сва четири
сведочанства из средње школе и дипломе о стеченом средњем
образовању, као и уплатницу за накнаду за пријаву на конкурс. Ако си због
успеха на такмичењима ослобођен полагања пријемног испита, неопходно
је да пошаљеш и оверену фотокопију дипломе са такмичења.
Наведена документа треба послати на следећу адресу: Хемијски
факултет, Студентски трг 12-16, 11000 Београд, ПАК 105104, са назнаком:
Конкурс за упис на студије - пријава бр. [уписати број пријаве].
Пошиљка мора да стигне на Факултет најкасније до датума
назначеног на страни https://www.chem.bg.ac.rs/upis/index.html, јер ће у
супротном пријава бити одбачена!
Препорука је да се документа шаљу препоручено - са повратницом
(потврда о пријему), или преко курирске службе.
Непосредна верификација докумената у Студентској служби
Хемијског факултета.
У овом случају фотокопије сведочанстава и дипломе из средње
школе не морају да буду оверене! Оригинали се предају на увид и одмах
потом враћају кандидатима, а Факултет задржава копије. Исто важи и за
дипломе са такмичења, уколико се на основу њих ослобађаш полагања
пријемног испита.
30
Програмске јединице за припрему пријемног испита
Питања на пријемном испиту обухватају градиво из уџбеника за I, II,

III и IV разред гимназије природно-математичког смера.
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

ИЗ ХЕМИЈЕ
1. Ракочевић М., Хорват Р.: Хемија за први разред гимназије општег и
природно-математичког смера и четворогодишње стручне школе; Завод за
уџбенике и наставна средства, Београд.
2. Хорват Р.: Хемија за други разред гимназије природно-математичког
смера и четворогодишње стручне школе; Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд.
3. Стојиљковић А.: Хемија за трећи разред гимназије природно-
математичког смера, медицинске, ветеринарске и школе за негу лепоте;
Завод за уџбенике и наставна средства, Београд.
4. Петровић Ј., Велимировић С.: Хемија за четврти разред гимназије
природно-математичког и општег смера; Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд.
5. Недељковић Т. Органска хемија 3 - уџбеник за трећи разред средње
школе; Логос, Београд.
Програмске јединице из хемије

ОСНОВНИ ХЕМИЈСКИ ЗАКОНИ
Закон сталних масених односа. Закон умножених масених односа. Закон
запреминских односа. Авогадров закон. Појам мола и моларне запремине.
Хемијска једначина и основи стехиометријских израчунавања.
СТРУКТУРА АТОМА, ПЕРИОДНИ СИСТЕМ ЕЛЕМЕНАТА, ХЕМИЈСКЕ ВЕЗЕ

Јонска, ковалентна и водонична веза. Јонизациони потенцијал,
електронски афинитет, коефицијент електронегативности.
ОКСИДОРЕДУКЦИОНЕ РЕАКЦИЈЕ
Оксидациони број. Састављање једначина оксидоредукције. Оксидациона и
редукциона средства. Електролиза.
ЕНЕРГЕТСКЕ ПРОМЕНЕ У ХЕМИЈСКИМ РЕАКЦИЈАМА ХЕМИЈСКА

КИНЕТИКА
Брзина хемијске реакције и фактори од којих она зависи. Хемијска
равнотежа, константа равнотеже, Ле Шатеље-ов принцип.
РАСТВОРИ
31
Концентрације раствора. Колигативна својства раствора.
РАСТВОРИ ЕЛЕКТРОЛИТА
Електролитичка дисоцијација. Степен дисоцијације. Константа
дисоцијације. Јаки и слаби електролити. Киселине и базе. Амфолити.
Јонска концентрација. Јонски производ воде. рН и рОН.
РАВНОТЕЖЕ У ВОДЕНИМ РАСТВОРИМА

Неутрализација Хидролиза. Пуфери.
ТИПОВИ НЕОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА

Оксиди. Хидриди. Киселине. Базе. Соли.
НЕОРГАНСКА ХЕМИЈА
Општа својства елемената који припадају главним групама. Општа својства
прелазних елемената (Ib, IIb и Cr, Mn, Fe, Co, Ni).
ОРГАНСКА ХЕМИЈА
Хемијске везе и структура органских једињења. Класификација органских
једињења. Изомерија. Угљоводоници. Халогени деривати. Органска
једињења са кисеоником. Органска једињења са азотом. Органска
једињења са сумпором
Хетероциклицна једњења. Биохемија (угљени хидрати, липиди, протеини и
нуклеинске киселине). Хемија природних производа.
ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ

