You are on page 1of 9

Десета гимназија „Михајло Пупин“

ТЕМА:
„Династија Ласкарис и Породица Савели“

Ученик: Вук Паскуљ


Ментор: Павле Павловић Београд, 01-2021
Увод:
Породица Ласкарис је била византијска племићка породица која је владала никејским
царством од 1204. године до 1261. године, након чега су емигрирали у Италију, а затим у
Смирну. Презиме „Ласкарис“ се појавило први пут у тестаменту Евстасија Боиласа 1059.
године, али су поменути само као сељаци. Друга породица са истим именом се појављује у
1180. години у Солуну, али је веза са царском династијом нејасна. Константин Ласкарис и
Теодор Ласкарис, су били важни дворјани у Цариграду и успешни генерали на терену.
Они су се први истакли у породици Ласкарис. Фаворизовани од Алексија III Анђела1,
1211. године, Теодор Ласкарис је именован за су-цара, а 1218. године постаје цар
Византије. Његова ћерка Еирина се удала за Јована III Дукаса Ватазеса, који га је наследио
након смрти. Када је Јована Дукаса збацио Андроникос II Палаиологос 1245. године,
опстанак династије је био у рукама његовог сина Теодора II Ласкариса. Теодор је успео да
добије титулу владара и владао је веома успешно следеће 33 године. Оба његова
сина,Јован IV и Скантариос I, су имали титулу цара, али је Јован преминуо у 58. години
живота, а Скантариос је убијен у битци код Селеукије против Франца и њихових
монголских савезника2. Њихова сестра Еудоксија Ласкарина наставила је лозу Ласкариса
као царица кроз брак са Романосом VI Мелисеносом, мада се често говорило да је она
била владар, а он њен пуномоћник. Владари из породице Ласкарис су: Теодор I Ласкарис,
Џон III Дукас Вататсез, Теодор II Ласкарис, Јован IV Ласкарис, Скантариос Ласкарис,
Романос VI Мелисенос и Теодор III Ласкарис.
Једна од најстаријих и једна од четири најважније племићке породице у Риму од краја 12.
века до 1712. године била је Савели породица. Први познати Савели је био Аимерицио
Савели. Једно од села Савели, Кастел Гандолфо, продато је папинству 1596. године. У
борби Гвелфа и Гибелина3, Савели су понекад одлазили на страну Гвелфа, али су
углавном подржавали идеју против папинства. Док се суд ове породице није расформирао
1655. године имао је право суда за мање прекршаје. Као награду за подршку, папа Павле
III је службу чувара конклаве наследио у породици. Седам кардинала пороцие Савели су:
Ценцио, Ђовани Батиста, Ђакомо, Силвио, Ђулио, Фабризио, Гиулио и Паоло. Ђовани
Батиста је служио као легат у Перуђи и изасланик у Женеви. У 1482. години постао је
талац на годину дана у сукобу између породице Колона и папинства. Касније је постао
легат у Анцони, Сполету и Бологони. Последњи из реда породице Савели био је Гиулио
1712. године.

1
Ћерка Алексија је била удата за Теодора.
2
Скантариос је последњи Византијски владар који је умро у битци.
3
Гвелфи и Гибелини су фракције које су подржавале папу и Свето римско царство. У
сукобима током 12. и 13. века дошло је до подела те две фракције.
