Čelici za rad na niskim temperaturama

Razni podaci  niskougljenični i niskolegirani sitnozrni čelici;

 čelici legirani sa niklom Ni (najšira primena);
 visokolegirani austenitni Cr-Ni čelici
Sposobnost Čelici sa sadržajem 3.5% Ni Čelici sa sadržajem 5% Ni Čelici sa sadržajem 9% Ni
zvarivanja Prsline: vruće (prisustvo sumpora S i fosfora P) Problem: degradacija ZUT-a usled veće količine Nizak sadržaj ugljenika C i dobra žilavost čelika
hladnih (u ZUT zbog sklonosti ka zakaljivanju ili unete toplote smanjuju potrebu za predgrevanjem i termičkom
metalu šava zbog prisustva vodonika) Uticaj maksimalne temperature: obradom posle zavarivanja.
Vruće prsline se smanjuju:  do temperatura 800-850°C čvrstoća metala šava Zavarivanje spojeva debljine do 50 mm izvodi se
raste iznad vrednosti čvrstoće osnovnog materijal; bez predgrevanja,
 visokim stepenom čistoće DM;
 iznad tih temperatura čvrstoće metala šava Zavarivanje spojeva debljine preko 50 mm izvodi
 predgrevanjem na Tp = 200 – 250 °C;
značajno se smanjuje. se predgrevanjem na 100-200°C
 smanjenjem količine unete toplote ili korišćenjem
pulzirajuće struje pri zavarivanju (poboljšava se žilavost spoja i smanjuje pojava
prslina)
Hladne prsline se smanjuju:
 upotreba niskovodoničnih elektroda;
 predgrevanje na Tp = 200 – 250 °C;
 kontrola termičkog režima zavarivanja;
 termička obrada posle zavarivanja
Postupci zavarivanja E (sa bazičnom elektrodom), TIG, MIG i ređe EPP – mana: nepostojanje adekvatnog DM
Dodatni materijal Koriste se austenitne Cr – Ni elektrode (sa Mn ili Koriste se elektrode visokolegirane sa niklom Ni
volframa W za dobijanje povišenog napona tečenja) (Inkoweld A i Inkonel 182) zbog visoke vrednost
napona tečenja
Predgrevanje Tp predgrevanje na Tp = 250°C predgrevanje ? predgrevanje na Tp = 100 - 200°C za spojeve
i međuslojna debljine preko 50 mm
temperatura Ti
Termička obrada žarenje na 650 0C pozitino utiče na žilavost izostavlja se , jer na temperaturama iznad 600 °C žarenje
posle zavarivanja ugljenik C difunduje u područje metala šava bogatog
sa sadržajem hroma Cr, sa kojim se vezuje u Cr
karbide, što smanjuje žilavost metala šava.
Ostali bitni podaci
Prelazna temperatura krtosti je temperatura prelaza ka strmom opadanju žilavosti i zavisi od:
 hemijskog sastava,
 postupka topljenja;
 prerade i termičke obrade
Za sniženje prelaznih temperatura krtosti posebno su korisne sledeće mere:
 smanjenje sadržaja ugljenika C kojom se smanjuje količina karbida (Fe3C) pa se snižava prelazna temperatura krtosti.
 povećanje čistoće čelika: Smanjuje se količina sumpora S i fosfora P u čelicima i dodaje mala količina kalcijuma Ca koji ima ulogu modifikatora tako da MnS
sulfid raste kao globula koja nije deformabilna u izdužen oblik, tj. ne predstavlja koncentrator napona
 sitnozrna struktura dobijena preradom čelika (kontrolisanim valjanjem) obezbeđuje primenu sitnozrnih mikrolegiranih čelika do temperatura – 60 °C.
 termička obrada normalizacijom ili kaljenjem i otpuštanjem kojom se obezbeđuje fina disperzija karbidnih čestica u metalnoj osnovi koja pruža otpor kretanju
dislokacija (povećanje čvrstoće), a prslina nailazi na veliki broj čestica koje zaustavljaju njen dalji rast (povećanje žilavosti).
 legiranjem sa Mn i Ni) kojim se snižava prelazna temperatura krtrosti (kod niskougljeničnih čelika sa Mn)
Uobičajeni sadržaj nikla Ni u ovakvim čelicima je: 2,25 % (mikrolegirani); 3,5%; 5 % i 9% (nekad i 12 %)
Nikl Ni koji se dodaje čeliku ima uticaja na: Čelici legirani sa niklom Ni za rad na niskim temperaturama imaju:
 povećanu prokaljivost čelika (smanjenje prsalina kaljenja);  različite kombinacije glavnih legirajućih elemenata, Mn i Mo, radi postizanja
 sniženje temperature početka martenzitne transfornacije Ms (uz nizak željene žilavosti i čvrstoće;
sadržaj ugljenika C) - visoka čvrstoća i žilavost na veoma niskim  kontrolisan sadržaj legirajućih elemenata (C i N);
temperaturama
 nizak sadržaj nečistoća (P i S);
 dodatak Al ili drugih elemenata za vezivanje intersticijskih atoma uključujući i
kiseonik