БИОЛОГИЈЕ
1. Биологија за I разред гимназије и пољопривредне школе, Нада Шербан,

Мирко Цвијан, Радиша Јанчић, Завод за уџбенике, Београд, 2013
2. Биологија за II разред природно-математичког смера и II разред
пољопривредне школе, Бригита Петров, Милош Калезић, Завод за
уџбенике, Београд, 2013
3. Биологија за III разред гимназије природно-математичког смера,
Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда
Недељковић, Завод за уџбенике, Београд, 2013
4. Биологија за IV разред гимназије природно-математичког смера, Драгана
Цветковић, Дмитар Лакушић, Гордана Матић, Александра Кораћ, Слободан
Јовановић, Завод за уџбенике, Београд, 2014
32
Систем бодовања
Кандидат за упис на студијски програм може остварити највише 100

бодова и то по основу општег успеха у средњој школи и по основу
резултата постигнутог на пријемном испиту, односно испиту за проверу
склоности и способности. Под општим успехом у средњој школи
подразумева се збир просечних оцена у сваком разреду средње школе
помножен са два. Успех у средњој школи носи максимално 40 бодова.
Резултат на пријемном испиту бодује се од 0 до 60 поена. За
кандидате који конкуришу за студијски програм Биохемија, оба пријемна
испита носе по 30 поена.
Кандидатима који су у трећем или четвртом разреду средње школе
освојили једну од прве три награде на републичком или међународном
такмичењу из календара такмичења Министарства просвете, науке и
технолошког развоја, из предмета који се полаже на пријемном испиту
може се признати максималан број бодова из тог предмета. Списак
кандидата који су ослобођени полагања пријемног испита из хемије и
биологије биће доступан на сајту факултета након одржаних такмичења.
Да би се кандидат уписао на терет буџета мора да има укупно
најмање 51 бод. Да би се уписао као самофинансирајући студент, кандидат
мора да има најмање 30 бодова.
Ранг листа
Редослед кандидата за упис у прву годину студијског програма
утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњошколском
образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту. Ранг листа се
објављује на огласној табли факултета и на сајту.
Жалбе и рокови
Након пријемног испита факултет објављује прелиминарну ранг
листу за све студијске програме. У року од 36 сати од објављивања ове
листе можеш поднети жалбу на било какве нерегуларности поводом ранг
листе или пријемних испита.
Жалбу подносиш надлежној комисији факултета, која доноси решење
по жалби у року од 24 сата од њеног пријема. Имаш право и да у
другостепеном поступку уложиш жалбу декану, у року од 24 часа од истека
рока за доношење решења комисије по првенственој жалби. Декан доноси
коначну одлуку у року од 24 часа од пријема жалбе и одлуку доставља
кандидату и комисији.
Након одлучивања о жалбама факултет утврђује и објављује коначну
ранг листу. По објављивању коначне ранг листе за студијски програм на
сајту Универзитета обавља се упис кандидата.
33
Све листе се објављују на огласној табли и интернет страници

Хемијског факултета.
Упис
Која су ми документа потребна за упис?

Документа потребна за упис на Факултет су:
● електронски попуњен и одштампан образац ШВ20 (добија се на
Факултету);
● оверене фотокопије докумената и оригинална документа (на увид);
● извод из матичне књиге рођених (препоручује се за држављане
Републике Србије);
● индекс (купује се на Факултету);
● две исте фотографије величине 3,5 x 4,5 cm (не старије од годину
дана);
● доказ о уплати накнаде за Центар за развој каријере;
● доказ о уплати обавезног осигурања;
● доказ о уплати ЗПУ (по жељи);
● доказ о уплати школарине (за самофинансирајуће студенте).
Трошкови уписа (индекс, такса за Универзитет, осигурање, ЗПУ) се плаћају
на Факултету.
Упис без пријемног испита

На прву годину основних студија можеш се уписати без пријемног испита
уколико си:
1. лице које већ има стечено високо образовање на академским
студијама првог степена, као и лице које је завршило основне
студије по прописима који су важили до ступања на снагу Закона о
високом образовању ("Службени гласник РС", бр.76/05, 100/07 -
аутентично тумачење, 97/08, 44/10, 93/12, 89/13, 99/14, 45/15 -
аутентично тумачење, 68/15 и 87/16);
2. студент друге високошколске установе који је остварио најмање 60
ЕСПБ бодова на студијском програм академских студија на другој
високошколској установи, под условима које прописује факултет,
односно Универзитет. Студент другог универзитета, односно друге
самосталне високошколске установе, не може се уписати на
Универзитет, односно на високошколску јединицу у његовом
саставу, уколико му је до окончања студијског програма на
високошколској установи на којој је уписан остало 60 или мање
ЕСПБ бодова;
34
3. студент факултета у саставу Универзитета у Београду који је већ

