Gospodine predsedniče, gospodo sudije Vrhovnog suda države Izrael,

Ovo pismo podržava peticiju za suspenziju vakcinacije protiv COVID-19, predstavljenu Vam od strane
gospode Jativa i Selimana.

Ja sam Luk Montanje, doktor medicine, profesor emeritus instituta Paster u Parizu, direktor istraživanja
emeritus u CNRS, dobitnik nobelove nagrade za fiziologiju ili medicinu za otkriće virusa AIDS-a. Ja sam
ekspert u virusologiji koji je posvetio veliki deo svojih istraživanja RNK virusima, naročito
encefalomiokarditisu kod miševa, rouz-sarkoma virusu i virusima HIV-1 i HIV-2. Značajan trud je
posvećen vakcinaciji protiv novog korona virusa, COVID-19, odgovornog za globalnu pandemiju,
pogotovo u državi Izrael, gde je organizovana masivna vakcinacija populacije; do danas, 49% izraelske
populacije je primilo dve doze Pfajzerove vakcine.

Prvo bih voleo da naglasim da su ove vakcine nove. Nekonvencionalne vakcine, čija je genetska
informacija nošena od strane DNK ili viralnog neaktiviranog RNK i proteina virusa su korišćeni da stvore
antitela vakcine. U nekim slučajevima, virus ostaje živ, ali je atenuisan zbog uzastopnih prolazaka in-
vitro. U slučaju takozvanih messenger RNK vakcina, ove vakcine su stvorene od aktivnog dela virusnog
RNK, koja će biti inicirana u osobu koja će se vakcinisati. Stoga su ćelije primaoca te koje će stvoriti
vakcinske proteine, od koda iniciranog RNK. Odmah možemo videti da ovaj krajnji korak zavisi od
fiziologije primaoca.

Voleo bih da rezimiram potencijalne opasnosti takve vakcine u politici masivne vakcinacije:

1. Kratkoročne nuspojave; ovo nisu lokalne normalne reakcije u bilo kojoj vakcinaciji, ali ozbiljne
reakcije koje kompromituju život primaoca; anafilaktički šok, povezan s komponentom mešavine
vakcina, ili teške alergijske ili autoimune reakcije koje mogu ići sve do ćelijske aplazije.
2. Nedostatak zaštite od vakcine:
a. Indukcija prilagođavajućih antitela; antitela koja su indukovana ne neutrališu virusnu
infekciju,već suprotno – prilagođavaju joj se u zavisnosti od primaoca; primalac je možda
već došao u kontakt s virusom asimptomatski. Nizak nivo prirodno indukovanih antitela
mogao bi se takmičiti sa antitelima koje vakcina indukuje.
b. Proizvodnja antitela indukovanih vakcinacijom u populaciji već uveliko izloženoj virusu
dovešće do selekcije varijanti otpornih na ova antitela. Ove varijante mogle bi biti
virulentnije ili imati bolju transmisivnost. To upravo sada vidimo. Beskrajna trka virus-
vakcina mogla bi rezultirati u večitoj prednosti virusa.
3. Dugoročni efekti; nasuprot izjavama proizvođača m-RNK vakcina, postoji rizik integracije viralnog
RNK u ljudski genom. Naravno, svaka od naših ćelija ima endogene retroviruse koji imaju
sposobnost da reverzno prepišu ovaj RNK u DNK. Iako je ovo retka pojava, ne možemo isključiti
mogućnost njihovog prelaska u DNK germinativnih ćelija i njihovo prenošenje na buduće
generacije. Gledajući nepredvidivu budućnost, bolje je suzdržavati se.

Luk Montanje