Mašine U Procesnoj Industriji

Машински факултет Универзитета у Београду
Катедра за процесну технику

Апарати и машине и процесној индустији
ЗАВРШНИ РАД
ТРАНСПОРТ ПАРЕ И ГАСОВА

ЦЕВОВОДИМА
Професор: Србислав Генић Студенти: Милош Милета 262/08

Асистент: Марко Пантелић 357/08
Датум иѕдавања: Сања Владић, 62/08
Датум предаје: 23.06.2011.
Београд, јун 2011.

2 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ У Апарати и машине у
Предмет: Завршни рад
БЕОГРАДУ процесној индустрији страна [2]
1. Г А С О В О Д И
1.1 УВОД
1.1.1 Врсте и производња гаса
По свом настанку гасови могу бити пиродни и вештачки. Природни гасови се добијају на
један од следећих начина:
- из бушотина гасних лежишта, при чему се састоји углавном од метана (82 – 98%) и
мањим делом од тежех угљоводоника
- из буштотина кондензатних лежишта где се такође састоји од метана (80 -95 %) и
кондензата бензина и керозина, и
- из бушотина лежишта сирове нафте где се гас јавља у виду мешавине метана (30 – 70%)
пропана и бутана.
У вештачке гасове спадају гасови који се добијају гасификацијом чврстих горива и гасови
који настају који настају као успутни производ одређених технолошких процеса.
Главни потрошачи гаса су индустријске котларнице, градске топлане, металуршкаи

цементна индустрија , домаћинства, итд.
Гасови се налазе у гасовитом и течном стању. Метан, етан и етилен су у гасовитом стању
на обичним температурама (20 – 30oC) и на атмосферском притиску. Пропан, пропилен,
бутан и бутилен се налазе у виду паре на уобичајеним температурама и атмосферском
притиску, односно налазе се у течном стању на повишеним пририсцима. Угљоводоници
од изопентана па надаље налазе се у течном стању и спадају у групу бензинских фракција.
Према неким изворима светске резерве природног гаса износе неколико десетина
трилиона . Од тога, највише у Русији. Производња природног гаса стално расте, сходно
све већим захтевима и потребама индустрије и домаћинстава.
Број индекса
. Име и презиме Датум Оцена Прегледао
23.6.2011.
3 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ У Предмет:Апарати и машине у Завршни рад
1.1.2 Изградња гасовода
Природни гас се први пут транспортовао цевоводом у Кини пре хиљаду година цевоводом
од бамбусове трске. Први метални цевовод (од олова) за транспорт гаса изграђен је у
Северној Америци 1825. године. Крајем XИX века изграђени су први магистрални гасовод
од челичних цеви у СССР и Америци. Експанзија изградње гасовода настаје после Другог
светског рата. Данас постоји велики број магистралних гасовода који достижу дужине до
десетак хиљада километара.
1.2 ХИДРАУЛИЧНИ ПРОРАЧУН ГАСОВОДА ПРИ ИЗОТЕРМНОМ СТРУЈАЊУ
Изотермно струјање може да се оствари само у случају када је количина топлоте коју гас
прима од околине за време струјања довољна да надокнади пад његове температуре услед
експанзије, Јоуле-Тхомпсон-овог ефекта (ако се јавља), и због промене геодезијске висине
проточних пресека цевовода. Успон цевовода у правцу струјања снижава његову
температуру.
Једначине које описују устаљено струјање гаса при константном протоку кроз цевовод
гласе:
(1)
, ,
где је Z(p) - коефицијент стишљивости који зависи само од притиска пошто је

температура константна.
Прва једначина представља динамичку једначину према којој се потенцијални рад (члан
на левој страни) троши на убрзавање гаса дуж цевовода, на савлађивање отпора трења и
геодезијске висине (dH > 0 одговара успону, a dH < 0 паду гасовода).
Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

23.6.2011.
1.2.1 Гасоводи ниског притиска са константним протоком гаса
У гасоводе ниског притиска спадају разводни цевоводи у којима је притисак низак а пад
притиска не прелази 5000 – 6000 Pa. У тим условима може да се узме да је густина гаса ρ =
const. па из једначине континуитета следи да је и брзина c = const. Тада динамичка
једначина гласи:
(2)
а њено решење, . (3)
Код ових цевовода локални отпори су знатни па не могу да се занемаре, тако да се