уписан на други студијски програм у оквиру истог факултета, под
условима утврђеним студијским програмом, односно на начин и по
поступку утврђеним општим актима факултета;
4. лице коме је престао статус студента у складу са Законом, и то због
исписивања са студија или неуписивања школске године, ако је
остварио 60 ЕСПБ бодова, под условима које прописује факултет.
На овај начин се можеш уписати само као самофинансирајући студент и не
убрајаш се у одобрени број студената за одређени студијски програм.
Признавање броја бодова за одговарајући студијски програм обавља
Комисија за признавање испита.
Потребно је да доставиш:
1. писани захтев за упис најкасније до истека другог конкурсног рока
за упис у наредну школску годину;
2. захтев за признавање студијског програма, односно дела студијског
програма, студијски програм, уверење о положеним испитима и
доказ o уплати трошковa.
Ако је твој захтев одобрен доноси се решење о твом упису (Решење о
упису студента).
У наведеном решењу наводи се број признатих ЕСПБ бодова, дужина
трајања студија - рок у коме можеш завршити студије који се одређује као
двоструки број школских година преосталих за реализацију овако уписаног
програма, статус самофинансирајућег студента.
Шта ако сам средњу завршио у иностранству?

Уколико имаш држављанство Републике Србије а завршену средњу
школу (или неки од разреда) у иностранству или завршен програм
међународне (IB) матуре, под условом да имаш нострификовану страну
школску исправу, уписујеш се под једнаким условима као и други
кандидати. Уколико још немаш решење о нострификацији дипломе можеш
се пријавити са потврдом Министарства да су твоја средњошколска
документа поднета на нострификацију.
Уколико си држављанин/-ка Републике Србије и у школској 2019/20.
години си стекао/-ла стране средњошколске исправе или имаш завршен
програм међународне матуре, можеш да конкуришеш у другом уписном
року за посебна буџетска места одређена Одлуком Владе за држављане
Републике Србије који су стекли страну средњошколску исправу, односно
завршили средњу школу у иностранству. Можеш се пријавити са решењем
о нострификацији дипломе или потврдом Министарства да су твоја
средњошколска документа поднета на нострификацију.
35
Шта ако сам припадник српске националне мањине из неке од суседних

земаља?
Ако припадаш српској националној мањини из неке од суседних
земаља, можеш да студираш у Србији под истим условима као и њени
држављани, укључујући право на буџетско финансирање. Приликом
пријаве предајеш решење Министарства о нострификацији дипломе или
потврду да је започет процес нострификације.
Уколико си средњу завршио/-ла у Републици Српској, не вршиш
нострификацију дипломе, осим уколико се не ради о завршеном програму
међународне (IB) матуре или некој другој страној средњој школи.
Поред прописане документације предајеш и изјаву у писаној форми
да си припадник/-ца српске националне мањине.
Суседне земље су: Република Мађарска, Република Румунија,
Народна Република Бугарска, Република Северна Македонија, Република
Албанија, Босна и Херцеговина, Република Словенија, Република Хрватска
и Црна Гора.
Шта ако сам страни држављанин?

Уколико си држављанин стране државе, можеш се уписати на
студијски програм под скоро истим условима као и домаћи држављани.
Једина разлика је обавеза да, као држављанин стране државе, самостално
плаћаш школарину.
За потребе пријављивања на конкурс, поред осталих докумената
подносиш и решење Министарства о нострификацији исправа о завршеној
средњој школи или потврду о томе да је поступак нострификације започет.
Пре уписа, као држављанин/-ка стране државе неопходно је да
Факултету поднесеш доказе да си здравствено осигуран/-а за школску
годину коју уписујеш и да владаш српским језиком.
36
Ко је ко на Хемијском факултету
Декан - проф.др Горан Роглић - dekan@chem.bg.ac.rs

Продекан за наставу - в.проф.др Рада Баошић - nastava@chem.bg.ac.rs
Продекан за науку - проф.др Тања Ћирковић Величковић -
nauka@chem.bg.ac.rs
Продекан за финансије - в.проф.др Веселин Маслак -
finansije@chem.bg.ac.rs
Секретар факултета - др Радмила Копиловић - rkopilovic@chem.bg.ac.rs
Студент продекан - Ненад Зарић - student_prodekan@chem.bg.ac.rs
Контакт информације
Адреса: Студентски трг 12-16, 11158 Београд