Јован III Дукас Вататсез и Лука Савели
- Јован III Дукас Вататсез је био цар Никеје 1221. године до 1254. године. Не зна се тачно
ко је био отац Јована, али се сматра да је био син генерала Басилеиоса Вататсеза, војводе
Тракије, који је умро 1193. године. Мајка је била ћерка Исакиоса Ангелоса, али се не зна
њено тачно име. Породица Вататсез се први пут истакла у византијском друштву у
комненском4 периоду и створила царске везе када се Теодор Вататсез ожено принцезом
Еудокијом Комнене, која је била ћерка владара Јована II Комненоса. Јован је имао два
старија брата, најстарији од њих тројице био је Исакиос Дукас Вататсез, а о другом брату
се зна само да је био таст Алексија Раула. Јован III Дукас Вататсез био је изабран као муж
за ћерку цара Теодора I Ласкариса, Ирену Ласкарину, због његовог војног успеха. Од тада
се сматра да је Јован део породице Ласкарис. Након што је примио титулу цара децембра
1221. године, морао је да сузбије противљене својој владавини. Успешно је поразио
противнике битком код Поиманеноса 1224. године, иако су на својој страни против Јована
имали подршку од Латинског царства у Цариграду. Победа Јована III је довела до
територијалних уступака од Латинског царства 1225. године, али он није стао ту, наставио
је освајања упадом у Европу, где је успешно заузео Адријанопољ5. Теодор Комненос
Дукас успева да освоји Епирус и Солун, отера никејску посаду из Адријанопоља па чак и
успева да анексира већи део Трахије 1227. године. Али сукобима није крај, Иван Асен II из
Бугарске 1230. године зауставља опасност коју је Солун представљао Јовану. Након тога
Јован III Дукас Вататсез ствара савез са Бугарима против Латинског царства. Године 1235.
овај савез резултира обновом бугарске патријаршије и браком Елене Бугарске и Теодора II
Ласкариса. Исте године Бугари и Никејци праве кампању против латинског царства, а
1236. године покушали су опсаду Цариграда. Након неуспешног похода Иван Асен II
усваја амбивалентну политику, постајући неутралан. Упркос извесним преокретима
против Латинског царства 1240. године Јован успева да искорист смрт Ивана Асена II
1241. године да наметне сопствени надзор над солуном, а годину дана касније успева да
припоји овај град, као и већи део трахија. Године 1247. успева да успостави ефикасно
угушивање Константинопоља. Јован успешно поставља темеље за опоравак
Константинопоља Никеје. Извршио је успешну никејску експанзију у Европу, где је
анектирао Солун и ширио царство скроз до Епира. Највише је заслужан за пажљив развој
унутрашњег просперитета и економије свог царства. Умире изненада од снажног
епилептичног напада, а пола века након његове смрти Јован III Дукас Вататсез проглашен
је светим, под именом Јован Милостиви, и обележава се сваке године 4. новембра у
православном календару.
Лука Савели је био римски сенатор који је 1234. године водио револуцију против папе
Гргура IX ради унапређења комерцијалних интереса римске средње класе. Члан истакнуте
породице и нећак папе Хонорија III, Лука Савели постаје сенатор 1234. године.
Проглашава Тоскану и Кампанију, као и многе друге градове на црквеној територији, под
јурисдикцијом римске комуне и захтевао да папа почне да плаћа годишњи данак. Папа и
сви његови кардинали беже у град Ријети близу Рима, док побуњеници успешно пљачкају
папску палату и куће свих кардинала. Папа Григорије од града Ријета тражи помоћ од
било ког владара из Европе, и неочекивано добија помоћ од свог бившег противника 6,
цара свете римске републике, Фридриха II. Папа Гргур IX и краљ Фридрих II крећу са
својим трупама у поход на град Витербо, враћајући Сабину, подручје северно од Рима и
Тоскану. Поражени Римљани настављају побуну, али у пролеће 1235. године Савели
уклоњен са функције сенатора, а његов наследник је био приморан да призна папин
сувернитет7. Лука Савели није био кажњаван, сем губитка позиције сенатора.
Разлика између Јована III Дукаса Вататсеза и Луке Савелија је огромна. Постоје наравно и
сличности као нпр. Јован и Лука су први у својој династији који праве импакт у историји,
иако је Лука направио знатно мањи импакт у историји за разлику од Јована, он је направио
снажно име своје династије што је омогућило његовом сину да постане папа. Јован је
нажалост свом седмогодишњем сину оставио престо, и тако замало убацио своју
династију у заборав.