претходна једначина може кориговати,
. (4)
Густина се обично рачуна на средњем притиску. Уколико оба притиска нису познати
решавање мора да се врши итеративно.
1.2.2 Гасоводи средњег и високог притиска са константним протоком гаса
У ове гасоводе спадају магистрални гасоводи у којима је радни притисак изнад 12 бар и
разводни гасоводи у којима је радни притисак изнад 3 бар. Прорачун гасовода средњег и
високог притиска разликује се у томе што се код гасовода средњег притиска занемарује
експанзија гаса дуж цевовода.
Хоризонтални гасоводи
Када се експанзија гаса не узима у обзир (гасоводи средњег притиска) динамичка

једначина само други члан на десној страни и гласи:
(5)

23.6.2011.
5 МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ У Предмет: Апарати и машине у Завршни рад
Уколико се изрази добијени из друге и треће једначине система једначина (1),
, , , (6)
замене у динамичку једначину добија се:
односно
(7)
Рачунајући са константном средњом вредношћу коефицијента стишљивости,
, (8)
решење претходне диференцијалне једначине, пошто је λ = const., гласи:
(9)
Ако се искористе везе које следе из једначине континуитета и једначине стања,

23.6.2011.
, (10)
могу да се напишу следећи облици решења (9)
(11)
односно,
(12)
Који ће од ова два израза бити коришћен расте.

зависи од тога на ком месту је познато
стање гаса. Израз (11) се користи за
одређивање притиска п2 на крају
цевовода када је познат притисак на
почетку цевовода, док се израз (12)
користи у обрнутом случају. Из ових
израза се види да је промена притиска
дуж цевовода неравномерна, односно, да
пад притиска по јединици дужине
низводно расте. На почетку цевовода
притисак и густина су највећи па је
брзина најмања. Низводно притисак и
густина опадају док брзина струјања
Slika 1 Promena pritiska duž cevovoda
Коефицијент трења се најчешће рачуна по обрасцу
(13)

23.6.2011.
Прорачун гасовода високог притиска се врши уз узимање у обзир експанзије гаса

дуж цевовода, тако да динамичка једначина (1) (kada je dH = 0), после коришћења веза
(6) и диференцијала брзине dc из друге од ових једначина, гласи:
односно
(14)
Решење ове једначине гласи:
(15)
Код врелих гасова други члан у загради је много мањи од првог члана па се може
занемарити.
Коси цевоводи
У случају косих цевовода задатак се може решити само уколико се узме да је промена
геодезијске висине дуж цевовода равномерна, односно:
(16)
Тада из друге две једначине система (1) елиминисањем густине и узимањем одмах у
почетку средње вредности за Zm следи:

23.6.2011.
, (17)
одакле је
(18)
Када се овај израз подели са густином,
(19)
а затим, заједно са изразом за dH замени у прву једначину система (1), добија се:
(20)
односно:
и на крају:
(21)
Решење
Број индекса претходне Име
диференцијалне
и презиме једначине гласи:
Датум Оцена Прегледао
23.6.2011.
(22)
Ово решење може да се напише у и следећем облику:
(23)
где је
, (24)
У случају хоризонталних гасовода (ΔH=0) променљиве b i c добијају вредности:
B = 0, (25)
па израз (23) гласи:
(26)
Овај израз је идентичан са изразом (15). Занемаривању експанзије гаса одговара вредност
C = 1 што доводи до израза (9).
Број индекса
1.2.3 Гасоводи Име притиска
ниског и презиме са успутном потрошњом
Датум Оцена
гаса Прегледао
23.6.2011.
Уместо са масеним протоком, код ових гасовода може да се рачуна са запреминским

протоком. Уколико су i протоци на почетку и крају гасовода, израз за проток при
равномерној потрошњи гаса може да се напише у облику:
(27)
За константан пречник гасовода брзина гаса износи:
(28)
док је Re број
(29)
Када се израз за брзину замени у диференцијалну једначину за пад притиска код

хоризонталног гасовода
(30)
добија се следећи израз:
(31)

23.6.2011.
Пошто при успутној потрошњи гаса у гасоводима ниског притиска могу да се јаве оба
режима струјања у једном истом цевоводу, интеграљење претходне једначине зависиће од
израза за коефицијента трења.
а) за ламинарно струјање је
(32)
па из израза (31) следи:
Односно
(33)
а) за турбулентно струјање у хидраулички глатким цевима коефицијент трења се