Секретаријат: 011/2184-330
Студентска служба: 011/3336-678, studentska_sluzba@chem.bg.ac.rs
Скриптарница: 011/3336-709, skriptarnica@chem.bg.ac.rs
37
4,5
4,0
3
3,5
3,0
2,5
1
2,0
1,5
1,0 4
2
0,5
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20 22
A t omski br oj
Prezime i ime kandidata:
_____________________________________________
Redni broj prijave: ____ ____ ____

Molimo Vas da odgovore e u za to prostor
uz svaki zadatak. Odgovore .
Jun, 2008. godine Vam puno uspeha!
Za zadataka koristite podatke:

Relativne atomske mase (Ar): H=1; C=12; N=14; O=16; Na=23; Al=27.
1. znak , ili , tako da se dobiju vrednosti za prvu energiju jonizacije

elemenata.
Li K I Cl
Mg Al O F
2. Dopuni iskaz nazivima elemenata koji nedostaju.
veza nastaje atoma _______________ jednog molekula i atoma
________________ , ________________ ili ________________ drugog molekula.
3. U 200 cm3 rastvora natrijum-hidroksida koncentracije 0,3 mol/dm3, dodato je 0,8 g natrijum-
hidroksida. koncentraciju dobijenog rastvora.
Prostor za rad:
__________________ mol/dm3
4. Zagrevanjem na vazduhu aluminijum sagoreva i gradi oksid. Reakciona toplota ove rakcije je Hr
= 1670 kJ/mol. Koliko se toplote oslobodi kada sagori 13,5 g aluminijuma?
Prostor za rad:
__________________ kJ
5. Pored oznaka jona, molekula i atoma O ako su oksidaciona sredstva, R ako su redukciona
sredstva i OR ako mogu biti i oksidaciona i redukciona sredstva.
SO32 O22 MnO4 F2
PH3 NO3 Cl Na
6. hemijske reakcije kojom se nastajanje kamenca .
7. Tri od navedenih hemijskih reakcija predstavljaju industrijski postupak dobijanja azotne

kiseline. na liniji brojeve kojima su tako da se dobije niz pravilnog toka
ovog industrijskog postupka.
1. N2O3 (s) + H2O 2HNO2
2. 3 NO2 (g) + 3 H2O 2 H3O+(aq) + 2 NO3 (aq) + NO (g)
3. 3 HNO2 2 NO(g) + H3O+(aq) + NO3 (aq)
4. 4 NH3 (g) + 5 O2 (g) 4 NO (g) + 6 H2O (g)
5. 2 HNO2 NO (g) + NO2 (g) + H2O
6. 2 NO (g) + O2 (g) 2 NO2 (g)
________, _________, _________

8. Odgovorite sa DA ili NE.
a) Crveni fosfor je stabilnija alotropska modifikacija od belog fosfora. DA NE

b) Ugljenik (II)-oksid je gas bez boje i mirisa. DA NE
v) Formula jodoforma je CH3I. DA NE
g) Vodonik ne postoji kao H jon. DA NE
9. slovo ispred odgovora.

Ako koncentraciju sumpor(IV)-oksida 3 puta, konstanta brzine hemijske reakcije:
2 SO2 (g) + O2 (g) 2 SO3 (g)
a) se promeniti
b) se 3 puta
v) se 6 puta
g) pov se 9 puta
d) se 23 puta
10. Na linijama brojeve koji se nalaze ispred molekulskih formula iz desne

kolone.
toluen 1. C7H8
benzen 2. C6H5O
ksilen 3. C7H8O
krezol 4. C8H10
5. C6H6
11. nazive jedinjenja ostaci se nalaze u predstavljenom molekulu

.
H2C O
O
HC O
O
H2C O
12. hemijskih reakcija. Ako reakcija nije , u nastavku
H.
a) C6H5OH + NaOH
H2SO4
b) CH3CH=C(CH3)CH3 + H2O
v) C2H5OH + NaOH
g) CH3CH2COOH + O2
13. slovo ispred odgovora.

Tolensov reagens daje pozitivnu reakciju sa svim:
a) monosaharidima
b) amino-kiselinama
v) disaharidima
g) polisaharidima
d) proteinima
14. procenat azota u tripeptidu koji se sastoji od jednog molekula alanina i dva molekula
glicina. Koliko ima tripeptida ovog sastava?
Prostor za rad:
_________________ % azota
(jedna decimala)
broj tripeptida ___________________
15. Estar karboksilne kiseline ima Mr=60. reakcije esterifikacije u kojoj nastaje
ovaj estar.
:
_____________________________________________
: ___ ___ ___
, 2009. !
Ar): C=12; O=16; Mg=24,3; S=32; Fe=55,8.