Теодор I Ласкарис и Папа Евгеније
Теодор I Ласкарис је рођен из племените али не нарочито познате византијске породице у
Цариграду. Отац се звао Мануел Ласкарис, а мајка Јоана Каратзина. Не зна се тачно
порекло имена Ласкарис. Један од могућих порекла је од персијске речи „Ласхкар“ што
значи војска, друго је од енглеске речи „Ласцар“8, а треће је арапски „аскари“9. Теодор се
1199.године оженио ћерком византијског цара Алексија III Ангелиоса, која се звала Ана
Ангелина. Током опсаде Цариграда од Латина у четвртом крсташком рату (1203-1204)
Теодор се истиче као способан војсковођа. Остао је у Цариграду све док Латини нису
продрли у град, кад је био приморан да бежи са супругом преко Босфора у Малу Азију.
Тамо Теодор ствара своје царство у прогонству у северозападној Малој Азији. Проглашен
је за цара 1205. године, а крунисан је за цара у Никеји 1208. године. Крунисање је требало
да буде у 1206. години, али је патријарх Јован Каматерос преминуо пре крунисања, а
Теодор је тек у 1208. години прогласио Михаила IV за патријарха. У мећувремену Теодор
је поражен код Адрамитона, данашњег Едремита, али након кратког периода Калојан из
бугарске побеђује Латине у бици код Адријанопоља. Теодор ступа у савез са Калојаном у
1209. години и преузима офанзиву. Султан Кеј Кхусрау из Рума напада Никејце у 1211.
години, али се Теодор успешно брани у долини реке Маеандер. Након овога цар Хенри IV
напада и успешно успоставља контролу над јужним обалама Мраморног мора. Теодор I
Ласкарис је напокон 1214. године склопио мировни уговор са Латинским царством у
Нимфаону. Његова прва жена Ана Ангелина умире 1212. године, а брзо након њене смрти
жени се ћерком краља Рубена III од Арменије. Брак између Теодора и Филипе је поништен
______________________________________________________________________________
4
Комненски период је период владавине продице Комнен (1081-1185)
5
Адријанопољ је друго име за град Једрене, као и Одрин
6
Често у рату са папинством, које је било заробљено између Фридрихових земаља у
северној Италији и његовог Краљевства Сицилије на југу, три пута је био екскомунициран
и често је клеветао у пропапским хроникама тог времена и после. Папа Гргур IX је отишао
толико далеко да га је назвао Антихристом.
7
Наследник Луке Савелија био је Гиакомо Савели, касније папа Хонорије IV.
8
„Ласцар“ је био енглески морнар или војник у југоисточној Азији, Индији и у неким
деловима арапског света.
9
„Аскар“ је био арапски локални војник који је служио у војскама европских
колонијалних сила у Африци.
годину дана касније због верских разлога. Трећи пут се жени 1219. године ћерком
цараПетра Куртенског и царице Јоланде Фландријске, Маријом. Марија и он нису имали
деце, а она умире исте године. Теодор умире 1222. године и препушта своје царство зету
Јовану Вататсезу.

Папа Евгеније II 6. Јуна 824. године. постаје папа након смрти Паскала I. Покојни папа је
настојао да сузбије нагло растећу моћ племства у Риму, које се, да би ојачало своје
положаје против њега, обратило за подршку франачкој сили. Након папине смрти, племићи
су уложили велике напоре да га замене својим кандидатом. Племићи су успели да се
изборе, и последица је посвећене Евгенија. Папа Евгеније II се наводи у ранијим издањима
књиге „Liber Pontificalis”10 где пише да је био син Боемунда, али у новијим и наводно
бољим издањима се не наводи име његовог оца. Иако је протојереј римске цркве био
заслужан што је најсавесније испуњавао дужност свог положаја, а након што је постао
папа, мозаиком и металним радовима са његовим именом улепшава своју древну цркву С.