рачуна по Блазијусовом обрасцу
(34)
па се из израза (31) после интеграљења добија:
(35)
23.6.2011.
а) за турбулентно струјање у хидраулички храпавим цевима, где се коефицијент

трења рачуна по обрасцу Алтшула,
(36)
из израза (31) следи:
(37)
Овај интеграл може да се израчуна само нумерички.
а) за изразито турбулентно струјање за коефицијент трења важи Шифринсонов

образац
(38)
па израз за пад притиска гласи:
(39)
23.6.2011.
Уколико су локани губици знатни и не могу да се занемаре њих треба додати губицима
услед трења. Такође, ако цевовод није хоризонталан мора да се узме у обзир и промена
притиска услед разлике нивоа.
1.2.4 Гасоводи средњег и високог притиска са успутном потрошњом гаса
Код ових цевовода хидраулични прорачун зависи од тога да ли је потрошња гаса

равномерна или не. Уколико је потрошња равномерна, масени проток гаса на
произвољном месту може да се изрази као
(40)
па заменом у једначину (7), уз занемаривање експанзије гаса следи:
(41)
Решење претходне диференцијалне једначине је:
(42)
Уколико се пође од израза за проток преко његове вредности на крају цевовода:

23.6.2011.
(43)
добиће се диференцијална једначина
(44)
чије је решење
(45)
Slika 2 Gasovod sa neravnomernom usputnom potrošnjom
Уколико је потрошња гаса неравномерна онда се такав случај може посматрати као низ редно
везаних гасовода за који могу да се поставе следеће једначине:

23.6.2011.
-----------------------------------------------
Сабирањем ових једначина следи:
(46)
Проток назива се транзитним протоком. Веза између овог протока и укупно потрошене
количине гаса дуж гасовода је:
(47)
1.2 ХИДРАУЛИЧНИ ПРОРАЧУН ГАСОВОДА ПРИ НЕИЗОТЕРМНОМ

СТРУЈАЊУ
Неизотермно струјање гаса јавља се у случају када је његова температура знатно виша од
температуре околине, или када топлота добијена од околине није довољна да надокнади
пад температуре услед ексоанзије гаса, Џул-Томпсоновог ефекта, или промене геодезијске
висине.
1.2.1 Промена температуре гаса дуж гасовода
За гас који
Број индекса струји важи термодинамичка
Име и презиме једначина:
Датум Оцена Прегледао
23.6.2011.
- топлота коју гас прима од околине на дужинi dx ,
- топлота створена трењем,
- енталпија гаса, где је Џул-Томпсонова константа,
- рад који се троши на промену притиска,
- рад спољшњих сила утрошен на промену притиска

(по правилу се занемарује),
- рад сила трења.
Заменом у полазну једначину следи:
Ова једначина може да се интеграли само ако се занемари члан на десној страни
који одговара паду температуре услед експанзије гаса и ако се узме да је промена
притиска и геодезијске висине проточних пресека цевовода равномерна, односно

23.6.2011.
После тога претходна диференцијална једначина гласи:
а њено решење:
Температура на крају цевовода износи (x=l)
а средња температура је:
Из ових израза се види да успон цевовода и појава Џул-Томпсоновог ефекта снижавају

температуру (такође и експанзија гаса која је овде занемарена).

23.6.2011.
1.2.2. Одређивање пада притиска при неизотермном струјању
Израчунавање пада притиска при неизотермном струјању гаса веома је сложено пошто и
густина гаса и коефицијент трења зависе од притиска и температуре, који се такође
мењају дуж цевовода.
При малим променама температуре може се узети да је λ=const. Ако се занемарује

експанзија гаса и промена геодезијске висине, решавање се донекле упрошћава, па следи:
Заменом израза за температуру следи:
Решење ове једначине је:
Када у цевоводу нема великих пригушења ( =0) добија се:
Изрази у средњој загради представљају средњу температуру за време струјања. Ове

једначине важе за случај загревања гаса дуж цевовода.
За случај хлађења гаса дуж цевовода претходне једначине гласе:

23.6.2011.
При већим променама температуре не може се занемарити промена коефицијента трења

због промене вискозности (тј. температуре) гаса, па диференцијалана једначина гласи:
(A)
Ако се узме зависност вискозности од температуре, v = C/Tm , onda se može napisati:
па заменом односа температура из топлотног биланса следи:
Овде је μ0 динамичка вискозност на температури T0 = 273K. Знак ¨+¨ се узима кад се гас
загрева, а знак ¨-¨ када се гас хлади.
Интеграљење једначине (А) за случај ламинарног и турбулентног струјања у хидраулички