×10 23.
* 1 mol dm3.
1.
+
OH
Na+ O
Al3+ S
Ca2+ PO4
2.
I
II
III
IV
V
VI
: :
3. 5 kg
g
4.
Cl2O7.
CnH2n.
-
5. - cm3 IV)-
-
g(
6.
(I) (II
7. 2NO2 (g) 2 (g) + 2NO (g),

):
8.
9. pH cm3 -
25 mol/dm3 cm3
10.
.
11.
CH3
C6H12O6 + 6O2
12.
13.
e e.
N3
Na
14. 800 mg 837

mg
________ 1023 (
15.
)
) -
)
-
:
_____________________________________________
: ___ ___ ___
, 2010. !
Ar): = 1; C = 12; O = 16; S = 32.

3 × 10 23.
1.
E 1.
40 2.
20 E
20 3.
10 E
56 4.
26 E
5.
2. g
3.
-
4.
pH = 3
[H+] = 10-7 mol/dm3
pH = 14
pOH = 13
[OH ] = 1 mol/dm3
5.
SnO2(s) + Al(s) Sn(s) + Al2O3(g)
Cu(s) + HNO3 (aq) Cu(NO3)2(aq) + NO(g) + H2O(l)
6.
-
-
-
- -
-
7. cm3
2 mol/dm3,
mol H2
8. :
S(s) + O2(g) SO2(g) Hr= 281 kJ/mol
______ kJ
9.
H2SO4/
CH3CH2CH2OH
FeBr3
+ Br
2
10.
(CH3CH2)2NCH3
(CH3CH2)3N
(CH3)3N
(CH3CH2)2NH
(CH3)2NCH2CH3
11.
- -
12
OH
H O
-D- H
OH H
HO
H OH
OH OH
H O OH
H H
OH H OH H
HO OH
H OH H OH
13. .
-
________ ________.
14.
15. -
g g
= ________ mol : ________ mol

:
_____________________________________________
: ___ ___ ___
, 2011. !
Ar): O = 16; Na = 23; Cl = 35,5; = 39.
1.
NaOH .
MgO .
KHSO4
HCl je
2. - ao
- 1 2Ca2+
- 2 N2
3 CuCl2
4 SO3
_________ _________ _________ _________
3.
p+ ______n.
e ______n..
e ______ p+.
4.
) (p,T)
5.
H2O 1 HSO4
CH3COOH 2 Cl
H2SO4 3 CH3COO
HCl 4 OH
_________ _________ _________ _________
6.
[H3O+] = 10-4 moldm-3

pH = 3
[OH ] = 10-7 moldm-3
pOH = 5
7.
N2O4(g) 2NO2(g) Ho = 58,0 kJ
N2O4 ______________________
NO2 ______________________
______________________
______________________
8. - e g 5%
__________g - ; __________g .
9.
:
HNO 2 KMnO 4 H 2SO 4 HNO 3 MnSO 4 K 2SO 4 H 2O
10.
2KClO3(s) 2KCl(s) + 3O2(g).
2 22,50 g KClO3?
___________________g .
11.
1
2
3
4
_________ _________ _________ _________

12.
a) 4- -2-
) -
) 5- -2-
13.
14.
15.
H2C O
O
HC O
O
H2C O
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu
Prijemni ispit, 30. jun 2013. godine
Test iz hemije
Ime i prezime: _________________________ .
Redni broj prijave: __________ .
Napomena: Test raditi isklju ivo plavom ili crnom hemijskom olovkom. Vreme izrade
testa je 2 sata. Svaki ta an zadatak nosi 4 poena. U zadacima u kojima su odgovori
ponu eni zaokružiti samo jedan odgovor! Zaokruživanje neta nog odgovora ili neta no
ura en zadatak ne donosi negativne poene.
Podaci potrebni za rešavanje zadataka: Ar(N) = 14.
Želimo Vam puno uspeha u radu!!!

________________________________________________________________________
1. Koliko protona i elektrona ima jon Ca2+, ako je Z(Ca) = 20?
a) 20 i 22 b) 20 i 18 c) 40 i 20 d) 18 i 20 e) 20 i 20
2. Napisati formulu i odrediti oksidacioni broj sumpora u sumpornoj (sulfatnoj) kiselini.
Formula kiseline: __________ Oksidacioni broj sumpora: __________.
3. Kako se menja brzina hemijske reakcije:

2 NO (g) + O2 (g) 2 NO2 (g)
ako se zapremina reakcionog suda pove a dva puta?
Brzina reakcije se __________________________.