Сабина. Евгеније је у својој биографији описан као једноставан, понизан, учен,
елоквентан, великодушан и леп човек који је такође љубитељ мира и човек који је био
потпуно заокупљен мишљу да увек чини оно што је угодно богу. Избор Евгенија II је био
тријумф за Франке, цар Луј Побожни одлучује да побољша односе са папом и Римом тако
што шаље свог сина Лотара у Рим да ојача франачки утицај. Папа позива све римске
племиће који су били протерани током претходне владавине и враћа им имовину. Исте
године (824) папа и цар склапају устав „Constitutio Romana“ у девет чланака. Устав је
састављен са циљем унапређења царских претензија у граду Риму, али и истовремено због
провере моћи племића. Одрећено је да они који су били под заштитом папе или цара буду
неприкосновени и да се пружи одговарајућа послушност папи и свим његовим
званичницима. У уставу је такође постојало правило да се црквена имовина не пљачка
после смрти, да на папским изборима учествују само они који су добили то право од
Стефана IV 769. године, да треба поставити поставити два повереника, једног од папе и
једног од цара, који ће им извести како се делила правда, како би папа могао да исправи
сваки неуспех у администрацији или да се народу треба судити по римском закону по
којем су изабрали да живе, да се врати његова имовина цркви, да се заустави пљачка са
насиљем, да се опомену главни званичници да извршавају своју дужност када је цар у
Риму и да сви морају да поштују папу. По заповести папе и Лотара, људи су морали да се
заклињу да ће се покоравати цару Лују и цару Лотару. Евгеније II је 826. године одржао
важан сабор у Риму од 62 епископа, на којем је издано 38 дисциплинских декрета. Савет је
донео неколико аката за обнављање црквене дисциплине и предузео мере оснивања школа
или поглавља. Овим актом се могло видети да је Евгенију у срци био напредак у учењу.
Епископи и свештеници који нису били образовани су морали бити суспендовани док не
стекну довољно знања да врше своје дужности. Забранио је симонију11 и такође је добио
разне одредбе за бригу о сиромашнима, удовицама и сирочадима и тако добио славан
надимак „Отац народа“. Папа Евгеније II је умро 27. августа 827. године. Претпоставља се
да је сахрањен у Св.Петру,али не постоји запис који то потврђује.Наследио га је Валентин.

______________________________________________________________________________
10
Књига у којој су записане биографије свих папа почевши од Светог Петра.
11
Симонија је грех који означава куповање или продавање дужности у цркви за новац.
Теодор I Ласкарис и Папа Евгеније II имају много сличности, иако се на први поглед то не
види. Теодор је веома поштован и успешан владар, иако је неретко неуспешно водио
ратове. Евгеније је такође био поштован од свог народа, иако се подметнуо помоћу
властеле и помоћу франачке силе. Обојица су веома успешно завршили на власти државе,
а започели су животе у обичним племићким породицама. Ово нам много говори о
упорности и моћи ове двојице појединаца. Папа Евгеније II је много више постигао за
време своје владавине, успешно је побољшао цркву у скоро сваком аспекту, а иако је
Теодор знатно мање постигао за време своје владавине он још увек остаје запамћен као
способан владар.
Теодор II Дукас Ласкарис и Папа Хонорије IV
Теодор II Дукас Ласкарис је био цар Никеје. Рођен је негде између 1221. и 1222. године, а
умро је 18. августа 1258. године. Није био толико познат због лошег здравља и ране смрти,
али се истакао у две брилијантне кампање у којима је повратио Тракију од Бугара (1225-
1226). Он је био син јединац цара Јована III Дукаса Вататсеза и Еирине Ласкарине, ћерке
цара Теодора I Ласкариса. Теодор II је стекао научно образовање и остао посвећен науци и
уметности током свог живота. Није био крунисан за су-цара као што је обичај био, иако је
помагао оцу у влади од 1241. године. По смрти III 4. новембра 1254. године, Теодор је
проглашен за цара од стране војске и суда. Иако је 1254. године проглашен за цара, он је
крунисан тек након именовања патријарха Арсениоса Аутерианоса 1255. године. Бугари
су овом приликом мислили да је паметно напасти Тракију под вођством младог и
неискусног Михаила Асена I 1255. године. Теодор II одмах креће у одбрану Тракије и
успешно брани територију и наноси страшан пораз Бугарима. Током своје друге
експедиције 1256. године успева да склопи повољан мир са бугарском. Освојио је од
бугарске Дурес и Сервију, ефективно надмашујући ривале у Епиру. Цар Теодор II је
фаворизовао бирократе из средње класе, а то је проузроковало велико противљење
племства цару и његовом главном министру Георгу Моузалону. Овај сукоб доводи до
прогонства једног од вођа аристократске фракције, будућег цара Михаила VIII Палеолога,
који бива оптужен за заверу са румунским Селџуцима. У сред ове кризе, Теодор II Дукас
Ласкарис трагично умире 18. августа 1258. године од јаког епилептичног напада и тако
оставља свог седмогодишњег сина и препушта му престо, оставивши једино Геогра
Моузалона као регента за Јована. Јован IV Ласкарис бива ослепљен од стране Михаила
VIII Палеолога, и тако бива проглашен неподобним за владање.