глатким цевима може да се обави писањем израза за коеф. трења у облику:

23.6.2011.
Пошто је Re број:
коефицијент трења се може написати:
па се заменом овог израза и односа у диференцијалну једначину (А) и сређивања
добија:
решење ово једначине може да се напише као:
где је:
Број индекса Име и презиме J= Датум Оцена Прегледао

23.6.2011.
Решења овог интеграла зависи од смера размене топлоте између гаса и околине за време
струјања
a) Случај загревања гаса за време струјања (T<Ta)
Ако се уведе ознака:
za i
закон промене температуре може да се напише као:
па је за решење пада притиска потребно израчунати интеграл:
J=
где је:
Ако се уведе смена:
претходни интеграл постаје (решење се тражи у облику непотпуних β функција које се

решавају интеграљења
Број индекса Име геометријског
и презиме реда) Датум Оцена Прегледао
23.6.2011.
где је:
Анализом израза за и закључује се да су вредности за i блиске јединици за

приближно изотермно струјање, односно да су утолико мање од јединице што је
неизотермност више изражена. С тим, у вези, конвергенција реда је боља уколико су
вредности за i мање, па је тада неопходно узети у обзир само неколко чланова низа.
Са друге стране за i конвергенција реда је спора, баш ти случајеви су

блиски изотермном струјањима за које важе изрази.
б) Случај хлађења гаса за време струјања (T>Ta)
Промена температуре, с обзиром на уведену ознаку обавља се по закону:
па сада треба решити интеграл:

23.6.2011.
J=
где је:
Сменом:
претходни интеграл гласи:
где је:
И у овом случају је за i .
1.2.3. Одређивање пада притиска при променљивом протоку гаса
Као и у случају изотермног струјања гасовод се може посматрати као низ редно везаних
цеви за које према изразу (А), када је промена температуре мала (λ=const.) а цевовод је
хоризонталан и без већих пригушења, може да се напише:

23.6.2011.
-----------------------------------------------------------------------------
њиховим сабирањем следи:
Промена вискозности гаса са променом температуре врши се супротно у односу на

промену код течности. Тако, на пример, хлађење гаса за време струјања смањује губитак
на трење у односу на губитке који би настали при изотермном струјању са температуром
коју гас има на почетку. Обрнуто важи за загревање – са порастом температуре вискозност
гаса, а тиме и губици на трење расту.
2. Адијабатско струјање гаса
Оваквострујање јеИме
Број индекса могуће само уколико нема размене
и презиме Датум топлоте са околином. И поред
Оцена тога
Прегледао
што се право адијабатско струјање у природи ретко јавља, ипак се струјање гасова често
23.6.2011.
посматра као адијабатско. Ти примери су: истицање гасова кроз разне отворе и млазнике
из судова под великим притиском, пригушење у вентилима, блендама, итд.
Пад притиска се налази из динамичке једначине:
Када су у питању само локални отпори онда је:
односно:
Када се из једначине стања густина::
замени у једначину континуитета, следи
па претходно решење добија облик:

23.6.2011.
Пошто је :
даље је
односно:
(1)

23.6.2011.
или:
Са друге стране за адијабатско струјање важи једначина:
Како је
из претходног израза следи
(2)
Из овог израза израчунава се температура гаса у пресеку где се познаје Маброј, пошто је
тотална тепература гаса позната, и дуж струјног тела константна.
Из једначине адијабатске промене стања може да се дође до везе тоталног и струјног

притиска у одговарајућем пресеку цевовода.

23.6.2011.
(3)
За разлику од температуре тотални притисак, због губитака енергије није константан.
Када се ради о температури због њене константности:
(4)
Из једначине континуитета:
Следи
Одакле је:
(5)

23.6.2011.
Однос брзина је:
(6)
Изједначавањем два наведена израза за однос притисака следи (1 и 5):
(7)
Из ове једначине се обично налази Махов број испред локалног отпора пошто је Mahov
број иза локалног отвора одређен неким захтевом. Затим се из израза (1) одреди пад
притиска, а из израза (4) пад температуре услед локалног отпора.
На основу изведених величина често се формирају табеле за разне гасове и у њима дају
вредности свих величина при 2М. Тада остале величине у пресеку добијају у индексу (*).
Изрази (2), (4), (5), (6) онда постају
:
(8)