4. U kom nizu se nalaze samo amfoterni oksidi?
a) Al2O3, MgO, CO2 b) ZnO, Al2O3, PbO c) PbO, CaO, SO2
d) Al2O3, ZnO, Na2O e) PbO, N2O, Al2O3
5. Napisati jedna inu hemijske reakcije izme u kalijum-hidroksida i fosforne kiseline pri
emu se dobija neutralna (normalna) so.
6. Izra unati pH i pOH u rastvoru koji u 100 cm3 sadrži 0,063 grama azotne kiseline.
pH = _______ . pOH = _______.
7. Na osnovu datih vrednosti za konstantu kiselosti, Ka

Ka (HCN) = 7,9x10-9 Ka (HClO) = 5x10-5 Ka (CH3COOH) = 1,8x10-5
-4
Ka (HNO2) = 4x10 Ka (HF) = 6,6x10-4
odrediti koja je kiselina najja a u vodenom rastvoru?
a) HCN b) HClO c) CH3COOH d) HNO2 e) HF
8. Izra unati masu kalijum-sulfata i masu vode koje su potrebne za pripremanje 150 grama 20
% rastvora ove soli.
_______ g kalijum-sulfata; _______ g vode.

9. U reakciji izme u kalijum-permanganata i hlorovodoni ne kiseline nastaju mangan(II)-
hlorid, kalijum-hlorid, hlor i voda. Koliko je molova kalijum-permanganata u estvovalo u
reakciji ako se izdvojilo 44,8 cm3 gasa (normalni uslovi)?
______ molova kalijum-permanganata.
10. Napisati nazive jedinjenja ije su formule navedene i strukturne formule jedinjenja iji su
nazivi dati.
Naziv Formula
a) Butanal
b) 2,2,4-Trimetilpentan
c) (CH3)2CHCH2CH=CH2
d) CH3CH2COOH
11. Završiti slede e jedna ine reakcija.

a) CH3CH2CH2COCl + CH3CH2OH
b)
H2SO4
+ HNO3
12. Napisati jedna inu reakcije dehidratacije 2-propanola u kiseloj sredini.
13. Koja od navedenih aminokiselina sadrži baznu grupu u bo nom nizu?
a) Lizin b) Alanin c) Valin

d) Glicin e) Asparaginska kiselina
14. Masne kiseline i glicerol se u mastima i uljima povezuju:
a) Estarskom vezom b) Anhidridnom vezom

c) Amidnom vezom d) Vodoni nom vezom
e) Acetalnom vezom
15. Koje tvr enje nije ta no?
a) U molekulu maltoze glukozne jedinice su povezane (1 4) glikozidnom vezom

b) D-galaktoza je aldoheksoza
c) Saharoza je redukuju i disaharid
d) Celuloza je polisaharid
e) Amilopektin ima ra vastu strukturu
_________________________________________________________________________
Hemijski fakultet Univerziteta u Beogradu
Test iz hemije
Ime i prezime: _________________________ .
Napomene: plavom ili crnom hemijskom olovkom. Vreme izrade

4 poena. U zadacima u kojima su odgovori
samo jedan odgovor! kompletan postupak i
r m
koristiti digitron, a upotreba mobilnog telefona nije dozvoljena.
odgovora ne donosi negativne poene.
Podaci potre nje zadataka: Ar(N) = 14, Ar(O) = 16, Ar(H) = 1.
o Vam puno uspeha u radu!!!

________________________________________________________________________
1. Jon X2+ nekog elementa 2

, 2s2, 2p6. U kojoj grupi
i kojoj periodi Periodnog sistema elemenata se nalazi ovaj element?
Grupa: ________________ . Perioda: ________________ .
2. formulu i odredite oksidacioni broj azota u kalcijum-nitratu.
Formula: _____________ . Oksidacioni broj azota: ________.
3. U kom od navedenih jedinjenja postoji samo polarana kovalentna veza?

a) H2O b) CaCl2 c) CaSO4 d) NH4NO3 e) O2
4. -hidroksida i fosforne (fosfatne)
5. Kako se menja brzina hemijske reakcije: 2 CO (g) + O2 (g) 2 CO2 (g)