Папа Хонорије IV је рођен у Риму око 1210. године. Припадао је богатој и утицајној
породици Савели. Водио је католичку државу и папске државе током тешког периода
транзиције за хришћански свет. У време свог понтификата покушао је да настави
политику свог претходника папе Мартина IV. Хонорије није могао да води крсташки рат
зато што је имао титулу папе само две кратке године, али је уложио велике напоре да
унапреди планове за будућност. Историја папе Хонорија IV и његов живот пре него што је
постао папа је веома мало запамћен. Пре него што је добио титулу папе, и тиме променио
своје име, Хоноријево име је било Ђакомо Савели. Његов отац, Лука Савели, је био
римски сенатор. Савели је студирао на Универзитету у Паризу у француској, где је имао
каноник у катедрали „Chalons-sur-Marne“. Неко време је био и црквени ректор Бертона у
енглеској епископији у Норвичу, иако током целог свог живота ни једном није посетио
енглеску. Хонорије постаје кардинал-ђакон Санта Марије 1261. године. Папа Урбан IV му
је на сличан начин дао титулу папинског перфекта у Тоскани, као и капетана за папину
војску. Упркос томе, кардинал Савели је више волео дипломатију и држао се тог пута кад
год је могао у својој каријери. Годинама касније Савели је стао као један од шест
кардинала који су изабрали папу Гргура X у компромису 1271. године у Конклави. Имао
је част да буде један од три кардинала који су били изабрани за одлазак у Витербо да
преговарају са краљем Рудолфом I Хабсбуршким 1276. године у вези са крунисањем
Рудолфа које је требало да се одржи у Риму. Коначно именовање за протођакона Светог
Колеџа требао је да добије 1277. године кад је крунисао папу Николу III и Мартина IV.
Када је постао папа 1285. године Савели коначно узима име Хонорије IV. Упетљао се у
стравичан сукоб који се одвијао на Сицилији између различитих претендената који су
довели до масакра на Сицилијанској вечери 31. марта 1282. године. Папа Хонорије је
одлучио да настави са мирнијим и дипломатским приступом проблему, без употребе
папске војске као што су покушавали његови претходници. Хонорије је успео да побољша
односе између краља Јаимеа од Сицилије и краља Алфонса II од Арагона пре него што је
умро. Мирно решење је тек дошло 1302. године за време папе Бонифација VIII. Поред
ових сукоба, папска држава и Рим су доживели ретке тренутке спокоја у понтификату
папе Хонорија IV. Успео је да сломи најмоћнијег непријатеља папиној власти у папским
државама- грофа Гаја од Монтефелтера. То је омогућило да папина власт буде
општепризната у градовима. Папа Хонорије је постао први поглавар цркве који је
користио важне породичне банкарске куће у северној и централној Италији за
наплаћивање папских чланарина.
У оквиру ове две биографије између Теодора II Дукаса Ласкариса и Папе Хонорија IV
могу се видети неке сличности. Прва је да су обојица били успешне дипломате, то се код
папе види највише зато што је скоро сваки конфликт решавао дипломатски, а код Теодора
се види пар пута успешно преговарање. Обојица су били учени и образовани владари. Ни
један ни други владар нису владали дуго, Теодор је умро до епилептичног напада, а папа
је са око 75. година добио титулу папе и самим тим већ био стар. Обојица су били вољени
владари, али је папа био више вољен од стране свог народа зато што је Теодор имао један
велики конфликт са племством своје државе.

