Праисторијска медицина везана је за биљке, делове животиња и минерала.

У многим
случајевима ови материјали су ритуално коришћени као магичне супстанце од стране
свештеника, шамана, или људи који су лечили. Добро познати духовни системи укључују
анимизам (појам неживе ствари имају духови), спиритуализам (апел боговима или
општење са духовима предака), шаманизам (стицања од појединца са мистичним моћима)
и гатање (магично добијање истине). Области медицинске антропологије испитују начине
на које се култура и друштво организовало око, или утицало на питања здравља,
здравствене заштите и сродна питања. [10]
Ране податке о медицини добијамо од древних Египћана, вавилонских медицинара,
Аиурведска медицинара (у Индијском потконтиненту), из класичне кинеске медицине
(претходница данашње модерне традиционалне кинеске медицине), као и из древне грчке
и римске медицине. Египатски Имхотеп (3. миленијум пре нове ере) је први лекар у
историји познат по имену. Најраније податке о посвећеним болницама долазе из
Михинтале у Шри Ланки, где се налазе докази од просвећеним лековитим дејствима на
пацијенте. Индијски хирург Сушрута описао бројне хируршке операције, укључујући
најраније облике пластичне хирургије.