23.6.2011.
(9)
(10)
(11)
У случају када се узимају у обзир отпори услед трења динамичка једначина гласи
(12)
Да би се интегралила ова једначина члан на левој страни се трансформише:
(13)

23.6.2011.
Са друге стране је: (да би елиминисали Т):
(14)
После интеграљења се добија
(15)
Заменом (14) и (15) у израз за дпρ следи (израз 13)
(16)
а затим заменом израза (16) у израз (12) и дељењем са c2 добија се:
(17)

23.6.2011.
У литератури о гасовима даје се решење ове једначине за случај λ=цонст које гласи:
(18)
или преко Маховог броја:
(19)
Ако се са l обележи дужина цеви на чијем крају би се постигла брзина звука (M 2=1) тада
би према (19) било:
(20)
Једначине (8), (9), (10), (11) као и (20) користе се за решавање проблема када је у питању
адијабатско струјање, без обзира што се прве четири односе на струјање са локалним
отпорима, а пета на струјање са трењем. Наиме, увек је могуће одредити еквивалентну
дужину цеви која одговара неком локалном отпору и обрнуто. Због тога су на основу ових
једначина направљене табеле (Фанно табеле) које дају вредност односа појединих
физичких величина и Махов број на почетку цеви или испред локалног отпора за случај да
се на крају цеви постиже брзина звука. У њима је изостављен индекс 1(индекс 2 је
замењен звездицом због M2=M*=1 јер се табеле могу користити и онда када се на крају
цеви или иза локалног отпора не постигне брзина звука. Наиме, вредности зa M,T,p,p t,c
увек се односе на проточне пресеке који се налазе испред оног пресека у коме брзина гаса
достиже брзину звука у условима који владају у том пресеку. Према томе, када је
M2=M*=1 табеле се користе директно. Довољно је знати било коју величину у пресеку који
23.6.2011.
се налази испред пресека у коме је постигнута брзина звука и прочитати из одговарајуће

врсте у табели вредности осталих величина за тај проточни пресек.
У случају када је M2≠1 поменуте табеле се користе посредно. То је могуће због једног
важног својства адијабатског струјања које се јавља због промене унутрашње енергије. Да
би се ово показало треба поћи од једначине (12):
Пошто је
даље следи
(21)
Коришћењем релација:
после диференцирања следи

23.6.2011.
а заменом израза (21) добија се:
(22)
За елиминисање односа dc/c користи се веза:
одакле је:
па се заменом у (22) добија после сређивања:
(23
За елиминисање темепратуре служи израз (2) за температуру:

23.6.2011.
одакле је:
па је:
После замене овог односа, једначина (23) добија крајњи облик:

23.6.2011.
(24)
Лева страна ове једначине, као и именилац десне стране увек су позитивни. Према томе да
би цела десна страна била позитивна мора да буде задовољен услов:
За дозвучнострујање (M<1) овај услов је испуњен за dM>0 То значи да се дозвучно

адијабатско струјање убрзава. За надзвучно струјање (M>1) мора да је dM<0, односно
надзвучно струјање се успорава. У оба случаја струјања теже брзини звука. Значи топлота
створена унутрашњим трењем убрзава дозвучно а успорава надзвучно адијабатско
струјање. Ове промене се не одигравају истом брзином већ је успорење знатно
интезивније.
На основу овога следи да када је M 2<1 мора да је и M1<1, односно када је M2>1 мора бити
и M1>1. Без обзира да ли је M2<1 ili M2>1 из табеле се за вредност M2 очитају односи T2/T*,
p2/p* , ...λl*/D при чему се под вредношћу l * подразумева вредност l2-* . Пошто је дужина
цеви позната тада се може израчунати:
па се за ову вредност очитавају вредности M 1, T2/T*, p2/p*, ... При том треба имати у виду
да наведене вредности треба тражити у врстама које се налазе испред врсте где је M=1 ако
је M2>1. Дакле, ако је познато стање гаса на почетку, његово стање на крају налази се
помоћу релација:
У супротном, ако је познато стање гаса на крају, стање гаса на почетку се налази као:
23.6.2011.
Решење диференцијалне једначине (24) за случај (λ=цонст) гласи:
(25)
где је:
(26)
Дужина цеви потребна да се од неке вредности М1 на почетку постигне вредност M 2=1 на