3
ukoliko se koncentracija ugljenik(II)-oksida , a koncentracija
kiseonika ostane nepromenjena?
Brzina reakcije se __________________________ puta.
3
6. Koliko miligrama azotne (nitratne) kiseline rastvora pOH vrednost
13. Kolika je koncentracija jona i pH u tom rastvoru?
_______ mg azotne kiseline; [H+] = _______; pH = _______.
7. natrijum-hidroksida i masu vode potrebne za pripremanje 500 grama 5%

rastvora ove baze.
_______ g natrijum-hidroksida; _______ g vode.
8. U kom nizu se nalaze samo kiselo?

a) NaHCO3, HCl, Al2(SO4)3 b) Na2HPO4, KCl, NaHSO4
c) NaCl, Na2CO3, KCN d) KHSO4, Mg(NO3)2, CH3COONa
e) ZnCl2, HCOOH, NH4NO3
9. U reakciji -permanganata i vodonik-peroksida, u prisustvu sumporne

(sulfatne) kiseline, nastaju mangan(II)-sulfat, kalijum-sulfat, kiseonik i voda. Koliko je
molova oksidacionog sredstva 448 cm3 gasa (normalni
uslovi)?
______ molova oksidacionog sredstva.
10. Napi strukturne , odnosno

su formule navedene.
Naziv Formula
a) 2-metil-butanal
b) 1,3-dimetilbenzen (meta-ksilen)
c) (CH3)2CHCH=CHCH2CH3
d) CH3COOCH3
11. ite hemijskih reakcija:
a) CH2=CHCH2CH=CH2 + 2 Br2
b) CH3CH2COCl + CH3
12. te e hemijskih reakcija:
a) dehidratacije 1-butanola u kiseloj sredini
b) etil-metil-amina i azotaste kiseline
13
a) Oksidacijom primarnih alkohola dobijaju se aldehidi DA NE
b) Linolna sistem konjugovanih dvostrukih veza DA NE
c) Uracil ulazi u sastav ribonukleinskih kiselina DA NE
d) Palmitinska kiselina je esencijalna masna kiselina DA NE
14. Koja od navedenih aminokiselina pokazuje pozitivnu ksantoproteinsku reakciju?

a) Fenilalanin b) Treonin c) Alanin
d) Glicin e) Arginin
15. ?
a) U celulozi su monosaharidne jedinice povezane (1 vezom
b) D-dezoksiriboza je aldopentoza
c)
d) D-glukozamin daje pozitivnu Tolensovu (Tollens) reakciju
e) Galaktoza i maltoza imaju istu molekulsku formulu.
_________________________________________________________________________
Univerzitet u Beogradu - Hemijski fakultet
Test iz hemije
Ime i prezime: _________________________ .
Napomene: plavom ili crnom hemijskom olovkom. Vreme izrade
samo jedan odgovor! kompletan postupak i

r m
koristiti digitron, a upotreba mobilnog telefona nije dozvoljena.
ne donosi negativne poene.
Podaci potre nje zadataka: Ar(H) = 1; Ar(O) = 16; Ar(Na) = 23; Ar(S) = 32.
o Vam puno uspeha u radu!

________________________________________________________________________
1. Navedite koliko protona i elektrona ima jon S2-, ako je atomski broj ovog elementa 16.
Broj protona: ________________. Broj elektrona: ________________.
2. formulu aluminijum-sulfata i odredite oksidacioni broj sumpora u ovom

jedinjenju.
Formula: _____________. Oksidacioni broj sumpora: ________.
3. atomskog broja elementa atomski broj 17

gradi jonsko jedinjenje.
a) 10 b) 11 c) 16 d) 18 e) 9
4. magnezijum-hidroksida i azotne (nitratne)

u se dobija neutralna (normalna) so.
5. e :
N2(g) + 3 H2(g) 2 NH3(g) rH <0
a) smanji temperatura ulevo udesno

racija azota ulevo udesno
6. pH i pOH rastvora koji u 100 cm3 -hidroksida.
pH = _______; pOH = _______.
7. jte masu kalijum-sulfata i masu vode potrebne za pripremanje 80 g 20 %-nog

rastvora ove soli.
_______ g kalijum-sulfata; _______ g vode.
8. niza u kojem se nalaze samo formule

reaguju bazno.
a) Na2CO3, NaOH, K2SO4 b) HCl, KCl, CaCl2

c) NaCl, Al(NO3)3, Ca(OH)2 d) Na2CO3, NaOH, CH3COONa
e) ZnCl2, KCl, Na2CO3
9. U reakciji kalijum-permanganata sa vodonik-sulfidom u prisustvu sumporne kiseline