Закључак: Кроз овај есеј сам научио много забавних и корисних информација. Веома
је бизарно видети неке владаре попут папе Хонорија IV који уз толику војну моћ одбија да
улази у сукобе, него решава цивилизовано конфикте као људи данас. Такође је лепо чути
да у та времена, иако човек има титулу владара или папе, још увек размишља
цивилизовано. Такође је интересантно видети да две династије из различитих времена
могу имати толико сличности. Једна сличност између обе породице је да су из обичне
племићке породице успели да дођу до јаке владарске династије. Иако су имали чланове
који нису успели да се докажу на власти због болести или ратова, имали су веома успешне
и добро запамћене владаре. Ове две породице су успешно промениле ток радње у својој
држави, иако је то понекад било у лошем правцу, заслужују поштовање и да остану
запамћени заувек. Надам се да сам успео овим радом да вас упознам историјом ове две
племићке породице, и да вам се свидео мој рад.
Литература:
„Породица Ласкарис“ https://arthurverse.fandom.com/wiki/Laskaris (17. јануар 2021).
„Теодор II Ласкарис“
http://www.hellenicaworld.com/Byzantium/Person/en/TheodoreIILascaris.html (19. јануар
2021).
„Теодор I Ласкарис“ https://www.doaks.org/resources/online-exhibits/gods-regents-on-earth-a-
thousand-years-of-byzantine-imperial-seals/rulers-of-byzantium/theodore-i-komnenos-laskaris-
1208-22 (20. јануар 2021).
„Теодор I Ласкарис“ https://wiki.phantis.com/index.php/Theodore_I_Lascaris (20. јануар
2021).
„Јован III Дукас Вататсез“ https://military.wikia.org/wiki/John_III_Doukas_Vatatzes (18.
јануар 2021).
„Аскар је био арапски локални војник који је служио у војскама европских колонијалних
сила у Африци.“ https://en.wikipedia.org/wiki/Askari (17. јануар 2021)
„Ласцар је био енглески морнар или војник у југоисточној Азији, Индији и у неким
деловима арапског света.“ https://en.wikipedia.org/wiki/Lascar#:~:text=A%20lascar%20was
%20a%20sailor,middle%20of%20the%2020th%20century. (17. јануар 2021)

„Савели“ https://www.encyclopedia.com/religion/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-
maps/savelli (20. јануар 2021)
„Лука савели“ https://www.britannica.com/biography/Luca-Savelli (20. јануар 2021)
„Папа Евгеније II“ https://www.newadvent.org/cathen/05598b.htm (21. јануар 2021)
„Папа Хонорије IV“ https://popehistory.com/popes/pope-honorius-iv/ (22. јануар 2021)
„Књига у којој су записане биографије свих папа почевши од Светог Петра.“
https://en.wikipedia.org/wiki/Liber_Pontificalis (21. јануар 2021)
„Симонија је грех који означава куповање или продавање дужности у цркви за новац.“
https://sr.wikipedia.org/wiki/Симонија (21. јануар 2021)
„Гвелфи и Гибелини су фракције које су подржавале папу и Свето римско царство. У
сукобима током 12. и 13. века дошло је до подела те две фракције.“
https://sr.wikipedia.org/wiki/Гвелфи_и_гибелини (20. јануар 2021)
„Често у рату са папинством, које је било заробљено између Фридрихових земаља у
северној Италији и његовог Краљевства Сицилије на југу, три пута је био екскомунициран
и често је клеветао у пропапским хроникама тог времена и после. Папа Гргур IX је отишао
толико далеко да га је назвао Антихристом.“
https://en.wikipedia.org/wiki/Frederick_II,_Holy_Roman_Emperor (20.јануар 2021)

You might also like