крају је
Овом формулом израчунате су вредности из последње колоне Фанно табела.
Диференцијалне једначине (17) и (24) су истоветне па су истоветна и њихова решења (19)

и (25) заједно са (26). Она су добијене уз претпоставку о константности коефицијената
трења.
У случају када λ≠const
Да би било λ≠const мора бити T=const, што није случај са адијабатским струјањем гаса.
Наиме, код дозвучног струјања због експанзије температура опада, а код надзвучног, због
компресије гаса, расте. Промена температуре може да се опише законом:

односно, ако се искористи израз:
23.6.2011.
онда је:
и Re број се сада може написати као:
Za različite režime strujanja koeficijent trenja λ ће се мењати на следећи начин:
за ламинарно струјање (K=64, n=1) и турбулентно струјање у х.г.ц .(K=0,3164, n=0,25):
(27)
- за турбулентно струјање у хидраулични храпавим цевима:
(28)
Решење диференцијалне једначине (24) за ове две зависности гласи:
(31)

(32)
23.6.2011.
Међутим функције F(M) су различите и њихов облик зависи од коефицијената m и n,

према томе од режима струјања
1. ламинарно струјање (31)
(33)
2. за турбулентно струјање у хидраулички глатким цевима:
(34)
3. за турбулентно струјање ваздуха у хидраулички храпавим цевима:

23.6.2011.
(35)
Функције F(M) израчунате по претходним изразима за разне вредности М броја дате су

у табели 4.6.(Шашић). На пример да би се од M1=1 постигла брзина звука (M2=1) према
изразима (26), (33), (34) и (35) добијају се следеће вредности:
3. Пароводи
3.1 Хидраулични прорачун цевовода за транспорт прегрејане водене паре
Прегрејана водена пара се широко примењује у индустрији (прехрамбена, хемијска,

процесна и фармацеутска). Такође, претходно или успутно загревање сирове нафте обавља
се прегрејаном воденом паром. Оваква пара се понаша као идеалан гас и утолико више
што јој је температура виша а притисак нижи. За прегрејану водену пару узима се да је
гасна константа:
23.6.2011.
(4.1)
Када је цевовод добро изолован, па је температура приближно константна, веза притисака

на почетку и на крају цевовода има исти облик као и код гасовода:
(4.2)
У циљу избегавања већих топлотних губитака, поготово код дужих паровода, примењују
се веће брзине струјања (30-60 m/s). Тиме се уједно и смањује потребан пречник цевовода
па су мањи инвестицијски трошкови. Температура паре је до 500 oC а притисак не прелази
35 bar.
Код дужих цевовода и цевовода са лошијом изолацијом пад темепературе се не може

занемарити. Закон промене температуре је исти као и раније:
(4.3)
Број индекса Име и презиме Датум Оцена (4.4)

Прегледао
23.6.2011.
Коефицијент прелаза топлоте кроз пароводе износи 0,5 – 4 J/m2sK при чему мање
вредности одговарају боље изолованим цевоводима. За време струјања прегрејане водене
паре масени проток паре је константан јер се пара не кондензује
Кад се израз (4.3) за температуру замени једначином стања
Због R=const. за прегрејану водену пару израз за густину гласи:
Код дугих паровода промена притиска услед ескпанзије може да се занемари у односу на
промену притиска услед трења па динамичка једначина гласи:
Односно,
После замене израза за густину и производа претходна диференцијална

једначина обија облик:
23.6.2011.
А њено решење за λ=const гласи:
Пошто израз у средњој загради представља средњу температуру паре дуж цевовода даље
је
(4.5)
Коришћењем једнакости
Претходно решење може да има облик
(4.6)
Ако се даље искористи веза
Претходна решења могу да се напишу као:

23.6.2011.
(4.7)
(4.8)
3.2 Хидраулични прорачун цевовода за транспорт сувозасићене и влажне паре
Величине стања сувозасићене водене паре одређене су са горњом граничном кривом у

Молијеровом дијаграму. Пад притиска дуж струјног тока смањује могућност
кондензације, док је пад температуре подстиче. Ако се за време струјања сувозасићене
водене паре ова два ефекта поништавају тако да се величине стања паре свуда низводно
одређене горњом граничном кривом, тада ће сувозасићена пара струјати без кондензације
и са константним масеним протоком.
Када је цевовод кратак и добро изолован, тада се величине сувозасићене водене паре мало
мењају низводно, па се пад притиска услед трења израчунава помоћу обрасца који важи за
нестишљиво изотермно струјање:
23.6.2011.
(4.9)
Када је струјање стишљиво, промена густине и стишљивости морају се узети у обзир, па