nastaju mangan(II)-sulfat, kalijum-sulfat, sumpor i voda. oliko se mg sumpora
dobija, ako je u reakci lo 0,01 mol oksidacionog sredstva.
______ mg sumpora.
10. strukturne formule i IUPAC nazive jedinjenja koji nedostaju.
Naziv Formula
a) 2-metil-1,3-butadien (izopren)
b) 3-metil-2-pentanon
c) CH3CH2CH2CH(CH2CH3)CH3
d) CH3CH2COOH
11. .
a) CH3COCl + CH3CH2
H+
b) CH3CH(CH3)CH2CH=CH2 + H2O
12. u hemijske reakcij etanala i metanola (molski odnos 1:2) u

prisustvu gasovitog HCl.
13 .
a) Oksidacijom sekundarnih alkohola dobijaju se ketoni. DA NE

b) Linolna kiselina jednu karboksilnu grupu. DA NE
c) Citozin je purinska baza. DA NE
d) Palmitinska kiselina ima 18 ugljenikovih atoma. DA NE
14. koja daje pozitivnu ksantoproteinsku
reakciju.
a) Izoleucin b) Leucin c) Fenilalanin

d) Lizin e) Glutaminska kiselina
15. disaharida u kojem su monosaharidne jedinice pove (1

glikozidnom vezom.
a) Laktoza b) Saharoza c) Maltoza

d) Manoza e) Fruktoza
_________________________________________________________________________
A A A A
Želimo Vam puno uspeha u radu!

A A A
Želimo Vam puno uspeha u radu!

`

Infomator HF 2021

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Infomator HF 2021

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Универзитет

Графичка обрада, корице

Циљ овог информатора јесте да будућим студентима Хемијског

Могуће су измене и допуне информација о упису, након објављивања

Историјат Хемијског факултета.......................................................................... 1

Историјат Хемијског факултета

Данашњи Хемијски факултет, као институција Београдског

Рад на Хемијском факултету је организован кроз катедре (Катедра за

Студијски програм "Хемија"

Завршавањем студија на студијском програму основних академских

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Студијски програм "Биохемија"

база података (PubMed, Uniprot, ExPasy, PDB, укључујући и претраживање

Циљеви студијског програма

примењујући одговарајуће мере заштите. Биће у стању да ураде део

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Студијски програм "Хемија животне средине"

студената, довести до дефинисања високо квалитетног едукативног

Циљеви студијског програма

Приступ даљим студијама

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Студијски програм "Настава хемије"

праксу, које Закон прописује за обављање образовно-васпитног рада у

Циљеви студијског програма

Приступ даљим студијама

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Предмет Шифра ЕСПБ Семестар

Право уписа у прву годину основних и интегрисаних академских

Број студената за које се конкурс расписује:

Смер Буџет Самофинансирање

Пријављивање на конкурс се изводи у три корака:

Пријављивање ће бити отворено у јуну месецу 2021. године. Тачан датум

2. Уплата накнаде за пријаву на конкурс

Сврха уплате: Пријава на конкурс за упис на студије

Фотокопије сведочанстава из средње школе и дипломе о стеченом

Достава докумената поштом

За држављане Републике Србије са новом (биометријском) личном

Програмске јединице за припрему пријемног испита

Питања на пријемном испиту обухватају градиво из уџбеника за I, II,

ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМАЊЕ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА

Програмске јединице из хемије

СТРУКТУРА АТОМА, ПЕРИОДНИ СИСТЕМ ЕЛЕМЕНАТА, ХЕМИЈСКЕ ВЕЗЕ

ЕНЕРГЕТСКЕ ПРОМЕНЕ У ХЕМИЈСКИМ РЕАКЦИЈАМА ХЕМИЈСКА

Концентрације раствора. Колигативна својства раствора.

РАВНОТЕЖЕ У ВОДЕНИМ РАСТВОРИМА

ТИПОВИ НЕОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА

ПРЕПОРУЧЕНА ЛИТЕРАТУРА ЗА ПРИПРЕМУ ПРИЈЕМНОГ ИСПИТА ИЗ

1. Биологија за I разред гимназије и пољопривредне школе, Нада Шербан,

Кандидат за упис на студијски програм може остварити највише 100

Све листе се објављују на огласној табли и интернет страници

Која су ми документа потребна за упис?

Упис без пријемног испита

Redni broj prijave:

, ili drugog molekula.

____, _, _____

: _ _ ___

: _ _ ___

= mol : mol

: _ _ ___

_____ _ _ _____

_____ _ _ _____

_____ _ _ _____

Formula kiseline: Oksidacioni broj sumpora: .

pH = _ . pOH = _.

_ g kalijum-sulfata; _ g vode.