је:
(4.10)
Где је Zm средња вредност коефицијента стишљивости.
Ako je pad temperature veći, tada se koristi izraz:
(4.11)
По претходним обрасцима може да се одређује и пад притиска услед трења при струјању
влажне паре констатног степена сувоће.
Међутим, када се степен сувоће водене паре смањује дуж струјног тока, то значи да се
један њен део кондензује у цевоводу. Тада се проблем обично решава под претпоставком
да је кондензација низводно равномерна, па се веза измешу протока на почетку, протока
на крају и протока на средњем растојању x од почетка цевовода, може написати као:
Одакле је

23.6.2011.
После замене протока у једначини континуитета добија се брзина струјања влажне паре са
кондензацијом:
Диференцијална једначина за одређивање пада притиска услед трења:
(4.12)
Сада добија облик
А њено решење је

23.6.2011.
Када је тада је
Па претходно решење постаје
Значи при прорачуну струјања влажне паре променљивог степена сувоће треба познавати
њене параметре на почетку и на крају цевовода. Обично је познат један од протока па се
други налази коришћењем једначине
где је rm топлота ослобођена кондензовањем, к коефицијент прелаза топлоте кроз

паровод, средња логаритамска разлика температура у цевоводу. Из једначине се види
да температура влажне паре за време струјања не може да буде константна када се један
њен део кондензује. Количина топлоте коју влажна пара преда околини за време струјања
већа је од количине топлоте ослобођене кондензовањем, па мора да постоји пад
температуре за време струјања. Због тога је исправније изделити пароводо на секције и
диференцијалну једначину (4.12) интегралити по секцијама сматрајући да се температура
не мења од секције до секције. То значи да се за познато стање на почетку прве секције
најпре треба израчунати
Број индекса Име иследеће
презимевеличине: Датум Оцена Прегледао
23.6.2011.
после чега се одређује притисак п2 на крају прве секције. На овај начин су одређени сви
параметри струјања на крају прве секције, који су једнаки величинама на почетку друге
секције, тако да се прорачун наставља на исти начин.
У циљу одређивања коефицијената пролаза топлоте кроз паровод, најпре се израчунава

средња температура паре
а затим и густина, динамичка вискозност, коефицијент провођења топлоте и специфична

топлота на овој температури. Затим, после израчунавања средњих вредности бројева:
Следи коефицијент прелаза топлоте са паре на цевовод
Коефицијент прелаза доплоте са паровода на околину одређује се зависно од тога да ли је

паровод укопан у земљи или положен у заштитном каналу, док се производи кДм уз
познате вредности коефицијената провођења топлоте цевовода и изолације, израчунава се
помоћу израза:

23.6.2011.
4. Закључак
Гасоводи се деле на магистралне, сабирне и разводне.
Сабирни гасоводи граде се на гасним пољима и служе за транспорт гаса од бушотина до

сабирних станица у којим а се врши обрада и припрема гаса за транспорт до потрошаћких
центара. Ови гасоводи су мањег пречника и дужине и премештају се чим се издашност
бушотине смањи и експлоатација постане неекономична.
Под магистралним гасоводима подразумевају се цевоводи кроз које се транспортује
припремљени гас од сабирних станица, или гасогенератора када је у питању вештачки гас,
до великих потрошачких центара. Према величини радног притиска гаса магистрални
гасоводи се деле на:
- гасоводе високог пририска (радни пририсак изнад 2,5 МPa)

- гасоводе средњег пририска (радни пририсак од 1,2 - 2,5 МPa)
- гасоводе ниског пририска (радни пририсак до 1,2 МPa)
Дужина магистралниг гасовода креће се од десетак до неколико хиљада километара.

Пречник им је од 150 до 1500 мм, некад и више.
Разводни гасоводи служе за дистрибуцију гаса директним потрошачима. То су сложене
мреже цевовода са изразито неустаљемним режимом рада пошто је потрошња гаса од
стране потрошача веома неравномерна.
И разводни гасоводи се у односу на радни притисак деле на:

- гасоводе високог пририска (радни пририсак од 3 до 6 бара) ,
- гасоводе средњег пририска (радни пририсак од 0,05 до 3 бара) ,
- гасоводе ниског пририска (радни пририсак до 0,005 бара).
У разводне гасоводе високог притиска спадају и цевоводи за транспорт гаса од магистралних

гасовода до прве станице за редукцију притиска. У овим гасоводима притисак износи од 6 до 12
бара.
Под пароводима се подразумевају цевоводи за транспорт водене паре, иако се њима могу
транспортовати И паре других течности. Хидраулични прорачун је исти, с тим што се
својства појединих пара узимају избором одговарајућиј параметара.

23.6.2011.
Хидраулични прорачун ових цевовода зависи од тога да ли се кроз њих транспортује

прегрејана, сувозасићена или влажна пара, да ли је температура константна или се мења,
као и да ли се пара за време струјања кондензује или не.
5. Литература
1 MF Kragujevac - Transport cevima

23.6.2011.

Mašine U Procesnoj Industriji

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mašine U Procesnoj Industriji

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Машински факултет Универзитета у Београду

Катедра за процесну технику

ТРАНСПОРТ ПАРЕ И ГАСОВА

Професор: Србислав Генић Студенти: Милош Милета 262/08

Београд, јун 2011.

1.1.1 Врсте и производња гаса

Главни потрошачи гаса су индустријске котларнице, градске топлане, металуршкаи

1.1.2 Изградња гасовода

1.2 ХИДРАУЛИЧНИ ПРОРАЧУН ГАСОВОДА ПРИ ИЗОТЕРМНОМ СТРУЈАЊУ

где је Z(p) - коефицијент стишљивости који зависи само од притиска пошто је

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

1.2.1 Гасоводи ниског притиска са константним протоком гаса

а њено решење, . (3)

Код ових цевовода локални отпори су знатни па не могу да се занемаре, тако да се

1.2.2 Гасоводи средњег и високог притиска са константним протоком гаса

Када се експанзија гаса не узима у обзир (гасоводи средњег притиска) динамичка

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

Уколико се изрази добијени из друге и треће једначине система једначина (1),

замене у динамичку једначину добија се:

Рачунајући са константном средњом вредношћу коефицијента стишљивости,

решење претходне диференцијалне једначине, пошто је λ = const., гласи:

Ако се искористе везе које следе из једначине континуитета и једначине стања,

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

могу да се напишу следећи облици решења (9)

Који ће од ова два израза бити коришћен расте.

Slika 1 Promena pritiska duž cevovoda

Коефицијент трења се најчешће рачуна по обрасцу

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

Прорачун гасовода високог притиска се врши уз узимање у обзир експанзије гаса

Решење ове једначине гласи:

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

Када се овај израз подели са густином,

Ово решење може да се напише у и следећем облику:

У случају хоризонталних гасовода (ΔH=0) променљиве b i c добијају вредности:

па израз (23) гласи:

Уместо са масеним протоком, код ових гасовода може да се рачуна са запреминским

За константан пречник гасовода брзина гаса износи:

Када се израз за брзину замени у диференцијалну једначину за пад притиска код

добија се следећи израз:

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

па из израза (31) следи:

а) за турбулентно струјање у хидраулички глатким цевима коефицијент трења се

а) за турбулентно струјање у хидраулички храпавим цевима, где се коефицијент

из израза (31) следи:

Овај интеграл може да се израчуна само нумерички.

а) за изразито турбулентно струјање за коефицијент трења важи Шифринсонов

па израз за пад притиска гласи:

1.2.4 Гасоводи средњег и високог притиска са успутном потрошњом гаса

Код ових цевовода хидраулични прорачун зависи од тога да ли је потрошња гаса

па заменом у једначину (7), уз занемаривање експанзије гаса следи:

Решење претходне диференцијалне једначине је:

Уколико се пође од израза за проток преко његове вредности на крају цевовода:

добиће се диференцијална једначина

Slika 2 Gasovod sa neravnomernom usputnom potrošnjom

Број индекса Име и презиме Датум Оцена Прегледао

Сабирањем ових једначина следи:

1.2 ХИДРАУЛИЧНИ ПРОРАЧУН ГАСОВОДА ПРИ НЕИЗОТЕРМНОМ

1.2.1 Промена температуре гаса дуж гасовода

- топлота коју гас прима од околине на дужинi dx ,

- топлота створена трењем,

- енталпија гаса, где је Џул-Томпсонова константа,

- рад који се троши на промену притиска,

- рад спољшњих сила утрошен на промену притиска